You are on page 1of 10

СИМА ЋИРКОВИЋ

Научнирад

САНУ, Београд
BIВLID

ISSN 0021-2644 '{1995) 1-2 р . 13-22
UDC 949.711"13"

НЕ ВАДЕ
НЕПОЗНАТИ УТВРЂЕНИ ГРАД У СРБИЈИ

Сразмерно недавно је у наставку дипломатара повеља из времена

краља Жигмунда изашао на видело до скора непознат и неупотребљен доку­

менат који баца ·нешто светлости на турске и угарске продоре у Србију пред

сам крај XIV века. 1 Реч је о краљевој повељи за великаша Петра Перењија,
чије ратовање у Србији и ангажовање на одбрани угарских граница није би­
ло непознато. Једна ранија повеља, штампана још почетком овог столећа,

набраја његове заслуге до 1399. године. 2

У тој повељи се међу заслугама у одбрани граница од Турака наводи
учешће у опсади Голупца, краљевог града који су Турци силом потчинили.
Ту се Перењи под зидинама града излагао смртној опасности и био је рањен
у главу. Други његов подвиг је био на територији Угарске. Када су Турци

упали преко границе и напали дистрикт Ершомљо, он их је пресрео, устре­
мио се на онога· који је носио заставу, отео је и послао . краљ у као знак побе­
де. Он је том приликом ослободио мноштво краљевих поданика оба пола,
које су Турци вукли собом као плен. У овом окршају Перењи је био тешко
рањен у ногу.

После неког времена краљ је у договору са прелатима и баронима ди­

гао војску и пошао преко планина

(ad partes nostras Transalpinas)

да би укро­

тио и довео у ред неверне Влахе из тих крајева који су се били одметнули. Ту
их је краљ уз Божју помоћ бацио под ноге и натерао на послушност и већ је

желео да се тријумфално врати кад се десило да су се непостојани и неверни
Власи скупљали и прикривали у пећинама и планинским ждрелвма в пост­

ављали заседе краљевој војсци. Петар ни ту није устуклуо нити се вратио
већ је ступао у борбу ради заштите краљеве и ту је задобио рану у десну
мишвцу.

1 Zsigmondkori oklevelt6r lll, ed. Е. Malyusz- 1. Borsa, Budapest 1993, no 692.
2 L. ThЗlloczy - А. Aldasy, Magyarorszag mellektartomanyainak okleveltara ll, МНН DD
XXXIII,Budapest1907,40-41.
- ..· t\Я

