UDC 811.163.

41'36

Milka Ivi

O NEIDENTINOM GRAMATIKOM PONAAWU SRPSKIH LEKSIKIH ANTONIMA DUGO I KRATKO PRI OZNAAVAWU VREMENA*
U radu se ukazuje na iwenicu da su srpski leksiki antonimi dugo i kratko gramatikalizovani na razliite naine kada se upotrebqavaju u funkciji vremenskih odredbi. Kqune rei: srpski jezik, dugo, kratko, vremenske odredbe, gramatikalizacija.

Meu izuzetno zanimqive (a dosad neprouavane!) problemske datosti standardnog srpskog jezika spada upadqivo razliito gramatiko ponaawe izraza dugo i kratko u prilikama kada je posredi iznoewe podataka o vremenu. Poimo od onog najjednostavnijeg, a najupeatqivijeg ko god uje izjave kao to su, na primer: Dugo sam utao, Dugo sam je posmatrao i sl., odmah shvata da u wima re dugo funkcionie kao vremenski prilog; wega zameniti, u tim izjavama, reju kratko ne dolazi u obzir niko ne govori *Kratko sam utao, *Kratko sam je posmatrao i sl. Renik (2007) je sadrateq prebogatog jezikog materijala, tako da se, listajui ga, neminovno susreemo i sa brojnim podacima o neidentinom gramatikom ponaawu leksema kratak i dug i inae, tj. u prilikama kada ne funkcioniu kao vremenske odredbe. U tom reniku nam se, na primer, pod odrednicom kratak navodi izjava Biu kratak!, kojoj, to svi znamo, nema odgovarajue iskazne paralele u izjavi *Biu dug!, a pod odrednicom vreme navodi se i iskazna datost iz duga vremena", koja je takoe, u istom smislu, tj. s pogledom na izraz kratak unikatna. Uz imenicu vreme mogue je postaviti kvantifikativni atribut kratko u izjavama kao to je, na primer, sledea: I on je kratko vreme bolovao od iste te bolesti". Ni prisustvo kvalifikativnog atributa dugo tu se ne iskquuje, ali se pritom dogaa neto sasvim posebno
* Ovaj rad je nastao u okviru projekta br. 148010 pod nazivom Standardni srpski jezik sintaksika, semantika i pragmatika istraivawa, koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije.

124

MILKA IVI

imenica vreme obavezno naputa nominativni oblik i zamewuje ga oblikom genitiva: I on je dugo vremena bolovao od iste te bolesti". Obe atributski ostvarene lekseme, tj. i kratko i dugo, mogue je podvri prefiksirawu; tako, na primer, pored kratki rukavi i dugi rukavi moemo rei i prekratki rukavi, predugi rukavi i sl. Istovetni izbor prefiksa, meutim, ne dolazi dosledno u obzir. iwenica je, na primer, da niko od govornih predstavnika aktuelnog standardnog srpskog jezika nee porei iskaznu vaqanost izjava kao to su, recimo, On ima obiaj da popodne predugo spava ili On joj je ukratko objasnio o emu se radi sl., a da, s druge strane, nijedan od tih govornih predstavnika nee porei iwenicu da dosledno ne dolazi u obzir da neko kae *On ima obiaj da popodne prekratko spava, *On joj je udugo objasnio o emu se radi i sl.

CITIRANA LITERATURA RENIK Renik srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska, 2007.

Milka Ivi ON THE NONIDENTICAL GRAMMATICAL BEHAVIOR OF THE SERBIAN LEXICAL ANTONYMS DUGO AND KRATKO WHEN THEY ARE USED TO DENOTE TIME Summary This article presents detailed evidence for the fact that the Serbian lexical antonyms dugo and kratko are grammaticalized quite differently when they are used to function as temporal determiners.

Srpska akademija nauka i umetnosti Beograd