You are on page 1of 161

DEO PRVI

UVODNI I OSNOVNI PRAVNI POJMOVI

1

2

1. PODELA VLASTI I PRAVNA DRŽAVA
Koreni ideje o podeli vlasti stari su koliko i postojanje države i društva. Već u antičkoj političkoj isli !ikur"a# Plutar$a# Platona# %ristotela i Poli&ija naila'i o na tra"ove ideje o potre&i postojanja ešovite vlade kao snažno" sredstva 'a posti'anje unutrašnje $ar onije pute ravnoteže sna"a# odnosno pute sučeljavanja ra'ličiti$ prin(ipa vladanja na takav način da jedno načelo uravnotežuje i o&u'dava dru"o# služeći kao u'aja na protivteža.1 )ako je %ristotel# u svo delu *Politika*# istakao tri ele enta neop$odna 'a postojanje svake države+ 1. savetodavnu vlast, 2. i'vršnu vlast i -. sudsku vlast# koja su preteča današnjoj podeli vlasti na 'akonodavnu# i'vršnu i sudsku. 2 %ntička de okratija i ideje koje su i' nje proisti(ale# inspirisale su# 'ati # srednjovekovne .ilo'o.e i politikolo"e# što je kasnije i dovelo do nastanka načela podele vlasti kraje /VII veka# u ono s islu# u koje "a danas po'naje o.0ačelo podele vlasti proisteklo je kao posledi(a reak(ije na .eudalnu državu# naročito na period apsolutne onar$ije ko"a je karakterisao neprikosnoveni položaj onar$a apsolutiste. 1onar$ 2 apsolutista nastojao je da u svoji ruka a kon(entriše svu vlast i svu oć# te je u takvi uslovi a država postala lični instru ent vlasti i vladanja onar$a koji 'a svoj rad nije niko e od"ovarao. Poistovećujući kult vladara sa državo # .ran(uski vladar !uj /IV svojevre eno je rekao+ *Država 3 to sa ja*. Reak(ija na ovakvu državu i o&lik vladavine najpre se ani.estovala na nastanak načela podele vlasti# 'ati kro' velike "ra4anske revolu(ije u Evropi i % eri(i kraje /VIII veka# a 'ati i kro' kon(ept pravne države i prin(ip vladavine prava kao veliki$ tekovina evropske i svetske (ivili'a(ije.5 Podela vlasti je or"ani'a(iono načelo na ko e danas počivaju svi savre eni pravni i politički siste i vlasti.6 )vora( načela podele vlasti je en"leski politički i pravni .ilo'o. Džon Lok 78o$n !o(k 19-231:;5< koji je# u delu Dve rasprave o vladi 7Two Treatises on Government) i' 19=>319>;. "odine# prvi .or ulisao osnove navedene kon(ep(ije.9 %nali'irajući tadašnji &ritanski politički siste # !ok 'aključuje da 'akonodavnu vlast vrši Donji do # ?ornji do i kralj, i'vršnu vlast# koja predstavlja održavanje ira# uključujući i sudstvo# vrši kralj# i .ederativnu# koja se stara o odnosi a s dru"i država a# tako4e vrši kralj.: )eoriju podele vlasti je# do krajnjosti# ra'radio Šarl Monteskje 7@$arles 1ontesAuieu# 19=>31:66<# u delu O duhu zakona 7De lBEspirit des lois< koje je o&javljeno 1:5=. "odine.= Crž ideje o podeli vlasti leži u 'a$tevu+ *da se vlast ne &i o"la 'loupotre&iti# tre&a da se stvari urede tako da jedna vlast koči dru"u. Ovako# sve &i &ilo
1 2 -

5 6

9

: =

Dporedi+ Kosta Eavoški# Uvod u pravo I# *Dra"anić*# Feo"rad# 1>>9. str. 221. %ristotel# olitika# IV# 12>:&# 12>=a. Dporedi+ 1arijana Pajvančić# Mali re!nik pojmova o parlamentarizmu# ?ra4anske ini(ijative# Feo"rad# str. ->35;. Dporedi+ Ctevan !ilić# Dejan 1ilenković# "avne služ#e u ju$oslovenskom pravu# Feo"rad# 1>>># str. 15. Dporedi+ 1iroslav Prokopijević# Tržižna demokratija# =. Trži%na demokratija i vladavina prava# ?ra4anske ini(ijative# Feo"rad# 2;;1# str. -6351. Dporedi+ Džon !ok& Dve rasprave o vladi 719=>319>;<# preveo Kosta Eavoški# Feo"rad# *1ladost* 1>=:' Kosta Eavoški& oliti!ka (ilozo(ija Džona Loka& )ilozo(ske studije& #r* +& ,-./. str. 1;:32;5. Dporedi+ Kosta Eavoški# Uvod u pravo I# *Dra"anić*# Feo"rad# 1>>9. str. 222322-. Garl 1oteskje#O duhu zakona 71:5=<# Feo"rad# 1>=>.

-

* > Pre a ovo stanovištu# kada isto li(e ili or"an 7.eudalni ple stvo u skladu sa novi odnosi a i ekono ski u društveni preo&ražaje u En"leskoj kraje /VII veka# &io je i 1il o pravima 7)$e Fill o. )o je &ila Ma$na 0arta li#etatum 7Velika povelja o slo&oda a En"leske 2 1216< kojo su date slo&ode svi slo&odni ljudi a Kraljevstva i to 'auvek.# str. "odine i danas je na sna'i i sadrži četiri suštinska o&eležja+ .i'"u&ljeno# ako &i isti čovek# ili telo "lavara# ple ića# ili naroda vršilo sve tri vlasti.. "odine. Dporedi+ rava !oveka 7'&ornik doku enata<# urednik Vladan Vasilijević# *Pro etej*# Feo"rad# 1>>1. %ktivnosti države počinju da se odre4uju s o&'iro na odre4ene pravne o ente. "odine.unk(ija 7e"'ekutiva< kao . /I# "l.< *sjedini u svoji ruka a i 'akonodavnu i i'vršnu vlast# slo&oda je ne o"uća# pošto u pravu niko ne ože &iti o"raničen svojo vlastito voljo ne"o tu4o * 7. 12.. D En"leskoj je već u /III veku donet prvi pravni akt koji je o"raničena vlast en"lesko" kralja "ovana #ez zemlje 78o$n !a(kland< i koji su "arantovane osnovne slo&ode čoveka# u skladu sa tadašnji prilika a. IV# str.. 1>131>2.1Velike revolu(ije kraje /VIII veka 7naročito a erička i . 11 12 1- Dporedi+ O duhu zakona 71:5=<# Feo"rad# 1>=># to I# knj. "odine.ran(uska<# i ale su du&oko de okratsko 'načenje# jer su težile oslo&o4enju od svake do ina(ije# rušenju &ilo čije" apsoluti' a i &ilo čiji$ povlasti(a i privile"ija# političkoj slo&odi i slo&odi ekono sko" ra'voja. Dporedi+ rava !oveka 7'&ornik doku enata<# urednik Vladan Vasilijević# *Pro etej*# Feo"rad# 1>>1. Po to osnovu ra'likuju se+ 'akonodavna .ikovano je i deset a and ana koji a su prokla ovana osnovna prava i slo&ode čoveka i "ra4anina 71il o( 2i$hts< koji i danas čine sastavni deo sa o" Dstava od 1:=:. Dporedi+ Ctevan !ilić# Dejan 1ilenković# "avne služ#e u ju$oslovenskom pravu# Feo"rad# 1>>># str. 1:6.ederali'a # de okratiju# predsedničku vladu i repu&likanski o&lik vladavine.unk(ija 7judikatura< i i'vršna# odnosno upravna . Clo&odan 8ovanović# Osnovi pravne teorije o državi# Feo"rad# 1>15# str. 5 .< Clo&ode ne a ni kada sudska vlast nije odvojena od 'akonodavne i i'vršne vlasti.11 0ačelo podele vlasti našlo je svoj put u stvarni život najpre u političko3ustavnoj praksi u En"leskoj u toku /VI 3 /VII veka# a 'ati i kro' velike "ra4anske revolu(ije i prve ustave i deklara(ije o pravi a i slo&oda a čoveka i "ra4anina koje su nakon nji$ usledile..unk(ija 7le"islativa<# sudska . 16. %ko &i &ila spojena sa 'akonodavno vlašću# vlast nad životo i slo&odo "ra4ana &ila &i sa ovoljna# jer &i 'akonodava( &io i sudija.*1.12 8oš jedan važan doku ent# proi'ašao i' &or&e sa kralje i . The 1ill o( 2i$hts# pre a no"i a# &io je *naj(elovitiji* ustavni doku ent te 'e lje jer je ovi 'akono praktično 'apočelo ustavno ure4ivanje pitanja prava i slo&oda čoveka i "ra4anina. Kon(ep(ija o podeli vlasti je stvorila osnov 'a nastanak pravne teorije o državi koja se 'asniva na ra'likovanju osnovni$ . Hor alno "ledano# ovaj ustav je vrlo alo enjan 7do danas je usvojeno > 1.unk(ija i'davanja opšti$ i pojedinačni$ 'apovesti. Već 1:>1. Ri"$ts< i' 19=>. Ma$na 0arta li#etatum i ala je ključni doprinos 'a nastanak političko3ustavne prakse En"leske. %ko &i# pak# &ila spojena sa i'vršno vlašću# sudija &i o"ao i ati sna"u u"njetača. Prve pokušaje praktične pri ene 1onteskjeove teorije podele vlasti susreće o u ustavi a novooslo&o4eni$ a erički$ kolonija# a 'ati i Dstavu C%D i' 1:=:. "odine rati.unk(ija državne vlasti čije je vršenje povereno od"ovarajući državni or"ani a. Dstav C%D i' 1:=:.

)ako se sprečava kon(entra(ija vlasti u jednoj ličnosti ili or"anu i njeno ar&itrerno vršenje i postiže u'aja na kontrola i ravnoteža u siste u podele vlasti*. )o je sredino /I/ veka i dovelo do nastanka kon(epta pravne države 72e0htsstaat< i prin(ipa vladavine prava 72ule o( Law<.. Dporedi+ Clo&odan Vučetić# 5istem podele vlasti u 5r#iji i 52 "u$oslaviji u svetlu predstoje6ih re(ormi # i'vod i' uvodno" re. Ovaj kon(ept o&e'&edio je le"alitet 7'akonitost< postupanja države pre a "ra4ani a. D&r'o# u Hran(uskoj je doneto još nekoliko ustava 71:>-# 1:>5# 1:>><. Ovaj ustav# &io je ko pro isno" karaktera+ ukinuo je ple ićke privile"ije i od&a(io . 7.ran(uski ustav. "odine našla na nje"ovo početku. )ako je usledio period širenja ustanosti. Dstave su po prvi put donele Iolandija 71:>=<# Gvaj(arska 71=..< *0ačelo podele vlasti u ustavno3pravnoj teoriji i praksi savre eni$ pravni$ država# predstavlja ključni prin(ip i te elj or"ani'a(ije državne vlasti i odnosa i' e4u "rana vlasti 7'akonodavne# i'vršne i sudske<.361. "odine i ona se po donošenju Dstava i' 1:>1.1. D (elini "ledano# ovaj ustav nije 'adovoljio težnje revolu(ije koja je &ila u puno 'a a$u# pa je sa ukidanje onar$ije 71:>2< prestao da važi. Cve nji$ pratilo je i uvo4enje načela podele vlasti. 16 Cvi oni i ali su dra"o(en doprinos 'a ra'voj novo" do&a. "odine donet je Prvi .1: Ovaj kon(ept nastao je sredino /I/ veka. 62.-.=<# 0orveška 71=15<# Portu"alija 71=22<# ?rčka 71=2-< i dr.unk(ionalne (eline# već se radi o deo&i nadležnosti i . Da &i se i'&e"le odosno &itno s anjile o"ućnosti 'loupotre&e vlasti# nužno je da državna vlast &ude tako podeljena da sve tri "rane vlasti &udu sa ostalne u vršenju svoji$ ustavni$ . Dporedi+ Pavle 0ikolić# Ustavno pravo# *0ovinsko3i'davačka ustanova Cluž&eni list*# Feo"rad# 1>>-# str.eudalni reži # ali je 'adržao naslednu onar$iju. 0ai e# da &i neki postupak vlasti pre a "ra4ani a &io opravdan# &ilo je potre&no da &ude u skladu sa 'akono i dru"i propiso .eret na Horu u 5istem podele vlasti i re(orme u 5r#iji i 52 "u$oslaviji u or"ani'a(iji !eJ3a# Institut 'a društvene nauke# 9.19 1e4uti # deklarisana prava i slo&ode# kao i načelo podele vlasti i dru"a ustavna načela# orala su &iti ra'ra4ena i 'aštićena pute 'akona i dru"i$ pravni$ akata. "odine. 6 . Fe' pravne države ne'a isliv je i svaki savre eni pravni siste . 6. prokla ovao je na(ionalni suverenitet# predstavnički siste i podelu vlasti# ali je o"raničeni &irački pravo o&e'&edio preovla4ujući uti(aj srednji$ i viši$ kru"ova "ra4anske klase. art# 2. Dstanovljenje delotvorno" odela o"raničavanja državne vlasti 'avisilo je od po enuto" društveno3istorijsko" konteksta.unk(ija# ali i da se u'aja no o"raničavaju i kontrolišu. Dkupna državna vlast ti e ne "u&i svojstvo or"ani'a(ione i . Od"ovarajući na političke i ekono ske potre&e li&eralno" "ra4anstva# ova ideja praktično je reali'ovana kao rule o( law i soverei$nit4 o( arliament u En"leskoj# separation des pouvoirs u Hran(uskoj# due pro0ess o( law u C%D i kao 2e0htsstaat u 0e ačkoj.. 15 16 19 Dporedi+ Pavle 0ikolić# Ustavno pravo# *0ovinsko3i'davačka ustanova Cluž&eni list*# Feo"rad# 1>>-# str.sve"a 29 a and ana< ali je suštinske pro ene doživljavao pute tu ačenja nje"ovi$ odreda&a koje se vršilo u okviru sudske kontrole ustavnosti 'akona počev od 1=.15 Pod uti(aje "ra4anske revolu(ije u Hran(uskoj# septe &ra 1:>1. Donošenju ustava pret$odilo je donošenje Deklara0ije o pravima i slo#odama !oveka i $ra3anina 1:=>.2<# Gpanija 71=.unk(ija jedinstvene državne vlasti# o podeli rada# pri enjenoj na državne or"ane.

Dnapre4enje prvo&itno" kon(epta pravne države# već dvadeseti$ "odina // veka# nastaje poja so(ijalne države 79el(are state< koji se više ne de.. str... !ilić# P.1> 1e4uti # i u sa oj 0e ačkoj je već posle Prvo" svetsko" rata počela ar"u entovana kritika preterano" nor ativi' a# kao i isti(anje stava da su klasična kon(ep(ija odela *pravne države* i' /I/ veka kon(eptualno preva'i4ene... Dporedi+ Ustavnost i vladavina prava 7 '&ornik radova# priredio Kosta Eavoški<# Rad ila Vasić & rin0ip vladavine prava# @DPC# Feo"rad# 2. 0ai e# poja vladavine prava proistekao je i' s$vatanja da nije dovoljno da državna vlast &ude o"raničena pravo # već je &itno i da pravo &ude valjano po sadržini što dovodi do ve'ivanja prava 'a pravdu# oralne 'akone i dru"e drevne o&ičaje kao i ne'avisno" i 1: 1= 1> 2. 1arković# Upravno pravo# Feo"rad# 2. Ovaj prvo&itni# li&eralno3kon'ervativni poja nastao je kao reak(ija pravne i političke teorije na individualno3apsolutistički siste i poli(ijsku državu Pruske onar$ije.iniše kao instru ent vlasti& već kao država koja se stara o do#ro#iti svojh $ra3ana& op%tem dru%tvenom i kulturnom napredku& razvoju proizvodnje i uslu$a i so0ijalnom #la$ostanju uop%te. 9 .. str. -. Prvo&itni poja pravne države# ponajviše su 'astupali ne ački pis(i sa kraja /I/ odnosno početka // veka# npr. D nje u su i'raženi 'a$tevi 'a o"raničavanje državne vlasti 'akono # ostvarivanje pravde i poštovanje individualne slo&ode# jednakosti i si"urnosti.Kao tvorevina /I/ veka# kon(ept pravne države 72e0htsstaat) podra'u eva nor ativistički odel ure4enja društveni$ odnosa# pre a ko e se pravni nor a a# oličeni u 'akoni a i dru"i opšti pod'akonski akti a 7npr. 19 Dporedi+ C. >. D to s islu# u ra'vijeni de okratski 'e lja a 'apada# prvo&itni *.or alno3 nor ativistički* kon(ept pravne države odavno je preva'i4en. Pre a ovi s$vatanji a# postojanje pravne države nije sa o po se&i &ilo dovoljno 'a osi"uranje de okratije i društveno" ra'voja 7jer su se npr. Poj u pravne države "otovo da je identičan poja vladavine prava 72ule o( Law<. Kunić# P. Ovaj poja proistekao je i' prakse an"losaksonsko" pravno" siste a i po svojoj prirodi je nešto širi od prvo&itno" *. "odine# po'nat pod na'ivo Vaj arski ustav# u središte poj a pravne države stavlja vladavinu 'akona. Dporedi+ Dporedi+ C. o"li doneti 'akoni o ropstvu ili dru"o o&liku diskri ina(ije na sasvi *le"alan* način<# već je taj kon(ept orao &iti dopunjen i dru"i ele enti a ulo"e države koja ostvaruje so(ijalne (iljeve i koja će# osi pri ene prava# o&e'&e4ivati pravičnost i so(ijalnu pravdu. 2=. 1arković# Upravno pravo# *Cavre ena %d inistra(ija*# Feo"rad# 2. str. 1:.# str.# str. Di itrijević# 1.or alno3nor ativističko"* poj a pravne države. !ilić# Upravno pravo# *Cavre ena %d inistra(ija*# Feo"rad# 1>>=. 0a osnovu opšti$ pravni$ nor i# donose se pojedinačne pravne nor e oličene u pojedinačni pravni akti a 7npr.. Di itrijević# 1. Dporedi+ C. presuda a sudova i rešenji a or"ana uprave<# koje neposredno utiču na ponašanje ljudi. 2o#ert von Mohl& 8arl 50hmitt& )riedri0h "ulius 5tahl i dr. !ilić# P..21 0a taj način# poja pravne države do&ija novu di en'iju# jer unapre4uje .. Kasnije# ne ački Dstav i' 1>1>. Kunić# P. ured&a a# nared&a a i pravilni(i a<# propisuju pravila društveno" ponašanja.or alni# nor ativistički odel u čije je središtu vladavina 'akona dopunjena so(ijalni i ekono ski ele enti a# kao i poj ovi a pravičnosti i pravde..1= Pola'eći od ovo" kon(epta# država se odre3uje kao or$aniza0ija sa monopolom (izi!ke sile i prinude& a pravna norma kao sredstvo kojim se o#ez#e3uje le$alitet postupka vlasti. 21 Ustavnost i vladavina prava 7'&ornik radova# priredio Kosta Eavoški<# Rad ila Vasić& rin0ip vladavine prava# @DPC# Feo"rad# 2.2..

str.... Kako o&a poj a prositiču i' iste ideje# s ti što je jedna nastala u uslovi a evropsko3kontinentalno"# a dru"a an"losaksonsko" teorijsko" i praktično" iskustva# poj ovi *prin(ip pravne države* i *prin(ip vladavine prava* se danas o"u nai' enično upotre&ljavati. 1>32... Ideja Rule o.. !aK3a# kao 'a isao o do&ro ure4enoj državi# u vre enu ostaje nepro enjena. 1931:. Ona je nastala pre ne"o što je ovaj poja # kao i poja pravne države teorijski uo&ličen.sa ostalno" položaja sudstva# na čije autoritetu# poteklo i' spontano"# vekovi a uo&ličeno" prirodno" uvažavanja# e"istira siste @o on !oK3a. str. : . Dporedi+ Ustavnost i vladavina prava 7 '&ornik radova# priredio Kosta Eavoški<# Rad ila Vasić & rin0ip vladavine prava# @DPC# Feo"rad# 2..2- 22 2- Dporedi+ Ustavnost i vladavina prava 7 '&ornik radova# priredio Kosta Eavoški<# Rad ila Vasić & rin0ip vladavine prava# @DPC# Feo"rad# 2.22 Konven(ionalna etodolo"ija ra'"raničenja poj ova# u slučajevi a kada je reč o poj u pravne države i vladavine prava# ože &iti 'a enjena postupko o&jedinjenja te se danas ovi poj ovi u"lavno koriste kao sinoni i.

Ri($ard Iooker# !aKes . POJAM PRAVA 2.l(red )erdros Dros#er$ 7%l.25 Prvo&itni poja prava# po pravilu# se i'vodi i' pravila po koji a se odvija neko '&ivanje ili delovanje. )EORI8CK% CIV%)%08% PO81% PR%V% Iako je poja prava star koliko i postojanje prvi$ antički$ država# ni danas u pravnoj nau(i još uvek nije ustanovljeno# kao i'vesno i opštepri$vaćeno# šta se pod ovi poj o tačno podra'u eva. 1. "odine# na osnovu koje" su 'ati # 25 26 29 2: 2= 2> -. "odine# čista teorija prava =ansa ?elzena 71==131>:-< 'aokuplja pažnju veliko" &roja teoretičara prava.2= 0a pra"u novo" do&a# 2i!ard =uker 7Ri($ard Iooker< poistovećuje pravo sa &ilo kojo vrsto pravila ili 'akona koji a su re"ulisane ra'ličite delatnosti. = .*29 Euveni ri ski pravnik 8elzus 7@elsus<# isti(ao da je pravo u eće do&ro" i pravično" 7ius est ars #oni et ae:ui).dol( "ulijus Merkl 7%dol. Di".o E((lesiasti(al Polit'# I.1 Dporedi+ De li#ero ar#itrio# I# 6# 11 0avedeno pre a+ Kosta Eavoški# Uvod u pravo I# *Dra"anić*# Feo"rad# 1>>9.2> 1oderno do&a karakterišu pokušaji veliko" &roja pravni$ teoretičara da de.inišu poja prava. Cvoj najpotpuniji i'ra' nor ativistička teorija je do&ila u Kel'enovoj 7Ians Kelsen< * >istoj teoriji prava*.u$ustin je poput latona isti(ao da *nepravedan 'akon nije 'akon* 7 le< injusta non est le<< či e je i'neo stav kakvo pravo# da &i se uopšte na'ivalo ti i eno # uistinu tre&a da &ude.2: 5veti .<< i . str.ilo'o.@.F. prirodnopravna doktrina. *One 'akone koji nisu stvoreni radi 'ajedničke koristi države kao (eline s atra o da ne vrede. Fe' su nje# pravo se danas pos atra kao složena dru%tvena pojava i ono je pred et ra'ličiti$ vrsta sa'nanja+ teolo"ije# opšte teorije prava# . 16. 2. Platon# @akoni# IV# :16# F.ije prava# so(iolo"ije prava# psi$olo"ije prava# po'itivnopravni$ nauka# ali i laičko" sa'nanja. socijalna teorija prava i c. 8ulius 1erkl 71=>. Ovo priliko # uka'uje o sa o na tri osnovne teorije o poj u prava. Predstavni(i *čiste teorije prava*# koje još na'ivaju i Fečka pravna škola# pored Kel'ena# su i . I# 1. 0avedeno pre a+ Kosta Eavoški# Uvod u pravo I# *Dra"anić*# Feo"rad# 1>>9. >31. Od svo" nastanka 1>11.red Verdross3Dross&er" 71=>.1.31>:.or alno3 nor ativistički * kon(epto pravne države.2. 1o$r# 1>11. 0astanak *!iste teorije prava* i Fečke škole ve'an je 'a delo Iansa Kel'ena *?lavni pro&le i teorije države i prava*-. Normativistička t ori!a "rava Normativistička teorija prava u uskoj je ve'i sa prvo&itni *.26 Platon je već u Ctaroj ?rčkoj ra'likovao istinsko i tako'vano pravo.31>=. I' Platovnovo" dijalo"a Gorija# 5=5 F.1. )o su+ a) normativistička teorija.. Ians Kelsen# =auptpro#leme der 5taatsre0htslehre# )L&in"en# Verla" von 8.1. )ako je već indar s atrao da je 'akon 7pravo< kralj sve"a# i ljudi i &o"ova.<<. b. (. Dporedi+ Rad ila Vasić# Kosta Eavoški# Uvod u pravo II# *Dra"anić*# Feo"rad# 1>>9# str. 16. str. i' 1>11.

Pre a ovoj teoriji# pravo je hijerarhizovan& dinami!ki sistem normi kojima se propisuje kakvo tre#a da #ude pona%anje su#jekta& a za suprotno pona%anje A prekr%aj A predvi3a od$ovornost i sank0iju* U isto vreme& norma odre3uje kakvo tre#a da #ude pona%anje su#jekta nadležno$ za primenu sank0ije . pojedinačne nor e ne spadaju u nor e# &udući da nisu pravila već individualne 'apovesti. Dporedi+ 0.-. etajuridičke odnosno dru"e činio(e 7ekono ske# političke# so(ijalne# psi$ološke# kulturne i dr. Dporedi+ 1ilijan Popović# rilozi teorjji prava# Cluž&eni list CR8# Feo"rad# 1>>:# str. Dporedi+ %dol. 55. str.. 1.dol(a Merkla# %r$iv 'a pravne i društvene nauke# &r. 2--.-2 )ako je Kel'en# u ra'radi svoje teorije# pod neposredni uti(aje 1erklovo" učenja o stepenastoj strukturi pravno" poretka i'"radio svoje s$vatanje o $ijarar$ijskoj lestvi(i pravni$ nor i na čije se vr$u nala'i t'v. Dporedi+ Moran 8elić# @apisi o teoriji upravno$ prava . > .-6 I'ložena kon(ep(ija koja pravo pos atra kao isključivo nor ativnu pojavu# postala je u naučnoj literaturi o&jekat per anetne kritike# i to sa veo a ra'ličiti$ idejni$ pola'išta. 2=632>5.Danas se# pak# pravni nor a a# pored opšti$# odnosno pose&ni$# s atraju i pojedinačne nor e# ada se u literaturi još uvek ože naći stav# po ko e t'v. str. Pravno pravilo 2 *nor a koju je stvorila pravna vlast radi re"ulisanja ljudsko" ponašanja jeste 'apovest# ali ne sadrži volju u psi$ološko s islu*.-5 Pre a ovoj teoriji# ustav# odnosno stvaranje ustava 7osnovne nor e<# je prvi akt stvaranja prava# akt stvaranja prve 2 početne pravne nor e i' koje i'la'e i sve ostale# koje re"ulišu stvaranje svi$ ostali$ nor i# a taj prvi akt je 'aista ne'avisan od &ilo ko" prava# on je čista državna delatnost koja nije re"ulisana pravo 2 u nje"ovo donošenju država je 'aista potpuno slo&odna. 1erkl# role$omena einer Theorie des re0htli0hen 5tu(en#aues # ?esells($al. što ne vodi računa o društvenoj uslovljenosti nor e. Cve do 1erkl3 Kelsenovo" ispravno" uvida u stepenasti sastav dina ičko" pravno" siste a pravne nor e u teoriji# i'ričito ili prećutno# iskljlučivo su se poistovećivale sa opšti pravni nor a a ili pravili a.< s koji a je pravo nera'dvojno pove'ano. Rad ila Vasić# Kosta Eavoški# Uvod u pravo II# *Dra"anić*# Feo"rad# 1>>9# str. Kel'enu se najviše 'a eralo što i' anali'e pravno" . što jednostrano pristupa proučavanju prava# "u&eći i' vida da je ono i'u'etno složena društvena i du$ovna tvorevina. 2O1>>=..dol( "ulijus Merkl& koji je &io tvora( teorije stepena 7die Lehre vom 5tu(en#au der 2e0hsordnun$)# pre a kojoj pravo predstavlja siste $ijerar$ijski$ sre4eni$ pravila# odnosno siste uslovljavajući$ i uslovljeni$ nor i# pri če u se kao uslovljavajuće nor e pojavljuju one koje sadrže uslove 'a stvaranje dru"i$ nor i# odnosno akata.eno ena svesno eli iniše sve t'v.t# Ctaat und Re($t# Nien# Verla" von 8ulius Cprin"er# 1>-1# str. osnovna nor a.nekoliko de(enija kontinuirano ra'ra4ivana# o&likovana i odi. 13 2# 2.-1 Veliki doprinos u i'"radnji *čiste teorije prava* dao je . Visković# ojam prava# dru"o dopunjeno i'danje# !o"os# Cplit# 1>=1. što tvrdi da nor a nije -1 -2 --5 -6 Dporedi+ Moran 8elić# @apisi o pravnoj teoriji =ansa ?elsena # %r$iv 'a pravne i društvene nauke# &r. -63-:. Pre a to e# pravo je nor a# ili pre(i'nije rečeno siste nor i# odnosno nor ativni poredak# koji se pos atra kao $ijarar$ijska struktura pira idno" o&lika na čije se vr$u nala'i osnovna nor a.3 11.ikovana &itna opredeljenja ove pravne doktrine.

-= Euveni .# Bmil Dirkem 7Bmile Durkhem) pravo ve'uje 'a društvenu solidarnost# s jedne# i or"ani'ovanu sank(iju# s dru"e strane. Dporedi+ !eon Di"i# reo#ražaj javno$ prava 71>1-< *?e(a Kon*# Feo"rad# 1>2>. -5. :9.unk(iji pravo drušveno. D složeno siste u# suko& državno" i društveno" prava rešava se u korist ovo" dru"o". 13 2# 2. Bu$en Brlih 7Bu$en Bhril0h) utvr4uje postojanje neposredno"# direktno" pravno" poretka kao strukturu sastavljenu i' veće" &roja sa ostalni$ pravni$ poredaka koji od"ovaraju pose&ni društveni "rupa(ija a# pri če u je naj anji deo o&u$vaćen državni pravni pravili a..231. Di"i je# nai e# s atrao da sve ono što vrši država jeste javna služ&a. .sa o re"ulator već i "lavni i jedini kreator društveni$ odnosa.51 -9 -: -= -> 5. I po'nati predratni pravni teoretičar Cor3e Tasi6# s atrao je da je po svo osnovu# poreklu# sadržaju i . str.aktoro . )ako npr. str.1.>.akultet Dniver'iteta u Feo"radu i Ddruženje pravnika Cr&ije# str.-9 Eista teorija prava Iansa Kel'ena i nje"ovi$ sled&enika# i pored ne"ativno" odnosa pre a prirodnopravno učenju# pola'eći upravo od stava da se pravo ora prika'ivati onakvo kavko jeste# prinu4ena je# $tela to# ili ne# da se &avi i i'učavanje od"ovarajući$ sadržaja prirodno" prava# koji danas pod na'ivo *ljudska prava* čine &itan sastavni deo postojeće" e4unarodno" prava.-: 2. što nor u pos atra kao entitet koji postoji sa o 'a se&e i po se&i itd. On je isti(ao da se državna i društvena pravila nala'e u relativno jedinstvu jer država svoji propisi a nužno i'ražava *društveno išljenje i društvenu reak(iju*.-> I' takvo" poi anja države proističe da je 'adatak država da pravni nor a a sa o i'ra'i i uo&liči pravna pravila# proistekla i' društveni$ pravila ponašanja. 1.# Clo&odan Perović# rirodno pravo i sud& Feo"rad# 1>>9# Pravni . So#io$o%ka t ori!a "rava Co(iološka teorija prava pola'i od društvene strukture i pro(esa koji uslovljavaju nor u ili se povodo nor e stvaraju. Di"i je svoji so(ijalni kon(epto dao dra"o(en doprinos u stvaranju kon(epta so(ijalne države# dopunjujući nor ativne ele ente so(iološki odnosno društveni . 51. 1231-.2. 0a taj način# Di"i pravnu nor u pos atra isključivo kao te$ničko sredstvo koji se društveno pravilo ponašanja preo&raća u pravnu nor u# kada društvo i'ra'i sa"lasnost da nje"ova povreda &ude sank(ionisana *društveno or"ani'ovano upotre&o prinude*# či e ističe stav da je državno pravo valjano sa o onda kada je po svojoj sadržini sa"lasno sa društveni .ran(uski teoretičar Leon Di$i# daje jedan od ključni$ doprinosa stvaranju so(iološke teorije prava. 1. 51 Dporedi+ Moran 8elić# @apisi o pravnoj teoriji =ansa ?elsena # %r$iv 'a pravne i društvene nauke# &r. I' to" ra'lo"a# Di"i ističe da javna služ&a tre&a da 'a eni suverenu ličnost države podra'u evajući pri to pod javno služ&o svaku delatnost čije o&avljanje ora &iti o&e'&e4eno# re"ulisano i kontrolisano od strane oni$ koji upravljaju# jer je to# s atra Di"i# neop$odno 'a ostvarivanje drutvene u'aja nosti i ujedno je takve prirode da ne ože &iti ostvareno &e' interven(ije vladajuće sile.5. 0je"ovo s$vatanje prava proističe i' nje"ovo" poi anja države. Dporedi+ !eon Di"i# reo#ražaj javno$ prava 71>1-< *?e(a Kon*# Feo"rad# 1>2>. Dporedi+ Rad ila Vasić# Kosta Eavoški# Uvod u pravo# *Dra"anić*# Feo"rad# 1>>9# str.. Por4e )asić# Uvod u pravne nauke 7En(iklopedija prava<# Feo"rad# 1>--# str.

Co(iološki etod pos atranja prava otkriva nje"ovu realnu# društenu stranu# ali to ipak ne 'nači da nor u tre&a poistovetiti sa društveni odnoso i' koje" potiče ili u koje se ostvaruje. D to s islu# )o a %kvinski odre4uje i svr$u 'akona# s atrajući da je 'akon pravilo i era postupka ljudsko" delovanja koje navodi čoveka da nešto radi odnosno da nešto ne uradi. Iu"o ?rotius# De jure #elli a0 pa0is& li#ri tres& Eatulas den:ue addidit "oannes 1ar#ezra0 # % stelaeda i# apud 8anssonio3Naes&er"ios# 1:2.5D pluralitetu kon(ep(ija prirodno" prava# teološko shvatanje javlja se kao najstarije. 15.52 2.&. 0avedeno pre a+ rirodno pravo i sud& Pravni .ilo'o.i to" do&a od&a(ili s$vatanje )o e %kvinsko" jer su s atrali da prirodno pravo ne ože &iti u no# već &ožanski voljno# ovo s$vatanje kasnije je doživelo svoju ponovnu renesansu# naročito u radovi a =u$a Gro0ijusa i nje"ovi$ sled&enika. 2->.55 Iako su $rišćanski .ilo'o.skoj interpreta(iji# svode se na konstata(iju+ pored po'itivno" prava postoji i jedno u'višeno pravedno pravo koje tre&a da &ude u'or po'itivno .akultet Dniver'iteta u Feo"radu# Ddruženje pravnika Cr&ije# Feo"rad# 1>>9# str.ilo'o.1. Ovo s$vatanje# kao reli"ijsko# ve'ano je 'a onu reli"iju u čije okviru se javlja.. On s atra da prirodno pravo postaje prirodna &iološka nužnost i proističe i' na"ona društenosti# te da je# kao takvo# univer'alno i pravedno sa o po se&i. )o je prirodno pravo. 56 Fiološko3ra(ionalna kon(ep(ija prirodno" prava# ra'vijala se u naučni deli a no"i$ 'na eniti$ . Dporedi+ Rad ila Vasić# Kosta Eavoški# Uvod u pravo# *Dra"anić*# Feo"rad# 1>>9# str. Po nje u# ne sa o prirodno# već i po'itivno pravo se interpretira kao &ožanska 'apovest 2 impositio numinis. Iako e4u nji a i a 'načajni$ ra'lika u interpreta(iji prirodno" prava# čini se da se ože naći jedan 'ajednički i enitelj koji i$ pove'uje# a to je da se pored ra'u a i u a# uvek javlja i neko dru"o &iološko svojstvo čoveka koji se opravdava prirodno pravo. Priro'(o"rav(a 'oktri(a Dčenja o prirodno pravu kro' istoriju# kao i savre ena# ra'novrsna su u tolikoj eri da čak ni i'dvajanje nji$ovi$ 'ajednički$ o&eležja nije nesporno. 11 . Clo&odan Perović# rirodno pravo i sud& Pravni ..endor.a koji će doći posle ?ro(ijusa# a to su naročito Io&s# !ok# Pu. 993=.akultet Dniver'iteta u Feo"radu# Ddruženje pravnika Cr&ije# Feo"rad# 1>>9# str.8elić<# ?lo&us# Ma"re&# 1>>. Vereš i 1. 1-. D načelu# prirodnopravne teorije podra'u evaju postojanje jedno" po'itivno"# iskustveno" prava i dru"o"# $ijarar$ijski u'višeno"# prirodno" prava# koje je po svo sadržaju pravedno# a po važenju o&jektivno.59 Osnovni prav(i škole prirodno" prava# pored ra'ličitosti u . Dporedi+ Clo&odan Perović# rirodno pravo i sud& Pravni . 9-399. Biološko-racionalno shvatanje nastaje u /VII veku# i nje"ov rodonačelnik &io je Iu"o ?ro(ijus. Ono se vre eno se ra'vilo u teolo%koDra0ionalno shvatanje čiji je "lavni predstavnik &io Toma .kvinski i pre a ko e prirodno pravo i a 'a i'vor &ožanski u # a to pravo čovek sa'naje preko prirodno" u a. Dporedi+ )o a %kvinski# Država 7prevod sa latinsko" i'vornika i &eleške ). 6:392.5: 52 555 56 59 Dporedi+ Rad ila Vasić# Kosta Eavoški# Uvod u pravo# *Dra"anić*# Feo"rad# 1>>9# str.# )o a'ius# 1onteskje# Cpenser.# str. Po ?ro(ijusu# prirodno pravo je tako nepo ično# da "a ni sa &o" ne ože i' eniti# i da &i prirodno pravo postojalo i kad Fo" ne &i postojao.akultet Dniver'iteta u Feo"radu# Ddruženje pravnika Cr&ije# Feo"rad# 1>>9# str.

Opšti je na'ivao prirodne 'akone. POMI)IV0O PR%VO Ma ra'liku od teorijsko" poj a prava# pojam pozitivno pravo pove'an je sa pro(eso pri ene prava. 1>. )ako su se# već kod stari$ ?rka# po'itivni 'akoni# koje je donosila vr$ovna vlast u datoj državi ra'likovali od "rada do "rada# dok su sa o pretpostavljeni prirodni 'akoni važili 'a sve ljude &e' ra'like.61 5: 5= 5> 6. Iako je ovaj i'ra' novije" porekla# 'a po'itivno pravo kao takvo 'nalo se od davnina# ali se nije uvek koristio od"ovarajući i'ra' koji &i "a jasno ra'likovao od &ožansko" i prirodno" prava.2. Gire 'načenje o&u$vata društvene nor e# a uže# skup pravni$ nor i koje sank(ioniše država u koji a su ova svojstva najpotpunije i'ražena. str.QQQQQ 0a osnovu navedeni$ teorijski$ s$vatanja# nesporno je da se# pri odre4ivanju jedne jedinstvene de. >-. Pod pose&ni 'akono %ristotel je podra'u evao 'akone koje su pojedini narodi pre a se&i i radi se&e doneli# a dele se na pisane i nepisane. @laude3Ienri de Caint3Ci on# ?atekizam industrijala0a# I'&or i' djela# Ma"re&# 1>=># str. D skladu sa savre eni ra'voje države 'asnovane na prin(ipi a 9el(are 5tateD a u ko e *vladanje ljudi a tre&a da &ude 'a enjeno upravljanje stvari a*# 6. %ko do4e do suko&a nor e 'aštićene državno sank(ijo i nor e društveno" prava# u (ilju ostvarivanja 'akonitosti# pravne si"urnosti# reda i ira# pravo tre&a s atrati nor u koja pripada siste u državno" prava. 1>. 2. država se sve anje odre4uje kao or"ani'a(ija sa onopolo . Pose&nost po'itivno" prava nedvos isleno je utvrdio %ristotel koji je ra'likovao pose&ne i opšte 'akone.inisano" poj a prava# o"u se ra'likovati dve od"ovarajuće vrste# odnosno 'načenja poj a prava.932-1. 2. Rad ila Vasić# Kosta Eavoški# Uvod u pravo II# *Dra"anić*# Feo"rad# 1>>9.5= D okviru ovako de.. 61 Dporedi+ Clo&odan Perović rirodno pravo i sud& Pravni .5> C dru"e strane# nastanak društvene nor e i prirodno pravo nesu njivo i aju uti(aj na dalji nastanak i ra'voj nor e 'aštićene državno sank(ijo .akultet Dniver'iteta u Feo"radu# Ddruženje pravnika Cr&ije# Feo"rad# 1>>9# str.i'ičke sile# a sve više kao složeni siste ljudske saradnje u ko e se društveni interes prvenstveno reali'uje neautoritativni pute i o&avljanje javni$ služ&i# što dovodi do pro(esa deetati'a(ije i dere"ula(ije u ko e društvena nor a i prirodno pravo i aju sve veće 'načenje. Dporedi+Rad ila Vasić# Kosta Eavoški# Uvod u pravo II# *Dra"anić*# Feo"rad# 1>>9. %ristotel# 2etorika# I# 1-:-&# 1-:6& 12 . str. Opredeljivanje 'a uže s$vatanje uspostavlja se $ijara$ijski odnos i' e4u državno" i društveno" prava. I' ovo"a proističe jedna &itna ra'lika+ pose&ni pisani 'akoni i aju karakter prinude# a opšti ne aju.ini(ija prava# ora poći od nje"ovo" nor ativno" i društveno" i prirodno" ele enta. 0a taj način# pravo i pravni nikada ne predstavlja statičku već dina ičku pojavu# i u neposrednoj su ve'i sa ra'voje ljudsko" društva i ideali a prirodno" prava# slo&ode# pravde i pravičnosti. I ajući ovo u vidu# pravo se može odrediti kao sistem prinudom za%ti6enih normi od strane dru%tvaFdržave kojima se ure3uju kon(liktni dru%tveni odnosi radi ostvarenja onih dru%tvenih vrednosti koje omo$u6avaju zajedni!ki život ljudi u slo#odi i dostojanstvu li!nosti.

(. str. Rado ir !ukić# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1# str. (it. 62 6- 65 66 %tteius @apito 7%tej Kapiton<# . /. da se takvo pravo pored postojanja prinude 'aista i pri enjuje. *0ije po'itivno pravo ono pravo koje se nekad vršilo# pri enjivalo# a danas se više ne vrši ili se čak uopšte nije pri enjivalo*. 5=35>. 0ai e# 'a po'itivnost jedno" prava u'eto" u (elini osnovno erilo je nje"ovo vr%enje odnosno pri ena.Du&oko svesni po'itivnosti svoji$ 'akona koje propisuje vr$ovna vlast u državi stari Ri ljani su s atrali da je *'akon opšta 'apovest naroda ili ple&sa upućena a"istratu*.68erin"ova de.aktor po'itivno" prava je vremenski 7trenutno važeće pravo<# teritorijalni 7da je ve'ano 'a odre4enu teritoriju 2 više država ako je na pri er# reč o e4unarodni konven(ija a# teritoriju jedne države ili jedan njen deo<# i sistemski 7da je deo odre4eno" pravno" siste a<. 25:.ini(ija po'itivno" prava je još kraća+ *Pravo je skup prinudni$ nor i koje u jednoj državi važe*. Nillia Fla(kstone# op. 0avedeno pre a+ Kosta Eavoški# Uvod u pravo I# *Dra"anić*# Feo"rad# 1>>9.esta(ija prava proi'ila'e i poj ovi pravno" poretka i pravno" siste a. 1>. 2.esta(ije+ nai e# pravo se ože pos atrati i kao konkretno re$ulisanje dru%tvenih pojava putem pravnih normi ili kao lo$i!ki sre3ena neprotivre!na 0elina mno$o#rojnih normi koje su u me3uso#noj zavisnosti.ikasnije pri ene po'itivno" prava# poželjno je da ono &ude što sta&ilnije# odnosno da se povodo nje"a ne vrše česte i' ene. Rudol.* Gell.62 Početko novo" do&a# 9illiam 1la0kstone odre4uje pozitivno pravo kao pravilo "ra4ansko" ponašanja u državi koje je potkrepljeno državno prinudo . -16. Dpravo i' ovi$ ani. Radi e.66 1e4uti # da &i po'itivno pravo &ilo to što jeste# potre&no je da &udu ispunjena dva uslova+ pravni 3 da postoji nared#a da se takav akt 'aista i pri enjuje i (akti!ki tj. @a razliku od teorijsko$ stanovi%ta koje pravo posmatra kao složenu društvenu pojavu# pojam pozitivno$ prava neposredno je pove'an 'a nje"ove dve dru"e ani. 8erin"# @ilj u pravu# Feo"rad# Državna šta parija Kraljevine Cr&ije# 1=>5# prva sveska# str.pud* .65 Po'itivno pravo se# pre a to e# najčešće odre4uje kao pravo koje se danas primenjuje na odre3enoj teritoriji i !ija je primena $arantovana državnom prinudom* C ti u ve'i# &itan . 1- .# str. rirodni zakon je pravilo oralno" ponašanja# a #ožansko pravilo 2 kredo vere.

)akti!ki element pravno" poretka sastoji se# u osnovi# i' ljudski$ aterijalni$ 7telesni$< radnji# koji a se pravne nor e ostvaruju# tj.2. 69 6: 6= 6> Dporedi+ Rado ir !ukić# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1. Fudući da se pro ene vrše po odre4eno redu i takav pro(es na'iva o poretko *.6= Po'itivno pravo je sastavni deo pravno" poretka te se 'a nje"a još upotre&ljava i izraz pozitivnoDpravni poredak. 993156 i dr. D nje u i kro' nje"a se neprestano enjaju# stvaraju i ukidaju odre4eni odnosi# enja se položaj pravni$ su&jekata# a oni vrše ra'ličite aterijalne radnje ponašajući se s$odno pravni nor a a.&.1.6: *Pravni poredak je# kao i društvo uopšte# vrlo dina ičan# u neprekidno stvaranju i enjanju. ili se pri enjuje jedno ili dru"o 2 nikako se ne pri enjuju o&a. O nor ativno i . str. Cvaka država i a svoj konkretni skup pravni$ nor i čvrsto pove'ani$ u jednu (elinu# a koja se anje ili više ostvaruju u društveni odnosi a e4u ljudi a.6> Pre a to e# nesu njivo je da su dva osnovna ele enta pravne nor e dispozicija i sankcija.2. 2. -5.69 Eormativni element se sastoji i' pravnih normi# kao pravila o ponašanju# i i' pravnih akata# tj. PO8%1 PR%V0O? PORE)K% od pojmom pravni poredak podrazumeva se onaj deo dru%tveno$ poretka koji je re$ulisan pravom. str.iniše kao o#avezno pravilo 7imperativ& zapovest) o pona%anju 7držanju& delatnosti& aktivnosti) ljudi u dru%tvu $arantovano državnim autoritetom. 1>>. 1aterijalne radnje vrše ljudi kao pravni su&jekti# koji e4u so&o stoje u pravnom odnosu# tj. Mato i kaže o da dva osnovna ele enta pravno" poretka jesu normativni 7jer se pravni poredak sastoji i' pravni$ nor i< i (akti!ki 7pod koji se podra'u eva ljudsko ponašanje u skladu sa nor a a<. str. I dispo'i(ija i sank(ija su pravila pona%anja ali je reč u alternativni pravili a ponašanja# tj. PR%V0% 0OR1% &. D to s islu# pravni poredak je re'ultat jedinstva pravni$ nor i i ljudsko" ponašanja sa nji a u konkretno društvu u dato istorijsko trenutku. 1ilan Ckakun# oslovno pravo u turizmu# *FeletraR?otika*# Feo"rad# 1>>:# str. pri enjuju. psi$ički$ radnji koji a se stvaraju pravne nor e ili se postavljaju uslovi 'a nji$ovo pri enjivanje.1. ravni poredak ima za 0ilj konkretno re$ulisanje odre3enih dru%tvenih pojava putem pravnih normi. Po!am i $ m (ti "rav( (orm ravna norma je vrsta društvene nor e koja se najčešće de. 1>>32=1. str. Rad ila Vasić# Kosta Eavoški# Uvod u pravo II# *Dra"anić*# Feo"rad# 1>>9. Dporedi+ Rado ir !ukić# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1.-. 15 . -. POJAM I ELEMENTI PRAVNO) PORET*A -.aktičko ele entu pravno" poretka opširnije+ Rado ir !ukić# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1. u društveni odnosi a re"ulisani pravni nor a a te su i oni ele enti pravno" poretka.

D 'avisnosti od dve "lavne vrste delikta 7krivične i "ra4anskopravne<# dve osnovne vrste sank(ije pre a li(i a su sank0ije za krivi!na dela& odnosno kazne# i $ra3anskopravne sank0ije koje se sastoje u naknadi %tete.Dpravo nepri enjivanje prvo" pravila 2 dispo'i(ije predstavlja osnov 'a pri enu dru"o"# sank(ije. On se sastoji i' radnje koja je suprotna ponašanju koje je u dispo'i(iji predvi4eno kao o&ave'no 'a su&jekta.91 Dru"i ele enat pravne nor e je sankcija. D to s islu sank(ija se najpre ože podeliti pre a to e da li se pri enjuje pre a li(i a ili pre a akti a na sank0ije prema li0ima i sank0ije prema aktima . Pored ove dve osnove vrste delikata postoje i anje važni delikti kao što su dis0iplinski ili administrativni delikti. O pitanju dispo'i(ije opširnije po"ledati+ Rado ir !ukić# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1. 2. Rad ila Vasić# Kosta Eavoški# Uvod u pravo II# *Dra"anić*# Feo"rad# 1>>9. Pretpostavka# kao takva# nije nor a# odnosno pravilo o ponašanju# već sa o opis činjeni(a koje su uslov pri ene dispo'i(ije. 0užan uslov pri ene sank(ije je prekr%aj dispozi0ije odnosno delikt. Cank(ija se# e4uti # ože odrediti i kao prinudna era protiv prekršio(a dispo'i(ije.-. 216322. 2. str. D okviru dispozicije ra'likuje o pretpostavku odnosno hipotezu dispozi0ije i sa u zapovest# odnosno dispo'i(iju. Cank(ija o'načava onaj deo pravne nor e koji sadrži propis o ponašanju kako su&jekta# koji je prekršio dispo'i(iju# tako i odnosno" državno" or"ana koji je po'van da na prekršio(a pri enu od"ovarajuću eru '&o" to" prekršaja.92 &. Osi pretpostavke dispo'i(ije# u ovo delu pravne nor e sadržana je i sa a dispozi0ija& odnosno zapovest o pona%anju ljudi. Ma dis(iplinske prekršaje postoje pose&ne sank(ije 2 dis(iplinske ka'ne# a 'a ad inistrativne delikte 2 ad inistrativne ka'ne.9. =5311. :63=5 O pitanju sank(ije opširnije po"ledati+ Rado ir !ukić# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1. Vrst "rav(i+ (ormi 9. Cank(ije pravni$ nor i i'vršava država svojo neotklonjivo prinudo . str. 16 . Rad ila Vasić# Kosta Eavoški# Uvod u pravo II# *Dra"anić*# Feo"rad# 1>>9. Prekršaj je sa po se&i ljudska radnja# po pravilu voljna i svesna. Ca a dispo'i(ija ože &iti kate$ori!na ili alternativna. D ovo ele entu sadržana je pretpostavka sank0ije i sama sank0ija. )o je uslovna# relativna 'apovest# jer se njo e su&jektu sa o su"eriše da postupi po njoj ako želi da i'&e"ne pri enu sank(ije. Od načina na koji je . Dok kate$ori!na odre4uje sa o jedno ponašanje koje je o&ave'no 'a su&jekta dispo'i(ije# alternativna predvi4a dva ili više ponašanja# od koje sa o jedno su&jekat dispo'i(ije# po svo vlastito na$o4enju ože da sledi.63215. str. str. str. Cu&jekat alternativne dispo'i(ije 'apravo sa &ira način i'vršenja svoje o&ave'e.aktičku situa(iju ili činjeni(e koje oraju postojati da &i se dispo'i(ija# "lavni deo nor e# o"la pri eniti. 91 92 Dporedi+ Rado ir !ukić# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1. Iipote'a dispo'i(ije je onaj deo nor e koji odre4uje .. )a radnja ože &iti ili !injenje ili ne!injenje* Dve $lavne vrste delikata su krivi!noDpravni odnosno krivi!na dela i $ra3anskopravni A nano%enje %tete. )o 'nači da dispo'i(ija u se&i uvek sadrži jednu 'apovest# koja# pošto je dvostrana# predstavlja 'a dru"u stranu u pravno odnosu ovlašćenje da uradi nešto što ne ora da učini.2.2. Dkoliko to ne želi# on ne ora da po ovoj 'apovesti i postupi.or ulisana 'apovest u dispo'i(iji ože o ra'likovati nare3uju6u& za#ranjuju6u ili ovla%6uju6u dispozi0iju..

