Упутство за предају рукописа за часопис

Зборник радова Народног музеја

Народни музеј у Чачку од 1969. године редовно, сваке године, издаје свој часопис под
називом Зборник радова Народног музеја. У часопису се објављују радови из области
археологије, етнологије, историје уметности, историје, као и конзервације музејских
предмета и музеологије везане за чачански крај, под којим се подразумева данашњи
Моравички округ (општине Чачак, Горњи Милановац, Лучани и Ивањица). У овом часопису
се такође могу објављивати и радови о личностима које потичу из чачанског краја, а своје
деловање су имали на неким другим просторима.
• Часопис Зборник радова Народног музеја објављује текстове на српском језику,
ћириличним писмом, уз резиме на енглеском и француском језику.
• Сви текстови морају имати апстракт који не прелази 100 речи; рад мора имати и
списак кључних речи (најмање пет, највише осам), као и резиме који не прелази
250 речи.
• Радови морају имати највише 32 стране (укључујући фусноте, табеле, резиме,
списак литературе, цртеже и фотографије). У случају да је рад обимнији од 32
стране, аутору се предлаже објављивање текста из два, или више делова, с тим да
би у следећем броју обавезно штампан наставак рада.
• Сви текстови морају бити куцани на компјутеру у MS Word-u, или неком другом
од програма компатибилних с MS Word-om, и морају бити снимљени у формату
MS Word документа. Обавезно је коришћење фонта Times New Roman, величина
слова 12, проред 1,5 (отворити команде на падајућем менију у MS Word-u:
format/paragraf/line spacing/1,5 lines). Величина слова у фуснотама, резимеима,
апстракту и кључним речима 10, уз једноструки проред (format/paragraf/line
spacing/single).
• Прва страна мора обавезно да садржи поред наслова рада, апстракта и кључних
речи, и у горњем левом углу име и презиме аутора текста, а испод назив
институције где ради.
• Бројеве страница означавати у доњем десном углу.
• Главни наслов куца се обичним словима у величини 16; велика слова треба
писати само на почетку наслова, или по правописним правилима.
• Главни поднаслов треба куцати у величини слова 14 у bold italiku (курзиву), а
између њега и текста треба да се налази један размак (ентер); ако постоји још један
поднаслов у оквиру главног поднаслова, он се куца у велични слова 12, и исте је
величине као и основни текст, али куца се у boldu, без посебног размака од текста.
• Основни текст и фусноте треба да буду поравнати у складу са опцијом justifi
(format/paragarph/alignment/justified); сви наслови треба да буду поравнати са
опцијом center (format/paragarph/alignment/centered)
• Почетни ред у сваком пасусу никако не увлачити табулатором на тастатури или
опцијом tab, већ користити опцију (format/paragarph/indentation/специал/фирст
лине/1,25)
 • Фусноте обавезно писати на дну странице.
• Чланак може да има табеле, цртеже, фотографије и друге прилоге. Потребно је
навести пун назив испод сваког прилога, као и аутора цртежа или фотографије, ако
је то познато; уколико није, треба ставити реч аноним.

§ Текстове приложити у штампаној и обавезно у

електронској верзији на адресу:
Народни музеј Чачак, ул. Цара Душана 1, 32 000 Чачак,
као и на електронску адресу: camuzej@sbb.co.yu

Упутство за писање напомена (фуснота):

Цитирање књиге:
Име и презиме аутора: обична слова
Назив књиге: италик (курзив)
Место и година издања, број стране: обична слова; испред броја стране изоставља се
скраћеница (стр.) и ставља се само број стране
 Пример:
Сретен Петковић, Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије
(1557-1614), Нови Сад, 1965, 75-82.
 Ако је књига вишетомна, и ако је излазила у више година - погледати пример:
Љубодраг Димић, Културна политика Краљевине Југославије 1918–1941,
I–III, Београд, 1996-1997, I/235.
 Ако се на истој страни понавља цитат из исте књиге, користити реч писану италиком
(курзив): Исто, и број стране; ако се у тексту од истог аутора користи само један рад,
онда после имена и презимена аутора на другим странама користити скраћеницу
писану италиком (курзив) у следећем облику: Сретен Петковић, н. д., 87.
 Ако се од истог аутора у тексту користи више књига и чланака, само у првом цитату у
напомени се користи потпуно навођење, а у првом следећој пише се само име и
презиме ауотора, назив књиге, или чланка, и број стране, а све према упутствима за
писање напомена при цитатима књига и часописа.

