You are on page 1of 19

РАДОМИР СТАНИБ.

РУШЕВИНЕ СРЕДЊЕВЕКОВНЕ ЦРКВЕ
НА РУДНИКУ

Позната под именом

• ном

"црквина" , ·Са заборавл.еним патро-

и већ давно угашеним култом, ова црква, очувана у рушевина­

ма, нал:ци се непосредно уз рударску колонију, на имању Зорке

Вучетић. Подручје Рудника на чијој је периферији лоцирана ова
граћевина, познато је под именом Рудничиште , које се, поред ос­
талог, везује за смрт деспота Бураћа Бранковића. 1 Сам назив Руд­

ничиште је добило по томе што је на овом делу Рудника било ве­
ома организовано рударење у стара времена. У осталом, и само име

Рудник настало је по обил.у руде и богатој рударс:к:ој делатности
која се овде вековима одвијала 2 •

О овој граћевини, о којој чак ни у наро:дним предањима нема
никаквих података,

скоро да уопште

није писано.

Није скретала

већу пажњу чак ни: код романтичарски занесених путо~саца и дру­
гих радозналаца :к:оји су, из различитих побуда, посећивали Рудник

и о њему писали 3 • Прве податке, колико је до сада познато, забе­
лежио је о цркви др Јанка Шафарик

1865.

године у Извештају упу­

ћеном министру просвете, који је објавл.ен тек после другог авет-

13

РАДОМИР СТАНИЋ

ског рата 3 а. У овом опширном тексту, посвећеном бројним налазима
на Руднику, о цркви Ј. Шафарик каже: "На эданъ добаръ пушко­
метъ одъ ове велике цркве, ·на скоро равной страни спуштаюћег се

къ реки Деспотовици велико· гь Штурца

стое

зИдови

друге

манЋ

цркве, коiи су iиошъ толико одржани, да се лепо види где су врата,

певнице, прозори, имаю негде
не;

зидана е одъ

тока

према

пльоснатогъ

западу,

показуе

5

до

6

стопа и негде до Р /2 хвата виси­

кречногъ

у

основи

камена, има лравацъ

карактеръ

источно

од ис­

православ­

не цркве, за кою е и тамошньи жительи држе, и што се потврћује

и тимъ да и око ове цркве има порта са многимъ гробовима, на ко­
iима су велике плоче од камена, све у истом правцу са црквом одъ

запада према истоку окренуте, све то показује павршни нацртъ од­

де подъ бр. III/Б." У да.tЬем излi\гању ШафарИЈК гоrвори о облицима
и украсима појединих надгробних споменика и о откопавању једног

гроба. На крају он закл.учује: "По момъ мишленю део вароши око
велике цркве и оно rроблt. биће iошъ изъ времена србскогь царства,
а оно око мале

цркве изъ последньи времена самосталности,

изъ доба владанл деспота одъ дома Бранковића."

36

вальда

Нешто касније

на цркву је скренуо пажњу и Јован Мишковић, ћенералштабни офи­

XIX

цир, који је у другој половини

века веома опширно расправЈЬао

о рудничком крају'. Мећутим, његов опис (заснован на нестручном

и уопштеном посматрању) , не доноtи значајније чињенице које би
омоrућиле решавање битних проблема у вези са настанком и про­

шлошћу овог храма 5 •
У доста обимној општој, па и стручној, литератури о Руд~нику,
која је настајала у широком временском распону,11 о овој цркви не

срећемо друте наводе, 0\Писе

-

сем, понекад, помене.

Изненаћује

чињеница да је овај споменик измакао пажњи многих истраживача 7 •
С обзиром на неке значајне карактеристике граћевине и на њено

нисумњиво средњевековно порекло,

намеће се потреба да се она

стручно обради и на тај начин наша културна и научна јавност њу
што потпуније упозна.

Да бисмо могли да сагледамо историјске оквире у којима је

црква на Руднику настала, осврнућемо се у најкраћим цртама на
прошлост овог места, на основу објавЈЬених података.
Рудник је био насеЈЬен у праисторијско време. О томе нам

најбоЈЬе сведочи једна остава предмета й.З халштатског доба која

је

·1932.

године проlнаћена на Руднику на превоју измеЬу брда на

Блатима и Метамке 8 • Оправдана је претпоставка да су нека илирска
племена насеЈЬавала околину Рудника која су, изгледа, на примити-

14

РУШЕВИНЕ

СРЕДЉЕВЕКОВНЕ ЦРКВЕ НА РУДНИКУ

ван начин користила руду и метале 9 • Значајнија насеобина била је

на Руднику у римска доба, којој су препюдимt келтски освајачи,
лукави и сурови ратници.

На атару села Рудник евидентирана су

три локалитета са налазима римске провенијенције 10 •

Најпотпуније

светло на римску епоху у овом крају баца проналазак из

1865.

године

једне плоче са натписом који се односи на обнавл,ање порушеног
храма на Руднику, извршеног старањем царског намесника Касија

Лигуринца у доба Септимија Севера

(193-211) 11 •

Бројни налази из

овог времена, мећ у којима се особито истичу сребрне посуде прона­

ћене

1859.