2-. Ovakvo s$vatanje važenja pravni$ nor i 995 96 Dporedi+ Rad Dporedi+ Rad 1ilan Ckakun# Dporedi+ Rad 1ilan Ckakun# ila Vasić# Kosta Eavoški# Uvod u pravo II# *Dra"anić*# Feo"rad# 1>>9. Ca stanovišta odre4enosti dispo'i(ije# nor e se o"u podeliti na kate"oričke i nor e sa nedovoljno odre4eni dispo'i(ija a.sko # starosno # pro.esionalno # polno ili neko dru"o kriteriju u. deli ično3opšta# partikularna i pose&na upućuje svoj 'a$tev užoj "rupi ljudi# koja se odre4uje pre a "eo"ra. str. 2-. Pre a načinu odre4ivanja su&jekta na ko"a se 'apovest odnosi# nor e o"u &iti opšte i pojedinačne# odnosno apstraktne i konkretne. oslovno pravo u turizmu# *FeletraR?otika*# Feo"rad# 1>>:# str. Op%te norme jesu apstraktne 'apovesti o ponašanju su&jekta prava u odre4eni istovrsni # unapred predvi4eni situa(ija a. a< Sistemsko važenje: Osnov važenja svake pravne nor e jeste dru"a pravna nor a.or ulisanja 'apovesti# pravne nor e se dela na nare4ujuće# 'a&ranjujuće# ovlašćujuće i indikativne. str.96 &.or alne. 1153116. ila Vasić# Kosta Eavoški# Uvod u pravo II# *Dra"anić*# Feo"rad# 1>>9. Viša nor a *daje* osnov važenja nižoj nor i# kako &i to rekao Kel'en.9Ca stanovišta dina ičke strukture pravno" poretka najvažnije je ra'likovanje op%tih i pojedina!nih nor i te će o# ovo priliko # uka'ati na ovu podelu. (! "rav(i+ (ormi I'ra' važenje nor i u pravnoj teoriji i a tri osnovna 'načenja. Pojedinačna nor a nastaje u pro(esu pri ene apstraktne pravne nor e na konkretan# realno postojeći pojedinačni slučaj koji je opšto nor o 'a išljen i unapred predvi4en kao pri erak vrste o'načen 'ajednički karakteristika a. Dru"o 'načenje se odnosi na vre ensko trajanje pravne nor e# a treće na teritorijalnu o"raničenost njeno" pravno" dejstva. oslovno pravo u turizmu# *FeletraR?otika*# Feo"rad# 1>>:# str. ila Vasić# Kosta Eavoški# Uvod u pravo II# *Dra"anić*# Feo"rad# 1>>9. Pojedinačna pravna nor a se# po pravilu# is(rpljuje pri eno na taj slučaj# či e prestaje njeno važenje.&.95 ojedina!na 7individualna) pravna norma upućuje konkretan 'a$tev sasvi odre4eno su&jektu# ili su&jekti a# koji se realno nala'i u jednoj individualnoj situa(iji# po pravilu unapred 'a išljeno opšto pravno nor o . 19 . str. 0or e se o"u ra'vrstati i u više i niže# pre a pravnoj sna'i# aterijalne i . Pre a načinu nastanka# odnosno sredstvi a i'ražavanja# nor e se o"u podeliti na o&ičajne i postavljene ili nepisane i pisane. D 'avisnosti od to"a da li se pravni nor a a ustanovljavaju prava i o&ave'e ili propisuje način i'vršenja nor e nor e se o"u podeliti na ustavne# krivične# "ra4anske# nasledne# porodične# upravne# radne# pro(esne# e4unarodne i tako dalje. Opšta pravna nor a# pre a &roju slučajeva koje o&u$vata# odnosno opse"u pri ene# ože &iti univerzalno3op%ta i delimi!noDop%ta# partikularna ili pose#na. 11-3119.Postoje nor i. Prvo uka'uje pravnu 'asnovanost nor e u siste u prava odnosno njeno pravno postojanje. Va. Pravna nor a važi ako pripada siste u važeći$ nor i čiji poredak 'asniva ustav kao osnovni 'akon 7le< superior)# što 'nači da ako je doneta na način koji# u krajnjoj instan(i# ustav odo&rava# i ako na propisan način nije ukinuta. Dniver'alno3opšta upućuje se svi "ra4ani a o&u$vaćeni jedni državno3pravni poretko .2. One važe 'a sve slučajeve iste vrste koji se ponavljaju. no"o&rojni kriteriju i na osnovu koji$ se ože i'vršiti podela pravni$ )ako na pri er# pre a o&liku . 112.

PR%V0I %K) 99 9: 9= Dporedi+ Rad ila Vasić# Kosta Eavoški# Uvod u pravo II# *Dra"anić*# Feo"rad# 1>>9.inisati nje"ovo 'načenje. 0or e važe na odre4enoj teritoriji# ali i 'a odre4ene su&jekte prava# tačnije 'a . I' to" ra'lo"a# neop$odno je napraviti ra'liku i' e4u poj a pravne nor e i poj a pravno" akta# te utvrditi i de. 1e4uti vre enski trenutak o&ave'nosti nastupa u 'avisnosti od vrsta pravni$ nor i. &< Vremensko važenje: Kada je pravna nor a doneta na propisan način kaže se da je o&ave'na 'a su&jekte koji su u njoj o'načeni. Makoni# koji u se&i najčešće sadrže pravne nor e# posle odre4eno" vre ena se 'vanično o&javljuju odnosno o&naroduju# a 'ati posle i'vesno" vre ena 7va(atio le"is< i stupaju na sna"u. 26. Dporedi+ 1ilan Ckakun# oslovno pravo u turizmu# *FeletraR?otika*# Feo"rad# 1>>:# str.ikasnost# i realisti!no$# koje kao kriteriju uvažava pri enjivanje nor i u većini društveni$ odnosa# &e' o&'ira na nji$ovu oralnu ispravnost i 'akonitost. 99 D parla entarnoj državi# pro(es donošenja 'akona 7i opšti$ pravni$ nor i sadržani$ u nji a< praćen je nje"ovi usvajanje u parla entarnoj 7skupštinskoj< pro(eduri i 'ati o&javljivanje u od"ovarajuće služ&eno "lasilu# pri če u se nakon o&javljivanja u služ&eno "lasilu ostavlja odre4eni vre enski period nakon če"a takav akt stupa na sna"u.. )ako na pri er# opšta pravna nor a počinje da o&ave'uje kada je akt koji je doneta stupio na sna"u. D prvoj važi pravilo le< posterior dero$at le$i priori# što 'nači da jedna nor a prestaje da važi kada se donese pravna nor a iste ili veće pravne sna"e sa suprotno sadržino . str. C dru"e strane# pravne nor e prestaju da važe najpre nji$ovi i'ričiti ukidanje # kada isče'nu društveni odnosi koji su ure4ivale# i prećutni ukidanje . str. -. 1-1. Ovde tre&a ra'likovati dve situa(ije.o'načava se kao (ormalisti!ko# 'a ra'liku od vrednosno$# koje 'a$teva sao&ra'nost nor e pravdi# &e' o&'ira na le"alitet ili e.-.9: (< Prostorno važenje odnosi se na pri enu načela teritorijalne pri ene prava# što 'nači da svaka pravna nor a važi u odre4eno prostoru. 12>31-. 1: .9= QQQQQ Kako s o nor u odredili kao idealnu# lo"ičku pojavu# oči"ledno je da se ona ne ože sa'nati# pa tako ni otivisati ljudsko ponašanje# neposredni sa"ledavanje sadržaja svesti njeno" tvor(a. Pri to se u"lavno isli na teritoriju jedne države u koji a važe univer'alne opšte nor e# a u složeni država a i teritorijalne opšte nor e 7na teritoriji uži$ teritorijalni$ 'ajedni(a<.era važenja pravni$ nor i prepliću.i'ička i pravna li(a# tako da se teritorijalna i personalna s. Dporedi+ Rad ila Vasić# Kosta Eavoški# Uvod u pravo II# *Dra"anić*# Feo"rad# 1>>9. D dru"oj# na odnos i' e4u opštije i pose&nije nor e# pri eniće se pravilo le< spe0ialis dero$at le$i $enerali# koje odre4uje da pose&na nor a ukida opštu čak i kad je vre enski starija od nje. Mato se nor a ora i'ra'iti aterijalni sredstvo podesni da 'načenje nor e što pre(i'nije saopšti i tako i'vede nor u i' sveta unutrašnje" u svet realno" prostorno3vre ensko" &ivstvovanja.

str. ravni akt podra'u eva psihi!ki pro0es& analo$an materijalnoj radnji& ra0ionalan po prirodi i voljan po poreklu& kojim se stvara pravna norma u 0elini& njeni pojedini delovi ili uslovi predvi3eni za primenu pravnih normi& kao i materijalizovana o#java proizvedeno$ sadržaja* ravni akt prema tome& ozna!ava akt stvaranja norme& $otovu tvorevinu& to jest samu pravnu normu i njen materijalni iskaz.:1 )orma pravno$ akta se de. 1-=3151. 226. Poštovanje ovi$ . Dporedi+ Rado ir !ukić# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1. )o jesu pravni akti# ali nisu pravne nor e. ravni akt kao du$ovna tvorevna sadrži u se#i pravnu normu ili neki njen deo# i' če"a proi'ila'i da je svaka pravna nor a u ve'i sa pravni akto # ali svaki pravni akt# ada u ve'i sa nor o # ne predstavlja akt stvaranja niti aterijalne e"'isten(ije nor e 7kao što je npr. Da &i jedna radnja &ila pravni akt# potre&no je da nor o &ude kvali. str. str. Rad ila Vasić# Kosta Eavoški# Uvod u pravo II# *Dra"anić*# Feo"rad# 1>>9. nje"ov unutrašnji i spoljni ele ent. Dporedi+ Rado ir !ukić# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1.9> Dva osnovna ele enta pravno" akta su unutra%nji 7psi$ički< i spoljni 7 aterijalni<. Cvaki akt# pre a to e# pripada i'vesnoj vrsti pravni$ akata# kako s o&'iro na o&lik 7.or alni$ ele enata doprinosi ispravnosti svako" pravno" akta ponaoso&. 1= . )ek se pisani o&liko pravna nor a čini sa'natljivo i trajno # te tako# tekst pravne nor e# u' navo4enje još neki$ sporedni$ o enata# predstavlja spoljašnji ele ent pravno" akta.:. :1 :2 Dporedi+ Rad ila Vasić# Kosta Eavoški# Uvod u pravo II# *Dra"anić*# Feo"rad# 1>>9. Rad ila Vasić# Kosta Eavoški# Uvod u pravo II# *Dra"anić*# Feo"rad# 1>>9.akultete# škole# kurseve i sl. 151. 1-=. ?lavni o&li(i postojanja opšti$ pravni$ akata su+ ustav# 'akoni# pod'akonski akti i# pod odre4eni # spe(ijalni reži o # o&ičaji. str. )u dola'i do i'ražaja i dru"i ele ent pravno" akta# nje"ovo i'ražavanje odnosno aterijali'a(ija pute aterijalni$ akata# je'iko 7"ovorni i pisani <# ili dru"i aterijalni 'na(i a. Pod ustavom u (ormalnom smislu# podra'u eva se najviši pravni akt# 9> :. D skladu sa utvr4eni ele enti a pravno" akta# ra'likuje o nje"ovu sadržinu i nje"ovu (ormu.<. Oni su# kao pravni akti suštinski ve'ani 'a akte3nor e jer da &i nji$ov učinak &io pravno pri'nat# one oraju &iti predvi4ene pravo # a 'ati # jer nji$ovo dejstvo i'a'iva pravnu posledi(u 2 pri enu pravni$ nor i# odnosno nastanak ili prestanak pravno" odnosa. %kti koji a se stvaraju pravne nor e o"u &iti op%ti i pojedina!ni* Op%ti pravni akti i nor e koje oni sadrže predstavljaju (ormalne izvore prava. slučaj sa i'java a stranaka# svedoka# veštaka# ili tuž&a i žal&a# ili prijave 'a upis na .iniše kao skup aterijalni$ sredstava i postupaka koji a se on stvara i i'ražava# ili što je u osnovi isto# kao o&lik postajanja i postojanje pravne nor e ili koje dru"e# poj o akta o&u$vaćene# sadržine. Cupstrat pravno" akta čini nje"ova unutrašnja sadržina 2 nor a kojo se jedna# ili više pravni$ nor i stavlja u pokret. Pre a "lavnoj sadržini# pravni akti o"u &iti akti kojima se stvaraju pravne norme i akti kojima se stvaraju i ostvaruju uslovi za primenu dispozi0ije nekih normi.ikovana kao takva.or u< akta# tako i s o&'iro na sadržinu 7odnosno ateriju< pravno" akta# tj. str.:2 Hor u pravno" akta odre4uje nadležnost 'a donošenje# postupak 'a donošenje akta i aterijali'a(ija.D najšire 'načenju# pravni akti a se o'načavaju sve pravno relevanten radnje. Kako je pravo sredstvo društvene kontrole# neop$odno je da nor a &ude iska'ana autoritativni teksto ili o&javljena od strane autoritativni$ li(a. 2213225.

Preko nji$ se nor ativni deo poretka 2 pravne nor e 2 pove'uju sa nje"ovi . Pod poj o zakona u (ormalnom smislu# podra'u eva se onaj pisani i'vor koji i a# nakon ustava# najvišu pravnu sna"u od svi$ pisani$ pravni$ i'vora# tj. str. 0ji$ istovre eno karakteriše i lakša pro(edura donošenja i nadležnost niži$ or"ana u odnosu na parla ent# odnosno skupštinu# koja kao 'akonodavni or"an donosi 'akone. str. 1> . upravni akto # a pojedinačna sank(ija sudski akto <.. 2223259. Pod'akonski akti a se dalje konkreti'uju nor e sadržane u 'akoni a# i nji a se re"ulišu pravni odnosi od anje važnosti 'a pravni i društveni poredak ne"o 'akoni. 1ilan Ckakun# oslovno pravo u turizmu# *FeletraR?otika*# Feo"rad# 1>>:# str. Dstav kao najviši pravni akt sadrži najopštije pravne nor e. @ato se pod pojmom pravni odnos podrazumeva onaj dru%tveni odnos koji je re$ulisan pravom& pravnim normama& tj* odnos u kome su ljudi dužni da se pona%aju po pravnim normama. str.koji donosi pose&an# ustavotvorni or"an po pose&no # ustavotvorno postupku# ili o&ičan 'akonodavni or"an# ali po pose&no postupku.i'ički$ i pravni$< i oni nisu ele ent pravno" odnosa# iako &e' nji$ ovi$ odnosa ne a.:Pojedinačni pravni akti stvaraju ili sadrže pojedinačnu nor u. 29>. 2>. :6 %ko po4e o od podele pravni$ nor i na opšte i pojedinačne# 7. Pravo je re"ulator ti$ društveni$ odnosa a nji$ovo re"ulisanje na odre4en način upravo i jeste (ilj prava. Dporedi+ Rado ir !ukić# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1. str.. 0ji a se &liže ra'ra4uju pravne nor e sadržane u ustavu. Dva sastavna ele enta pravno" odnosa su ovla%6enje i o#aveza 7dužnost). ravno ovla%6enje o'načava o"ućnost odre4eno" ponašanja :- :5 :6 :9 Dporedi+ Rado ir !ukić# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1. 29>. Rado ir !ukić# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1.aktički delo 2 ljudski ponašanje # telesni radnja a*.< pravni odnos ože &iti ili odnos re"ulisan jedno opšto nor o 7svi "ra4ani i aju pravo na slo&odu kretanja 2 ova nor a stvara pravni odnos u ko e jedni dru"i a "ra4ani ne s eju o etati slo&odu kretanja<# ili i jedno opšto i jedno pojedinačno nor o 7odnos plaćanja pore'a<# ili sa o jedno pojedinačno nor o 'ato što opšte nor e ne a 7slučaj pravne pra'nine*.5.:5 *Pravni odnosi su nužna stepeni(a u pro(esu ostvarivanja pravni$ nor i# nužni sastavni deo pravno" poretka. PR%V0I OD0OC Pravne nor e# stvorene pravni akti a# ostvaruju se u društveni odnosi a# tj. Pravni odnosi su odnosi i' e4u li(a 7. i'vor ko"a usvajaju pose&ni# 'akonodavni or"ani# po pose&no postupku. -.:9 Pravni odnos se od ostali$ društveni$ odnosa ra'likuje po to e što će država prinudno intervenisati kako &i su&jekt odnosa i'vršio svoju dužnost# dok to neće učiniti u slučaju nepravno" odnosa.or alno" tj. Dkoliko se po4e od . 1e4uti # nisu svi društveni odnosi re"ulisani pravo . Reč je o kolateralni poj ovi a što 'nači da svako ovlašćenje jedno" su&jekta uvek predstavlja i'vesnu 'apovest odnosno o&ave'u 'a dru"o". 2. Rado ir !ukić# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1. Oni o"u &iti potpuni i nepotpuni u 'avisnosti da li stvaraju pravnu nor u u (elosti ili sa o njene pojedine delove 7pojedinačna dispo'i(ija stvara se npr. D to s islu pravni akti se# po pravilu# dele na državne i nedržavne& javnopravne i privatnopravne# vi%e i niže i sl. spoljnje" ele enta# podela pravni$ akata se vrši s o&'iro na su&jekat koji je nadležan 'a nje"ovo donošenje. u ponašanju ljudi jedni$ pre a dru"i a.

Pravni instituti# odnosno ustanove# dalje se dele na niže i više# uže i šire. Već s o videli da se pravni poredak sastoji i' o"ro no" ni'a opšti$ i pojedinačni$ nor i i akata# kao i konkretni$ pravni$ odnosa.< 5istematiza0ija prava se sastoji u prvom redu u raspore3ivanju pravnih izvora po izvesnim kriterijumima kako #i sa!inajvali lo$i!ki neprotivre!nu 0elinu* 7***) 5istem prava je& prema tome& po odre3enim merilima sre3en skup svih op%tih pravnih normi jedno$ pravno$ poretka tako da predstavlja jedinstvenu i neprotivre!nu 0elinu*. str. 2:.su&jekta koje on ože vršiti a to vršenje o&e'&e4uje i štiti pravni poredak. 0a taj način# instituti se "rupišu i siste ske pravne (eline 2 pravne "rane. Kako opšte nor e odnosno akti služe kao osnov na ko e nastaju pojedinačne nor e# odnosno akti# i pojedinačni 2 konkretni pravni odnosi# op%te pravne norme odnosno akti na'ivaju se još i izvori prava. Gra3ansko pravo je jedna od naj'načajniji$ "rana prava jer re"uliše i ovinske odnose# a ti e ustvari i osnovne ekono ske odnose# te se ono najčešće odre4uje kao skup pravni$ nor i koji a se odre4uju prava i dužnosti koje se o"u 'asnivati i :: := :> Dporedi+ Rado ir !ukić# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1. PR%V0I CIC)E1 Ma ra'liku od pravno" poretka# pravni sistem o&u$vata u"lavno izvore prava# a sa o se u'"redno o&a'ire na ostale nje"ove ele ente. str. 2.32:9. Cto"a# osnovni 'adatak pravne nauke jeste da stvori jednu jedinstvenu (elinu# odnosno da postojeći pravni aterijal sredi po i'vesni kriteriju i a# pre sve"a tu ačenje opšti$ nor i# jer 'adatak tu ačenja i jeste stvaranje pravno" siste a. Dporedi+ Rado ir !ukić# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1. Rado ir !ukić# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1. ->53->6. Pravna !rana je skup više ustanova# odnosno instituta# koje re"ulišu istu o&last društveni$ odnosa po isti načeli a. Upravno pravo je skup pravni$ nor i koji a je re"ulisana delatnost i or"ani'a(ija javne uprave uključujući tu i odnos i' e4u uprave i dru"i$ su&jekata# npr. 5udsko pravo je skup pravni$ nor i o delatnosti i or"ani'a(iji sudova. Ustavno pravo je osnovna "rana pravno" siste a koja o&u$vata nor e koje odre4uju osnove ekono sko" i političko3državno" ure4enja.. )ako na pri er# sve pravne nor e koje se odnose na &rak jesu pravni institut &raka itd. Cve "rane prava# poput ustavno"# upravno"# lično" i porodično"# privredno"# radno"# krivično"# e4unarodno" i dru"i$ "rana prava# čine pravni siste .:= *7.6. ravna o#aveza 7dužnost< 'nači da je su&jekt prava u takvoj situa(iji da nje"ovo ponašanje o&ave'no re"uliše pravna nor a# po kojoj tre&a da postupi# jer će inače na nje"a &iti pri enjena sank(ija. .:> Cvaki pravni siste sastoji se i' dva osnovna ele enta+ pravnih instit ta 7odnosno pravni$ ustanova< i pravnih !rana. ->53->6..:: -. Pravni instit t je anji ili veći skup pravni$ nor i koje ure4uju jedan ko pleksan društveni odnos# na pri er radni odnos# &rak# dis(iplinsku od"ovornost i dr. str. uprave i "ra4ana 2 pojedina(a.

0je"ova najvažnija karakteristika je do ina(ija o&ičaja kao i'vora prava# koji se u"lavno tu ače sudski presuda a# koje kao takve predstavljaju i'vor prava 2 tj. Ono se dalje deli na tri velike o&lasti+ o#li$a0iono& stvarno i nasledno pravo. Kunić# P. -93-:.5.prenositi pravni poslovi a.=. rivredno 7poslovno) pravo re"uliše delatnost i or"ani'a(iju privredno3pravni$ su&jekata u nji$ovo privredno poslovanju. !ilić# P. Di itrijević# 1.. Li!no i porodi!no pravo čine pravne nor e koji a se odre4uje položaj pojedin(a kao ličnosti i kao člana porodi(e. str. C. Krivična dela su društveno opasne# protivpravne ljudske radnje koje su 'akono i'ričito odre4ene kao krivična dela.1. pre(endentno pravo. -6. Me3unarodno pravo se# po pravilu# de. i dr. D savre eni uslovi a# kao pose&na "rana prava sve više se i'dvaja i pravo zaštite životne sredine.=1 =. Vlajko Frajić# 2adno pravo# Feo"rad# 2. D 'avisnosti od slični$ karakteristika pojedini$ "rana prava one se dalje o"u "rupisati u pravne o#lasti# kao što su javno i privatno pravo# ili materijalno i (ormalno# unutra%nje i me3unarodno. 1arković# Upravno pravo# *Cavre ena %d inistra(ija*# Feo"rad# 2. =1 O osnovni "rana a prava opširnije+ Rado ir !ukić# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1. ?rivi!no pravo o&u$vata skup pravni$ nor i koji a su odre4ena krivična dela i sank(ije 'a nji$ove učinio(e. Ono se i'dvojilo i' "ra4ansko"# odnosno o&li"a(iono" prava# jer se privredno3pravni poslovi sklapaju no"o &rže i u"lavno su tipsko" karaktera i 'ato što sporove i' o&e o&lasti rešavaju pose&ni privredni sudovi u pose&no postupku. 5..iniše kao "rana prava koja o&u$vata skup propisa koji re"ulišu odnose sa ele ento inostranosti.. 21 . Dok se evropskoDkontinentalni sistem 'asniva na pisano kodi. 1irko Vasiljević# Tr$ovinsko pravo# *%F@ ?las*# Feo"rad 1>>2.-35. Krivična dela su uvek praćena krivično sank(ijo koje se dalje dele na ka'ne i ere &e'&ednosti. I ono se dalje ože podeliti u 'avisnosti od su&jekta prava# tačnije u 'avisnosti da li je reč o propisi a koje ure4uju odnose i' e4u država ili i' e4u pojedina(a. Dve naj'načajnije vrste savre eni$ pravni$ siste a su+ evropsko-kontinentalni i an!lo-saksonski. Pavle 0ikolić# Ustavno pravo# *0ovinsko3i'davačka ustanova Cluž&eni list*# Feo"rad# 1>>-.. D to s islu se ra'likuje e4unarodno javno i e4unarodno privatno pravo i dr. Rado ir !ukić# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1.ikovano pravu# čiji koreni proističu još i' ri sko" prava# i u ko e sudska praksa# o&ičaji i dru"i i'vori prava i aju reativno ali 'načaj# an$loDsaksonski pravni sistem ra'vio se sa ostalno i postupno# &e' uti(aja ri sko" i evropsko3kontinentalno" prava# najpre u En"leskoj# a poto se proširio i na dru"e 'e lje en"lesko" "ovorno" područja. Dporedi+ 1ilan Ckakun# oslovno pravo u turizmu# *FeletraR?otika*# Feo"rad# 1>>:# str. 52935--. 1ilan Ckakun# oslovno pravo u turizmu# *FeletraR?otika*# Feo"rad# 1>>:# str. str.

161. D savre eni uslovi a# pravo zaštite životne sredine kao pose&na "rana prava se ože odrediti kao sk p pravnih normi kojima se re! liše i smerava ticaj čoveka na nje!ovo priorodno okr ženje cilj zaštite životne sredine i održanja ekološke ravnoteže. Evolu(ija čoveka kao svesno" &ića u prvo redu se ani. 22 .-. PRAVO .estovala u traženju puteva i načina na koji &i on ukrotio i ovladao prirodu koja "a okružuje# či e je težio da o&e'&edi neop$odne preduslove 'a svoj sopstveni opstanak.=2 Cve do :.# str.akulteti a#=. :-3:5. )ek od to" vre ena# u C%D# Hran(uskoj i tadašnjoj CR 0e ačkoj# nastaju pokušaji da se ove nor e "rupišu u pose&u "ranu pravu# pre sve"a kro' uvo4enje odre4eni$ nastavni$ pro"ra a na ra'ni visokoo&ra'ovni ustanova a i . Dporedi+ Clavolju& Popović# Osnovne karakteristike ekolo%ko$ prava # ravo i životna sredina 7z#ornik radova<# Feo"rad# 1>>:# str. 2O:5.što je vre eno dovelo do nastanka nove# pose&ne "rane prava# prava zaštite životne sredine. =2 =- Dporedi+ Clavolju& Popović# ?riza !ovekove sredine i mere za njenu zažtitu # %r$iv 'a pravne i društvene nauke# &r. Poljoprivredna# de o"ra.A/TITE ŽIVOTNE SREDINE *AO )RANA PRAVA I NJEN ODNOS SA DRU)IM PRAVNIM )RANAMA 5. 0a taj način je# istovre eno# svoji ra'novrsni aktivnostima inten'ivno koristio# ali i is(rpljivao prirodna &o"atstva i uništavao životnu sredinu.3ti$ "odina // veka# pravne nor e koje se odnose na životnu sredinu proučavane su par(ijalno kro' ra'ličite "rane prava.sko3ur&ana i industrijska ekspan'ija# praćena sve &rži te$nološki napretko # naročito počev od dru"e polovine /I/ veka# "otovo u potpunosti je pro enila čovekovo životno okruženje. C o&'iro na složenost pro&le a 'aštite životne sredine# kao i ra'norodnosti pravni$ nor i koje se odnose na 'aštitu životne sredine# one su &ile proučavane kro' postojeće "rane prava.1. Dpravo ta interak(ija !ovek 2 životno okruženje& odnosno životna sredina& predstavlja osnov savre eno" prava 'aštite životne sredine. PR%VO M%G)I)E SIVO)0E CREDI0E K%O C%1OC)%!0% ?R%0% PR%V% I OC0OV0I )EORI8CKI KO0@EP)I Kao i sva dru"a živa &ića# čovek je# od početka svo" postojanja pa do današnje" dana# ve'an tesni u'aja ni ve'a a sa (elokupno neživo i živo prirodo koja "a okružuje. Ca svaki novi pronalasko 7počev od oru4a 'a o&radu 'e lje i točka# pa sve do savre ene ko pjuterske te$nolo"ije<# čovek je ostvarivao sve veći deo večite želje da u potpunosti potčini prirodu svoji potre&a a. I dok je savre eni ur&ani# privredni# ekono ski i te$nološki ra'voj čoveku pružio velike koristi# industrijsko 'a"a4enje va'du$a i vode# nekontrolisana seča šu a i njeno pretvaranje u poljoprivredno 'e ljište# uništenje o'onsko" o otača i "lo&alno 'a"revanje Me lje praćeno kli atski pro ena a# na"o ilavanje 4u&reta i s eća# a poslednji$ de(enija i radioaktivno" otpada# kao i nestanak pojedini$ &iljni$ i životinjski$ vrsta su sa o neke od ne"ativni$ posledi(a čovekovi$ aktivnosti koje oz#iljno u$rožavaju nje$ov sopstveni opstanak* Danas# u sprečavanju i otklanjanju ti$ protivrečosti# sve veću ulo"u i a pravo i pravne nor e.

a'a a ra'voja e4unarodno" prava 'aštite životne sredine i ve'an je 'a t'v. eko0entri!nom kon0ep0ijom# pre a ko e se pravo koji se ure4uje ova o&last ne ože . 8edan od pro&le a koji opterećuje novu "ranu prava je terminolo%ki+ 'a nju se# pored na'iva pravo zaštite životne sredine# upotre&ljavaju se i na'ivi ekološko pravo i pravo čovekove okoline.akultet# Feo"rad# 1>>:# str. 2- . Dporedi+ Vesna Rakić Vodinelić& Bkolo%ko pravo kao pravo !oveka& ravo za%tite životne okoline 7z#irka tekstova)# Pravni .eren(iranu "ranu prava# ali se u poslednji$ nekoliko "odina sve više čine napori u to prav(u.3ti$ "odina# la"ano enja# na šta je naročito uti(ala odluka Pro"ra a Djedinjeni$ na(ija 'a životnu sredinu# da se ter in e4unarodno pravo čovekove okoline koji se pri enjivao do 1>:6.or ulisati kao ljudsko pravo# jer &i to protivrečilo &itno eko(entrično prin(ipu o ravnopravnosti !oveka i životne sredine* D 0e ačkoj su ovaj pristup sastupali ?loep(er# =oppeD 1e0kmann# 5tern i dru"i teoretičari. "odine# 'a eni ter ino pravo životne sredine 7Invironmental Law)# što je postepeno i dovelo do napuštanja i'ra'a pravo čovekove okoline 'a ovu "ranu prava. Pre a ovoj kon(ep(iji# 'aštita *čovekove okoline* ure4uje se tako da se o o"ući prvenstveno opti alan ra'voj ljudsko" društva i čoveka kao društvene i &iološke jedinke. Osnovna spe(i.iniše kao nauka o živim #i6ima u odnosu na prirodno okruženje u kome žive& kao i odnosima koji se uspostavljaju izme3u živih #i6a i nje$ovo$ okruženja*=5 Ovaj i'ra' je 'ato isuviše u'ak 'a de. )ako se u neki en(iklopedija a# ekolo"ija i de. antropo0entri!nu kon0ep0iju* Ovaj pristup 'nači da pravni poredak insistira na za%titi !oveka i !ove!anstva od u$rožavanja okoline u kojoj živi. Ra'lo'i# i' e4u ostalo"# leže i u ra'ličiti teorijski kon(epti a na koji a se te elji ova "rana prava.=6 I'ra' pravo zaštite životne sredine# pove'an je sa t'v.inisanje pose&ne "rane prava koja re"uliše 'aštitu kako prirodni$ tako i rado stvoreni$ vrednosti ali i odnos čoveka kao *dela* životne sredine pre a sa oj životnoj sredini# koji je pri korišćenju i'ra'a *ekolo"ija* u navedeno s islu# u (elosti isključen. Iako ono još uvek dominira u pozitivnoDpravnoj o#radi ove $rane prava# ovaj kon(ept je# od sredine :. I'ra' pravo čovekove okoline# 'a ovu pravnu "ranu# do inirao je u početni .ičnost ove nove "rane prava# što i 'a$teva njeno i'dvajanje i' dru"i$ "rana prava leži# u speci"ičnom s bjekt zaštite 2 a to je životna sredina.0a žalost# u našoj 'e lji# pravo 'aštite životne sredine još uvek predstavlja nedovoljno i'de. 1>322. Pre a ovi s$vatanji a# i u ustavu &i životna =5 =6 Dporedi+ Vesna Rakić Vodinelić& Bkolo%ko pravo kao pravo !oveka& ravo za%tite životne okoline 7z#irka tekstova)# Pravni . Istina je# e4uti # da se i'ra' *ekolo"ija* u svo ori"inalno 'načenju o"raničava na ispitivanje &iljno" i životinjsko" sveta# isključujući čoveka. "odine.unk(iji čoveka i čovečanstva.akultet# Feo"rad# 1>>:# str. Prirodno okruženje se 'ato i ne štiti kao vrednost 7do&ro< sa o po se&i# već sa o u eri u kojoj je u . Mnači# pravne nor e u ovoj o&lasti inspirisane prvenstveno potre&o da se za%titi !ovek kao najvažnija A 0entralna vrednost* Mato se i okolina# s$vata kao nešto što kao takvo ne a nikakav pravni su&jektivitet i kao takva *pripada* čoveku. Pre a to e# pravo čovekove okoline jeste pravo !oveka# a 'a ovaj kon(ept u 0e ačkoj naročito su se 'ala"ali teoretičari kao što su 5tei$er i Mans. 1-. Ra'lo" 'a korišćenje i'ra'a ekološko pravo# leži u sa o poj u ekolo$ije# onako kako "a je o&jasnio nje"ov rodonačelnik Brnes =a0kel 1=99. Ekolo"ija je transdi(iplinarna nauka koja 'a pred et i a proučavanje odnosa i' e4u živi$ &ića u nji$ovo okruženju# i' če"a je proi'ašao lo"ičan 'aključak da pravo koje se odnosi na ekolo"iju jeste ekološko pravo.

$idro eteorološki 'avod i sl. == O ovo odnosu se opširnije "ovori u Delu III+ 2epu#li!ki zakonski propisi i re$ulative u za%titi životne sredine# ovo" udž&enika. Pravo koje re"uliše ovu o&last# pre a to e# tre&a da 'aštiti edije životne sredine 7'e ljište# va'du$# vodu<# kao i živa &ića# kako 'a sadašnje# tako i 'a &uduće "enera(ije# te pravo u ovoj o&lasti mora #iti re(ormisano ka promeni pravne kon0ep0ije prirode # jer pravni poredak ne s e i"norisati stvarnost# tj.akultet# Feo"rad# 1>>:# str. Ovaj pristup je# i' e4u ostalo"# re'ultat eko0entri!no$ stanovi%ta o nužnosti pri'navanja prirodi pravno$ su#jektiviteta. => O ovo odnosu opširnije u delu IV+ odela vlasti i za%tita životne sredine u 5r#iji ovo" udže&enika 25 . Kako su u Dstavu Cr&ije i Dstavnoj povelji državne 'ajedni(e Cr&ije i @rne ?ore i' e4u ostalo" sadržane i odred&e koje se odnose na 'aštitu životne sredine# u to s islu# pojedine nor e prava 'aštite životne sredine i aju i ustavnopravni karakter.=: Odnos sa ustavnim pravom* Dstavno pravo kao "rana po'itivno" prava o&u$vata pravne nor e najjače pravne sna"e.< s dru"e# kao i pri enu odre4eni$ 7van krivični$< sank(ija 'a nji$ovo nepridržavanje# pravo 'aštite životne sredine se često proučava kao se" ent# pre sve"a# pose&no" upravno" prava.sredina tre&ala da i a isti ran" kakav i a i čovek# i' če"a se i'vodi 'aključak da !oveka& u vr%enju svojih prava& o$rani!ava životna sredina& isto onako kao %to $a o$rani!avaju prava dru$ih ljudi* Ovo stanovište 'a posledi(u i a da pravo 'aštite životne sredine nije pravo čoveka# već na!elno o$rani!enje nje$ovih prava.or a(iji u &udućnosti# jer je reč o pro(esu koji je već 'apočeo# i koji će trajati više de(enija# a ožda i vekova. 26. Kako su oni ve'ani 'a osnovne institute upravno" prava# kao što su upravni akt# upravne radnje i sl. Kako ovaj prava( prate i e4unarodni doku enti# a sve više savre ena na(ionalna 'akonodavstva koja re"ulišu ovu o&last# u ovo udž&eniku# opredelili s o se upravo 'a ovaj na'iv "rane prava koja re"uliše i štiti životnu sredinu. 0a ovo estu uka'uje o sa o na naj'načajnije ve'e prava 'aštite životne sredine sa dru"i "rana a prava.=> =9 Dporedi+ Vesna Rakić Vodinelić& Bkolo%ko pravo kao pravo !oveka& ravo za%tite životne okoline 7z#irka tekstova)# Pravni . sadrže i'vesne pret$odne ere# 'a&rane ili nare4uju predu'i anje odre4eni$ ak(ija radi sprečavanja štetno" dejstva pojedini$ aktivnosti na životnu sredinu.2. 5. :93:>. =: O odnosu prava 'aštite životne sredine sa dru"i "rana a prava opširnije+ Clavolju& Popović# Osnovne karakteristike ekolo%ko$ prava# ravo i životna sredina 7z#ornik radova<# Feo"rad# 1>>:# str.=9 I'ra' pravo zaštite životne sredine otvara o"ućnost ka navedenoj trans. s jedne strane# i or"ani'a(iju uprave 7rad odre4eni$ inistarstva# kao na pri er inistarstva 'a nauku i 'aštitu životne sredine# ili pose&ne upravne or"ani'a(ije# npr. sa ostalnu# unutrašnju i su&jektivnu vrednost životne sredine.== Odnos sa upravnim pravom* 0ajveći &roj pravni$ nor i prava 'aštite životne sredine pripada upravno pravu# s o&'iro da 'akoni koji se odnose na 'aštitu životne sredine# voda# va'du$a# šu a i dr. OD0OC PR%V% M%G)I)E SIVO)0E CREDI0E C% DRD?I1 ?R%0%1% PR%V% I pored činjeni(e da se pravo 'aštite životne sredine vre eno i'dvojilo kao pose&na "rana i' dru"i$ "rana prava# no"o&rojni instituti ra'ličiti$ "rana prava i danas i aju o"ro an 'načaj 'a pravo 'aštite životne sredine.

>5 >.>Odnos sa (inansijskim pravom* D ve'i sa 'aštito životne sredine# predu'i aju se i ra'ličite ere . 26 .>1 Odnos sa krivi!nim pravom* 1no"e 'a&rane u ve'i sa 'aštito životne sredine praćene su krivično3pravni sank(ija a. O ovo odnosu opširnije u delu IV+ odela vlasti i za%tita životne sredine u 5r#iji O ovo odnosu opširnije u delu IV+ odela vlasti i za%tita životne sredine u 5r#iji ovo" udž&enika. Pravilo je da su ele enti krivični$ dela sadržani u krivično 'akonu# kao i da se pojedina upravo odnose na 'aštitu životne sredine.>2 Odnos sa pravom privrednih prestupa i prekr%ajnim pravom . O ovo odnosu opširnije u Delu III+ 2epu#li!ki zakonski propisi i re$ulative u za%titi životne sredine # ovo" udž&enika. One naročito dola'e do i'ražaja kod sada već univer'alono" prin(ipa 'aštite životne sredine 2 o&jektivne od"ovornosti koji je i' e4u ostalo" usvojen i kro' novi Makon o 'aštiti životne sredine Cr&ije. I'vestan deo sank(ija u o&lasti privredni$ prestupa i prekršaja# odnosi se upravo na povrede nor i prava 'aštite životne sredine# i predstavljaju snažan e$ani'a 'aštite životne sredine# kako u uporedno # tako i u do aće pravu. Privredni prestupi i prekršaji predstavljaju anje povrede društveno" poretka 'a koje su predvi4ene sank(ije koje ne spadaju u do en krivično3pravni$. Kako e4unarodno javno pravo re"uliše pravne odnose i' e4u država i i' e4u država i e4unarodni$ or"ani'a(ija# a pravo 'aštite životne sredine jasno uka'uje da je životna sredina nedeljiva# te da se uspešno ože 'aštititi sa o "lo&alno ak(ijo # jasno je da e4unarodni &ilateralni# a pre sve"a ultilateralni u"ovori# konven(ije# deklara(ije i sl.inansijsko pravu.# naročito one koje su usvojene pred naj'načajniji e4unarodni or"ani'a(ija a kao što su Djedinjene na(ije# Cavet Evrope ili Evropske unija# jesu o&ave'ujući 'a države potpisni(e i u o&lasti 'aštite životne sredine.>.inansijsko" karaktera# kao na pri er uvo4enje odre4eni$ pore'a# naknada i taksi 'a korišćenje prirodni$ resursa# u"rožavanje životne sredine i sl. Odnos sa $ra3anskim pravom* Mnačajni instituti i nor e "ra4ansko3pravno" karaktera# naročito nor e koje se odnose na naknadu štete prou'rokovane usled nepoštovanja pojedini$ nor i koji a se štite do&ra životne sredine# spadaju u okvir "ra4ansko" prava. O ovo odnosu opširnije u delu IV+ odela vlasti i za%tita životne sredine u 5r#iji ovo" udž&enika. D to s islu# deo e4unarodno" javno" prava se odnosi na životnu sredinu i' če"a proi'ila'i jaka spre"a i' e4u ove dve "rane prava.Odnos sa me3unarodnim javnim pravom . >1 >2 >>5 O ovo odnosu opširnije u delu II+ Me3unarodno pravo za%tite životne sredine ovo" udž&enika. D to s islu# nor e krivično" prava koje se odnose na 'aštitu životne sredine i aju 'a (ilj da se krivično3pravni sank(ija a# su'&iju protivpravne radnje su&jekata prava na području prava 'aštite životne sredine.# što 'nači da postoje i pravne nor e 'aštite životne sredine koje pripadaju .

29 .

DEO DRD?I ME0UNARODNO PRAVO .A/TITE ŽIVOTNE SREDINE 2: .

2= .

ir a(ije pravni$ nor i koje se odnose na 'aštitu životne sredine u srednje veku# došlo je tek nastanko slo&odni$ "radova počev od /I veka na teritorija a današnje Velike Fritanije# Italije# Hran(uske# kao i slo&odni$ "radova na prostori a &ivše CHR8# poput Du&rovnika# Ivara# Kotora i Fudve. 0akon propasti Ri sko" (arstva# do nove a.>.. 0akon osnivanja Or"ani'a(ije Djedinjeni$ na(ija# Caveta Evrope i Evropske 'ajedni(e odnosno Evropske unije# počev od kraja 9. 2. Dporedi+ Vid Vukosavljević# Ulo$a me3unarodnih or$aniza0ija u domenu pravno$ re$ulisanja za%tite životne sredine s pose#nim osvrtom na Bvropsku Uniju # M&ornik radova ravo i životna sredina# Feo"rad# 1>>:# str. "odine. "odine# u ko e su ar&itri 'aključili da pre a načeli a e4unarodno" prava država ne a pravo da do'voli aktivnosti na njenoj teritoriji koje i'a'ivaju 'a"a4enje na teritoriji dru"e države.VOJ PRAVA . %r&itraže su tako 'au'ele važno esto u dalje ra'voju prava životne sredine. 2> . Ova Ko isija 7International "oint 8ommision o( the United 5tates and 8anada) osnovana je u"ovoro koji je potpisan 11. 0akon nastanka prava 'aštite životne sredine na na(ionalno planu# vre eno su se pojavili i prvi nadna(ionalni o&li(i pove'ivanja.A/TITE ŽIVOTNE SREDINE Pravo 'aštite životne sredine nastajalo je postepeno# &e' alo sa sa i poče(i a prava uopšte# o če u svedoče propisi u drevnoj Inidiji# staro E"iptu# antičkoj ?rčkoj# Ri u i dru"i antički država a. "odine.1. )o je &io period nastanka ustavnosti i 'akonitosti# pravne države i savre eno" pravno" poretka i pravno" siste a. Do dalje" ra'voja pravni$ nor i u o&lasti 'aštite životne sredine# u o&liku koji danas po'naje o# došlo je tek nastanko oderne države nakon veliki$ revolu(ija kraje /VIII i početko /I/ veka. januara 1>.>.3ti$ "odina# ove e4unarodne or"ani'a(ije dale su dra"o(en doprinos u dalje ra'voju e4unarodno" prava 'aštite životne sredine.>9 8edna od naj'načajniji$ e4unarodni$ nevladini$ or"ani'a(ija koja deluje na planu 'aštite životne sredine je Me3unarodna unija za o!uvanje prirode i prirodnih resursa koja je osnovana 1>5=. 0ajstarije takvo telo &ila je a eričko3kanadska Ko isija 'a rešavanje pitanja u ve'i sa preko"ranični 'a"a4enje # koja je osnovana još davne 1>. 1>531>9. "odine. "odine. 0aj'načajnija je svakako odluka ešovite kanadsko3a eričke %r&itraže u slučaju Trail 5melter i' 1>51. Pose&ni 'akoni su# 'ati # donošeni sledeći redo + @akon o za%titi voda od za$a3enja 7Velika Fritanija# 1=:9<# @akon o za%titi prirode 7Fel"ija# 1>11<# @akon o za%titi vazduha od za$a3enja 7Velika Fritanija# 1>69< da &i Švedska postala prva 'e lja koja je na siste ski način# kro' jedan jedinstven 'akon pokušala da o&u$vati i re"uliše sva do&ra životne sredine kro' @akon o za%titi životne sredine 71>9><. >6 >9 Dporedi+ Dra"olju& Kavran# ?ordana Petković& Mesto i ulo$a prava životne sredine u pravnom sistemu 5avezne 2epu#like "u$oslavije# ravo i životna sredina 7z#ornik radova)# Feo"rad# 1>>:# str. Danas se s atra da je prvi pose&an 'akon koji je donet u ovoj o&lasti @akon o za%titi istorijskih $ra3evina koji je donela ?rčka još davne 1=-5.>6 0a taj način# dotadašnji uski pristup 'aštiti životne sredine# koji je o&u$vatao u"lavno 'aštitu divlje prirode i u"roženi$ "radski$ naselja# va'du$a i pojedini$ vododokova# postepeno je prerastao u s$vatanje da životna sredina o&u$ata sve one ele ente na planeti Me lji# ali i u &liže kos ičko okruženju# od koji$ 'avisi život. ISTORIJS*I RA.

>> Dniver'lana deklara(ija# u to s islu# sadrži u se&i pre sve"a t'v.% 7//I< od 19. "odine. D to s islu# sva &ića ra4aju se slo&odna i jednaka u dostojanstvu i pravi a. de(e &ra 1>5=. Dniver'alna deklara(ija o ljudski pravi a predstavlja 'ajednički standard koji tre&a da posti"nu svi narodi i sve na(ije da &i svaki pojedina( i svaki or"an društva# i ajući ovu Deklara(iju stalno na u u# težio da učenje i vaspitavanje doprinese poštovanju ovi$ prava i slo&oda i da &i postupni na(ionalni i e4unarodni era a &ilo o&e'&e4eno nji$ovo opšte i stvarno pri'nanje i poštovanje kako e4u narodi a sa i$ država člani(a# tako i e4u narodi a oni$ teritorija koje su pod nji$ovo upravo .1 akt o ekonomskim& so0ijalnim i kulturnim pravima# je usvojen i otvoren 'a potpisivanje re'olu(ijo Generalne skup%tine Ujedinjenih na0ija 22. Ona su o&darena ra'u o i svešću i tre&a jedni pre a dru"i a da postupaju u du$u &ratstva. ljudska prava prve "enera(ije# odnosno "ra4anska i politička prava# koja su kasnije &liže ra'ra4ena Pakto o "ra4anski i politički pravi a 71>99< koje su Djedinjene na(ije usvojile i otvorile 'a potpisivanje i rati.1 i'vršena je kodi. država člani(a.. UJEDINJENE NA1IJE I .. akt o $ra3anskim i politi!kim pravima je usvojen i otvoren 'a potpisivanje i rati.A/TITA ŽIVOTNE SREDINE 2. Pakt je stupio na sna"u tek 1>:9. % 7//I< od 19.1. -. "odine.. "odine. . "odine. "odine od predstavnika 61 države na Kon.ikovana. 1. D kasnije ra'voju# dola'i do nastanka treće "enera(ije ljudski$ prava 7pravo na ir i irno rešavanje kri'a# pri"ovor savesti# pravo na 'dravu životnu sredinu i sl. 0%C)%0%K I R%MVO8 D8EDI08E0II 0%@I8% Djedinjene na(ije predstavljaju univer'alnu svetsku or"ani'a(iju koja danas o&u$vata više od 2.2. 2. t$e Dnited 0ations<.ikovanje re'olu(ijo Generalne skup%tine Ujedinjenih na0ija 22.ika(ije prava čoveka. de(e &ra 1>99. >= Univerzalna deklara0ija o ljudskim pravima # usvojena i prokla ovana re'olu(ijo Generalne sku%tine Ujedinjenih na0ija 21: % 7III< od 1. >> Dporedi+ uvod i član 1 Univerzalne deklara0ije o ljudskim pravima 1. Pakto o ekono ski # so(ijalni i kulturni pravi a 71>99<1.eren(iji Djedinjeni$ na(ija u Can Hran(isku# a stupila je na sna"u 25. okto&ra 1>56..1. "odine potpisivanje Povelje Djedinjeni$ na(ija 7)$e @$arter o.>: 0aj'načajniji doku enti koje su do danas usvojile Djedinjene na(ije su+ Dniver'alna deklara(ija o ljudski pravi a 71>5=<# Pakt o "ra4anski i politički pravi a 71>99< i Pakt o ekono ski # so(ijalni i kulturni pravi a 71>99<.ika(iji država člani(a što je i &io neopodan uslov 'a nje"ovo stupanje na sna"u.2.. D njoj je dat prvi (elovit popis ti$ prava u' odre4ivanje nji$ovi$ sadržaja.. D8EDI08E0E 0%@I8E I M%G)I)% SIVO)0E CREDI0E 0a planu e4unarodno" prava 'aštite životne sredine na nivou Djedinjeni$ na(ija# nepostojanje prava 'aštite životne sredine# kao pose&no" prava utvr4eni njeni >: ovelja Ujedinjenih na0ija usvojena je 29. de(e &ra 1>99.ika(ija t'v. "odine# kada je deponovano -6 intru enata o rati.ika(iju 1>99. juna 1>56. Djedinjene na(ije osnovane su 1>56. "odine. dru"e "enera(ije ljudski$ prava# odnosno ekono ski$# so(ijalni$ i kulturni$ prava na planu Djedinjeni$ na(ija.<# ali treća "enera(ija ljudski$ prava još uvek nije kodi. Dniver'alna deklara(ija o ljudski pravi a >= predstavljala je prvi uspešan početak u du"o pro(esu kodi.

"odine.unk(ionalne 'adatke D0EP3a# a ter in e4unarodno pravo čovekove okoline# koji se do tada pri enjivao# 'a enjen je ter ino pravo životne sredine 7Inviron ental !aK<. )o je svakako posledi(a činjeni(e da se o potre&i pose&ne 'aštite životne sredine na e4unarodno planu počelo ra' išljati tek sredino i kraje 9. Iako je na Gtok$ol skoj kon. -1 . jun pro"lašen svetski dano 'aštite životne sredine i dr. 1>531>6. 0a Gtok$ol skoj kon.eren(iji istaknut 'načaj pravno" re"ulisanja 'aštite čovekove sredine# odnosno saradnje država u dalje ra'voju e4unarodno" prava u odnosu na štetu i naknadu štete pričinjene žrtva a 'a"a4enja# nije se s atralo da po enuti ra'voj tre&a o'&iljnije da doprinese D0EP# jer je preovla4ivalo išljenje da ra'voje e4unarodno" prava uopšte i ra'voje e4unarodno" ekološo" prava tre&a da se &ave i dru"a tela D0# a pre sve"a Ko isija 'a e4unarodno pravo i# kada je reč o sudskoj praksi kao i'voru e4unarodno" prava# e4unarodni sudski or"ani# a na prvo estu 1e4unarodni sud pravde i pojedine sudske ar&itraže. 2.<. doneta je odluka kojo je 6. 2. "odine 7t'v.1.2. Ra'voj ovo" prava svrstan je u .3ti$ "odina // veka# i to pod uti(aje re'ultata naučni$ istraživanja koja su uka'ivala# s jedne strane# na sveopštu planetarnu pove'anost pro(esa u prirodi a# s dru"e# na činjeni(u da je čovekova životna sredina u sve lošije stanju. 0a ovo 'asedanju usvojena je i strate"ija dalje" ra'voja prava 'aštite životne sredine.eren(iji usvojena je &eklaracija $N o čovekovoj sredini# koja je sadržala 29 osnovni$ prin(ipa 'aštite životne sredine koje u svoja na(ionalna 'akonodavstva tre&a da uključe i pri ene države3člani(e# kao i čitav ni' dru"i$ odluka koje su i ali o"ro no 'načenje 'a dalji ra'voj e4unarodno" prava 'aštite životne sredine 7npr.1. %tokholmska kon"erencija<.naj'načajniji doku enti a# predstavlja jedan od veliki$ pro&le a u daljoj pravnoj 'aštiti životne sredine.ivot(4 sr 'i(4 5 UNEP Ključna prekreti(a u ve'i sa 'aštito životne sredine u okviru Djedinjeni$ na(ija &ila je #on"erencija $jedinjenih nacija o čovekovoj sredini # koja je održana na ini(ijativu Gvedske u Gtok$ol u 1>:2. )ako je na treće 'asedanju $pravno! saveta $N'P-a 71>:6< pri$vaćeno "ledište da ovo telo D0 tre&a da i a aktivniju ulo"u i u do enu ra'voja prava 'aštite životne sredine. Osnovni ele enti strate"ije su+ 1. Rio i /tok+o$mska ' k$ara#i!a U! 'i(! (i+ (a#i!a i Pro2ram U! 'i(! (i+ (a#i!a 3a .2 Dporedi.. Dra"olju& Kavran# ?ordana Petković# Mesto i ulo$a prava životne sredine u pravnom sistemu 5avezne 2epu#like "u$oslavije# ravo i životna sredina 7z#ornik radova)# Feo"rad# 1>>:# str.2 Ključna odluka# pored usvojene Gtok$ol ske deklara(ije# &ila je Odluka o osnivanju (entralno" or"ana Djedinjeni$ na(ija koji &i se &avio pro&le o 'aštite životne sredine i koordina(ijo aktivnosti na ovo planu 2 Pro!rama $jedinjenih nacija za životn sredin 3 UNEP 7Dnited 0ations Environ ent Pro"ra e<# koji je sa rado 'apočeo 1>:-. Vid Vukosavljević# Ulo$a me3unarodnih or$aniza0ija u domenu pravno$ re$ulisanja za%tite životne sredine s pose#nim osvrtom na Bvropsku Uniju # ravo i životna sredina 7z#ornik radova) # Feo"rad# 1>>:# str. Kako Ko isija 'a e4unarodno pravo nije ispunila očekivanja# vre eno su su D0EP i dru"e or"ani'a(ije sve više an"ažovale u o&lasti prava životne sredine.

