Francuska revolucija 1789.-1815.

OD APOSL UTISTIC KE DO USTAVNE MONARHIJ E Francuska je bila najnaseljenija zemlja u Evropi u to vreme, uoi
Revolucije, bilo je 25.000.000 stanovnika Uredjenje: apsolutistika monar ija !ru"tvo: vi"eslojno # delilo se na $ stale%a: &ve"tenstvo, 'lemstvo i (re)i stale% *zme+u prva dva stale%a i (re)e, bile su nepremostive razlike -ubitak kolonija za Francusku znailo je poetak krize . doba /uja 01 2 U doba /uja 01* i nje,ove %ene kraljice 3arije 4ntoanete . 56raljica !e7icit8 2 kriza dose,la vr unac 9arod nezadovoljan Radi pronalaska re"enja saziva se &6U':(*94 !R;419*< &(4/E;4 . nije zasedala poslednji =>5 ,odina 2 u 1ersaju 5.maja =>?@.,odine *ako je (e)i stale% imao isto poslanika koliko i prva dva uvek je bivao nad,lasan jer je svaki stale% imao pravo na jedan ,las

USTAVNA MONARHIJ A

(re)i stale% pro,lasio skup"tinu USTAVOTVORNOM a onda im se pridru%ili i poslanici ostala 2 stale%a /uj 01* kao od,ovor na ovaj potez okupio vojsku oko 'ariza i 1ersaja s namerom da rastera ustavotvornu skup"tinu Idite i recite vaem gospodaru da smo se mi ovde sastali snagom naroda i da nas od naih mesta mogu odvojiti samo snagom bajonetaA Bnore -abrijel 3irabo . jedan od vo+a revolucije i njen najbolji ,ovornik 2# na ovaj nain ne samo da je od,ovorio kralju ve) je o rabrio narod da uzme ue")e u do,a+ajima koji )e uslediti &paljena je tvdjava Bastilja . simbol apsolutizma i tiranije 2 Francuska trobojnica lavo-!elo-crvena 5.av,usta =>?@.Aukida se 7eudalizam u Francuskoj . nestalo plemstvo i titula, upotrebljava se izraz 5,radjanin82 !eklaracija prava oveka i ,ra+anina 2C.av,ust =>?@. 1791.- " USTAV DE Ustavna 3onar ija Ustavom kralj je dobo suspenzivno veto, birako pravo bilo je o,ranieno , samo =F5 bo,atije, stanovni"tva moze da bira i bude birana . aktivno pravo 2, a ostali mo,li samo da biraju . pasivno pravo 2

&kup"tina poela da donosi zakone DE Zakonodavna skuptina *stomi"ljenici poinju da se okupljaju u klu!ove, pretee budu)i stranaka 9ajpoznatiji i najratoborniji klub bio je #ako!inski klu! predvodio ,a je 3aksimilijan Ropespjer, a okupljao je republikance $or%iljerski klu! okupljao je sitnu bur%oaziju i siroma"nije stanovni"tvo Fejanski klu! je bio monar istiki

Maksimilijan Ropespjer

DOBA REPUBL IKE

Gekstvo kralja i kraljice 6ralja /uja 01* vra)aju u (iljeru ,de ,a dr%e u zarobljeni"tvu sve dok nije pri vatio ustav 6ralj /uj 01* nadao se pomo)i od strane Fejansko, kluba i kraljiine domovine, 4ustrije 9astaje 7rancuska himna Marseljeza =0.av,usta =>@2. ,odine ukinuta monar ija u Francuskoj =>@2. bitka kod 1almija . Francuka protiv 4ustrije 2 $onven& . 9arodni konventAskup"tina ravnopravni ,ra+ana 2 22.septembra pro,lasio republiku# or,anizovao su+enje kralju koji je po,ubljen poetkom slede)e ,odine, a posle nje,a i kraljica 3arija 4ntoaneta Teror . Re%im ,iljotine 2 # pobijeno nekoliko iljada ljudi, najvi"e neprijatelja Revolucije 9ezadovoljstvo na monar istikim dvorovima Francuskom vladaju istaknuti lanovi 6onventa Hakobinska diktatura, sitna bur%oazija i sirotinja preuzele vlast

HIMNA FRANCUSKE MARSELJEZA

4utor teksta je Rou'e& %e (isle. 9apisao je u &trazburu u no)i i zme+u 25. i 2C. aprila =>@2. ,odine, posle objave rata 4ustrijsko, cara. 9osila je naziv 5Ratni pokli vojske na Rajni8 . Chant de gueree pour l armee du Rhin 2, ali ve) $0.jula kad je republikanska vojska iz 3arselja pre"la u 'ariz, za vreme osvajanja parka (vileri, imenovana je Marseljeza. 9acionalnom imnom pro,la"ena je =I.jula =>@5. ,odine.