године, које је научио обрадио др Милоје Васић 12 , упу­

ћуј у на то да су се Римл.ани на Руднику активно бавили не само
рударењем, већ и уметнич:ксом обрадом сребра.
Средњевековна прошлост Рудника је веома занимл,ива и бур­
на. У

XII

веку налазио се у саставу периферних области Немањине

државе и његових потомака, па немамо одрећенијих података у ис­

торијским изворима из овог времена, а и доста дуго после овог доба.
Тек од друге половине XIII века, када се Рудник нашао нешто дубл,е
у мећама српске државе, досежу нам бројни и значајни подаци о
многим бурним и занимiЬIИвим збивањима на овом подручју. Од тог
времена казивања извора о Руднику су обилна и разноврсна. Прив­
редним успоном српске

државе,

а

нарочито

рударским

развојем,

Рудник, као и многи други крајеви богати рудом, добија у значају
и угледу. Оскудица у подацима у време крал,а Уроша

I,

када рудар­

ство у Србији добија неочекиване размере, увелико се надокнаћује
вестима из времена крал,а Драгутина, Милутина, Стефана Дечанског,
цара Душана, а нарочито из доба кнеза Лазара. Период Деспоrонине

и њене последње судбоносне године богато су оличене подацима из
очуваних историјских извора. Деспот
Стефан Лазаревић и Бураћ
Бранковић, 1юји су на Рущшку имали важно привредно, односно ру­
дарско упориште, обележени су занимл,ивим саопштењима из из­
вора1 3 .

Рудари Саси који су у Србији у вели:ксом броју били ангажо­
вани у рудокопима, на Руднику ,су имали велику колонију, због
чега је Рудник у

XIV

и

XV

веку често називан саским градом 14 • Ус­

помена на Сасе сачувана је присуством граћевине која се у народу

назива "МЈИса", а која је могла да буде сашка црква. Касније ова гра­
ћевина је била претворена у џамијуt5. На Руднику се налазио трг
са царинарницом 16 . Поред Саса њега , оу насел,авали

Дубровчани и

Которани, чији број није био мали. Зна се, такоће, да је Дубровник
поставл.ао на Руднику :ксонзуле и судије од којих је неколико поз-

15

РАДОМИР СТАНИЋ

нато по имену 17 • Пошто на Руднику није постојао снажнији и ут­
врЬенији град, у одсудним и судбоносним временима Деспотовине
Руд:ничани су се склањали у оближњи мали град на Острmщи 18 . Не­

мамо сигурних података о томе које је године Рудник дефинитивно
пао под турску власт, али је несумњиво да је падом српске државе

1459.

године доспео у турске руке.Од Турака га је отео Еуген Савој­

ски, али су га они

1739.

г. повратили и спалили 111 • Тада је, вероватно,

настрадао највећи број граћевина у овом месту, укључујући и са­
кралне објекте.
Значајно је истаћи да се на Руднику налазила ковница новца
која је, према резултатима неких научних истраживања, радила око

150 годњна. У овој ковници кован је новац краља Драгутина, ње­
говог сина краља Владислава П, Стефана Дечанско·г, цара Душана,
Николе Алтом:ановића и Бурћа Бранковића 2 0 .
У богатој и дугој прошлости Рудника, сакрално градитеЈоСтво

оличено је кроз неколико објеката, мећу којима су се до данас
очувале рушевине .~се", цркве о којој је овде реч и још једне
мање православне цркве. 2 оа Најстарију граћевину

римски храм

-

који је, према очуваном натпису који се налази у Народном му­
зеју у Београду, обновљен за време Септимија Севера, откопао је

др· ,Јанка Шафарик

1865.

године и о томе, сасвим позно, објавио

му Никола Вулић цитирани чланак 21 . Ов.о светилиште било је ло­
цирана измећу римских кућа и рударских окана на

саставцима

двају потока, чије се воде стачу са Прлинског виса. Овај локали­
тет данас, на жалост, није виДЛ>ив, · јер је прекривен великом ма­

сом каменог материјала избаченог из оближњег поткопа иза Дро­
билице22. Највећа оакрална граће:вмна

-

православна црква на Ру­

днику била је све Ао недавно делимично очувана, када је раско­
пана и уништена. Тада је из гробља, за које се смю-рало да је нај­
старије средњевековно гробље на Руднику, изваљено неколико над­

гробних споменика са урезаним крстом. Ова црква налазила се на

једној заравни измећу Прлинског виса и Ракића гроба, на Рудни­
чишту. Дужина граћевине износила је

21,

а ширина

11

м. 23 Ј. Ша­

фарик је, такоће, указао на присуство ове цркве, за коју каже да
има АУЖiИНУ

30

а ширину

15

корака. Занимљиво је да овом вели­

ком истражив.ачу старина црква није

скренула већу пажњу, што

се види из ч:ињенице да није оставио ни најконвенционалнији опис,

па чак ни прецизније мере. Навео је, мећутим, да се око цркве на­

лази око

60

ВИАЛ>ивих rробних каменова2'. Најзад, да бисмо добили

nотпунију слику о остацима сакралног архитектонског наслећа на

16

РУШЕВИНЕ СРЕДЊЕБЕКОВНЕ ЦРКВЕ НА РУДНИКУ

Руднику, наводимо да је М. Радојевић открио ма ,\у

православну

цр кву на јужној ивици старог гробља под Кељом на Рудничишту,

које у народу називају "маџарско гробље" 25 • Измећу свих ових цр­
кава које су на Руднику настајале и егзистирале у различитим пе­

риодима, рушевине наше цркве, за коју се везује назив "црквина",
најбоље су очуване, изузимајући "мису" која ·се у садашњем облику,
насталом као плод произвољних преправки и надограћивања, очува­
ла до висине од преко

5

м. 26

Пре него што покушамо да утврдимо хронолошко настајање

евидентираних граћевина на Руднику и да тиме приближно дамо

одговор на питање из ког времена nотиче "црквина", даћемо њен

детаљни:ји опис са прилозима техничке и qiОiоДокументације, из
којих се могу видети карактеристични архитектонско-стилски еле­
менти као драгоцени подаци за приближно датовање.