Цитирање чланака у часописима:

Име и презиме аутора: обична слова
Назив чланка: обична слова, али испред и иза назива чланка треба ставити наводнике.
• Код коришћења наводника обавезно користити следеће упутство:
o За предње наводнике („) на тастатури се куца ALT и 0132
 o За задње наводнике (“) на тастатури се куца ALT и 0148
o За полунаводнике (’) на тастатури се куца ALT и 0146
• Назив часосписа: италик (курзив); назив може бити и скраћен (Зборник радова
Народног музеја – ЗРНМ)
• Број часописа куца се обични словима, без обзира да ли је писан римским или
арапским бројевима. Ако током године часопис више пута излази, онда после назива
часописа писати запету, затим број часописа, па разделну косу црту, а онда годину у
којој је изашао тај број часописа (пример: Tokovi istorije, 1–4/1998)
• Место и година издања, број стране: обична слова; испред броја стране изоставља
се скраћеница (стр.) и ставља се само број стране
• Пример:
Славица Соломун, „Мираз у Чачку крајем XIX и почетком XX века“,
ЗРНМ XXIV, Чачак, 1994, 161.

Цитирање прилога у књигама и зборницима:

Користе се иста правила као и за цитирање чланака у стручним часописима, с тим да треба
навести име уредника зборника или књиге:
 Пример:
Милоје Васић, „Касноантичка налазишта у Чачку и околини”, Богородица Градачка у
историји Српског народа, Научни скуп, (ур. Милован Вуловић), Чачак, 1993, 11–15.

Цитирање објављене архивске грађе:

 Пример:
Извештаји Никанора, епископа Жичког, о каноничној посети у делу своје епархије у
лето 1886. године, (приредио Радош Ж. Маџаревић), Изворник, 18, Чачак, 2002, 35-43

Цитирање чланака у новинама:

 Пример:
Миле Мојсиловић, „Систематскије, приступачније и правичније“, Чачански глас, бр.
41, Чачак, 23. октобар 1966, 3

Цитирање архивских фондова:

Сви подаци пишу се обичним словима
 Напомена обавезно мора да садржи у првом цитату пун назив архива, а у загради
скраћеницу која се у даљим фуснотама користи; затим мора да садржи назив фонда,
односно његов број, број кутије и број документа
 Пример:
Међуопштински историјски архив Чачак, (даље МИАЧ), Градско поглаварство Чачак
(даље ГП), К-24, Ф-IV, бр. 231.
 Архив Југославије, (даље АЈ), Савезно извршно веће (даље СИВ),
130-783-1259.

Цитирање из енциклопедија:
 Пример:
„Srbi”, Enciklopedija Jugoslavije, 7, Zagreb, 1968, 529.

Цитирање World Wide Web:

Назив монографије, или чланка, писати по већ наведеним правилима, али после њих додати
пуну интернет адресу чијим укуцавањем се долази до поменуте стране, као и обавезан датум
приступања тој страници на интернету, као и број стране ако је докуменат објављен у PDF
формату
 Пример:
Predrag Marković, „Stare i nove srpske obmane merene svojim i tuđim iskustvom“, Uspon
ili pad Srbije posle Miloševića, Beograd, 2001.
http://www.nspm.org.yu/Tekstovi/txt%20srpm%20p%20markovic.htm (05/05/2005)

Цитирање усмених сведочанстава:

Сви подаци пишу се обичним словима
 Пример:
Изјава Петра Петровића из Вујетинаца, дата аутору текста 25. марта 1987. године.

∼∼∼∼∼

У Чачку 16. јула 2007. године ДИРЕКТОР

Народног музеја у Чачку

------------------------
Делфина Рајић