You are on page 1of 23

РАДОЈКО НИКОЛИБ

ЗАПИСИ О ДОСЕЈЪЕНИЦИМА
"За срп с ку веру, за српску слогу, многе нужде пре­
трпели

смо док

смо

дошли у

српску

слободу.

Богу смо

руке дали док смо из Старе Србије дошли овој влади." 1
(Запис на досељеничком споменику)

СтановниiiПво залаД!Не Србије је искл.учиво досел.еничког по­

рекла. То· порекло може се пратити и на надгробним споменицима.
Гробл.а овог .дела Србије чувају записе о досел.авању сеоског и град­
ског

становништва у периоду од nрвог

светског рата.

српског

устанка

до

другог

На досел.еничким споменицима урезивани су називи

области и места из којих су досел,ени жител.и потекли. Тако су гроб­
л,а постала .д;рагоцен архmюкя материјал за проучавање демограф­
ских померања наших предака и за праћење праваца и етапа мигра­

ционих струјања. Осим тога, надгробни досел.енички записи , говорећи
о селидбеном доживл.ају и судбини досел.ењи:ка и о разлозима расе­

л,авања из матичних области, нуде прворазредну научну граћу да
се феномен досел.авања прати не само са просторно...,временског, већ
и са социјално-психолошког и економско-политичког аспекта.

37

ЗАПИСИ О ДОСЕЉЕНИЦИМА

Има неколико група записа о томе одакле су дошл.и досе1оеници

у места у којима им је споменик подизан. Једни од њих казују да

се неко доселио из Турске, не о~А,рећујући при том никакве бл.иже
податке из ког њеног дела. Каже се само да је досе1оеник "родом

из Турске", "роћен у Отоманској Царевини", "досе~оен из Турске"
итд. Овакви непрецизни записи су врл.о ретки. Много су чешћи они
у којима се наводи и назив области ил.и места. А те матичне области
пружају се на широком простору од Бито~оа до Сарајева. Тако је

Борће механџија из Карановца био "родом из Турске, из Крушева,
оин Миов од фамилије Џака", а Стеван Буровић који се досели у
Чачак био је "роћен у Турској, у селу Лешком По~оу". Дмитар Лоја­

ница дошао је у Парменац "из села Дренове у Турској". Оваквих
заШЈса, у којима се као постојбина досе~оеника помиње Турска, нај­

више је на споменицима оних који у Србију доћоше са територије
Новопазароког санџака и западне Македоније. За оне који доћоше
из Херцеговине и Босне

готово се

никад не рече

да потекоше са

турске територије.

Главни расадник исе~оеника била је Црна Гора.

У Србији су

постојала два црногорска среза, један у ужичком а други у чачан­

оком округу. То говори да је у западној Србији било доста досе~ое­

ника из Црне Горе и да су они насе~оавали већином по оним мес­

тима "која су физически и :климатон прилична њиноме отечеству".

И извеliПајiИ карантина мокрогорског

и рашкоr и "састанака" на

Јавору потврћују да су бројани Црногорци, ради усе~оења, масовно
прелазили

српску границу.

Али,

судећи по надгробним записима,

досе~оеника из Црне Горе било је осетно мање него из Херцеговине.

Разлот томе треба тражити у суженом појму ове области, јер записи

већи део данащње северозападне Црне Горе називају Херцеговином,
а све nределе1 у љеном северном делу, са градовима П~оев~оима, Би­

јелим По~оем, Мојковцем, Иванградом и Рожајем

-

Старом Србијом.

Тако се под Црном Гором, у записима, подразумевају, у ствари, са­
мо катунска, ријечка, ~оешанска и црмничка нахија, а затим области

око Зете и Мораче. Ево неколико записа о досе~оеним каменшта­
цима са црногорског карса.

-

"Вучић М. Богдановић из Мачката,

механ., роћен у Ц. Гори у Његушима

г. Умро

мен Јован(а) Мијовић(а) роћен(ог)

селу Лијешту, срез Биоче,

1856.
1849. у

1923.

г.",- "Спо­

округ подrорички, Кучи, Црна Гора" (Рајац),- "Павле Туровић из

Црне Горе, роћен

1837.

г. у селу Кути, никшићкој жупи" (Бе~оина)

...

У понеким записима се не именује Црна Гора, већ само место у
њој. На споменику у кра~оевачком гроб~оу уписано је: "Овде nочива

38

РАДОЈКО НИКОЛИЋ

раб божи

Марко

Стевановић, тувекџ~ја из

Карановца,

родом из

Подгорице, од вамилије Кулића:·
И Херцеговина беше

расадиште исе.л:.еника .

Судећи по броју

надгробних записа, највише је досе.л:.еника дошло баш из Херцего­

вине. То је и разум.л:.иво кад се зна да већина записа по:д појмом
Херцеговине подразумева стару Херцеговину- ону која се на исток

простирала и преко линије Никшић
знато је да је све

до

Берлин ског

П.л:.ев.л:,а- Пријепо.л:.е. По­

-

конгреса Херцеговина захватала

територију источно о'д Никшића и да.л:.е , на с евероисток, све до Таре.
Прилично

су чести записи који наглашавај у

да

је покојник био

,,родом из Ерцеговине". Наводимо неколико таквих записа.

-

"Под

овим мрамором мирно почивај у телесни остатци Стевана Брњоша,

роћеног у селу Већу, у Ерцеговини, одприл:ике
шег у Кремнима, окруж . ужичког",

1782.

г., аЈ преставив­

"Бућа је роћен у Ерцего.вини,

-

а прешавши у Србију у село Рудник у

1804.

г.",

-

"Овде почива раб

божи Лазар, син Стефана У ларевића Саралије, родом из Ерцеговине"

(Нови Пазар),- "Неде.л:.ко је родом из Ерцеювине, син Илије Крс­
мановића, досели се у Рићаге

1900."

Херцеговачки досе.л:,еници потичу иск.л:.учиво из области исто­
чно о:д Неретве, нарочито из пограничних предела према Црној Го­

ри. То потврћује неколико--записа у којима се наводи место роће­
ња досе.л:.еника.

Ерцеговине,

УЖ.ичанин

Милован

Силаичи:ћ.

био је , 1 родом из
гатачкоrа окружја, села Трновице, лета 1844", а Трбу­

шанац Лука Борков:ић "из Ерцеговине, села Љубомира" . Илија На­
ранчић, трговац у.жиqки, "родио се

окр.

требињс.ком, селу

17.

ј ула

Грбешима, умро

1803. год. у Херцеговини,
13. априла 1869. го:д.", а

Јован и Симо Бошковићи из Новог Пазара беху "Ерцеговци от Тре­
биља". У порти манастира Нико.л:,а пол Кабларом лежи тело игумана

Василија "роћеног у селу Кошевине близу вароши При.л:,епо.л:.а, у
Ерцеговини,

26.

сеnтембра

1826.

год."

Заним.л:.иоо је 1\а није наћен ниједан запис у коме се помиње

Санџак као матична област исе.л:.еника. Досе.л:.еници из ове области
никад за свој завичај не прихватише турско име па на својим споме­

ницима уписаше да доћоше из Старе Србије. И помен Старе Ср биј е
је врло чест. Некад се само помене она, а некад и село у њој. Анћа
Стевановић из Арил.а "преће у Србију са своје троје деце
из села Пурића,

Старе Србије", а Јово

Старе Орбије, досели се у Жаочане

1899.

Борисав.л:.евић,

1890 .. .

"родо·м

из

год." Уместо Стара Србија

јаnл,а се, после балканских ратова, и израз: новоослобоћени краје ­
ви.

Tal{o

је

Томо Обућина, пекар чачански, био "родом из ново-

39

ЗАПИСИ О ДОСЕЉЕНИЦИМА

ослобоћених крајева, село Буковик", а Спасоје Новаковић, такоће

пекар, "из новоослобоћенит краева, из места Пријепол,а". Рећи су
случаје:ви да се за усел,енике из Санџака каже да су дошли из Турске.