/~~н

n' •• "'>

Ј,".,."",...,Р., • .А\

~~~ ~-" -~,~~
..,...._\

/.

,~

~ ~~

13

После тога је Петар Перењи, желећи да дода врлину врлини, како се
каже у реторици краљевске канцеларије , храбро ратовао унутар граница

провинције Срема, где га је краљ послао да буде неко време чувар и заштит­

ник. Често се супротстављао упадима и провалама Турака, задржавао их од

даљег напредоваља и присиљавао их да се врате, сударајући се у окршајима
задобио је по телу више рана од којих ће једну, на левој руци, носити целог
живота.

Описани подвизи били су сви у деценији после Косовске битке, јер је
повеља, као што је речено, издата 1399. а краљ Жигмунд се није пре јесени
1389. упућивао с војсксч у Србију. Истражујући збивања тога драматичног
периода, историчари су препознали околности у којима се Перењи истакао.
Напад на Голубац био је по свој прилици

1392,

када је краљ Жигмунд бора­

вио у Браничеву и долазио до Ждуела. Узимани су у обзир и походи

1391,

али су они мање вероватни.

1390.

и

Било је више упада у Банат, па је тешко

рећи на који се односи казивање краљеве повеље. Град Ершомљо, на месту
где се касније развио Вршац, дошао је

1390. у руке

породице Перењи, али не

нашега Петра, већ Николе који је неко време био северински бан, али је већ

1392. био замењен за посед Патак. 4 Један сигурно посведочени турски упад
на територију Баната био је 1396. пре битке код Никопоља, али овај из
повеље по реду казивања пада у нешто ранији период јер се у походу на
Влашку сигурно препознаје поход из пролећа

1395. када је

заузет град Мали

Никопољ, где је Ф. Шишић у, своје време препознавао Ровине из српских из­

вора. У причањима о томе походу у повељама за друге великаше налазимо
исте карактеристичне појединости. У некима се каже да су заседе и борбе

биле на месту званом Посада

(Pazata)

и да је том приликом војвода Мирча

враћен на власт. 5 Најзад, Перењијево истицање у одбрани Срема пада у пе­
риод после Никопољске битке , понајвише у

1397.

годину, када је, као што

ћемо видети , Петар Перењи био мачвански бан.
3

Турско-угарске борбе на тлу Србије брижљиво је изучавао и приказао В. Трпковиh,
1402 , Историјски гласник 1-2 (1959) 93-121.
У повељи за Николу, сина Стефана Марцаљија издатој 5. новембра 1395. говори се о

Турско-уlарски сукоби до
4

његовим заслугама приликом упада Турака на угарску територију. Турци су водили многобројне

робље кад их је Никола напао близу села Totchaak (=Чакова), победио и ослободио робље. F.
Pesty- Т. Ortvay, Oklevelek Temesvarmegye es Temesvavaros torti netete L Pozsony 1896, 254-256. У
истој збирци (стр . 316-317) налази се и повеља за истог племиhа, издата 13. августа 1396. у којој
се набрајају његове заслуге. Прошлог светог Михајла (29. септембар) уnали су Турци и продрли
до поседа Chak, где их је ноhу наnао , потукао , отео заставе и послао краљу. После тога је
испричан други подвиг, око свете Маргарете (13. јула) упало је мноw~во пагана Турака, Татара
и Рашана у темишварску област, спали ло је oppidum WuЬeech, онда их је Никола напао код места
Fyzesorozi et Магаz (изгледа у Крашовској жуnанији), потукао и заставе послао краљу. Наравно,
ниједан од ових забележених напада није идентичан са оним из повеље Перењнја, али примери
показују колико су турски упади тих година били актуелни. О Перењијевима у Ердшомљоу уп.
Zsigmondkori okleveltar [, по 2634, 2639.

5

За идентификацију н датовање похода у румунске киежевине треба поредити са

nовељама за друге великаше који су учествовали. Исте околности јављају се нешто опширније

исnричане у повељи за браhу Кањижаји . F. ~Шс, Nekoliko isprava izpoeetka XV stoljeca, Starine 39

(1938) 147-148, где је ратоваље исnричано између заробљавањаХорватијевих (лето 1394) и смрти
краљице Марије (17. мај 1395). Уп. такође и повеље у Documenta Romaniae historica D. Relafii
intre tprile Romane l, Bucures\i 1977, 154, 158-159, 182.

14

Повеља из

1411. враћа

се заслугама Петра Перењија, који је у међувре­

мену напредовао у хијерархији пењ6'ћи се касније све до краљевског судије
(iudex curie) , и захвата већи период . Имао је наравно прилике да се истакне
у следећих

12

година , али ова друга повеља иде и уназад све до друге поло­

вине 1386. и почетка 1387, до борби око Гумника (Gomnech, Босиљево), у ко­
ме су неко време биле заробљене краљице Марија и Јелисавета. Ту је Петар
Перењи морао бити на почетку своје ycпeurne каријере . Јуришао је на капи­
ју тврдог града и једва је остао жив јер га је погодила стрела из балисте , а
био је пого\)ен хицима камена који су му сломили ребра, тако да је пао с

коња и једва су га полумртвог извукли?