Црква

има

базиликално-правоугаону

основу,

једнобродноr

концепта. Скромних је размера и непретенциозног начина граћења.
Једноставна и неамбициоона rраћевина дуга
олтарскОiм аnсидом

-

10,93
6,74

спољне мере) и широка

(рачунајући са
м, спада у ред

објеката више рустичног него репрезентативнот зидања. На исто­
чној

страни је олтарска

апоида полукружноr облика и споља

и

изнутра. Према . сачуваним остацима не може се nоуздано рећи да
ли је имала припрату. Била је очигледно пресведена сводом, најве­

роватније полуобличастог облика. Свод је вероватно био изведен
од притесаних блокова сиге, чији комади нису видљиви на локали­
тету. Стога постоји могућност да је, можда, преоведена шкриљцем

Или неком врстом камена пешчара 27 • Апсида је, свакако, била за­
сведена полукалотом. Ornaдa моrућност да је централни део цркве
био надвишен куполом, јер за то не постоје никакви очувани еле­

менти, мада неуобичајена висина цркве може да доведе до ове за­
блуде. По свему судећи, свод је &!о ојачан једним луком који су
носили пиластри на бочним зидовима. Остатак пиластера вид1nив је
на северном зиду, док је на јужном неприметан, јер је овај зид по­
рушен до

темеља.

У

просторима проскомидије

запажа се присус­

тво ниша, чији је облик и величину тешко одредити, због обру­
шености овог дела граћевине. Ипак, сасвим је јасно да су у овом
простору биле најмање две нише: једна већа, и то у самом проте­
зису, и друга мања, на почетку северног зида.

Нејасно је присус­

тво треће нише на источ:ном делу северног зида,

јер је и тај зид

обрушен. Нису уопште јасне представе о распореду, односно посто-

17

! .

'·'

/

РА,ЦОМИР СТАНИЋ

јању, ниша у прост. ору ћакоиикона, јер је овај део до темел.а по­
рушен.

У унутрашњост граћевине улазило се кроз врата на западном
зиду. Пошто немамо података о постојању нартекса, врата на за­

падном зи~у наоса једини су, вероватно, отвор за улаз у цркву, јер

не постоје трагови врата кроз која су верници после богослужења
излазили из храма.

Унутрашњост

цркве

осветл.авана је

продором

светлости кроз три прозора -један на северном зиду, један на ју­

жном и један на источном зиду. Постоји вероватноћа да се чет­
врти

прозор

налазио

на

западном

зиду

изнад

у лазних

врата,

одно­

сно на забату овог зида. Прозор на северном зиду очуван је у нај­

елементарнијем облику, а по њему се може закл.учити да су остали
били л учио зас~дени и да су се сужавали од унутрашње према
спољашњој страни. Нису очувани пластични детал.и на граћевини.
Црква је, најверова11није, граћена без икаквих пластично-декоратив­

них претензија. Једина и права декорација огледа се у фрескама
чији су трагови1 за сада невидл.иви, мада нема никакве сумње у то

да је фреско-ансамбл испуњавао унутрашње површине зидова.
спољне и унутрашње зидне површине биле су

И

омалтерисане, што

се види по остацима малтера. Нису видл.иви остаци бојеног слоја,

али је мес11имично очуван фреско малтер који (недвосмислено) по­
тврћује некадашње присуство зидних декорација које је време пот­
пуно уништило 2 s.

Храм је граћен од л:омл.еног камена

-

рудничког rранита,

мешаноr са кречњаком и шкрил.цем. Зидање је изведено немарно,

спонтано и без много система, у неправилним хоризонтални.м редо­
вима, са доста дебелим малтерним слојевима, спраЈВл.еним од кру­
пнијег песка;

каменолюмноr порекла, и врућеr креча.

Камени ко­

мади употребљавани при зидању, различитих су формата: величина
појединих блокова неправњших облика креће се у дужини од
а они најмањи

-

тимично прелази

1

м,

минијатурних су димензија. Дебл.ина зидова мес­

1

м, што је доказ да је црква прилично маоивно

и конструктивно солидно иэв.едена.

О изгледу пода цркве можемо, за сада, само да нагаћамо, бу­
дући да је скривен дебелим слојем шута, Ql'rnaднor материјала и зе­

мље обраслом растињем. Није тешко поверовати да је под био из­
раћен од камених плоча

неједнаког облика и димензија, што

се

потпуно уклапа у карактер саме граћевине. Не постоје подаци о

кровном венцу нити о облику граћевине у rорњим зонама, мада није

18

РУШЕВИНЕ СРЕДЉЕВЕКОВНЕ ЦРКВЕ НА РУДНИКУ

тешко претпоставити да је била зашти:ћена двосливни:м кровом и

покривачем од камених плоча или ћерамиде.
Доста добро очуван северни зид храма, који је месmмично

висок и преко З м омогућио нам је да сагледамо неке занимљиве
елементе на граћевини. Пре свега, приметни су остаци дрвених гре­
да, узиданих у језгро зида, које су имале конструктивну функцију
серклажа 29 •

Најкарактерист~чнији елеменат на цркви који,

уоста­

лом, граћевину чини особеном и пружа значајан ослонац за утвр­

ћиваље љених стилских обележја и за могућност релативне дата­
ције, јесте по једна слепа аркада на спољним површинама бочних
зидова.

Ова

аркада

је

на

северном зи~у

готово потпуно

очувана,

док је на јужном, с об,зиром на љегову порушеност, неприметна.
Нема, мећутим, никаквих р~злога да се не верује у то да је овај,
зид, анало11но северном, био на исти начин декоративно решен. Ове
аркаде, лучно засведене, излазиле су из равни зида и форм1Ирају
их IIO .два iПИАастра који нокачу из површине зида за преко

20

см.

Лучни део аркаде се завршава на нивоу испод кровног венца. Ар­

каде су изведене истом врстом камена од које су граћени зидо!Ви
цркве.

Оваква оживљеност и рашчлаљеност бочних зидова, нарочи­

то присуством слепе удуб љене аркаде, типична је за известан број
нащих сакралних граћевина које потичу из

XIII -

века 30 • По

XIV

облику аркада и њиховом изласку из равни зида црква на Ру днику
највише подсећа на слична решења на фасадама цркава св. Бого­
родице у Мушутишту, манастИрске цркве у Матки и цркве у Ра­

маћи31. Све три ове граћевине настале су у
Пратећи

в.ести из

XIV

веку.

очуваних историјск,их извора о

долазимо до закључка да је у овом

интензивно да ае развија од краја

Руднику,

крају живот почео нагло

XIII

и

века. Од овог раздобља па

све до пада српске државе Рудник је имао неуједначену, али врло
истакнуту, улогу

у привредном развоју

дентир ани остаци архитектонског

земље.

Сачувани: или

еви­

сакралног наслећа говоре да је

у овом месту у време изразитог просперитета било веома боrато­
градитељоко

деловање,

што- се

може

дО!Вести

јако развијеном и снажном црквеном

у

неnосредну

организаЦIИјом.

везу

са

Три цркве

у непосредној близини на тако малом простору, различите по димен-­

зијама и неједнаког архитектоноког облика и квалитета, упућују на
претпоставку да су саграћене у сразмери са економском моћи љи­
хових ктитора. При овоме не треба губити из вида да су све три
православне и настале пре пада српске независности, јер не постоји

19-

РАДОМИР СТАНИЋ

реална могућност да је било која од њих граћена у турско доба,
с обзиром на неповол.ност услова и на ригорозност турских власти

при допуштању градње нових богомо.ъа, нарочито у местима која
су имала одрећену и истакнутију улогу у прошлости српске државе.
Велика црква са доста импозантним димензијама о којој, на

жалост,

немамо

никаквих одрећенијих

података,

морала је

бити

граћевина неког од ,српских владара или бар ј едног од најугледни­
јих властелина у времену

XIV -

ква претпоставка о приписивању

век. Наравно да би било ка­

XV

овог

храма

одрећеном

владару

представ.ъала обично нагаћање, пошто тако нешто оскудица у по­
дацима апсолутно не допушта. Такоће би помисао о везивању ове

богомо.ъе за не:к:ог српоког средњевековног великаша имало сасвим
истоветан карактер произво.ъностизlа.

Као што се за малу цркву крај

гроб.ъа под Ке.ъом, чији су

теме.ъи очувани , може са д:оста основа рећи да је представ.ъала гра­

ћевину са функцијом гроб.ъанске каnеле, којој су ктитори били ру­
днички православци, исто тако се, без већих rрешака, може прет­
поставити да је "црквина" задужбина непознатог ктитора знатније
економске моћи и несумњиног друштвеног угледа316 • Не поседујемо

податке о времену граћења ове цркве. Мећутим, лолазећи од тога
да су на њој присутни елементи типични за црквене граћевине из
периода

века, не излажемо се већој опасности ако време њеног

XIV

настанка потражимо управо у том столећу или у прво ј половини

XV

века.

Све

до

првог светског рата

около

,,црквине"

је

постојало

в.елико гроб.ъе које се састојало од необраћених надгробних белега32 •
Др Ј ан:к:о Шафарик је на овом гроб.ъу открио четири камена "са
цртама, фигурама и крстовима", без натписа. Он је донео цртеже
трију споменика, али услед недостатка писаних nодатака (натписа)
није

могао

прецизније да установи

време

њиховог

настанка 33 •

У

близини "црквине" Здравко Вучетић са Рудника нашао је, измећу
два рата, надгробну плочу од шкри.ъца на којој је уклесан натпис
који је М. Радојеви11 овако прочитао: ПРЕСТАВИ СЕ РАБА БОЖИ­
ЈА ТОДОРА НА СВЈАТАГО ДИМИТРИЈА

26

ОТОМВРИЈА. У натпи­

су су, како он наводи, биле још две речи без смисла "ЈАДАЈУ ПРО­

СТИ" и без године смрти. Ова плоча је у:шr.штена за време послед­
љег рата 34 • Неколико преосталих споменика са овог гроб.ъа, обрас­
лих у траву, аморфног облика и без икаквих знакова, спадају у ка­
тегорију оних надгробних белега који се по уобичајеним научним
критеријумима сврставају у Средњи век, без прецизнијих хроноло-

20

РУШЕВИНЕ

СРЕДЊЕВЕКОВНЕ ЦРКВЕ НА РУДНИКУ

шких омећаваља.

У недостатку прецизнијих података сепу лкрални

и већ уништени материјал око "црквине" пружа нам драгоцену
помоћ као ослонац у опреде.л,ењу да, се ова граћевина датује у већ
наведено време. Истраживања, која се намећу као неопходна пот­
реба, даће, верова"ГНо, нова открића која ће бацити потпуније све­
тло на nроблем хронологије ове граћевине.

Разуме се да не можемо ништа

nрецизније

рећи

о њеном

граћељу, а најмање о мајсторима, мада, по nриморским карактери­

стикама слеnих аркаДа на овом објекту, можемо да nомишЈЪаi\Ю о
могућности дубровачког или которског порекла њеrових градите.л,а,

утолико пре што је Рудник дуго времена у

XIV

и

XV

веку био, ка­

ко смо већ видели, станиште бројних Дубровчана и Которана.
За одрећеније сазнаље о развијеном духовном животу на Ру­
днику, који се свакако мора довести у везу са овом црквом, а још
пре са великим храмом, користи нам запис на једном четворојеван­

ћел,у који се налази у Берлинској библиотеци под бр.

8.

тирани запис за који ЈЬ. Стојановић сматра да потиче из

Овај неда­

XV

века 35 ,

даје нам nодатке о томе да је на Руднику· писао четворојеванћел,е
неки поп Георгије. Уколико се Стојановићево датоваље овог запи­
са, односно четворојеванћел,а, може прихватити као тачно, ушта не

би требало сумњати, онда је он за нас двоструко значајан. Прво,
поп Георr:ије који је својом руком писао ово четворојеванћел,е и
запис на љему морао је бити везан за један од ова два храма

-

велику цркву и нашу богомол,у. То управо пот.врћује чиљеница да
је у

XV

српске

веку, и то вероватно у првој половини, у време пре пада

незавионости,

nостојала

велика

црква,

односно

наш: храм.

Друго, што је, таюоће, врло значајно, на Руднику је, судећи по овом
запису, постојао, изгледа, једно време маљи

преписивачК!и центар,

који је свакако радио nод окрил,ем једне или обеју цркава.

Црква се од давнина налази порушена. Чиљеница да је за­

боравл,ен патрон храма и да се у њој в.ећ одавно не одржава бого­
служеље,

иако

у самом

Руднику

не постоји савремена и активна

црква 36 , говори нам о томе да су протекле многе деценије од њеноr
пустошеља и рушења. Познато је да су многе црквене граћевине у

Србији настрадале од Турака крајем
пример, био са

оближњим

XVII

манастиром

века. Такав је случај, на
Враћевшницом 37 •

Премда

немамо очуваних доказа, може се поверовати да је црква на Ру д­
нику у ово време доживела једно од својих првих хараља и пусто­

шеља. Биће, ипак, да је ова богомол,а доживела судбину озбил,нијеr
разараља, рушења и пал,евине

1739.

године, када су Турци поврат-

21

РАДОМИР СТАНИ'h

ком у . ове крајеве, после привремене аустријске окупације, озлоје­
ћено и осветољубива означили свој поновни долазак. УостаАом, сам
податак да су Турци спаАили Рудник те године, недвосмислено упу­

ћује на заК!оучак мi црква, вероватно, није била поштећена 38 • Нај­
зад, жестоке борбе иэмећу Срба и Турака, које су током

и П срп­

I

окоr устанка воћене на Руднику, знатно су допринеле дефиниги:в­
ном rашењу дуговечног култа у овој богомољи. Време и догаћаји
постепено су ову занимљиву граћевину учинили развалином у чи­
јем тајанственом

миру почивају

прохујали

векови.

Са

културно-историјокdr споменика, рудничка "црквина"
да је

конзерватори

спасу

-

остаје

аутентично

својствима

која чека

-

сведочанство

о

злокнм<f<м'ћ ". м<Rст<R QЕКом<Rмъ. Роgдннкъ..

НАПОМЕНЕ

1.
2.
З.

Ч. Мијатовиh, ДЕСПОТ 'В"УРА'В БРАНКОБИЋ I-II, Београд 1880. и 1882.
Др Б . Симић, ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ РУДАРС'IЋА, Београд 1951, ЗО.

Евлија

Челебија,

ПУТОПИС

П, · одломци

о југословенским

земљама,

Сарајево, 1957, 1З9-141, прилично оnширно оnисује Рудник и старе грађевине,
али ни једну цркву уоnште не спомиње . Ревносни, и не баш увек поуздани ,

Јоаким Бујиh у свом ПУТЕШЕСТБИЈУ ПО СЕРБИЈИ
је доста драrоцених nодатака за nоједине ман астире и
ни једну од nостојећих

рушевина_ храмов а

на

I- II,

Београд 1903, дао
цркве овог краја, али

Руднику не спом иње .

Исти

слу­

чај је, донекле, и са М. Милиhевиhем , КНЕЖЕБИНА СРБИЈА , Београд 1876.
и М а на с т ир и
у
С р б и ј и, ГЛАСНИК СРПСКОГ УЧЕН ОГ ДРУШТВА,
књ. IV, Београд 1867. Ф. Каниц, који је оставио занимљиве податке о Овчар­
ско-кабларским

манастирима

у

Чачку,

као

и

други

путоnисци

из

XIX

века,

заобилазе Рудник и ове крајеве.
За . Ј . Шафрик, СПОМЕНИК САН , XCVIII, Одељење друштвених наука
77, Београд 1941-48, 257-268.
Зб. Ј. Шафрик, Нов . дело, 262.
4. Ј. Мишковић, Опис Рудничког округа, ГЛАСНИК СУД, књ.
XXXIV, 217-227, затим књ. XLI, 104--282. и др.
5. Ј . Мишковић, Опис Рудничког округа, ГЛАСНИК СУД, књ.

XXXIV, 222.
6. Доста

добар , али и неnотnуни, преглед извора и литературе о Руднику

дао је писац корисне мање монографије о Руднику Момчило Радојевиh , РУД­
НИК У ПРОШЛОСТИ, Београд 1971, 60 и 61. У оnсежној Хроници места
Рудник од М. Милосављевиhа ,која се у рукоnису чува у Историјском архиву
у Чачку, литература је наведена у најужем обиму.

7;

Екипа Археолошког института САН-а обишла је, неколико година иза

другог
светског
рата,
Рудник,
снимила
и
проучила
локалитет
Градови,
о чему је и објавила одговарајући прилог, док је црква. при том, изгледа, потпуно
nревиђена или занемарена . Види: АРХЕОЛОШКИ СПОМЕНИЦИ И НАЛАЗИ­
ШТА У СРБИЈИ, П, Централна Србија, Београд 1956, 101-10З.
8. М . Гарашанин, АРХЕОЛОШКИ СПОМЕНИЦИ 2, Београд 1956, 5.
9. М . Радојевић Нав. дело, 7.
10. М. Радојевиh , Нав. дело, 8.

22

РУШЕВИНЕ СРЕДЉЕВЕКОВНЕ ЦРКВЕ НА РУДНИКУ

11. Ј. Шафарик, Нав. дело, 258 .
12. Revue archeologique, I Paris 1903, 17-23 и 28-29.
13. У обимној студији К . Јиречек, ИСТОРИЈА СРБА I-II,

Београд 19522 , до­
носи све значајније вести о појединим догађајима које саопштавају извори, а
које се могу срести на странама: 189, 270, 319 и 384 (Историја Срба I) и 92,
105, 149, 175, 179, 214, 362 и 407 (Историја Срба П). Значајне податке о Руднику
као рударском месту дао је овај научник у студији
Т р г о в а ч к и
п ут е в и
и
р уд н и ц и
С р б и ј е
и
Б о с н е
у
С р ед љ е м
в и ј е к у,
ЗБОРНИК
КОНСТАНТИНА ЈИРЕЧКА I, САН, Посебна издаља CCCXXVI, Одељеље дру­
штвених наука 33, БЕ!оград 1959, 264-265.
14. Године 1303. на Руднику се спомиље католичка парохијска црква. Уп.
К . Јиречек, Нав. дело, 261. За време деспота Стефана Лазаревиhа,
односно
Ћурђа Бранковића, спомиљу се католичке цркве св. Марије и св. Влаха као
и капела св. Фумије, што се може видети из очуваних тестамената у дуброва­
чком Архиву, којима су Дубровчани обилно даровали поклоне. Види: М. Диниh,
ЗА ИСТОРИЈУ РУДАРСТВА У СРЕДЊЕВЕКОВНОЈ СРБИЈИ И БОСНИ, П,
САН, Посебна издаља CCCLV, Одељеље друштвених наука, 41, Београд 1962, 7.
15. АРХЕОЛОШКИ СПОМЕНИЦИ И НАЛАЗИШТА У СРБИЈИ, П, Централна Србија, Београд

16.
17.
18.
19.

1956, 103.

К, Јиречек, ИСТОРИЈА СРБА П, Београд

1952 2, 214.

3-21.
дело I, 92.

М. Диниh, Нав. дело,

К. Јиречек, Нав.
Љ. Станојевиh, НАРОДНА

ЕНЦИКЛОПЕДИЈА

СРПСКО-ХРВАТСКО­

-СЛОВЕНА ЧКА З, Загреб 1928, 982.
20. О <Овоме види: Г. Чремошник, РАЗВОЈ СРПСКОГ НОВЧАРСТВА, Бе<аг­
рад 1933, 35-39; Р . Мариh, СТУДИЈЕ ИЗ СРПСКЕ НУМИЗМАТИКЕ, САН,
Посебна издаља CCLIX, Одељеље друштвених наука 20, Београд 1956, 22 и
даље; С. Димитријевић, ИСТОРИЈСКИ ГЛАСНИК 1-2, Београд 1957, 94, 95 и
М. Радојевиh, Нав. дело, 17-21 . Важан средљевековни пут који је ишао од
Београда до Борча, омиљеног бор авишта деспота Стефана Лазаревића, прола­
зио је преко Рудника. Уп. К. Јиречек, Нав. дело, 302.
20а. Када је 1372. године Никола Алтомановиh био господар Рудника, на­
меравали су босански фраљевци да овде подигну манастир. Уп. К. Јиречек, Нав.
дело,

265.
21. Види напомену бр. За.
22. М. Радојевиh , Нав. деЛiо, 8.
23. М. Радојевиh, Нав . дело, 11, 12.
24. Ј. Шафарик, Нав. дело, 260.
25. М. Радојевиh, Нав. дел•о, 12.
26. Нису вршена никаква истраживаља

у циљу сазнаља у КОЈОЈ мери
су сачувани првобитни делови грађевине. Данашљи изглед високо очуваних
зидова недвосмислено указује на чиљеницу да су они настали у турско време

и да су плод амбициозне адаптације цркве у џамију.

27. С юбзиром да је читав локалитет остао интактан, треба претпоставити
да се испод земљаног наноса, обраслог травом, налазе порушени делови гра­
ђевине. На то упуhује и топографија самог локалитета. Истраживања, која
предстоје , сигурно he дати обиље нових података о цркви.
28. Пошто је унутрашљост цркве испуљена шутом и земљом у нивоу
од најмаље 1/2 м то се може претпоставити да се испод ових слојева налазе
очувани остаци фреско-декорације у висини сокла. Наравно, ово he потврдити
или оповргнути истраживаља која предстоје.
29.

Сличан

систем

статистичког

обезбеђеља

Ушhу и Палежу код Студенице из

XIJI

за

Краљева

заштиту

споменика

културе

из

односно

примеhен

XIV

извео

је

код

цркава

у

века, на којима је _ Завод

рестаураторске

радове.

Најзанимљивији пример је црква св. Николе у Баљевцу код Рашке.
Види: А . Дероко,
Црква
св.
Николе
код
Баљевца, СТАРИНАР,
III серија, кљ. VII, Београд 1932, 36-39. Исто тако, интересантну nотврду сли­

30.

чног

начина

Рашке.

Види:

решаваља

Р.

фасада

Станиh,

пружа

Црква

црtша

светог

св.

Николе

Николе

у

Шумнику

у

код

Шумнику

23

РАДОМИР СТАНИЋ

к о д Р а ш к е,
САОПШТЕЊА РЕПУ БЛ ИЧКОГ ЗАВОДА ЗА ЗАШТИТУ СПО­
МЕНИКА КУЛТУРЕ IX, Београд 1970, 101-109, где су наведени
и други
примери

као и литература

о љима.

31.

А. Дероко, МОНУМЕНТАЛНА И ДЕКОРАТИВНА АРХИТЕКТУРА У
СРЕДЊЕВЕКОВНОЈ СРБИЈИ, Београд 19622 , сл. 211, 263 и 381.
31а. Ј. Шафарик, Нав. дело, 262, као што смо видели, ову грађевину датује
у време српског царства.

31б. У периоду XIV XV век за Рудник се посредно или непосредно
везују три истакнутија великаша. Наиме, Рудником је владао између 1372. и
1374. године Никола Алтомановић, који је овде ковао свој новац - грошеве

са натписима вь.

ia

Rd Rildi'OBE\) HH IOП<IHh. Hнкoild

или латиницом Svpan Nicola.

(Уп. М. Диниh, О Н и к о л и А л т о м а н о в и h у, Београд 1932, 8; К. Јиречек,
Нав. дело 11, 321 и Р. Мариh, Нав . дело , 104.). Војвода Никола Зојић се на
самом крају XIV века у борби са деспотом Стефаном Лазаревићем предао у
оближљој утврђеној Острвици, а потом се замонашио у манастиру Рамаћи
- својој задужбини (уп. С . Новаковић, ЗАКОНСКИ СПОМЕНИЦИ СРПСКИХ
ДРЖАВА СРЕДЊЕГ ВЕКА, Београд 1912, 519; М . Диниh, Нав . дело, 19 и Д.
Михаиловиh, Ц р к в а у Р а м а ћ и н о в и спом ени к сликарства моравске шко­
ле, САОПШТЕЊА РЕПУБЛИЧКОГ ЗАВОДА ЗА ЗАШТИТУ
СПОМЕНИКА
КУЛТУРЕ 1, Београд 1956, 147-155).
Најзад, велики челник Радич Поступо­
вић, ктитор оближљег манастира Враћевшнице, користио је рудне благо на
рудничком

подручју

као

власник

неких

рудокопа

на

Руднику,

што

се

види

из љегове повеље манастиру Кастамониту коме је завештао обиље прихода
из Рудника за љегово издржаваље (уп. С. Новаковић , Нав. дело, 548 и М. Ди­
нић, Нав. дело, 18.). Нема сигурнијег основа за претпоставку да је неко од

ова три властелина био ктитор "црквине". Како је М . Динић . утврдио, Рудником
је старешиновао кнез који је на челу. нека квог већа грађана обављао посло­
ве управљаља местом. Можда, ипак, ме ђ у о в им поглаварима, који су несуи­
љиво спадали у ред рудничке "властеле", кој а се спомиље у актима дуброва­
чког Архива, треба тражити ктитора наше цркве (уп. М. Динић, Нав . дело.
1~.

15.).

32.

Највећи број ·с вих

пропуста

на

путу

за

Радојевић, Нав. дело,

33.
гробље

Г.

надгробљ ака употребљен је за

Милановац

за

врем е

Првог

грађеље

светског

рата .

у

Види:

и
М.

12.

Ј . Шафарик, Нав . дело, 261. Међутим, Шафа рик је ипак
ове велике цркве датује у време "Српског царства" а

"црквине"

мостова

последља

времена

српске

покушао да
гробље око

самосталности.

34. М . Радојевић, Нав . дело, 12.
35. Љ . Стојановић, СТАРИ СРПСКИ
1903, 409, бр. 4218. Овај запис гласи:

ЗАПИСИ

И НАТПИСИ

G'iн

све•rы11

11,

Беог ра д,

11 ROЖћt'I'Bttlllh.

'l'f'Г\)OEVГEJih.

моkст•k
fн:wpric1.

ПНСd СЕ КЬ. HЗh.R\)dHH-kMh. И ДOR\)-kMh. Н K\)dCBokMh. 11 П <I ЧЕ СЈIО & НМ 'k ,ин
\)ЕКомоkмь. Р оу дннкь. роукою мноrоrроkшнс1rо и сшkрен<~rо l)dRd r>oжic1 поnА
Молю

КИ

СЕ,

В\)d'ГИЕ,

НЕ

Кi\Ь.НИ'ГЕ

HQy

поrроkши.њ. коrь.• ДА изr>dВИ'Г н:rо II'kчнихь. му-чЕ ! tн,

RildГQCIIQBII'ГE,

<llЏE

Ч'ГО

ЕС,\10.

И

Амин~>.

36. Годишље једанпут или двапут, о младој недељи, старије жене посе­
hују "цркви:ну", а све до после Другог св етског рата цркву су посећивали кр­
стоноши за време литија. Крај "црквине" налази се једна стара дивља крушка
чије је стабло од давнина обележено као запис. Иначе , Рудник као насеље
припада парохији у Јарменовцима где с е налази активна црква, О "црквини"
на Руднику нису сачувана никаква предаља, вероватно из разлога што дана­
шље најстарије породице на Руднику потичу из XVIII века. Види: М . Фили п о­
вић, Такова, насеља и порекло ·становништва , САН, LXXV, 149.
ЦУ

37. В . Петковић, ПРЕГЛЕД ЦРКВЕНИХ СПОМЕНИКА КРОЗ ПОВЕСНИ­
СРПСКОГ НАРОДА, САН, Посебна издаља CLVII, Одељеље друштвених

наука

24

4, 1950, 62.
38. С. Станојевић, Нав . дело, 982.
39. Љ. Стојановић, Нав. дело, бр. 4218.

РУШЕВИНЕ СРЕДЊЕВЕКОВНЕ ЦРКВЕ НА РУДНИКУ

RUINES DE M'EGLISE MEDIEVALE

А

RUDNIK

De plusieurs eglises catholiques et orthodoxes existant autrefois а Rudnik,
seules restent Ies ruines de celleci, connue sous !г nom populaire de »Crkvina«.
Les ruines sont situee dans ·l a partie de l'agglomeration Rudnik appelee Rudniciste
(Mines) puisque durant des siecles des mines у etaient exploitees. Nous manquons
de donnees sur la date de construction et sur le saint auquel elle а ete consacree.
А en juger d'apres Ies elements d'architecture arcades aveugles se decoupant
sur Ies murs lateraux de la construction - elle serqit typique pour l'epoque des
XIIIe et XIVe siecies. Cependant on pourrait egalement supposer, etant donne
certaines caracteristiques propres aux constructions du :Иttoral, qu'elle est ~·oeuvre
des maitres de Dubrovnik. Cette hypothE~se serait etayee par des documents d'archives qui mentionnent une colonie des gens de Dubrovnik а Rudnik. De base
rectangulaire, prolongee par l'abside sem, i-circulaire, l'eglise а ete couverte d'une
voйte semi-cylindrique sans coupole. Ses dimensions modestes (10,93 х 6,34 m.) et
son manque de pretentiqn font penser qu'il s'agit de l'oeuvre pieuse de quelque
noЬle du XIVe siecle vivant dans cette region. Des fouilles archeologiques sont а
faire et elles eclaireront certainement mieux le passe de се monument architectonique interessant, un de rares temoignages conserves, en partie, de la puissante
et riche tradition des constructeurs а Rudnik.
Radomir STANIC

25

Сл.

Сл.

2

1

Рушевине цркве на Рудник у, општи изглед

Рушевине цркве на Руднику , изглед са источне стране

Сл.

3

Рушевине цркве на Руднику,
изглед

Сл .

5

са

Рушевине цркве на Руднику,
изглед

Сл .

4

са северо-запада

Рушевине цркве на Руднику,
изглед

севера

Сл.

6

северног

зида

Рушевине цркве на Руднику,
изглед

са

западне

стране

г\оi
~-------------------т----.-----------------~----

1
1

1
1

~

1
1

1
1

1

1

1

1

i

1

1

Ј

1

I__

L

1

1
~!

1

\
\

\1

1
1
1

'

1

:

1

1

1

1

1

1

1

1

:

1

1

1

1

1

1

1

1

'
1

1
1

1
1

1

1

1
1
1

:

1

1

~

1
1

"

1

1

1
r - т-

1

"

1

1

1 1
1 1
1 1

'1

"

1

1

1

1

1
1
1

Ј__г--1
1
1

',

Ј

1

1
1

1

I

'

i--------7__ ;-

Ј

"'-Ј

- -")!

1
1

1

Ј

1

1

1

11

1

11

1

1

1

1
f____ . . . . . . /

1

1

'
1

1

;

~J';Jl~

1

/

1

/ /

r=:i --~
~~/rQ
- - - -~-···--·
--- _:___~~
·--------- -- --------- - - - - -- - --- ---- - - - - -

f----.-

7

/ / /1

---------~ ~--------о

Сл.

1

' L~----~------~

-.-----------------~- ---- -

/1

1
1

г--- 1

1

1

1

1

2.
1

Рушевине цркве на Руднику, основа (цртеж арх С. Ћорђевића)

Т

41


_
1

1

_]

Сл. 8 Рушевине цркве на Руднику, по дужни пре ~ек (цртеж арх. С. Ћорђевиhа)


/

;= ::~
1

1

1

. . --.

1

1

11

Сл. 9 Рушевине цркве на Руднику, попречни пре-сек (цртеж арх. С. Ћорђевића)

н
о

:r:
р..
ф
щ

ф

Q
г--.

(\ј

.t::
t::(

~

ф

~

1:::

~

нf-С

,у/

~><~

1
~

©

о

\

~

Сл. 11 Ситуациона скица "Црквине" и некро­
поле од Ј. Шафарика (цртеж основе цркве је
по грешан)

Сл.

7

12

Jl"lj

Надгробни споменици крај "Црквине", цртеж Ј. Шафарика