ПриЛIИчан је број споменика на којима се као родни крај ~о­
сел,еника из

Старе Србије наводе управно-територијалне ј единице :

нахија, округ и срез. Досел,еник јежевички Буле Војиновић, који као

војник погибе "од турске војске у битци на Сам окову", био је роћен
"у Дунишићима, наији сјеничко1" . На споменику Мијаила Мирко­
вића, писара среза трнавоког, записано је:

"Покојник је роћен у

1861 .

години у месту Дечеви, нахији пријепол,ској, а дошавщи у Ср­

бију

1872.

године са својом матером Бориком." Абаџија чачански

Остоја Rурчић био је "родом из · села Шти11кова, округа новоnазар­

ског". На спомеНЈИЈКу поlг:инулог војника, у Горичанима, уnисано је:
,,Овај спомен показује ~раброг ратоборца Зака Попадића из села Бу­
ћева, среза сјеничког."
од санџачких вароши.

Понекад се нагласи да је село близу неке
Милован Вујичић,

жител, губеревачки, био

је "роћен у селу Лопижама код Сјенице".
Стари Влах нема трага на досел,еничким бил,езима! Да ли то
доказује да је у народу овај израз рано ишчезао из практичне упо­

требе или да се избегавао због нејасности и неодрећености њеrовог

правог географског обухвата. Један једини помен ове области наћен
је на крал,евачком гробл,у. На већ по11пуно орону:Лом споменику једва

читмmо nише: "Овде почива Стефањ, син Ник:але Калућеричића, из
Старога Вла, роћен на Пресеци у

1769.

г. Умре

1837.

септевр.

25,

а

старином Рашковић." Ова област nомеiНу се још једном, али више
у смислу презимена или надимка. На споменину мајке клесар а Чи­

кириза, у Ртима, уnисано је да је она била кћерка Антонија Алексића,
,,иначе Муњића, Старовала из Страгачине".
Записа да се неко доселио из Босне изузепю је мало. Наћено

их је свега десетак. На пријеворском гробл,у, на ниском тамном пеш­

чару, јеромонах Леонтије "подписа" своме деди: "Овде почива раб

божи Јово Николић, родом из Босне, умро

1851 . г." Појам Босне се,
18.

покаткад, у записима изједначавао са босанским пашалуком из

века па је обухватао и цео Санџак. Зато се у Ужицу, на Белом грu­

бму, чита да је Нешо Орловић ,,роћен: у Новој BapoiШI

-

у Боони".

Помен босанских досел,еЈmКа казује се и местом из којег је досел,е­
ник потекао. На неколико споменика се уписа Nl је дошл,ак "ро:дом

из Сарајева" или му се уз право презиме придода и nрезиме Сарај­
лија.

Помен досел,ених Сарајеваца наће се на

Пазару (З) , Чачку

40

(1)

и Бањи код Прибоја

rробл,има у Новом

(1) . На досел,енv.ке пре-

РАДО.ЈКО ИИКОЛИЋ

кодринце указују и нека презимена.

На једном старом споменику

указа се презиме Осаћанин, а презиме Бошњаковић среће се у не­
колико села од Златибора до Рудника.
Дрине

нарочито

избеглице

у

време

nоследљег

-

Из Босне се бежало преко

рата.

Узмицале оу босанске

од усташког терора и настањивале

се у селима западне

Србије. Надгробни запис на грабском гроб1nу казује злу судбину јед­
ног босанског бегунца који побеже од устаnжог ножа, али, као да
му смрт беше сућена, не умаче од бугарсюих куршума у Драгачеву.

Запис оглашава:

"Овај споменик показује

Видојевића из села То1nевића,

који побеже у ове крајеве
своје деце.

1943.

среэ

доброг

власенички,

од усташки(х)

Србина Стојана

округ

сарајевски,

крволока ради спаса

16.

Бугарска војска живот му прекрати на дан

г. Пqживи

56

августа

година."

Западну Србију оу готово иск1nучиво населили досе1nеници црно­
горско-херцеговачке селидбене струје, што потврћују и многобројни
записи са надгробника. Цвијић је утврдио да западно од рудничког
развоћа и Копаоника дин2.рска

метанастазичка струја толико пре­

овлаћује да се друге nрема њој губе. Но, споменици овог подручја
знају и за досе1nенике из косовско-метохијске и вардарско-моравске

струје.

Они наћоше помена на врло малом броју сnоменика, и то

само у области Ибра и Мораве до Чачка.
Занимљива је селидбена струја која је у Србију улазила до­
лином: Ибра. Неки се из те метанастазичке струје зауставите у Ра­
шкој,

а неки се

упутище

према Новом

трговчића. На изломљеном

крсташу из

Паза:ру,

1873.

граду занатлија и

уписано је

туфегџији

Анастасу Петровићу да је родом "од Орида у Турској, а жите1n ва­
рошице Рашке". На новопазарском гробљу, код Петрове цркве, сус­

рећу се записи о досе1nеницима из Метохије, посебно из Призрена
и Пећи. На неколико споменика су иза имена и презимена покојника
додани етници изведени од имена родног града. Пример:

Оlочивет раб

божи Спасоје Борћевић Пећанин"

. . . "1888.

"1854.
г.

Зде

октоб.

Борћије Науновић, калаџиа, Призренац". Један новопазарски жите1n
био је роћен "у

Велезу".

-

Највећи број

11ибараких"

досе1nеника

спусти се до Карановца па продужи пут Гружом у дубоку и ниску
Шумадију. Неки од њих, мали бројем, окренуте западно, уз Мораву,
према Чачку.

У Аипници је сахраљен Неде1nко Филиnовић,

,,иначе

Косовац", а у Коњевићима почива Совроније Николић, "родом из
Турске, окружија тетов., село Нићиворово". У Чачrоу се заустави То­

дор Јанковић, "бивши устабаша дув.анџински

...

роћеног у Бито1nу,

41

ЗАПИСИ О ДОСЕЉЕНИЦИМА

Македонија". А Чачак беше крајња тачка на западу до које допреше
досел,еници

ове струје.

Незнатан број досел,еника долазио је Моравом, са југоистока.
Наће се понеки спом еник у Крал,еву и Чачку са поменом дошл,ака

из околине Ниша, Алексинца, Параћина, Јагодине.

То беху махо!\I

л,уди које занаrоки или трговачки послови доведоше у ове градове

крајем прошлог и почетком овог века. Неки од "дрвених" занатлија
из тих крајева крстарили су, за време летњег периода, по наплим се·

лима. То беху сезонски досел,еници који ради зараде све до пред

зиму боравише код појединих домаћwна на раду. Један од њих доспе
чак до мал,енских села, где га и смрт сустиже. На омањем споменику

у Тометину

Пол,у записано је:

"Григорије

Степановић из

Велики

Крчимир, округа и среза Ниша, по занату кол . .l\1:ајстор. Ум ро је на

раду код Веса Вараrића у Тометину Пол.у

10.

јула

1903.

год."

Досел,еника беше и из Бугарске. Они махом долажаху из запад­

них , шопских области и бавише се баштованлуком, дућерлуком и зи­
даријом, али се један од њих досели чак са

доњоду навске плоче .

Запис на чачанском гробЈЪу саопштава: "Овде почива раб божи Ран­
ко

Стефановић , баштован, родом из Бугарске, из

Поживио

56

г, а умре

2.

фебруара

почивају још два "Бугари на " :

њи, роћен
дузимач

1878.

окружиа трновског. 2

г. у Чачку." У истом гробл,у

Никола Ивановић, "баштован овдаш­

1859. юд. у Бугарској", и Величко Илић, "мајстор и пре­

зидарског заната, родом из Б.устендил, Бање".