Следећа епизода у којој је Перењи показао своју ваљаност била је у

Никопољској бици, што значи да су подвизи код Голупца, у Банату и код
Ровина, о којима се говорило

1399.

овде изостављени. О великом судару се у

повељи опширно говори с типичном реториком познатом и из других

повеља краљеве канцеларије. 8 Остављајући тај одломак без коментара, изд­
::з ајамо оно што се непосредно односи на Перењија. Он је и ту једва остао
жив, улазио је у многе окршаје, једва се извукао из непријатељских чета са

тешким ранама и претрпљеним ударцима. 9

Затим је био послат у Влашку да би се сузбио бес Турака . Турци су у

огромном броју покушавали да угарску војску заседама нападну и затворе у
кланцима и на преграђеним местима. Ту је Перењи са неким својим фамили­
јарима морао да сјаше с коња и уђ~ у пешачки бој с Турццма L да он ту није
помогао угарска војска би била масакрирана . Ту је Перењи био погођен

стрелом у ногу . 10 Из појединости ратовања и рањавања види се јасно да није

реч о походу с краљем и заседама Влаха, о чему се говорило у повељи из

1399.

Овде је , очигледно у питању локално ратовање у време после Нико­

пољске битке на тлу Влашке.
Борбе у Срему које следе, описане су у обе повеље. У овој из

1411, о ко­

јој реферишем, додају се значајне појединости: изричито се каже да је
Перењи био постављен за мачванског бана и да је својим одважним супрот­

стављањем стекао славу и код самих Турака. И овде се каже да је у једном од
6

У дипломата ру Жигмундовог времена (нап. 1) ден ет је само кратак извод из документа,

који се захваљујуhи наведеној сигнатури могао наhи у Државном архиву у Будимпешти у збирци

предмохачкнх аката. Сачувана су чак два примерка наше повеље под 01 70 788 (оригинал) и 70
(препис), оба имају воштани печат, један је оштеhен на почетку . У мају 1995. имао сам
прилике да прочитам снимке обеју верзија. У напоменама се репродукују места која се односе
на Србију и ту се разлике наводе у заградама.

792

D 1 70 788: ..porro temporiЬus retrolapsis dum adversus quosdam nostros rebe/les et notorios
utputa condam Johannem wanum de Chorwaty et a/terum Johannem cruciferum, priorem
Aurane, horrendorum sce/erum patratores, qui р го tunc castruщ Gom/ech (Gemloch) in regno nostro
Sclavonie situatum, manu violenta detinentes castro аЬ eodem nostris regnicolis dampna indiciЬilia et
plurima inferrebant incomoda, exercitum movissemus copiosum ipsumque obsidione dura conc/udentes
expugnare cupissemus. Типс prefatus comes Petrus иЫ in expugnatione .ipsius castri portas eiusdem
viri/iter et presumptuose prelians attingisset mox exitu cujusdam sagite ba/istice de ipso castro emisse
letaie vuinus suscipiens et lapidum et a/iorum oJfendiЬilium iaculorum creberimas proiectarias seu
inmissiones confractis ossiЬus sui /ateris noЬis clare intuentiЬus in terram cecidit obrutus, qui aЬinde
semivivus extractus plures in amaritudine sui doloris dies duxii egrotus.
7

iлjideles

15

бојева рањен у једну руку. 11 У повељи из 1399. од многих рана издвојена је
она на левој руци.

Затим следи без хронолошког одређивања детаљ због кога је настао

овај приложак. Перењи је "поред тога"

(preterea) у краљевој служби са

другим верним поданицима краљевим био послат у Србију (in terra Rascie) и
ту је нападао тврђаве Не ваде (Nouady) и Честин (Chezton) да би их преотели
из руку краљевих непријатеља. Ту је Петар претрпео озледе од погодака ка­

мењем и од других хитаца. Како се не каже да су твр~аве биле заузете ,

оправдано је закључити да су напади били без резултата. 2

Следи затим последњи подвиг са јужних граница, за који се каже да је
"такође у раније протеклим временима" и то кад су Турци провалили у
Доње Крајеве и са не малим пленом се нашли преко пута тврђаве Голубац.

Хтели су да се пребаце преко Дунава у Србију (versus dictam terram Rascie)._
Петар их је пратио и са својим фамилијарима и друговим~ напао и предао

мачу , а плен је од њих преотео. И ту је био рањен стрелом. 1 -' После тога се у '
повељи прелази на актуелна ратовања у Чешкој.
Срећна је околност да је познато време бановања Перењијевог у Сре­
му, тако да се може с много поузданости утврдити хронологија похода у Ср ­

бију и нападања на утврђеља. Најранији податак у коме се Петар Перењи
назива мачванским ба но м је из априла

1397, а

најкаснији је датован

11.

сеп­

тембром исте године . У сваком случају престао је да буде мачвански бан

између тога датума и

28.

октобра

1397. када

краљ за њега каже да је бивши

Dl 70 788: Dumque evolutis quiЬusdam temporum curiculis et suo тоге ann.is certis sese
comitantiЬus

