You are on page 1of 43

TOKSIKOLOŠKA HEMIJA TOKSIKOLOGIJA S ANALITIKOM

OPŠTA TOKSIKOLOGIJA

Prof. dr Vesna Matović
http://supa.pharmacy.bg.ac.rs vevodi@pharmacy.bg.ac.rs školska 2009/2010. godina

TOKSIKOLOGIJA S ANALITIKOM - ocenjivanje za MF-MB školske 2009/2010. godine
Predispitne obaveze 45 poena, ispitne obaveze 55 poena. Predispitne aktivnosti
   

min broj poena
14 7 5

veţbe (obavezne) 14 mali kolokvijum (po 2 u semestru) 4x3=12 12 veliki kolokvijum (po jedan u semestru) 2x7=14 (obavezan)14 praktični ispit (obavezan) 5

Ukupno Ispit Pismeni ispit (obavezan)
 

45

26

I deo (obavezan) II deo (obavezan)

14 14 27

7 7
14

Usmeni ispit (obavezan) Ukupno

55

Ocena prema broju ostvarenih poena od ukupnih 100: 6 (šest) od 51 do 60 poena; 7 (sedam) od 61 do 70 poena; 8 (osam) od 71 do 80 poena; 9 (devet) od 81 do 90 poena; 10 (deset) od 91 do 100 poena
Napomena: Na malim i velikim kolokvijumim i na pismenom ispitu biće zastupljeni svi tipovi pitanja: višestruki izbor, dopunjavanje, sparivanje i esej pitanja.

TOKSIKOLOGIJA - nauka o otrovima

L. toxicum = otrov + logia G. toxicon = strelni otrov + logos

zmija) • TOKSIKANTI . bakterijski toksini (bakteriotoksini).OSNOVNA TERMINOLOGIJA • OTROVI • TOKSINI: biljni (fitotoksini). biotic = u odnosu na život) .zagaĎivači • KSENOBIOTICI (Gr. životinjski (zootoksini). xenos = stranac.najčešće sporedni toksični agensi • POLUTANTI . gljiva (mikotoksini) venomi (otrovi pčela.

1500 B.) “De Historia Plantarum” Dioscorides (A.C. Theophrastus (370-286 B.C.C.D.ISTORIJAT Ebers papyrus – egipatski zapis.C.antidot (protivotrov) Sulla – Lex Cornelia (prvi zakon protiv trovanja donet 62 B. 50-100) – klasifikacija otrova na biljne. životinjske i mineralne Stari Rim Mithridates VI Pontus – theriac . ~ 800 lekova i otrova Grčka Hippocrates ~ 400 B.) .

Lukrecija.Familija Bordţija – papa Aleksandar VI.SREDNJI VEK .Toffana – Aqua Toffana .Catherine Deshayes – La Voisine DOBA PROSVETITELJSTVA . Katarina de Medici .Paracelsus – Philippus Aureolus Theophrastus Bombastus von Hohenheim (1493-1541) DOSIS SOLA FACIT VENENUM . Cezar.

.

SAVREMENA TOKSIKOLOGIJA • Mathieu Joseph Bonaventura Orfila (17871853) “otac” savremene toksikologije .sa 28 godina napisao knjigu o toksikologiji .odvojio toksikologiju od ostalih nauka .

1836.: O. 1847.: DDT G.: ekstrakcija alkaloida R. Peters.: analiza As Fresenius. .Marsh. Müler. 1945. Schrader. letalna sinteza P.F. A. 1851. 1944-46. von Babo.: skrining metoda za otrove Stas-Otto. 1845.: BAL. 1952..

prvi drţavni hemičar.RAZVOJ TOKSIKOLOGIJE U SRBIJI 1859. 1866. Drţavna hemijska laboratorija u Beogradu – Knez Miloš Obrenović Mr ph Pavle Ilić. opisao Maršovu probu za dokazivanje arsena .

prof. . Mokranjac je bio “čovek od nauke”. roĎen u Beogradu 1899. Dopisni član Pariske akademije farmacije 1955. doktorirao kod čuvenog Gabriela Bertrand-a. otac srpske i jugoslovenske toksikologije. nastavnim planom Farmaceutskog odseka predviĎen predmet Toksikološka hemija 1945.1939. dr Momčilo St. Francuski Ďak. “oca mikroelemenata”. Mokranjac. roĎene Predić. Mokranjac izabran za prvog profesora toksikološke hemije Prof. dr Momčilo St. ćerke Uroša Predića. 1954. Lavoazijeova medalja Prof. od oca Stevana Mokranjca i majke Marije. osnovan Institut za toksikološku hemiju 1946.

dr Danilo Soldatović. roĎen 1927. Švajcarskoj.Prof. u Strazburu Usavršavanje u Belgiji. Claude Bernard. Alexander Fleming. Francuskoj Inicirao formiranje i izradio elaborat o Centru za pruţanje pomoći u slučaju trovanja Problematika istraţivanja: interakcije toksičnih metala i bioelemenata 2006.) . Louis Pasteur... prvi farmaceut član Francuske nacionalne akademije medicine (čiji su članovi bili Gay-Lussac.