Врло је важ.но у вези ових досел,еника проучити порекло по­
родица које се данас презивају Бугарчић. Споменици из прве полови:­

не
је

19. века њихове претке бележе под
1833. умро неки Богосав Бугарин, а у

презименом Бугарин . У Гучи
Лшшици

1849.

Јован Бугарин.

Клесар Чикириз иза имена Димитрија Станковића из Гуче

( + 1836)

уписа "иначе Бугарин " , а то исто учини и неки други клесар иза име­

на Гучанин а Милоја Петронијевића

( + 1872).

њихови преци,

бугарских земал,а или, можда,

заиста

потекоше из

Да ли ови л,уди, или

доћоше из српских пограничних области према Бугарској , па их до­
мороци назваше

Бугарима? Географстю

и

етничко разграничавање

иэмећу Срба и Бугара у шопској области било је староседеоцима вр­
ло мало познато па су они већину досел,енИЈКа из пограничних облас­

ти јуюисточне Србије погрешно називаЛЈИ Бугарима.

(И данас се

дошл,аци из тих области, из шале, називају "Бугарашима"). Ово ме­

шање са бугарским националним елементом долазило је првенствено
отуда што су ови досел,еници говорили шопским, односно архаичним

староштокавским говором, па се старинцима чинила да говоре бутар-

42

РАдО.ЈКО НИКОЛИЋ

ски.

Иначе, записи указују на чисто српска презимена неких досе­

..ъеника из Бугарске (Ивановић, Илић, Пешић, Стефановић). Почет­
ком овог века Јован Ердељановић је за rучке Бугаrрчиће записао да

потичу о,д неког Стојана који је био "однекуд из Бугарске" и који се,
путујући са турском војском за Босну, задржао у Гучи и ту при­

венчао уз кћерку неке бабе АнћелИЈје. Потомак овог Стојана "Буга­
рина" придружи се Караћорћевом устанку. Запис на гучком rроб1ъу
казује: "Овде је укопано тело старца Станњмира Бугарина кои је био

краб. војник у врем. Каћорћев. битке и поживи
та

1861.

90

г. Умре

30.

мар­

г."з

Неки, сасвим ретки, досељеници запутише се чак преко Саве и
Дунава у јужну Угарску, па се отуд поново повратише у брдовите
пределе, сличне завичајним, јер им влажни панонски ритови не од­

говараху горштачком здрављу и планинској души. ЗаЈПиои не поме­

нуте ниједном изричито да се неки досе.ъеник поврати "из прека",
али презиме Маџар, које се јавља на старијим споменицима, упућује

на ту могућност. Житељи чачанског краја бежали су преко Саве, у
Срем, нарочито

у време Кочине крајине и пропасти Караћорћевоr

устанка, аля су се, касније, неки отуд повратили и од суседа добили

ново презиме

-

надимак Маџар. У Жаочанима, Слатини и Лиси сnо­

меници сачуваше успомене на досељене "Маџаре". На обаљеном бе­
лом крсташу у Жаочанима стоји:
Маџар

1823",

"Зде почивае раб божи Милосав

а на истом таквом крсташу у Слатини уписано је да је

Милица, жена Јована Томића, механџије из Чачка, "родом од Маџа­
ра из Слатине"

( + 1860) .

У Лиси, осим фамилије Маџаревић, постоји

и фамилија Вратоњић, чији потомци тврде да су то презиме добили
зато nпо су се њихови преци вратили из Паноније, где су се некад

најпре били одселили. Иначе, заrшси у којима се препознају инверзне
сеобе из Паноније врло су ретки, готово изузетни. Два таква записа

наћоше се на чачанском гробљу. У једном се казује да је "шлосеро­
вица" Марија Чолобеитић била родом чак "из Грана у Аустрији, ви­
ше Пеште", а у другом да се фијакерист Обрад

Чобановић доселио

,;из Баната, село КуманоiВо."
Осим ових великих сеоба, чија полазишта беху изван граница

Србије, записи помињу и мале, унутрашње, локалне сеобе. Оне се
односе на сеље~а у оквиру саме Србије, на простор од Златибора,
Јавора и Голије до моравске долине. У ствари, оне обухватају тери­
торију бившег ужичког и чачанског ОК!руга. Оваквим сеобама прет­

ходиле су дуже припреме и оне су се обављале тихо, без журбе, са
мање неизвесности и страха. Силазило се са златиборских и мора-

43

ЗАПИСИ О ДОСЕЉЕНИЦИМА

вичикх брда у близину Мораве, а веза се са завичајем и родбином
одржавала и да,ъе, све док генерације синова нису постепено потпуно

заборавиле постојбину отаца. Сиће горштак са Голије у Ивањицу,
досели се Златиборац у Ужице, преће Моравичанин у Драгачево, а
Драгачевац у трнавски крај -па сви нагласе одакле су потекли. Та­

ко се записа да је у Мани гроб ковача Вулића Стефановића "роћеног
у Даићима, а досе,ъеног на Мећуречје", а у Вичи механџије Вхпора

Бешевића, "родом из с~ла Црњева, срез ивањички". Прилично је спо­
меника у Ужицу, Чачку и селима трнавског краја са поменом досе­

,ъеН.Ика из планинских дал,их и ближих села. Ти записи готово увек,

уз помен родног села, наводе и назив среза, а

најчешће и

округа.

Карактеристичан је запис на споменику ко·д јежевичке црi\.ве:

чни споменик Панту Борћевићу из Бањице, роћеног
селу Б ј ел уши, среза

27.

ј ула

ари,ъоког, окр . . ужичког, од родите,ъа

Марице Борћевића, који се са својом фамилијом у

1862.

"Ве­

1843.

г. у

Бока

и

г. доселио

у село Бањицу, округ чачански, срез трнавски". Остали записи су
кудикамо краћи.

Наведимо само

"досе.-ьеничке" исечке неких од

њих. "Роћен у селу Сијерчу , среза рачанског, окру га ужичког" , .,Ро­

дом из села Мрчића, округа ужичког, среза црногорског", "Роћен у
Драглици, срез златиборски",

"Родом из Ари,ъа, окруГа ужичког'',

"Родом из Ор,ъе, среза студеничког", · "Роћен у селу Гучи, срезу дра­
гачевском", "Роћен у Драгачеву, општина дубачка" итд.
Време досе,ъавања убележено је

на

најчешће бележило годином досе,ъавања,

више споменика. О но

али и описно,

неког важнијег догаћаја. Године доласка у нов завичај
од

1804.

до

1941.

rод.ине. На Рудник се

1804.

се

"вакто:-.1''
рећају

се

досеЛ:и Бућа Бошковић

и одмах се придруЖ.ЈI Караћорћевим устаницима. Пет година касније
у Драгачево је дошао Мирко Мијаиловић, на чијем спомени:ку rrnшe

да се у Ртаре доселио у време Караћорћевог похода на Санџак. Мирко

је "досе,ъен од Биора кад је Караћорће на Сјеницу војштио". Нај­
чешће се наводе године из друге половине
наступи:ше после

1875,

19.

века, посебно оне које

када у Србију похрлише избеглице у таласи­

ма. Тих година, после уrушења бабинске буне и невесињског устанка
и после завршетка неуспешног рата LНа граници према Санџаку, кре­

нуше у Србију читаве породице беrунаца. Ко је год бунтовао у буни
или устанку или учествовао у рату као доброво,ъац, морао је, сам
или са породицом, да бежи са турске територије. Појачан притисак
и терор на српски жива,ъ терао је .Л:.уде да напуштају своја огњишта

и да ноћу ускачу преко границе . Записи најбо,ъе казуј у и време и
разлоге расе,ъавања. У неколико записа поменуте се доброво,ъци у

44

РАДОЈКО НИКОЛИЋ

рату

1876.