pertransitis dampnosis vexationiЬus quas Turcorum et paganorum infesta raЬies аЬ
antiquis temporiЬus immaniter regnicoЉ nostris inferebat, officii nostri deЬilo exigente, cordiali
compasione pennoti, adversus ipsos hostes forensium et advenarum conquesito noЬis undique subsidio
bellicoso, exercitum duximus instaurandum in magna valdi! generum pluralitate copiosum. [n quem ipse
comes Petrus plurimorum suorumfratrumetfamiliariorum suorum cetu comitatus una noЬiscитdirigens
gressus hostiles nonлullisque peractis negotiis triumphaliЬus in bellandi agilitate virtuosis. Tandem iuxta
castri Maioris Nycopolis uЬi сит prefato nostro exercitu nimium vigorose pre multitшiine gепсiит
bellandi exercito sufulturi castrafzxeramus, cunctis usque ad locum illum geпliЬus post terga dimissis,
nostre ditionis preset'llati in brachio fortituditli.s subiugatis. Ех adverso Vayzath Turcorшn itnperator
сит immensa multitudine paganorum voluit ех tartari profundo malignorum spiritum emmpenti
multitudine, nobis occurens preliaturus, in area certaminis it'ller utroque conflictus est agressus et bello
diutius instaurato cedi! maxima et strage indiciЬili ех utraque parte comittitur cadi!rniЬus,
innumeraЬiliЬus rttrique personis in ore gladili sevientis, sed intennedio conflictus ipse permitente
occulto di!i iudicio qui sue inchomprehensiЬili sapieпlie consilio cuncta disponuit ad sue liЬitum
volunlatis, noster exercitus sinistris auspiciisjlexis ahenis? coactusfиit, proh dolor, afacie hostiит terga
dare.
9
Nempe prefatus ~omes Petrus quamqrшm in suamm viriит multa animositate resistet quia
tamen bellorum audocia circa victores semper animosius semper viget. Post multa de sua persona
laudahiliter comissa certamina а tunnis hostiит exiliens in graviЬus vulneri plagis et ictum multis
lesioniЬus vite ipsius jinalem exitum testanlihrtS evasit...
10
Demum noЬi.r similiter pro elidenda dictorum Turcorum raЬie in partiЬus Transalpinis сит
nostri exercitus copioso apparatu constitutus dшп prefati Turci in nimia pluralitate coadunati geпles
nostras in locis strictis et angustis necnon indaginosis insidiosis machinationiЬus itutadi!re et
circucludi!re voluissenl, tunc sepefatus comes Petrus di! equo suo di!scendeпle, nisi tuпc quiЬusdam suis
_ familiariЬus pedestri manualique pugna seu resistencia in se virtutis animositate dictis nostris gentihus
suЬvenisset rttique magna pars ipsius nostri exercitus loco in eodi!m per Tиrcos aпJefatos tntcidata
extitisset. UЬi idem Petrns per emissionem cuiusdam sagite in suo pedi! gravem percepit lesionem.

16

~

мачвански бан а сада rроф Сикулаца-Секеља (comes Siculorum). 14 Крај бан­
овања је , дакле , довољно прецизно утврђен, а у овом случају и боравак на
граници. Јер крајем новембра исте године и почетком јануара

1398. он је у
Ердељу. 15 Према томе његови подвизи у Србији могу бити само прве три
четвртине 1397. године.
Ми додуше не знамо почетак његовог бановања, јер последњи податак
о претходницима

-

бивала су понекад по два бана -потиче од

20. јула 1396,

када су на тој дужности били Стефан Корођ и Никола Тројтел од Невне.

Промена је могла бити тек после Никопољске битке, и ве'роватно је краљ
Жигмунд и тада именовао два мачванска бана, нашега Петра Перењија и

Јаноша Мариија (Иваниша Моровића) . 16

Честин као тврди град је довољно познат и проучаван, тако да се на

њему не морамо задржавати. Његови остаци одавно су препознати поред ре­
ке Г руже , а у новије време их је описао у овом часопису Војислав Ј овановић

упоредо са градом Борач, с којим се готово увек спомиње у изворима. 17
Загонетнији је град Неваде или Неводи , који није познат ни из извора ни по
остацима на терену. Околност да је то утврђење нападан о у истом походу
који је водио Честину указује где га треба тражити. Прецизније утврђивање

положаја омогућено је још једном повољно м околношћу, наиме, да се у име­
ну села Неваде, северно од Горњег Милановца, сачувала успомена на нека­
дашњу тврђаву . Село је ситуирана поред реке Деспотовице, на месту где се
улива Реч.ица, поред које води пут у долину Груже, па вероватно због тога

место има стратешки значај. Међутим, описи рудничког краја- има их
11 Tandem metrWraiLr Тurcis similiter in multitudiм copiosa terram nostram Syrmien.rem ipsam
spoliLr et incendiis devastandi submittentibus pretactus comes Р. protunc wanatzun Machovien.rem р го
honore tenens in sua bellandi virtute multa arduitate precinctus unacum prefatLr TurcLr Ье//шп
comittendo et inter eos se .. fama поп 1nodica in una sua manu acerimi vulnerLr corruptus extitit lesiOne.
12