.

TOKSIKOLOGIJA BOJNIH OTROVA KLINIČKA TOKSIKOLOGIJA TOKSIKOLOGIJA ŢIVOTNIH NAMIRNICA TOKSIKOLOGIJA ZAGAĐENJA ČOVEKOVE OKOLINE EKOTOKSIKOLOGIJA RADIOTOKSIKOLOGIJA IMUNOTOKSIKOLOGIJA REGULATORNA TOKSIKOLOGIJA .GRANE TOKSIKOLOGIJE           SUDSKA TOKSIKOLOGIJA PROFESIONALNA TOKSIKOLOGIJA POLJOPRIVREDNA TOKSIKOLOGIJA VOJNA TOKSIKOLOGIJA .

. ili one koje luče živa bića (toksini). proizvode prolazne ili trajne poremećaje. • Sličnu definiciju daje Starkenstein – Otrovi su supstance koje su po svojoj hemijskoj prirodi. količini i koncentraciji strane za čovečji organizam ili pojedine organe. a koje unete u čovečji organizam mogu prouzrokovati.) – Otrovi su supstance koje su po svojoj fizičkoj ili hemijskoj prirodi takve da kad uĎu u krv. ili čovečiji organizam i tu ostanu. i stoga izazivaju funkcionalne poremećaje u živom organizmu.Otrovi su hemijske supstancije stvorene van živog organizma. pod izvesnim okolnostima bolest ili smrt.DEFINICIJE OTROVA • Claude Bernard (1813-78. • Levin .

oboljenje ili smrt. . i pri odredjenim uslovima može prouzrokovati bolest ili smrt. .U praktičnom pogledu otrovom možemo smatrati one supstance koje unete u količinama manjim od 5 g ili 5 ml mogu da prouzrokuju loše zdravstveno stanje. dovedena u dodir sa živim organizmom. ?) – Otrov ili otrovna materija.) – Otrovi su materije koje u organizmu izazivaju patološke promene hemijskim putem. • Švaikova (1975.DEFINICIJE OTROVA • Orfila – Otrov – materija koja u malim količinama. prouzrokuje narušenje zdravlja ili uništenje života. • Key i sar. uslovno se naziva takvo hemijsko jedinjenje koje uneseno u organizam u malim količinama deluje na njega hemijski ili fizičko-hemijski. • Lazarev (1964.

DEFINICIJA OTROVA Otrov je bilo koja supstanca koja uneta u organizam u odreĎenoj količini i pod odreĎenim uslovima izaziva strukturne ili funkcionalne poremećaje organizma i eventualno smrt. DOZA EFEKAT .

ili mmol. g/kg t. . LD50. LD100 OdreĎivanje srednje letalne doze LD50 je prvi korak u proceni toksičnosti novootkrivenog i novosintetisanog hemijskog jedinjenja.m.DOZE toksične mg. mol/kg t.m. LD50 je statistički dobijena pojedinačna doza substance koja će izazvati smrt 50% ispitivanih ţivotinja. letalne LD25.

KLASIČNI EKSPERIMENT ODREĐIVANJA LD50 •Pacovi (Rattus norvegicus) •Opseg doza .odreĎuje se na osnovu hemijske strukture i prethodnih iskustava ili pilot istraživanja •Serije doza rastu geometrijskom progresijom •Najviša doza – ugine > 90 % životinja .

Sensitive Resistant Note: log scale .

1 SD +3 +2 +1 0 -1 -2 -3 Probit jedinice 8 7 6 5 4 3 2 .0 50.9 97.0 2.Procenat odgovora 99.7 84.3 0.0 16.

TOKSIČNI I LETALNI EFEKAT PREDSTAVLJEN PROBIT JEDINICAMA .TERAPIJSKI.

p.v. i.v.001 0.AGENS EKSP. p.p.10 0.v.00001 Etanol miš Natrijum-hlorid miš Morfin-sulfat pacov Fenobarbiton-Na pacov DDT pacov Strihnin-sulfat pacov Nikotin pacov Tetrodotoksin pacov Dioksin zamorac Botulinus toksin pacov . i. p. PUT UNOSA LD50(mg/kg) p. i.o i.o.o. p.ŢIV.v. 10 000 4 000 900 150 100 2 1 0. i.o. i.

JEDINJENJA A I B IMAJU ISTU LD50 VREDNOST ALI RAZLIČIT NAGIB KRIVE .

NAJZNAČAJNIJI NEDOSTACI LD50  veliki broj eksperimentalnih ţivotinja (Etički komitet)  velike inter i intraindividualne razlike  kao odgovor organizma prati se samo letalitet i to samo pri unošenju pojedinačne doze  problem ekstrapolacije na čoveka! .

LOAEL) .Doza – efekat (NOEL. LOEL. NOAEL.