Пада у очи да мећу њима беше и неколико попова-чето­

воћа. Овим ревнитељима "ћаурске" вере и носиоцима националне
свести Турци нису дали мира. Поп Периша Трифуновић побеже из
Бистрице у Ивањицу, јер је "у српско-турском рату бијо четовоћа

добровољаца",

а поп Антоније Вујичић напусти Радојну и

се у Бајиној Башти из истих разлога. Антоније је умро

насели

1913,

"пошто

је дочекао да храбра српска војска ослободи његово родно место за

чије се ослобоћење боријо као четовоћа добровољачке чете

1876.

1875.

и

г." Сељак Антоније А>ујић, "родом из Старе Србије, села Бис­

трице, (који) у својој младости учестова у српско-турском рату као

храбар војник за ослобоћење Србије, а после рата са својом фамили
јом преће у Србију,у село Турицу". Нововарошки трговац Ристо То­
машевић не учествова у рату, али мораде да напусти своју радњу у
којој је радио

29

година и да побегне у

Ивањицу, да печали нову

трговину. На споменику му пише: "После српског пораза у тим кра­

јевима покојник је
ци, где се до

1881.

г. прешао у Србију и настанијо се у Ивањи­

смрти занимао трговином."

Наведени примери јасно указују да се из турског царства бе­

жало из политичко-бунтарских разлога. Страх од одмазде због про­
тивтурског

делања присиљавао

је многе истакнутије

политичке

и

бунтарске "ћаруре" да траже политички азил у Србији. Сви они који
су се на ма који начин супротстављали турским властима и показ и­

вали нелојално држање према

режиму ,

морали су преко

границе.

То доказују и неки други записи, старији и млаћи. · Марко Обрадовић
из Бачија тридесетих година прошлог века добеже у Ивањицу као
политички прогнаник, а читава му породица напусти село због тур­
ског терора. "У Старој Срби за заступање српске мисли отерат је

везан у Цариград, а фамилија му пребегла овде.

Из Цариграда је

утекао из апса и овде издржавао фамилију без икакве помоћи." Бун­
тар Марко и његова породица напустише Санџак у време насиља ок­

рутног санџачког господара Ејуб-паше Ферхатагића. Због терора и
эулума представника турских власти долазило је до бројних исеља­
вања српског становништва са читаве турске територије. Два извеш­

тај карантина мокрогорског потврћују да се
жало из Херцеговине од

1836.

зулума Али-паше

и

је похарао и попалио Грахово. Због сличних разлога

до балканског рата

1912.

1837.

године бе­

Ризванбеговића,

који

бежало се све

године.

Ко се год од угле,л;них ьуди залагао за "српску мисао" и радио
на уздизању националне свести био је од туроких власти прогањан
или мучки убијан. Нарочито је то било у Новопазарском санџаку по-

45

ЗАПИСИ О ДОСЕЉЕНИЦИМА

сле Берлинског конгреса, када је Турска завела оштар противсрпски

режим. Потврћују то записи са споменика извесних вићенијих "Срба­
ва" из Санџака.

На нововарошком гробљу, на споменику Василија

Борисављевића, часника црквено-школоке оrnnтине, пшпе да је он "у
време влщавине Агарјана (био)

одбране.

организатор и пред. срп. народне

и велики борац хришћанске и српске националне мисли,

..

који је као такав гањан и мучен и годинама тамновао у солунској

Беаз кули". Сличан запис, на штитковачком гробљу, казује да Турци

Сјеничани

1899.

године убише Василија Чкоњовића, јер се он "као

црквено-школски председник о.д

црrкве и школе". Њега су "у
дову, на

9

1870.

год. живо заузимао за корист

часова на rюуту у Сеницу, у селу Че­

сата до Сенице, пред многобројним светом укинули са

1/4

земаљске површине са

12-15

пушчаних зрна и ударом ножа по челу

осекли му десно уво и однели те су са тим испунили своју паклену

зликовачюу жел.у". Ова два најкарактеристичнија записа о разлозима
прогањања и убијања важнијих Срба у Санџаку довољно указују на
тешко стање српског жИ:ЊЪа у условима појачаног политичког и со­

цијалног притиска и разлоге честих бежања преко границе на српско
тле.

Да се српско становништво из Санџака тога доба исељавало у

Србију због нетрепељивости турских власти и превеликих пореских

дажбина, сазнаје се и из извештаја аустријских конзуларних и војних
власти у Санџаку. У једном таквом извештају се каже да се

године иселило из села Дежеве око

90

1889 . . ,;с;·

орпских кућа, а у другом да

је у пролеће следеће године започело -ЈаЧе исељавање хришћанског
живља из новопазарског, сјеничког,

нововарошког и пријепољског

среза. И неки записи нагласише да се бежало од турског ропства и
угњетавања

-

из неподношљивог рајалука у "наручје велике мајке

Србије". А Србија, уистину, за уrрожене санџачке Србе беше велика
нада и једина избавитељица- земља са правим мајчинским наруч­
јем. Многи досељеници пребегоше у њу само због чежње за слобод­
ним животом и жеље да се заувек наћу у својој националној среди­

ни.

Неки од њих ово уточиште слободе називају великом мајком.

После српско-турског рата једна је досељеница превела синчића пре­
ко границе и он јој, касније, на споменику уiШсао: "Преведе ме дете­

том из турског ропства и даде у наручје велике мајке Србије".

Због политичких и националних сукоба бежаше људи из Санџа­
ка и у време последњег рата. Крсто Кнежевић је, као "важан човек",

био присиљен да

1941. године побегне из сјеничког краја у долину

Мораве. На Крстовом споменику у Жаочанима убележено је:

46

"По-

РАДОЈКО НИКОЛИЋ

том

1941.

г. у време немачке окупације од усташа Турака са вами­

лијом побегао у Жаочане, где и умро."
Досељенички записи

љубне разлоге

поменуше

миграција, али

политичке, социјалне

и домо­

nрећуташе економске узроке, мада

су они били чешћи од свих осталих. Да ли · досељеници хтедоше да
своју завичаЈну сиротињу од себе и домородаца сакрију па на каме­
новима помињаху искључиво, достојније и узвишеније, слободарске
и домовинске мотиве? Бежали су расељеници од неплодних и голих

дiИНарс~их кршева и од хладних и гладних година. Б.ежали "трбу­
хом за крухом" и упадали у "брац~у Србију у којој бјеше сваког
блага и добра изобиља". Кнез пожешке нахије Васа Поповић IЕИСао
је кнезу Милошу

1828.

гоюне да му је у ню~ију д.обегло десет до

петнаест породица из Дробњака, "можно да само се исхранити за

зимус остају". А да се у жупну и ратареку Србију бежало да би се

избегао помор од глади за време дугих нерод.них година потврћују и
извештаји са Василијине чесме на Јавору. Године

1848.

из катунске

нахије, највише од Чева, прис11игло је на јаворску границу
горских житеља

(183

777

црно­

пороЈдИце) који су "с надлежним пасошима од

владике црногорског упућени за у Србију на прерану". Деветнаест

година касније приспела је ис11им правцем, OIIIeт "на прерану у Ср­
бију", једанаест Васојевића са више од хиљаду оваца. Три дана иза
њих пристигоше још четири црногорске породице "на иэрану и пре­

селење у наще отечество". Сви ови досељеници доћоше у јесење дане,

у октобру, када наступа "зимље доба" које је nретило да глаћу по­
мари и људе и стоку. Такоће је познато да се око
глади одселило у Србију на

хюъаде

све ово надгробни записи прећуташе .

1890.

Црногораца и

године збоr

Херцеговаца. А

Иако су границу прелазили

каравани гладних људи, глад се као неспоменица заборави. Тек се

на два-три споменика, па и то некако СТид'НО, саОIIIшти да се у Срби­
ју дошло сиротног стања, и ништа више. Као да сиромаштво беше
највећа срамота.