Preterea sepedicto comite Petro in nostris regaliЬns serviciLr dudum unacum aliis fidelibus
nostris in terra Rascie exercituancium trWre con.rtituto sub quibusdam castris џidelicet Nouady (Neuady)
et Chezton appelatis ut ipsa аЬ emulontm nostron<m manibus recipere et auferre posset plurLmum
insLrtente idem Petnts per saxorum et aliOntm nociЫ/ium iacu/orwn crebris ictus et percussiones letales
in srю corpore mscepit lesiones.
13
ltem similiter temporiЬus dudum retrolapsLr quod tempore qrю preal/egato Turci, capta in
partiЬus no.rtrLr inferioriЬr•s preda поп !Мdica, ех oppo.rito castri Galambuclt nuncupati super ripa
DanuЫi versus dictam terram Rascie traщire voluissent, idem comes Petr.<s сит quiЬusdam suis
con.rodalibus etfamiliariЬus eos viriliter et animose insequendo et ех eis mu/tos in ore gladii premittendo
captam ре г eos predam аЬ eLr recepit et extorsit. UЫ idem comes Petrns per quandam sagitem in sua
antimШa sinistra ipsum percusum usque posterior colli !Мrtifrcшn vul!zeris plagam suscipit.
14
На старе пописе. мачванских ба и ова као што~ онај Пештнјев, F. Pesty ,А macsoi Ьtinok,
Szazadok (1875), па ни онаЈ у додатку зборника ТалоциЈа и АлдашиЈа (нап. 2): А macs6i herczegek
es Ьdnok nevsora 1254-1496 (р. 456-460), не можемо се ослањати јер је диnломатнчка грађа била
непотпуно позната. Овде су узети подаци из Маљусовоr Дипломатара (наn. 1) т. 1, бр. 4730,4869,
4928, 4960. В . ТрnковиЬ, Турско-уzарски сукоби, 109, је, по старијим nописима банова, стављао
Перењија у период 1390-1392.

15

О Перењију у Ердељу уп. Е. Malyusz, Zrig!Мndkori ok/eve/tar I, br. 5040, о претход­

ницима исто бр .

16

4284,4308, 4483.
По свему судеЬи Петар Перењи је био мачвански бан упоредо са Јаношем Маротијем

(Иваниш МоровиЬки). Податке о њеrовом бановању преузео- сам из необјављене књиtе П.
Рокаји, ИсШорија йородrще МароШи, 1983 (докторска дисертација одбрањена на Филозофском
факултету у Београду), стр.

159-190, коју сам

користио захваљујуhи љубазности аутора.

17

више, а

1950. је

извршено систематско рекогносцирање тога терена

-

не го­

воре о остацима утврђења код тога села. У близини се налази локалитет са

карактеристичним именом Мајдан , где је екипа проф. Ћ. Бошковића нашла

и описала остатке утврђења на локалитету Ћуревци-Градина. 18 Мало је

вероватно да је Мајдан првобитно име овога утврђења, тако да ми његов
стари назив не знамо , али оно је ипак сувише удаљено од данашњег села Не­
ваде да би се смело претпоставити да је баш ту била тврђава Не ваде. Препо­
ручујући је пажњи археолога, познавалаца терена и старина тога краја,

можемо закључити само да је

castrum Neuady

морао припадати комплексу

Рудника. Подсетићу да се у Душановој повељи из

1354. каже да је издата н.:t
f>ol( дникомь , а Брусница је удаљенија од Рудника од
локалитета којим се бавимо.1 9 Тврђава је вероватно била нека врста ис­
Ероl(сници nодь

туреног упоришта Островице , за коју знамо да је служила за збег станов­

ништва из околине. Тврђава Неваде је , по свој прилици, надзирала
раскрсницу путева. Поред утвр!)ења Неваде морало се проћи на путу за Бо­
ра ч и Честин , па је разумљиво што је у опису Перењијеве операције
споменут пре Честина , за који се добро зна да је и раније био циљ похода
краља Жигмунда.

Наш докуменат показује да успеси краља Жигмунда из

1389. нису

били

трајни. Он је тада сигурно посео Бора ч и Честин и оставио је посаду која је
чувала град. Био је, међутим, присиљен д ~ још три пута предузима походе у
Србију да би осигурао или повратио оно ка што је nолагао право. У тим кас­
нијим походима у којима је краљ лично учествовао

1390, 1391. и 1392. Бора ч
1390. који је долазио
из Срема, краљ је стигао до Островице где је издао повељу. 20 Поход из 1392.
и Честин се више не спомињу као циљеви. У походу из

долазио је из Баната и био је усмерен ка Браничеву , Ждрелу и Морави, тада

краљ настоји да преотме Голубац који је пре Косовске битке био у његовим
рукама. Судећи по правцу кретања и местима окршаја , походи после

1389.

нису усмеравани према Борчу и Честину . По свој прилици их је угарска
посада држала у својим рукама. Из наше повеље видимо да

1397.

то више

није био случај , да су непријатељи краљеви отели Честин па су његови рат­
ници морали да опседају град. Највероватније време промене било је, без
сумње, nосле Никопољске битке када је уклоњен Вук Бранковић и када су
Турци увели своје nосаде у нека утвр!јења у Србији .
17

В. С. Јовановић, Борач и ЧесШин. Прилог йроучавању средњовековних ?:радова у
1-2 (1985) 24-32, са картом, цртежом основе и освртом на ранију

Србији, Историјски гласник
литературу.

18

Ј. Мишковић, Ойис руднr.чко'l округа, Гласник СУД 34 (1872) 190, 300; М. Милићевиh,

Кнежевина Србија, Београд 1876, 230; Ф. Каниц, Србија. Зе.мља r. сШановнишШво од римског
доба до краја XIX века Ј, прев. Г. Ерњаковић, Београд 1985, 44~; Археолошки сйоменици и
налазишШа у Србији П. Ценiiiрална Србија, САН Грађа, Археолошки институт књ. 3, Београд
1956, 103. О рудничком крају како се види кроз доt..}'менте о рударству уп . М. Диииh, За иciiiopиjy
pyдapciiiвa у средњовековној Србији и Босни 11, Београд 1964, 1-3, 18-23.
19

С. Новаковиh, Законски сйомеющи срйских држава средње'lа века, Београд 1912,428.

,. _ . 20 _ К_р~ Жиrмунд је ~з дао З. новембра 1390. повељу in_descensи nostro. campestri itJ terra

Rascie prope castrum Ostrowech. Malyusz !, бр. 1725, из
са остацима печата.

18

необјављене повеље сачуване у ор11гиналу

Подаци нашег документа о походу на Неваде и Честин и његовој хро­
нологији присиљавају нас да поново обратимо пажњу једном месту у Живо­

Шу десйоШа Стефана од Константина Филозофа. Одавно је познато да
Константин прича о једном угарском походу на Србију после Никопољске

битке, после страдаља Земуна и Митровице. Као одмазда због турског пус­
тошеља Срема дошао би, по Константину, угарски поход: "завојеваше Угри
на Србе" и то кад Стефан Лазаревић није био у земљи "и за узеше град звани

Бора ч и попленише многе крајеве". 21 Како је одавно позната склоност Кон­
стантинова да се у својим казиваљима не држи хронолошког реда, ово
причаље је доведено у везу са подацима уга~ских повеља о п ох оду из јесени

1389. када су били освојени Бора ч и Честин. 2 Сада видимо да је после Нико­
пољске битке било похода у Србију и напада на Неваде и Честин, па се мора­
мо питати није ли Константин, ипак, био добро обавештен, није ли и
као

1389.

1397.

упоредо са Честином нападан и Борач. Ако Константин није по­

бркао ствари, онда би краљ Жигмунд без личног учешћа, слаљем своје

војске,

1397.

после пада Вука Бранковића з~узео своје градове као што их је

први пут заузео после смрти кнеза Лазара. 2-'

О конкретним околностима у којима је дошло до промена једва да се
нешто може рећи. Захваљујући натпису откривеном у Годачици, селу
удаљеном неколико километара од Честина, знамо да је неки локални влас­

телин чије је име непознато (натпис је окрљен на п,очетку и крају) држао

Честин 33 године при великом жупану Алтоману И сИну Жупана Николе. 24

Уколико се то односи на Алтомана Војиновића и Николу Алтомановића, тај
локални властелин не би могао бити уплетен у догађаје којима се бавимо.

Између 1=асапа Николе Алтомановића и похода на Честин протекло је
непуних четврт столећа. Колико се до сада зна, Никола Алтомановић и кнез
Лазар смењивали су се као господари рудничког краја. Уколико је тврђаве у
унутрашљости Никола држао као вазал угарског краља, онда је исте

обавезе морао примити и кнез Лазар. Отуда је разумљиво што је после поги­
бије кнеза Лазара краљ Жигмунд похитао да поседне своје градове. Наслед­
ници Лазареви или нису били поуздани као вазали или нису имали стварну

власт јер су се локални господари осамосталили. 25

Ако се Константиново причаље о освајању Борача заиста односи на
време после Никопољске битке, требало би закључити да је реч о интервен-

21

КонсШанШин Филозоф и њеlов ЖивоШ Сшефана ЛазаревиЈщ десйойlа срйскоl, ed. В.

Jarиh, Гласник СУД 42 (1875) 271; Събрани съ'lинения на Константин Костене'lки, ed. К. Куев
-Г. Петков, Софија 1986, 383; превод Л. Мирковиh, СШаре срйске биоlрафије XV и XVII века,
Београд

1936, 69.
С. Новаковиh, Срби и Турци XN и XV века, Београд 1%<У, 250-251, везивао је
Константиново казиваље за збивања 1398. У додацима споменутог издања (стр. 465) ја сам га
исправљао по S. Stanojevicu, Die Biographie Stefan Lazarevic's von Konstantin dem Philosophen als
Geschichtsquelle, Archiv fur slavische Philologie 18 (1896) 418 нап, 2, 427. Тај резултат је
општеприхваhен. Уп. М. Пурковиh, Кнез и десйоШ СШефан Лаэаревиh, Београд 1978, 35-51,
ИсШорија срйскоl народа П, Београд 1982, 53-63 (С. Ћирковиh).
22

23

Уп. О:.Томе саопштење П. Рокајиа, ОдносиУzарске и Србије йосле Косовске бuШке, на

симпозију о Косовској бици, одржаном

1989,

у штампи у Гласу Одељења историјских наука

САНУ.

19

цији истог рода као што је била она у јесен

1389.

После студија И. Божиhа

постало је јасно да је Вук Бранковић испунио празнину насталу нестанком
кнеза Лазара. У одавно познатој дубровачкој повељи са обећањем уточишта
и чувања поклада Вука Бранковића оД 9. маја

1390. предвиђала се

могућност

да би ДОШЛО ТаКВО време да НЕ IЈЗМОЖЕ ГQСПQДИНћ 81\Кћ Дрt.ЖАТИ ЗEMI\IQ

cpt.ПCKIJ

HIJ