Preventivnost. 1>631>:.5 0a kon.eren(iji. -.eren(iji usvojena je &eklaracija $N o životnoj sredini i održivom razvoj # koja je sadržala 2: osnovni$ prin(ipa 'aštite životne sredine koje u svoja na(ionalna 'akonodavstva tre&a da uključe i pri ene države3člani(e.5 Dporedi+ Vid Vukosavljević# Ulo$a me3unarodnih or$aniza0ija u domenu pravno$ re$ulisanja za%tite životne sredine s pose#nim osvrtom na Bvropsku Uniju # ravo i životna sredina 7z#ornik radova <# Feo"rad# 1>>:# str. Pri planiranju i sprovo4enju aktivnosti koje &i o"le i ati ne"ativan uti(aj na životnu sredinu# sprovodi se postupak pro(ene uti(aja na životnu sredinu. D dosadašnje radu D0EP3a posti"nut je veliki napredak po svi po enuti tačka a# pa se slo&odno ože reći da je ovo telo D0 dalo i'u'etno veliki doprinos ra'voju ekološko" prava# ne sa o na univer'alno planu već i na niži planovi a# uključujući tu i ra'voj na(ionalni$ 'akonodavstava pojedini$ država. Osnovni stav Rio Deklara(ije je da je osnovni s isao čovekovo" postojanja život i $ar onija sa prirodo . 79< pružanje te$ničke po oći 'a unapre4enje ekološko" 'akonodavstva u 'e lja a u ra'voju. 5.eren(iji su i'nete i dru"e 'ani ljive ideje# kao na pri er ideja da se o&ra'uje Me aljski savet koji na planetarno nivou tre&a da postane osnovni or"an 'aštite životne sredine u &udućnosti i koji &i kao takav# donosio o&ave'ujuće odluke 'a sve države na planeti# ideja o o&ra'ovanju svetsko" Ekološko" o &uds ana i dr.1. Rio Deklara(ijo dalje su ra'ra4eni prin(ipi koji su sadržani u Gtok$ol skoj deklara(iji i uvedeni novi# sa (ilje da se na jedinstven način uredi siste 'aštite životne sredine kako na na(ionalno tako i na univer'alno planu. 75< podsti(anje univer'itetski$ i dru"i$ naučni$ ustanova da u svoje pro"ra e unesu i pravo 'aštite životne sredine. D to s islu# osnovni prin(ipi sadržani u Rio deklara(iji i deli ično u Gtok$ol skoj su+ 1. (drživi razvoj. 2. 7-< podsti(anje e4unarodno" u"ovorno" re"ulisanja 'aštite čovekove sredine i ula"anje napora da se i dru"e e4unarodne or"ani'a(ije više an"ažuju u do enu ra'voja ekološko" prava. )nte!ralnost.1. Dskla4en 7održivi< privredni ra'voj sa 'aštito životne sredine o&e'&e4uje se uspostavljanje inte"ralno" siste a 'aštite životne sredine# planiranje i upravljanje prirodni &o"atstvi a i sprovo4enje era 'aštite životne sredine. Prila"o4avanje strukture i dina ike ljudski$ delatnosti strukturi i dina i(i životne sredine vrši se tako da se 'adovoljavanje potre&a sadašnji$ "enera(ija ne u"rožava pravo i o"ućnost &udući$ "enera(ija na povoljne uslove života. 1.- 1. Ma"a4ivanje životne sredine se sprečava na estu nastajanja.or a(ija i' o&lasti prava 'aštite životne sredine. Procena ticaja.0a ovoj kon. "odine.71< siste atsko prikupljanje in. Dporedi+ =and#ook o( Bnvironmental Law# Dnited 0ations Environ ent Pro"ra e 2 D0EP# 1>>9. 72< ra'rada i ra'voj osnovni$ načela usvojeni$ na Gtok$ol skoj kon. -2 . Kul ina(iju napora D0EP3a predstavljalo je održavanje #on"erencije $N o životnoj sredini i održivom razvoj koja je održana u Rio de Saneiru 1>>2. 76< podsti(anje uporednopravno" i'učavanja na(ionalni$ 'akonodavstva u do enu 'aštite životne sredine. %ko odre4ene aktivnosti predstavljaju ri'ik ili opasnost po životnu sredinu# predu'i aju se pose&ne ere 'a nji$ovo sprečavanje ili o"raničavanje.

!enda /0 5 !lobalni akcioni plan održivo! razvoja za /0.2# član 2= *.6. 11. %"enda 21 i a o"ro an 'načaj i 'a lokalnu sa oupravu# jer je njo # i' e4u ostalo" utvr4ena ulo"a lokalne vlasti u ini(iranju pro(esa održivo" ra'voja na lokalno nivou pri če u je na"lašeno+ *.16. =. "odine# složilo se da se po'a&ave pro&le i a u po"ledu ljudsko" ra'voja pute skupa vre enski de. 1. Potpisni(e .$ende G. +a!a.1...inisani$ (iljeva po'nati$ pod na'ivo 1ilenij mski ciljevi razvoja 71@R<. >. -avnost podataka. #orisnik pla*a.$endi G. Korisnik prirodno" &o"atstva plaća naknadu 'a nje"ovo korišćenje i o&ave'an je da rekultiviše de"radirani prostor. do 2.9 Kada je naš svet &io na prela'u u treći ileniju # 1=> še. vek .1. Dporedi+ ..6 Ma"ovarajući kon(ept održivo" ra'voja# na Kon.. 1aterije koje se o"u ponovno upotre&iti# re(iklirati ili se &iološki ra'raditi i aju prednost pri korišćenju.or a(ije potre&ne 'a . @iljevi uključuju 02 izvodljivih jasnih zadataka koji tre&a da &udu 'adovoljeni pute + 71< politika i pro"ra a u 'e lji. Oni su &ili pažljivo oda&rani u' po oć %"en(ija Djedinjeni$ na(ija i dru"i$ e4unarodni$ or"ani'a(ija. Ponovna potreba i reciklaža..ivač pla*a. (brazovanje i jačanje svesti. 25326. su 1:-. 'e lje# uključujući i našu.eren(iji u Rio de Saneiru# usvojena je i .9 Dporedi+ Dra"olju& Kavran# ?ordana Petoković# Mesto i ulo$a prava životne sredine u pravnom sistemu 5avezne 2epu#like "u$oslavije# ravo i životna sredina 7z#ornik radova)# Feo"rad# 1>>:# str. :. Posti'anje ovi$ 'adataka tre&a da &ude ostvareno u periodu od 26 "odina i važe retroaktivno# od 1>>. 72< e4unarodne po oći i 7-< an"ažovanosti "ra4ansko" društva. Ma"a4ivač snosi troškove predu'i anja preventivni$ i dru"i$ era 'aštite životne sredine i od"ovoran je 'a 'a"a4ivanje i štetu nanesenu životnoj sredini. "odine.or ulisanje naj&olji$ strate"ija*.** -- .# usvojena na ?on(eren0iji Ujedinjenih na0ija o za%titi životne sredine i održivom razvoju& Rio de Saneiro# 2. svaka lokalna vlast tre&a da u4e u dijalo" sa svoji "ra4ani a# lokalni or"ani'a(ija a i privatni predu'eći a i da usvoji lokalnu %"endu 21.ktivnosti lokalnih vlasti na podr%0i .. Kro' konsulta(ije i posti'anje kon(en'usa lokalna vlast &i učila od "ra4ana i lokalni$ "ra4anski$# društveni$# poslovni$ i industrijski$ or"ani'a(ija i sakupljala in.6 1. 9.$enda G. Poda(i o stanju životne sredine su javni. Milenijumski 0iljevi razvoja Djedinjeni$ na(ija postavljaju osam osnovnih ciljeva kako &i podstakli sve 'e lje# &e' o&'ira da li su &o"ate ili siro ašne# da se usresrede na pro&le e na polju ljudsko" ra'voja.ova država# na Milenijumskom samitu Djedinjeni$ na(ija koji je održan u 0jujorku septe &ra 2. (baveštavanja* 0adležni državni or"ani &la"ovre eno i o&jektivno o&aveštavaju javnost o stanju životne sredine i o 'a"a4enji a koja o"u predstavljati opasnost po život i 'dravlje ljudi i životnu sredinu.. 8edan od osa osnovni$ (iljeva je osi! ranje održivosti prirodne sredine6 koje tre&a reali'ovati pute tri 'adatka+ 03 inte$risanjem prin0ipa održivo$ razvoja u politiku i pro$rame država i okretanjem pro0esa propadanja prirodnih resursa u 1.or isanja# kulture i dru"e ustanove# kao i udruženja "ra4ana# u okviru svoji$ delatnosti# podstiču# us eravaju i o&e'&e4uju unapre4enje svesti o 'načaju 'aštite životne sredine. Maštita životne sredine ostvaruje se propisivanje nor i kvaliteta životne sredine# proi'voda# pro(esa i uslu"a# kao i dru"i$ era i uslova 'aštite životne sredine.. 0aučne ustanove# ustanove u o&lasti o&ra'ovanja# in. #valitet.

"odini.: Deset "odina nakon održavanja 2io ?on(eren0ije# na 5vetskom samitu o održivom razvoju koji je održan u "ohanez#ur$u 2..5. 0a sa o kraju# tre&a na"lasiti da je ro$ram Ujedinjenih na0ija za životnu sredinu A UEB # &io aktivan na teritoriji Cr&ije od 2. 75< da se pose&na pažnja pokloni ra'vojni potre&a a ali$ ostrvski$ država u ra'voju i naj anje ra'vijeni$ 'e alja. "odine# ada je '&o" složenosti situ(ije u Cr&iji &ilo upućeno pis o Djedinjeni na(ija a sa ol&o da D0EP3ova kan(elarija ostane u Feo"radu u i' enjeno o&liku# kao @entar 'a čistiju proi'vodnju i te$nolo"ije koji &i &io o&ra'ovan pri %"en(iji 'a siste 'aštite životne sredine.> Opširnije o aktivnosti a D0EP3a u Cr&iji i @rnoj ?ori ože se pronaći na Ke&3site3u+ KKK.2.2# str. D0EP je i'vršio čitav ni' stručni$ anali'a i projekata 'a četiri ekološke T(rne tačkeU u Cr&iji+ Pančevo# 0ovi Cad# For i Kra"ujeva( 'a čiju su reali'a(iju o&e'&e4ena .= Opširnije o Milenijumskim 0iljevima razvoja UE ože se pronaći na Ke&3site3u+ KKK. D0EP kan(elarija u Feo"radu 'atvorena je -1.1. *o(v (#i! U! 'i(! (i+ (a#i!a 4 o7$asti 3a%tit .inansijski resursi 'a ostvarivanje ovi$ (iljeva.eren(iji.inansijska sredstva donatora.Vu.ikasne pri ene %"ende 21 i 1ileniju ski$ (iljeva ra'voja.or".. 79< da privatni sektor# uključujući i velike i ale ko panije# i aju dužnost da daju doprinos ra'voju pravedi$ i održivi$ 'ajedni(a i društva. 76< da vitalnu ulo"u u održivo ra'voju i aju do orodački narodi..un.or".. "odine. de(e &ra 2. 7-< da se raspoloživi resursi iskoriste 'a do&ro&it čitavo" čovečanstva.suprotnom smeru' G) da se do GH. )ekst 8o$anes&urške deklara(ije o održivo ra'voju ože se pronaći+ Dra"olju& )odorović# Vid Vukosavljević# Bkolo%ka kriza u svetu i od$ovor me3unarodne zajedni0e 7iz#or najzna!ajnijih me3unarodnih dokumenata i ju$oslovenskih propisa)# Cave'ni sekretarijat 'a rad# 'dravstvo i so(ijalno staranje# Institut 'a e4unarodnu politiku i privredu# Feo"rad# 2.-... Pro"ra i D0EP3a u C@? &ili su nastavljeni i u 2.I prepolovi pro0enat ljudi #ez održivo$ pristupa ispravnoj pija6oj vodi i J) posti6i zna!ajno po#olj%anje životnih uslova #arem . -5 . "odine# došlo se do 'aključka da je deo napora D0EP3a i uopšte Djedinjeni$ na(ija u o&lasti 'aštite životne sredine ostao &e' re'ultata# prvenstveno 'ato što najveći industrijski 'a"a4ivači sveta 7C%D# Rusija i dru"i< nisu pri$vatili prin(ipe sadržane u pre4ašnji deklara(ija a ali i konven(ija a# či e su u anjeni re'ultati koje su na planu e4unarodno" prava 'aštite životne sredine nastojale da učine Djedinjene na(ije.2.= koja je usvojena na ovoj Kon.2. D skladu sa ovo Deklara(ijo # osnovne o&ave'e u odnosu na održivi ra'voj su+ 71< da se ra'ličitosti i' e4u ra'ličiti$ naroda i na(ija iskoriste 'a konstruktivno partnerstvo radi posti'anja 'ajedničko" (ilja 2 održivo" ra'voja. Ipak# i 5vetski samit o održivom razvoju u "ohanez#ur$u# potvrdio je ranija opredeljenja i' Štokholmske i 2io deklara0ije kro' -ohanesb ršk deklaracij o održivom razvoj #1.: 1. 7:< da se ojača i unapredi upravljanje na svi nivoi a u (ilju e.Vu. 1. 2=3-1.ivot( sr 'i( 1.HH miliona stanovnika sirotinjskih !etvrti do GHGH* $odine1.un.> 2.. 72< da se# pute odluka o (iljevi a# vre ensko rasporedu i partnerstvu# na u&r'an način po&oljša pristup osnovni potre&a a svi a# kao što su čista voda# sanitarije# adekvatan s eštaj# ener"ija# &ri"a o 'dravlju# o&e'&e4ivanje $rane i 'aštita &iodiver'iteta# te da se 'ajednički i'na4u od"ovarajući .

Pored navedeni$ deklara(ija i ak(ioni$ planova# Djedinjene na(ije su do danas usvojile ili o&e'&e4uju i ple enta(iju čitavo" ni'a konven(ija u o&lasti 'aštitu životne sredine koje# kao me3unarodni u$ovori# i aju o#avezuju6u pravnu sna$u 'a države koje su i$ potpisale i rati. Konven(ijo su najpre de. Dslov 'a stupanje na sna"u ove Konven(ije &io je deponovanje naj anje 6..ikovale Konven(iju<# u skladu sa ovo Konven(ijo # su da+ 71< ra'vijaju# periodično ažuriraju# o&javljuju i stavljaju na raspola"anje Kon. *"asovi staklene &ašte* i dr. Do danas ju je potpisalo oko 1=. arta 1>>5. 0a ovo estu# uka'uje o sa o na neke koje su donete od strane Djedinjeni$ na(ija.ere i postepeno prou'rokovalo kli atske pro ene koje nepovoljno utiču kako na prirodne ekosiste e tako i čovečanstvo uopšte# odlučno su stale na stanovište da 'aštite kli atski siste # kako 'a sadašnje# tako i 'a &uduće "enera(ije ljudi.er te$nolo"ija# etoda i pro(esa# koji a se kontroišu# snižavaju ili sprečavaju antropo"ene e isije "asova staklene &ašte# u svi od"ovarajući sektori a# uključujući ener"etiku# sao&raćaj# industriju# poljoprivredu# šu arstvo i uklanjanje otpada. "odine. )ekst Okvirne konven0ije Ujedinjenih na0ija o promeni klime 7United Eations )ramework 8onvention on 8limate 8han$e) ože se pronaći+ Dra"olju& )odorović# Vid Vukosavljević# Bkolo%ka kriza u svetu i od$ovor me3unarodne zajedni0e 7iz#or najzna!ajnijih me3unarodnih dokumenata i ju$oslovenskih propisa)# Cave'ni sekretarijat 'a rad# 'dravstvo i so(ijalno staranje# Institut 'a e4unarodnu politiku i privredu# Feo"rad# 2. 11. Krajnji (ilj ove Konven(ije# i svi$ sa njo pove'ani$ pravni$ doku enata koje ože doneti Kon. Osnovne o#aveze u$ovornih strana 7država koje su rati. -6 .2# str.or ulišu# ostvaruju pu&likuju i redovno ažuriraju na(ionalne i# u od"ovarajući slučajevi a# re"ionalne pro"ra e koji sadrže ere 'a otklanjanje posledi(a kli e pute rešavanja pro&le a antropo"eni$ e isija# odsranjivanje i uskladištenje "asova staklene &ašte# kao i ere koje doprinose adekvatnoj adapta(iji na pro enu kli e. 72< . rati.eri# što je dovelo do dodatno" 'a"revanje 'e ljine površine i at os. Ctrane3u"ovorni(e# 'a&rinute činjeni(o da je usled ljudski$ aktivnosti došlo do 'načajno" povećanja kon(entra(ije "asova koji i'a'ivaju e.ekat staklene &ašte u at os.Dlo"u Djedinjeni$ na(ija u 'aštiti životne sredine ne tre&a pod(eniti. -123--6. država3člani(a Djedinjeni$ na(ija i dru"i$ u"ovorni$ strana. )akav nivo tre&a da se posti"ne u vre ensko periodu koji &i o o"ućio ekosiste i a da se prirodno prila"ode pro eni kli e# koji &i o&e'&edio da ne &ude u"rožena proi'vodnja "rane i o o"ućio dalji sta&ilan ekono ski ra'voj. *kli atski siste *.ekat staklene &ašte u at os.ikovani$ potpisa# te je ova Konven(ija stupila na sna"u 21.inisani sledeći poj ovi+ *nepovoljne posledi(e pro ene kli e*. 7-< pružaju podršku i sara4uju na ra'voju# pri eni i širenju uključujući trans.eren(ijska strane# je da se posti"ne# u skladu sa odred&a a ove Konven(ije# sta&ili'a(ija kon(entra(ije "asova koji i'a'ivaju e. aja 1>>2. *e isija*.eri na nivo koji &i sprečavao opasne antropo"ene uti(aje na kli atski siste . 03 (kvirna #onvencija $jedinjenih nacija o promeni klime11.ikovale. usvojena je i otvorena 'a potpisivanje u 0jujorku >. *pro ena kli e*. "odine.eren(iji strana na(ionalne katastre e isija i i'vora i' apsor&ovani$ količina svi$ "asova staklene &ašte# koji se ne kontolišu 1ontealski protokolo # koristeći uporedive etodolo"ije.

a'i# ere Protokola će se odnositi sa o na visokoindustrijali'ovane 'e lje# a 'e lje u ra'voju će u se prila"o4avati postepeno# prvenstveno kro' -9 .eren(ija strana# na svo redovno 'asedanju 1>>:..ikasno ostvarivanju Konven(ije.eren(ija strana je najviši or"an ove Konven(ije# redovno ra' atra pitanja ostvarivanja Konven(ije i &ilo koji$ odnosni$ pravni$ doku enata koje ože doneti Kon. Kako i' e4u 'e alja3člani(a postoje ra'like u ukupno učešću u e isiji "asova# Protokolo je 'a svaku člani(u pose&no utvr4en ra'ličit stepen s anjenja# koji tre&a da dovede do željeno" "lo&alno" učinka. #joto protokol i' 1>>:. 'e alja.=.inansiranja 'a pokrivanje svi$ troškova strana 'e alja u ra'voju# u skladu sa o&ave'a a nera'vijeni$ 'e alja utvr4eni$ ovo Konven(ijo . )akav je slučaj sa Islando # koji i a o"ućnost da poveća e isiju "asova 'a čak 1. Kon..ekat staklene &ašte 'a 9 do =W.12. Konven(ijo je osnovana ?on(eren0ija strana. )ako je sa Evropsku uniju# C%D i 8apan# kao (ilj postavljeno s anjenje "asova koji i'a'ivaju e. Kon..6. "odine# stupio je na sna"u tek 19. "odine# a do danas "a je potpisalo više od 15.ekat staklene &ašte# jer "lo&alno 'a"revanje preti da i'a'ove kli atske pro ene# kao što su suše# poplave# podi'anje nivoa ora i nestanak $iljada &iljni$ i životinjski$ vrsta do 21. Konven(ija pravi ra'liku i' e4u ra'vijeni$ i nera'vijeni$ 'e alja# predvi4ajući dodatne o&ave'e 'a ra'vijene 'e lje# kao na pri er# da o&e'&ede nove i dopunske i'vore . "odine. D prvoj . Kritičari Protokola# e4uti # uka'uju da iako sve ere utvr4ene Protokolo i &udu sprovedene# na "lo&alno niovu te peratura va'du$a &i se s anjila 'a sve"a .reon i dr..75< sara4uju u predu'i anju pripre ni$ kli e.W u odnosu na 1>>. 7:< pružaju podršku i sara4uju u o&lasti o&ra'ovanja# o&u(i kadrova i jačanju svesti kod javnosti po pitanji a pro ene kli e i podstiču najšire učešće u to pro(esu# uključujući nevladine or"ani'a(ije i dr.#1W do 21. era 'a adapta(iju na uti(aje pro ene 76< u'i aju u o&'ir pro enu kli e# do i'vodljivo" o&i a# pri sprovo4enju svoje od"ovarajuće društvene# ekono ske i ekološke politike i ak(ija. @ilj Protokola je 'austavljanje porasta te perature na planeti# koja je i'a'vana e isijo štetni$ "asova koji i'a'ivaju e. do 2. Kjoto protokol o&ave'uje -> industrijski$ 'e alja koje su navedene u %neksu I (kvirne #onvencije $jedinjenih nacija o promeni klime # da u periodu od 2.. "odine usvojila je ?joto protokol& kao jedan od naj'načajniji$ prateći$ doku enata ove Konve(ije..e&ruara 2. .<# 'a ukupno 6#2W u odnosu na nivo e isije i' 1>>.eren(ija strana i# u "rani(a a svo" andata# donosi odluke neop$odne 'a podršku e. "odinu usled i'u'etno nisko" 'a"a4enja o koji a se vodilo računa u ovoj 'e lji u prošlosti. Protokol tako4e do'voljava da neke 'e lje# u odre4eno periodu# povećaju e isiju "asova.ekat staklene &ašte 7u"ljen dioksid# etan# . "odine. "odine# što je "otovo 'ane arljivo. 79< pružaju podršku i sara4uju u naučni # te$nološki # te$nički # društveno3 ekono ski i dru"i istraživanji a# siste ski os atranji a i ra'vijanju &anke podataka# pove'ani$ sa kli atski siste o i us ereni$ na produ&ljavanje 'nanja radi s anjivanja ili odstranjivanja preostali$ nei'vesnosti u po"ledu u'roka# posledi(a# ra' era i vre ena pojave kli e u po"ledu ekono ski$ i društveni$ posledi(a ra'ličiti$ strate"ija rea"ovanja. s anje svoje ukupne e isije šest "asova koji i'a'ivaju e...

leksi&ilni$ e$ani'a a* koji tre&aju da doprinesu nje"ovo lakše pri$vatanju. Dru"i e$ani'a predvi4en Protokolo je t'v. "odine#111 a jedno od kasniji$ direktiva sa kraja 2.D# 2usije i 5r#ije i 8rne Gore. Ipak# i pelenta(ija Kjoto protokola u pojedini 'e lja a ED naila'i i na otpore# pre sve"a u Gpaniji# Irskoj i Portu"aliji# koje daleko 'aostaju 'a planirani s anjenje nivoa e isije štetni$ "asova.EMLJE EVROPS*E UNIJE 7Postavljeni (iljevi pre a Kjoto protokolu 'a 'e lje< Me lja %ustrija Danska Hran(uska ?rčka Italija Iolandija Gpanija Velika Fritanija Fel"ija Hinska 111 W 31321 . 112 8oun0il De0ision GHHGFJIKFB8 o( GI . * e$ani'a čisto" ra'vojaU koji se predvi4a o"ućnost da ra'vijene 'e lje ulažu u oderni'a(iju industrijski$ postrojenja i s anjenje e isije u"ljen3dioksida i dru"i$ "asova koji i'a'ivaju e. e isione kredite veći država a3'a"a4ivači a. X26 39#6 39 X16 312#6 3:#6 . Direktiva je čak strožija od Kjoto protokola# jer 'a$teva da se e isija štetni$ i opasni$ "asova na području Dnije s anji 'a =W u odnosu na nivo i' 1>>.ikovan odluko Caveta 1inistara Evropske unije koja je stupila na sna"u -1. "odine do 2.. Dpordi+ Dire0tive GHHJFK. Protokol po'naje nekoliko t'v.1.ektat staklene &ašte# ali na teritoriji nera'vijeni$ odnosno 'e alja u ra'voju# ali se tada ostvareni re'ultati pripisuju ra'vijeni država a3investitori a.9:.e4unarodnu saradnju i e4unarodnu po oć# u (ilju 'a ene postojeći$ te$nolo"ija čisti te$nolo"ija a..2992. *. Protokol je rati..-. "odine.J* O0to#er GHHJ* esta#lishin$ a sheme (or $reenhouse $as emission allowan0e tradin$ within the 8ommunit4 and amendin$ 8oun0il Dire0tive -LFL.ika(iju i pri enu ?joto protokola poka'aće o na pri eri a Bvropske unije# 5.FB8 the Buropean arliament and o( the 8oun0il o( . 1< Bvropska unija je od sa o" početka &ila jedan od veliki$ po&ornika Kjoto protokola. aja 2. Prva takva era svakako je tr"ovina e isija a u"ljen3dioksida# jer pre a Protokolu# države koje e ituju anje "asova staklene &ašte od predvi4eni$ kvota# o"u da prodaju t'v. Rati.pril GHHG 0on0ernin$ the approval& on #ehal( o( the Buropean 8ommunit4& o( the ?4oto roto0ol to the United Eations )ramework 8onvention on 8limate 8han$e and the joint (ul(ilment o( 0ommitments thereunder6 O88i#ia$ Jo4r(a$ L 1&9 o8 1:. "odine#112 utvr4en je siste tr"ovine e isija a na području Dnije# koji su o&u$vaćene neke od naj'načajniji$ industrijski$ o&lasti+ ener"etika# proi'vodnja čelika# proi'vodnja (e enta# proi'vodnja stakla# proi'vodnja (i"ala# proi'vodnja papira i dru"e.FB8 -: .. *JOTO PROTO*OL I POJEDINE .2.

.ika(iju Protokola# nakon če"a je Protokol i .osilna "oriva čije sa"orevanje stvara "asove koji i'a'ivaju e.ikovala Kjoto protokol# iako &i čino rati.12.or alno i nije o"ao da stupi na sna"u. 11- 8onvention on 1iolo$i0al Diversit4# Rio de 8aneiro# 1>>2# $ttp+OOKKK..or alno preu'ela o&ave'e i' do sada najsloženije" e4unarodno" spora'u a o 'aštiti životne sredine.5. )ekst ?onven0ije Ujedinjenih na0ija o #iolo%koj raznovrsnosti ože se pronaći na srpsko je'iku u+ Dra"olju& )odorović# Vid Vukosavljević# Bkolo%ka kriza u svetu i od$ovor me3unarodne zajedni0e 7iz#or najzna!ajnijih me3unarodnih dokumenata i ju$oslovenskih propisa)# Cave'ni sekretarijat 'a rad# 'dravstvo i so(ijalno staranje# Institut 'a e4unarodnu politiku i privredu# Feo"rad# 2. /) 5r#ija i 8rna Gora& i' nejasni$ ra'lo"a# još uvek nije rati.ika(ije# Cr&iji# odnosno @rnoj ?ori# postali dostupni no"i krediti i investi(ije 'a uvo4enje novi$# čisti$ te$nolo"ija# pre sve"a ter oelektrana kao "lavni$ i'vora u"ljen3dioksida# a na taj način &i o"ao da joj &ude s anjen ili otpisan deo spoljnji$ du"ova.ekat staklene &ašte# i'a koji$ stoje oćni industrijski lo&iji.or alno rati.ikovan i podržan od strane rusko" Parla enta. C dru"e strane# o&ave'a Evropske unije je# da u (ilju s anjenja ukupne količine u"ljen3dioksida# ulaže u oderni'ovanje te$nolo"ije nera'vijeni$# odnosno 'e alja u ra'voju u koje spada i Cr&ija# odnosno @rna ?ora. 11. -= . "odine. "odine neopravdano iskjučene 'e lje u ra'voju.ika(ija spora'u a od strane Rusije &ila je od ključno" 'načaja# jer &e' to"a Protokol i' Kjota . 2=93-11.ikovala Protokol# pošto je predsednik Džordž Fuš o(enio da je to 'a C%D isuviše skupo# te da su i' nje"ovi$ (iljeva do 2.Konven(ija o &iološkoj ra'novrsnosti Djedinjeni$ na(ija usvojena je na Kon. /3 #onvencija o biološkoj raznovrsnosti $jedinjenih nacija.or"O.eren(iji u Rio de Saneiru 1>>2. "odine. Elani(e Djedinjeni$ na(ija# svesne istinske vrednosti &iološke ra'novrsnosti# kao i ekološki$# "enetski$ so(ijalni$# ekono ski$# naučni$# edukativni$# kulturološki$ i dru"i$ vrednosti &iološke ra'novrsnosti i njene važnosti 'a ra'voj i održanje životni$ siste a &ios.&iodiv.2# str.ere# potvr4ujući da su države od"ovorne 'a očuvanje svoje &iološke ra'novrsnosti i održivo korišćenje svoji$ &iološki$ i'vora# odlučne da 'aštite i održivo koriste &iološku ra'novrsnost 'a do&ro&it sadašnji$ i &udući$ "enera(ija# spora'u ele su se o osnovni standardi a 'aštite ove o&lasti. -< 2usija& kao jedan od najveći$ svetski$ 'a"a4ivača# rati. Pravi ra'lo'i# e4uti # jesu pre sve"a ekono ski# jer C%D u industriji i danas pretežno koriste . Rati.5.ikovala Protokol# po sve u sudeći 'a$valjujući pritisku Evropske unije# koja odlučno podržava ere koji a &i se s anjilo e itovanje "asova koji i'a'ivaju e. "odine# i'jasnila 'a rati. Ruska Vlada se# početko jula 2. 0a taj način# 1oskva je i ..ikovala je ?joto protokol kraje 2.ekat staklene &ašte.0e ačka Irska !ukse &ur" Portu"al Gvedska ED 321 X132= X2: X5 3= 2< 5jedinjene ameri!ke države s dru"e strane# kao najveći svetski 'a"a4ivač# nije rati. 1oskva se nakon više "odina predo islila i# 'a ra'liku od C%D# rati.

*do aće ili kultivisane vrste* i dr. "odine.inansiranje. ?onven0iju je do sada potpisalo .@iljevi Konven(ije jesu očuvanje &iološke ra'novrsnosti# održivo korišćenje njeni$ ko poneti i pravedna raspodela do&ro&iti koje proi'ila'e i' korišćenja "enetski$ i'vora# na način koji uključuje prikladan pristup "enetski i'vori a# kao i prenos od"ovarajući$ te$nolo"ija# u'evši u o&'ir sva prava nad ti i'vori a i te$nolo"ija a# kao i način koji uključuje od"ovarajuće .2.ikovale ovu Konven(iju je i da uvede od"ovarajuće postupke 'a pro(enu uti(aja planirani$ projekata na životnu sredinu koji &i o"li i ati nepovoljan uti(aj na &iološku ra'novrsnost# u (ilju da se takav uti(aj i'&e"ne ili u anji# i "de je to prikladno# o o"ući učešće javnosti u takvi postup(i a. arta 2. 79< ra'viti iil održavati potre&no 'akonodavstvo iOili dru"e propise koji a se ure4uje 'aštita u"roženi$ vrsta i popula(ija i dr. Konven(ija de. 76< unaprediti održiv i 'a životnu sredinu pri$valjiv ra'voj u područji a koja se "raniče sa 'aštićeni područji a. Cvaka u"ovorna strana u eri u kojoj je to o"uće ora+ 71< uspostaviti siste 'aštićeni$ područja ili područja "de tre&a pri eniti pose&ne ere 'a očuvanje &iološke ra'novrsnosti. Konven(ijo su ure4ena i dru"a pitanja koja se odnose na &iodiver'itet. *&iološki i'vori*. 75< unaprediti 'aštitu ekosiste a i prirodni$ staništa.iniše 'načenje pojedini$ i'ra'a koji se u njoj koriste# kao na pri er+ *&iološka ra'novrsnost*. 7-< ra'viti s erni(e 'a oda&ir# uspostavljanje i upravljanje 'aštićeni područji a ili područji a "de tre&a pri eniti pose&ne ere 'a očuvanje &iološke ra'novrsnosti. O&ave'a država koje su rati. -> . *&iote$nolo"ija*.LK strana u$ovorni0a& a najve6i deo u$ovorni0a je i rati(ikovao ovu konven0iju* 5avezna 2epu#lika "u$oslavija # danas 5r#ija i 8rna Gora# rativikovala je ovu Konven(iju 1. 72< voditi i upravljati &iološki i'vori a važni 'a očuvanje &iološke ra'novrsnosti. Cvaka u"ovorna strana će# u skladu sa svoji pose&i uslovi a i o"ućnosti a# ra'viti na(ionalne strate"ije# planove i pro"ra e 'a očuvanje i održivo korišćenje &iološke ra'novrsnosti ili će sa ti (ilje usvojiti već postojeće strate"ije# planove ili pro"ra e# koji će# i' e4u ostalo" odra'iti ere planirane ovo Konven(ijo ..

0ai e po svojoj . "odine# u Cavet Evrope pri ljena je i Državna 'ajedni(a Cr&ija i @rna ?ora. 'e lja# -. aja 1>5>.2. 03 #omitet ministara je osnovno političko i 'akonodavno telo Caveta Evrope koje donosi odluke. 75< pružanje po oći u učvršćivanju de okratije kro' i ple enta(iju politički$# 'akonodavni$ i ustavni$ re.o&ija# netoleran(ija# or"ani'ovani kri inal# tr"ovina narkoti(i a# tr"ovina ljudi a# 'aštitita životne sredine i dr. /3 Parlamentarna sk pština je savetodavni or"an čije članove predstavljaju na(ionalni parla enti svi$ država člani(a.5. Or2a(i Sav ta Evro" Or"ani Caveta Evrope su ?omitet ministara.or i. . 72< unapre4enje svesti i podsti(anje ra'voja kulturno" identiteta i ra'ličitosti evropski$ 'e alja.&. On se po pravilu sastaje dva puta "odišnje# dok u e4uvre enu# i' e4u dva šesto esečna 'asedanja# Ko itet deluje operativno na nivou a &asadora država člani(a pri Cavetu Evrope u Ctra'&uru. Danas Cavet Evrope i a 56 'e alja člani(a.A/TITA ŽIVOTNE SREDINE -.1. 5. Cvakako naj'načajniji pravni doku enti koje donosi Ko itet inistara jesu konven(ije jer one i aju o&ave'ujuću pravnu sna"u 'a države koje su i$ potpisale i rati. OC0IV%08E# @I!8EVI# 0%D!ES0OC) I OR?%0I C%VE)% EVROPE &.1. Ko itet inistara čine inistri inostrani$ poslova 'e alja člani(a 7ili nji$ovi stalni predstavni(i<. 7-< traženje rešenja 'a pro&le e sa koji a se suočava evropsko društvo# kao npr.1.. davanje predlo"a 'a usvajanje teksta neke konven(ije<.-. Ona ne donosi pravno o&ave'ujuće odluke 'a države člani(e# ali svaka njena odluka i a veliki politički i oralni 'načaj. Bvropski sud za ljudska prava i 5ekretarijat 5aveta Bvrope. 2. "odine. One o"u i ati o&ave'ujući i neo&ave'ujući karakter 'a države3člani(e i donose se u . Ckupština ože doneti re'olu(ije koji a se Ko itetu inistara preporučuje predu'i anje odre4eni$ ak(ija 7npr.1. Kao poslednja# 56. arlamentarna skup%tina. SAVET EVROPE I .or i konven(ija# deklara(ija# re'olu(ija i preporuka o pojedni e4unarodni i politički pitanji a. Osnovni (iljevi Caveta Evrope su+ 71< 'aštita ljudski$ prava# de okratija i vladavina prava. ?on$res lokalnih i re$ionalnih vlasti Bvrope. Cavet Evrope ini(ijalno je osnovalo 1.or i konven(ije predstavljaju sa"lasnost volja i' e4u veće" &roja država# sa (ilje da se proi'vedu odre4eni pravni e. pro&le diskri ina(ije na(ionalni$ anjina# kseno. 'e alja potpisni(a u"ovora+ Fel"ija# Danska# Hran(uska# Irska# Italija# !ukse &ur"# Iolandija# 0orveška# Gvetska i Velika Fritanija. )o je prva re"ionalna e4unarodna or"ani'a(ija koja je nastala na evropsko tlu posle Dru"o" svetsko" rata# sa (ilje da doprinese ujedinjenju 'e alja Evrope. . &.ikovale. Os(iva(! i #i$! vi Sav ta Evro" Cavet Evrope je ustanovljen !ondonski u"ovoro od 6.ekti.

. Clična situa(ija je i sa Evropsko so(ijalno poveljo 7European Co(ial @$arter< i' 1>91.2. Masedanje koje traje ese( dana sastoji se od četiri odvojene sesije koje traju po nedelju dana. "odine u slično slučaju u 0e ačkoj 7u ve'i 'a proširenje &erlinsko" aerodro a Gene. 43 #on!res lokalnih i re!ionalnih vlasti je telo u čije sastavu se nala'e predstavni(i lokalni$ vlasti 'e alja člani(a Caveta Evrope raspore4eni$ u dva veća 2 Veće lokalni$ vlasti i Veće re"iona sa (ilje da unapredi ra'voj de okratski$ pro(esa na re"ionalno i lokalno nivou. Dporedi+ ?ordana Ilić3Popov# 5avet Bvrope i za%tita životne sredine# @entar 'a Feo"rad# 2.9. :31=... EVROPCK% KO0VE0@I8% O M%G)I)I !8DDCKII PR%V% I OC0OV0II C!OFOD% I PR%VO 0% MDR%VD SIVO)0D CREDI0D Kao što se to desilo i sa naj'načajniji doku enti a Djedinjeni$ na(ija# ni Evropska konven(ija o 'aštiti ljudski$ prava i osnovni$ slo&oda ne "arantuje pravo na 'dravu životnu sredinu kao osnovno# odnosno .eld<# ne ački Cud je od&io tuž&u "ra4ana ovo" naselja# koji su je podneli usled stra$a od poten(ijalno" povećanja 'a"a4enja i &uke i'a'vane avio3sao&raćaje . 53 'vropski s d za lj dska prava je sudski or"an uspostavljen Evropsko konven(ijo o 'aštiti ljudski$ prava i osnovni$ slo&oda koja je otvorena 'a potpisivanje u Ri u 1>6... Dru"o# pravo na životnu sredinu "u&i svoju sa osvojnost. "odine.Parla entarna skupština se sastaje jedno "odišnje. Države oraju poštovati odluke suda# pa čak i da# ukoliko se pokaže neop$odni # pro ene svoje 'akonodavstvo kako &i "a uskladile sa prakso Evropsko" suda 'a ljudska prava. ir i antiratnu ak(iju# ir i antiratnu ak(iju# 51 . 0aročiti 'načaj Evropsko" suda 'a ljudska prava je u to e što on odlučuje i o predstavka a "ra4ana3pojedina(a koji žive na teritoriji država člani(a kada s atraju da i je neko pravo# koje je kao takvo utvr4eno ovo Konven(ijo 7a 'ati i dodatni protokoli a<# povre4eno odluko državo" or"ana države3člani(e# nakon što su pret$odno is(rpli sva pravna sredstva u svoji 'e lja a.2# str. "odine# ali su ovi napori do danas ostali &e' uspe$a.O=1< koji se žalio na posledi(e koje na nje"ov porodični život i a va'dušni sao&raćaj koji se odvija na londonsko aerodro u Iitrou koja se nala'i u neposrednoj &li'ini nje"ove kuće 7&uka pri u'letanju i sletanju aviona<.115 -. Ovakav kon(ept koji ne "arantuje pravo na 'aštitu životne sredine kao sa ostalno 2 sui "eneris pravo i a 'a posledi(u dva &itna o"raničenja.2# str. Cve države potpisni(e Evropske konven(ije i enuju po jedno" sudiju u sastavu Cuda. Prvo# povreda prava na 'dravu životnu sredinu ne u'i a se sa ostalno# već jedino u ve'i sa odre4eni 'aštićeni pravo 7npr. Predlo'i o uključivanju prava na 'dravu životnu sredinu u tekst Co(ijalne povelje datiraju još od 1>:. 115 116 Dporedi+ ?ordana Ilić3Popov# 5avet Bvrope i za%tita životne sredine# @entar 'a Feo"rad# 2.unk(iji prava 'aštite životne srednine kro' pravo na život# pravo na poštovanje privatno" i porodično" života i dru"i$ prava 'aja čeni$ Konven(ijo našli su se pred Evropski sudo # kao na pri er u slučaju Hrederi(k Fa""s R Djedinjeno Kraljevstvo 7'a$tev &r.unda entalno ljudsko pravo# kao ni kasnije usvojeni dodatni Protokoli koji danas predstavljaju sastavni deo ove Konven(ije. "odine. >-1. pravo na život<. 1>322. Ipak# pojedini slučajevi koji su posredno &ili u .116 I pored 'au'eto" stava Evropsko" suda 'a ljudska prava# početko 2.

2.&. 72< unapre4enje saradnje i' e4u 'e alja potpisi(a u o&lasti 'aštite prirode. "odine# kada je ispunjen neop$odan uslov da Konven(ija &ude potpisana i rati. septe &ara 1>:>. 0a ovo estu# uka'aće o sa o na konven(ije koje je Cavet Evrope do danas doneo na planu 'aštite životne sredine# usled o&ave'ujuće pravne sna"e koje one# kao doku enti i aju 'a države koje su i$ potpisale i rati. "odine u švaj(arsko "radu Fernu 7Fernska konven(ija<. "odine# konven(iju je potpisalo 56 'e alja 7-> 'e alja člani(a Caveta Evrope# ali i četiri a.ikovana od strane naj anje 6 država3člani(a Caveta Evrope. D to s islu države su Konven(ijo o&ave'ne da propišu od"ovarajući postupak u ve'i sa prodajo # transporto ili ponudo 'a prodaju žive ili rtve divljači kao i da sprovede odre4ene ad inistrativne ere# kao na pri er da odredi se'onu lova# lovostaja# privre ene ili stalne 'a&rane nji$ove eksploata(ije i sl.<. Fernska konven(ija predvi4a osnivanje 0ad'orno" od&ora u koje je svaka 'e lja potpisni(a predstavljena sa naj anje jedni dele"ato . Konven(ija tako4e nalaže da eksploata(ija divljači ora da &ude ure4ena na način da se ne dovede u pitanje njen opstanak. Osnovni (iljevi Fernske konven(ije su+ 71<očuvanje divlji$ &iljni$ i životinjski$ vrsta i nji$ovi$ prirodni$ staništa# naročito oni$ vrsta i staništa 'a čije očuvanje je neop$odna saradnja i' e4u nekoliko država.ričke 'e lje i Evropska ekono ska 'ajedni(a<.1. Konven(ija je stupila na sna"u juna 1>=2. &esnila i sl. Ipak# Konven(ija ne 'a&ranjuje $vatanje ili u&ijanje 'aštićeni$ životinjski$ vrsta i' $u ani$ ili $u anitarni$ ra'lo"a naročito onda kada se to čini kao posledi(a sprečavanja širenja 'ara'ni$ &olesti 7npr. D po"ledu 'aštite divlji$ &iljni$ vrsta# Konven(ija 'a&ranjuje &ranje# sakupljanje# sečenje i čupanje i' korena# kao i posedovanje# tr"ovinu odnosno ra' enu odre4eni$ divlji$ &iljni$ vrsta. &.-. Osnovni 'adatak Od&ora 52 . DOKD1E0)I C%VE)% EVROPE D OF!%C)I M%G)I)E SIVO)0E CREDI0E Cavet Evrope je do danas usvojio više doku entat 7konven(ija# re'olu(ija# preporuka< u koji a (entralno esto 'au'i a 'aštita životne sredine. D po"ledu 'aštite divljači# 'a&ranjeno je svako $vatanje# na erno u'ne iravanje držanje i u&ijanje 'aštićeni$ životinjski$ vrsta kao i oštećenje i uništavanje nji$ovi$ prirodni$ staništa 7 esta 'a $ranjenje i od or<. 7-< pose&na 'aštita u"roženi$ i retki$ &iljni$ i životinjski$ vrsta.. Konven(ija tako4e 'a&ranjuje u'i anje jaja i' "ne'a i nji$ovo uništavanje čak i kada su pra'na# kao i posedovanje i tr"ovinu takvi životinja a# &ilo da su žive ili rtve uključujući i preparirane životinje.0<53 otvorena je 'a potpisaivanje 1>.ikovale. Konven(ija koristi i'ra' Tdivlje vrsteU i koristi se u na eri da se isključe one &iljne i životinjske vrste koje se do&ijaju "ajenje ili kultivi'a(ijo vrsta. *o(v (#i!a o oč4va(!4 vro"sk 'iv$!ači i (!i+ovi+ "riro'(i+ sta(i%ta #onvencija o oč vanj evropske divljači i njihovih prirodnih staništa 67onvention on the 7onservation o" ' ropean 8ildli"e and Nat ral 9abitats: '. Do kraja 2.S.-.

inisala je i poja Topasne aktivnostiU i Topasne supstan(eU 7 aterije<. TRukovala(U je li(e koje vrši kontrolu opasne aktivnosti.potpisa o rati.ika(iji država člani(a. Dporedi+ ?ordana Ilić3Popov# 5avet Bvrope i za%tita životne sredine# @entar 'a Feo"rad# 2. industrija# ko er(ijalne aktivnosti# poljoprivredne i naučne aktivnosti i dr. Ma naknadu štete neop$odno je da postoji u'ročna ve'a i' e4u štete i opasne prirode aktivnosti koja se vrši.<# koje o"u da dovedu u opasnost život i 'dravlje ljudi# nji$ovu i ovinu i životnu sredinu.S No. Do isključivanja o&jektivne od"ovornosti ože doći sa o u slučaju ratno" stanja# "ra4anski$ ratova i dru"i$ slični$ slučajeva# koji su taksativno na&rojani Konven(ijo .11: &. Da &i stupila na sna"u neop$odno je deponovanje naj anje .ikovala ovu Konven(iju.i'ičke ili $e ijske oso&ine koje predstavljaju 'načajan ri'ik 'a čoveka# životnu sredinu ili i ovinu 7eksplo'ivne supstan(e# 'apaljive i toksične supstan(e# preparati koji su kar(ino"eni# uta"eni i dr. Konven(ija se pri enjuje na situa(ije kada se in(ident do"odio na teritoriji 'e lje potpisni(e# &e' o&'ira na to "de se osećaju posledi(e štete.&.ivot(4 sr 'i(4 #onvencija o !ra.2# str. 0@<3 otvorena je 'a potpisivanje u švaj(arsko "radu !u"anu juna 1>>-.2. !u"ano konven(ija de.a(sko! o'2ovor(osti 3a %t t (asta$ 4s$ ' aktiv(osti o"as(i+ "o .ctivities &an!ero s to the 'nvironment: '.ikasnije sprovo4enju odreda&a Konven(ije... D s islu ove Konven(ije Tin(identU je svaki i'nenadni do"a4aj 7požar# e isija štetni$ aterija i sl. ir i antiratnu ak(iju# ir i antiratnu ak(iju# 5- . "odine. *o(v (#i!a o krivič(o"rav(o! 3a%titi . Iako je ovu Konven(iju do kraja 2.anskoj od!ovornosti za štete nastale sled aktivnosti opasnih po životn sredin 67onvention on 7ivil =iabilit> "or &ama!e ?es ltin! "rom .&. TOpasna supstan(aU podra'u eva supstan(e koje i aju .< koje i aju isto poreklo i koje dovode do oštećenja ili predstavljaju o'&iljnu opasnost od nastanka štete.je da prati ostvarivanje odreda&a Konven(ije u (ilju ra'voja divlji$ &iljni$ i životinjski$ vrsta i nji$ovi$ potre&a# te od&or i a ovlašćenje da čini preporuke 'e lja a potpisni(a a da donesu odre4ene odluke koji &i doprinele e. 293-6..&. Prin(ip o&jektivne od"ovornosti tre&a da podstakne rukovao(a da preu' e sve ra'u ne preventivne ere koje o"u da i'&e"nu nastanak štete.a&rički$ postrojenja# od o enta nji$ovo" utovara do o enta istovara. 2-329. TOpasna aktivnostU je svaka aktivnost koje se vrše u okviru o&avljanja odre4eni$ delatnosti 7npr.ivot( sr 'i( 119 11: Dporedi+ ?ordana Ilić3Popov# 5avet Bvrope i za%tita životne sredine# @entar 'a Feo"rad# 2.2# str. "odine potpisalo devet 'e alja člani(a CE# ona još uvek nije stupila na sna"u# jer ni jedna 'e lja3člani(a do danas nije rati.2.<.119 &. *o(v (#i!a o 2ra. Konven(ija predvi4a i odre4ene i'u'etke od pravila "ra4anske od"ovornosti 'a štetu# kao na pri er u slučaju kada je šteta nastala pri prenosu# odnosno pre eštanju opasni$ supstan(i sa jedno" na dru"o esto u okviru . Cuštinsko o&eležje !u"ano konven(ije je to što ona uvodi prin(ip o&jektivne od"ovornosti# odnosno od"ovornosti &e' krivi(e rukovao(a# čiju osnovu čini ri'ik i'a'van o&avljanje opasne aktivnosti.

.2.or alni postupak koji o&u$vata istraživanje# projektovanje i stvaranje novi$ pej'aža# kako &i se i'ašlo u susret potre&a a i 'a$tevi a ljudi koji žive na odre4eni prostori a..S No.#onvencija o krivičnopravnoj zaštiti životne sredine 67onvention on the Protection o" 'nvironment thro !h 7riminal =aA3 otvorena je 'a potpisivanje nove &ra 1>>=. Evro"ska ko(v (#i!a o " !3a.2# str. ?lavni (ilj takvi$ planski$ projekata je da se radikalno preo&likuju oštećeni pej'aži. D s islu ove konven(ije+ *upravljanje pej'ažo * o'načava ere koje se# u skladu sa prin(ipo održivo" ra'voja# predu'i aju u na eri da se o&e'&edi redovno održavanje pej'aža.'e alja člani(a Caveta Evrope# ali je ni jedna 'e lja nije rati.359. Osnovni (ilj Evropske konven(ije o pej'ažu je da podstakne vlasti u 'e lja a potpisni(a a da usvoje od"ovarajuće politike i ere na lokalno # re"ionalno # na(ionalno i e4unarodno nivou 'aštite i upravljanje i planiranje pej'aža širo Evrope# kako &i se održao i unapredio kvalitet i karakteristike evropsko" pej'aža. Konven(ija predvi4a da svaka 'e lja potpisni(a ora da usvoji neop$odne ere u svoji na(ionalni 'akonodavstvi a 'a utvr4ivanje odre4eni$ krivični$ dela sa odre4eni radnja a inkri ina(ije koje su kao takve utvr4ene ovo Konven(ijo .ikovale 70orveška# 1oldavija i Irska<. -635.&. Osnovni (iljevi ove Konven(ije su+ 71< potre&a vo4enja 'ajedničke krivične politike u (ilju 'aštite životne sredine. "odine u Ctra'&uru. Dporedi+ ?ordana Ilić3Popov# 5avet Bvrope i za%tita životne sredine# @entar 'a Feo"rad# 2...ika(iji.instru enta rati.11= &. Kao i kod pret$odne Konve(ije# uslov 'a njeno stupanje 'a sna"u je deponovanje . Do sada je Konven(iju potpisalo 25 'e lje# ali su je sa o .ikovala. 0a taj način pej'až se uskla4eno i održivo ra'vija# o o"ućavajući ostvarivanje ekono ski$ i so(ijalni$ potre&a. 7-< neop$odnost da se kršenje prin(ipa 'aštite životne sredine propiše kao krivično delo koje podleže od"ovarajući sank(ija a. 0BC3 otvorena je 'a potpisivanje okto&ra 2. Ma stupanje ove Konven(ije neop$odno je 1. potpisa o rati.-.aune kao i prirodni resursi &udu 'aštićeni svi raspoloživi sredstvi a# uključujući i krivičnopravne ere. 72< potre&a da život i 'dravlje ljudi# .. "odine u italijansko "radu Hiren(i.2# str. *planiranje pej'ažo * je .lore i . "odine# ovu Konven(iju potpisalo je 1. 75< krivično "onjenje i kažnjavanje počinila(a krivični$ dela u o&lasti 'aštite životne sredine i želja da se u to (ilju ojača e4unarodna saradnja..11> 11= 11> Dporedi+ ?ordana Ilić3Popov# 5avet Bvrope i za%tita životne sredine# @entar 'a Feo"rad# 2. 5.'e lje rati. Do kraja 2.4 'vropska konvencija o pejzaž 6' ropean =andscape 7onvention '.. ir i antiratnu ak(iju# ir i antiratnu ak(iju# 55 .ika(ije.