·

Било је, осим поменутих, и других, изузетнијих, разлога досе­
љавања. На једном споменик:у у Пожеги препознаје се, изгледа, један

"случајан узрок" селидбе. На заједничком споменику извесног Ми­

јаила и Јевросиме записано је: "Овде nоЧЈИВају земни остапщ Велка
и Милице коњм(а) је име при смрти показато: МијЭЈИло и Јевросима.
Они су се доселили из Турске у Пожегу, а преставили су се

1868. г ... "

Зашто ли Мијаило и Јеврооима у новој насеобини све до саме смрти
живеше под лажним именом? Убише ли о1щ двоје у Турској неког

Турчина, или Србина, па клиснуше преко границе да од крвне освете

47

ЗАПИСИ О ДОСЕЉЕНИЦИМ:А

умакну? Променише ли и имена да би траг још сигурније заметнули?
Извештаји са граничних прелаза саопuпавају да је досељавање

било врло мучан доживљај. Досељеници су, бежећи од турског зулу­
ма, на границу стизали у бедном стању, изгладнели и исцрпени, једва

ситну децу носећи. Изјављивали су да радије желе да их српске по­
граничне власти на граници стрељају него да се понОIВо врате на тур­

ску страну. Тешкоће ропског живота у Османском Царству , невољно

напуштање породичног огЊЮIIта и мучио празноруко пребацива ље
преко границе

-

не побележи се на досељеничким споменицим а. Али

један запис као да саопшти тешкоће свих досељеника. Досељеница
Икониј а Марјановић, која са децом добеже у Парменац, призива Срби­

на-брата да му каже своје досељеничке нужде: "Прићи ближе, ој
Србине брате, никщ нисам је мрзила на те! За срnску веру, за српску
слогу, многе нужде претрпели смо док смо дошли у српску слободу.

Богу смо руке дали док смо из Старе Србије дошли овој влади." Ико­
нија је, као

многи сооатници њене врсте, голодушна и печална, са

надом у Бога силазила са санџачких брда у ново неизвесно убежиште.

Свевишњем је, патљом нагоњена, nружала руке, нек је ОН изведе из

"многе нужде" и укаже јој спасоносни пут у "српску слободу".
А невољисање досељеничко настаде тек преласком границе. До­

сељеницима је у

непознатој равнодушној

несвојбини, нарочито у

почетку, био прилично мучан живот. Посебно онима који пребегоше
само са голим животом, а таквих беше највише. Без икаквих економ­
ских добара, они су у велиrкој немаш;r·ини проводили "српске" дане,

издржавајући се понекад једино од милостиње старинаца . На извес­
ним споменицима таквих досељеника могу се наћи трагови сиротињ­

ског живота. "Доселијо се овде сиротног стања"
љаку који

-

уписано је дош­

шездесетих го:д,шiа прошлог века побеже

из Сјени це

у

Ивањицу. Староседеоци су обично били негостол,.убни према ново­
придошлицама па

им нису нИЈКакву помоћ, најчешће , ни пружали.

Зато на крсташу поменутог 6унташког досељеника из Бачија пише да

је "издржавао фамилију без икаке помоћи

-

до смрти врло тешко

живио" . Неки досељеници завршише живот на тућем прагу као ар­
гатници и надничари. Један досељени пинтор није могао брадвом и

кесером да обезбеди пристојан живот па је умро надничарећи ко:д
других. На споменик је уписано: "Боко ВИ!дојевић, досељен из Старе

Србије

1889.

г. у Лопаш .

..

Као добар пинтер у свом веку поднео је

многе патње у тућој кући за васпитање и гајење своје деце . Последњи
час здравог живота нашо је га на тућем раду, где је после три дана

преминуо

48

10.

јуна

1922.

г." Да би некако претаворили своје сироти

ЗАПИСИ О ДОСЕЉЕНИЦИМА

њске дане, мноrn досељени сиромапщи посташе слуге. Илустративан

је податак да је

1862.

године у Горњем Милановцу било

досељенИка "из Турске".

27

слугу­

Слугам а се надгробници ретко подизаху,

па су и записи о њима доста ретки. Сиромах Петар Јовановић, који
"бист слуга манаст. Свт. Троици
У Доњој Трепчи

1843.

5

г." , био је родом "од Черне Горе".

умре Петар Обућина, "бивши слуга Јована Бо­

ковића ко и му удари билегу от тврда камена". На споменику не пи­
ше одакле се слуга Петар доселио, али презиме Обућина указује да
је дошао из Са:нџака, из села Буковика.

Они који су одлучили да заувек напусте своје родно село добро

су знали да се у новој средини, ако мисле да опстану и не поћу суд­
бином слугу и аргатника, могу једино понадати у своје здравље, снагу
и вредноћу. Зато се Драгачевцу Милисаву Солдатовићу, одсељенику
из Лисе, уписа на споменик: "Надајући се у своју вредну и моћну ми­
шицу оде у село Милићевце".
Да је живот досељеника првих година био подоста тежак све­
доче и записи који забележише да неки новоселци одмах по доласку
у нове крајеве оболестише и помреше. Ти записи се нарочито односе

на бегунце после херцеговачког устанка и српско-турског рата. Та­

да избеглица за врло кратко време беше много па не могоше сви
да се у новим приликама

снаћу, а ни власти

ужичког и чачанскоr

округа не моrоше свима у сусрет да изаћу. Обездомљени и раскућ а­
љени, они су сиротиљски невољисали у тешком избеглиштву· и лакше
подлегли насртају болештина. Протојереј нововарошки Петар Поповић

добеже

1877.

у Ивањицу и исте године умре. Разлог смрти саопшти

запис на надrробној плочи: "За слободу и јединство
твовао је угодност и имаље, борио се противу Турака

Србства жер­

1875.

и

год.

76.

Очај и туга и друге тешкоће прекратише му пре времена живот." Сле­

деће године умре Тодор Обрадовић у Бединој Вароши. Он је "из Ста­
ре Србије досељен у село Шљивиће
декембра

1878.

г."

-

1876.

г. Имао је

35

г. Умро

10.

Изгледа да су нарочито страдала деца досеље­

ничка. У Турици почива малолетни Вукола, "син Петра Павловића
из Турске, Нове Вароши", који је умро у

12.

години

1878. -

И "при­

мечанија" из књига умрлих потврћују учестала умираља досељеника
тога доба. Ево неколико таквих примедби уз имена умрлих од

-1879.

године. "Ова жена прешла из Турске"

1875

( + 1875), "Пребегли из
( + 1876, мисли
границе" ( + 1877), "Из

Турске и настанили се у Марковици па ту и умрло"

се на четворогодишље дете), "Пребег ли од
Турске дошо"

( + 1879).

Упркос свим тешкоћама и недаћама које су пратиле живот до-

РАДОЈКО НИКОЛИЋ

сеtоеника, Србија се њима све више и брже пуни~а. Легално или иле­

гално, гpY'fiHO или појединачно, са стоком или без ње,

досељеници

оу деценијама прелазили српску границу целом дуж.ином од Мокре
Горе до Ращке. Кад се посматрају записи о досел,еницима, стиче се

наЈвернија слика непрекидног
Србије. Записи

миграционог

струјаља овим делом

на извесним гробмима указују

на чиљеницу да

поједина насеља постала претежно од досељеника.
случај

су

Узмимо само

Ивањице, на чијем гробљу има повише досељеничких

нова. Ова варошица је настала на месту где је некад, пре

каме­

1830,

био

само један турски хан и , као преко ноћи, све се брже умножавала од

санџачких добеглица. Ивањица беше, бар у првој селидбеној етапи,
најјевтиније и

најподесније саселиште за санџачке и

старовлашке

исељенике. Она је, као најближе подсанџачко равничарско насеље,
имала

у ло гу прве и стаЛсне прихваrне досељеничке станице.

После

српско-турског рата у њу приопеше многи од устаника-добровоља­
ца из пријепољске, I-ювоварошке и сјеничке околине. Надгробни за­
писи говоре да у њу сићоше љу,д;и из Нове Вароши, Сјенице, Бачија,

Тру до ва, Колашина, Бистрице и

српско-турске гранИце. -

осталих села с обе стране бивше

Досељенич:rшм споменицима посебно оби­

лује чачанско гробље. У богати Чачак непрестано су стизали досе­

tоеници са херцеговачких и црногорских планина, а посебно из Сан­
џака и побрћа читаве западне Србије.

То

,д;обро

потврћује

преко

педесет досељеничких надгробних записа.

Долазили оу досељеници iНепрекидно и крстарили западном Ср­

бијом у потрази за што пого,д;нијиrм: местом сталног обитаЛЈИшта. Неки,
као да се пономадише, не могоше нигде лако да се смире. Промен и­

ше по неколико места док се коначно не зауставите на оном које им
се учини најподеснијим. Нешто их је гонило да иду што даtое и да­

tое. Као да им је сељакање постало аутономни луталачки мотив који
их је чинио вечитим потукачима. Карактеристичан је податак који

је оставио Максим Шобајић о свом оцу досељенику. Половином про­

шлог века Максимов отац Михаило постао

је "скитач, изгубивши

смисао сеtоења", па је за три године досељеничког живота променио
пет пребивалишта, да би се најзад, не могући нигде да се скраси, по­
ново вратио у Црну Гору. Једно досеtоеничко "несмиривање" забе­
лежи се у запису на пожешком гробtоу. На споменику Стефана То­

мића уписано је да је он био "родом из Требиња, живећи у Мостару ,
пресели се (у) Ужице, из Ужица у Пожегу".

Некима досеtоеничка

одисеја беше невероватна, јер Турци тако хтедоше. Крајем

50

18.

века

ЗАПИСИ О ДОСЕЉЕНИЦИМА

Османлије не дадоше мира поро:дици Марка ПупаЋице. Растурише је
по Босни и Србији, да се њени чланови једва, неким чудом, после

великих мука наћоше у чачанској котлини. Надгробни заnис каже

да је Марко "робЈЪен од Турака у КочоВiу краину, уваћен на Дубцу
до Карановца", да су га ·у Карановцу продали Турцима Нишлијама,
да је отуд побегао и, препливав!.I.Џ1 Јужну Мораву, стигао поново до
Карановца и одатле се обрео у Сарајеву!, где је три го:дине служио

код једног Турчина. За то време "мати му одведу Турци у Соланик

и 3 го. Утом пошЈЪе цар фермаiН те пуште робЈЪе солаrничко и она поће
у Биоград и доће у. Горевницу својој браћи Аџемима и по књигама
наће синове у Босној. Доћоше у Мршинце на старину Радовану Ив­

кову, ту се с мајком виде" . 4 Колико ли их из Турског Царства добе­
же у Србију трпећи сличне муке?
Браћа Аџеми, раније досеЈЪени, примише сестру у свој дом, па
је са сестрићима упутише на "старину", вероватно свог сродника и
пријатеЈЪа, Радована Ивкова. Тако се ново:досеЈЪеним олакша живот
у новом завичају. И неки заnиси помињу како су први досеЈЪеници,

бавећи се неколико деценија или година у Србији, повлачили за со­
бом све нове и нове завичајнике, роћаке и комшије. ДобродетеЈЪIIИ
старинци примали

су у

заштиту прводосеЈЪене,

а

ови

оу крчили

пут

новопридошлим својбеницима. Пример досеЈЪеНИIКа Џоковића то нај­
боЈЪе говори.

1858.

Ненад Џоковић, "родом из села Комарана", умро је

године "код свог добродетеЈЪа Саве Гавриловића у Лису". Не­

надови потомци су прихватали

своје роћаке и протурали их даЈЪе

на слободне утрине у суседним селима. У Тури:цу послаше Милисава

Џоковића ("роћен

1850.

г. у селу Комаранима, у Старој Србији"), а

у Зеоке, нешто касније, браћу Сретена и Миладина, од којих први
поста хајдук а други јуначина у првом светском рату.

-

Да су ста­

рији досеЈЪеници примали под свој кров млаће сведочи и запис на

горњогоревничком гробЈЪу. ДосеЈЪени Светозар Попо!Вић, који је ро­

ћен "код Јавора

1852",

умро је

1876.

"у кругу своје фамилије код

доброг стрица Никита Поповића".
Наглашавајући место из ког су потекли, досеЈЪеници су на неки
начин одржаrвали везу са својим завичајем. Везу са наЈПуштеним кра­

јем наrлашавали су чак и потомци досеЈЪеника, роћени у новом за­

вичају. Они нису заборавили своје порекло, па се на њиховим споме­

ницима орећу завичај ни изрази ,,,кореном"

и "старином".

Радован

Миловановић, трговац из Кремне, уписа на чесми коју сам подиже
поред пута да је "кореном Ерцеговац, а роћенац и житеЈЪ овог села

Кремана", а трговац и туфегџија ивањичюи Марко Мијаиловић беше

51

РАДОЈКО НИКО ЛИЋ

"кореном Црногорац". Израз "старином" употребљава се кад хоће
да се нагласи да се потиче од неке старе, чувене фамилије, чије је

старо породично име ишчезло. Тако Стефан Калућеричић из Кара­
новца нагласи да је био "старином Рашковић". У порти цркве у При­
ликама има неколико надгробних плоча на којима је убележено да
покојници потичу "от фамилије Рашковића". И

на спомен-чесми

у Катићима Павле Стојковић нагласи да је "од фамилије Рашкови­
ћа ... родом из Штиткова". Одсељени потомци кнежевске бератлијске
породице Рашковић из Штиткова у Старом Влаху добили су нова
презимена, али никад

m-Icy

заборавили- да с поносом укажу на своје

големашко, кнежевско порекло. Наглашавање потицања од неке ста­

рије чувене фамил:Ије наће се на неколико споменика. Карановачки

механџија Борће био је "од фамилије Џака", туфегџија Марко Сте­
фановић из Карановца "од вамилије Кулића", а земљоделац Василије
Повловић из Радаљева "ат фамилије Дробњачке". Вичанин Димитри­
је Милекић, марвенокупац и депутирац Светоандрејске скупuпине,
потекао је "од фамилије

Кијевачке такозване, родбине од старине

знатне". 5

Можда се велика љубав према напуштеном крају ·највише откри­
ва у презименима која су досељеници као доживотну успомену на

свој крај узимали. За л.убав свог краја извесни се одрекоше старог
отачког презимена и прекрстише га на ново, по крај-у из ког су по­

текли. Да ли их самоиницијативно променише ИЛ:И само радо прих­

ватише добродошао назив који им староседеоци дадоше

-

свеједно

је. Јер, одрећи се старог породичног имена за патријархалног човека
је исувшпе велика жртва. Али продужетак живота њиховог села у
њима, у њиховом подмлаћеном породичном имену, био је спас за
село и мир за њих. Ново презиме добијала је улогу неке врсте зави­

чајне амајлије и постајало најчвршћи ослонац новог, омлаћеног са­
моидентитета. Зато у западној Србији срећемо честа презимена или
надимке изведене

од завичајних топовима.

ширих области су Дробњак,

Презимена постала од

Ровинац, Пештерац,

Биорац,

Пивља­

нин, Бошњаковић, Осаћанин, а од места Сјеничић, Пазарац, Штавл,а­
нин, Гучанин, Каранац, Урсулић, Брезовац, Понорац, Кутлешић итд.

Досељенички записи пуни су носталгије. Туговали су досељени­
ци тугом птица селица. Свој крај никад нису могли да преболе. Но­
сили су га у души у нова непозната места и живели с њим до краја
живота,

као пупчаном

врпцом

за

њ

везани.

