Socijalno-psiholoki aspekti vaspitno-obrazovnog rada

Linost nastavnika

Teorijski okvir teme Linost nastavnika

Tema Linost nastavnika spada u socijalno-

psiholoke aspekte vaspitno-obrazovnog rada Koherentan teorijski okvir ne postoji, ali su za razmatranja ove teme bitna saznanja o:

strukturi i funkcionisanju malih socijalnih grupa i stilovima rukovoenja (socijalna psihologija) i uenju po modelu (psihologija uenja, psihologija linosti i razvojna psihologija)

Posao nastavnika
Mnogi ga smatraju najvanijim faktorom uspene nastave i

efikasnog vaspitano-obrazovnog procesa. Evans - pedagoki rad u koli je najefikasniji ako imamo dobrog nastavnika koji primenjuje dobru nastavnu metodu. Ako dobar nastavnik primenjuje lou metodu efekat je jo uvek povoljan, ali dobra nastavna metoda u rukama loeg nastavnika daje poraavajue rezultate. Jo jedan dokaz o vanosti nastavnika istraivanja pokazuju da 85-90% komunikacija koje se odigravaju u koli inicira nastavnik, a tek 10-15% uenici. Nastavnik ima status rukovodioca (formalni ili nametnuti voa) u kolskom odeljenju kao maloj socijalnoj grupi. Uz odreeni status vezuju se odreene uloge (naini ponaanja koji se oekuju od osobe sa odreenim statusom).

Uloge nastavnika
Planer planira realizaciju nastavnog plana i programa:

kada e se neki sadraj realizovati, nastavne metode i sredstva, naine evaluacije; nastavnik planersku ulogu treba da podeli sa uenicima kako bi delovao motiviue Organizator nastavnik usklauje objektivne uslove rada sa postavljenim ciljevima i sadrajima programa Roditeljska figura Ocenjiva prati usvajanje i vrednuje usvojeno kod pojedinih uenika Presuditelj u sukobima Predstavnik grupe Sarauje sa roditeljima

Istraivanja o svojstvima nastavnika

Ova istraivanja se mogu podeliti u nekoliko

grupa s obzirom na njihova polazita i postavljene ciljeve:

Koje su osobine linosti (tipovi karaktera) nepoeljne u nastavi? Koje bi bile osobine idealnog nastavnika? Kakve su osobine realnih nastavnika (posebno onih uspenih)?

Ovakva istraivanja spadaju u oblast

socijalne precepcije od uenika se trai percepcija osobina nastavnika

Istraivanja o nepoeljnim osobinama linosti nastavnika

Shizoidni karakter zatvorena, hladna, distancirana

linost, bez spontanosti, ne dozvoljava ispoljavanje svojih emocija, ali ako plane moe biti opasan; nepogodan za nastavni rad zbog svog pesimizma, cininog ophoenja prema uenicima i nesposobnosti da voli Epileptoidni karakter slini po karakteristikama bolesnicima od epilepsije, samo to se ne radi o miinim grevima ve o izlivima besa koji lako mogu biti isprovocirani; zbog svoje izuzetne iritabilnosti nepoeljni u nastavi Histeroidni tip podvrsta shizoidnog; preterano egocentrian, sliniji dobrom nastavniku, ali izvetaenog ponaanja, pozer koga deca slabo prihvataju

...nastavak
kolski tiranin ne podnosi da mu bilo ko

protivrei, u svojim zahtevima je obino nerealan, u uenicima vidi neprijatelje koji se stalno bune, cinian, ismeva uenike, do kranjosti pedantan i obuzima ga bes kad uenik napravi i malu greku Prirodni (nagonski) vaspita osoba koja se preterano emocionalno vezuje za svoje uenike i zato je nesposoban za pravi vaspitni rad; cilj mu nije da postigne neki vaspitno-obrazovni cilj, ve da ne izgubi ljubav svojih uenika; kroz kolu zadovoljava svoju potrebu za roditeljstvom

Istraivanja o poeljnim i nepoeljnim osobinama nastavnika

Prvo poznato istraivanje Arthura Jersilda (1940) Rezultati: uenici najvie vole nastavnike sa

sledeim osobinama:

Ljudski kvaliteti: ljubaznost, veselost, prirodnost, drutvenost, smisao za humor, dobro raspoloenje Stav prema disciplini: fer, postojan, nepristrasan, nema miljenike i grenike Fiziki kvaliteti: prijatan spoljanji izgled i glas, urednost, mladolikost, dobro zdravlje Nastavni (didaktiki) kvaliteti: dobro poznavanje struke, pomaganje uenicima, zanimljivost u izlaganju, entuzijazam, da predaje jasno, pregledno, naglaava bitno, ne gubi se u detaljima

...nastavak
Istraivanja Paula Wittya (1947) dve studije

provedene na velikim uzorcima (11000 i 33000 uenika); ispitanici pisali sastav na temu Nastavnik koji mi je najvie pomogao Rezultati:

Uenicima nije toliko stalo do didaktike umenosti nastavnika, koliko do ljubaznosti u ophoenju, spremnosti da im pomogne, kao i do utiska o prijateljskoj i uravnoteenoj osobi. Ravnoduni, neuravnoteeni i neurotini nastavnici postiu najmanji profesionalni uspeh i nesvesno mogu da neurotizuju uenike

...nastavak
Istraivanje Roberta Richeya (1958) traio od

uenika da navedu osobine zbog kojih su voleli ili nisu voleli svoje nastavnike; uzorak: 3725 uenika. Dve grupe osobina zbog kojih se nastavnici cene:

pomau u radu, jasno i iscrpno objanjavaju gradivo veseli, dobroduni, imaju smisla za alu