1=31>. Dporedi+ 1iroslav Prokopijević# Trži%na demokratija >. 8oš dva 'načajna u"ovora# koji su u i'vesnoj eri i' enjeni raniji u"ovori Evropske 'ajedni(e i Evropske unije# su . 2. )eritorijalne "rani(e ED se prostiru do "rani(a Felorusije# )urske i Dkrajine# a uskoro će# ulasko Fu"arske i Ru unije 7koje se očekuje 2. i U$ovor iz Ei0e iz GHH. "odine<# one i'aći i na @rno ore.--G) koji je konačno rati.1. aprila 1>61. ?rčka# 1>=9.321. Os(iva(! Evro"sk 4(i! Dvadesetpet 'e alja koje trenutno čine Evropsku uniju 7ED< predstavljaju najveće jedinstveno tržište u svetu i svakako jednu od dve naj'načajnije "rupa(ije tržišni$ de okratija u svetu. nove &ra 1>>-. Pored ove dve 'e lje# od &alkanski$ odnosno 'e alja ju"oistočne Evrope# skoriji ula'ak u Evropsku uniju ože očekivati sa o još Irvatska. Trži%na demokratija Bvropske unije# ?ra4anske ini(ijative# Feo"rad# 2..msterdamski u$ovor iz . "odine# i od tada dotadašnja Evropska 'ajedni(a 'vanično enja na'iv u Bvropsku Uniju.6# str. Dkrajina# Felorusija i 1oldavija su tako4e evropske 'e lje# ali '&o" stanja ekono ije# prava i politike# u Dniji još ne postoji ideja o nji$ovo pri$vatanju u članstvo. "odine Majedni(i pristupa Repu&lika Irska# 'ati 1>=1.321. D (ilju dalje" jačanja EM# države člani(e su 'aključile "edinstveni evropski akt 71>=9< koji je otvorio vrata 'a kasnije usvajanje Mastrihtskih sporazuma o osnivanju Bvropske unije 7.6# str. odnosno 2. "odine ariskim u$ovorom o osnivanju Bvropske zajedni0e za u$alj i !elik 7EMDE<# i nastavljeno je 'aključenje dva Ri ska u"ovora# od 26.--.ikovan 1.. )ežnja EM je &ila da postane jedinstveno tržište i da vodi jedinstvenu spoljnotr"ovinsku i onetarnu politiku.. EVROPS*A UNIJA I . str.1212. Credino 2. Potpisni(e Parisko" u"ovora &ile su Hran(uska# 0e ačka# Italija# Fel"ija# Iolandija i !ukse &ur"# koji se s atraju i osnivači a današnje Evropske unije.. 52356. 56 . arta 1>6:.=. 2..A/TITA ŽIVOTNE SREDINE 5..1. "odine# o osnivanju Bvropske ekonomske zajedni0e 7EEM< i Bvropske zajedni0e za atomsku ener$iju 7EDRO%)O1<. "odine.121 Ce nekoliko patuljasti$ 'e alja u Evropi 7!i$tenštajn# Can 1arino# Vatikan# %nodra<# člani(e Dnije danas nisu Island# 0orveška# Gvaj(arska# kao i nekoliko &alkanski$ 'e alja 7%l&anija# Fosna i Ier(e"ovina# Fu"arska# Ru unija# Irvatska# 1akedonija i Cr&ija i @rna ?ora<.:. OC0IV%08E# @I!8EVI# 0%D!ES0OC)I I OR?%0I EVROPCKE D0I8E -.-.6# str. 12O % sderda sko u"ovoru i D"ovoru i' 0i(e opširnije+ 1iroslav Prokopijević# Bvropska unija A uvod# Cluž&eni "lasnik# Feo"rad# 2. 122 Dporedi+ 1iroslav Prokopijević# Bvropska unija A uvod# Cluž&eni "lasnik# Feo"rad# 2. "odine i Gvedska# Hinska i %ustrija..122 Evrposka 'ajedni(a 7kako se ovaj ter in du"o "odina koristio u svakodnevno "ovoru i pu&li(isti(i< je pravno sastavljena od već navedene tri evropske 'ajedni(e..5. "odine# člani(e Evropske unije postale su i+ Estonija# !etonija# !itvanija# Poljska# Eeška# Clovačka# 1a4arska# Clovenija# 1alta i Kipar. Do prvo" proširenja dola'i 1>:2. Portu"al i Gpanija# a 1>>6. 121 Dporedi+ 1iroslav Prokopijević# Bvropska unija A uvod# Cluž&eni "lasnik# Feo"rad# 2.1.. Već 1>:6.1. Osnivanje Evropske unije 'apočelo je još 1=. "odine# kada u tadašnju Evropsku 'ajedni(u ula'e Velika Fritanija i Danska.12.

2.5. 72< jedinstveni onetarni siste Dnije i 7-< 'ajedničku spoljnu i &e'&edonosnu politiku Dnije. O Evropsko parla entu opširnije po"ledati+ 1iroslav Prokopijević# Bvropska unija A uvod# Cluž&eni "lasnik# Feo"rad# 2. ?odišnje i a dvanaest redovni$ 'asedanja parla enta i to svako" ese(a u trajanju od jedne nedelje. /. "odine na sa itu u Pari'u.. "odine# Parla ent se sastojao od 929 članova3poslanika koji su or"ani'ovani u političke poslaničke "rupe. "edinstvenim evropskim aktom# države člani(e Evropske Dnije pri$vatile su sledeće (iljeve+ 71< jedinstveno tržište Dnije.ova država ili vlada 125 126 Dporedi+ Fru(e D.125 Or"ani Evropske Dnije su+ 03 'vropski parlament koji predstavlja de okratski i'a&ran or"an# na opšti # univer'alni i neposredni i'&ori a od svi$ "ra4ana država člani(a Dnije.urtu na 1ajni. Cedni(e Evropsko" parla enta se najčešće održavaju u Ctra'&uru. (r!ani 'vropske $nije.t$ edition# *Nest Pu&lis$in" @O. 1i$! vi i or2a(i Evro"sk U(i! 0.-. "odine# i sa eventualni poslani(i a Fu"arske i Ru unije# &roj poslanika je o"raničen na :-2.inansijski$ siste a osnivanje 1anke Bvropske unije# sa sedište u Hrank. 59 . Vesna Knežević3Predić# ?ako deluje pravni poredak Bvropske UnijeM# @entar 'a antiratnu ak(iju# Feo"rad# 2.*# 0eK York# !os %n"eles# Can Hran(is(o# 1>>6# p.. Opšti i neposredni i'&ori 'a članove parla enta su uvedeni 1>:>.1. D nadležnosti najviši$ or"ana ED je vo4enje spoljne i &e'&edonosne politike Dnije i u to s islu se predvi4a jačanje već 'apočeto" or"ani'ovanja 'ajednički$ od&ra &eni$ sna"a 2 Bvropsko$ korpusa.126 Cedni(e parla enta o"u &iti redovne# dopunske i vanredne. His$er# 1i($ael 8. 7iljevi 'vropske nije. 1131=. Or"ani Evropske Dnije i nji$ove nadležnosti su veo a slični sa or"ani a u savre eni parla entarni država a. On nije predvi4en u"ovori a ED# već je nastao kao re'ultat ne. 0akon poslednje" proširenja Evropske unije 2.. D (ilju posti'anja jedinstveno" tržišta Evropske Dnije# Dnija je usvojila preko tri stotine pravni$ propisa koji će &iti neposredno pri enjivani na teritorija a svi$ država člani(a# osi u slučajevi a pose&ni$ okolnosti# kada neki od ovi$ propisa ne &i &ili pri enjivani u odre4eni 'e lja a člani(a a 7privremeno izuze6e)* D &udućnosti će ovakva ekono ska inte"ra(ija još inten'ivnije usavršavati evropsko tr"ovačko pravo. Posti'anje jedinstveno" onetarno" tržišta pretpostavlja uvo4enje jedinstvene onete 2 eura# uskla4ivanje &ankarski$ kreditni$ i . Ko iteti parla enta su u Friselu# a sekretarijat je u !ukse &ur"u. ED je 'asnovana na prin(ipu nadna(ionalnosti kada je reč o pitanji a koja su preneta u nadležnost Dnije# a to su ekono ska pitanja# pitanje e4unarodne ra' ene unutar Dnije i sa 'e lja a van nje itd. "odine# te je Evropski parla ent postao jedno široko i de okratsko telo ED# čiji se poslani(i &iraju na period od 6 "odina. Evropski parla ent i'"lasava evropski &udžet i deli 'akonodavnu vlast sa Caveto ED. /3 'vropski savet je osnovan 1>:5. On je or"an podsti(anja delatnosti čitave Dnije# ali i or"an kontrole rada dru"i$ or"ana i institu(ija Dnije. Iako od ranije postoji ini(ijativa da se Evropski parla ent o&jedini u Friselu# takvu odluku veto &lokiraju Hran(uska i !ukse &ru". 262. P$illips# The Le$al& Bthi0al& and 2e$ulator4 Bnvironment o( 1usiness# Hi. 663:1.6# str.or alni$ sastanaka še.1# str. Od proširenja ED na 16 država člani(a 1>>6.

1# str. 8edinstveni evropski akt 71>=9< dalje jača nadležnosti i delovanje Ko isije.ika(iji od strane Evropsko" parla enta. D pravni akti a koje je Ko isija donela oživotvorena je 'a isao o stvaranju Dnije kao relativno čvrste 'ajedni(e evropski$ država člani(a. 0aj'načajniji akt koji je Cavet doneo je 5ve!ana deklara0ija o Bvropskoj Uniji i' 1>=-. 1131=. -9356... Predsedavanje traje kratko# ali je važno# jer svaka 'e lja i a neke prioritete# koje pokušava da na etne toko svo" andata. Vesna Knežević3Predić# ?ako deluje pravni poredak Bvropske UnijeM # @entar 'a antiratnu ak(iju# Feo"rad# 2.5. članova3ko esara# da &i se nji$ov &roj nakon poslednje" proširenja# tačnije od 1. Pre a 0a(rtu Dstave Evropske unije# sastan(i &i tre&ali da se održavaju tro esečno. 12: Opširnije o Cavetu Evropske unije po"ledati+ 1iroslav Prokopijević# Bvropska unija A uvod# Cluž&eni "lasnik# Feo"rad# 2.12= @3 S d pravde i s d prve instance D Cud pravde je "lavni pravosudni or"an ED.12: Cavet inistara i a i svoj po oćni or"an# a to je ?omitet stalnih predstavnika# koji pripre a rad Caveta i i'vršava nalo"e koji su u povereni. Vesna Knežević3Predić# ?ako deluje pravni poredak Bvropske UnijeM # @entar 'a antiratnu ak(iju# Feo"rad# 2. Predsedavajuće 'e lje su od"ovorne 'a održavanje sa ita i sastanaka tela Dnije. Castav Caveta inistara se enja u 'avisnosti od pitanja koja su na dnevno redu sedni(e. Ko esare spora'u no i enuju države3člani(e a i enovanje čitave Ko isije podleže rati. "odine# koja je i poslužila 'a preo&ražaj Evropske 'ajedni(e u Evropsku Dniju. -9.6# str.1# str. Vesna Knežević3Predić# ?ako deluje pravni poredak Bvropske UnijeM # @entar 'a antiratnu ak(iju# Feo"rad# 2.. 53 #omisija 6'vropska komisija3 je or"an Dnije koji je ne'avisan od pojedinačni$ interesa država člani(a. 1andat traje pet "odina u' o"ućnost rei'&ora. Elanovi Ko isije oraju isključivo voditi računa o interesi a Dnije kao (eline i 'a&ranjeno i je da pri aju &ilo kakva uputstva ili instruk(ije od svoji$ atični$ država. Ko isija je i'vršni or"an ED i donela je desetine $iljada pravni$ akata# a nji$ova pravna priroda se ože uporediti sa prirodo pod'akonski$ akata koje donose i'vršni or"ani 'e alja# kao što su vlade# inistarstva itd. Ko isija se do poslednje" proširenja sastojala od 2.1# str. Od 1>6:. Evropski savet# se po pravilu# sastaje dva puta "odišnje i ti sastan(i a# pored še.6# str. Ovo je prvenstveno politički or"an koji radi na i'"radnji Evropske Dnije.država člani(a. "odine povećao na -. 56366.129 43 Savet 6Savet ministara 'vropske $nije3 je osnovni or"an Dnije i nje"a sačinjavaju inistri# i to po jedan i' svake države člani(e# ovlašćeni da o&avežu vlade svoji$ 'e alja na ispunjenje svi$ odluka i' nji$ovi$ resora.. 1131=... 1inistri spoljni$ poslova raspravljaju i odlučuju ne sa o o pitanji a spoljne politike već i o svi opšti pitanji a Dnije.6# str.. 5: ..ova država ili vlada država člani(a# prisustvuje i predsednik i neki od članova Ko isije ED# kao i inistri spoljni$ poslova država člani(a. Caveto inistara predsedava po redosledu nai' enično predstavnik svake države3člani(e# a andat predsedavajuće" traje šest ese(i. 12= Opširnije o Ko isiji po"ledati+ 1iroslav Prokopijević# Bvropska unija A uvod# Cluž&eni "lasnik# Feo"rad# 2. av"usta 2. "odine je utvr4en sa sva tri &a'ična u"ovora o osnivanju 2 D"ovor o osnivanju Evropske 'ajedni(e 'a u"alj i čelik# Evropske ekono ske 'ajedni(e i Evropske 'ajedni(e 129 Opširnije o Evropsko savetu po"ledati+ 1iroslav Prokopijević# Bvropska unija A uvod# Cluž&eni "lasnik# Feo"rad# 2. 1131=.

12> C3 S d za evropsko rač novodstvo 6?evizorski s d3 je osnovan u"ovoro država člani(a od 22. Opširnije o Ko isiji po"ledati+ 1iroslav Prokopijević# Bvropska unija A uvod# Cluž&eni "lasnik# Feo"rad# 2.ivot(4 sr 'i(4 i 'r42a ( 8orma$(a ko(s4$tativ(a t $a Pored navedeni$ or"ana Evropske unije# danas postoji i čitav ni' dru"i$# pre sve"a ne'avisni$ tela koja su o&ra'ovana u okviru Dnije# kao na pri er# Om#udsman Bvropske unije1-1 ili Bvropske a$en0ije za životnu sredinu. Odluko Caveta Evropske Dnije# u' pret$odno konsultovanje Evropsko" parla enta# a na 'a$tev Cuda pravde# utvr4ene su nadležnosti ovo" suda.. str.$en04 and the Buropean environment in(ormation and o#servation network . Cud se sastoji od petnaest sudija# koje se i enuju na šest "odina# na osnovu jedno"lasne odluke Caveta Evropske Dnije# u' pret$odno savetovanje sa Evropski parla ento . :13:9. Dporedi+ Ctevan !ilić# Dejan 1ilenković# Filjana Kovačević3Vučo# Om#udsman A me3unarodni dokumenti& uporedno pravo& zakonodavstvo i praksa& Ko itet pravnika 'a ljudska prava# Feo"rad# 2.1# str.1.. 'vropska a!encija za životn sredin . Cedište Cuda pravde je u !ukse &ur"u. Ovaj sud čini 26 sudija# koji se i enuju na osnovu opšte sa"lasnosti država3 člani(a na andatni period od šest "odina# koji a po aže osa "eneralni$ advokata.. 72< sud je krajnja instan(a unutar ED 'a rešavanje sudski$ sporova. 7-< sud je ključno telo koje po aže na(ionalni 'akonodavstvi a u pri eni re"ulative Evropske unije.. Vesna Knežević3Predić# ?ako deluje pravni poredak Bvropske UnijeM # @entar 'a antiratnu ak(iju# Feo"rad# 2.'a ato sku ener"iju 2 u' potpisivanje Protokola o Ctatutu Cuda pravde. Evro"ska a2 (#i!a 3a . 0adležan je da ispituje račune u (elini# odnosno# uplate i i'datke# nji$ovu le"alnost i urednost# te jedno rečju# da o o"ući do&ro . 1-1 1-2 Opširnije Cudu pravde i Cudu prve instan(e po"ledati+ 1iroslav Prokopijević# Bvropska unija A uvod# Cluž&eni "lasnik# Feo"rad# 2. jula 1>:6.eu. Cud prve instan(e se pridružio Cudu pravde od 1>=>.# i' aja 1>>. 1131=.2.1-. Predsednika# koji i a ulo"u predsedavajuće" 2 prvo" e4u jednaki a 3 &iraju sa e sudije na period od tri "odine# u' o"ućnost rei'&ora.Osnovni 'adatak Cuda pravde je da o&e'&edi poštovanje prava pri tu ačenju i pri eni evropski$ u"ovora i evropsko$ prava* )o 'nači# da je Evropski sud+ 71< od"ovoran 'a 'akonito sprovo4enje D"ovora i dru"i$ re"ulativa ED.G.HF-H on the esta#lishment o( the Buropean Bnvironment . Dporedi+ 8oun0il 2e$ulation 7BB8) Eo . 0adležan je da ispituje 'a$teve podnete od pojedina(a i predu'eća i nje"ova nadležnost je o"raničena na pitanje prava koje je inače o"uće postaviti pred Cudo .inansijsko poslovanje Evropske Dnije. "odine.. Kao i Cud pravde i Cud prve instan(e se sastoji od 26 sudija.. "odine# koji su i' enjeni i dopunjeni u"ovori o osnivanju Evropske 'ajedni(e 'a u"alj i čelik# Evropske ekono ske 'ajedni(e i Evropske 'ajedni(e 'a ato sku ener"iju. -.6# str.O>. 1131=.1-2 Kao podrška održivo ra'voju i doprinosu 'načajno i erljivo napretku životne sredine Evrope# nekadašna Evropska Ekono ska 'ajedni(a je Dred&o Caveta 1inistara 7EE@< 121.&.1# str.6# str. -=351. )ekst ured&e se ože naći na Ke&3site3u Dnije+ $ttp+OOeuropa. 5= . =23=-. 0e'avisnost sudija je 'a"arantovana.intO. Vesna Knežević3Predić# ?ako deluje pravni poredak Bvropske UnijeM# @entar 'a antiratnu ak(iju# Feo"rad# 2. 12> 1-.

Dporedi+ Vid Vukosavljević# olitika i pravo Bvropske unije u o#lasti za%tite životne sredine kao od$ovor na ekolo%ku krizu# Dra"olju& )odorović# Vid Vukosavljević# Bkolo%ka kriza u svetu i od$ovor me3unarodne zajedni0e 7iz#or najzna!ajnijih me3unarodnih dokumenata i ju$oslovenskih propisa)# Cave'ni sekretarijat 'a rad# 'dravstvo i so(ijalno staranje# Institut 'a e4unarodnu politiku i privredu# Feo"rad# 2.auna. 72< o&e'&e4ivanje Dniji i država a člani(a a o&jektivni$ in.enje prava zaštite životne sredine. 79< pro ovisanje ra'voja i pri ena od"ovarajuće te$nolo"ije 'a pro(enu stanja životne sredine i 7:< o&e'&e4ivanje da istinite in. korišćenje 'e ljišta i prirodni$ resursa.ektivne politike životne sredine u Dniji. 7-< sprovo4enje od"ovarajuće e. stanje 'e ljišta# . 75< davanje saveta o era a 'aštite životne sredine. Pristup %"en(iji do'voljen je i država a koje nisu člani(e ED# tako da a"en(ija danas okuplja ukupno -1 državu 7sve države člani(e ED# .or alna konsultativna tela 'a životnu sredinu i održivi ra'voj. C dru"e strane# Ko isija Evropske unije je osnovala i tri ne.or a(ija o stanju životne sredine koje one 'a$tevaju.1-5 5. Države člani(e su o&ave'ne da o&aveštavaju %"en(iju o "lavni ele enti a sadržine rada nji$ovi$ na(ionalni$ in. -=3->.države koji su kandidati 'a pristup# kao i !i$tenštajn# Island i 0orvešku<.or a(ije o životnoj sredini &udu dostupne javnosti.ika(ije Mastrihtsko$ sporazuma o osnivanju Bvropske unije. IMVORI PR%V% EVROPCKE D0I8E D OF!%C)I M%G)I)E SIVO)0E CREDI0E 1-- 1-5 0apo ena+ D tekstu koji se ože naći na Ke&3site3u Dnije+ $ttp+OOeuropa.or alna tela# konsultativno" karaktera su+ Er pa za razmatranje politike oblasti životne sredine i 1reža 'vropske nije za implementacij i sprovo. Evropska a"en(ija 'a životnu sredinu je ne'avisno telo čiji je 'adatak da štiti i unapre4uje životnu sredinu u skladu sa odred&a a D"ovora o osnivanju i %k(ioni pro"ra o u (ilju ustanovljenja održivo" ra'voja u okviru Dnije.Osnovne nadležnosti %"en(ije su+ 71< prikupljanje# pristup i prenošenje podataka o stanju životne sredine.lora i .or a(ioni$ reža o životnoj sredini. kvalitet vode. 5> . re"ulisanje stepena 'a"a4enja.eu. 1-. Osnovne o&lasti 'aštite životne sredine koji a se %"en(ija &avi su+ kvalitet va'du$a.2# str. &uka. Horu savetuje Ko isiju u ve'i sa svi pitanji a i' o&lasti 'aštite životne sredine# a pose&no u ve'i sa sprovo4enje tekući$ i pripre o i'rade &udući$ ak(ioni$ planova 'a životnu sredinu Dnije.2.intO# "ovori se o Majedni(i# što je i lo"ično# s o&'iro da je ovaj doku ent nastao pre rati."odine# osnovala Bvropska a$en0iju za životnu sredinu i Bvropske in(orma0ione i posmatra!ke mreže životne sredine. $e ijske supstan(e i 'aštita o&ala i orske sredine.. 0aj'načajniji je 'vropski kons ltativni "or m za životn sredin i održivi razvoj 'vropske nije . 0je"ovi članovi su eksperti u lično svojstvu koji predstavljaju ra'ne interesne "rupe 7korpora(ije# 'aposlene# potrošače# nevladine or"ani'a(ije# lokalne i re"ionalne vlasti itd. Dru"a dva ne. 76< upore4ivanje podataka na evropsko nivou u ve'i sa stanje životne sredine.

)ekst eto$ ak0iono$ pro$rama @ajedni0e u na (rno"orsko je'iku ože se pronaći u knji'i+ 8ovan Kojičić# 1arija Kostić3Kojičić# 8urij Ko&al# Nivotna sredina i održivi razvoj # Pod"ori(a# aj 2. . D nje u je težište stavljeno na održivi i ekološki pri$vatljiv ra'voj# te je 0a(rt ovo" plana# poslužio i kao pripre ni doku ent tadašnje Majedni(e 'a Kon. 72< nastoji da ini(ira pro ene u trenutni trendovi a i praksa a koji su štetni 'a životu sredinu# kao i da o&e'&edi opti alne uslove 'a so(ijalno3ekono sku do&ro&it i rast 'a sadašnje i &uduće "enera(ije. Kako su naučni re'ultati o stanju životne sredine tek sredino 9. 7-< i a 'a (ilj da kro' opti alnu uključenost svi$ sektora drušva# u du$u podeljene od"ovornosti# uključujući i javnu upravu# javna i privatna predu'eća i javnost uopšte 7i "ra4ane kao pojedin(e i kao potrošače< ostvari pro ene u u'ori a 'a ponašanje društva. četvrti 1>=:31>>2. 75< da podela od"ovornosti podra'u eva i proširenje ni'a instru enata koji će se istovre eno pri enjivati 'a rešavanje pojedinačni$ pitanja ili pro&le a.. "odine# on se u kon(ep(ijsko po"ledu ra'likovao u odnosu na pret$odne. Osnovne novine pristupa politi(i 'aštite životne sredine na koji a se te elji eti ak0ioni pro$ram1-9 o"ledaju se u sledeće + 71< us eren je na činio(e i aktivnosti koje siro aše prirodne resurse i na dru"e načine oštećuju životnu sredinu# ne čekajući da se pro&le i pojave. -. .1. Ipak# pojedine odred&e ovo" D"ovora dale su o"ućnost da Evropska ekono ska 'ajedni(a# i' e4u ostalo"# ini(ira aktivnosti i u o&lasti životne sredine. Iako je peti ak(ioni plan počeo da se pri enjuje 1>>-. 6. Primar(i <os(ov(i) i3vori "rava EU 4 o7$asti 3a%tit .1-6 0akon Gtok$ol ske kon.eren(iju D0 o životnoj sredini i održivo ra'voju održanoj u Rio de Saneiru 71>>2<. Pro"ra se odnosi na &rojna pitanja životne sredine+ pro enu kli e# a(idi.3ti$ "odina i nisu i ali &liže odred&e o pose&noj 'aštiti životne sredine# osi u"ovora o osnivanju Evropske 'ajedni(e 'a ato sku ener"iju 7EDRO%)O1<# a u ve'i sa korišćenje i 'aštito od nuklearno" 'račenja. Prvi pro"ra reali'ovan je u periodu 1>:-31>:9.2.3ti$ "odina uka'ali na sve alar antije stanje u ko e se ona nala'i# nije slučajno što tri osnivačka u"ovora i' 6.I'vore prava Evropske Dnije# koji se odnose na pravo 'aštite životne sredine# ože o podeliti na dve osnovne "rupe+ pri arne 7osnovne< i sekundarne 7derivativne# i'vedene<. 255. :631-=.2.eren(ije Djedinjeni$ na(ija 71>:2<# Evropska ekono ska 'ajedni(a 7EEM< je 'apočela sa donošenje i reali'a(ijo peto"odišnji$ ak0ionih pro$rama# odnosno sa politiko 'aštite životne sredine i njeno" unapre4enja.. Ri ski u"ovoro o osnivanju Evropske ekono ske 'ajedni(e nije &ila o&u$vaćena aterija 'aštite životne sredine# osi što je istaknuta potre&a 'a stalni i kontinuirani po&oljšanje životni$ i radni$ uslova. dru"i 1>::31>=1. str.. treći 1>=231>=9.ika(iju i 'a"a4enje va'du$a# osiro ašenje prirodni$ resursa i &iodiver'itet# osiro ašenje i 1-6 1-9 Dporedi+ !ju&iša Da&ić# =armoniza0ija na0ionalno$ i evropsko$ prava u o#lasti životne sredine # ravo i životna sredina 7z#ornik radova)# Feo"rad# 1>>:# str. peti 1>>-3.ivot( sr 'i( Osnovni i'vori prava Evropske unije i u ateriji životne sredine su ariski 71>61< i 2imski u$ovori 71>6:< o osnivanju tri evropske zajedni0e # "edinstveni evropski akt 71>=9< i U$ovor o osnivanju Bvropske unije 71>>2< po'natiji kao Mastrihtski sporazum.

"odine# a koji je i'vršena dopuna 2imsko$ u$ovora o osnivanju Bvropske ekonomske zajedni0e . Ovi lista nije is(rpljena ali# s$odno pri(ipi a održivosti# sadrži pitanja od pose&ne važnosti koja i aju širu di en'iju u Majedni(i# &ilo '&o" e4unarodno" tržišta# "rani(a# podeljenosti resursa ili ko$e'ije i plika(ija# &ilo '&o" to"a što su u kru(ijalnoj ve'i sa kvaliteto i uslovi a životne sredine u skoro svi re"ioni a Majedni(e. U$ovorom o osnivanju Bvropske unije 71astri$tski spora'u 2 1>>2< su utvr4ena široka ovlašćenja Dnije u o&lasti unapre4enja i 'aštite životne sredine. 'aštita 'dravlja ljudi.C i 1-. Pristup (iljni sektori a je di'ajniran ne sa o da &i se 'aštitilo 'dravlje "ra4ana i životna sredina# već i da &i se ostvarile koristi i održivost 'a sa e sektore. Ova pro ena u ekološkoj politi(i 'ajedni(e u'rokovana je donošenje "edinstveno$ evropsko$ akta koji je stupio na sna"u 1. 61 .)<.'a"a4enje resursa vode# po"oršanje ur&ani$ životni$ sredina# po"oršanje prio&alni$ voda i otpad. 0je u je pridodato po"lavlje +II A Nivotna sredina# koji su potpunije re"ulisani (iljevi i ovlašćenja Majedni(e u o&lasti očuvanja# 'aštite i unapre4enja životne sredine# 'aštite 'dravlja ljudi i ra(ionalno" korišćenja prirodni$ resursa. 255325:. Ovi sektori su tako4e i'a&rani '&o" pojedinačno" 'načajno" uti(aja koji oni i aju ili o"u i ati na životnu sredinu u (elini# kao i 'ato što po svojoj prirodi i"raju "lavnu ulo"u u na eri da se ostvari održivi ra'voj. unapre4enje i podsti(anje era na e4unarodno planu# u (ilju suočavanja sa re"ionalni i planetarni pro&le i a životne sredine. "odine# a pro"ra je predstavljao o&rtnu tačku 'a Evropu# jer je pružio okvir 'a novi pristup životnoj sredini# ekono ski i so(ijalni aktivnosti a i ra'voju# i 'a$tevao je po'itivnu volju na svi nivoi a+ političko # ko panijsko # kao i "ra4ansko # jer je planirano uključenje svi$ "ra4ana# odnosno (elokupne 'ajedni(e 'a nje"ovo uspešno i ple entiranje.1-: U$ovorom o Bvropskoj uniji 7% sterda ski u"ovor 2 1>>:<# u članovi a 1:53 1:9. D okviru ovo" Pro"ra a oda&rano je pet (iljni$ sektora koji a se ora posvetiti pose&na pažnja+ industrija& ener$etika& sao#ra6aj& poljoprivreda i turizam* Ovo su sektori u koji a je Majedni(a kao takva tre&ala da odi"ra jedinstvenu ulo"u i "de je pristup Majedni(e tre&ao da &ude najviši nivo e.ikasnosti 'a pri$vatanje pro&le a ovi$ sektora# od če"a je 'avisilo da li će se ti pro&le i i'a'ivati ili će se sa nji a Majedni(a suočiti. potvr4ene su odred&e 1astri$tsko" spora'u a# ali ovaj D"ovor ide i korak dalje# predvi4ajući da pro&le atika 'aštite sredine ora da &ude inte"risana u ko unitarnu politiku i aktivnosti Dnije..R# 1-. 1-: O ra'voju prava 'aštite životne sredine Evropske unije upširnije po"ledati u tekstu+ !ju&iša Da&ić# =armoniza0ija na0ionalno$ i evropsko$ prava u o#lasti životne sredine # ravo i životna sredina 7z#ornik radova)# Feo"rad# 1>>:# str. visok stepen 'aštite životne sredine kao i reali'a(ija prin(ipa U'a"a4ivač plaćaT.. I' e4u ostalo"# D"ovoro o osnivanju ED pose&no po"lavnje 7/VII< posvećeno je životnoj sredini 7čl.. jula 1>=:. Peti ak(ioni pro"ra &io je suštinski us eren na period do 2. opre'no i ra(ionalno korišćenje prirodni$ resursa. D okviru ti$ odreda&a# na&rojani su osnovni (iljevi politike 'aštite životne sredine+ očuvanje# 'aštita i po&oljšanje kvaliteta životne sredine. 1-.

>. 'a"a4enja va'du$a# voda i 'e ljišta# 'aštite prirode i &iodiver'iteta# 'aštite . Dporedi+ De0ision Eo*. 72< 'aštita &iodiver'iteta u (ilju o&navljanja strukture i .k0iono$ pro$rama je de. Dporedi+ !ju&iša Da&ić# =armoniza0ija na0ionalno$ i evropsko$ prava u o#lasti životne sredine& ravo i životna sredina 7z#ornik radova)# Feo"rad# 1>>:# str.2. 151 Dporedi+ Vid Vukosavljević# olitika i pravo Bvropske unije u o#lasti za%tite životne sredine kao od$ovor na ekolo%ku krizu# Dra"olju& )odorović# Vid Vukosavljević# Bkolo%ka kriza u svetu i od$ovor me3unarodne zajedni0e 7iz#or najzna!ajnijih me3unarodnih dokumenata i ju$oslovenskih propisa)# Cave'ni sekretarijat 'a rad# 'dravstvo i so(ijalno staranje# Institut 'a e4unarodnu politiku i privredu# Feo"rad# 2..2# str..k0ioni pro$ram za%tite životne sredine Unije A Nivotna sredina GH.1.1-> -.<.. Ured#a i a opštu važnost 'a (elo područje Evropske unije# te u potpunosti i neposredno o&ave'uju sve države3člani(e Dnije.aune# re"ula(ije otpadni$ aterija# kli atski$ pro ena i dr.1..2. t$e @oun(il o. 2ezolu0ije& preporuke i mi%ljenja ne aju o&ave'ujuću pravnu sna"u.LHHFGHHGFB8 o..151 0a ovo estu uka'uje o sa o na deo sekundarni$ i'vora prava Evropske unije 1-= 1-> 15. 7-< životna sredina i 'dravlje# odnosno# posti'anje kvaliteta životne sredine koji ne povećava narušavanje 'dravlja i ri'ika na 'dravlje ljudi i 75< održivo upravljanje i'vori a i otpado kro' ra(ionalnu eksploata(iju o&novljivi$ i neo&novljivi$ i'vora# koja ne s anjuje kapa(itete životne sredine# pute re(iklaže otpada i povećanja produktivnosti i'vora.15. @ilj +I . "odine# kao i utvr4ivanje era koje po ažu u ostvarivanju strate"ije održivo" ra'voja u Evropskoj uniji.i(ial 8ournal ! 252# 1..lore i . S k4('ar(i <' rivativ(i) i3vori "rava Evro"sk 4(i! 4 o7$asti 3a%tit .2. "odine# koji je pose&no us eren na prila"o4avanje Dnije veliko predstojeće proširenju članstva# unete su 'načajne novine u sastavu i radu pojedini$ or"ana# što se posredno odra'ilo i na o&last 'aštite životne sredine. Odluka je individualni pravni akt i o&ave'uje sa o one koji a je odluka upućena# što 'nači da su&jekt ko e je upućena u potpunosti ora da postupi po njoj.or u i sredstva i'vršenja. t$e European Parila ent and o. Kao prioritetne o&lasti delovanja u ovo ak(iono planu odre4ene su+ 71< kli atske pro ene# odnosno s anjenje e isije "asova staklene &ašte na nivo niži od nivoa propisani Kjoto Protokolo .2..intO 62 .unk(ionisanja prirodni$ siste a.U$ovorom iz Ei0e i' 2.inisanje prioriteta i (iljeva politike 'aštite životne sredine u Dniji do 2. --3-6.ivot( sr 'i( Osi pri arni$ i'vora prava životne sredine# Evropska unija po'naje i sekundarne izvore# koje donose or"ani i institu(ije Dnije.2.HO Ea%a #udu6nost& na% iz#or& usvojen je sredino 2..2# O. 22 8ulV 2. "odine. Uputstvo& odnosno direktiva i a o&ave'nu sna"u sa o 'a države koji a je upućena# ali su te države u po"ledu (iljeva koje tre&a da posti"nu potpuno slo&odne da i'a&eru . 255 i 25=.eu. 0apo ena+ sekundarni i'vori se o"u pronaći na Ke& site3u ED+ $ttp+OOeuropa. 0a nivou Evropske unije# danas postoji veliki &roj sekundarni$ i'vora i' ra'ličiti$ o&lasti za%tite životne sredine 7npr..1-= Konačno# +I . )o su+ ured#e 7re$ulations)& odluke 7de0isions)& uputstva 7dire0tives)& rezolu0ije 7resolutions)& preporuke 7re0ommendations)& i mi%ljenja 7opinions)* Ca o prva tri sekundarna i'vora i aju o&ave'ujuću pravnu sna"u 'a države3 člani(e Dnije. One# e4uti # i aju veliku oralnu sna"u# jer u se&i sadrže odre4ene prin(ipe i s$vatanja koje kasnije postaju sastavni deo po enuti$ o&ave'ujući$ pravni$ akata Dnije.

Države člani(e su dužne da sastave listu o&lasti i "radova u ko e su prekoračene do'voljene "ranične vrednosti.m#ient . stanje pripravnosti je nivo u ko e postoji ri'ik po ljudsko 'dravlje od kratke i'loženosti# usled koji$ se oraju predu'eti $itni kora(i od strane države člani(e.152 Radi održanja i unapre4enja kvaliteta va'du$a u Evropskoj uniji# ova Direktiva je 'asnovana na osnovni prin(ipi a strate"ije 'a ustanovljenje kvalitetni$ e$ani'a a 'a 'aštitu va'du$a# pri enu opšti$ etoda i kriteriju a 'a pro(enu kvaliteta va'du$a i do&ijanje i širenje in. +aštita vazd ha* D o&lasti za%tite vazduha# jedan od naj'načajniji$ doku enata je Direktiva #r* -LFLGFB8 Caveta inistara Evropske unije o pro0eni kvaliteta vazduha i upravljanju# i' 1>>9.or isati stanovništvo i poslati Ko isiji svaku relevantu in. $rani!ne vrednosti predstavljaju nivo osnovni$ naučni$ 'nanja# koje se pri enjuju u (ilju i'&e"avanja# preven(ije odnosno sprečavanja neželjeni$ e. Ra'ličite etode o"u &iti korišćenje 'a erenja i ate atičke odele odnosno nji$ovu ko &ina(ije ili pro(enu.eu.or a(ija o nje"ovo kvalitetu. prirodu i pro(enu 'a"a4enja i poreklo 'a"a4enja. . Kvalitet va'du$a ora &iti nad'iran na teritorija a država člani(e.ekata po ljudsko 'dravlje i životnu sredinu u (elini# koje tre&a postući u odre4eno periodu.ssessment and Mana$ement# $ttp+OOeuropa. Dporedi+ Dire0tive GHHHFLHFB8 o( the Buropean rliament and o( the 8oun0il o( GJ O0to#er GHHH& esta#lishin$ a (ramework (or 8ommunit4 a0tion in the (ield o( water poli04 7O.150jen osnovni (ilj je ustanovljenje 'ajedničko" okvira 'a 'aštitu unutrašnji$ površinski$ voda# preko"ranični$ voda# prio&alni$ i pod'e ni$ voda# u (ilju preven(ije i sprečavanja 'a"a4enja# pro ovisanja održivo" korišćenja voda# 'aštite vodno" okruženja# unapre4enja statusa vodni$ ekosiste a i u&laženja e.--L on .intO. 22. Pre a ovoj direktivi# Evropski Parla ent i Evropska ko isija dužne su utvrditi "ranične vrednosti i stanje pripravnosti u slučaju pojave sledeći$ 'a"a4ujući$ aterija+ su por dioksida# a'ot dioksida# kao i svi$ okside a'ota# &en'ena# kar&on onoksida# kadiju a# aresna nikla.ekta poplava i suša.eri# isključujući esta na koji a se radi.or a(iju o to e 7eviden(iju o nivou 'a"a4enja# trajanje opasnosti i sl.12. )ekst se na en"lesko je'iku ože pronaći na Ke& site3u Evropske unije+ $ttp+OOeuropa. )a o "de postoji opasnost da će pra" do'voljeno" nivoa &iti prekoračen# država člani(a ora in. "odine. za$a3uju6a materija je svaka supstan(a uneta direktno ili indirektno od strane čoveka u va'du$ u okolini i koja ože i ati štetan uti(aj po ljudsko 'dravlje ili životnu sredinu u (elini.. D s islu ove direktive# pod poj o vazduh u okolini podra'u eva se slo&odan va'du$ u tropos.i(ial 8ournal ! -2: o. Kada su "ranične vrednosti prekoračene# država člani(a ora sačiniti pro"ra koji se postiže s anjenje 'a"a4ivanja do do'voljeno" nivoa sa.intO.or a(ije+ loka(iju u kojoj postoji prekoračenje.1< sa a and ani a. 5eptem#er . 6- .u o&lasti a 'aštite vazduha& voda& divlje (lore i (aune& #uke i pro0ene uti0aja na životnu sredinu* 0...eu. 152 15- Dporedi+ 8oun0il Dire0tive -LFLGFB8 o( G..2. Ovaj pro"ra ora &iti dostupan javnosti i ora sadržati sledeće in.. /. +aštita voda* D o&lasti 'aštite voda# jedan od naj'načajniji$ doku enata svakako je Direktiva GHHHFLHFB8 Bvropsko$ parlamenta zajedni!ko$ okvira ak0ije u o#lasti politike voda . Elani(e Evropske unije su od"ovorne 'a i ple enta(iju direktive.ir Pualit4 .<.

Evropska ko isija podnosi listu supstan(i koje predstavljaju 'načajan ri'ik 'a vode. @ilj takvi$ era je da spreči# 'a&rani ili eli iniše ispuštanje i e isiju takvi$ supstan(i u vodi. Do 2.intO Dporedi+ The 8onven0ion on International Trade in Bndan$ered 5pe0ies o( 9ild )auna and )lora 78ITB5<. +aštita !roženih divljih biljnih i životinjskih vrsta.156 Ovo Dred&o # utvr4eni su opšti uslovi 'a+ 71< i'davanje# upotre&u i poka'ivanje isprava potre&ni$ 'a uvo' odre4eni$ divlji$ vrsta u Dniju# i'vo' i' nje kao i privre eni i'vo' i' Dnije oni$ divlji$ vrsta na koje se Dred&a pri enjuje# pri če u člani(e Evropske unije 'adržavaju pravo da propišu strožije uslove# dok sa a isprava važi na (eloj teritoriji Dnije kao i 72< prodaju i svaku dru"u ko er(ijalnu transak(iju# u okviru Dnije# pri eraka vrsta koje su na&rojane u %neksu ove Dred&e.1.eu.-.-. Do danas je ovu Konven(iju potpisalo 15= 'e alja. Dred&a je uskla4ena ?onven0ijom Ujedinjenih na0ija o me3unarodnoj tr$ovini u$roženim vrstama divlje (lore i (aune 7t'v. "odine# države člani(e oraju osi"urati da politika (ene korišćenja voda &ude takva# da podstakne korisnike da ra(ionalno koriste vodne resurse# kao i da 'načajni deo privredno" sektora učestvuje u troškovi a korišćenja voda# uključujući i ne"ativane e..1.. "odine pa nadalje# od"ovarajuće vlasti će &iti odre4ene 'a svaki od područja rečno" &asena.. Ko isija 155 156 Dporedi+ 8oun0il 2e$ulation 7B8) Eo* JJKF-. Devet "odina od stupanja na sna"u Direktive# države su o&ave'ne da sačine plan upravljanja i pro"ra era 'a svako područje rečno" &asena# u'i ajući u o&'ir re'ultate anali'a i studija utvr4eni$ u ovoj Direktivi. D o&lasti u"roženi$ divlji$ &iljni$ i životinjski$ vrsta 7u dalje tekstu divlje .FB8 o za%titi vrsta divlje (lore i (aune putem re$ulisanja njihove tr$ovine* 155 Ma očuvanje u"roženi$ vrsta divlje . Rečni &aseni koji pokrivaju teritoriju više od jedne dražve člani(e &iće odre4eni kao e4unarodno područje rečno" &asena. "odine# i stupila na sna"u 1.1>:6. o( De0em#er . . "odine.aune< jedan od naj'načajniji$ doku enata Evropske unije je Ured#a 5aveta Ministara JJKF-. 1ere i kontrola takvi$ supstan(i kao nivo i kon(entra(ija u voda a koja &i &ila pri$vatljiva# tako4e će &iti predloženi. 4. 8ITB5 ?onven0ijom<. 0aj anje 12 "odina nakon stupanja na sna"u ove direktive# a 'ati na svaki$ 9 "odina# Ko isija će o&javiti i'veštaj o i ple enta(iji ove Direktive. Dvo' odre4eni$ pri eraka divlji$ vrsta podleže pravili a koja re"ulišu i'davanje uvo'ni$ do'vola od strane nad'orno" or"ana države člani(e Dnije u koju se uvo' vrši kao i i'vršenje neop$odni$ provera.(ites. 1>:-.lore i . Dsvojena -.D skladu sa ovo direktivo # države člani(e su dužne da identi.or"Oen"Odis(OteJt.--L on prote0tion o( spe0ies o( wild (auna and (lora #4 re$ulatin$ trade therein # )ekst se na en"lesko je'iku ože pronaći na Ke& site3u Evropske unije+ $ttp+OOeuropa. Od de(e &ra 2. 0ajkasnije četiri "odine od dana stupanja na sna"u ove direktive# države člani(e oraju sačiniti anali'u karakteristika svako" područja rečno" &asena# utvrditi uti(aj ljudski$ aktivnosti na vodu# i'raditi ekono sku anali'u korišćenja voda i sačiniti re"istar o&lasti koje 'a$tevaju pose&nu 'aštitu.lore i .ikuju sve rečne &asene na nji$ovoj državnoj teritoriji i 'a svaku odrediti područje rečno" &asena.aune# ovo Dred&o uspostavlja se kontrola tr"ovine ti$ vrsta uvo4enje uslova 'a nji$ov uvo'# i'vo' i privre eni i'vo'# kao i nji$ovo prenošenje u Evropskoj uniji.ekte i uti(aje po životnu sredinu i resurse. Države člani(e će &iti o$ra&rene da aktivno uključe sve 'ainteresovane strane u i ple enta(iji ove Direktive# naročito u ve'i sa Plano upravljanja rečni &aseni a.s$t l 65 . )ekst ove Konven(ije u inte"ralno tekstu na en"lesko je'iku ože pronaći na Ke& site3u $ttp+OOKKK.

ože u svako trenutku uvesti opštu 'a&ranu uvo'a# ili 'a&ranu koja se odnosi na uvo' i' odre4ene 'e lje porekla. Ona o&javljuje listu takvi$ 'a&rana u Cluž&eno "lasilu Evropske Dnije. I'vo' pri eraka divlji$ vrsta i' 'e alja Dnije tako4e podleže pravili a koji a je re"ulisano i'davanje i'vo'ni$ do'vola# do&ijanje odo&renja 'a privre eni i'vo' od strane nadležno" or"ana države člani(e Dnije u kojoj pri er(i 'aštićeni$ vrsta i aju pre&ivalište# kao i i'vršenje neop$odni$ provera. Kada država člani(a Evropske unije od&ije prijavu 'a do'volu ili serti.ikat# ona &e' odla"anja o&aveštava Ko isiju koja 'ati o&aveštava dru"e države člani(e. Kupovina# ponuda kupovine# na&avka u ko er(ijalne svr$e# upotre&a 'a ko er(ijalne (iljeve i prodaja# ponuda prodaje ili prevo' radi prodaje odre4eni$ pri eraka vrsta navedeni$ u %neksu % ove Dred&e je 'a&ranjena. Fe' i'u'etka# prenošenje u okviru Dnije živi$ pri eraka vrsta na&rojani$ u %neksu % je uslovljeno pret$odo do'volo nad'orno" or"ana države člani(e u kojoj se pri erak vrste nala'i. )ako4e# ono je uslovljeno i pristanko pri ao(a da o&e'&edi sve neop$odne ere koje se odnose na nji$ovu 'aštitu 7 kao na pri er# od"ovarajući s eštaj# ne"a i sl.<. Države člani(e oraju da+ ustanove od"ovarajuće (arinske služ&e 'a sprovo4enje provera i .or alnosti 'a one divlje vrste na koje se Dred&a pri enjuje, odrede or"ane nad'ora i naučne ustanove od"ovorne 'a njenu i ple enta(iju, o&e'&ede vršenje nad'ora nad sprovo4enje Dred&e uključujući i propisivanje ka'ni 'a njeno kršenje. !ista (arinski$ služ&i# or"ana koji vrše nad'or i institu(ija o&javljuje se u Cluž&eno "lasniku Dnije. Evropska ko isija i države člani(e i'ra4uju i'veštaje u koji a se i'nosi o&i tr"ovine pri eraka na koje se Dred&a odnosi. Cvake dve "odine# one i'ra4uju detaljne i'veštaje o njenoj i ple enta(iji. D (ilju sprovo4enja Dred&e Caveta inistara JJKF-.FB8# Evropska ko isija je 2;;1. "odine usvojila Ured#u 7B8) ,KHKFGHH, kojo su utvr4ene+ .or a uvo'ni$ i i'vo'ni$ do'vola i odo&renja 'a privre eni i'vo' divlji$ vrsta, .or a serti.ikata, kodovi koji služe 'a opis divlji$ vrsta i o&eležavanje nji$ovo" &roja, odredni(e 'a o&eležavanje naučni$ na'iva vrsta, spe(i.ična pravila koja se odnose na pri erke ro4ene i odrasle u re'ervati a ili ro4ene veštačko oplodnjo # i dr.159 5. +aštita od b ke. D o&lasti 'aštite od &uke# jedan od 'načajniji$ doku enata Dnije je Direktiva Bvropsko$ parlamenta GHHGF/-FB8 u vezi sa pro0enom i upravljanjem #ukom u životnoj sredini*15: Pristup Evropske unije# sadržan u ovoj Direktivi# 'asnovan je na korišćenju opšti$ etoda 'a utvr4ivanje strateške ape &uke# o&e'&e4ivanju in.or a(ija javnosti o nivou &uke u životnoj sredini i sprovo4enju ak(ioni$ planova na lokalno nivou. @ilj Direktive je kontrolisanje &uke koju opažaju ljudi u ur&ani područji a# javni parkovi a i dru"i područiji a 7kao na pri er# esti a 'a od or i rekrea(iju na otvoreno prostoru# prostoru u &li'ini škola# &olni(a i dru"i područji a koja su osetljiva na &uku<. Direktiva se ne odnosi na &uku koju proi'vodi sa a i'ložena oso&a# &uku koja nastaje kao proi'vod uo&ičajni$ aktivnosti u do aćinstvu# &uku koju
159 15:

Dporedi+ 2e$ulation 7B8) ,KHKFGHH,# O..i(ial 8ournal ! 26; o. 1>. ;>. 2;;1. Dporedi+ Dire0tive GHHGF/-FB8 o( the Buropean arliament and o( the 8oun0il o( GI "une GHHG relatin$ to the assessment and mana$ement o( Bnvironmental noise # )ekst se na en"lesko je'iku ože pronaći na Ke& site3u Evropske unije+ $ttp+OOeuropa.eu.intO

66

proi'vode ko šije# &uku na radno estu# kao ni &uku koja nastaje kao proi'vod vojni$ aktivnosti na vojni područji a. Države člani(e su &ile dužne da do jula 2;;6. "odine saopšte in.or a(ije Evropskoj ko isiji o svi relevantni "ranični vrednosti a &uke 7uključujući i doku enta čije je donošenje u pripre i< a koje se odnose na &uku i'a'vanu žele'nički # va'dušni i dru ski sao&raćaje # odnosno &uku koja nastaje kao proi'vod rada industrijski$ postrojenja. Mnačajan deo odreda&a ove Direktive odnosi se na Ctratešku apu &uke# čiji je (ilj da o o"ući stvaranje "lo&alne pro(ene uti(aja &uke koja proističe i' ra'ličiti$ i'vora u ra'ličiti o&lasti a. C dru"e strane# Direktiva utvr4uje i o&ave'u utvr4ivanja ak(ioni$ planova# čiji je (ilj nad'or nad nivoo &uke u životnoj sredini# kao i e.ekti a koje &uka proi'vodi# uključujući i s anjenje &uke u slučajevi a kada je to potre&no. 1ere utvr4ene ak(ioni planovi a su pod diskre(iono nadležnošću od"ovarajući$ vlasti# pri če u tre&a da &udu odre4eni prioriteti delovanja. @ Procene ticaja1-= Direktiva =6O--:OEE@ o pro0eni uti0aja odre3enih javnih i privatnih projekata na životnu sredinu i' juna 1>=6. "odine i Direktivu GHH,F/GFB8 o pro0eni uti0aja odre3enih planova i pro$rama na životnu sredinu i' juna 2;;1. "odine1-> su relevantni propisi koji a se re"uliše pitanje pro(ene uti(aja odre4eni$ aktivnosti 7planova i pro$rama) na životnu sredinu u Evropskoj uniji. Direktiva 2;;1O52OE@ je 'načajna i sa aspekta ra'u evanja in.or a(ije kao instru enta pro(ene uti(aja. Direktiva ra'ra4uje načela i (iljeve ekološke politike u ED# čiji su te elji utvr4eni relevantni članovi a D"ovora Evropske unije. Planovi i pro"ra i koji su pripre ljeni 'a ostvarivanje u o&lasti poljoprivrede# šu arstva# ri&arstva# ener"etike# industrije# transporta# upravljanja otpado i voda a# teleko unika(ije# turi' a# "radsko" i seosko" planiranja ili upotre&e 'e ljišta# jesu pro"ra i 'a koje je neop$odno sačiniti i'veštaj. I'veštaj tre&a da sadrži pro(enu 'načajno" uti(aja predvi4eno" plana ili pro"ra a na životnu sredinu. 2elevantna in(orma0ija# u s islu Direktive 2;;1O52OE@# je ona in.or a(ija koja je *raspoloživa 'a pro(enu uti(aja planova i pro"ra a na životnu sredinu i upotre&ljiva na dru"i nivoi a pro(esa donošenja odluka ili kro' dru"e propise DnijeZ*1:9# a koja sadrži sve što je predvi4eno anekso Direktive# kao npr.+ 71< opšti pre"led sadržaja# "lavni$ (iljeva plana ili pro"ra a i ve'a sa dru"i relevantni planovi a i pro"ra i a# 72< relevantne aspekte trenutno" stanja životne sredine i verovatni ra'voj to" područja u slučaju da se ne i'vrši i ple enta(ija plana ili pro"ra a# 7-< karakteristike životne
148

15>

16;

O ovoj i dru"i 'načajni evropski re"ulativa a u o&lasti pro(ene uti(aja i slo&odno" pristupa ekološki in.or a(ija a opširnije po"ledati+ +uk ri#i6& Bvropska le$islativa o pristupu in(orma0ijama o životnoj sredini D ;rhuska konven0ija 7Q-K*) i relevantne direktive BU 7diplomski rad)& %%O1# Evropske studije# Pravni i politički s er# 2;;1O2;;2. Dporedi+ Dire0tive GHH,F/GFB8 Buropean arliamnet and o( the 8oun0il on the ;ssessment o( the B((e0ts o( 8ertain lans and ro$rammes on the Invironment # )ekst se na en"lesko je'iku ože pronaći na Ke& site3u Evropske unije+ $ttp+OOeuropa.eu.intO. Dire0tive GHH,F/GFB8 Buropean arliamnet and o( the 8oun0il on the ;ssessment o( the B((e0ts o( 8ertain lans and ro$rammes on the Invironment # član 6.-+ 2elevant in(ormation availa#le on environmental e((e0ts o( the plans and pro$rammes and o#tained at other levels o( de0isionDmakin$ or throu$h other 8ommunit4 le$islation 7ma4 #e used (or providin$ the in(ormation re(erred to in ;nne< I <

69

sredine o&lasti koja je u pitanju# a koje o"u &iti 'načajno pore ećene pod uti(aje ra'ni$ aktivnosti# 75< ere predvi4ene 'a preven(iju ili uklanjanje svako" 'načajno" štetno" uti(aja na životnu sredinu u postupku i ple enta(ije plana ili pro"ra a itd. Direktivo je predvi4eno da se o planu ili pro"ra u koji tre&a da se sprovede# javnost 7ali i javne vlasti# te strane u"ovorni(e koji$ se plan ili pro"ra tiču< ne sa o o&avesti# već da &ude in.or isana i o konačnoj odlu(i# nakon sprovo4enja postupka donošenja odluke. )akva in.or a(ija naročito tre&a da sadrži plan ili pro"ra u o&liku u ko je usvojen# i'javu u kojoj se ukratko o&jašnjava na koji način je &ri"a 'a životnu sredinu u'eta u o&'ir u okviru plana i pro"ra a# te ere koje su predvi4ene 'a vršenje onitorin"a# koji je o&ave'a strane u"ovorni(e. 0ai e# strana u"ovorni(a će vršiti onitorin" 'načajni$ uti(aja i ple enta(ije plana i pro"ra a na životnu sredinu# u (ilju rane identi.ika(ije nepredvi4eni$ štetni$ uti(aja# i u (ilju predu'i anja od"ovarajući$ interven(ija. Ctrane u"ovorni(e i aju o&ave'u da# u skladu sa odred&a a Direktive# ra' enjuju iskustva stečena pri eno ove Direktive.1:1

161

Dporedi+ Dire0tive GHH,F/GFB8 Buropean arliamnet and o( the 8oun0il on the ;ssessment o( the B((e0ts o( 8ertain lans and ro$rammes on the Invironment# član >312.

6:

6= .

A*ONS*I PROPISI I RE)ULATIVE U O?LASTI .A/TITE ŽIVOTNE SREDINE 6> .DEO )RE[I REPU?LI@*I .

.9.

)o je &io Ukaz o u%oravanju i' 1=-:. "odine doneta Ured#a o upravljanju na0ionalnim parkovima# a u 0R Cr&iji 1>91. "odine donela svoj @akon o vodama kao dopunski 'akon 'a i'vršenje save'no" Osnovno" 'akona o voda a. )ako je na osnovu ovo" Makona 1>5=. Već sredino /I/ veka# u tadašnjoj Knjaževini Cr&iji# donet je prvi pravni propis koji se odnosio na 'aštitu životne sredine. "odini# donet je Osnovni zakon o rudarstvu# koji je re"ulisano pitanje ineralni$ sirovina kao i nji$ova eksploata(ija# a Osnovni zakon o iskori%6avanju poljoprivredno$ zemlji%ta re"ulisao je pitanje o&ra4ivanja poljoprivredno" 'e ljišta i ere a"rote$ničko" i dru"o" karaktera. "odine. 0ovi Op%ti zakon o za%titi spomenika kulture donet je 1>5>. "odine# prestala je važnost navedeni$ opšti$ save'ni$ 'akona# kao 'akona koji važe u Hedera(iji# i'u'ev pojedinačni$ odreda&a# 162 @akon o za%titi spomenika kulture i prirodnih retkosti *Cluž&eni list DH8* &r.VOJ PRAVA ŽIVOTNE SREDINE U SR?IJI I NA PROSTORIMA ?IV/E JU)OSLAVIJE 0ajstarije nor e koje se odnose na 'aštitu životne sredine na ovi prostori a ve'ane su 'a statute srednjovekovni$ slo&odni$ "radova. Osnovni zakon o lovstvu# donet je 1>96. D ra'voju 'akonodavstva o 'aštiti prirode i životne sredine 8u"oslavije nakon Dru"o" svetsko" rata# već 1>56. D Kraljevini 8u"oslaviji# postojale su odre4ene pravne nor e i pravni akti koji se odnose na 'aštitu životne sredine. D (ilju i'vršenja ovo" 'akona donet je i pravilnik koji su &liže re"ulisana odre4ena pitanja utvr4ena ovi 'akono 7UCluž&eni list DH8 &r. D 1>99. 0astanko Kraljevine Cr&a# Irvata i Clovena(a 71>1=<# a kasnije i Kraljevine 8u"oslavije 71>2><# sa sve na"lašeniji javni intereso nad korišćenje "radsko" 'e ljišta i javni$ do&ara# doneto je više 'akona koji se odnose i na životnu sredinu# kao na pri er ?ra4evinski 'akon 71>-1<# Makon o šu a a 71>2>< i dru"i. 1e4uti # sve do nastanka savre ene pravne države sredino i kraje /I/ veka# i nije &ilo o'&iljniji$ pravni$ nor i ni pravni$ akata koji se odnose na 'aštitu životne sredine. ==O56<. "odine# &io donet i Osnovni zakon o vodama# u ko e su predvi4ene i ere 'a 'aštitu voda od 'a"a4ivanja. "odine nakon če"a su sve repu&like &ivše CHR8 je donele svoje dopunske 'akone o lovstvu. "odine# donet je Opšti 'akon o 'aštiti spoe nika kulture i prirodni$ retkosti# na osnovu koje" su doneti repu&lički 'akoni# a osnovani su i 'avodi 'a 'aštitu spo enika kulture. Op%ti zakon o %umama donet je 1>5:. 65O56. ISTORIJS*I RA. Ovi 'akono &ila je predvi4ena o"ućnost da se šu ski predeli prirodni$ lepota# kao i oni istorijsko" i naučno" 'načaja o"u 'akono pro"lasiti 'a na(ionalne parkove. "odine donet je pose&an @akon o za%titi prirode# a na esto ranije" @akona o za%titi i nau!no$ prou!avanja prirodnih retkosti. Već 1>59. )ako je statuto "rada Fudve# koji je važio sredino /IV veka# člano 12. Donošenje ustavni$ a and ana i' 1>:1.&ilo 'a&ranjeno prosipanje otpadni$ voda i &a(anje s eća na uli(e "rada Fudve. 0a osnovu Osnovno$ zakona o vodama CR Cr&ija je 1>9:. 91 . "odine donet je @akon o za%titi spomenika kulture i prirodnih retkosti D)2"162. Iste "odine donet je i Osnovni zakon o za%titi vazduha. 0ovi Osnovni zakon o %umama# koji su predvi4ene i nove ere 'a 'aštitu šu a# donet je 1>9-# da &i 'ati # 1>96. "odine. "odine koji se posredno odnosio i na životnu sredinu.1.

@akon o za%titi prirode 7\Cluž&eni "lasnik CRC]# &r.--. 1. -2O:=<.165 )oko :. 1. 0eke repu&like su i pre 1>:1.3ti$ i =.5. @akon o sprovo3enju mera za%tite od jonizuju6ih zra!enja 7\Cluž&eni "lasnik CRC]# &r. "odine.--. 2... "odine# u paketu od još tri 'akona i' ove o&lasti# o če u će više reči &iti u nastavku ovo" udž&enika.--J)& @akon o ri#arstvu 7. 2>O==<.akulteta u 0ovo Cadu 7pose&an otisak<# 0ovi Cad# 1>=. =O:-# -1O:: i 9O=><. 166 @akon o za%titi životne sredine# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. st.Radi reali'a(ije po enute odred&e i' Dstava CHR8# Hedera(ija je donela Makon o e4urepu&lički i e4udržavni voda a 71>:5<# Makon o 'aštiti stanovništva od 'ara'ni$ &olesti koje u"rožavaju (elu 'e lju 71>:5<# Makon o 'dravstvenoj ispravnosti životni$ na irni(a i pred eta opšte upotre&e i dr. "odine. 19. 0a osnovu ovi$ 'akonski$ propisa donet je čitav ni' pod'akonski$ akata i re"ulativa koje danas čine skup po'itivno3pravni$ nor i koji se re"uliše pravo 'aštite životne sredine u Cr&iji.A*ONS*I PROPISI I RE)ULATIVE U . Ipak @akon o za%titi životne sredine 71>>1< daje o"ućnost da se pojedina pitanja i ere 'aštite životne sredine o"u utvrditi i pose&ni 'akono . "odine sa donošenje siste sko" 'akona koji se odnosi na 'aštitu životne sredine u Cr&iji 2 @akon o za%titi životne sredine koji se nastojalo da se na jedinstven način# kro' odred&e jedno" 'akona# o&u$vate sva do&ra 'aštite životne sredine po u'oru na Gvedsku# koja je ovakav siste ski 'akon donela 1>9>. "odine početko //I veka postao kon(eptualualno preva'i4en# 1inistarstvo 'a 'aštitu životne sredine je već 2.--L) i dru"i 'akoni koji se posredno odnose i na 'aštitu životne sredine. 2=1.s ti što je nadležnost 'a donošenje novi$ 'akona prešla na repu&like odnosno pokrajine. 92 . 0ovi Makon o 'aštiti životne sredine166 usvojen je od strane 0arodne skupštine Repu&like Cr&ije kraje 2. Kako je Makon o 'aštiti životne sredine i' 1>>1. ->O==< i @akon o pose#noj za%titi delova prirode 7\Cluž&eni list C%P Vojvodine]# &r. 9=O=1 i 9O=><.1. 1.A/TITI 16165 Dporedi+ Ustav 5o0ijalisti!ke )ederativne 2epu#like "u$oslavije# 1>:5# čl.16.O=9 i 19O=9<..3191.5. Cvi ovi 'akoni prestali su da važe 1>>1.--/)' @akon o na0ionalnim parkovima 7. 1-6O2.--L)' @akon o postupanju sa otpadnim materijama 7.. USTAV SR?IJE I VAŽEAI REPU?LI@*I . Dporedi+ Clavolju& Popović# O pravu za%tite životne sredine 7ili o ekološko pravu< M&ornik radova Pravno" . 0a osnovu odreda&a Dstava CHR8# Hedera(ija je u"lavno 'a se&e 'adržala pravo da ure4uje 'aštitu i unapre4ivanje čovekove sredine koji su od interesa 'a (elu 'e lju i e4unarodnu 'ajedni(u. @akon o za%titi stanovni%tva od #uke 7\Cluž&eni "lasnik CRC]# &r. tač.3ti$ "odina // veka# CR Cr&ija odnosno autono ne pokrajine Vojvodina i Kosovo# donele su čitav ni' pose&ni$ 'akona u o&lasti 'aštite životne sredine+ @akon o za%titi vazduha od za$a3ivanja 7\Cluž&eni "lasnik CRC]# &r. @akon o za%titi i razvoju prirodnih i radom stvorenih vrednosti !ovekove sredine 7\Cluž&eni list C%P Kosova]# &r.)' @akon %umama 7..# str. Posle ni'a dorada# Predlo" novo" Makona o 'aštiti životne sredine ušao je u skupštinsku pro(eduru toko 2. "odine i'radilo 0a(rt 'akona o 'aštite životne sredine# koji je predstavljao korak napred ka uskla4ivanju 'akonodavstva u ovoj o&lasti sa e4unarodni standardi a. "odine# kao što je već napo enuto# donele sa ostalno u svojoj nadležnosti 'akon o 'aštiti prirode# 'akon o ri&arstvu# 'akon o ur&anističko i prostorno planiranju# 'akon o podi'anju i održavanju 'eleni$ površina itd.)& @akon o poljoprivrednom zemlji%tu& @akon o lovstvu 7.5. )ako su nakon donošenja @akona o za%titi životne sredine doneseni i pose&ni+ @akon o vodama 7.

169 16: 16= 16> 19. tač.>. Cvako je o&ave'an da čuva i unapre4uje životnu sredinu*.5<# kao i čitav ni' po enuti$ 'akona doneti$ početko i sredino >.. 1O>.19. tač.16= Mdrava životna sredina je 'aja čena i u Povelji o ljudski i anjinski pravi a Državne 'ajedni(e Cr&ije i @rne ?ore koja je usvojena početko 2. 1. 1O>. DporediO Ustav 2epu#like 5r#ije# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. ovelja o ljudskim i manjinskim pravima# *Cluž&eni list Ci@?*# &r.. 59. Ova o&ave'a predvi4ena je i 'a opštine# odnosno jedini(e lokalne sa ouprave. @akon o %umama.5<. :2# st.# kao i veliki &roj pod'akonski$ akata# kao na pri er# ravilnik o dozvoljenom nivou #uke u životnoj sredini.-# čl. 9O2.5<. Dstavno pravo se upotre&ljava u dva osnovna 'načanja+ 71< kao "rana po'itivno3pravno" siste a jedne 'e lje i 72< naučna i nastavna dis(iplina..16> )renutno važeći 'akonski okvir u o&lasti 'aštite životne sredine čine+ @akon o za%titi životne sredine 72. 11-. 9- .# čl.5.ikovano pravno aktu jedne 'e lje 2 Dstavu. @akon o pro0eni uti0aja na životnu sredinu 72. @akon o postupanju sa otpadnim materijama . Dporedi+ Clavolju& Popović# Osnovne karakteristike ekolo%ko$ prava# ravo i životna sredina 7z#ornik radova)# Feo"rad# 1>>:# str.5<. 6# čl. 6.< sadrži i'vesne nor e koje pripadaju pravu 'aštite životne sredine# ože se reći da su i'vesne nor e ekološko" prava ustavnoD pravno$ karaktera.-.169 Dstavno pravo kao "rana prava o&u$vata najopštije pravne nor e jedno" pravno" siste a# koji se nala'i u najviše kodi. @akon o inte$risanom spre!avanju i kontroli za$a3ivanja životne sredine 72. @akon o vodama.ŽIVOTNE SREDINE C o&'iro da Ustav 2epu#like 5r#ije 71>>. 1-6O2. @akon o na0ionalnim parkovima i dr.. @akon o lovstvu. DporediO Ustav 2epu#like 5r#ije# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. -1. Ce o&ave'e predvi4ene 'a Repu&liku Cr&iju pre a kojoj Repu&lika ure4uje i o&e'&e4uje siste 'aštite i unapre4enja životne sredine i 'aštitu i unapre4enje &iljno" i životinjsko" sveta# Dstavo Cr&ije ustanovljena je i o&ave'a 'a autono nu pokrajinu da# preko svoji$ or"ana# vrši 'aštitu i unapre4ivanje životne sredine. 1# tač.. Poveljo je utvr4eno da *svako# a pose&no državna 'ajedni(a i države člani(e# od"ovoran je 'a 'aštitu životne sredine. @akon o za%titi životne sredine# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r.. -# čl. $stavom ?ep blike Srbije najpre je predvi4eno da !ovek ima pravo na zdravu životnu sredinu ali je istovre eno ustanovljena i o#aveza& odnosno dužnost svako$ da& u skladu sa zakonom& %titi i unapre3uje životnu sredinu. :-3:5. Cvako i a pravo na 'dravu životnu sredinu i na &la"ovre eno i potpuno o&aveštavanje o njeno stanju.# čl.3ti$ "odina // veka# kao na pri er+ @akon o poljoprivrednom zemlji%tu. "odine.. @akon o strate%koj pro0eni uti0aja na životnu sredinu 72. @akon o ri#arstvu. Kako je ova odred&a sadržana u delu II 5lo#ode& prava i dužnosti !oveka i $ra3anina# to proi'ila'i da Dstav Cr&ije ustanovljava pravo na 'dravu životnu sredinu kao jedno od osnovni$ ljudski$ prava 2 odnosno prava čoveka#16: ali dru"i deo ove ustavne odred&e ipak otvara o"ućnost ka ustanovljenju eko(entrične kon(ep(ije prava 'aštite životne sredine.

A*ONS*I O*VIR . )ipično je da 'akoni o 'aštiti životne sredine sadrže veo a spe(i. )ako4e# siste 'aštite životne sredine odre4en je# kao što je već po enuto# i kro' no"e dru"e pose&ne 'akone i pod'akonske akte# koji 'aokružuju siste po'itivno" prava u Cr&iji u ovoj o&lasti. 1-6O2.191 Makon o 'aštiti životne sredine predstavlja opšti nor ativni okvir n trašnje! i spoljnje! siste a 'aštite životne sredine...i'ički # $e ijski # &iološki # estetski i dru"i indikatori a. Opšti 'akonski okvir 'aštite životne sredine# utvr4en Makono o 'aštiti životne sredine# najpre odre4uje predmet zakona# osnovne pojmove# sistem za%tite# su#jekte za%tite i osnovna na!ela na koji a se te elji siste 'aštite životne sredine. 72< kvalitet životne sredine jeste stanje životne sredine koje se iska'uje .5. PRED1E) M%G)I)E# OC0OV0I PO81OVI# CDF8EK)I M%G)I)E I OC0OV0% 0%EE!% CIC)E1% M%G)I)E SIVO)0E CREDI0E 0ovi Makon o za%titi životne sredine usvojen je od strane 0arodne skupštine Repu&like Cr&ije kraje 2. &uku i vi&ra(ije. (snovni pojmovi. Pored @akona o za%titi životne sredine# usvojeni su i @akon o pro0eni uti0aja na životnu sredinu# @akon o strate%koj pro0eni uti0aja na životnu sredinu i @akon o inte$risanom spre!avanju i kontroli za$a3ivanja životne sredine..ične i'ra'e. 1-6O2. Predmet zakona.192 0. 131.A/TITE ŽIVOTNE SREDINE U SR?IJI -.5.inisani osnovni poj ovi# odnosno ter inolo"ija koja se u 'akonu koristi. 7-< aktivnost koja uti!e na životnu sredinu 7odnosno aktivnost< jeste svaki 'a$vat 7stalni ili privre eni< koji se enjaju iOili o"u pro eniti stanja i uslovi u životnoj sredini# a odnosi se na+ korišćenje resursa i prirodni$ do&ara. pro(ese proi'vodnje i pro eta.. upravljanje otpado i otpadni voda a# $e ikalija a i štetni aterija a. 1e4uti # toko i'rade novo" Makona# došlo se do 'aključka da je 'a nje"ovu uspešnu i ple enta(iju neop$odno i donošenje još tri pose&na 'akona# koji su tre&ali &liže da ra'rade pojedine o&lasti# a koje do tada nikada nisu &ile re"ulisane u Cr&iji. udese. )ako je# kraje 2.5# čl. 191 192 @akon o za%titi životne sredine# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. ispuštanje 7e isiju< 'a"a4ujući$ aterija u vodu# va'du$ ili 'e ljište. 75< za$a3ivanje životne sredine jeste unošenje 'a"a4ujući$ aterija ili ener"ije u životnu sredinu# i'a'vano ljudsko delatnošću ili prirodni pro(esi a koje i a ili ože i ati štetne posledi(e na kvalitet životne sredine i 'dravlje ljudi. Makono o 'aštiti životne sredine ure4uje se inte$ralni sistem za%tite životne sredine koji se o&e'&e4uje ostvarivanje prava čoveka na život i ra'voj u 'dravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privredno" ra'voja i životne sredine u Repu&li(i. joni'ujuće i nejoni'ujuće 'račenje. Dporedi+ @akon o za%titi životne sredine# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r.5. /. Makono su de. distri&u(iju i upotre&u aterijala. "odine. OP/TI . 95 . Ovo priliko uka'uje o sa o na neke od najvažniji$+ 71< životna sredina jeste skup prirodni$ i stvoreni$ vrednosti čiji ko pleksni e4uso&ni odnosi čine okruženje# odnosno prostor i uslove 'a život. "odine# usvojen paket od četiri 'akona koji re"ulišu o&last 'aštite životne sredine..&.1.

79< upravljanje otpado .i'ičko li(e koje svojo aktivnošću ili neaktivnošću 'a"a4uje životnu sredinu. 7-< 'aštita prirode. 7-< opština# odnosno "rad 7u dalje tekstu+ jedini(a lokalne sa ouprave<. 4.i'ička li(a<. 71. Ciste 'aštite životne sredine# u okviru svoji$ ovlašćenja# o&e'&e4uju+ 71< Repu&lika. 7>< optere6enje životne sredine jeste pojedinačni ili '&irni uti(aj aktivnosti na životnu sredinu koje se ože i'ra'iti kao ukupno 7više srodni$ ko ponenti<# 'ajedničko 7više ra'norodni$ ko ponenti<# do'voljeno 7u okviru "ranični$ vrednosti< i preko erno 7preko do'voljeni$ "ranični$ vrednosti< opterećenje. 7:< joni'ujuća i nejoni'ujuća 'račenja. 7=< za$a3uju6e materije jesu aterije čije ispuštanje u životnu sredinu utiče ili ože uti(ati na njen prirodni sastav# oso&ine i inte"ritet. 5.< de$rada0ija životne sredine jeste pro(es narušavanja kvaliteta životne sredine koji nastaje prirodno ili ljudsko aktivnošću ili je posledi(a nepredu'i anja era radi otklanjanja u'roka narušavanja kvaliteta ili štete po životnu sredinu# prirodne ili rado stvorene vrednosti.Sistem zaštite životne sredine. )o 'nači da je 'akon o 'aštiti životne sredine osnovni 'akon u ovoj o&lasti u Cr&iji# ali i da su no"a pitanja koja su u do enu 'aštite životne sredine &liže re"ulisana i dru"i 'akoni a i propisi a# pre sve"a oni koji se ure4uje+ 71< pro(ena uti(aja planova# pro"ra a i projekata na životnu sredinu. 7:< za$a3iva! jeste pravno ili . S bjekti koji obezbe. j sistem zaštite životne sredine i njihove obaveze. 76< upravljanje $e ikalija a. 5istem za%tite životne sredine čine ere# uslovi i instru enti 'a+ 1< održivo upravljanje# očuvanje prirodne ravnoteže# (elovitosti# ra'novrsnosti i kvaliteta prirodni$ vrednosti i uslova 'a opstanak svi$ živi$ &ića. 7=< 'aštita od &uke i vi&ra(ija i dr. 2< sprečavanje# kontrolu# s anjivanje i sana(iju svi$ o&lika 'a"a4ivanja životne sredine. Održivo upravljanje prirodni vrednosti a i 'aštita životne sredine ostvaruju se u skladu sa ovi 'akono i pose&ni 'akoni a i dru"i propisi a. 75< 'aštita va'du$a# voda# 'e ljišta# šu a# "eološki$ resursa. 79< u$rožena životna sredina jeste odre4eni deo prostora "de 'a"a4enje ili ri'ik od 'a"a4enja preva'ila'i kapa(itet životne sredine. 96 .76< kapa0itet životne sredine jeste sposo&nost životne sredine da pri$vati odre4enu količinu 'a"a4ujući$ aterija po jedini(i vre ena i prostora tako da ne nastupi nepovratna šteta u životnoj sredini. 72< inte"risano sprečavanje i kontrola 'a"a4ivanja. 72< autono na pokrajina. 75< predu'eća# dru"a do aća i strana pravna li(a i predu'etni(i koji u o&avljanju privredne i dru"e delatnosti koriste prirodne vrednosti# u"rožavaju ili 'a"a4uju životnu sredinu 7u dalje tekstu+ pravna i .

/3 Načelo prevencije i predostrožnosti 3 svaka aktivnost ora &iti planirana i sprovedena na način da+ prou'rokuje naj anju o"uću pro enu u životnoj sredini. Udruženja $ra3ana u o&lasti 'aštite životne sredine pripre aju# propa"iraju i reali'uju svoje pro"ra e 'aštite# štite svoja prava i interese u o&lasti 'aštite životne sredine# predlažu aktivnosti i ere 'aštite# učestvuju u postupku donošenja odluka u skladu sa 'akono # doprinose ili neposredno rade na in. 8ačanje svesti o 'načaju 'aštite životne sredine o&e'&e4uje se kro' siste o&ra'ovanja i vaspitanja# naučno3istraživačko" i te$nološko" ra'voja# usavršavanja u pro(esu rada# javno" in. Repu&lika ostvaruje saradnju u o&lasti 'aštite životne sredine sa dru"i država a i e4unarodni or"ani'a(ija a. spreči ili o"raniči uti(aj na životnu sredinu na sa o i'voru 99 . predstavlja naj anji ri'ik po životnu sredinu i 'dravlje ljudi. uključi o"ućnost re(iklaže. 5u#jekti sistema za%tite životne sredine dužni su da e4uso&no sara4uju# o&e'&e4uju koordina(iju i uskla4ivanje u donošenju i sprovo4enju odluka. rin0ip ja!anja svesti dola'i do i'ražaja i u ovo Makonu. ravna i (izi!ka li0a dužna su da u o&avljanju svoji$ delatnosti o&e'&ede+ ra(ionalno korišćenje prirodni$ &o"atstava. (snovna načela zaštite životne sredine Srbiji. Državni or"ani# naučne ustanove# ustanove u o&lasti o&ra'ovanja# 'dravstva# in.inansiranje # podsti(ajni i dru"i era a 'aštite životne sredine. D ostvarivanju siste a 'aštite životne sredine Repu&lika# autono na pokrajina# jedini(a lokalne sa ouprave# pravna i .esionalne ili dru"e or"ani'a(ije. Prin(ip jačanja svesti i'vire i' naj'načajniji$ e4unarodni$ doku enata u o&lasti 'aštite životne sredine# pre svi$ i' Gtok$ol ske i Rio deklara(ije Djedinjeni$ na(ija. s anji opterećenje prostora i potrošnju sirovina i ener"ije u i'"radnji# proi'vodnji# distri&u(iji i upotre&i.76< naučne i stručne or"ani'a(ije i dru"e javne služ&e. D (ilju dalje" pri&ližavanja svetski i evropski standardi a u o&lasti 'aštite životne sredine# 'akon# kao osnovna načela prokla uje i pravno o&e'&e4uje većinu prin(ipa sadržani$ u Gtok$ol skoj i Rio deklara(iji.or isanja i populari'a(ije 'aštite životne sredine. Cvi su&jekti siste a 'aštite životne sredine dužni su da čuvaju i unapre4uju životnu sredinu. @.or isanja# kulture i dru"e ustanove# kao i dru"i o&li(i udruživanja# u okviru svoji$ delatnosti# podstiču# us eravaju i o&e'&e4uju jačanje svesti o 'načaju 'aštite životne sredine.i'ička li(a od"ovorna su 'a svaku aktivnost kojo enjaju ili o"u pro eniti stanje i uslove u životnoj sredini# odnosno 'a nepredu'i anje era 'aštite životne sredine. Osnovna načela 'aštite životne sredine pre a ovo 'akonu jesu+ 03 Načelo inte!ralnosti 3 državni or"ani# or"ani autono ne pokrajine i or"ani jedini(e lokalne sa ouprave o&e'&e4uju inte"ra(iju 'aštite i unapre4ivanja životne sredine u sve sektorske politike sprovo4enje e4uso&no usa"lašeni$ planova i pro"ra a i pri eno propisa kro' siste do'vola# te$nički$ i dru"i$ standarda i nor ativa# .or isanju o životnoj sredini. 79< "ra4anin# "rupe "ra4ana# nji$ova udruženja# pro. uračunavanje troškova 'aštite životne sredine u okviru investi(ioni$ i proi'vodni$ troškova# pri enu propisa# odnosno predu'i anje era 'aštite životne sredine# u skladu sa 'akono .

Održivi ra'voj ostvaruje se donošenje i sprovo4enje odluka koji a se o&e'&e4uje uskla4enost interesa 'aštite životne sredine i interesa ekono sko" ra'voja. 23 Načelo s psidijarne od!ovornosti 3 državni or"ani# u okviru svoji$ .'a"a4ivanja. G3 Načelo primene podsticajnih mera 3 državni or"ani# odnosno or"ani autono ne pokrajine# odnosno or"ani jedini(e lokalne sa ouprave predu'i aju ere očuvanja i održivo" upravljanja kapa(iteto životne sredine# pose&no s anjenje korišćenja sirovina i ener"ije i sprečavanje ili s anjenje 'a"a4ivanja životne sredine# 9: .ikasnu o&novu i stalno unapre4ivanje kvaliteta. 0eo&novljivi prirodni resursi koriste se pod uslovi a koji o&e'&e4uju nji$ovo du"oročno ekono ično i ra'u no korišćenje# uključujući o"raničavanje korišćenja strateški$ ili retki$ prirodni$ resursa i supstitu(iju dru"i raspoloživi resursi a# ko po'itni ili veštački aterijali a. @3 Načelo od!ovornosti za!a. C3 Načelo Fza!a. O&novljivi prirodni resursi koriste se pod uslovi a koji o&e'&e4uju nji$ovu trajnu i e. 53 Načelo održivo! razvoja 3 održivi ra'voj je uskla4eni siste te$ničko3 te$nološki$# ekono ski$ i društveni$ aktivnosti u ukupno ra'voju u koje se na prin(ipi a ekono ičnosti i ra'u nosti koriste prirodne i stvorene vrednosti Repu&like sa (ilje da se sačuva i unapredi kvalitet životne sredine 'a sadašnje i &uduće "enera(ije. 0epostojanje pune naučne pou'danosti ne ože &iti ra'lo" 'a nepredu'i anje era sprečavanja de"rada(ije životne sredine u slučaju o"ući$ ili postojeći$ 'načajni$ uti(aja na životnu sredinu. Ma"a4ivač# u skladu sa propisi a# snosi ukupne troškove era 'a sprečavanje i s anjivanje 'a"a4ivanja koji uključuju troškove ri'ika po životnu sredinu i troškove uklanjanja štete nanete životnoj sredini.i'ičko li(e koje svoji ne'akoniti ili neispravni aktivnosti a dovodi do 'a"a4enja životne sredine od"ovorno je u skladu sa 'akono . Pro ene vlasništva predu'eća i dru"i$ pravni$ li(a ili dru"i o&li(i pro ene svojine o&ave'no uključuju pro(enu stanja životne sredine i odre4ivanje od"ovornosti 'a 'a"a4enje životne sredine# kao i na irenje du"ova 7tereta< pret$odno" vlasnika 'a i'vršeno 'a"a4ivanje iOili štetu nanetu životnoj sredini.ivač pla*aB 3 'a"a4ivač plaća naknadu 'a 'a"a4ivanje životne sredine kada svoji aktivnosti a prou'rokuje ili ože prou'rokovati opterećenje životne sredine# odnosno ako proi'vodi# koristi ili stavlja u pro et sirovinu# poluproi'vod ili proi'vod koji sadrži štetne aterije po životnu sredinu. Ma"a4ivač je od"ovoran 'a 'a"a4ivanje životne sredine i u slučaju likvida(ije ili stečaja predu'eća ili dru"i$ pravni$ li(a# u skladu sa 'akono . B3 Načelo Fkorisnik pla*aF 3 svako ko koristi prirodne vrednosti dužan je da plati realnu (enu 'a nji$ovo korišćenje i rekultiva(iju prostora.inansijski$ o"ućnosti# otklanjaju posledi(e 'a"a4ivanja životne sredine i s anjenja štete u slučajevi a kada je 'a"a4ivač nepo'nat# kao i kada šteta potiče usled 'a"a4ivanja životne sredine i' i'vora van teritorije Repu&like. 0ačelo predostrožnosti ostvaruje se pro(eno uti(aja na životnu sredinu i korišćenje naj&olji$ raspoloživi$ i dostupni$ te$nolo"ija# te$nika i opre e.ivača i nje!ovo! pravno! sledbenika 3 pravno ili . 43 Načelo oč vanja prirodnih vrednosti 3 prirodne vrednosti koriste se pod uslovi a i na način koji a se o&e'&e4uje očuvanje vrednosti "eodiver'iteta# &iodiver'iteta# 'aštićeni$ prirodni$ do&ara i predela. Ma"a4ivač ili nje"ov pravni sled&enik o&ave'an je da otkloni u'rok 'a"a4enja i posledi(e direktno" ili indirektno" 'a"a4enja životne sredine.

19- Dporedi+ @akon o za%titi životne sredine# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. -. 0<3 Načelo in"ormisanja i češ*a javnosti 3 u ostvarivanju prava na 'dravu životnu sredinu svako i a pravo da &ude o&avešten o stanju životne sredine i da učestvuje u postupku donošenja odluka čije &i sprovo4enje o"lo da utiče na životnu sredinu. Ea0ionalnu strate$iju održivo$ kori%6enja prirodnih resursa i do#ara 7u dalje tekstu+ 0a(ionalna strate"ija<# 'a period od naj anje deset "odina# donosi Earodna skup%tina. 72< anali'u stanja i dosadašnje" stepena istraženosti prirodni$ resursa i do&ara po vrsta a# prostorno rasporedu# ra'novrsnosti# o&i u i kvalitetu.1.pri eno ekono ski$ instru enata i dru"i$ era# i'&oro naj&olji$ dostupni$ te$nika# postrojenja i opre e koja ne 'a$teva preko erne troškove i i'&oro proi'voda i uslu"a. /3 Prirodne vrednosti su+ 71< prirodni resursi kao o#novljive ili neo#novljive $eolo%ke& hidrolo%ke i #iolo%ke vrednosti koji se& direktno ili indirektno& mo$u koristiti ili upotre#iti& a imaju realnu ili poten0ijalnu ekonomsku vrednost' 72< za%ti6ena prirodna do#ra i 7-< javna prirodna do#ra. P$a(ira(! i kori%C (! "riro'(i+ vr '(osti i strat %ki 'ok4m (ti 03 $pravljanje prirodnim vrednostima* Dpravljanje prirodni vrednosti a ostvaruje se planiranje održivo" korišćenja i očuvanja nji$ovo" kvaliteta i ra'novrsnosti# u skladu sa uslovi a i era a 'aštite životne sredine utvr4eni$ ovi i pose&ni 'akono . 113-2. DPR%V!8%08E PRIROD0I1 VRED0OC)I1% Prvi deo unutrašnje" siste a 'aštite životne sredine utvr4eni Makono o 'aštiti životne sredine# čini pravljanje prirodnim vrednostima*19. 003 Načelo zaštite prava na zdrav životn sredin i prist pa pravos . Poda(i o stanju životne sredine su javni. 9= . 1-6O2.esionalne ili dru"e or"ani'a(ije# pravo na 'dravu životnu sredinu ostvaruju pred nadležni or"ano # odnosno sudo # u skladu sa 'akono . 3 "ra4anin ili "rupe "ra4ana# nji$ova udruženja# pro.) planiranje i kori%6enje prirodnih vrednosti i G) za%titu prirodnih vrednosti* &. 43 Strateški dok menti* Održivo korišćenje i 'aštita prirodni$ vrednosti o&e'&e4uju se u okviru 5trate$ije prostorno$ razvoja 2epu#like i Ea0ionalne strate$ije održivo$ kori%6enja prirodnih resursa i do#ara. 0a(ionalna strate"ija sadrži# naročito+ 71< načela održivo" ra'voja u na(ionalnoj politi(i upravljanja prirodni resursi a i do&ri a.Kao što je već rečeno# prirodne vrednosti jesu prirodna #o$atstva koja !ineO vazduh& voda& zemlji%te& %ume& $eolo%ki resursi i #iljni i životinjski svet* 0ovi Makon o 'aštiti životne sredine na opšti način ure4uje siste upravljanja svi navedeni prirodni vrednosti a koji o&u$vata+ .. Makon tako4e utvr4uje načelo objektivne od!ovornosti za štet kao 'načajan e4unarodni e$ani'a inkorporiran u do aće 'akonodavstvo# o če u će više reči &iti u nastavku ovo" udž&enika. Prirodne vrednosti o"u se davati na korišćenje u skladu sa uslovi a i na način utvr4en ovi i pose&ni 'akono .2.5# čl.2.

7:< vo4enje katastra korišćenja prirodni$ &o"atstava i do&ara.< i predvi4anje trendova pro ene stanja. 79< ekološko3prostorne osnove o poten(ijali a prirodno" resursa ili do&ra. . 7=< s erni(e 'a dalja istraživanja u o&lasti pojedinačni$ prirodni$ resursa i do&ara i 'a potre&e planiranja# odnosno donošenje planova i pro"ra a. %ko se i' podataka o reali'a(iji 0a(ionalne strate"ije utvrdi da se korišćenje prirodni$ &o"atstava 'načajno u"rožava prirodna ravnoteža ekosiste a# Vlada ože# na predlo" inistarstva nadležno" 'a 'aštitu životne sredine ili dru"o" inistarstva# privre eno o"raničiti o&i korišćenja prirodni$ vrednosti na odre4eno području.ičnosti a. 76< plansko3ra'vojnu i so(io3ekono sku anali'u strateški$ prioriteta istraživanja i korišćenja prirodni$ resursa. 7-< strateško pro(eno uti(aja na životnu sredinu planova# pro"ra a# osnova i dru"i$ akata koji a se ure4uje korišćenje prirodni$ vrednosti i 'aštita životne sredine. 0a(ionalna strate"ija se reali'uje pute planova# pro"ra a i osnova 'a svaki pojedinačni prirodni resurs ili do&ro koje donosi Vlada Repu&like Cr&ije. Kontrolu korišćenja i 'aštitu prirodni$ resursa i do&ara o&e'&e4uju or"ani i or"ani'a(ije Repu&like# autono ne pokrajine i jedini(e lokalne sa ouprave# u skladu sa ovi i pose&ni 'akoni a# a naročito+ 71< sprovo4enje 0a(ionalne strate"ije# planova# pro"ra a i osnova. 7:< uslove 'a postepenu supstitu(iju prirodni$ resursa. 72< pri eno standarda# nor ativa i propisa o korišćenju i 'aštiti prirodni$ resursa i do&ara. Dve ili više jedini(a lokalne sa ouprave o"u doneti 'ajedničke pro"ra e. 7=< or"ani'ovanje onitorin"a korišćenja prirodni$ resursa i do&ara# stanja životne sredine prikupljanje # o&jedinjavanje i anali'o podataka i kvanti.7-< &ilansne kate"orije 7prostorne i vre enske . Ca"lasnost daje inistarstvo nadležno 'a poslove 'aštite životne sredine 7u dalje tekstu+ 1inistarstvo<# kojo se utvr4uje ispunjenost uslova i era održivo" korišćenja prirodni$ 9> .unk(ije# količine# kvalitet# u"roženost# o&novljivost# strateške re'erve i sl.utonomna pokrajina i jedini0a lokalne samouprave# u okviru nadležnosti utvr4eni$ ovi i pose&ni 'akono # donose svoje planove i pro"ra e upravljanja prirodni resursi a i do&ri a# u skladu sa strateški doku enti a i svoji spe(i.ikovanje trendova. 0a osnovu podataka i eviden(ija o i'vršenju planova# pro"ra a i osnova# Vlada Repu&like Cr&ije 7u dalje tekstu+ Vlada< jedno u dve "odine podnosi izve%taj 0arodnoj skupštini o reali'a(iji 0a(ionalne strate"ije. 75< pro(eno uti(aja projekata na životnu sredinu na svi nivoi a istraživanja i eksploata(ije. 75< način vrednovanja i uslove održivo" korišćenja prirodni$ resursa i do&ara. 53 #ontrola koriš*enja i zaštita prirodnih res rsa i dobara i obaveze korisnika. 76< inte"risani sprečavanje i kontrolo 'a"a4ivanja životne sredine. 79< uskla4eni siste o do'vola# odo&renja i sa"lasnosti. 0adležni or"an ne ože i'dati odo&renje 'a korišćenje prirodni$ resursa ili do&ara &e' sa"lasnosti na projekat koji sadrži ere 'aštite i sana(ije životne sredine. 0a(ionalna strate"ija o&javljuje se u *Cluž&eno "lasniku Repu&like Cr&ije*.

i'ičko li(e koje koristi prirodne resurse# odnosno do&ra dužno je da# u toku i'vo4enja radova i o&avljanja aktivnosti# kao i po nji$ovo prestanku# planira i sprovodi ere koji a se sprečava u"rožavanje životne sredine. Priro3 dna do&ra dele se na+ za%ti6ena prirodna do#ra i javna prirodna do#ra. Makon načelno ure4uje i način korišćenja prostora i poja i način korišćenja javni$ 'eleni$ površina. Ko de"radira životnu sredinu dužan je da i'vrši rekultiva(iju ili na dru"i način sanira de"radiranu životnu sredinu# u skladu sa ovi i pose&ni 'akoni a.2. %ko se '&o" i'"radnje o&jekta unište javne 'elene površine# one se oraju nadoknaditi pod uslovi a i na način koji odre4uje jedini(a lokalne sa ouprave. "avno prirodno do#ro jeste ure4eni ili neure4eni deo prirodno" &o"atstva# odnosno va'du$a# vodni$ do&ara# prio&alja# pod'e ni$ do&ara# šu ski$ do&ara# predela ili prostora# jednako dostupan svi a.a%tita "riro'(i+ vr '(osti Maštita prirodni$ vrednosti ostvaruje se sprovo4enje era 'a očuvanje nji$ovo" kvaliteta# količina i re'ervi# kao i prirodni$ pro(esa# odnosno nji$ove e4u'avisnosti i :. Pravno i . @3 (baveze korisnika.resursa# odnosno do&ara i 'aštite životne sredine u toku i posle prestanka o&avljanja aktivnosti# a na osnovu o(ene o uslovi a nadležni$ stručni$ or"ani'a(ija. &. B3 #oriš*enje prostora i javne zelene površine. 1inistar 'a 'aštitu životne sredine propisuje etodolo"iju 'a utvr4ivanje prioriteta 'a sana(iju životne sredine.i'ički$# 'dravstveni$ ili estetski$ vrednosti u skladu sa propisi a. C3 +ašti*ena prirodna dobra: koriš*enje i zaštita javnih prirodnih dobara. Opšti uslovi 'aštite# način podi'anja i održavanja# o&nove uništeni$ javni$ 'eleni$ površina i vo4enja podataka o javni 'eleni površina a ure4uju se pose&ni 'akono . . D pojedini 'ona a u koji a je utvr4ena 'aštitna udaljenost ili područje# do'voljeno je o&avljanje aktivnosti na način utvr4en pose&ni propisi a u skladu sa prirodo opterećivanja životne sredine. .ske# "eo or.ološke# "eološke# kulturne i pej'ažne vrednosti ili na &ilo koji način de"radira kvalitet i svojstva prirodno" do&ra. 8avna prirodna do&ra# kao do&ra od opšte" interesa# koriste se na način i pod uslovi a koji a se o o"ućava ra'voj i trajnost nji$ovi$ prirodni$# . @a%ti6eno prirodno do#ro jeste očuvani deo prirode pose&ni$ vrednosti i odlika 7"eodiver'iteta# &iodiver'iteta# predela# pej'aža i dr<# koji i a trajni ekološki# naučni# kulturni# o&ra'ovni# 'dravstveno3rekreativni# turistički i dru"i 'načaj# '&o" če"a kao do&ro od opšte" interesa uživa pose&nu 'aštitu. D 'aštićeno prirodno do&ru ne o"u se o&avljati aktivnosti koji a se u"rožava kapa(itet životne sredine# prirodna ravnoteža# &iodiver'itet# $idro"ra. Maštićena prirodna do&ra koriste se i unapre4uju na način koji o o"ućava nji$ovo trajno očuvanje i unapre4ivanje# u skladu sa 'akono koji se ure4uje 'aštita prirode.2. "avne zelene povr%ine* 8avne 'elene površine u naseljeni esti a i predeli a o&u$vaćeni prostorni i ur&anistički planovi a podižu se i održavaju na način koji o o"ućava očuvanje i unapre4ivanje prirodni$ i stvoreni$ vrednosti. ?ori%6enje prostora* Ra'vojni i prostorni plano utvr4uju se 'one i'"radnje na odre4eni loka(ija a 'avisno od kapa(iteta životne sredine i stepena opterećenja# kao i (iljeva i'"radnje unutar odre4eni$ delova na ti loka(ija a.

Maštita va'du$a ostvaruje se predu'i anje era siste atsko" praćenja kvaliteta va'du$a# s anjenje 'a"a4ivanja va'du$a 'a"a4ujući aterija a ispod propisani$ "ranični$ vrednosti i predu'i anje te$ničko3te$nološki$ i dru"i$ potre&ni$ era 'a s anjenje e isije# praćenje uti(aja 'a"a4eno" va'du$a na 'dravlje ljudi i životnu sredinu. D toku reali'a(ije projekata# kao i pre nje"ovo" i'vo4enja 7i'"radnje# eksploata(ije ineralni$ sirovina# i dr.unk(ija šu a. Maštitu prirodni$ vrednosti ože o podeliti u dve osnovne pod"rupe+ za%tita pojedinih prirodnih vrednosti i za%tita od %tetno$ uti0aja delatnosti. 1ere 'aštite voda o&e'&e4uju sprečavanje ili o"raničavanje unošenja u vode opasni$# otpadni$ i dru"i$ štetni$ aterija# praćenje i ispitivanje kvaliteta površinski$ i pod'e ni$ voda# kao i kvaliteta otpadni$ voda i nji$ovo prečišćavanje. 43 +aštita vazd ha.ere u (elini sa svi njeni pro(esi a i kli atski o&eležji a. +aštita pojedinih prirodnih vrednosti 03 +aštita tla i zemljišta. 53 +aštita i oč vanje š ma.<# o&e'&e4uje se 'aštita tla i 'e ljišta. Radi 'aštite &iodiver'iteta i &iološki$ resursa# odnosno auto$toni$ &iljni$ i životinjski$ vrsta i nji$ovo" rasprostiranja# :1 . Radi 'aštite i unapre4ivanja šu ski$ ekosiste a šu a a se "a'duje tako da se o&e'&e4uje ra(ionalno upravljanje šu a a# očuvanje "enetsko" . Maštita i korišćenje voda ostvaruje se u okviru inte"ralno" upravljanja voda a sprovo4enje era 'a očuvanje površinski$ i pod'e ni$ voda i nji$ovi$ re'ervi# kvaliteta i količina# kao i 'aštito korita# o&alni$ područja i slivova# u skladu sa pose&ni 'akono . Očuvanje &ios. C3 +aštita i koriš*enje "lore i "a ne. /3 +aštita voda. 0a površini ili ispod površine 'e ljišta o"u se vršiti aktivnosti i odla"ati aterije koje ne 'a"a4uju ili oštećuju 'e ljište.or a(ija stena i inerala# kao i nji$ovi$ prirodni$ i prela'ni$ o&lika i pro(esa. 0.prirodne ravnoteže u (elini. Maštita &iodiver'iteta# korišćenje &iološki$ resursa# "enetički odi. 1ere 'aštite va'du$a o&e'&e4uju očuvanje at os. Maštita# korišćenje i ure4enje tla# poljoprivredno" i šu sko" 'e ljišta i do&ara od opšte" interesa o&u$vata očuvanje produktivnosti# strukture# slojeva# .onda# po&oljšanje strukture i ostvarivanje prioritetni$ . Državni or"ani# vlasni(i i korisni(i šu a dužni su da predu'i aju potre&ne ere 'a očuvanje i održivo korišćenje šu a# ere o&navljanja# podi'anja i nji$ovo" unapre4ivanja# kao i kontrole i 'aštite šu a u slučaju preko"ranično" 'a"a4ivanja. 1iodiverzitet 7#iolo%ka raznovrsnost) jeste ra'novrsnost or"ani'a a u okviru vrste# e4u vrsta a i e4u ekosiste i a i o&u$vata ukupnu ra'novrsnost "ena# vrsta i ekosiste a na lokalno # na(ionalno # re"ionalno i "lo&alno nivou.ere o&u$vata 'aštitu or"ani'a a# nji$ovi$ 'ajedni(a i staništa# uključujući i očuvanje prirodni$ pro(esa i prirodne ravnoteže unutar ekosiste a# u' o&e'&e4ivanje nji$ove održivosti. Fiodiver'itet i &iološki resursi štite se i koriste na način koji o o"ućava nji$ov opstanak# ra'novrsnost# o&navljanje i unapre4ivanje u slučaju narušenosti.ikovani$ or"ani'a a i &iote$nolo"ije vrši se na osnovu ovo" 'akona i pose&no" 'akona# kao i o&ave'a preu'eti$ e4unarodni u"ovori a. @3 (č vanje bios"ere i zaštita biodiverziteta. Vode se o"u koristiti i opterećivati# a otpadne vode ispuštati u vode# u' pri enu od"ovarajuće" tret ana# na način i do nivoa koji ne predstavlja opasnost 'a prirodne pro(ese ili 'a o&novu kvaliteta i količine vode i koji ne u anjuje o"ućnost nji$ovo" višena ensko" korišćenja.

aune# nji$ovi$ ra'vojni$ o&lika i delova vrši se pod uslovo da uvo'# odnosno i'vo' nije 'a&ranjen# odnosno da i've'ena količina ili &roj pri eraka u"roženi$ i 'aštićeni$ vrsta divlje . /. 72< i'javu uvo'nika# odnosno i'vo'nika u koje svr$e će se koristiti pri erak vrste i 7-< dru"u propisanu doku enta(iju. 1inistar &liže propisuje doku enta(iju koja se podnosi u' 'a$tev# kao i sadržinu i i'"led do'vole.aune neće u"ro'iti opstanak te vrste u Repu&li(i# kao i pod dru"i uslovi a propisani 'akono # na osnovu do'vole koju i'daje 1inistarstvo.aunu i ra'arati njena staništa.1inistarstvo# dru"i nadležni or"ani i or"ani'a(ije kontrolišu unošenje i "ajenje &iljni$ i životinjski$ vrsta strano" porekla. D' 'a$tev 'a i'davanje do'vole 'a uvo' i i'vo' podnosila( 'a$teva prilaže+ 71< išljenje ovlašćene naučne i stručne or"ani'a(ije da se i'vo'o u"roženi$ i 'aštićeni$ vrsta divlje . )ran'it u"roženi$ i 'aštićeni$ vrsta divlje . Dvo' i i'vo' u"roženi$ i 'aštićeni$ vrsta divlje .aune koji donosi Vlada.aune u traženoj količini ili &roju pri eraka neće u"ro'iti opstanak te vrste u Repu&li(i.lore i .aune dužno je da plaća naknadu. Odre4ene vrste divlje . :2 . Opasne materije jesu hemikalije i dru$e materije koje imaju %tetne i opasne karakteristike.lore i . Ma&ranjeno je u'ne iravati# 'lostavljati# o'le4ivati i uništavati divlju . Dpravljanje opasni aterija a# odnosno 'aštita od or"anski$ i neor"anski$ aterija sa opasni svojstvi a# kao i planiranje# or"ani'ovanje i predu'i anje preventivni$ i sana(ioni$ era vrši se pod uslovi a i na način koji se o&e'&e4uje s anjenje ri'ika od udesa i pružanje adekvatno" od"ovora na udes.lore i .loru# odnosno uništavati i ra'arati njena staništa. +aštita od štetnih ticaja delatnosti 03 (pasne materije.lore i .aune# nji$ovi ra'vojni o&li(i i delovi o"u se sakupljati i stavljati u pro et na način i pod uslovi a utvr4eni u do'voli koju i'daje 1inistarstvo# po pret$odno pri&avljeno išljenju or"ani'a(ije nadležne 'a 'aštitu prirode.lore i .lore i . Credstva ostvarena od naknade pri$od su &udžeta Repu&like i koriste se na enski 'a 'aštitu i unapre4ivanje životne sredine u skladu sa ovi 'akono . Pravno i .aune u traženoj količini ili &roju pri eraka neće u"ro'iti opstanak te vrste u Repu&li(i. Visina naknade utvr4uje se akto o stavljanju pod kontrolu korišćenja i pro eta divlje .lore i . Ma&ranjeno je uništavati# kidati ili na dru"i način pustošiti divlju .aune# nji$ovi$ ra'vojni$ o&lika i delova vrši se pod uslovo da je i'data i'vo'na do'vola. Pravno li(e# odnosno predu'etnik koje vrši pro et vrsta divlje .i'ičko li(e koje upravlja opasni aterija a ili koje pri enjuje te$nolo"ije štetne po životnu sredinu# dužno je da predu'i a sve potre&ne 'aštitne i si"urnosne ere koji a se ri'ik od opasnosti po životnu sredinu i 'dravlje ljudi svodi na naj anju o"uću eru. 1inistarstvo vodi re"istar i'dati$ do'vola na propisan način. 1inistar nadležan 'a poslove 'aštite životne sredine 7u dalje tekstu+ inistar< odre4uje naučne i stručne or"ani'a(ije koje daju stručne o(ene da se i'vo'o u"rožene i 'aštićene vrste divlje .lore i .

