Kognitivna razvojna teorija socijalizacije

Shvatanja Pijažea i Kolberga (Suštinski različita od bijehviorističkih S-R teorija ) Ističe se:

Važnost razvoja i stadijuma kognitivnog razvoja od kojih zavisi i usvajanje određenih oblika ponašanja pa i socijalnog ponašanja Podjednako važnost neposrednog iskustva i značaj sredinskih faktora u procesu učenja

Dva bazična procesa

Asimilacija - proces preuzimanja novih informacija i njihovog interpretiranja na taj način da se informacije prilagođavaju postojećim shemama Akomodacija - proces menjanja kognitivnih šema kako bi bolje odgovarale svetu realnosti

Četiri glavne faze u razvitku mišljenja

Faza senzo-motorne inteligencije (rođenje do 18 meseci) Predoperacionalni period (2-7 godine) Period konkretnih operacija (8 -11 g) Faza formalnih operacija (posle 12 god.)

Razvitak moralnog suđenja i ponašanja

Osnovna postavka:
Moralna svest se postepeno razvija i prolazi kroz određene faze razvoja u zavisnosti od razvijenosti i angažovanja kognitivnih funkcija

Stadijumi moralnosti
(Ž. Pijaže, L. Kolberg)

Heteronomna moralnost Autonomna moralnost

Prvi nivo: predmoralnost
Stadijum 1
Orijentacija na poslušnost i kažnjavanje Dete se pokorava pravilima da bi izbeglo kaznu;”savest” je iracionalan strah od kažnjavanja

Za: Krađa se opravdava time što lek apotekara nije mnogo koštao Protiv: Krađa se osuđuje pošto je lopov mogao biti uhvaćen i strpan u zatvor

Prvi nivo: predmoralnost
Stadijum 2
Naivna hedonistička i instrumentalna orijentacija Detetovo ponašanje motivisano je željom za nagradom i dobitkom. Ispravnost ponašanja se procenjuje prema opsegu zadovoljenja (potreba) u koje aktivnost donosi

Za: Krađa je opravdana jer je ženi potreban lek, a mužu ženino društvo Protiv: Krađa se osuđuje pošto će njegova žena verovatno umreti pre nego što on izađe iz zatvora, pa mu to tako ne čini mnogo

Moralnost konvencionalnog konformiranja Stadijum 3
Moralnost “dobrog deteta”  Dete je usmereno na traženje odobravanja odraslih; vodi se računa o potrebama i namerama drugih

Za: Krađa se opravdava time što je muž nesebičan i vodi računa o potrebama svoje žene Protiv: Krađa se osuđuje pošto će se muž osećati loše kada shvati kakvu je bruku naneo svojoj porodici; njegova porodica će se stideti njegovog dela

Moralnost konvencionalnog konformiranja Stadijum 4
Moralnost naglašavanja zakona i autoriteta
 

Dete je usmereno na “ispunjavanje dužnosti”, poštovanje autoriteta i isticanja socijalnog reda

Za: Krađa se opravdava pošto će on inače biti odgovoran za ženinu smrt Protiv: Krađa se osuđuje pošto on krši zakon

Lično usvojeni moralni principi Stadijum 5
Moralnost ugovora, individualnih prava i demokratski prihvaćenog zakona
 

Dete ukazuje na uspostavljanje ravnoteže između prava pojedinca i zaštite društva

Za: Krađa se opravdava jer zakon nije skrojen za situacije u kojima bi pojedinac ugrožavao nečiji život povinovanjem zakonu Protiv: Krađa se osuđuje pošto i drugi mogu biti u situaciji da imaju takvu potrebu i “kuda bi onda to vodilo društvo”

Lično usvojeni moralni principi Stadijum 6
Moralnost individualnih principa savesti

Dete ukazuje na pojavu samoosude zbog narušavanja sopstvenih principa. Sopstvena savest je ono čime se rukovodi, a to rukovođenje je zasnovano na apstraktnim, univerzalnim moralnim principima

Za: Krađa se opravdava jer čovek ne mi mogao više da živi sa svojom savešću ako mu žena umre Protiv: Krađa se osuđuje jer čovek ne bi mogao više da živi prema ubeđenjima svoje savesti ako ukrade

Prednosti i kritike kognitivno razvojnog pristupa
Prednosti:

Prevladavanje jednostranosti S-R pristupa Značaj nasleđem datog osnova za razvitak mišljenja Prevladavanje shvatanja o čoveku kao pasivnom biću Ukazano na karakteristične ljudske potrebe

Prednosti i kritike kognitivno razvojnog pristupa
Kritika:  Sekvencijalni sled faza prilično artificijelan (ne odgovara uvek stvarnosti)

Potcenjena sposobnosti mišljenja i moralnog prosuđivanja mlađe dece Nedovoljna istaknutost socijalnih i kulturnih faktora

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful