1. forma ovalis u koje je stablo glatko ili delimino bodljasto, a listovi sitni, hrapavi i dlakavi sa obe strane. 2.

forma dunensis u koje je stablo maljavo, dlakavo i gusto trnovito. Lie je sitno, hrapavo i sa lica gusto dlakavo. Ekoloke i fi ioloke karakteristike !struga je vrlo esta po brdima i planinskim predelima. "aste na vla#nim, aputenim i neobra$enim mestima, na ivicama uma, pored reka i potoka, na plavnim podrujima, esto kao korov na njivama. %speva na emljitima bogatim a otom. &opire do 1.''' m nadmorske visine. (estimino prekriva vee povrine, formirajui guste isprepletane, niske, ali teko prohodne #bunove. !struga cveta od maja do avgusta, a plodovi joj sa revaju u avgustu i septembru. !prauje se entomofilno, a ra mno#ava semenom i vegetativno. "asprostranjenje vrste !pte rasprostranjenje) *rostire se irom Evrope +ukljuujui ,eliku -ritaniju i .kandinaviju/ do 012 severne irine, u apadnoj 3 iji, 3ltaju i 4ranu. "asprostranjenost u .rbiji) po pobr$u 5opaonika, 6olije i 7omolja. *rivredni naaj *lodovi ostruge su bogati vitaminima +posebno vitaminom 8, koga ima oko 9' mg: i karotina oko 1' mg:, dosta bioflamida i neto vitamina E/. ;bog toga su neto kiseliji pa su manje ukusni a jelo u sirovom stanju. (e$utim, prera$eni u smei sa drugim kupinama daju vrlo ukusan i kvaligetan proi vod +sok, vino, liker, marmelada, kompot i dr./. ".candicans <eihe +.ubelasta kupina/ =amilija) "osaceae 3L. .inonimi) 5.jgi4soh E., 5.top>p 4e., 5L?ug@oi1ei9 %%te . (orfoloke karakteristike Abun je bujan, visok i jak. 4 danci su u poetku uspravnog porasta, a pred kraj leta su povijeni, slabo odrveneli. 4maju #ljebovit oblik, be i ra#enog pepeljka, najee su glatki ili sa retkim dlakama. .poradino su trnoviti, sa vrlo karakteristinim trnovima koji su najee dugake osnove, a neki i srpasto povijeni. Lie je slo#eno, prstasto, sastavljeno od @ listia. Lice liskeje glatko, a nalije maljavo ili beliasto dlakavo. Berminalni listi je najkrupniji, ra liitog oblika, nejednako na ubljenog oboda. &onji listii su skoro sedei, a lisni alisci linearni. 8vetovi su dvopolni, sitni, skupljeni u iroku, dugaku i gustu cvast gro dCgronju. 8vetne drke su vrste, trnovite i sa prisutnim sitnim trolanim listiima. Daica je sa obe strane maljava i dlakava i po cvetanju oborena. 5runini listii su vrlo sitni, objajastog do duguljastog oblika, bele iln ira ito crvene boje. % cvetu je prisutan manji broj pranika, koji

ne patpo padrastaju elene stubie. *lodnik je najee gladak, a re$e dlakav. 8vetna lo#a je i ra ito dlakava. *lodEs. birna kotunica, crne boje. FFG % okviru ovs vrste uoena je varijabilnost lista i cvasti, to je re ulC tiralo i dvajanjemjedne podvrste, tj. 1/@r. Lapa>Hg, ukogajeterminalni listi irokoCeliptinog ili objajastog oblika, a cvast metliasta, piC ramidalnog oblika, na vrhu su#ena.

Ekoloke i fi ioloke karakteristike ?ILj saps4sat je esta vrsta moitanskih uma. .ree se po brdskim tsrenima, utrinama i svetlijim umama. 5i saps4sap cvsta od maja dojula, a plodovijoj sa revaju u avguetu i seitembru. !prauje se somofilno, ra mno#ava semenom i vegetativno. *olenjoj je esto sterilan, a katkada i plod +seme/. "asprostranjenje vrste !pte rasprostranjenje) .rednja Evropa, od istone =rancuske do *oC ljske i Deke, -alkansko i 3peninsko poluostrvo. % .rbijije esta vreta montanskih iguma. *rivredni naaj !vo je tako$e vrlo malo lrouena vrsta kupine. ' njenom naaju u ishrani, kvalitetu i upotrebi ploda mo#e se samo pretpostavigi i rei isto to i a plod 5i1J r4sa> .