Korisnik i'vora &uke ože stavljati u pro et i upotre&ljavati i'vore &uke po propisani uslovi a u' pri enu propisani$ era 'aštite koji a se s anjuju e isije &uke# odnosno upotre&a postrojenja# ure4aja# ašina# transportni$ sredstava i aparata koji prou'rokuju &uku.i'ičko li(e ože proi'voditi# vršiti pro et i koristiti i'vore joni'ujući$ i nejoni'ujući$ 'račenja po propisani uslovi a i na propisan način. 53 +aštita od zračenja. Maštita od vi&ra(ija sprovodi se predu'i anje era koji a se sprečava i otklanja u"rožavanje životne sredine od dejstva e$anički$# periodični$ i pojedinačni$ potresa i'a'vani$ ljudsko delatnošću.ika(iji otpada sa koji vlasnik postupa ili i a o&ave'u da postupa# odnosno upravlja. Otpad jeste svaki pred et ili supstan(a# kate"orisan pre a utvr4enoj klasi. :- ./3 $pravljanje otpadom. Pravno i . 43 +aštita od b ke i vibracija. Maštita od 'račenja sprovodi se pri eno siste a era koji a se sprečava u"rožavanje životne sredine i 'dravlje ljudi od dejstva 'račenja koja potiču i' joni'ujući$ i nejoni'ujući$ i'vora i otklanjaju posledi(e e isija koje i'vori 'račenja e ituju ili o"u da e ituju.Vlasnik otpada dužan je da predu' e ere upravljanja otpado u (ilju sprečavanja ili s anjenja nastajanja# ponovnu upotre&u i re(iklažu otpada# i'dvajanje sekundarni$ sirovina i korišćenje otpada kao ener"enta# odnosno odla"anje otpada. Dpravljanje otpado sprovodi se po propisani uslovi a i era a postupanja sa otpado u okviru siste a sakupljanja# transporta# tret ana i odla"anja otpada# uključujući i nad'or nad ti aktivnosti a i &ri"u o postrojenji a 'a upravljanje otpado posle nji$ovo" 'atvaranja.

auna :5 .era i &iodiver'itet 8oni'ujuće i nejoni'ujuće 'račenje 0a(./ matski "rika3 o'r. površine Vode Dpravljanje otpado Va'du$ Ctrate"ija prostorno" ra'voja 8avna prirodna do&ra Maštićena prirodna do&ra Fuka i vi&ra(ije Gu e Fios.ivo2 4"rav$!a(!a "riro'(im vr '(ostima Planiranje i korišćenje prirodni$ vrednosti Maštita prirodni$ vrednosti Maštita pojedini$ vrednosti Ctrateški doku enti Kontrola korišćenja i 'aštita i o&ave'e korisnika Maštita od štetni$ uti(aja delatnosti )lo i 'e ljište Opasne aterije Prirodni resursi Prirodna do&ra 8avne '. strate"ija održivo" korišćenja prirodni$ resursa i do&ara Hlora i .

5# čl. pro(ena uti(aja projekata na životnu sredinu. 75< o&e'&ede uslovi 'a od or i rekrea(iju čoveka. 43 mere zaštite od opasnih materija i 53 pro!rame i planove. strateška pro(ena uti(aja na životnu sredinu. 1-6O2. /3 slove zaštite životne sredine. 72< o&e'&edi 'aštita i nes etano ostvarivanje .< i utvr4ivanje era 'a sana(iju ovi$ područja. 72< odre4ivanje područja u"roženi$ delova životne sredine 7'a"a4ena područja# područja u"rožena ero'ijo i &uji(a a# eksploata(ijo ineralni$ sirovina# plavna područja i sl. Planiranje i iz!radnja Dre4enje prostora# korišćenje prirodni$ resursa i do&ara odre4eno prostorni # ur&anistički i dru"i planovi a 7planovi ure4enja i osnove korišćenja poljoprivredno" 'e ljišta# šu ske# vodoprivredne# lovnoprivredne osnove i pro"ra i unapre4enja ri&arstva na ri&arski područji a i dru"i planovi< 'asniva se na o&ave'i da se+ 71< prirodni resursi i do&ra očuvaju i unapre4uju i u najvećoj eri o&navljaju# a ako su neo&novljivi da se ra(ionalno koriste.unk(ija 'aštićeni$ prirodni$ do&ara sa nji$ovo 'aštićeno okolino i u najvećoj o"ućoj eri očuvaju staništa divlji$ &iljni$ i životinjski$ vrsta i nji$ove 'ajedni(e.-. &. 195 Dporedi+ @akon o za%titi životne sredine# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. :6 . inte"risano sprečavanje i kontrola 'a"a4ivanja i pro(ena opasnosti od udesa<. prostorno i ur&anističko planiranje. /.&. 7-< utvr4ivanje era i uslova 'aštite životne sredine pre a koji a će se koristiti prostor na enjen eksploata(iji ineralni$ sirovina# odnosno vršiti i'"radnja industrijski$ i ener"etski$ o&jekata# o&jekata 'a preradu i odla"anje otpada# o&jekata in. 79< prikaže postojeće stanje po navedeni ele enti a i planirano stanje sa era a potre&ni da se planovi ostvare.rastrukture i dru"i$ o&jekata čijo i'"radnjo ili korišćenje se ože u"ro'iti životna sredina. 1inistarstvo# or"an autono ne pokrajine# odnosno jedini(e lokalne sa ouprave# učestvuje u postupku pripre e i donošenja navedeni$ planova. --39=.. 7-< o&e'&edi očuvanje i'"ra4eno" prostora.195 1ere i uslovi 'aštite životne sredine podeljene su na+ 03 preventivne mere 7planiranje i i'"radnja. 76< odrede ere 'aštite životne sredine.1.-. 1ERE I DC!OVI M%G)I)E SIVO)0E CREDI0E Dru"i deo unutra%nje$ sistema za%tite životne sredine& utvr4eni Makono o 'aštiti životne sredine# čine mere i slovi zaštite životne sredine. Prostorno i rbanističko planiranje D prostorni i ur&anistički planovi a o&e'&ediće se ere i uslovi 'aštite životne sredine# a naročito+ 71< utvr4ivanje pose&ni$ reži a očuvanja i korišćenja područja 'aštićeni$ prirodni$ do&ara# i'vorišta vodosna&devanja# ter alni$ i ineralni$ i'vorišta# šu a# poljoprivredno" 'e ljišta# javni$ 'eleni$ površina# rekrea(ioni$ područja i &anja. Pr v (tiv( m r 0.

:9 . C. 5. Ca"lasnost na pro(enu opasnosti od udesa daje 1inistarstvo. @. Procena ticaja projekta na životn sredin Pro(ena uti(aja projekta na životnu sredinu vrši se 'a projekte koji se planiraju i reali'uju u prostoru# uključujući pro ene te$nolo"ije# rekonstruk(iju# proširenje kapa(iteta ili prestanak rada koji o"u dovesti do 'načajno" 'a"a4ivanja životne sredine ili predstavljaju ri'ik po 'dravlje ljudi.rastrukturni$ siste a# 'aštite prirodni$ i kulturni$ do&ara# &iljno" i životinjsko" sveta i nji$ovi$ staništa i dr. )nte!risano sprečavanje i kontrola za!a.# i sastavni je deo plana# odnosno pro"ra a ili osnove. Vrste aktivnosti i postrojenja# uslovi i postupak i'davanja inte"risane do'vole# nad'or i dru"a pitanja od 'načaja 'a inte"risano sprečavanje i kontrolu 'a"a4ivanja životne sredine ure4uju se pose&ni 'akono . %utono na pokrajina# odnosno jedini(a lokalne sa ouprave# u okviru svoji$ prava i dužnosti# odre4uje vrste planova i pro"ra a 'a koje se i'ra4uje strateška pro(ena uti(aja. Procena opasnosti od desa Pravno i . Ctrateška pro(ena uti(aja na životnu sredinu ora &iti uskla4ena sa dru"i pro(ena a uti(aja na životnu sredinu# kao i sa planovi a i pro"ra i a 'aštite životne sredine i vrši se u skladu sa postupko propisani pose&ni 'akono . Pro(ena uti(aja projekta na životnu sredinu je sastavni deo te$ničke doku enta(ije &e' koje se ne ože pristupiti i'vo4enju projekta i vrši se u skladu sa postupko propisani pose&ni 'akono . 4.ivanja Ma rad novi$ i postojeći$ postrojenja koja o"u i ati ne"ativne uti(aje na 'dravlje ljudi i životnu sredinu pri&avlja se inte"risana do'vola kojo se o&e'&e4uje sprečavanje i kontrola 'a"a4ivanja životne sredine.i'ičko li(e koje o&avlja aktivnosti u koji a je prisutna ili ože &iti prisutna jedna ili više opasni$ aterija u količina a koje su jednake ili veće od propisani$# a koje o"u i'a'vati udes# dužno je da u postupku pro(ene uti(aja projekta na životnu sredinu# odnosno pri&avljanja inte"risane do'vole# i'radi pro(enu opasnosti od udesa. Pro(ena opasnosti od udesa i'ra4uje se na osnovu pose&ne etodolo"ije koju propisuje inistar# po pri&avljeno išljenju dru"i$ or"ana i or"ani'a(ija i sadrži uslove 'a upravljanje ri'iko koji se odnose na+ 71< sprovo4enje era preven(ije# pripravnosti i od"ovora na udes i 72< predu'i anje era otklanjanja posledi(a udesa# odnosno sana(ije.Dslove 'a o&e'&e4enje era daje 1inistarstvo# or"an autono ne pokrajine# odnosno jedini(e lokalne sa ouprave# na 'a$tev or"ana nadležno" 'a pripre u i donošenje plana# a na osnovu uslova i išljenja nadležni$ stručni$ or"ani'a(ija. Strateška procena ticaja na životn sredin Ctrateška pro(ena uti(aja na životnu sredinu vrši se 'a planove# pro"ra e i osnove u o&lasti prostorno" i ur&anističko" planiranja ili korišćenja 'e ljišta# poljoprivrede# šu arstva# ri&arstva# lovstva# ener"etike# industrije# sao&raćaja# upravljanja otpado # upravljanja voda a# teleko unika(ija# turi' a# in. Pro(ena uti(aja projekta na životnu sredinu o&u$vata projekte i' o&lasti industrije# rudarstva# ener"etike# sao&raćaja# turi' a# poljoprivrede# šu arstva# vodoprivrede i ko unalni$ delatnosti# kao i sve projekte koji se planiraju na 'aštićeno prirodno do&ru i u 'aštićenoj okolini nepokretno" kulturno" do&ra.

Uslovi za rad postrojenja i o#avljanje aktivnosti* I'"radnja i rad postrojenja i o&avljanje aktivnosti vrši se ako su ispunjeni propisani standardi e isije i i isije# opre e i ure4aja koji a se s anjuje ili sprečava e isija 'a"a4ujući$ aterija ili ener"ije i o&e'&e4uje njeno očuvanje# odnosno ako su predu'ete dru"e ere i radnje 'a o&e'&e4ivanje propisani$ uslova 'aštite životne sredine. Ctatus u"rožene životne sredine i reži sana(ije i re edija(ije 'a područje od 'načaja 'a Repu&liku odre4uje 1inistarstvo# po pri&avljeno išljenju dru"i$ nadležni$ or"ana# a 'a područje od lokalno" 'načaja odre4uje jedini(a lokalne sa ouprave. Ctatus pose&no u"rožene životne sredine odre4uje Vlada. Us$ovi 3a%tit .2. Ma"a4ujuće i opasne aterije# otpadne vode ili ener"ija ispuštaju se u va'du$# vodu i 'e ljište na propisan način i u količina a# odnosno kon(entra(ija a ili nivoi a koje nisu i'nad propisani$ "ranični$ vrednosti. Or"an jedini(e lokalne sa ouprave donosi akt o uvo4enju pose&ni$ era u navedeni slučajevi a# ako je 'a"a4enje o"raničeno na teritoriji jedini(e lokalne sa ouprave i ne a uti(aja na šire područje.u'ni$ i'vora u životnu sredinu i njene ediju e.ivot( sr 'i( 0. Vlada utvr4uje "ranične vrednosti e isija 'a"a4ujući$ aterija na estu ispuštanja u životnu sredinu i nivoe i isije 'a"a4ujući$ aterija u životnoj sredini. Radi postepene pri ene standarda e isija i i isija i očuvanja prirodni$ vrednosti# Vlada ože# na odre4eno vre e# o"raničiti rad postrojenja i o&avljanje aktivnosti na odre4eno području.&. 1inistar propisuje kriteriju e 'a donošenje akta i način upo'orenja javnosti.Vlada utvr4uje kriteriju e 'a odre4ivanje statusa pose&no u"rožene životne sredine# odnosno statusa u"rožene životne sredine i 'a utvr4ivanje prioriteta 'a sana(iju i re edija(iju. Grani!ne vrednosti* D Repu&li(i utvr4uju se standardi kvaliteta životne sredine i standardi e isije# odnosno "ranične vrednosti i isije i e isije 'a"a4ujući$ aterija i ener"ije u va'du$# vodu i 'e ljište# uključujući i e isiju i' o&ilni$ i'vora 'a"a4ivanja. Standardi kvaliteta životne sredine i standardi emisije @akon o za%titi životne sredine de(ini%e pojmove emisije i imisije* Bmisija jeste ispuštanje 'a"a4ujući$ aterija ili ener"ije i' individualni$ iOili di. 5tatus u$rožene životne sredine. 8edinstveni nor ativi utvr4uju se radi kontrole kvaliteta va'du$a# voda# 'e ljišta# postupanja sa otpado i $e ikalija a# tret ana otpadni$ voda# industrijsko" 'a"a4enja i upravljanja ri'iko # nivoa &uke i vi&ra(ija i dr. :: .&. Prevo'na sredstva koja se proi'vode i puštaju u pro et oraju ispunjavati uslove u po"ledu e isije 'a o&ilne i'vore 'a"a4ivanja. Upozorenje javnosti* 1inistarstvo o&aveštava javnost i donosi akt o uvo4enju pose&ni$ era u slučajevi a neposredne opasnosti ili prekoračenja propisani$ "ranični$ vrednosti 'a"a4enja. Vre e na koje Vlada utvr4uje o"raničenja odre4uje se u skladu sa propisani "ranični vrednosti a i 0a(ionalni pro"ra o 'aštite životne sredine. Imisija jeste kon(entra(ija 'a"a4ujući$ aterija i nivo ener"ije u životnoj sredini kojo se i'ražava kvalitet životne sredine u odre4eno vre enu i prostoru.

i'ička li(a koja se uključuju u siste E1%C ili su deo to" siste a.i'ičko" li(a. 1inistarstvo vodi re"istar pravni$ i .i'ička li(a koja u svo poslovanju ispunjavaju 'a$teve siste a upravljanja 'aštito životne sredine koji se odnose na utvr4ivanje i vo4enje politike# planiranje# sprovo4enje# kontrolu i proveru siste a upravljanja i pri ene era 'a nje"ovo unapre4ivanje. := . dana pre isteka roka na koji je upis i'vršen. Mnak E1%C o"u koristiti sa o pravna i .Re"istra(ija u siste E1%C vrši se na osnovu 'a$teva pravno" i .ika(iju i re"istra(iju siste a upravljanja 'aštito životne sredine. Odluku o re"istra(iji donosi 1inistarstvo na osnovu podnete doku enta(ije# kao i na osnovu inspek(ijske kontrole o pri eni propisa o 'aštiti životne sredine. Poda(i i' re"istra E1%C su javni. Visinu naknade 'a upis u re"istar propisuje Vlada. Pravno i . 1inistarstvo će od&iti 'a$tev 'a upis u re"istar ako pravno i .i'ičko" li(a 'a uključivanje u siste E1%C sa propisano sadržino . Sistem pravljanja zaštitom životne sredine Uklju!ivanje u sistem upravljanja i kontrole za%tite životne sredine* D Repu&li(i se pri enjuju do aći i e4unarodni standardi i propisi 'a upravljanje# serti. Radi ispunjavanja uslova 'a uspostavljanje siste a upravljanja 'aštito životne sredine i re"istra(ije u siste E1%C pravno i .i'ičko li(e ne ispunjava uslove 'a uključenje u siste E1%C. Dpis u re"istar vrši se na period od jedne "odine i ože se produžiti na 'a$tev pravno" i . Pravno i . D siste E1%C o"u se uključiti pravna i .1# u skladu sa 'akono . %kredita(iono telo koje vodi re"istar akreditovani$ o(enjivača siste a E1%C# dužno je da naj anje jedno esečno dostavlja 1inistarstvu podatke i' re"istra# a na 'a$tev 1inistarstva dostavlja i podatke u ve'i sa postupko akredita(ije o(enjivača E1%C./. 1inistarstvo o&e'&e4uje 'aštitu podataka koji predstavljaju poslovnu tajnu.i'ičko li(e ože re"istrovati serti.. Ma$tev 'a produženje re"istra(ije podnosi se najkasnije -.i'ičko li(e ože serti. D' 'a$tev 'a re"istra(iju u siste E1%C# koji se podnosi na propisano o&ras(u# prilaže se+ 71< i'java pravno" i .i'ičko li(e plaća naknadu 'a upis u re"istar.i'ičko" li(a koji se podnosi 1inistarstvu.i'ičko" li(a ili van nje"a. 0a 'a$tev 1inistarstva akreditovani o(enjivač E1%C dostavlja podatke o re'ultati a proveravanja siste a E1%C u pravno i .i'ičko li(e dužno je da i'radi i'veštaj o uti(aji a aktivnosti# proi'voda i uslu"a na životnu sredinu# or"ani'uje i sprovede proveru usa"lašenosti siste a upravljanja koju vrši o(enjivač i' pravno" i .i'ičko" li(a o ispunjenosti uslova 'aštite životne sredine 'a uključivanje u siste E1%C.i'ički$ li(a uključeni$ u siste E1%C. 72< potvrda akreditovano" o(enjivača E1%C o tačnosti navoda dati$ u i'javi pravno" i . Pravno i .ikovan siste upravljanja 'aštito životne sredine radi uključivanja u sistem upravljanja i kontrole za%tite životne sredine BU 7u dalje tekstu+ siste E1%C<# u skladu sa ovi 'akono .i'ičko li(u.i'ička li(a koja su re"istrovana u siste E1%C u slučajevi a i na način utvr4en u skladu sa 'akono . %kreditovani o(enjivač E1%C proverava ispunjenost svi$ uslova propisani$ 'a pravna i . O&ra'a( 'a$teva propisuje inistar.ikovati siste upravljanja 'aštito životne sredine pre a 8DC3ICO 15. %kredita(ija o(enjivača E1%C i kontrola nji$ovi$ aktivnosti vrši se u skladu sa 'akono i dru"i propisi a koji a se ure4uje akredita(ija.

ikasnost 'a te na ene utvrdila ovlašćena stručna or"ani'a(ija. Ma&ranjen je uvo' i i'vo' supstan(i koje oštećuju o'onski o otač# odnosno proi'voda koji sadrže ove supstan(e# koje su utvr4ene rati.i'ičko li(e ože do&iti pravo na korišćenje ekološko" 'naka ako se nji$ovo proi'vodnjo # odnosno odvijanje # odnosno pružanje s anjuje+ 1< potrošnja ener"etski$ resursa. Upozorenje na deklara0iji* Proi'vo4ač ili distri&uter je o&ave'an da na deklara(iji sirovine# poluproi'voda ili proi'voda upo'ori na 'a"a4enje životne sredine i štetu po ljudsko 'dravlje koje proi'vod ili nje"ovo pakovanje u'rokuje ili ože u'rokovati. Bkolo%ki znak* Ekološki 'nak utvr4uje se 'a proi'vode na enjene opštoj potrošnji# i'u'ev proi'voda 'a is$ranu# pića i . dana od dana prije a 'a$teva# akreditovana stručna or"ani'a(ija ili stručna li(a 'a pojedine o&lasti.ar a(eutski$ proi'voda koji u pore4enju sa slični proi'vodi a anje 'a"a4uju životnu sredinu pri proi'vodnji# plas anu# pro etu# potrošnji i odla"anju ili su do&ijeni re(iklažo otpada. Dre4aji koji služe 'a uklanjanje ili prečišćavanje 'a"a4ujući$ aterija 'a koje nisu propisani do aći standardi o"u se upotre&ljavati ako je nji$ovu e. O(enu te$nolo"ije# pro(esa# proi'voda# poluproi'voda ili sirovine daje# u roku od -.&. -< proi'vodnja otpada. Standardi proizvoda: procesa i sl !a Tehnolo$ije& pro0esi& proizvodi& poluproizvodi& sirovine* 0a teritoriji Repu&like ože se pri enjivati do aća ili uve'ena te$nolo"ija ili pro(es# odnosno proi'voditi i stavljati u pro et proi'vodi ako ispunjavaju propisane standarde 'aštite životne sredine# odnosno standarde kvaliteta proi'voda ili ako te$nolo"ija# pro(es# proi'vod# poluproi'vod ili sirovina nije 'a&ranjena u 'e lji i'vo'niku. 5< potrošnja prirodni$ resursa i dr. Ekološki 'nak utvr4uje se i 'a pro(ese i uslu"e koji anje 'a"a4uju životnu sredinu. M r 3a%tit o' o"as(i+ mat ri!a Mere za%tite od opasnih materija delimo na mere koje se odnose naO 1< proi'vodnju i pro et# 2< postupanje sa opasni aterija a# -< udes i postupanje u slučaju nastupanja udesa i 5< i'radu planova i pro"ra a. Dpo'orenje ora sadržati uputstvo 'a upotre&u ili rukovanje proi'vodo # sastoj(i a i nje"ovi pakovanje u proi'vodnji# upotre&i i odla"anju# u skladu sa važeći standardi a i propisi a 'a rukovanje. 2< e isija štetni$ i opasni$ aterija. Proizvodnja i promet 5upstan0e koje o%te6uju ozonski omota!* 0a teritoriji Repu&like 'a&ranjuje se proi'vodnja supstan(i koje oštećuju o'onski o otač. 0. 1inistarstvo ože 'a&raniti proi'vodnju i pro et odre4eni$ proi'voda i vršenje odre4eni$ aktivnosti# na odre4eno vre e ili na delu teritorije Repu&like# odnosno autono ne pokrajine# odnosno jedini(e lokalne sa ouprave radi sprečavanja u"rožavanja životne sredine ili 'dravlja ljudi.4. 1inistar propisuje &liže uslove i postupak 'a do&ijanje prava na korišćenje ekološko" 'naka# ele ente# i'"led i način upotre&e ekološko" 'naka 'a proi'vode# pro(ese i uslu"e. 1inistarstvo ože# u slučaju su nje# naložiti da se te$nolo"ija# pro(es# proi'vod# poluproi'vod ili sirovina o(eni u odnosu na štetan uti(aj na životnu sredinu i kada je sna&deven propisano ispravo . &.&. Ma proi'vode# pro(ese ili uslu"e pravno ili .ikovani e4unarodni u"ovoro i' 'e alja# odnosno u 'e lje koje nisu :> .

1inistarstvo vodi re"istar o uvo'u# i'vo'u i potrošnji supstan(i koje oštećuju o'onski o otač# odnosno proi'voda. /. Post panje sa opasnim materijama Opasne materije jesu hemikalije i dru$e materije koje imaju %tetne i opasne karakteristike.strane u"ovorni(e to" u"ovora. 72< sprovodi preventivne i dru"e ere upravljanja ri'iko od udesa i' plana 'aštite od udesa. Otpad se ože uvo'iti sa o ako ne ože da se o&e'&edi u Repu&li(i# a neop$odan je u proi'vodnji kao sekundarna sirovina. =. Pri podnošenju 'a$teva 'a i'davanje do'vole 'a uvo'# i'vo' i tran'it podnosila( 'a$teva prilaže doku enta(iju čiju sadržinu propisuje 1inistarstvo. Cupstan(e koje oštećuju o'onski o otač# čiji pro et# odnosno korišćenje nije 'a&ranjen# kao i proi'vodi koji sadrže supstan(e koje oštećuju o'onski o otač a služe 'a pose&ne na ene# o"u se uvo'iti# odnosno i'vo'iti na osnovu do'vole 1inistarstva. Do'volu 'a uvo'# i'vo' ili tran'it otpada i'daje 1inistarstvo u skladu sa 'akono i dru"i propisi a. 1inistar propisuje uslove koje oraju da ispunjavaju stručne or"ani'a(ije 'a ispitivanje otpada# kao i sa e stručne or"ani'a(ije 'a ispitivanje otpada.i'ički li(i a koji a su supstan(e prodate. Dvo'nik# odnosno i'vo'nik dužan je da vodi eviden(iju i dostavi 1inistarstvu podatke o vrsti i količini uve'eni$# odnosno i've'eni$ supstan(i# količini prodati$ uve'eni$ supstan(i i pravni i . 72< listu supstan(i i proi'voda koji sadrže supstan(e koje oštećuju o'onski o otač# čiji je uvo'# odnosno i'vo' do'voljen. Vlada propisuje+ 71< listu supstan(i koje oštećuju o'onski o otač čiji je uvo'# odnosno i'vo' 'a&ranjen. Dvo'# proi'vodnja i stavljanje u pro et novi$ i korišćeni$ proi'voda koji sadrže supstan(e koje oštećuju o'onski o otač# 'a&ranjen je# i'u'ev 'a pose&ne na ene. Dvo'nik# odnosno i'vo'nik podnosi 'a$tev 'a i'davanje do'vole u' koji prilaže+ 71< vrstu i količinu supstan(e ili proi'voda koji sadrži supstan(e koje oštećuju o'onski o otač# a koje su pred et uvo'a# odnosno i'vo'a. 72< podatke o poreklu supstan(e ili proi'voda koji sadrži supstan(e koje oštećuju o'onski o otač koje se uvo'e ili odredištu u koje se supstan(a i'vo'i# odnosno o krajnje korisniku i 7-< dru"u propisanu doku enta(iju. 1inistar &liže propisuje doku enta(iju koja se podnosi u' 'a$tev 'a i'davanje do'vole 'a uvo' i i'vo'# način vo4enja eviden(ije# odnosno re"istra o uvo'u# i'vo'u i potrošnji supstan(i# odnosno proi'voda# način i rok dostavljanja podataka. Postupanje sa opasni aterija a u proi'vodnji# upotre&i# prevo'u# pro etu# preradi# skladištenju i odla"anju vrši se na način da se ne dovede u opasnost život i 'dravlje ljudi# ne 'a"adi životna sredina# o&e'&ede i predu' u ere 'aštite od udesa i dru"e ere utvr4ene 'akono . 7-< listu supstan(i i proi'voda koji sadrže supstan(e koje oštećuju o'onski o otač 'a pose&ne na ene. Pravno i .i'ičko li(e koje proi'vodi# prevo'i# stavlja u pro et# koristi# prera4uje# skladišti ili odlaže opasne aterije dužno je da+ 71< i'radi plan 'aštite od udesa i da naj anje svake tri "odine vrši nje"ovo ažuriranje ili revi'iju u skladu sa pro ena a u radu postrojenja# pri eni te$nolo"ije ili o&avljanju aktivnosti# uključujući i proveru pripravnosti 'a nje"ovo sprovo4enje. Uvoz& izvoz i tranzit otpada* Ma&ranjen je uvo' opasno" otpada. .

"enetički odi. 1inistar propisuje+ 71< sadržinu plana 'aštite od udesa i i'veštaja o stanju si"urnosti.7-< i'radi i'veštaj o stanju si"urnosti koji je dostupan javnosti i da naj anje svaki$ pet "odina# kao i u slučaju pro ena u radu postrojenja ili o&avljanju aktivnosti# vrši revi'iju i'veštaja o stanju si"urnosti. oštećenja &rana# sa i'u'etko posledi(a industrijski$ udesa prou'rokovani$ takvi oštećenje . Državni or"ani# or"ani autono ne pokrajine i jedini(e lokalne sa ouprave donose planove 'aštite od udesa. D slučaju kvara na postrojenji a ili ure4aji a 'a 'aštitu životne sredine usled če"a nastaje prekoračenje "ranični$ vrednosti e isije# navedeno li(e dužno je da &e' odla"anja o to e o&avesti 1inistarstvo# nadležni or"an autono ne pokrajine# odnosno or"an jedini(e lokalne sa ouprave. D slučaju udesa# 'avisno od nje"ovo" o&i a# unutar ili van postrojenja i pro(ene posledi(a koje o"u i'a'vati direktnu ili odloženu opasnost po ljudsko 'dravlje i životnu sredinu# pro"lašava se stanje u"roženosti životne sredine i o&aveštava javnost o =1 .ekat<. nuklearne udese. Planovi se revidiraju svake treće "odine. O&aveštenje o&ave'no sadrži+ okolnosti udesa# esto# vre e# prisutne opasne aterije# neposrednu opasnost po 'dravlje ljudi i životnu sredinu i kratak opis predu'eti$ era# kao i neposredne ere pripravnosti neop$odne da &i se sprečilo ponavljanje udesa.ekti a donosi Vlada. $des: od!ovor na des i post panja vezi sa desom Udes jeste iznenadni i nekontrolisani do$a3aj ili niz do$a3aja& koji nastaje nekontrolisanim oslo#a3anjem& izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija pri proizvodnji& prometu& upotre#i& prevozu& preradi& skladi%tenju& odla$anju ili du$otrajnom neadekvatnom !uvanju* Ovaj i'ra' ne o&u$vata+ vojna postrojenja. D slučaju udesa# pravno ili .ikovane or"ani' e. 7-< nivo kon(entra(ija opasni$ aterija u ediju i a životne sredine o koji a se o&ave'no o&aveštava javnost. 1inistarstvo je dužno da odredi postrojenja ili "rupe postrojenja kod koji$ je veća verovatnoća ili o"ućnost pojave udesa '&o" loka(ije i &li'ine takvi$ postrojenja# kao i da odredi opasne aterije u ti postrojenji a 7do ino e.i'ička i pravna li(a li(a vode eviden(iju o vrsta a i količina a opasni$ aterija.i'ičko li(e &e' odla"anja or"ani'uje i sprovodi planirane ere i postupke rea"ovanja na udes i an"ažuje ljude i sredstva u skladu sa i'ra4eni plano 'aštite od udesa uključujući i o&ave'u o&aveštavanja 1inistarstva# odnosno nadležno" or"ana autono ne pokrajine i inistarstva nadležno" 'a poslove 'aštite od požara# proi'vodnju i pro et eksplo'ivni$ aterija# 'apaljivi$ tečnosti i "asova i dru"i$ nadležni$ or"ana# u skladu sa 'akono . 4. 76< kriteriju e 'a utvr4ivanje o&i a udesa 'a pro"lašavanje stanja u"roženosti životne sredine od udesa. transport opasni$ aterija (evovodi a# uključujući i pu pne stani(e. 72< način vo4enja eviden(ije o vrsta a i količina a opasni$ aterija u proi'vodnji# upotre&i# pro etu# prevo'u# preradi# skladištenju i odla"anju# način i rokove dostavljanja podataka. udese pri istraživanju i eksploata(iji ineralni$ sirovina. Prevo'nik opasni$ aterija dužan je da pri&avi do'volu nadležno" or"ana 'a prevo' opasni$ aterija# u skladu sa pose&ni 'akono . Plan 'aštite od udesa sa preko"ranični e. 0avedena . 1inistarstvo vodi re"istar postrojenja# kao i re"istar udesa koji su prijavljeni. 75< način i kriteriju e 'a kate"ori'a(iju i karakteri'a(iju opasni$ aterija.

predu'eti era a. Ctanje u"roženosti životne sredine pro"lašava 1inistarstvo# odnosno or"an autono ne pokrajine# odnosno or"an jedini(e lokalne sa ouprave. Ma udese sa preko"ranični e.ekti a# stanje u"roženosti životne sredine pro"lašava Vlada. Radi sprečavanja dalje" širenja 'a"a4enja prou'rokovano" udeso # pravno i .i'ičko li(e od a$ predu'i a ere sana(ije pre a planovi a 'aštite o svo trošku. %ko se naknadno utvrdi 'a"a4ivač koji je od"ovoran 'a udes# or"an koji je snosio troškove otklanjanja posledi(a 'a"a4ivanja životne sredine 'a$teva naknadu troškova. 0. Pro!rami i planovi 1ere i standardi 'aštite životne sredine o&u$vataju i donošenje planova i pro"ra a 'aštite. 0ji$ ože o podeliti na+ na(ionalni pro"ra # ak(ioni plan i sana(ioni plan koje donosi Repu&lika i pro"ra i i planovi autono ne pokrajine i jedini(e lokalne sa ouprave. Ea0ionalni pro$ram. Planiranje i upravljanje 'aštito životne sredine o&e'&e4uje se i ostvaruje sprovo4enje 0a(ionalno" pro"ra a 'aštite životne sredine 7u dalje tekstu+ 0a(ionalni pro"ra < koji donosi 0arodna skupština 'a period od naj anje deset "odina. 0a(ionalni pro"ra o&e'&e4uje inte"ralnu 'aštitu životne sredine i sadrži naročito+ 71< opis i o(enu stanja životne sredine, 72< osnovne (iljeve i kriteriju e 'a sprovo4enje 'aštite životne sredine u (elini# po o&lasti a i prostorni (elina a sa prioritetni era a 'aštite, 7-< uslove 'a pri enu najpovoljniji$ privredni$# te$nički$# te$nološki$# ekono ski$ i dru"i$ era 'a održivi ra'voj i upravljanje 'aštito životne sredine, 75< du"oročne i kratkoročne ere 'a sprečavanje# u&lažavanje i kontrolu 'a"a4ivanja, 76< nosio(e# način i dina iku reali'a(ije i 79< sredstva 'a reali'a(iju. 0a(ionalni pro"ra reali'uje se ak(ioni i sana(ioni planovi a koje donosi Vlada 'a period od pet "odina. +lada jedno u dve "odine podnosi i'veštaj 0arodnoj skupštini o reali'a(iji 0a(ionalno" pro"ra a. ;k0ioni plan* %k(ioni planovi donose se 'a+ 71< unapre4ivanje prostorno" planiranja i ure4enja prostora, 72< 'aštitu 'e ljišta, 7-< 'aštitu voda, 75< 'aštitu va'du$a i at os.ere, 76< 'aštitu šu a, 79< 'aštitu ekosiste a, 7:< 'aštićena prirodna do&ra, 7=< upravljanje otpado , 7>< upravljanje $e ikalija a, 71;< 'aštitu od joni'ujuće" i nejoni'ujuće" 'račenja, 711< 'aštitu od udesa, 712< 'aštitu od &uke i vi&ra(ija, 71-< održivo upravljanje ener"ijo , 715< ra'voj in.or a(iono" siste a, 716< ra'voj naučno" istraživanja# o&ra'ovanja i vaspitanja, 719< ra'voj i pri enu ekono ski$ instru enata i dr. 5ana0ioni plan* Cana(ioni plan donosi se kada 'a"a4enje na odre4eno prostoru preva'ila'i e.ekte era koje se predu'i aju# odnosno kada je u"rožen kapa(itet životne sredine ili postoji ri'ik od trajno" narušavanja kvaliteta ili štete u životnoj sredini.

=2

Cana(ioni plan Vlada donosi u slučaju+ 71< kada nivo i o&i de"rada(ije životne sredine preva'ila'i sana(ione o"ućnosti autono ne pokrajine# odnosno jedini(e lokalne sa ouprave, 72< kada je od"ovorni su&jekt nepo'nat# a 'a"a4enost životne sredine i'a'iva štetne posledi(e preko "rani(a Repu&like, 7-< kada je od"ovorni su&jekat van jurisdik(ije Repu&like# a 'a"a4enost životne sredine i'a'iva štetne posledi(e na njenoj teritoriji, 75< kada 'a"a4enost životne sredine u"rožava područje od i'u'etno" 'načaja 'a Repu&liku ili na nje u i'a'iva štetne posledi(e i 76< kada je potre&no predu'eti $itne i interventne ere u vanredni slučajevi a. %ko se naknadno utvrdi 'a"a4ivač koji je od"ovoran 'a 'a"a4ivanje# or"an koji je snosio troškove sana(ije životne sredine 'a$teva naknadu troškova. D slučaju prekoračenja propisani$ nivoa e isija i dru"i$ aktivnosti koje su dovele do de"rada(ije životne sredine# 'a"a4ivač je dužan da o svo trošku uradi i reali'uje sana(ioni plan. 5adržina planova* %k(ioni i sana(ioni planovi sadrže naročito+ stanje# ere# pro(enu uti(aja na 'dravlje ljudi u slučaju u"rožene životne sredine# nosio(e# način# dina iku i sredstva 'a reali'a(iju plana. %k(ione i sana(ione planove pripre a 1inistarstvo sa inistarstvi a nadležni 'a od"ovarajuću o&last. ro$rami i planovi autonomne pokrajine i jedini0e lokalne samouprave* %utono na pokrajina i jedini(a lokalne sa ouprave donose pro"ra 'aštite životne sredine na svojoj teritoriji# odnosno lokalne ak(ione i sana(ione planove# u skladu sa 0a(ionalni pro"ra o i planovi a Repu&like i svoji interesi a i spe(i.ičnosti a. Dve ili više jedini(a lokalne sa ouprave donose 'ajednički pro"ra 'aštite životne sredine radi s anjenja ne"ativni$ uti(aja na životnu sredinu ili i' ra'lo"a ekono ičnosti 7'ajedničko upravljanje otpado # otpadni voda a i sl.<.

=-

/ matski "rika3 m ra i 4s$ova 3a%tit ,ivot( sr 'i( o' svi+ o7$ika 3a2a;iva(!a

Pr v (tiv( m r

Us$ovi 3a%tit ,ivot( sr 'i(

Post4"a(! sa o"as(im mat ri!ama

P$a(ovi i "ro2rami

Planiranje i i'"radnja

Ctandardi kvaliteta SC i standardi e isije

Proi'vodnja i pro et

0a(ionalni pro"ra

Prostorno i ur&anističko planiranje

Ciste

upravljanja MGC

Postupanje sa opasni aterija a

%k(ioni plan

Ctrateška pro(ena uti(aja na SC

Ctandardi proi'voda# pro(esa i uslu"a

Ddes Od"ovor na udes 3 postupanje

Cana(ioni plan

Pro(ena uti(aja projekta

Inte"risano sprečavanje i kontrola

Pro(ena opasnosti od udesa

=5

Ma"a4ivač planira i o&e'&e4uje .aktora# odnosno pro ena stanja i karakteristika životne sredine# uključujući i preko"ranični onitorin"# i to+ va'du$a# vode# 'e ljišta# šu a# &iodiver'iteta# .or a(iono" siste a 'aštite životne sredine i i'veštavanje .196 Pra*enje stanja životne sredine o&e'&e4uje se+ onitorin"o . Državni or"ani# odnosno or"ani'a(ije# or"ani autono ne pokrajine i 196 0apo ena+ O ka'neni era a opštirnije će &iti reči u naredno se odnosi na privredne prestupe i prekršaje. 7-< učestvuje u troškovi a erenja i isije u 'oni uti(aja# po potre&i. Vlada utvr4uje kriteriju e 'a odre4ivanje &roja i rasporeda erni$ esta# režu erni$ esta# o&i i učestalost erenja# klasi. 1onitorin" se vrši siste atski erenje # ispitivanje i o(enjivanje indikatora stanja i 'a"a4enja životne sredine koje o&u$vata praćenje prirodni$ . Ma"a4ivač 7pravno i . uspostavljanje in. Vlada utvr4uje vrste e isije i dru"i$ pojava koje su pred et onitorin"a 'a"a4ivača# etodolo"iju erenja# u'i anja u'oraka# način evidentiranja# rokove dostavljanja i čuvanja podataka.lore i . 1onitorin" je sastavni deo jedinstveno$ in(orma0iono$ sistema životne sredine. PR%[E08E C)%08% SIVO)0E CREDI0E I I0HOR1IC%08E 8%V0OC)I Cpoljni deo opšte" okvira siste a 'aštite životne sredine# utvr4en Makono o 'aštiti životne sredine# čine+ 1< pra*enje stanja životne sredine i in"ormisanje javnosti.inansijska sredstva 'a o&avljanje onitorin"a e isije# kao i 'a dru"a erenja i praćenja uti(aja svoje aktivnosti na životnu sredinu.aune# ele enata kli e# o'onsko" o otača# joni'ujuće" i nejoni'ujuće" 'račenja# &uke# otpada# ranu najavu udesa sa praćenje i pro(eno ra'voja 'a"a4enja životne sredine# kao i preu'eti$ o&ave'a i' e4unarodni$ u"ovora.i'ičko li(e koje je vlasnik# odnosno korisnik postrojenja koje predstavlja i'vor e isija i 'a"a4ivanja životne sredine< dužno je da# u skladu sa 'akono # preko nadležno" or"ana# or"ani'a(ije ili ovlašćene or"ani'a(ije+ 71< o&avlja onitorin" e isije.-. 0. 72< o&e'&e4uje eteorološka erenja 'a velike industrijske ko plekse ili o&jekte od pose&no" interesa 'a Repu&liku# autono nu pokrajinu ili jedini(u lokalne sa ouprave.inansijska sredstva 'a o&avljanje onitorin"a. 75< prati i dru"e uti(aje svoje aktivnosti na stanje životne sredine. 2< ekonomski instr menti. Repu&lika# autono na pokrajina i jedini(a lokalne sa ouprave o&e'&e4uju .5. -< od!ovornost za za!a. 5< nadzor i 6< kaznene mere.ivanje životne sredine.Vlada donosi pro"ra onitorin"a 'a period od dve "odine.ika(iju pojava koje se prate# etodolo"iju rada i indikatore 'a"a4enja životne sredine i nji$ovo" praćenja# rokove i način dostavljanja podataka. %utono na pokrajina# odnosno jedini(a lokalne sa ouprave donosi pro"ra onitorin"a na svojoj teritoriji koji ora &iti u skladu sa pro"ra o Vlade. delu ovo" udž&enika# u odeljku koji =6 . 1onitorin! Repu&lika# autono na pokrajina i jedini(a lokalne sa ouprave u okviru svoje nadležnosti utvr4ene 'akono o&e'&e4uju kontinualnu kontrolu i praćenje stanja životne sredine 7u dalje tekstu+ onitorin"<# u skladu sa ovi i pose&ni 'akoni a.

I'veštaj sadrži naročito podatke o+ 71< stanju i pro ena a u životnoj sredini.or a(ija o koji a se redovno i o&ave'no o&aveštava javnost.or a(ioni siste i a i dr. 79< dru"i poda(i a 'načajni 'a upravljanje prirodni vrednosti a i 'aštito životne sredine. Inte$ralni katastar za$a3iva!a* Radi praćenja kvalitativni$ i kvantitativni$ pro ena u životnoj sredini i predu'i anja era 'aštite u životnoj sredini vodi se inte$ralni katastar za$a3iva!a.or a(ioni siste vodi . 76< prioritetni o&ave'a a i era a u o&lasti siste a 'aštite životne sredine. In(orma0ioni sistem za%tite životne sredine* Radi e. In.or a(ioni siste 'aštite životne sredine 7u dalje tekstu+ in.inansiranju siste a 'aštite životne sredine.or a(ioni siste o&e'&e4uje . =9 .ika(iju i rokove dostavljanja podataka.or iranje# klasi.ikovanje# održavanje# pre'enta(iju i distri&u(iju nu erički$# opisni$ i prostorni$ &a'a podataka o+ kvalitetu ediju a životne sredine# praćenju stanja i 'aštiti životne sredine# 'akonodavni # ad inistrativni i or"ani'a(ioni i strateški era a# naučno3 te$nički in.$en0ija za za%titu životne sredine. 72< sprovo4enju Ctrate"ije# 0a(ionalno" pro"ra a i ak(ioni$ planova.ikasno" identi. In. Vlada &liže propisuje sadržinu i način vo4enja in.or a(ioni siste <. 1inistar propisuje etodolo"iju 'a i'radu inte"ralno" katastra 'a"a4ivača# kao i vrstu# načine# klasi. Izve%taj o stanju životne sredine* +lada jedno "odišnje podnosi 0arodnoj skupštini i'veštaj o stanju životne sredine u Repu&li(i. ?atastar za$a3iva!a jeste re"istar siste ati'ovani$ in. Inte"ralni katastar 'a"a4ivača vodi .or a(iono" siste a# etodolo"iju# strukturu# 'ajedničke osnove# kate"orije i nivoe sakupljanja podataka# kao i sadržinu in.or a(ioni siste i a i $ar oni'a(iju svi$ relevantni$ in.or a(ija a o planski era a preven(ije i ra' enu in.ikovanja# klasi. In.jedini(e lokalne sa ouprave# ovlašćene or"ani'a(ije i 'a"a4ivači dužni su da podatke dostavljaju %"en(iji 'a 'aštitu životne sredine na propisan način.$en0ija za za%titu životne sredine. 0adležni or"an autonomne pokrajine# odnosno nadležni or"an jedini0e lokalne samouprave jedno u dve "odine podnosi skupštini autono ne pokrajine# odnosno skupštini jedini(e lokalne sa ouprave i'veštaj o stanju životne sredine na svojoj teritoriji.or a(ija i podataka o 'a"a4ivači a ediju a životne sredine sa poda(i a o nji$ovoj loka(iji# proi'vodni pro(esi a# karakteristika a# aterijalni &ilansi a na ula'i a i i'la'i a sirovina# poluproi'voda i proi'voda# postrojenji a 'a prečišćavanje# tokovi a otpada i 'a"a4ujući$ aterija i estu nji$ovo" ispuštanja# tret ana i odla"anja.or a(ioni siste o&e'&e4uje pristup dru"i in. Ma"a4ivač je dužan da o svo trošku dostavlja propisane podatke. 75< .or a(ija sa dru"i in. I'veštaji o stanju životne sredine o&javljuju se u služ&eni "lasili a Repu&like# autono ne pokrajine i jedini(e lokalne sa ouprave.or a(ija i podataka na na(ionalno i e4unarodno nivou.ikovanja# o&rade# praćenja i eviden(ije prirodni$ vrednosti i upravljanja životno sredino u Repu&li(i uspostavlja se i vodi in. 7-< sana(ioni planovi a i dru"i predu'eti era a.

U!e%6e javnosti u odlu!ivanju* 8avnost i a pravo da# u skladu sa 'akono # učestvuje u postupku donošenja odluka o+ 71< strateškoj pro(eni uti(aja planova i pro"ra a na životnu sredinu.or a(ija a# u Makonu o 'aštiti životne sredine predvi4ena je dru"ačija pro(edura# rokovi i i'u'e(i od pristupa od oni$ odreda&a koji su predvi4eni Makono o slo&odno pristupu in. D dosadašnjoj praksi 1inistarstvo nauke i 'aštite životne sredine rukovodilo se Makono o slo&odno pristupu in. =-31.or a(ije i podatke. EKO0O1CKI I0C)RD1E0)I Ekono ski instru enti predstavljaju veo a &itan deo spoljnje$ dela sistema 'aštite životne sredine koji je ra'ra4en odred&a a Makona o 'aštiti životne sredine. Korisnik prirodne vrednosti plaća naknadu 'a korišćenje prirodni$ vrednosti i snosi troškove sana(ije i rekultiva(ije de"radirano" prostora# u skladu sa pose&ni 'akono . 8avnost i a pravo pristupa propisani re"istri a ili eviden(ija a koje sadrže in.inansiranje i ostvarivanje (iljeva 'aštite životne sredine.W pri$od su &udžeta Repu&like# a u visini od 5.inansiranje 'aštite životne sredine o"u se podeliti na+ naknadu 'a korišćenje prirodni$ vrednosti# naknadu 'a 'a"a4ivanje životne sredine# naknade jedini(e lokalne sa ouprave i sredstava i' &udžeta i e4unarodne . Eini se da će tek toko i ple enta(ije o&a 'akona# &iti iskristalisano koje će se odred&e u ve'i sa pristupo in. =: . Vlada ože radi 'aštite interesa od&rane i &e'&ednosti 'e lje o"raničiti učešće javnosti u donošenju odluka. Dčešće javnosti u po"ledu strateške pro(ene uti(aja o&e'&e4uje se u okviru i'la"anja prostorno" i ur&anističko" plana odnosno učešću javnosti u okviru javne pre'enta(ije i javne rasprave.o ra(ija a pri enjivati. -.W pri$od su &udžeta jedini(e lokalne sa ouprave.1. 72< pro(eni uti(aja projekata čija reali'a(ija ože dovesti do 'a"a4ivanja životne sredine ili predstavlja ri'ik po životnu sredinu i 'dravlje ljudi./. 199 Dporedi+ @akon o za%titi životne sredine# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. 7-< odo&ravanju rada novi$# odnosno postojeći$ postrojenja. Vrste ekonomskih instr menata Ekono ski instru enti koji se o&e'&e4uje .5# čl.inansijske po oći.6. 1-6O2. Eaknada za kori%6enje prirodnih vrednosti. Credstva ostvarena od naknade u visini od 9.199 Pre a 'akonu# Repu&lika# odnosno autono na pokrajina# odnosno jedini(a lokalne sa ouprave# u okviru svoji$ ovlašćenja# o&e'&e4uju .or a(ija a od javno" 'načaja. Prist p in"ormacijama i češ*e javnosti odl čivanj ristup in(orma0ijama* Državni or"ani# or"ani autono ne pokrajine# or"ani jedini(e lokalne sa ouprave i ovlašćene i dru"e or"ani'a(ije dužni su da redovno# &la"ovre eno# potpuno i o&jektivno# o&aveštavaju javnost o stanju životne sredine# odnosno o pojava a koje se prate u okviru onitorin"a i isije i e isije# kao i era a upo'orenja ili ra'voju 'a"a4enja koja o"u predstavljati opasnost 'a život i 'dravlje ljudi# u skladu sa ovi 'akono i dru"i propisi a. 1e4uti # u ve'i sa pristupo in..or a(ija a od javno" 'načaja. 0.