J AKOBINSKA DIKTATURA 1793. 1794.

Hakobinci sjedinili zakonodavnu, izvr"nu i sudsku vlast 179). "" Us&av # bio je republikanski i demokratski , ali nije stupio na sna,u 9ajznaajnija linost jakobinske diktature bio je Maksi*ilijan Ro es jer U to vreme "alje mno,e eberovce na ,iljotinu# donosio je najrevolucionarnije odluke Hakobinska diktatura predstavlja vr unac 7rancuske revolucije Robespjer verovao da moze da preuredi 7rancusko dru"tvo, da preobrati crkvu, uveo novi republikanski kalendar, uveo kult Vrhovnog bi a... Go,ato ,ra+anstvo i sirotinja bili su nezadovoljni ovakvom diktaturom# niko se nije ose)ao si,urno. Rezultat sve,a to,a bila je +avera skovana protiv Robespjera, 6utona i &en ;ista. Bni su zatvoreni i poslati na ,iljotinu 179,.- $raj #ako!inske %ik&a&ure Usledio Geli teror (ermidorci, novi ,ospodari 6onventa. Bni su : ukinuli ustanove diktature, u,u"ili tzv. !lebni ustana", ratovanje s 'ruskom, :panijom, <olandijom

DIREKTORIJ UM I KRAJ 1795. """ Us&av- UC bio jeIJ konzervativniji od pret odna dva , zadr%ao je REVOL E republikansko ure+enje, ukinuo op"te pravo ,lasa, aktivno i pasivno
,lasanje dobili su samo oni koj su pla)ali visoki porez .akono%avnu vlas& imao je SAV/T "+vr0nu vlas& imao je 1"R/$TOR"#UM 1"R/$TOR"#UM se sastojao od 5 direktora . 'ol Gara, /azar 6arno, /a RvijeA/epo, /uj /etorne i ;anAFransoa Rubel 2 koji su bili lanovi 6B91E9(4 i #R$%&'(BIC' 'ariska sirotinja imala je veoma va%nu ulo,u. U poetku bila je okupljena oko radikalaAEberovaca predvodjeni novinarom ;anARene Eberom, a onda u (dru)enju jedna"ih Fransoa Gabe7a, koji je kasnije zbo, nezadovoljstva or,anizovao zaveru protiv !irektorijuma. (a zavera je otkrivena, a Gabe7 je ,iljotiran =>@C. ,odine 9.nove*!ra 1799. 'o%ine 2lanovi 1irek&oriju*a o%nose os&avke, sutradan vlas& su reu+ela &rojica kon+ula . 9apoleon Gonaparta, &ijes i Ro%eA!iko 2 1799. "V Us&av- dao je velika ovla")enja prvom konzulu . Gonaparti 2 zato ovaj period nazivaju jo" i 3erio% Na oleonove %ik&a&ure i kasnije , tokom vladavine 9apoleona, vaskrsnu)e monar ija u vidu carstva

Janimljivosti

Na oleon 5ona ar&a

4iljo&iranje &oko* Francuske revolucije

Suko!i u !ur6oaskoj revoluciji

Marija Sils nont plus de poslednja francuska kr .pain quils mangent de la broche K Antoaneta
Marija $ntoaneta rodjena je u Be*u+ u palati !o,burg+ "ao petnaesto dete i jedanaesta er"a -ranca I .te,ana i carice Marije /erezije. Bila je udata iz strate"ih razloga+ za ,rancus"og "ralja %uja 0VI. (bzo je postala simbol e"stravagancije 12.ve"a i najomra)enija "raljica apsolutisti*"e -rancus"e. 3vo je pri*a o "rh"oj )eni "oja je po"uavala da prona4e sebe u jednom od najburnijih trenuta"a u ljuds"oj istoriji. /o"om svog )ivota+ a posebno na"on smrti+ Marija $ntoaneta je jednima predstavljala simbol dobrote+ a drugima sve ono loe za monarhiju i celu "raljevs"u porodicu. /a"vo miljenje stoji sve do danas. .li"a "oja je stvorena o Mariji $ntoaneti propagirana je pred -rancus"u revoluciju sve do danas. Izuzeta" u tom miljenu bili su ,rancus"i rojalisti "oji su "raljicu smatrali mu*enicom. Miljenje mnogih ljudi po*elo je da se menja onda "ada savremenici "raljice po*ili da objavljuju biogra,iju Marije $ntoanete i pri"azuju je u boljem svetlu. 5ivot poslednje ,rancus"e "raljice o"on*ala je giljotina 1678.godine. 9jeno telo ba*eno je u zajedni*"u grobnicu u dvoritu cr"ve Rue d

Ivana=Minori Maslovar III 8