Ту своју

везаност

за

напуштена села/ они никад не изразише иэричито. Али чиљеница да

су толико често помињали свој завичај на сопственим надгробницима

52

ЗАПИСИ О ДОСЕЉЕНИЦИМА

јасно говори да без њега нису могли, да им је он увек топлим жиш­

ком искрио из најдуб..ъих слојева бића. А село се, као по дужности
и обавезИ, мора.Ао поменути. Па чак и кад се пресели у суседна село.

Да се зна где се ко закотио и закоренио. Своју љубав према дал.е­
ком

завичају неки

обогаћени досељеници изразише материјалном

помоћи родном крају. "Покојник је био велики ро,д;ољуб и сво имање
своје завештао је на подизање и одржавање школа у своме завичају"

-

записано је на споменику ужичког трговца Илије Наранчића, до­

сељеног из округа требињског. Овај отмени херцеговачки досељеник

беше поборник културног напретка (био је претплатник Вукова Рјеч­
ника) па је помагао своме заосталом крају да се путем школе ду­
ховно

уздигне и препороди.

Неки се од новодосељених лакше снаћоше и обогатише. Дови­
тљивошћу и предузимљивошћу они се за релативно кратко време

домогоше солидне имовине. А и до мало већег иметка врло се мучио
долазило. Зато се за досељеног Милована Стојића, који се најпре
бавио терзил уком по ивањичким и аримским селима, а онда се за

стално настанио у Ариљу, каже да је "радећи часно и поштено
стекао лепо имањце". А већина и највреднијих и најдовитљивијих

досељеника могла је сам:о да заради скромно имањце, јер се за већу
имовину није имал,о више ни животне , снаге н:и социјално-економске

подобности. Новообогаћени доћоши почесто истичу .своју зараћеви­
ну, наглашавајући при том са нескривеном хвалом да су је стекли ·
из пуке сиротиње,

а искључиво

в.еликим тру,hрм

и усталачким,

неу­

морним радом. Уз то, они су својим поштењем, добрим владањем и

задобијеним поверењем успели да, уз богатство, стекну и велики
углед и друштвени :престиж мећу ста:ринцима. Ушли су у ред првих

граћа:на, постали општински часници: одборници, кметови, председ­
ници. Карактеристичан је запис на надrробнику меха:нџије Манојла
Милосављевића, досељеног Пазарца у ИваН>ицу. На његовом споме­

нику је записано: "Као оиротног стања досеА:Ио се овде. Својим тру­

дом стекао је богато имање. Поверењем његовим (и) добрим пона­
шаљем одликовао се измећу први граћана. Тијем поверењем био је
одборник и кмет ове општине." Готово потпуно идентичан запис ј е

на споменику ивањичког тр·говца Маюоима Микаиловића , досељеног
из Сјенице. Он је постао ,уважен граћанин варошице из истих ра­

злога као и Манојле: два пута је био ,,почастован" за председника
општине. Тако се најокретнији и највиталнији доћини после тешког
сиротовања у првим досељеничким годинама кроз деценију-две ду-

53

РАДОЈКО НИКОЛИЋ

боко закоренише у новом завичају и протурише у коло највићенијих
људи.

Појединци се у новим. насеобинама накуповаше прилично зем­
ље, које им, као дошљацима, ника~ не беше доста. Морали су, ако су

хтели да буду цељени, да по богатству стигну и rrpecrnгнy старинце.
Такви дошл,аци се са споменика хвале својим куповинама. На споме­

нику у Крстацу убележе:н101 је: "Алекоије Крловић-Мла~еновић, роћен
у Лисицама, па као младић досели се увде у Крстац и велико имање

купијо". За Сретена Баралића запис говори: "Он је роћен у Драга­
чеву, у селу Краварици, и досељен у ову Атеницу

1846.

год. и доста је

закупио њива и ливада, винограда, башче засадио своим синовима."
О,в. акве и оволике куповине обично оу могли да обаве они досељеници
који су и у матичном селу били богати па су се као такви и досе­

љавали. То обично беху Драгачевци, О:А којих су неки у трнавском
срезу

од

старине

их докупљивањем
него што

имали

понеку

њиву,

ливаду

нових имања постепено

су се доселllkи. Понеки запис

и

или

виноград,

па

су

опширивали још и пре
нагласи досељавање

на

стару баштину. Мијаило Томашевић из Доње Краварице уписа сам
себи на заживотни споменик:

"1900.

год. доселик се у село Прид•во­

рицу, где ми је старина очевина моја: виноград у Бел,иноком брду."

За понеке од тих богатих насељеника каже се да су у свом ма­
тичном селу били први људи, пре.д~сеАници и кметови. Да знају и
схвате нељубазни старинци да су им приновљене комшије потекли од

добре, економски јаке фамилије и да цису дошли у нова села као

безимене гоље. Поменути Мијаило Томашевић се хвалио: "Повере­
1896. и 1897. год. бират, бијо сам председник оп­

љем својих граћана

штине дОiЊокраваричке". На споменику у атеничком грабљу урезано

је: "Милосав Ружичић, роћен у селу Горачићу, срезу драгачевском.

Преседник је био по три пут. ;досели се у Атеницу

1877.

г."

Занимљиво је, најзад, нешто казати и о занимањима досел,ени­
ка у новој средини. Они који се задржаше у селима брзо се од сто­
чара преоријентисаше на ратаре. Оставише пушке и чобанске штапове

и латише се плуга и мотике. Лабуду Дешнићу, који се из Старе Срби­
је досели у чачанску котлину, клесар уреза на споменик симболе и
старог и новог занимања. Горе, на са:нџачким пашњацима Ла буд чу­

ваше овце и говеда бранећи их оружјем од вуков а и турских пуста­
хија. Зато му на надгробнику пушка и си:лав са кубуром , ханџаром и

"карбијом". У долини Мораве, он се сави над плодним ораницама,
заземљодели се, те му се на бок споменика уцрта повелика мотика.

Неки сеоски досељеници ,

54

ненавикнути на земљоделство , бавите се

ЗАПИСИ О ДОСЕЉЕНИЦИМА

механџилуком

и марвеном трговИЈном,

а само

се

понеки

прихватИIIIе

абаџијског и терзијског заната. Они :rюји приспеше у градове прих­
ватаху се готово свих зан:и:мања. Највише их се определи за механ­
џијски и трговачки посао, али многи посташе пекари, кacalllи, опан-

чари, келнери итд, или наставише оне занате ко~има су се и у старом

завичају бавили (туфегџије, екмекџије, мутавџије). Примећује се да
готово сви Херцеговци посташе трговци, Старовласи (осим Новова­

рошана)

области

и досељеници косовско-метохијске и вардарско-моравске

-

занатлије, док Црногорци реће

беху трговци, а чешће

механџије.

Посматрајући надгробне записе о досељеницима, стиче се живи
увид у живот оних који, било због економских

,

социјалних или по­

литичких принуда, дом роћени оставише и у Србију са великом на­

.д;ом АОћоше. Записи ови не казаше ништа што науци о демографском
померању није било познато, јер се за просторне и временске димен­
зије миграц:ионих то:rюва одавно знало. У књигама је записано одак­

ле су се и када многи од АОСељеника · западне Србије доселили, али
нико није о досељавању проговорио језиком и

доживљајем самих

досељеника. Непосредно, топло , истинито ,непоновљиво. Некадашљи
катунари и бачијари

каменоресцима су у щпиц накричивали свој

прави сеобни до.ж.ивљај и тако у камен, поред фактографски:х чиње­
ница, урезивали и своју досељеничку душу. Зато записи новоселаца

имају драж непатворене летописне речи, која, откриmајући по1еди­
начне досељеничке судбине, привлачи дах ом конкретног

живот н ог

детаља. Ови записи оу утолико драгоценији, јер сеобе и данас истим
траговима непрекидно трају, али не остављају

никакве трагове на

надгробним каменовима. Штета је утоЛ:ико већа што старих заnиса
о досељеницима не оста Још више.