72< vrsta# količina ili oso&ine e isija proi'vedeno" ili odloženo" otpada.i'ički li(i a radi . Eaknade jedini0e lokalne samouprave* 8edini(a lokalne sa ouprave ože# i' okvira svoji$ prava i dužnosti# propisati naknadu 'a 'aštitu i unapre4ivanje životne sredine u skladu sa svoji potre&a a i spe(i. I'u'etno# jedini(a lokalne sa ouprave sa statuso u"rožene životne sredine ože propisati naknadu 'a 'aštitu i unapre4ivanje životne sredine i 'a vlasnika teretno" vo'ila# odnosno 'a pravno i .W pri$od su &udžeta Repu&like# a u visini od 9. Kriteriju i 'a odre4ivanje naknade su+ 71< vrsta# količina ili oso&ine e isija i' pojedino" i'vora.inansijski institu(ija a i dru"i pravni i . O&ve'nik plaćanja naknade 7u dalje tekstu+ o&ve'nik< je svako li(e koje u'rokuje 'a"a4enje životne sredine e isija a# odnosno otpado ili proi'vodi# koristi ili stavlja u pro et sirovine# poluproi'vode ili proi'vode koji sadrže aterije štetne po životnu sredinu. Hinansiranje i' na enski$ sredstava &udžeta i sredstava e4unarodne . Credstva prikupljena preko ti$ naknada oraju se na enski iskoristiti u 'aštiti i unapre4enju životne sredine. Hond za zaštit životne sredine Radi o&e'&e4ivanja .ikasnosti# kao i potre&ni i raspoloživi . Credstva se koriste na enski 'a 'aštitu i unapre4ivanje životne sredine pre a pro"ra i a# odnosno ak(ioni i sana(ioni planovi a koji se donose u skladu sa ovi 'akono i pose&ni 'akoni a. 72< posredovanje u ve'i sa . 7-< vo4enje &a'e podataka o pro"ra i a# projekti a i dru"i aktivnosti a u o&lasti 'aštite životne sredine i ener"etske e.inansiranja 'aštite životne sredine i ener"etske e. /.W pri$od su &udžeta jedini(e lokalne sa ouprave.inansijski$ sredstava 'a podsti(anje 'aštite i unapre4ivanja životne sredine u Repu&li(i osniva se Hond za za%titu životne sredine 7u dalje tekstu+ Hond<.ikasnosti i korišćenja o&novljivi$ i'vora ener"ije# a naročito+ 71< stručne i dru"e poslove u ve'i sa pri&avljanje # upravljanje i korišćenje sredstava Honda.inansijski$ institu(ija i tela# kao i do aći$ i strani$ pravni$ i . Cedište Honda je u Feo"radu. 75< podsti(anje# uspostavljanje i ostvarivanje saradnje sa e4unarodni i do aći .i'ički$ li(a.ičnosti a. 5redstva #udžeta i me3unarodne (inansijske pomo6i. Credstva ostvarena od 5.Eaknada za za$a3ivanje životne sredine* Ma"a4ivač je dužan da plaća naknadu 'a 'a"a4ivanje životne sredine. 7-< sadržaj aterija štetni$ po životnu sredinu u sirovini# poluproi'vodu i proi'vodu. oslovi (onda* Hond o&avlja poslove u ve'i sa .i'ičko li(e koje o&avlja poslove prevo'a i transporta na.te i na.inansiranje pripre e sprovo4enja i ra'voja pro"ra a# projekata i dru"i$ aktivnosti u o&lasti očuvanja# održivo" korišćenja# 'aštite i unapre4ivanja životne sredine# kao i u o&lasti ener"etske e.inansijske po oći vrši se preko Honda 'a 'aštitu životne sredine# u skladu sa ovi 'akono .ikasnosti u skladu sa 0a(ionalni pro"ra o i == .inansijski sredstvi a 'a nji$ovo ostvarivanje.ikasnosti i' sredstava strani$ država# e4unarodni$ or"ani'a(ija# .tni$ derivata# kao i sirovina# proi'voda i poluproi'voda $e ijski$ i dru"i$ opasni$ aterija i' industrije ili 'a industriju na njenoj teritoriji.inansiranje 'aštite životne sredine i ener"etske e. Hond i a svojstvo pravno" li(a. Vlada &liže odre4uje vrstu 'a"a4ivanja# kriteriju e 'a o&račun naknade i o&ve'nike# visinu i način o&računavanja i plaćanja naknade.

inansiranje preventivni$ i interventni$ era u vanredni okolnosti a 'a"a4ivanja životne sredine i osposo&ljavanje 'a rea"ovanje u slučaju udesa. 72< sana(iju odla"ališta otpada# podsti(anje s anjenja nastajanja otpada# re(iklažu i ponovnu upotre&u otpada. 5redstva )onda koriste se 'a . 71-< su. 7:< podsti(anje održivo" ra'voja ruralno" područja. 7-< podsti(anje čistije proi'vodnje i pri enu naj&olje dostupni$ te$nika 'a rad postrojenja i o&avljanje aktivnosti. 71.inansiranje o&ave'a Repu&like u ve'i sa supsidijarni era a.ikasnosti.inansiranje ak(ioni$ i sana(ioni$ planova u skladu sa 0a(ionalni pro"ra o # a naročito 'a+ 71< 'aštitu# očuvanje i po&oljšanje kvaliteta va'du$a# vode# 'e ljišta i šu a# kao i u&lažavanje kli atski$ pro ena i 'aštitu o'onsko" o otača.ikasnost. 7>< podsti(anje čistije" transporta. Credstva Honda daju se pravni i . 75< pri$oda i pri anja od upravljanja slo&odni novčani sredstvi a Honda.i'ički li(i a# korisni(i a sredstava# radi . 72< sredstava ostvareni$ po osnovu pro ene vlasništva predu'eća ostvareni$ u postupku privati'a(ije. 79< podsti(anje održivo" korišćenja 'aštićeni$ prirodni$ do&ara.inansira i učestvuje u reali'a(iji pro"ra a# projekata i dru"i$ aktivnosti# u skladu sa ovi => . Hond ne raspisuje javni konkurs ako kao u"ovorna strana neposredno su. 712< podsti(anje o&ra'ovni$# istraživački$ i ra'vojni$ studija# pro"ra a# projekata i dru"i$ aktivnosti# uključujući i de onstra(ione aktivnosti. 75< te$nolo"ije i proi'vode koji s anjuju opterećenje i 'a"a4enje životne sredine.< podsti(anje održivi$ privredni$ delatnosti# odnosno održivo" privredno" ra'voja. 76< prilo"a# dona(ija# poklona i po oći. 7-< pri$oda ostvareni$ na osnovu e4unarodne &ilateralne i ultilateralne saradnje na pro"ra i a# projekti a i dru"i aktivnosti a u o&lasti 'aštite životne sredine i ener"etske e. 79< dru"i$ i'vora u skladu sa 'akono . 715< su.dru"i strateški planovi a i pro"ra i a# kao i 'aključeni e4unarodni u"ovori a 'a na ene utvr4ene ovi 'akono . 711< unapre4enje siste a in. rihodi )onda ostvaruju se i'+ 71< na enski$ sredstava &udžeta Repu&like ostvareni$ po osnovu pojedini$ naknada utvr4eni$ ovi 'akono . Cvako povećanje i ovine Honda upisuje se u re"istar privredni$ su&jekata jedno "odišnje.inansiranja navedeni$ na ena# pute 'aj ova# i'davanja "aran(ija i dru"i$ o&lika je stava# su&ven(ija# po oći i dona(ija na osnovu javno" konkursa koji o&javljuje Hond. Hond u o&avljanju svoji$ poslova# a naročito u planiranju i korišćenju sredstava# pri enjuje prin(ipe o&jektivnosti i od"ovornosti# e4unarodno pri'nate standarde do&re prakse i javnosti u radu i donošenju odluka. 7=< podsti(anje korišćenja o&novljivi$ i'vora ener"ije i povećanu ener"etsku e. 76< 'aštitu i očuvanje &iodiver'iteta.or isanja o stanju životne sredine# praćenje i o(enjivanje stanja životne sredine# kao i uvo4enje siste a upravljanja životno sredino .

Ctatut donosi upravni od&or Honda u' sa"lasnost Vlade. Elanove upravno" i nad'orno" od&ora i enuje i ra'rešava Vlada.. @a$a3ivanje životne sredine jeste uno%enje za$a3uju6ih materija ili ener$ije u životnu sredinu& izazvano ljudskom delatno%6u ili prirodnim pro0esima& koje ima ili može imati %tetne posledi0e na kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi. Hond dostavlja 1inistarstvu i'veštaj o ostvarivanju pro"ra a rada 'a proteklu "odinu najkasnije do -1. Or$ani )onda su+ upravni od#or& nadzorni od#or i direktor . 72< utvr4uje .231. I'veštaj o pro"ra u rada Hond dostavlja 1inistarstvu i u dru"o vre e# na nje"ov 'a$tev. Op%ti akti (onda* Hond i a statut i dru"a opšta akta u skladu sa 'akono i statuto .inansirati i' pri$oda ostvareni$ na nji$ovoj teritoriji. -.inansijski plan# periodični o&račun i "odišnji o&račun.9. O#aveze za$a3iva!a 7 pravnih i (izi!kih li0a)* Pravno i . Ctatuto Honda ure4uje se+ or"ani'a(ija i način poslovanja Honda# nadležnost i rad upravno" i nad'orno" od&ora i direktora Honda# 'astupanje i predstavljanje Honda# prava# o&ave'e i od"ovornosti 'aposleni$ u Hondu# način or"ani'ovanja poslova i dru"a pitanja od 'načaja 'a rad i poslovanje Honda. 75< odlučuje o dru"i pitanji a i vrši dru"e poslove utvr4ene statuto Honda. Elanovi upravno" i nad'orno" od&ora i direktor i enuju se na period od četiri "odine. Dpravni od&or i a seda članova koje čine+ tri predstavnika Vlade i po jedan predstavnik 0arodne &anke Cr&ije# autono ne pokrajine# jedini(e lokalne sa ouprave i Honda. 1. )ondO 71< donosi "odišnji i srednjoročni pro"ra rada. >. 19: Dporedi+ @akon o za%titi životne sredine# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. arta tekuće "odine. 0ad'orni od&or i a pet članova koje čine+ dva predstavnika Vlade# po jedan predstavnik or"ana autono ne pokrajine# jedini(e lokalne sa ouprave i Honda. Opšti akto Honda utvr4uju se uslovi koje oraju ispunjavati korisni(i sredstava Honda# uslovi i način dodeljivanja nje"ovi$ sredstava# kriteriju i i erila 'a o(enjivanje predlo"a projekata# odnosno 'a$teva 'a dodeljivanje sredstava# način praćenja na ensko" korišćenja sredstava i u"ovoreni$ prava i o&ave'a# kao i dru"a pitanja od 'načaja 'a dodeljivanje i korišćenje sredstava Honda. 0a srednjoročni pro"ra sa"lasnost daje Vlada# a na "odišnji pro"ra 1inistarstvo.i'ičko li(e dužno je da u o&avljanju svoje aktivnosti o&e'&edi 'aštitu životne sredine# i to+ 71< pri eno i sprovo4enje propisa o 'aštiti životne sredine.'akono .5# čl. %utono na pokrajina# jedini(a lokalne sa ouprave# odnosno dve ili više jedini(a lokalne sa ouprave o"u osnovati Hond koji će se .19: @a$a3iva! jeste pravno ili (izi!ko li0e koje svojom aktivno%6u ili neaktivno%6u za$a3uje životnu sredinu. 7-< prati reali'a(iju pro"ra a i vrši kontrolu nad ra(ionalni korišćenje sredstava.=. 72< održivi korišćenje prirodni$ resursa# do&ara i ener"ije. . )ondovi pokrajina i jedini0a lokalne samouprave. 1-6O2. Direktora Honda# na predlo" inistra# i enuje i ra'rešava Vlada. OD?OVOR0OC) M% M%?%PIV%08E SIVO)0E CREDI0E Makono o 'aštiti životne sredine utvr4eni su i opšti prin(ipi od"ovornosti 'a 'a"a4ivanje životne sredine.

ekata štete po životnu sredinu# prostor i 'dravlje stanovništva. 79< vo4enje eviden(ije na propisani način o potrošnji sirovina i ener"ije# ispuštanju 'a"a4ujući$ aterija i ener"ije# klasi. Ma"a4ivač je dužan da pruži . 76< predu'i anje era preven(ije ili otklanjanja posledi(a u"rožavanja i štete po životnu sredinu. Od$ovornost za za$a3ivanje* Ma"a4ivač koji prou'rokuje 'a"a4enje životne sredine od"ovara 'a nastalu štetu po na!elu o#jektivne od$ovornosti. %ko šteta naneta životnoj sredini ne ože da se sanira od"ovarajući era a# li(e koje je prou'rokovalo štetu od"ovorno je 'a naknadu u visini vrednosti uništeno" do&ra. 1ere 'aštite životne sredine pravno i .ekata štete po životnu sredinu. O#aveza za$a3iva!a* Ma"a4ivač koji svoji činjenje ili nečinjenje prou'rokuje 'a"a4ivanje životne sredine dužan je da# &e' odla"anja# predu' e ere utvr4ene plano 'aštite od udesa i sana(ioni plano # odnosno da predu' e neop$odne ere radi s anjenja šteta u životnoj sredini ili uklanjanja dalji$ ri'ika# opasnosti ili sana(ije štete u životnoj sredini. 75< upotre&o proi'voda# pro(esa# te$nolo"ija i prakse koji anje u"rožavaju životnu sredinu.ikasniji$ te$nolo"ija i korišćenje o&novljivi$ prirodni$ resursa. 72< direktne i indirektne troškove sana(ije# ustanovljavanja novo" stanja ili o&navljanja pret$odno" stanja životne sredine i prostora# kao i onitorin" e. O#aveza osi$uranja* Ma"a4ivač čije postrojenje ili aktivnost predstavlja visok stepen opasnosti po 'dravlje ljudi i životnu sredinu ora se osi"urati od od"ovornosti 'a slučaj štete pričinjene treći li(i a usled udesa.7-< uvo4enje ener"etski e. 7=< dru"i era a u skladu sa 'akono .i'ičko li(e o&avlja sa ostalno ili preko ovlašćene or"ani'a(ije. Ma$tev 'a naknadu štete ože se podneti neposredno 'a"a4ivaču ili osi"uravaču# odnosno .inansijsko "arantu 'a"a4ivača kod ko"a je nastao udes# ako takav osi"uravač# odnosno >1 .i'ičko li(e koje je ne'akoniti ili nepravilni delovanje o o"ućilo ili dopustilo 'a"a4ivanje životne sredine. 7-< troškove sprečavanja nastanka iste ili slične štete po životnu sredinu i prostor. 7:< kontrolo aktivnosti i rada postrojenja koji o"u predstavljati ri'ik ili prou'rokovati opasnost po životnu sredinu i 'dravlje ljudi. Od$ovornost za %tetu* Ma"a4ivač je od"ovoran 'a štetu nanetu životnoj sredini i prostoru i snosi troškove pro(ene štete i njeno" uklanjanja# a naročito+ 71< troškove $itni$ interven(ija predu'eti$ u vre e nastanka štete# a neop$odni$ 'a o"raničavanje i sprečavanje e.ekata sana(ije i e.ika(iji# karakteristika a i količina a otpada# kao i o dru"i poda(i a i nji$ovo dostavljanje nadležni or"ani a. Ma 'a"a4ivanje životne sredine od"ovorno je i pravno i .inansijske ili dru"e vrste "aran(ija 'a o&e'&e4enje plaćanja naknade troškova# u toku i posle o&avljanja aktivnosti. Eaknada %tete* Cvako ko pretrpi štetu i a pravo na naknadu štete. Vlada propisuje vrstu "aran(ija# visinu sredstava i vre e trajanja "aran(ije koju o&e'&e4uju 'a"a4ivači. 75< troškove naknade li(i a direktno u"roženi šteto po životnu sredinu i prostor.

aune# nji$ovi$ ra'vojni$ o&lika i delova vrši u skladu sa propisani uslovi a. 0a pitanja o od"ovornosti 'a štete nanete životnoj sredini koja nisu pose&no ure4ena ovi 'akono pri enjuju se opšta pravila Makona o o&li"a(ioni odnosi a. Repu&lika 'adržava pravo na naknadu štete ako ne a dru"i$ li(a koja i aju to pravo. 19= Dporedi+ @akon o za%titi životne sredine# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. 71-< da li se uvo'# i'vo' i tran'it otpada vrši u skladu sa ovi 'akono . %ko je više 'a"a4ivača od"ovorno 'a štetu nanetu životnoj sredini# a udeo pojedini$ 'a"a4ivača nije o"uće odrediti# troškove snose solidarno i pose&no. 75< da li se sprovode ere i uslovi 'aštite životne sredine u planiranju i i'"radnji.:.lore i . 76< da li se pri enjuju standardi kvaliteta životne sredine i standardi e isije. 72< da li se sakupljanje i stavljanje u pro et divlje . 7=< da li se 'nak E1%C koristi na propisan način. D svako slučaju ovo potraživanje 'astareva 'a 2.inansijski "arant# postoji.aune# nji$ovi$ ra'vojni$ o&lika i delova vrši u skladu sa propisani uslovi a. 7>< da li se do aće ili uve'ene te$nolo"ije ili pro(esi pri enjuju# odnosno proi'vodnja i stavljanje u pro et proi'voda# poluproi'voda i sirovina vrši u skladu sa propisani nor a a 'aštite životne sredine.i'ičko" li(a uključeno" u siste E1%C u skladu sa propisani uslovi a.5# čl.lore i . Pokretanje postupka 'a naknadu štete 'astareva 'a tri "odine od kada je oštećenik sa'nao 'a štetu i učinio(a štete. Postupak pred sudo 'a naknadu štete je $itan. 8edini(a lokalne sa ouprave vrši inspek(ijski nad'or nad i'vršavanje poslova povereni$ ovi 'akono i propisa doneti$ na osnovu ovo" 'akona. %utono na pokrajina vrši inspek(ijski nad'or nad i'vršavanje poslova povereni$ ovi 'akono i propisa doneti$ na osnovu ovo" 'akona. 7:< da li su ispunjeni uslovi 'a uključivanje u siste E1%C# odnosno postupanje pravno" i . 1-6O2. 0%DMOR 0ad'or nad pri eno odreda&a Makona o 'aštiti životne sredine i propisa doneti$ na osnovu ovo" 'akona vrši 1inistarstvo# ako ovi 'akono nije dru"ačije propisano. "odina od kada je šteta nastala. 19= Inspek(ijski nad'or vrši 1inistarstvo preko inspektora za za%titu životne sredine u okviru delokru"a utvr4eno" ovi 'akono .>3116. 79< da li su ispunjeni uslovi 'a rad postrojenja i o&avljanje aktivnosti. 715< da li se sa opasni aterija a u proi'vodnji# upotre&i# prevo'u# pro etu# preradi# skladištenju i odla"anju postupa u skladu sa propisani era a. rava i dužnosti inspektora* D vršenju inspek(ijsko" nad'ora inspektor i a pravo i dužnost da utvr4uje+ 71< da li se upravljanje# odnosno održivo korišćenje i 'aštita prirodni$ resursa i do&ara vrši pre a strateški doku enti a i uslovi a i era a utvr4eni u skladu sa ovi 'akono . 711< da li se ekološki 'nak 'a proi'vode# pro(ese ili uslu"e koristi na propisan način. 712< da li se uvo' i i'vo' supstan(i koje oštećuju o'onski o otač vrši u skladu sa ovi 'akono . -. 7-< da li se uvo'# i'vo' i tran'it u"roženi$ i 'aštićeni$ vrsta divlje .< da li se pri enjuju propisane 'a&rane proi'vodnje i pro eta odre4eni$ proi'voda i vršenja odre4eni$ aktivnosti.. >2 . 1.. 71.

< da li se sprovode dru"e propisane ere i uslovi 'aštite životne sredine.aune# nji$ovi$ ra'vojni$ o&lika i delova čiji je pro et 'a&ranjen e4unarodni u"ovori a.or a(ioni siste i inte"ralni katastar 'a"a4ivača. Ovla%6enja inspektora* D vršenju poslova i' ovo" 'akona inspektor je ovlašćen da+ 71< naredi u odre4eno roku otklanjanje nepravilnosti u sprovo4enju era 'aštite# rekultiva(ije i sana(ije životne sredine pri korišćenju prirodni$ resursa i do&ara.716< da li se sprovode 0a(ionalni pro"ra # ak(ioni i sana(ioni planovi.onda na enski koriste. 7>< 'a&rani proi'vodnju i pro et prevo'ni$ sredstava koja ne ispunjavaju uslove u po"ledu e isije 'a o&ilne i'vore 'a"a4ivanja.< 'a&rani ispuštanje 'a"a4ujući$ i opasni$ aterija# otpadni$ voda ili ener"ije u va'du$# vodu i 'e ljište na način i u količina a# odnosno kon(entra(ija a ili nivoi a i'nad propisani$. 7:< 'a&rani uvo' i i'vo' u"roženi$ i 'aštićeni$ vrsta divlje . 711< 'a&rani korišćenje 'naka E1%C suprotno odred&a a ovo" 'akona. 719< da li se sprovodi onitorin" stanja životne sredine.ikasnost ure4aja koji služe 'a uklanjanje ili prečišćavanje 'a"a4ujući$ aterija 'a koje nisu propisani standardi. 71:< da li se vodi in. 79< 'a&rani uvo' i i'vo' u"roženi$ i 'aštićeni$ vrsta divlje . 71=< da li se sredstva . 71-< naloži da se u slučaju su nje odre4ena te$nolo"ija# te$nološki pro(es# proi'vod# poluproi'vod ili sirovina ispitaju u po"ledu o"uće" štetno" uti(aja na životnu sredinu i privre eno 'a&rani nji$ovu upotre&u ili korišćenje dok se re'ultati ispitivanja ne dostave na uvid.lore i .lore i . >- .aune# nji$ovi$ ra'vojni$ o&lika i delova čiji je pro et do'voljen ako se vrši &e' do'vole.lore i .aune i nji$ovi$ staništa.lore i . 75< 'a&rani uništavanje i oštećivanje divlje .ikovani$ e4unarodni$ u"ovora u o&lasti 'aštite životne sredine i 72. 71>< da li se sprovode o&ave'e i' rati. 7-< 'a&rani unošenje i "ajenje . 72< 'a&rani korišćenje ili upotre&u prirodni$ resursa i do&ara &e' odo&renja ili protivno odo&renju i naloži sana(iju# odnosno predu'i anje dru"i$ od"ovarajući$ era 'aštite. 719< 'a&rani korišćenje ekološko" 'naka protivno odred&a a ovo" 'akona. 712< 'a&rani rad# upotre&u ili korišćenje te$nolo"ije# te$nološko" pro(esa# proi'voda# poluproi'voda ili sirovina koje po odred&a a ovo" 'akona nisu do'voljene. 71.lore i .aune# nji$ovi$ ra'vojni$ o&lika i delova &e' do'vole. 716< 'a&rani stavljanje u pro et sirovina# poluproi'voda ili proi'voda koji ne aju vidljivu o'naku o o"ućoj štetnosti po životnu sredinu. 7=< 'a&rani i'"radnju i upotre&u postrojenja i o&avljanje aktivnosti ako nisu ispunjeni propisani standardi i nor ativi u po"ledu e isije i i isije# ako ne aju od"ovarajuću i ispravnu opre u i ure4aje koji a se s anjuje ili sprečava e isija 'a"a4ujući$ aterija ili ener"ije ili ako nisu predu'ete dru"e ere i uslovi 'aštite životne sredine. 715< o&ustavi rad dok se ne ispita e.aune inostrano" porekla radi slo&odno" naseljavanja u prirodi# a koje &i o"le u"ro'iti auto$tone vrste i nji$ovo rasprostranjenje. 76< 'a&rani sakupljanje i stavljanje u pro et divlje .

0a rešenja inspektora ože se i'javiti žal&a# ako ovi 'akono nije dru"ačije propisano. 71>< naredi vo4enje propisane eviden(ije.71:< 'a&rani uvo' i i'vo' supstan(i i proi'voda koji oštećuju o'onski o otač čiji je pro et 'a&ranjen rati. 729< naredi sprovo4enje era 'aštite životne sredine u skladu sa ovi 'akono . 721< 'a&rani uvo'# i'vo' i tran'it otpada suprotno odred&a a ovo" 'akona i naredi da se vrati pošiljao(u. D vršenju nad'ora nad pri eno era 'aštite životne sredine# inspektor i a i ovlašćenja i dužnosti utvr4ene pose&ni 'akono . 72.< 'a&rani uvo' opasno" otpada inostrano" porekla.ikovani e4unarodni u"ovori a i naredi da se vrati pošiljao(u. >5 . 72-< naredi i'radu pro(ene opasnosti od udesa# plana 'aštite od udesa i i'radu i'veštaja o stanju si"urnosti# kao i predu'i anje od"ovarajući$ preventivni$ i dru"i$ era 'aštite životne sredine od opasni$ aterija u skladu sa 'akono . 71=< 'a&rani uvo' ili i'vo' supstan(i koje oštećuju o'onski o otač čiji je pro et do'voljen ako se vrši &e' propisane do'vole ili suprotno uslovi a u do'voli. 726< naredi o&avljanje onitorin"a na propisan način. 72:< naredi i'vršenje dru"i$ propisani$ o&ave'a u odre4eno roku. Sal&a se i'javljuje inistru u roku od 16 dana od dana prije a rešenja i ne 'adržava i'vršenje rešenja. D vršenju poslova inspektor ože privre eno odu'eti pred ete# ro&u ili ure4aje čija upotre&a nije do'voljena ili koji su nastali# odnosno koji a su i'vršene nedo'voljene radnje. 725< u slučaju udesa naredi predu'i anje interventni$ era i postupaka rea"ovanja na udes# sprovo4enje era u skladu sa plano 'aštite od udesa# an"ažovanje ljudi# sredstava i predu'i anje era sana(ije i sprečavanja širenja 'a"a4enja od udesa. 722< 'a&rani postupanje sa opasni aterija a protivno odred&a a ovo" 'akona. Protiv dru"ostepeno" rešenja inistra ože se voditi upravni spor.

POSE?NI .) pripremne (aze koja o&u$vata+ odlu!ivanje o izradi strate%ke pro0ene' iz#or nosio0a izrade izve%taja o strate%koj pro0eni i u!e%6e zainteresovanih or$ana i or$aniza0ija . 1-6O2.19> Makon ure4uje uslove# način i postupak vršenja pro(ene uti(aja odre4eni$ planova i pro"ra a na životnu sredinu 7u dalje tekstu+ strateška pro(ena<# radi o&e'&e4ivanja 'aštite životne sredine i unapre4ivanja održivo" ra'voja inte"risanje osnovni$ načela 'aštite životne sredine u postupak pripre e i usvajanja planova i pro"ra a. 5. lanovi i pro$rami u s islu ovo" 'akona jesu svi ra'vojni ili dru"i planovi i pro"ra i# osnove# uključujući i nji$ove i' ene# koje pripre a iOili usvaja or"an na repu&ličko # pokrajinsko ili lokalno nivou# ili koje nadležni or"an pripre a 'a od"ovarajući postupak usvajanja u 0arodnoj skupštini ili Vladi Repu&like Cr&ije# odnosno skupštini ili i'vršno or"anu autono ne pokrajine# odnosno jedini(e lokalne sa ouprave# kao i planovi i pro"ra i koji se donose na osnovu propisa. Dporedi+ @akon o strate%koj pro0eni uti0aja na životnu sredinu # *Cluž&eni "lasnik RC*# &r.1:. izve%taj o rezultatima u!e%6a zainteresovanih 19> 1:.a'a+ .. 5trate%ka pro0ena uti0aja odre4eni$ planova i pro"ra a na životnu sredinu podra'u eva pripre u i'veštaja o stanju životne sredine# sprovo4enje postupka konsulta(ija# uvažavanje i'veštaja i re'ultata konsulta(ija u postupku odlučivanja i donošenja ili usvajanja odre4eni$ planova i pro"ra a# kao i pružanje in..A*ONS*I O*VIR U POJEDINIM O?LASTIMA .-. "odine. -. 1-6O2.ika(iju# opis i pro(enu o"ući$ 'načajni$ uti(aja na životnu sredinu '&o" reali'a(ije plana i pro"ra a# kao i varijante ra' atrane i usvojene na osnovu (iljeva i prostorno" o&u$vata plana i pro"ra a.or a(ija i podataka o donetoj odlu(i.5. u!e%6e javnosti.5# čl.1. 1:1 @akon o strate%koj pro0eni uti0aja na životnu sredinu# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r.lore i . Ctrateška pro(ena vr%i se 'a planove# pro"ra e i osnove 7u dalje tekstu+ planovi i pro"ra i< u o&lasti prostorno" i ur&anističko" planiranja ili korišćenja 'e ljišta# poljoprivrede# šu arstva# ri&arstva# lovstva# ener"etike# industrije# sao&raćaja# upravljanja otpado # upravljanja voda a# teleko unika(ija# turi' a# očuvanja prirodni$ staništa i divlje .. Dporedi+ @akon o strate%koj pro0eni uti0aja na životnu sredinu # ^Cluž&eni "lasnik RC]# &r.aune# koji a se uspostavlja okvir 'a odo&ravanje &udući$ ra'vojni$ projekata odre4eni$ propisi a koji a se ure4uje pro(ena uti(aja na životnu sredinu.5# čl. 1-6O2. Osnovna načela koja se pri enjuju pri strateškoj pro(eni su načela+ održivo$ razvoja& inte$ralnosti& predostrožnosti& hijararhije i koordina0ije i javnosti.1:1 Postupak strateške pro(ene sastoji se od sledeći$ .A/TITE ŽIVOTNE SREDINE 5. G) izve%taja o strate%koj pro0eni i J) postupka odlu!ivanja koji o&u$vata+ u!e%6e zainteresovanih or$ana i or$aniza0ija.. Izve%taj o strate%koj pro0eni podra'u eva deo doku enta(ije koja se prilaže u' plan ili pro"ra i sadrži identi. >6 . C)R%)EGK% PRO@E0% D)I@%8% 0% SIVO)0D CREDI0D Ctrateška pro(ena uti(aja na životnu sredinu ure4ena je istoi eni 'akono koji je donet kraje 2.5.

dana od dana prije a 'a$teva or"ana nadležno" 'a pripre u plana i pro"ra a. 1-6O2. >9 .a'a. 7:< or"an nadležan 'a pripre u plana i pro"ra a dostavlja or"anu nadležno 'a poslove 'aštite životne sredine na sa"lasnost i'veštaj o strateškoj pro(eni sa i'veštaje o učešću 'ainteresovani$ or"ana i or"ani'a(ija i javnosti.5# čl. Pre upućivanja 'a$teva 'a do&ijanje sa"lasnosti na i'veštaj o strateškoj pro(eni nadležno or"anu# or"an nadležan 'a pripre u plana i pro"ra a o&e'&e4uje učešće javnosti u ra' atranju i'veštaja o strateškoj pro(eni.5# čl. Rok 'a odlučivanje o davanju sa"lasnosti je -. 7-< or"an nadležan 'a pripre u plana i pro"ra a odlučuje o i'&oru nosio(a i'rade i'veštaja o strateškoj pro(eni# po postupku utvr4eni 'akono . 5. o0enu izve%taja o strate%koj pro0eni i sa$lasnost na izve%taj o strate%koj pro0eni. Makon detaljno opisuje sve ele ente i'veštaja. 76< pre upućivanja 'a$teva 'a do&ijanje sa"lasnosti na i'veštaj o strateškoj pro(eni# or"an nadležan 'a pripre u plana i pro"ra a o&e'&e4uje učešće javnosti u ra' atranju i'veštaja o strateškoj pro(eni. >325. Or"an nadležan 'a pripre u plana ili pro"ra a ne ože uputiti plan ili pro"ra u dalju pro(eduru usvajanja &e' sa"lasnosti na i'veštaj o strateškoj pro(eni od or"ana nadležno" 'a 'aštitu životne sredine. PRO@E0% D)I@%8% 0% SIVO)0D CREDI0D 1:2 1:- Dporedi+ @akon o strate%koj pro0eni uti0aja na životnu sredinu # *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. 72< navedena odluka je sastavni deo odluke o pripre i plana i pro"ra a i o&javljuje se u *Cluž&eno "lasniku Repu&like Cr&ije*# služ&eno "lasilu autono ne pokrajine# odnosno jedini(e lokalne sa ouprave.or$ana i or$aniza0ija i javnosti.. 0osila( i'rade i'veštaja o strateškoj pro(eni ože &iti pravno ili . 0eke od osnovni$ karakteristika ovo" postupka su da+1:71< odluku o i'radi strateške pro(ene donosi or"an nadležan 'a pripre u plana i pro"ra a po pret$odno pri&avljeno išljenju or"ana nadležno" 'a poslove 'aštite životne sredine i dru"i$ 'ainteresovani$ or"ana i or"ani'a(ija. 7=< na osnovu o(ene or"an nadležan 'a poslove 'aštite životne sredine daje sa"lasnost na i'veštaj o strateškoj pro(eni ili od&ija 'a$tev 'a davanje sa"lasnosti.i'ičko li(e koje je upisano u od"ovarajući re"istar 'a o&avljanje delatnosti prostorno" planiranja i i'rade planski$ doku enata# odnosno ur&anističko" planiranja i i'rade ur&anistički$ planova. =. 1-6O2. Dporedi+ @akon o strate%koj pro0eni uti0aja na životnu sredinu # *Cluž&eni "lasnik RC*# &r.1:2 Makon# 'ati # u potpunosti odre4uje postupak strateške pro(ene u svakoj od navedeni$ .2.. 75< i'veštaj o strateškoj pro(eni je doku ent koji se opisuju# vrednuju i pro(enjuju o"ući 'načajni uti(aji na životnu sredinu do koji$ ože doći i ple enta(ijo plana i pro"ra a i odre4uju ere 'a s anjenje ne"ativni$ uti(aja na životnu sredinu. 7>< i'veštaj o strateškoj pro(eni# re'ultati učešća 'ainteresovani$ or"ana# or"ani'a(ija# javnosti i dru"i$ država u slučaju preko"ranično" uti(aja# sastavni su deo doku enta(ione osnove plana i pro"ra a. 79< or"an nadležan 'a pripre u plana i pro"ra a dostavlja 'ainteresovani or"ani a i or"ani'a(ija a na išljenje i'veštaj o strateškoj pro(eni. Or"an nadležan 'a pripre u plana i pro"ra a o&e'&e4uje dostupnost podataka posle usvajanja plana i pro"ra a pod uslovi a odre4eni 'akono .

Dporedi+ @akon o pro0eni uti0aja na životnu sredinu # II* ostupak pro0ene uti0aja# ^Cluž&eni "lasnik RC]# &r.aunu# 'e ljište# vodu# va'du$# kli u i pej'až# aterijalna i kulturna do&ra i u'aja no delovanje ovi$ činila(a# kao i da se utvrde i predlože ere koji a se štetni uti(aji o"u sprečiti# s anjiti ili otkloniti i ajući u vidu i'vodljivost ti$ projekata 7u dalje tekstu+ pro(ena uti(aja<. 0osila( projekta 'a koji se ože 'a$tevati pro(ena uti(aja podnosi 'a$tev 'a odlučivanje o potre&i pro(ene uti(aja 7u dalje tekstu+ 'a$tev o potre&i pro(ene 1:5 1:6 1:9 1:: Dporedi+ @akon o pro0eni uti0aja na životnu sredinu# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. Dporedi+ @akon o pro0eni uti0aja na životnu sredinu# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r.5# čl. Pro(ena uti(aja vrši se 'a projekte i' o&lasti industrije# rudarstva# ener"etike# sao&raćaja# turi' a# poljoprivrede# šu arstva# vodoprivrede# upravljanje otpado i ko unalni$ delatnosti# kao i 'a sve projekte koji se planiraju na 'aštićeno prirodno do&ru i u 'aštićenoj okolini nepokretno" kulturno" do&ra. Odred&e ovo" 'akona ne pri enjuju se na projekte na enjene od&rani 'e lje. 1-6O2.loru i . Ctudija o pro(eni uti(aja na životnu sredinu jeste doku ent koji se anali'ira i o(enjuje kvalitet činila(a životne sredine i nji$ova osetljivost na odre4eno prostoru i e4uso&ni uti(aji postojeći$ i planirani$ aktivnosti# predvi4aju neposredni i posredni štetni uti(aji projekta na činio(e životne sredine# kao i ere i uslovi 'a sprečavanje# s anjenje i otklanjanje štetni$ uti(aja na životnu sredinu i 'dravlje ljudi 7u dalje tekstu+ studija o pro(eni uti(aja<.Pored strateške pro(ene uti(aja na životnu sredinu# postoji i pro0ena uti0aja na životnu sredinu* Ona je tako4e ure4ena pose&ni 'akono # tačnije# @akonom o pro0eni uti0aja na životnu sredinu*1:5 Ovi 'akono ure4uje se postupak pro(ene uti(aja 'a projekte koji o"u i ati 'načajne uti(aje na životnu sredinu# sadržaj studije o pro(eni uti(aja na životnu sredinu# učešće 'ainteresovani$ or"ana i or"ani'a(ija i javnosti# preko"ranično o&aveštavanje 'a projekte koji o"u i ati 'načajne uti(aje na životnu sredinu dru"e države# nad'or i dru"a pitanja od 'načaja 'a pro(enu uti(aja na životnu sredinu.1:6 ro0ena uti0aja na životnu sredinu jeste preventivna mera za%tite životne sredine 'asnovana na i'radi studija i sprovo4enju konsulta(ija u' učešće javnosti i anali'i alternativni$ era# sa (ilje da se prikupe poda(i i predvide štetni uti(aji odre4eni$ projekata na život i 'dravlje ljudi# .5. 0osila( projekta ne ože pristupiti i'vo4enju projekta &e' sprovedeno" postupka pro(ene uti(aja i sa"lasnosti nadležno" or"ana na studiju o pro(eni uti(aja. 1-6O2. Dporedi+ @akon o pro0eni uti0aja na životnu sredinu# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. Vlada Repu&like Cr&ije 7u dalje tekstu+ Vlada< propisuje+ 71< listu projekata 'a koje je o&ave'na pro(ena uti(aja. 1-6O2.... 93-6. 72< listu projekata 'a koje se ože 'a$tevati pro(ena uti(aja. 1-6O2.5# čl. >: .. Pred et pro(ene uti(aja su i projekti koji su reali'ovani &e' i'rade studije o pro(eni uti(aja# a ne aju odo&renje 'a i'"radnju ili upotre&u 7u dalje tekstu+ pro(ena uti(aja 'atečeno" stanja<.5# čl.) odlu!ivanja o potre#i pro0ene uti0aja za projekte za koje se može zahtevati pro0ena uti0aja G) odre3ivanje o#ima i sadržaja studije o pro0eni uti0aja i J) odlu!ivanje o davanju sa$lasnosti na studiju o pro0eni uti0aja*1:: 03 (dl čivanje o potrebi procene ticaja za projekte za koje se može zahtevati procena ticaja.a'a+ . redmet pro0ene uti0aja su projekti koji se planiraju i i'vode# pro ene te$nolo"ije# rekonstruk(ije# proširenje kapa(iteta# prestanak rada i uklanjanje projekata koji o"u i ati 'načajan uti(aj na životnu sredinu.1:9 Postupak pro(ene uti(aja sastoji se od sledeći$ . 1. 236.

Ma$tev o potre&i pro(ene uti(aja sadrži+ 71< opis loka(ije. 0adležni or"an dostavlja nosio(u projekta odluku i o njoj o&aveštava 'ainteresovane or"ane i or"ani'a(ije i javnost u roku od tri dana od dana donošenja odluke. 0osila( projekta 'a koje se o&ave'no vrši pro(ena uti(aja i 'a koje je nadležni or"an utvrdio o&ave'u pro(ene uti(aja podnosi 'a$tev 'a odre4ivanje o&i a i sadržaja studije o pro(eni uti(aja 7u dalje tekstu+ 'a$tev 'a odre4ivanje o&i a i sadržaja<. 0adležni or"an# u roku od deset dana od dana prije a 'a$teva 'a odre4ivanje o&i a i sadržaja# o&aveštava 'ainteresovane or"ane i or"ani'a(ije i javnost o podneto 'a$tevu. Ma$tev 'a odre4ivanje o&i a i sadržaja sadrži+ 71< podatke o nosio(u projekta. Sal&a se podnosi nadležno dru"ostepeno or"anu u skladu sa 'akono koji se ure4uje 'aštita životne sredine. Sal&a se podnosi nadležno dru"ostepeno or"anu u skladu sa 'akono koji se ure4uje 'aštita životne sredine. %ko je nadležni or"an odlučivao o o&i u i sadržaju studije o pro(eni uti(aja# nosila( projekta je dužan da 'a$tev 'a sa"lasnost podnese najkasnije u roku od "odinu dana od dana prije a konačne odluke o o&i u i sadržaju studije o pro(eni uti(aja. 0adležni dru"ostepeni or"an dužan je da odluku po žal&i donese u roku od 2. 76< opis o"ući$ 'načajni$ štetni$ uti(aja projekta. dana od dana prije a žal&e.ivanje obima i sadržaja st dije o proceni ticaja. 0osila( projekta podnosi 'a$tev 'a davanje sa"lasnosti na studiju o pro(eni uti(aja 7u dalje tekstu+ 'a$tev 'a sa"lasnost< nadležno or"anu# 'ajedno sa studijo o pro(eni uti(aja. 79< opis era predvi4eni$ u (ilju sprečavanja# s anjenja i otklanjanja 'načajni$ šteni$ uti(aja i dr. 75< prika' "lavni$ alternativa koje je nosila( projekta ra' atrao.uti(aja< nadležno or"anu. dana od dana prije a o&aveštenja. 7-< opis projekta. /3 (dre. 72< opis loka(ije na kojoj se planira i'vo4enje projekta. 0osila( projekta i 'ainteresovana javnost o"u i'javiti žal&u protiv odluke nadležno" or"ana o 'a$tevu 'a odre4ivanje o&i a i sadržaja studije o pro(eni uti(aja. 75< dru"e podatke i doku enta(iju. 75< opis činila(a životne sredine koji o"u &iti i'loženi uti(aju. 0adležni dru"ostepeni or"an dužan je da odluku po žal&i donese u roku od 2. 72< opis projekta. 0adležni or"an# u roku od 16 dana od isteka roka 'a davanje išljenja# odlučuje o podneto 'a$tevu u'i ajući u o&'ir dostavljena išljenja 'ainteresovani$ or"ana i or"ani'a(ija i 'ainteresovane javnosti. 72< opis karakteristika projekta. 7-< opis karakteristika o"ući$ uti(aja projekta na životnu sredinu. Ctudija o pro(eni uti(aja o&ave'no sadrži+ 71< podatke o nosio(u projekta. 43 (dl čivanje o davanj sa!lasnosti na st dij o proceni ticaja. 1inistar &liže propisuje sadržinu 'a$teva 'a odre4ivanje o&i a i sadržaja studije o pro(eni uti(aja. 0adležni or"an o&aveštava 'ainteresovane or"ane i or"ani'a(ije i javnost o podneto 'a$tevu o potre&i pro(ene uti(aja u roku od deset dana od dana prije a uredno" 'a$teva. 0osila( projekta i 'ainteresovana javnost o"u i'javiti žal&u protiv odluke nadležno" or"ana o 'a$tevu 'a odlučivanje o potre&i pro(ene uti(aja. Mainteresovani or"ani i or"ani'a(ije i 'ainteresovana javnost# u roku od deset dana od dana prije a o&aveštenja# o"u dostaviti svoje išljenje. 7-< prika' "lavni$ alternativa koje su ra' atrane. %ko nosila( projekta podnese 'a$tev 'a davanje sa"lasnosti po isteku propisano" roka# nadležni or"an će odlučiti o podneto 'a$tevu u 'avisnosti od okolnosti svako" konkretno" slučaja. Mainteresovani or"ani i or"ani'a(ije i 'ainteresovana javnost o"u dostaviti svoja išljenja o podneto 'a$tevu u roku od 2. 0adležni or"an#u roku od 16 dana od dana isteka roka 'a i'javljivanje išljenja# donosi odluku o sadržaju i o&i u studije o pro(eni uti(aja u'i anje u o&'ir išljenja 'ainteresovani$ or"ana i or"ani'a(ija i 'ainteresovane javnosti. 76< prika' stanja životne sredine na loka(iji >= . dana od dana prije a žal&e.

53 St dija o proceni ticaja je sastavni deo doku enta(ije potre&ne 'a pri&avljanje do'vole ili odo&renja 'a početak i'vo4enja projekta 7i'"radnja# i'vo4enje radova# pro ena te$nolo"ije# pro ena delatnosti i dru"e aktivnosti<. Predsednik te$ničke ko isije i enuje se i' reda 'aposleni$ ili postavljeni$ li(a u nadležno or"anu. 7:< pro(enu uti(aja na životnu sredinu u slučaju udesa. 79< opis o"ući$ 'načajni$ uti(aja projekta na životnu sredinu. Odluko o davanju sa"lasnosti na studiju o pro(eni uti(aja utvr4uju se naročito uslovi i ere 'a sprečavanje# s anjenje i otklanjanje štetni$ uti(aja na životnu sredinu. 0adležni or"an o&e'&e4uje javni uvid# or"ani'uje pre'enta(iju i sprovodi javnu raspravu o studiji o pro(eni uti(aja. 1inistar &liže propisuje postupak javno" uvida# pre'enta(ije i rasprave.i &ližoj okolini 7 ikro i akro loka(ija<. 7>< pro"ra praćenja uti(aja na životnu sredinu i dr. 0osila( projekta nadležno or"anu podnosi studiju o pro(eni uti(aja# po potre&i i' enjenu i dopunjenu# sa pre"ledo išljenja i predlo'i a u roku od 16 dana od dana nji$ovo" prije a. )e$nička ko isija ože 'a$tevati od nosio(a projekta da# u odre4eno roku# i'vrši i' ene i dopune u dostavljenoj studiji o pro(eni uti(aja. 72< "lavni ra'lo'i a na koji a se odluka 'asniva i 7-< najvažniji era a koje je nosila( projekta dužan da predu'i a u (ilju sprečavanja# s anjenja ili otklanjanja štetni$ uti(aja. D' studiju o pro(eni uti(aja prilažu se pri&avljeni uslovi i sa"lasnosti dru"i$ nadležni$ or"ana i or"ani'a(ija u skladu sa pose&ni 'akono . 7=< opis era predvi4eni$ u (ilju sprečavanja# s anjenja i# "de je to o"uće# otklanjanja svako" 'načajnije" štetno" uti(aja na životnu sredinu. 0adležni or"an u roku od 16 dana od dana prije a i' enjene i dopunjene studije o pro(eni uti(aja# dostavlja te$ničkoj ko isiji studiju o pro(eni uti(aja# sa siste ati'ovani pre"ledo išljenja 'ainteresovani$ or"ana i or"ani'a(ija i 'ainteresovane javnosti i i'veštaje o sprovedeno postupku pro(ene uti(aja. Odluka nadležno" or"ana je konačna i protiv nje podnosila( 'a$teva i 'ainteresovana javnost o"u pokrenuti upravni spor. 1inistar &liže propisuje sadržinu studije o pro(eni uti(aja. O odlu(i o davanju sa"lasnosti na studiju o pro(eni uti(aja ili o od&ijanju 'a$teva 'a davanje sa"lasnosti na studiju o pro(eni uti(aja# nadležni or"an je dužan da# u roku od deset dana od dana njeno" donošenja# o&avesti 'ainteresovane or"ane i or"ani'a(ije i javnost o+ 71< sadržini odluke. Ma o(enu studije o pro(eni uti(aja nadležni or"an o&ra'uje te$ničku ko isiju. 0adležni or"an# u roku od seda dana od dana prije a 'a$teva 'a davanje sa"lasnosti na studiju o pro(eni uti(aja# o&aveštava nosio(a projekta# 'ainteresovane or"ane i or"ani'a(ije i javnost o vre enu i estu javno" uvida# javne pre'enta(ije# kao i javne rasprave o studiji o pro(eni uti(aja. 8avna rasprava ože se održati najranije 2. 0adležni or"an ože o&ra'ovati jednu ili više te$nički$ ko isija. dana od dana o&aveštavanja javnosti. >> . 1inistar &liže propisuje način rada te$ničke ko isije. Po 'avršenoj javnoj raspravi# nadležni or"an u roku od 16 dana od dana 'avršetka javne rasprave# na osnovu išljenja 'ainteresovani$ or"ana i or"ani'a(ija i 'ainteresovane javnosti# dostavlja nosio(u projekta pre"led išljenja# sa predlo'i a 'a i' ene i dopune studije o pro(eni uti(aja. 0osila( projekta učestvuje u javnoj pre'enta(iji i javnoj raspravi o studiji o pro(eni uti(aja. 0adležni or"an donosi odluku o davanju sa"lasnosti na studiju o pro(eni uti(aja ili o od&ijanju 'a$teva 'a davanje sa"lasnosti na studiju uti(aja# na osnovu sprovedeno" postupka i i'veštaja te$ničke ko isije# i dostavlja nosio(u projekta u roku od deset dana od dana prije a i'veštaja.

1:= Ovi 'akono ure4uju se uslovi i postupak i'davanja inte$risane dozvole 'a postrojenja i aktivnosti koja o"u i ati ne"ativne uti(aje na 'dravlje ljudi# životnu sredinu ili aterijalna do&ra# vrste aktivnosti i postrojenja# nad'or i dru"a pitanja od 'načaja 'a sprečavanje i kontrolu 'a"a4ivanja životne sredine..5. 7>< inte$risana dozvola jeste odluka nadležno" or"ana doneta u .ikovani$ or"ani'a a u okviru 'načenja odre4eni$ 'akono .. 7-< postrojenje jeste sta(ionarna te$nička jedini(a u kojoj se i'vodi jedna ili više aktivnosti koje su utvr4ene pose&ni propiso i 'a koje se i'daje inte"risana do'vola# kao i svaka dru"a aktivnost kod koje postoji te$nička pove'anost sa aktivnosti a koje se i'vode na to estu i koja ože proi'vesti e isije i 'a"a4enje.-.5.. 7=< zahtev za izdavanje inte$risane dozvole jeste pisani akt koji operater# 'ajedno sa propisano doku enta(ijo # podnosi nadležno or"anu radi i'davanja inte"risane do'vole 'a rad postrojenja. . "odine donet je i @akon o inte$risanom spre!avanju i kontroli za$a3ivanja životne sredine. 7:< nadležni or$an jeste or"an od"ovoran 'a sprovo4enje o&ave'a u okviru ovlašćenja utvr4eni$ ovi 'akono .a'e u ra'voju aktivnosti i načinu nji$ovo" o&avljanja koje o o"ućavaju po"odniju pri enu 1:= Dporedi+ @akon o inte$risanom spre!avanju i kontroli za$a3ivanja životne sredine # *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. 1-6O2.ični$ para etara# kon(entra(ije iOili nivoa pojedinačne e isije koju nije do'voljeno preći u toku jedno" ili više vre enski$ perioda# u skladu sa pose&ni propiso .or i rešenja kojo se odo&rava puštanje u rad postrojenja ili nje"ovo" dela# odnosno o&avljanje aktivnosti čiji sastavni deo čini doku enta(ija sa utvr4eni uslovi a koji a se "arantuje da takvo postrojenje ili aktivnost od"ovaraju 'a$tevi a predvi4eni ovi 'akono . 71. I0)E?RIC%0O CPREE%V%08E I KO0)RO!% M%?%PIV%08% SIVO)0E CREDI0E D (ilju dalje" osavre enjavanja standarda 'aštite i unapre4enja životne sredine# kraje 2. 76< $rani!na vrednost emisije jeste asa i'ražena u o&liku odre4eni$ spe(i.< re$istar izdatih dozvola jeste "lavna knji"a u koju se upisuju poda(i koji se odnose na i'date do'vole i '&irka isprava na osnovu koji$ se poda(i upisuju u "lavnu knji"u.T) 3 najdelotvornije i naj odernije . 1.5. 79< standard kvaliteta životne sredine jeste skup uslova i 'a$teva koji oraju &iti ispunjeni u odre4eno vre e i na odre4eno području ili u pojedini ele enti a životne sredine# u skladu sa pose&ni propisi a. 711< naj#olje dostupne tehnike 71. 72< za$a3enje jeste neposredno ili posredno unošenje aterija# vi&ra(ija# toplote ili &uke u va'du$# vodu ili 'e ljište i'a'vano ljudsko aktivnošću koje ože &iti štetno po 'dravlje ljudi ili kvalitet životne sredine i koje ože dovesti do oštećenja aterijalni$ do&ara. 75< emisija jeste neposredno ili posredno ispuštanje aterija# vi&ra(ija# toplote ili &uke i' i'vora u postrojenju# u va'du$# vodu ili 'e ljište. Pojedini i'ra'i upotre&ljeni u ovo 'akonu i aju sledeće 'načenje+ 71< materija# odnosno supstan0a jeste svaki $e ijski ele enat i nje"ova jedinjenja# osi radioaktivni$ aterija i "enetski odi.