Dve grupe osobina zbog kojih se nastavnici ne

cene:

ljutiti, mrzovoljni, sarkastini, lako ih je izvesti iz takta ne pomau, nisu jasni u izlaganju, rade bez plana, ne ograniavaju lekcije i zadatke

Zakljuak o istraivanju poeljnih svojstava nastavnika

Glavni istraivaki nalaz: Rezultati veine

ovih istraivanja sugeriu da uenici vie cene svojstva svojih nastavnika kao linosti, a manje njihova didaktika svojstva. Sa uzrastom didaktika svojstva poinju sve vie da se cene. Nedostatak: veina istraivanja o linosti nastavnika nemaju odgovarajui iri referentni teorijski okvir; esto predstavljaju primer vansistematskih posmatranja koja su dala mnogo rasparanih injenica koje je teko teorijski povezati i osmisliti

Istraivanja osobina realnog nastavnika

Caselmann je postavio tipologiju nastavnika koja ne polazi od neke poznate tipologije linosti i nema jasan teorijski okvir Njegova tipologija nije usmerena na prikaz poeljnih ili nepoeljnih osobina nastavnika Caselmannova tiplogija polazi od realnog ponaanja nastavnika - sadri i osobine koje poveavaju, ali i one koje sniavaju pedagoku efikasnost Tri kriterijuma klasifikacije:
1. 2.

3.

Odnos nastanika prema nastavnom gradivu Odnos nastavnika prema uenicima (stil rukovoenja) Primena pedagokih metoda (nain predavanja)

Caselmannova tipologija nastavnika

Kriterijum - odnos prema nastavnom gradivu:

Logotropi (usmereni na struku i obrazovanje; vie obrazuju):

Logotropi filozofske orijentacije (dre monologe) Logotropi struno-naune orijentacije (vode dijalog sa uenicima)

Pedotropi (u prvi plan stavljaju uenika; vie vaspitavaju):

Pedotropi individualno-psiholoke orijentacije (usmereni na razvoj linosti pojedinog uenika) Pedotropi opte-psiholoke orijentacije (vie zaokupljeni uenikim grupama)

Caselmannova tipologija nastavnika

Kriterijum - stil rukovoenja: Autoritativni nastavnik (vri spolja uticaj na uenike) Socijalni nastavnik (iznutra podstie razvoj uenika) Kriterijum nastavne metode: Nauno-sistematski tip (veruje u mogunost primene nauke u pedagokoj praksi) Umetniki tip (nastava je umetnost) Praktini tip (nastava je vetina)

Stil rukovoenja nastavnika

Postoje razliite tipologije na osnovu ovog

kriterijuma, ali sve one polaznu osnovu imaju u istraivanjima K. Levina o uticaju autokratskog, demokratskog i laissez-fair rukovoenja na efikasnost malih grupa i doivljaj pripadnosti grupi. Jedna od podela:

Dominantni nastavnik (vlada, nareuje grupi) Integrativni nastavnik (vie saradniki odnosi sa uenicima)

Nalazi o tipovima vostva u malim grupama od znaaja za rad u koli

Tipovi vostva: Autokratsko vostvo koncentracija svih vrsta moi i kontrole je u rukama jedne osobe; voa je svemoan, ne objanjava svoje postupke, nema prigovora, primedbi Demokratsko vostvo osnovne uloge i razliite vrste moi su ravnomerno rasporeene u grupi; voa je vie koordinator a manje naredbodavac i ocenjiva Laisseez-fair (nezainteresovano) vostvo voa preputa grupu samu sebi, ne vri pritisak, stoji joj na raspolaganju Efikasnost u radu grupe: Grupe pod autokratskim voom pokazuju neto veu efikasnost ukoliko imaju racionalno organizovanu podelu rada i doslednu kontrolu; efikasnost opada kad je voa odsutan Demokratske grupe su efikasne, ali neto sporije, sa vie dupliranja poslova; lanovi su zadovoljniji svojim poloajem Grupe sa pasivnim voom neuspene u svakom pogledu

Istraivanja o interakciji nastavnik-uenik

Ova istraivanja su dala dosta informacija kako o linosti

nastavnika, tako i o poloaju i ulozi nastavnika i uenika koja se u novije vreme menja (nastavnik vie nema iskljuivu ulogu izvora informacija i kontrolora znanja, uenikova uloga sve aktivnija...) Istraivanje Raynsa: analizirao 18 karakteristika nastavnikovog ponaanja u interakciji sa uenicima i utvrdio 3 dimenzije rada nastavnika:

Prijateljski (topao) nasuprot distanciranom (hladnom) odnosu Plansko i sistematsko nasuprot haotinom ponaanju Idejama bogato nasuprot idejama siromanom (rutinskom) ponaanju

Flandersov (1990) sistem interakcijske analize

Sistem kategorija sa unapred odreenim popisom ponaanja koji se

koriste u analizi razredne interakcije; kategorije obuhvataju oblike verbalnog ponaanja nastavnika i uenika
GOVOR NASTAVNIKA: a)Indirektni uticaj 1. Nastavnik prihvata oseanja uenika 2. Nastavnik hvali i ohrabruje 3. Prihvata i razrauje ideje uenika 4. Postavlja pitanja i prihvata ideje
GOVOR UENIKA: 1. Uenik odgovara, inicijativa nastavnika 2. Uenik samoinicijativno odgovara ili postavlja pitanja 3. Tiina ili mete

GOVOR NASTAVNIKA: b)Direktan uticaj: 1. predaje, iznosi injenice i svoje miljenje 2. Daje uputstva, nareuje 3. Kritikuje ili se poziva na autoritet

Rezultati: 34% asa nastavnik predaje, 22% uenik odgovara, 18% nastavnik postavlja pitanja, 10% otpada na tiinu ili mete...