No Observable Effect Level – najveća doza ili nivo ekspozicije bez efekta na normalnu biološku funkciju = Doza bez efekta .No Observable Adverse Effect Level – najveća doza ili nivo ekspozicije pri kojoj se ne javljaju štetni efekti po zdravlje = Doza bez štetnog efekta (NOAEL može biti jednak LOEL) NOEL .Lowest Observable Effect Level – najniža doza ili nivo ekspozicije koji izaziva efekat ali bez značajnog oštećenja zdravlja = Doza sa efektom NOAEL .Lowest Observable Adverse Effect Level – najniža doza ili nivo ekpozicije koji izaziva štetne efekte po zdravlje = Doza sa štetnim efektom LOEL .Frenk Effect – doza ili nivo ekspozicije koji izaziva štetne efekte dovodeći do funkcionalnih poremećaja ili povećane osetljivosti bolesti LOAEL .FEL .

 ADI – Acceptable Daily Intake – prihvatljiv dnevni unos NOAEL ADI = SF mg/kg/dan NOAEL – vrednost dobijena u stidijama hronične toksičnosti na odreĎenoj vrsti SF – safety factor. 10 – razlike meĎu vrstama. najčešće 100 (10x10). 10 – razlike unutar vrste  MPI – Maximum Permissible Intake .maksimalni dozvoljeni unos MPI = ADI x 70 kg mg/kg/dan .

DERMALNE .TESTOVI TOKSIČNOSTI        TESTOVI AKUTNE TOKSIČNOSTI: . .INHALACIONE TESTOVI IRITACIJE KOŢE I OKA I SENZIBILIZACIJE TESTOVI SUBAKUTNE TOKSIČNOSTI TESTOVI SUBHRONIČNE TOKSIČNOSTI TESTOVI HRONIČNE TOKSIČNOSTI TESTOVI GENOTOKSIČNOSTI TESTOVI KARCINOGENOSTI itd.ORALNE .

.

PREMA ISTRAŢIVANJU .PODELA OTROVA .PREMA DEJSTVU NA CILJNE ORGANE .PREMA HEMIJSKOJ PRIRODI .PREMA POREKLU .PREMA TOKSIČNOSTI .

JEDNA OD PODELA OTROVA PREMA NJIHOVOJ TOKSIČNOSTI GRUPA OTROVA 1. Praktično netoksični 2. Umereno toksični 4. Izuzetno toksični LD50 mg/kg > 15 000 5 000-15 000 500-5 000 50-500 5-50 <5 . Slabo toksični 3. Srednje toksični 5. Vrlo toksični 6.

 5000 . ŢIV.ZAKON O PROMETU OTROVA 1983. PACOV -II-II-II- LD50 mg/kg  50 50 – 250 250 – 1000 1000 – 5000. GRUPA I II III IV EKSP. god.

5 mg/l 25 – 200 mg/kg 50 – 400 mg/kg 0.* inh.* inh.. '96.. 4h  25mg/kg < 50 mg/kg < 0. '95. glasnik RS 2005) GRUPA EKSP. 4h per os per cut. LD50 I PACOV per os per cut.5 – 2 mg/l 200 – 2000 mg/kg 400 – 2000 mg/kg 2 – 20 mg/l II -II- III -II- * Pacov ili kunić .. Sl.* inh. PUT UNOŠ. 4h per os per cut. list SRJ '91.ZAKON O PROIZVODNJI I PROMETU OTROVNIH MATERIJA (Sl. ŢIV. '02.

ZNACI OPASNOSTI T+ I grupa otrova Jak otrov C Korozivno Xi T II grupa otrova Otrov Xn III grupa otrova Štetno za zdravlje Nadraţujuće .

ZNACI OPASNOSTI E Eksplozivno O F+ Samozapaljivo N Opasno po ţivotnu sredinu Oksidativno F Zapaljivo .

OZNAKE UPOZORENJA RX primer: R 22 Štetan ako se proguta R 25 Otrovan ako se proguta R 28 Veoma otrovan ako se proguta .

OZNAKE OBAVEŠTENJA SX primer: S 2 Čuvati van domašaja dece S 36/37/39 Nositi odgovarajuću zaštitnu odeću. rukavice i zaštitna sredstva za oči/lice .

PODELA OTROVA PREMA POREKLU • BILJNI • ŢIVOTINJSKI • MINERALNI .

PODELA OTROVA PREMA HEMIJSKOJ PRIRODI • BAZE • KISELINE • METALI • ORGANSKE SUPSTANCIJE. itd. .

NEUROTOKSIKANTI • HEPATOTOKSIČNI • NEFROTOKSIČNI. .PODELA OTROVA PREMA DEJSTVU NA CILJNE ORGANE • KRVNI OTROVI • NERVNI OTROVI . itd.

PODELA OTROVA PREMA ISTRAŢIVANJU I GRUPA – GASOVITI OTROVI II GRUPA – LAKO ISPARLJIVI III GRUPA – MINERALNI IV GRUPA – BILJNI I SINTETSKI OTROVI .