ГА НЖДЕНIЈ !~ГрИ ИI\И т!ЈрЦИ ИЛИ

ИНИ. 26
(emuli) краља

TKQ

Није јасно у чије су име противници

Жигмунда пре

1397.

преузели Честин. О оближњој Острвици сазнајемо из причања Константина
Филозофа да је та тврђава послужила као уточиште Николи Зојиhу , пре но

што he се замонашити и повуhи у манастир. 27 Он се без икакве титуле јавља

у Константиновом казивању, а исто тако и у дубровачком писму које му је

упућено у октобру 1397. 28 Он је, дакле, био слободан и активан у време кад
је Перењи напустио дужност мачванског бана. Из тога би следило да је по­
ход на Неваде и Честин морао бити уперен против Николе Зојића као госпо­
дар.: територије.
Из Константиновог казивања произлази да се одметништво Новака
Белоцрквића и Николе Зојића огледало у настојању да се "изједначе" са
кнезом Стефаном, да се "измакну испод његове власти", каже се да су хтели

да као самостална господа непосредно служе Бајазиту, што је у тадашњим
условима вид одметања. По чињеници да се Дубровчани дописују са Нико­
лом и да се залажу код њега за трговце, јер се чини "забава от Тур чин а" и то

."

због тога што су трговци откупљивали робље, могло би се судити да је Ни­
кола Зојић у јесен

1397.

имао неке нарочите односе са Турцима, што је ин­

директна потврда Константиновог причања. Можда је и Стефанов пад у
немилост султанову, због чега су, прво кнегиња Милица а затим и кнез Сте­
фан, морали одлазити на Порту , изазван био поступком према султановом
24

Р. СтаниЬ, Haiiiйш:

!13

Годачице код Краљева, Старинар 24-25 (1973-1974) 131-140.

Натпис је наЬен недалеко од цркве подигнуте у

XIX

веку, али несумњиво на гробљу, тако да је

мало вероватна секундарна употреба. Иако је веома лепо клесан и украшен, натпис се тешко

може користити јер је;: оштеЬен на почетку и на крају. Очувани део је говорио о покојнику и
личностима које је служио . Јасно се чита и тачно су репродуковане речи веднкомi Ж11П4Нi

н с(н)нi, затим следе нечитка слова , па опет читко Ж11П4Н4 Ннкоде н Blo. дны н"iХ"
ВА4Д4;(1о. Чктнном~о. .Л Г.дЋт~о., затим следи нечитки део у коме се може назрети претња

f1ATOM4HY

проклетством ономе ко he померити камен. Прочитали део се не даје уклопити у познату
генеалогију Војиновића, у којој је Никола био син Алтомана. Овде би била пре реч о другом
Алтоману који је син Николе, падежи су код оба имена јасни . Име Алтоман се и касније јавља.
Марко А(л)томановиh је по Сеченичком летопису погинуо код Вучитрна24. фебруара 1462. (по

Белопољском би то било 1464) заједно са Марком Трикалским и ДмитромТомашиhем. У једном
касно м родослову Алто ман и Никола су уврш Ьени меЬу потомке Вуканове, па су роЬаци кнегнње
Милице: "Братислав кнез роди Вратикја кнеза великаго и Алтомана и Ксенију, Николу жупана
Покраица". Љ . Стојановиh, Ciiiapz.cpйcки родослови и леiiiойш:и, Сремски Карловци 1927, 50,
245, бр . 63 и 741. Натпис заслужује да буде посебно испитан, али је несумњиво да говори о
личности која је господарила Честином. У колико је овај властелин био савременик Алто мана
Војиновиhаон ни са 33 године "владања" не би досезао до збивања из 1397. којима се овде бавимо.

25 О смењивању власти над Рудником и њеrовом облашћу уп. М. Ј. Диниh, О Николи
1933, и Р. Михаљчић,Лазар Хребељановиh. Иciiiopиja. Kyлiii. Предање,
Београд 19822, 58, 60--62. У неколико у га рских повеља се изричито каже да је краљев поход био
против одметиика:-сопtrа RIJ.fcianos nostros rebelles in exp.иgnatione casl!:o.rцm. Bqrych et.Che<Jhyn
nuncupatorum et aliis nostris felicihиs processihиs in terra Rascie habltis. Pesty- Ortvay, нав. дело,
182, уп . и изворе цитиране у расправама В. ТрпковиЬа (нап. 3) и В . Јовановиhа (нап. 17).
AлiiicJoiOнoвuhy, Београд

20

вазалу. Али, у то се више не можемо упуштати. Наш докуменат је само

показао колико су компликовани били односи у Србији тога времена и ко­
лико су поред свих досадаiШЬих напора истраживача недовољно познати .

Повеља из

1411.

обавеiiПава о непознатој појединости о Голупцу, ко­

јом се не обогаhују наша знања из историје града приказана на другом мес­

ту.29 Како је и тај окршај морао бити пре краја 1397, када је Перењи отишао
у Ердељ, јасно је да опсада из 1392. није променила господара. Будуhи у тур­
ским рукама, град је омогућавао прелаз Дунава и продоре у Угарску. Тек

1428, уочи

велике битке код Голупца , краљ Жигмунд је Дао да се на другој

страни Дунава подигне тврђава Светог Ладислава
Видина

1396.

(Laszlovar).

Од заузимања

цела десна обала Дунава била је под непосредном турском

влашћу, док је Србија била само вазална земља у коју су Турци само повре­
мено залазили. Њихово присуство у Србији и деловање на унутрашње