55

РАДОЈКО НИКОЛИЋ

ЛИТЕРАТУРА:

Јован Цвијиh.: "БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО'', Београд ,

2.

Љубомир

1966,

страна

128-193.

Дурковић Јакшиh: "СРБИЈАНСКО-ЦРНОГОРСКА САРАДЊА
(1830 - 1851)", Београд, 1957, страна 190--225.
Др Бранко Перуничиh.: "ЧАЧАК И ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ 1815- 1865'', Чачак,
1968, страна 542, 547, 706--729.

3.

Др Бранко Перуничић: " ЧА ЧАК И ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ

4.

1969,

страна

1866- 1915'',

Чачак,

115.

5· Група аутора: "НОВИ ПАЗАР И ОКОЛИНА'', Београд, 1969, Одељак "Нови
Пазар (1804 1912)" од др Михаила Војводића, страна 251-253 ,263-264.
6. Група аутора: "КРАЉЕВО И ОКОЛИНА' ', Београд, 1966. Одељак "Карановац
од 1813 1875 године" од дР Јована Милиh.евиhа, страна 264-268.
Јов ан

7.

Ердељановић:

I{ЊИга

IV,

Београд

"ДОЊЕ

190,

ДРАГАЧЕВО",

Српски

етнографски

зборник,

странице о пореклу становништва.

8.

Коста Јовановиh.: "ГОРЊЕ ДРАГАЧЕВО'', Српски етнографски зб орник, књи­

9.

Радомир

га

XI,

књига

10·

Б е оград,

Илић:

V

"0

1908,

странице о пореклу становништва.

ЉУБИЋСКИМ СЕ.ДИМА",

,Београд

1903,

Српски

етнографски зборник,

странице о пореклу становништва.

Књиге умрлих тијањске и гучке парохије.

НАПОМЕНЕ

1) Сви записи у овом раду су у оригиналном облику, с амо су в елика слова
и интерпункција усаглашени са захтевима савременог правописа. Записи писани
превуковском азбуком транскрибовани су у духу савременог н ач ина писања.
2) Према испитиваљу Радомира Илиh.а , из Трнова у Бугарској доселиле
су се у Коњевиће две породице које су се искључиво бавиле баштованством.
3)

Да

су

у

чачански

крај

долазили

људи из

Бугарске

сведочи и

запис

тијањског пароха поhа Добра у "примечанију'' књиге умрлих, у коме се каже
да је 1880. године Љубисав Јовашевић, келнер из Марковице, "убијен по глави
угарком једним ду:нђерином из Бугарске (Тошом Пешићем)".
4) Споменик Марку Пупавици налази се у Народном музеју у Чачку 5) Споменик Димитрију Милекиhу налази се у Етнографском музеју
Београду.

56

у

ЗАПИСИ О ДОСЕЉЕНИЦИМА

INSCRIPTIONS SUR LES IMMIGRES
Les pierres tombales de Ia Serble occidentale gardent des inscriptions sur
l 'immigration de .Ја population des villes et villages Celles des immigres portent
les noms des regions et des endroits dont les immigres sont venus et l'epoque · ou
ils sont arrives. Ainsi d'apres les inscriptions presque tous viennent de l'Herzegovine, du Montenegro et de la Vieille Serble (Sandzak), il у en а tres peu qui
soient venus de Bosn!ie, de Macedoine et de Serble de Sud-Est. En plus de grandes
migrations des regions au-dela des frontieres les inscriptions mentionnent de petites migrations, сеИеs au sein du territoire de l'anoien departement de Uzice et
Cacak. Les annees des migrations sont celles ellant depuis la Iere insurrection
se1·be jusqu'a la seconde guerre mondiale, mais les plus frequentes sont les annees
de la seconde moitie du XIXe ciecle, en particulier apres l'insurrection de Nevesinje, etouffee dans le sang et apres .Ја malheureuse guerre а la frontiere de Sandzak.
Les inscriptions indiquent paгfois la гaison de la migration: fuite d evant la persecution turque ou devant un regime anti-serbe prononce, des raisons de revolte
serbe, des contingences economiques.
On у trouve parfois des accents tragiques: certains immigгes s'adaptaient
difficilement et trouvaient mal leur place dans le nouveau mibleu, d'autres n'ont
jamais pu ouЬlier le pays natal ou Ьien certains mou.raient comme domestiques
ou manoeuvres au seuil des riches ou еnсоге ils etaient fauches par de gгaves
maladies. Ces inscriptions indiquent aussi d'autres moments socio-psychologiques
qui ont suivi le processus d 'immigration et qui completent l'idee des caracteristiques geш~rales de la vie des immigres.
Aiпsi les cimetieres de la Serble occidentales deviennent des sources d'archives precieuses pour l'etнde des courants demographiques et des etapes de migrations. En outre les inscriptioпs peгmettent de suivre le phenomene des migrations non seulement du point de vue des localites et epoques mais aussi du point
de vue psychologique, economique et politique.
Les inscriptions parlent le langage des immigres: spontane, authcntiqut:',
humain. D'anciens habltues des transhumances ont grave -d ans la pierre les impressions de leur premiere grande migration, avec les faits il у revelent leur ame
aussi. Les chroniques authentiques ont le charme et la verite du detial concret
de la vie.
Radojko NIKOLI.(::

57

+

овде по ч и в А----­

маРКО ОБР<\АОВИh БИВ·
ТРГОВАЦ ИЗ Б~ЧИЈА '1 CTt\:
РОЈ СРБЈИ ЖИВеО 105. ГОД.
А ЧМРО ОВДе Ч ИВс\ЊЦИ 188·
9. нь.. {)еnик~ средч· ч с т х

r.

~-.ЈА ФдМИЛИЈА

МУ" nPeserлA овде '-и3_Ц_с:\_
РИГР~ДА Је -gтеко И3 !\ПСе\

И ОВАе И3АРЖЛВАО Ф&MИJllt

Jq

Без ИК<\Ке ПОМОЬИ. ДО С.

МРТИ ВРЛО ТеШКО IЖИ&ИО
oвtU сnомен

РОЈ СР Б ЈИ Зд

подигоше·

3аСТЧ11А

МЧ 'ЈНЧК
НИКОЛt\.

Ње С РБ С К·
е мисли
отеР~Т Је

ОВРАДО:
ВИћ СР е С·

ве36.Н У

КИ ПИСl\Р
Ј кьеР t
СТОЈ~

Ц<\РИГРАД

Сл.

1

Т ек ст са с по м е н ик а д о сеље ни ку Ма р ку О б р ад о вићу у И вањ11 ц и (п ред њ а и зад ља ст р а н а
СПО!It е н ика , цртеж ауто р а)

Сл.

2

C no l'lt e ник д о сеље ни ку Стојану
811дој ев11• 1i У

у

Гр аб у

Сл .

3

C no !lt e Jшк досе љ ениц и И кони ј и
Ма рј ано в 111i у П а р ме пц у

r

ОRДЕ: ПОЧiВ4
1>4Б: БО Жi:ћ.ОР1\ ЕЪ fk\EdfiЏJfd
г-:=~ i.tЬkdP&RoE

I!: Т

~i>~кt:~r~L:.I<::::P-::::-,

~WEgд:CfH:f'o\iOB:
о.л~ Фd('1iЛ1 Е :Џ~
'I[o Ж ЈЕ Е 56 .го

Yt1PEG

IOHid: O&dl

n

спо~ Е н: о
с 4 1 МУ~ cf

MfdiЛ О : fidC;\ t

HiK

У 1~61: Г.

Сл. 5 Споменик досељенику Ђорђу

механџији у Краљеву (цртеж ау·тора)

Сл. 4 Споменик досељенику Стефану
Томићу у Пожеги (цртеж аутора)