односе заслуживали би ново свестране испитивање, али се у то не можемо
упуiiПати на овом месту.

26 Љ. СтојановиЬ, Старе срйске йовеље и йис.иа ! , 140--142. Акт се датира 9. мај ем 1390.
на основу дорзалне белешке:

Copia de /а poиeglia de miser Volch Branchoиich MCCCLXXXX. die
не одговара садржини акта јер то није повеља Вука Бранковића него
обеЬање ,,вјере" Вуку и његовом покладу који је депонован на самом почетку
тако да је акт
вероватно из
О променама у гледању на Вука БранковиЬа уп. И. БожиЬ , Неверства Вука
БранковиАа , О кнезу Лазару . Научни скуп у Крушi:вцу 1971, Београд 1975, 223-242; И. БожиЬ,
О улози Вука БранковиАа, Летопис Матице српске 415 (1975) 475-482; М . СпремиЬ, Десйот
'БураЬ Бранковиh и његово доба, Београд 1994, 38-44.

VIIII 11Uifio. Али · белешка

1395.

1394.

rт Константин ФU./IОзоф, Живот Стефана ЛазаревиАа, ed. В . ЈагиЬ, 266, ed. Куев 379. превод Л. МирковиЬа, 64---{)5.
·
Љ. СтојановиЬ, Старе срйске йовеље и йш:.wа !, 252-253, бр . 268, има датум прибележен
латиницом : ad primo OCЦ)brio 1397, што налази потврду у малобројним савременим архивским
Петков,

28

подацима. Од Никопољс!(е битке било је обустављено слање робе, чак и курира у Србију.
Почетком јануара 1397. дозвољен је одлазакдубровачких трговаца у Србију . HAD, Reformatwn.es
30 f. 99. Пре краја септембра те године нешто се трговцима десило јер се у ВеЬу умољених 29.
IX расправљало р го facto remedis nostrorum mercatorum in Sclauonia, и одлучено је да се о томе
пише comitisse (= Милици) f. 102 ·. Тада је и краљ Жиrмунд писао Дубровнику: iJe faciendo
excиsationem ре г litteras domino nostro sиper facto litterarum quas nobis destinavit (ib. f. 103). Била
је реч о некој повељи јер се истог дана (2. октобра 1397) одлучивало: de mitendo istam роие/уат

hic lectam nostris merchatoriЬus in Sclauoniam. Предлог је одбијен, слање одложено, а трговци су
задржани Да не иду у Србију, али им је допуштено да иду у друге правце. 23. октобра је продуже н
рок забране трговцима који би да иду у Србију иsqие ad prima nova habebimus inde. (f. 103'). У
јануару

1398. је све до Приморја завладао страх турски. Веома је необично то што Дубровчани

у директном обраЬању Николи ЗојиЬу ,,поштованом пријатељу" не употребљавају ниједну

титулу. По начину обраЬања "ВЈ.сеnочтеном•" види .се да је изабран виши тон, је~ војводи
Сандаљу су у то време писали само "nочтеном•" а тек од 1404. се обраћају "многопоштованом" .

29

С. Ћирковић, Голубац у средње.w. веку, Пожаревац 1968, 10-13,29-30.

21

Рези..ие

У повељи коју је

1411.

године издао угарски краљ Жигмунд Луксембурwки (1387-14З7)

властелину Петру Перењију помиње се ме~у осталим подвизима напад на твр~аве Неваде

(Neuady) и Честин (Chezton) (Zsigmondkori okivelttf.r III, ed. Е. Malyusz - !. Borsa, Budapest 199З, n°
692). Док је Честин познато утвр~ење у Гружн, о другој твр~ави нема nодатака . Морала се
налазити у близини садаwњег села истог имена (Неваде, око З км од Горњег Милановца) на
путу за средњовековни град Рудник и за твр~аве Бора ч и Честин. Поход nротив твр~ава био је

1397.

и дошао је као п оследица nромена насталих после Никопољске битке . Султан Бајазит је

уклонио Вука БраиковиЬа, тако да се краљ Жигмунд морао борити за Рудник и њеrову област,
био је у сличној ситуацији као

1389.

после смрти кнеза Лазара.

Кључне речи: Србија, Турска, Угарска, твр~аве, ратовање, освајање.

Summary

CASTRUM NEVADY
An Unknown Fortress in SerЬia
!n а charter issued 1411 to the noЬleman Peter Perenyi Ьу the Hungarian Кing Sigismund of Luxemburg (1387-1437) among his exploits an anack on the fortresses Neuady (Nevade) and Ch<цton
(Cestin) had been mentioned. (Zsigmondkori okieve/tdr Ш, ed. Е. Malyusz - !. Borsa, Budapest 1993, no
692; State Archives, Budapest, D1 70 788 , 70 792). While Cestin in the region cf Grufu is well known,
there are no records on the other fortress. It must have been situated somewhere close to the vi!lage of the
same name (Nevade, about З kilometers from the town Gornji Мilanovac) on the roads to the medieval
mining town Rudnik and to the fortresses Borac and Cestin. The operation took place in 1397 as а consequence of the changes that followed the ban1e of Nicopolis. The territorial lord Vuk Brankovic was
removed Ьу the Ottoman ruler Bayezid, so that Кing Sigismund had to fight for the control over Rudnik
and its surroundings. Не was faced with а situation similar to that one in 1389 after the death of Prince

Lazar.
Кеу

words: Seroia, Turkey, Hungary, fortresses, warring, conquest.

Примљено

22

27.

децембра

1995. године