76< prirodi i količini predvi4eni$ e isija koje i' postrojenja dospevaju u vodu# va'du$ i 'e ljište. 7-< da uslovi i postupak i'davanja do'vola &udu u potpunosti koordinirani u slučaju da u postupku učestvuje više od jedno" nadležno" or"ana.5# čl. 79< identi. 2. 7:< 1:> 1=. 1.1=. 72< sirovina a i po oćno aterijalu# dru"i aterija a i ener"iji koji se koriste u postrojenju ili se u nje u stvaraju. 1-6O2.1:> 0adležni or"ani su+ inistarstvo nadležno 'a poslove 'aštite životne sredine# pokrajinski or"an nadležan 'a poslove 'aštite životne sredine i or"an jedini(e lokalne sa ouprave. Do'vola se i'daje na period koji ne ože &iti duži od deset "odina# 'a jedno ili više postrojenja na isto estu koji upravlja isti operater.unk(ionisanju postojeće" postrojenja.ikovani 'načajni uti(aji a e isija na životnu sredinu i o"ućnosti uti(aja na veću udaljenost. Dporedi+ @akon o inte$risanom spre!avanju i kontroli za$a3ivanja životne sredine # *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. 72< da rad postojeći$ postrojenja 'apočet pre dana stupanja na sna"u ovo" 'akona &ude uskla4en sa 'a$tevi a i uslovi a utvr4eni ovi 'akono .i'ičko ili pravno li(e koje# u skladu sa propisi a# upravlja postrojenje ili "a kontroliše ili je ovlašćen 'a donošenje ekono ski$ odluka u o&lasti te$ničko" . 712< operater jeste svako .. 63:. 1inistarstvo nadležno 'a poslove 'aštite životne sredine 7u dalje tekstu+ 1inistarstvo< i'daje inte"risanu do'volu u skladu sa ovi 'akono 'a postrojenja i aktivnosti 'a koja do'volu ili odo&renje 'a i'"radnju i početak rada# odnosno i'vo4enje ili o&avljanje aktivnosti# i'daje dru"o nadležno inistarstvo. 1-6O2. 79< revi'iju i# po potre&i# ažuriranje uslova u do'voli. 75< praćenje ra'voja naj&olji$ dostupni$ te$nika. 76< praćenje i ra'voj onitorin"a koji pri enjuje operater. 7=< re"istar re'ultata onitorin"a koji o&avlja operater.1 . 0adležni or"an o&e'&e4uje+ 71< da rad novi$ postrojenja ne 'apočne pre do&ijanja do'vole# osi u slučaju pro&no" rada odo&reno" u skladu sa 'akono . Operater podnosi nadležno or"anu 'a$tev 'a i'davanje do'vole koji sadrži naročito podatke o+ 71< postrojenju i nje"ovoj aktivnosti. 7:< pristup javnosti sadržaju 'a$teva 'a i'davanje do'vole# i'dati do'vola a i re'ultati a onitorin"a.5# čl. Do'volo se odo&rava+ 71< rad novo" postrojenja i o&avljanje nje"ove aktivnosti. Pokrajinski or"an nadležan 'a poslove 'aštite životne sredine i'daje inte"risanu do'volu u skladu sa ovi 'akono 'a postrojenja i aktivnosti 'a koja do'volu ili odo&renje 'a i'"radnju i početak rada# odnosno i'vo4enje ili o&avljanje aktivnosti# i'daje dru"i nadležni pokrajinski or"an. 7-< i'vori a e isija koje potiču i' postrojenja. Ma rad postrojenja i o&avljanje aktivnosti operater pri&avlja do'volu nadležno" or"ana. Or"an jedini(e lokalne sa ouprave nadležan 'a poslove 'aštite životne sredine i'daje do'volu u skladu sa ovi 'akono # 'a postrojenja i aktivnosti 'a koja do'volu ili odo&renje 'a i'"radnju i početak rada# odnosno i'vo4enje ili o&avljanje aktivnosti# i'daje dru"i nadležni or"an jedini(e lokalne sa ouprave.. 72< rad i &itne i' ene u radu# odnosno . Dporedi+ @akon o inte$risanom spre!avanju i kontroli za$a3ivanja životne sredine& *Cluž&eni "lasnik RC*# &r.odre4eni$ te$nika 'a 'adovoljavanje "ranični$ vrednosti e isija# propisani$ u (ilju sprečavanja ili ako to nije i'vodljivo# u (ilju s anjenja e isija i uti(aja na životnu sredinu kao (elinu.unk(ionisanja postrojenja i na čije i e se i'daje inte"risana do'vola i dr. 75< uslovi a karakteristični 'a loka(iju na kojoj se postrojenje nala'i. 7>< predu'i anje i dru"i$ era utvr4eni$ 'akono i dru"i propisi a.

.# kao i or"ane lokalne sa ouprave na čijoj teritoriji se planira aktivnost# odnosno nala'i postrojenje 7u dalje tekstu+ dru"i or"ani i or"ani'a(ije< i 'ainteresovanu javnost o prije u 'a$teva# u roku od pet dana od dana prije a uredno" 'a$teva 'a i'davanje do'vole.ikasno korišćenje ener"ije.predloženoj te$nolo"iji i dru"i te$nika a koji a se sprečavaju ili# ako to nije o"uće# s anjuju e isije. 1. 0adležni or"an o&aveštava or"ane i or"ani'a(ije u o&lasti+ poljoprivrede# vodoprivrede# šu arstva# planiranja# i'"radnje# sao&raćaja# ener"etike# rudarstva# 'aštite kulturni$ do&ara# 'aštite prirode i dr. dana od dana prije a uredno" 'a$teva 'a i'davanje do'vole. 79< plan era 'a e. 75< re'ultate erenja 'a"a4ivanja činila(a životne sredine ili dru"i$ para etara u toku trajanja pro&no" rada. 0adležni or"an je dužan da na(rt do'vole i'radi u roku od 56 dana od dana prije a uredno" 'a$teva 'a i'davanje do'vole. 1-6O2. dana od dana prije a uredno" 'a$teva.1=1 D' 'a$tev 'a i'davanje do'vole podnosila( 'a$teva prilaže sledeću doku enta(iju+ 71< projekat 'a planirano# odnosno i'"ra4eno postrojenje. 7-< 'a$tev sadrži netačne podatke koji su od uti(aja na i'davanje do'vole. >.. 7>< planirani era a onitorin"a e isija u životnu sredinu i dr. 1-6O2. )e$nička ko isija ra' atra 'a$tev operatera i priloženu doku enta(iju# na(rt do'vole# išljenja dru"i$ or"ana i or"ani'a(ija i 'ainteresovane javnosti# kao i išljenja pri&avljena u postupku ra' ene in. 0adležni or"an re%enjem odlučuje o i'davanju do'vole# odnosno o od&ijanju 'a$teva 'a i'davanje do'vole. 72< na osnovu podataka i doku enta(ije sadržani$ u 'a$tevu nisu ispunjeni uslovi 'a pri enu propisani$ standarda životne sredine. =.1=2 0adležni or"an ra' atra podneti 'a$tev i ako 'a$tev ne sadrži propisane podatke iOili doku enta(iju 'atražiće od podnosio(a 'a$teva da# u pri ereno roku# dostavi podatke# doku enta(iju ili in.5# čl. 7=< era a 'a e. Rešenje o i'davanju do'vole# odnosno o od&ijanju 'a$teva 'a i'davanje do'vole nadležni or"an dostavlja operateru i o to e o&aveštava dru"e or"ane i or"ani'a(ije i 1=1 1=2 Dporedi+ @akon o inte$risanom spre!avanju i kontroli za$a3ivanja životne sredine& *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. D i'u'etni slučajevi a# na 'a$tev operatera ili na ini(ijativu nadležno" or"ana# rok se ože produžiti# ali ne duže od 25.ikasno korišćenje ener"ije. 72< i'veštaj o poslednje te$ničko pre"ledu. 0adležni or"an će od&iti 'a$tev 'a i'davanje do'vole ako+ 71< postrojenje 'a o&avljanje aktivnosti 'a koju se 'a$teva do'vola ne ispunjava propisane uslove. 1inistar nadležan 'a poslove 'aštite životne sredine 7u dalje tekstu+ inistar< &liže ure4uje sadržaj# i'"led i način popunjavanja 'a$teva# kao i dru"a pitanja od 'načaja 'a podnošenje 'a$teva 'a i'davanje do'vole.or a(ija i konsulta(ija o preko"ranično uti(aju.2 . 0adležni or"an odlučuje o i'davanju do'vole na osnovu 'a$teva operatera# priložene doku enta(ije# i'veštaja i o(ene te$ničke ko isije# kao i pri&avljeni$ išljenja dru"i$ or"ana i or"ani'a(ija i 'ainteresovane javnosti# u roku od 12. 76< plan upravljanja otpado . 7:< plan era 'a sprečavanje udesa i o"raničavanje nji$ovi$ posledi(a i dr. Priliko i'rade na(rta do'vole nadležni or"an ra' atra išljenja dru"i$ or"ana i or"ani'a(ija i 'ainteresovane javnosti.5# čl. Dporedi+ @akon o inte$risanom spre!avanju i kontroli za$a3ivanja životne sredine& *Cluž&eni "lasnik RC*# &r.or a(ije koje nedostaju. 7-< plan vršenja onitorin"a. Ma o(enu uslova utvr4eni$ u na(rtu do'vole nadležni or"an o&ra'uje te$ničku ko isiju.

inisani pravili a 'a tu ačenje re'ultata erenja. 716< dru"e spe(i. 76< ere koje se odnose na upravljanje otpado koji nastaje pri radu postrojenja.javnost u roku od osa dana od dana donošenja rešenja. Do'vola sadrži uslove koji se odnose na+ 71< pri enu naj&olji$ dostupni$ te$nika ili dru"i$ te$nički$ uslova i era.inisano učestalošću erenja. 7=< 'a$teve 'a onitorin" e isija sa+ 3 spe(i. 712< predu'i anje era 'aštite životne sredine posle prestanka aktivnosti u (ilju i'&e"avanja ri'ika od 'a"a4enja i vraćanja loka(ije u 'adovoljavajuće stanje. 76< o&aveštava nadležni or"an o planiranoj pro eni operatera i 79< i'vrši sve ere koje nadležni or"an utvrdi posle prestanka važnosti do'vole. Operater je o&ave'an da+ 71< postupa u skladu sa uslovi a utvr4eni u do'voli. 75< dostavlja nadležno or"anu "odišnji i'veštaj o vršenju aktivnosti 'a koje je do'vola i'data.ikasno korišćenje ener"ije. 7>< ere 'a sprečavanje udesa i otklanjanje nji$ovi$ posledi(a. 72< ere i' studije o pro(eni uti(aja na životnu sredinu ili studije o pro(eni uti(aja 'atečeno" stanja na životnu sredinu. 7-< o&aveštava nadležni or"an o svakoj pro eni u radu# odnosno .unk(ionisanju postrojenja ili o udesu# sa o"ući vidljivi uti(aji a na životnu sredinu ili 'dravlje ljudi. 3 utvr4eno o&ave'o dostavljanja podataka nadležno or"anu. 79< ere 'a s anjenje &uke i vi&ra(ija. Do'volo se utvr4uju uslovi 'a rad postrojenja i o&avljanje aktivnosti i o&ave'e operatera u 'avisnosti od prirode aktivnosti i nji$ovo" uti(aja na životnu sredinu. 1inistar propisuje uslove 'a pri enu naj&olji$ dostupni$ te$nika. 75< ere 'aštite va'du$a# vode i 'e ljišta. 3 de. 7-< "ranične vrednosti e isija 'a"a4ujući$ aterija utvr4ene 'a dato postrojenje. 1. %ko se pre a odre4eno standardu kvaliteta životne sredine 'a$tevaju strožiji uslovi od oni$ koji se o"u postići pri eno naj&olji$ dostupni$ te$nika# do'vola sadrži dodatne ere koji a se o&e'&e4uje pri ena ovi$ standarda. I'data do'vola podleže ponovno ra' atranju 7u dalje tekstu+ revi'ija< naj anje dva puta u toku važenja. Protiv rešenja nadležno" or"ana nije dopuštena žal&a i ože se pokrenuti upravni spor.- . 71-< način i učestalost i'veštavanja i o&i podataka sadržani$ u i'veštaju koji se dostavlja nadležno or"anu u skladu sa propisi a. Do'vola ože prestati da važi# ako+ 71< istekne rok na koji je i'data.unk(ionisanju postrojenja# kao i 'a prestanak rada postrojenja. 7:< ere koje se odnose na e. 1inistar &liže propisuje sadržinu i i'"led do'vole.< s anjenje 'a"a4enja# uključujući i preko"ranično 'a"a4enje životne sredine. 3 de. 71. 72< operater to 'a$teva.ične 'a$teve. 72< dostavi nadležno or"anu re'ultate onitorin"a. 711< ere predvi4ene 'a početak rada# 'a trenutno 'austavljanje u slučaju pore ećaja u . 715< re'ultate revi'ije uslova i o&ave'a utvr4eni$ do'volo . Vlada utvr4uje kriteriju e 'a odre4ivanje naj&olji$ dostupni$ te$nika# 'a pri enu standarda kvaliteta životne sredine# kao i 'a odre4ivanje "ranični$ vrednosti e isija u do'voli.i(irano etodolo"ijo .

7-< operater ne 'apočne rad postrojenja u roku od 12 ese(i od dana do&ijanja do'vole# a ne podnese 'a$tev 'a i' enu uslova i' do'vole u to periodu, 75< operater prestane da ispunjava neki od uslova koji je utvr4en do'volo , 76< operater ne a te$nički$ i .inansijski$ sredstava 'a 'adovoljavajuće ispunjavanje svoji$ o&ave'a utvr4eni$ do'volo , 79< nadležni or"an utvrdi da je operater u 'a$tevu 'a i'davanje do'vole podneo netačne podatke ili .alsi.ikovao doku enta od 'načaja 'a i'davanje do'vole ili operater neprestano odlaže krajnji rok 'a podnošenje traženi$ podataka# kao i u dru"i slučajevi a koje utvrdi inspektor, 7:< operater ne vrši onitorin" i ne dostavlja podatke u skladu sa ovi 'akono , 7=< operater u ostavljeno roku ne postupi po 'a$tevu inspektora ili ne predu' e naložene ere, 7>< operater &ude dva puta u'astopno kažnjen 'a privredni prestup ili prekršaj u skladu sa ovi ili pose&ni 'akono , 71;< je pokrenut stečajni postupak# a aktivnost ne nastavi dru"i operater. 0adležni or"an 'aključko pokreće postupak 'a prestanak važenja do'vole i o to e o&aveštava operatera# u roku od pet dana od dana pokretanja postupka# u' o&ra'loženje ra'lo"a 'a pokretanje postupka. Protiv 'aključka operater ože i'javiti žal&u u roku od osa dana od dana prije a 'aključka. Rešenje o prestanku važenja do'vole je konačno u upravno postupku. Protiv rešenja o prestanku važenja do'vole operater ože pokrenuti upravni spor. Rešenje o prestanku važenja do'vole utvr4uju se i o&ave'ne ere staranja o postrojenju i loka(iji posle prestanka aktivnosti operatera da &i se i'&e"ao ri'ik po životnu sredinu# 'dravlje ljudi i aterijalna do&ra.1=5.5. M%G)I)% GD1% Maštita# unapre4ivanje# korišćenje i upravljanje šu a a i šu ski 'e ljište i dru"i poten(ijali a šu a 7u dalje tekstu+ "a'dovanje šu a a< ostvaruje se pod uslovi a i na način utvr4en @akonom o %umama i' 1>>1. "odine# koji je do danas više puta enjan i dopunjavan.1=5 Pored ovo" 'akona# i i'vesne pod'akonske re"ulative su od relevantno" 'načaja 'a ovu o&last.1=6 D skladu sa ovi 'akono # šu e# kao do&ra od opšte" interesa# oraju da se održavaju# o&navljaju i koriste tako da se+ očuva i poveća nji$ova vrednost i opštekorisne .unk(ije# o&e'&edi trajnost i 'aštita i stalno povećavanje prirasta i prinosa. Gu sko 'e ljište# kao do&ro od opšte" interesa# koristi se 'a šu sku proi'vodnju i ne ože da se koristi u dru"e svr$e# osi u slučajevi a i pod uslovi a utvr4eni ovi 'akono . Makono su de.inisani osnovni poj ovi. Pod poj o %uma# podra'u eva se 'e ljište o&raslo šu ski drveće . Pod poj o %umsko zemlji%te# podra'u eva se 'e ljište na ko e se "aji šu a# ili 'e ljište na ko e je '&o" nje"ovi$ prirodni$ oso&ina
1=-

1=5 1=6

Dporedi+ @akon o inte$risanom spre!avanju i kontroli za$a3ivanja životne sredine& III ostupak izdavanja dozvole& *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. 1-6O2;;5# čl. 1;326. @akon o %umama# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. 59O>1# =-O>2# 6-O>-# 65O>-# 9;O>-# 9:O>-# 5=O>5# 65O>9. Dporedi+ ravilnik o o#liku i sadržini %umsko$ ži$a& o#ras0u propratni0e& odnosno otpremni0e& uslovima& nai!nu i roku ži$osanja pose!eno$ drveta # *Cluž&eni "lasnik RC*# &r.>6O>2, 65O2;;;, ravilnik o na!inu o#eležavanja sta#ala za se!u %uma& na!inu evidentiranja tih sta#ala u dozna!nim knji$ama& o#liku i sadržini dozna!nih ži$ova i o#ras0u dozna!ne knji$e *Cluž&eni "lasnik RC*# &r.>6O>2 i dr.

1;5

ra(ionalnije da se "aji šu a# kao i 'e ljište koje je prostorni # odnosno ur&anistički plano na enjeno 'a šu sku proi'vodnju. Pod op%tekorisnim (unk0ijama %uma podra'u evaju se po'itivni uti(aji šu a na životnu sredinu# a naročito+ 'aštitne# $idrološke# kli atske# $i"ijensko3'dravstvene# turističko3rekreativne# privredne# nastavne# naučnoistraživačke i od&ra &ene .unk(ije. Drvoredi# šu ski rasadni(i i parkovi u naseljeni esti a# kao i "rupe šu sko" drveća koje čine (elinu na površini do pet ari# ne s atraju se šu a a u s islu ovo" 'akona. Radi ra(ionalno" sprovo4enja era "a'dovanja šu a a# šu ski 'e ljišti a i dru"i poten(ijali a šu a na odre4enoj teritoriji 7u dalje tekstu+ šu e< o&ra'uju se %umska podru!ja. Gu ska područja se# po pravilu# o&ra'uju pre a "eo"ra.ski i prirodni uslovi a koji uka'uju na (elinu područja. Cr&ija je podeljena u sledeća šu ska područja+ 71< 8užno oravsko# 72< 8a&laničko# 7-< 0išavsko# 75< 1oravsko# 76< )opličko# 79< )i očko# 7:< Cevernokučajsko# 7=< 8užnokučajsko# 7>< Rasinsko# 71;< Donjei&arsko# 711< ?ornjei&arsko# 712< Gu adijsko# 71-< ?olijsko# 715< )arsko3'lati&orsko# 716< !i sko# 719< Podrinjsko3kolu&arsko# 71:< Posavsko3podunavsko# 71=< Cre sko# 71>< Fanatsko# 72;< Ceverno&ačko# 721< 8užno&ačko# 722< Po oravsko# 72-< 0erodi sko3 lepenačko# 725< Garsko3podri sko# 726< Prokletijsko3&istričko# 729< I&arsko i 72:< Kosovsko. Makono o šu a a osnovano je 8avno predu'eće 'a "a'dovanje šu a a \Cr&ijašu e]. Delatnost 8avno" predu'eća \Cr&ijašu e] jeste+ 71< "ajenje# održavanje i o&nova šu a# rekonstruk(ija i eliora(ija de"radirani$ šu a i šikara# proi'vodnja šu sko" se ena i sadno" aterijala i podi'anje novi$ šu a i šu ski$ 'asada, 72< proi'vodnja šu ski$ sorti enata i korišćenje dru"i$ šu ski$ proi'voda i nji$ov transport# korišćenje šu a 'a rekrea(iju# u'"oj i lov divljači i dru"o korišćenje šu a, 7-< projektovanje# i'"radnja i održavanje šu ski$ sao&raćajni(a# parkova i 'eleni$ rekreativni$ površina i dru"i$ o&jekata koji služe "a'dovanju šu a a, 75< i'rada pro"ra a# projekata i osnova "a'dovanja šu a a, 76< i'vo4enje "eodetski$ radova 'a pose&ne potre&e, 79< vršenje stručni$ poslova u šu a a sopstvenika, 7:< tr"ovina na veliko i alo, 7=< spoljno3tr"ovinski pro et, 7>< o&avljanje privredni$ delatnosti u inostranstvu, 71;< unapre4ivanje i korišćenje opštekorisni$ .unk(ija šu a. Vlada Repu&like Cr&ije i enuje+ upravni od&or# nad'orni od&or i direktora. Opšte s erni(e ra'voja i unapre4ivanja šu a utvr4uju se Osnovo 'a šu e Cr&ije. Osnovu donosi Vlada Repu&like Cr&ije 'a period od 2; "odina. Gu a a u državnoj svojini# koje su o&u$vaćene šu ski područje i šu a a na(ionalni$ parkova# "a'duje se na osnovu op%te osnove $azdovanja %umama i pose#nih osnova $azdovanja %umama. Gu a a u državnoj svojini van šu ski$ područja i na(ionalni$ parkova "a'duje se na osnovu pose&ni$ osnova. Gu a a u privatnoj svojini "a'duje se na osnovu op%te osnove i pro$rama $azdovanja privatnim %umama. Gu a a u društvenoj svojini "a'duje se na osnovu pose#nih osnova. Osnove i pro"ra "a'dovanja donose se 'a vre e od deset "odina. Cprovo4enje osnova i pro"ra a "a'dovanja šu a a o&e'&e4uje se $odi%njim izvo3a!kim planom $azdovanja državnim& odnosno dru%tvenim %umama i "odišnji planom $azdovanja privatnim %umama. Op%ta osnova donosi se 'a šu e o&u$vaćene jedni šu ski područje # odnosno na(ionalni parko . Opšta osnova se ože doneti 'a više šu ski$ područja# u' sa"lasnost inistarstva nadležno" 'a poslove šu arstva. Opšto osnovo odre4uju se osnovne s erni(e i (iljevi "a'dovanja šu a a# ere 'a unapre4ivanje šu a# očuvanje i

1;6

jačanje opštekorisni$ .unk(ija šu a i 'aštitu šu a. ose#na osnova donosi se 'a jednu "a'dinsku jedini(u. Pose&na osnova sadrži naročito+ anali'u dosadašnje" "a'dovanja šu a a# prika' stanja šu a# (iljeve "a'dovanja šu a a# vrstu i o&i radova. 1inistarstvo daje sa"lasnost na pose&nu osnovu i pro"ra "a'dovanja privatni šu a a. Inspek0ijski nadzor nad i'vršavanje odreda&a ovo" 'akona i dru"i$ propisa u o&lasti šu arstva i nad sprovo4enje era koje utvr4uju korisni(i šu a vrši repu&lički or"an uprave nadležan 'a poslove šu arske inspek(ije 7u dalje tekstu+ šu arska inspek(ija<. Šumarska inspek0ija vrši i nad'or nad i'vršavanje propisa o 'aštiti šu sko" &ilja od &iljni$ &olesti i štetočina u šu a a. Poslove šu arske inspek(ije vrše %umarski inspektori. D vršenju poslova %umarske inspek0ije šu arski inspektor je ovlašćen i dužan+ 71< da pre"leda sve šu ske radove# o&jekte# ure4aje i naprave# kao i sva esta "de se vrši seča# s eštaju prera4uju i i'vo'e i' šu e ili stavljaju u pro et šu ski proi'vodi, 72< da kontroliše pri enu i sprovo4enje standarda i' o&lasti šu arstva, 7-< da vrši nad'or nad sprovo4enje osnova# pro"ra a i "odišnje" i'vo4ačko" plana, 75< da kontroliše da li su pose&ne osnove# pro"ra i "odišnji i'vo4ački planovi "a'dovanja e4uso&no i sa opšto osnovo uskla4eni, 76< da pre"leda poslovne knji"e i ostala doku enta kada je to potre&no radi kontrole pri ene propisa i era koji se odnose na šu u, 79< da vrši kontrolu da li se na postrojenji a na koji a se vrši pri arna prerada drveta vrši prerada ži"osano" drveta i sna&deveno" propratni(o # odnosno otpre ni(o , 7:< da predu'i a i dru"e ere i radnje 'a koje je ovlašćen pose&ni propisi a. D vršenju navedeni$ poslova šu arski inspektor dužan je da+ 71< privre eno o&ustavi seču koja se ne vrši pod uslovi a utvr4eni ovi 'akono i propisi a doneti na osnovu nje"a, 72< naloži i'vršavanje radova odre4eni$ osnova a i pro"ra i a# čije nei'vršenje &i prou'rokovalo štetne posledi(e, 7-< privre eno odu' e &espravno posečeno drvo# drvo &espravno stavljeno u pro et i dru"e &espravno prisvojene ili proi'vedene šu ske proi'vode# kao i pred ete koji a su i'vršene ove radnje i 75< u $itni slučajevi a u koji a &i nastupila šteta po opšti interes naredi ere 'a sprečavanje šteta. Poslove šu arsko" inspektora ože da vrši diplo irani inženjer šu arstva sa 'avršeni opšti s ero # šu arski odseko ili s ero "ajenja šu a sa položeni stručni ispito i prakso na poslovi a "ajenja i iskorišćavanja šu a od naj anje tri "odine. Cvako .i'ičko i pravno li(e dužno je da inspektoru o o"ući vršenje inspek(ijsko" nad'ora# da u &e' odla"anja stavi na uvid i raspola"anje sve doka'e i da da i'javu o činjeni(a a koje su od 'načaja 'a utvr4ivanje nepravilnosti u pri eni propisa.

5.6. M%G)I)% ME1!8IG)% Maštita 'e ljišta# u šire s islu# podra'u eva 'aštitu poljoprivredno" 'e ljišta# 'aštitu "ra4evinsko" 'e ljišta# "eološka istraživanja# rudarstvo i dr. Mato je o&last 'aštite 'e ljišta re"ulisana ni'o pose&ni$ 'akona+ @akonom o poljoprivrednom zemlji%tu# 1=9
1=9

Dporedi+ @akon o za%titi poljoprivredno$ zemlji%ta# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. 5>O>2# 6-O>-# 9:>-# 5=O>5# 59O>6# 65O>9# 15O2;;;.

1;9

O>5. O&radivo poljoprivredno 'e ljište koje je pro"lašeno "ra4evinski 'e ljište # do privo4enja planiranoj na eni# koristi se 'a poljoprivrednu proi'vodnju.. 5>O>2# 6-O>-# 9:>-# 5=O>5# 59O>6# 65O>9# 15O2.6.6# 1. oljoprivrednim zemlji%tem# u s islu ovo" 'akona# s atraju se+ njive& vrtovi& vo6nja0i& vino$radi& livade& pa%nja0i& ri#nja0i& trsti0i i mo!vare& kao i dru$o zemlji%te 7vrta!e& napu%tena re!na korita& zemlji%ta o#rasla niskim ž#unastim rastinjem i dr*)& koje po svojim prirodnim i ekonomskim uslovima može ra0ionalnije da se koristi za poljoprivrednu proizvodnju* O#radivim poljoprivrednim zemlji%tem# u s islu ovo" 'akona# s atraju se+ njive& vrtovi& vo6nja0i& vino$radi i livade* Radi ra(ionalno" iskorišćavanja poljoprivredno" 'e ljišta# unapre4enja životne sredine# proi'vodnje 'dravstveno ispravne $rane 7u dalje tekstu+ 'drava $rana<# rejoni'a(ije poljoprivredne proi'vodnje donose se Osnove za%tite& kori%6enja i ure3enja poljoprivredno$ zemlji%ta 7u dalje tekstu+ osnove< 'a teritoriju Repu&like i 'a njene delove u skladu sa teritorijalno or"ani'a(ijo Repu&like. površine koje tre&a urediti radi ra(ionalnije poljoprivredne proi'vodnje 7 eliora(ije# ko asa(ija i sl. utvr4ivanje površina 'a proi'vodnju 'drave $rane. 1=> 0a pri er+ ravilnik o dozvoljenim koli!inama opasnih i %tetnih materija u zemlji%tu i vodi za navodnjavanje i metodama za njihovo ispitivanje# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r.. 5>O>2# 6-O>-# 9:>-# 5=O>5# 59O>6# 65O>9# 15O2. Osnovama 'a teritoriju Repu&like ure4uje se+ na ena korišćenja poljoprivredni$ površina na &a'i prirodni$ i dru"i$ uslova 7 o"ućnost rejoni'a(ije<.1>. 136. Osnove 'a teritoriju Repu&like donosi Vlada Repu&like Cr&ije# a 'a njene delove donosi skupština opština# odnosno "rada u' pret$odno pri&avljenu sa"lasnost inistarstava nadležni$ 'a poslove poljoprivrede i 'aštitu životne sredine.. @akon o za%titi poljoprivredno$ zemlji%ta # *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. stepen ero'ije poljoprivredno" 'e ljišta.: . Maštita poljoprivredno" 'e ljišta re"ulisana je @akonom o za%titi poljoprivredno$ zemlji%ta# koji je donet 1>>1.1>1 1=: 1== Dporedi+ @akon o $eolo%kim istraživanjima *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. 1. Osnove# prostorni# ur&anistički i dru"i planovi# koji se donose 'a to područje# oraju &iti e4uso&no usa"lašeni. i dr. 55O>6# 1. Poljoprivredno 'e ljište se koristi 'a poljoprivrednu proi'vodnju i ne ože se koristiti u dru"e svr$e# osi u slučajevi a i pod uslovi a utvr4eni ovi 'akono .@akonom o $eolo%kim istraživanjima&1=: @akonom o rudarstvu&1== kao i pod'akonski akti a.<. 2-. stepen ero'ije poljoprivredno" 'e ljišta.1O2. DporediO @akon o rudarstvu# *Cluž&eni "lasnik RC*# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. površine koje se štite kao staništa divlji$ &iljni$ i životinjski$ vrsta koji a se ne ože pro eniti na ena radi očuvanja prirodne ravnoteže.. "odine# i koji je do danas u više navrata enjan i dopunjavan.1=> 0a ovo estu# ak(enat stavlja o na za%titu poljoprivredno$ zemlji%ta. Osnovama 'a teritoriju "rada# odnosno opštine ure4uje se+ na ena korišćenja poljoprivredni$ površina na &a'i prirodni$ i dru"i$ uslova 7 o"ućnost rejoni'a(ije<. 1>. 1>1 Dporedi+ @akon o za%titi poljoprivredno$ zemlji%ta# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. utvr4ivanje površina 'a proi'vodnju 'drave $rane.1O. površine koje se štite kao staništa divlji$ &iljni$ i životinjski$ vrsta koji a se ne ože pro eniti na ena radi očuvanja prirodne ravnoteže...# čl. 55O>6# =6O. Ovi 'akono ure4uje se+ 'aštita# korišćenje# unapre4ivanje i ure4enje poljoprivredno" 'e ljišta# kao prirodno" &o"atstva i do&ra od opšte" interesa. površine koje se navodnjavaju ili se o"u navodnjavati.6.

5>O>2# 6-O>-# 9:>-# 5=O>5# 59O>6# 65O>9# 15O2. 75< utvr4ivanje količina opasni$ i štetni$ aterija u poljoprivredno 'e ljištu i vodi u siste i a 'a navodnjavanje. 939a.oslovi za%tite i ure3enja poljoprivredno$ zemlji%ta& kao prirodno$ #o$atstva su od op%te$ interesa* Poslovi za%tite i ure3enja poljoprivredno$ zemlji%ta # u s islu ovo" 'akona# jesu+ 71< ure4enje poljoprivredno" 'e ljišta pute ko asa(ije. 7>< i'rada osnova 'aštite# korišćenja i ure4enja poljoprivredno" 'e ljišta. I'u'etno# korišćenje o&radivo" poljoprivredno" 'e ljišta u nepoljoprivredne svr$e ože da se vrši ako to 'a$teva opšti interes utvr4en na osnovu 'akona i kada je to neop$odno 'a potre&e narodne od&rane i to prvenstveno na 'e ljištu sla&ije" &oniteta# odnosno na 'e ljištu ko e je osnova a o 'aštiti# korišćenju i ure4enju poljoprivredno" 'e ljišta predvi4ena o"ućnost korišćenja u nepoljoprivredne svr$e 7i'"radnju puteva# žele'nički$ pru"a# 'aštitu vodoprivredni$ o&jekata# širenje naselja i sl. 1. 7:< pretvaranje neo&radivo" u o&radivo poljoprivredno 'e ljište.# čl. 7-< rekultiva(ija poljoprivredno" 'e ljišta koje je korišćeno 'a eksploata(iju ineralni$ sirovina# odla"anje jalovine# pepela i šljake 7&iološka rekultiva(ija<. 71. 72< i'"radnja siste a 'a odvodnjavanje i navodnjavanje poljoprivredno" 'e ljišta.< studijsko3 istraživački radovi od 'načaja 'a 'aštitu i ure4enje poljoprivredno" 'e ljišta. Eksploata(ija "line radi i'rade ra'ni$ vrsta opeke# 'asnivanje rasadničke proi'vodnje šu sko" &ilja# u'i anje 'e ljišta u 'akup 'a i'"radnju privre eni$ o&jekata čija do'vola 'a "radnju traje od tri do deset "odina na poljoprivredno 'e ljištu ože da se vrši po pret$odno pri&avljeno odo&renju nadležno" or"ana opštine..a'a &iološke rekultiva(ije# dina iku privo4enja 'e ljišta poljoprivrednoj proi'vodnji# $idrote$ničke radove koji a se uspostavlja prvo&itni vodni reži u 'e ljištu# postupak i rok ispitivanja opasni$ i štetni$ aterija u rekultivisano 'e ljištu. Poljoprivredno 'e ljište# koje je korišćeno 'a eksploata(iju ineralni$ sirovina ili 'a dru"e na ene koje ne aju trajni karakter# privodi se od"ovarajućoj na eni# odnosno osposo&ljava 'a poljoprivrednu proi'vodnju po projektu o rekultiva(iji poljoprivredno" 'e ljišta koje je korisnik dužan da priloži u' 'a$tev 'a i'davanje odo&renja 'a eksploata(iju ineralni$ sirovina. 711< dru"i poslovi koji su utvr4eni pro"ra o koji se odre4uju radovi na 'aštiti i ure4enju poljoprivredno" 'e ljišta.<# u' plaćanje naknade 'a pro enu na ene. Projekat rekultiva(ije sadrži naročito postupak skidanja i čuvanja $u usno" sloja# postupak &iološke rekultiva(ije poljoprivredno" 'e ljišta# rokove i'vo4enja pojedini$ .1>2 @a%tita poljoprivredno$ zemlji%ta* Makon 'a&ranjuje korišćenje o&radivo" poljoprivredno" 'e ljišta I# II# III# IV i V katastarske klase u nepoljoprivredne svr$e. 79< eliora(ija livada i pašnjaka u &rdsko3planinsko području.< i odla"anje jalovine# pepela# šljake i dru"i$ opasni$ i štetni$ aterija na poljoprivredno 'e ljištu# kao i i'"radnja ri&njaka na o&radivo poljoprivredno 'e ljištu ože da se i'da ako je pret$odno pri&avljena sa"lasnost 1inistarstva.= . 76< kontrola plodnosti poljoprivredno" 'e ljišta. Kada se pristupa radovi a na o&radivo poljoprivredno 'e ljištu# odnosno 'e ljištu koje se koristi kao poljoprivredno# koji a se to 'e ljište trajno ili privre eno privodi dru"oj na eni# investitor plaća jednokratnu 1>2 Dporedi+ @akon o za%titi poljoprivredno$ zemlji%ta# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. Odo&renje 'a eksploata(iju ineralni$ sirovina 7eksploata(ija u"ljenokopa# va4enje šljunka# peska i dr. 7=< po&oljšanje kvaliteta o&radivo" poljoprivredno" 'e ljišta..

Korisnik o&radivo" poljoprivredno" 'e ljišta 7sopstveni(i# državna# društvena# 'adružna i ešovita predu'eća< dužan je da 'e ljište redovno o&ra4uje i da pri enjuje ere propisane u skladu sa ovi 'akono i dru"i propisi a. -36. @akon o vodama# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r.1>6 5. Korisnik poljoprivredno" 'e ljišta u državnoj svojini plaća naknadu 'a korišćenje to" 'e ljišta..# čl.1>= 1>9 0. )ako# u s islu ovo" 'akona+ 1>- 1>5 1>6 1>9 1>: 1>= 1>> Dporedi+ @akon o za%titi poljoprivredno$ zemlji%ta # II*@a%tita poljoprivredno$ zemlji%ta# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r.inisani poj ovi i i'ra'i koji se u nje u koriste. 132. Odred&e ovo" 'akona odnose se na sve površinske i pod'e ne vode# uključujući vodu 'a piće# ter alnu i ineralnu vodu# "ranične i državno "rani(o presečene vodotoke i e4urepu&ličke vode u "rani(a a Repu&like Cr&ije# ako pose&ni 'akono nije dru"ačije propisano.naknadu 7u dalje tekstu+ naknada 'a poljoprivredno 'e ljište<# ako ovi 'akono nije dru"ačije odre4eno.# čl. 5>O>2# 6-O>-# 9:>-# 5=O>5# 59O>6# 65O>9# 15O2. i dr. 2936-v.. Dporedi+ @akon o za%titi poljoprivredno$ zemlji%ta# III*?ori%6enje poljoprivredno$ zemlji%ta# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. Vrstu i sadržaj era propisuje inistar.1>?ori%6enje poljoprivredno$ zemlji%ta.1>5 Ure3enje poljoprivredno$ zemlji%ta* Dre4enje poljoprivredno" 'e ljišta# u s islu ovo" 'akona# s atra se+ aronda0ija& komasa0ija& iz$radnja sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje na poljoprivrednom zemlji%tu& meliora0ija livada i pa%njaka i za%tita od erozije.. Ured#a o kate$oriza0iji vodotoka# *Cluž&eni "lasnik CRC*# 6O9=' ravilnik o na!inu i minimalnom #roju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda # *Cluž&eni "lasnik CRC*# &r.inansiranja vodoprivredne delatnosti i nad'or nad sprovo4enje odreda&a ovo" 'akona. Visinu naknade utvr4uje Vlada Repu&like Cr&ije. 5>O>2# 6-O>-# 9:>-# 5=O>5# 59O>6# 65O>9# 15O2. Dporedi+ @akon o vodama# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. M%G)I)% VOD% )renutni 'akonski okvir 'aštite voda re"ulisan je @akonom o vodama i' 1>>1. 0aknada je pri$od &udžeta Repu&like. Vode se o"u koristiti na način koji se ne u"rožavaju prirodna svojstva vode# ne dovodi u opasnost život i 'dravlje ljudi# ne u"rožava &iljni i životinjski svet# prirodne vrednosti i nepokretna kulturna do&ra. 5>O>2# 6-O>-# 9:>-# 5=O>5# 59O>6# 65O>9# 15O2. Makon o poljoprivredno 'e ljištu detaljno ure4uje načine ure4enja poljoprivredno" 'e ljišta.# čl. 1:326. 59O>1# 6-O>-# 9:O>-# 5=O>5# 65O>9# čl. 1. 5:O=-# 1-O=5. 59O>1# 6-O>-# 9:O>-# 5=O>5# 65O>9# čl. Pojmovi i izrazi*1>> Makono su de... Vodu prirodni$ vodotoka# prirodni$ je'era# prirodni$ i'vora# javni$ &unara i javni$ čes i o"u koristiti svi# pod jednaki uslovi a 'a 'adovoljavanje životni$ potre&a.1>: Ovi 'akono ure4uje se 'aštita voda# 'aštita od štetno" dejstva voda# korišćenje i upravljanje voda a# kao do&ri a od opšte" interesa# uslovi i način o&avljanja vodoprivredne delatnosti# or"ani'ovanja i . :319. "odine i ni'o pod'akonski$ akata. Dporedi+ @akon o za%titi poljoprivredno$ zemlji%ta# I+*Ure3enje poljoprivredno$ zemlji%ta# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r.> .9. 0a ovo estu# uka'uje o sa o na nekoliko naj'načajniji$+ Ured#a o klasi(ika0iji voda *Cluž&eni "lasnik CRC*# 6O9=. Dporedi+ @akon o vodama *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. 59O>1# 6-O>-# 9:O>-# 5=O>5# 65O>9..

72< o&jekti 'a korišćenje voda+ aku ula(ije# vodo'a$vati# (rpne stani(e# re'ervoari 'a vodosna&devanje# a"istralni (evovodi ili kanali sa o&jekti a postrojenja 'a pripre u pitke vode i &rodske prevodni(e. )ri 'načajna doku enta koja predstavljaju o&lik pret$odne 'aštite voda# u skladu sa ovi 'akono su+ 1) vodoprivredna osnova. 2< vodoprivredni o#jekti su+ 71< o&jekti 'a 'aštitu od štetno" dejstva voda sa vodoprivredni ure4aji a i opre o + nasipi# re"ula(ione "ra4evine# reten(ije# &rane# aku ula(ije# odvodni kanali# drenažni &unari# ustave# (rpne stani(e i o&jekti 'a 'aštitu od ero'ija i &uji(a. 03 Vodoprivredna osnova je du"oročni plan 'a održavanje i ra'voj vodno" reži a na teritoriji Repu&like Cr&ije# na jedno ili više vodni$ područja ili delu vodno" područja. 6< vodni režim je kvalitativno i kvantitativno stanje voda na odre4eno području i u odre4eno vre enu. Makono su &liže odre4eni i dru"i i'ra'i kao npr. 2< vodoprivredna sa$lasnost i -< vodoprivredna dozvola.1< vodoprivredna delatnost je ure4enje voda i vodotoka# 'aštita od štetno" dejstva voda# 'aštita voda od 'a"a4ivanja i o&e'&e4ivanje vode 'a korišćenje. )eritorija Repu&like Cr&ije predstavlja jedinstven vodoprivredni prostor. 59O>1# 6-O>-# 9:O>-# 5=O>5# 65O>9# čl. etara računajući od unutrašnje noži(e nasipa pre a &ranjeno području. 11. Vodoprivredna osnova sadrži naročito+ postojeće stanje vodno" reži a i vodoprivredni$ o&jekata na odre4eno području# uslove 'a održavanje i ra'voj vodno" reži a koji a se o&e'&e4uju najpovoljnija i naj(elis$odnija te$nička# ekono ska i ekološka rešenja 'a jedinstveno upravljanje voda a# 'aštitu od štetno" dejstva voda# 'aštitu voda i korišćenje voda. 7-< vodno područje 1orave koje o&u$vata sliv Velike 1orave i delove slivova 8užne 1orave# Mapadne 1orave# Pčinje# Dra"ovišti(e# !epen(a# Felo" Dri a# I&ra# Eajlanske i @rno" Ka ena. vodno zemlji%te# zemlji%te u$roženo od erozije# re$ionalni sistem za sna#devanje vodom# javni vodovod i dr. 72< vodno područje Cave koje o&u$vata delove slivova Cave i Drine i sliv Kolu&are. 75< $idro eliora(ioni o&jekti sa vodoprivredni ure4aji a i opre o + o&jekti 'a navodnjavanje i o&jekti 'a odvodnjavanje. /. Makono su odre4ena i vodna područja. )o su+ 71< vodno područje Dunava koje o&u$vata delove slivova Dunava# )ise i )i oka i slivove 1lave i Peka. 9< o#ala je pojas 'e ljišta koji se proteže neposredno u' korito 'a veliku vodu vodotoka ili je'era# odnosno aku ula(ije# a o&ala u području 'aštićeno od poplava je pojas 'e ljišta širine 6. 5< meliora0iono podru!je je deo vodno" područja koje o&u$vata jedan ili više slivova unutrašnji$ voda 'a koje se jedinstveno ure4uje odvodnjavanje suvišni$ voda ili dovo4enje voda 'a navodnjavanje. Dporedi+ @akon o vodama# III +odni režim# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. Vodoprivredna osnova vodno" područja i dela vodno" područja ora &iti u skladu sa vodoprivredno osnovo Repu&like Cr&ije. . Predhodna zaštita voda*2.. ?rani(e vodni$ područja utvr4uje Vlada Repu&like Cr&ije. 7-< o&jekti 'a 'aštitu voda+ "lavni kolektor 'a dovo4enje otpadni$ voda do ure4aja 'a prečišćavanje otpadni$ voda# ure4aji 'a prečišćavanje otpadni$ voda i o&jekti 'a odvo4enje prečišćeni$ vod i. 2..sku (elinu. -< vodno podru!je je područje koje o&u$vata jedan ili više slivova ili nji$ovi$ delova koji čine prirodnu $idro"ra. =326.

43 Vodoprivredna dozvola je potre&na 'a+ 71< kori%6enje i upotre#u voda iz prirodnih i ve%ta!kih vodotoka& jezera i podzemnih voda . 7-< kad se pravo ne vrši &e' opravdani$ ra'lo"a duže od dve "odine. Pravo stečeno na osnovu vodoprivredne do'vole prestaje+ 71< isteko roka trajanja do'vole. Prirodni je'eri a# i'vori a# javni &unari a i javni čes a a upravlja opština# ako pose&ni 'akono nije dru"ačije propisano. Pravo stečeno na osnovu vodoprivredne do'vole ne ože se preneti na dru"o" korisnika &e' sa"lasnosti or"ana# odnosno javno" vodoprivredno" predu'eća koje je i'dalo vodoprivrednu do'volu. Korišćenje voda 'a sna&devanje stanovništva vodo 'a piće# sanitarne potre&e i napajanje stoke i a prvenstvo nad korišćenje voda 'a ostale na ene. Voda koja služi ili je na enjena 'a piće ili 'a proi'vodnju i preradu životni$ na irni(a i sanitarno $i"ijenske i rekreativne potre&e i ineralna voda koja služi 'a piće ne s e sadržavati aterije škodljive 'a 'dravlje i'nad propisani$ "rani(a# a u po"ledu .tu i njene derivate i dru"e opasne aterije# sa4enje drveća i ž&unasto" &ilja u koritu 'a veliku vodu i na o&ali# ože se i'dati po pret$odno pri&avljenoj potvrdi o ispunjenosti uslova i' vodoprivredne sa"lasnosti.< i ali$ potrošača# pod'e ne vode sa kvaliteto podo&ni 'a piće i vode sa i'vora po pravilu se i aju koristiti sa o 'a pod irenje navedeni$ potre&a. /3 Vodoprivredna sa!lasnost je odo&renje 'a i'"radnju novi$ i rekonstruk(iju postojeći$ o&jekata i postrojenja i i'vo4enje dru"i$ radova.Vodoprivredne osnove i prostorni i ur&anistički planovi oraju &iti e4uso&no uskla4eni. 7-< pove6anje koli!ine zahva6enih i ispu%tenih voda& izmenjene prirode i kvaliteta ispu%tenih voda. "odina.Vodoprivrednu osnovu vodno" područja i dela vodno" područja pripre a javno vodoprivredno predu'eće. Vodoprivrednu osnovu Repu&like Cr&ije pripre a inistarstvo nadležno 'a poslove vodoprivrede. Vodoprivrednu osnovu Repu&like Cr&ije i vodoprivrednu osnovu vodni$ područja donosi Vlada. %dekvatni korišćenje voda se posredno o&e'&e4uje i njena 'aštita. I'u'etno# odo&renje 'a upotre&u o&jekata i to 'a re"ula(iju vodotoka# i'"radnju nasipa# dalekovoda# a"istralni$ i re"ionalni$ puteva# žele'ni(a# a"istralni$ na. 72< ispu%tanje voda i dru$ih materija u prirodne i ve%ta!ke vodotoke& jezera& podzemne vode i javnu kanaliza0iju .tovoda# "asovoda i produktovoda# ostova# pod'e ni$ i nad'e ni$ skladišta 'a na. Rešenje o utvr4ivanju prestanka prava donosi or"an odnosno javno vodoprivredno predu'eće koje je i'dalo vodoprivrednu do'volu. Odo&renje 'a upotre&u o&jekata i postrojenja ože se i'dati ako je pret$odno 'a nji$ i'data vodoprivredna do'vola. Priliko svako" 'a$vatanja površinski$ voda ora se ni'vodno od 'a$vata o&e'&editi "arantovani ini u . ?ori%6enja voda tako4e je re"ulisano ovi 'akono . Makono je utvr4eno da se voda ora koristiti ra0ionalno i ekonomi!no.Vodoprivrednu osnovu dela vodno" područja donosi inistarstvo nadležno 'a poslove vodoprivrede.Vodoprivrednu do'volu i'daje or"an# odnosno javno vodoprivredno predu'eće.i'ički$# $e ijski$# &iološki$# 111 . 72< ako se korisnik odrekne prava i' do'vole. D (ilju o&e'&e4enja potre&a u vodi 'a sna&devanje stanovništva# sanitarne i ko unalne potre&e# napajanje stoke# 'a industrije koje traže visokokvalitetnu vodu 7pre$ra &ene# lekova i dr. Vodoprivrednu sa"lasnost i'daje or"an# odnosno javno vodoprivredno predu'eće 'a o&jekte i radove 'a koje su i'dali vodoprivredne uslove. Vodoprivredno do'volo se utvr4uje način i uslovi 'a upotre&u i korišćenje voda i ispuštanje voda.Vodoprivredna do'vola se i'daje na odre4eno vre e a najduže 'a period od 1. D odre4eni situa(ija a# sa"lasnost daje inistarstvo nadležno 'a poslove 'dravlja i životne sredine.

Maštita voda od 'a"a4ivanja sprovodi se za#ranom# o$rani!avanjem i spre!avanjem uno%enja u vode opasnih i %tetnih materija# propisivanje i predu'i anje dru"i$ era 'a očuvanje i po&oljšanje kvaliteta voda.1 4. Ckupština opštine donosi &liži propis o sanitarno3te$nički uslovi a 'a ispuštanje otpadni$ voda u javnu kanali'a(iju. Dporedi+ @akon o vodama# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. 59O>1# 6-O>-# 9:O>-# 5=O>5# 65O>9# čl. lanom za za%titu voda od 'a"a4ivanja utvr4uju se naročito+ ere 'a sprečavanje ili o"raničavanje unošenja u vode opasni$ i štetni$ aterija# ere 'a sprečavanje i odla"anje otpadni$ i dru"i$ aterija na područji a na koji a to ože uti(ati na po"oršanje kvaliteta voda# ere 'a prečišćavanje 'a"a4eni$ voda# način sprovo4enja interventni$ era u odre4eni slučajevi a 'a"a4ivanja# or"ani'a(ije koje su dužne sprovoditi pojedine ere# rokovi 'a s anjenje 'a"a4ivanja vode# kao i od"ovornosti i ovlašćenja u ve'i sa sprovo4enje 'aštite. Vlada donosi &liži propis o klasi.&akteriološki$# virusološki$ i radiološki$ svojstava ora od"ovarati propisani uslovi a. 5. 2.2 Maštita voda od 'a"a4ivanja sprovodi se radi o o"ućavanja neškodljivo" i nes etano" korišćenja voda# 'aštite 'dravlja ljudi# životinjsko" i &iljno" sveta i 'aštite životne sredine.2.2 Dporedi+ @akon o vodama# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. Radi utvr4ivanja upotre&ljivosti vode 'a odre4ene na ene vrši se klasi(ika0ija voda i kate$oriza0ija vodotoka* ?lasi(ika0ijom voda se vrši opšta podela voda u klase i odre4uju osnovni poka'atelji i "rani(e nji$ovi$ do'voljeni$ vrednosti 'a pojedine na ene.Voda koja je na enjena 'a navodnjavanje poljoprivredni$ kultura ora &iti propisano" kvaliteta. 1inistar 'dravlja i 'aštite životne sredine donosi &liži propis o kvalitetu vode koja služi ili je na enjena 'a piće ili proi'vodnju ili preradu životni$ na irni(a# 'a sanitarno $i"ijenske i rekreativne potre&e. 72< unošenje čvrsti$ i tečni$ aterija koje o"u 'a"aditi vodu ili o"u i'a'vati 'a uljivanje# 'aslanjivanje vode i taloženje nanosa. 75< korišćenje napušteni$ &unara kao septički$ ja a. 6-39-. Maštita voda od 'a"a4ivanja sprovodi se kontrolo i 'a&rano rada &rana i ustava na reka a koje re ete u odre4eno periodu "odine osnovne karakteristike vodotoka. 59O>1# 6-O>-# 9:O>-# 5=O>5# 65O>9# čl. 76< ostavljanje u koritu 'a veliku vodu prirodni$ i veštački$ vodotoka i je'era aterijala koji o"u 'a"aditi vode. D (ilju 'aštita voda za#ranjeno je+ 71< unošenje opasni$ i štetni$ aterija koje dovode do prekoračenja propisani$ vrednosti. ?ate$oriza0ijom vodotoka se vrši ra'vrstavanje vodotoka i je'era# odnosno nji$ovi$ delova pre a kvalitetu vode koji tre&a da se održi# odnosno posti"ne radi stvaranja uslova 'a život stanovništva i ra'voj privrede. 112 . Plan 'a 'aštitu voda od 'a"a4ivanja donosi Vlada.1 2.ika(iji voda i kate"ori'a(iji vodotoka. Maštita voda od 'a"a4ivanja sprovodi se u skladu sa planom za za%titu voda od za$a3ivanja.362. 7-< ispuštanje u javnu kanali'a(iju otpadni$ voda koje sadrže opasne i štetne aterije i'nad propisani$ vrednosti ili koje o"u štetno delovati na o"ućnost prečišćavanja voda i' kanali'a(ije ili koje o"u oštetiti kanali'a(iju i postrojenje 'a prečišćavanje voda. Plan 'a 'aštitu voda od 'a"a4ivanja pripre a inistarstvo nadležno 'a poslove vodoprivrede i inistarstvo nadležno 'a poslove 'dravlja i 'aštitu životne sredine. 1inistar 'dravlja i 'aštite životne sredine donosi &liži propis o opasni i štetni aterija a u voda a. +aštita voda*2.

1inistar vodoprivrede i inistar 'dravlja i 'aštite životne sredine donose &liži propis o načinu i postupku 'a ispitivanje kvaliteta otpadni$ voda# ini alno &roju ispitivanja# kao i sadržini i'veštaja o utvr4eno kvalitetu otpadni$ voda. Ciste sko ispitivanje vrši Repu&lički $idro eteorološki 'avod 1inistar vodoprivrede i inistar 'dravlja i 'aštite životne sredine donosi &liži propis o načinu ispitivanja kvaliteta voda. Ciste atsko ispitivanje kvaliteta voda vrši se pre a pro"ra u koji donosi Vlada. Predu'eća i dru"a pravna li(a o"u da vrše odre4enu vrstu 7. Repu&lički $idro eteorološki 'avod dužan je da o o"ući korišćenje podataka svi 'ainteresovani naučni i stručni or"ani'a(ija a# &e' naknade. 11- . Predu'eća i dru"a pravna li(a koja i aju ure4aje 'a prečišćavanje vode i erne ure4aje dužna su ove ure4aje održavati u ispravno stanju i o&e'&editi nji$ovo redovno .unk(ionisanje i da vode dnevnik rada ure4aja 'a prečišćavanje voda. ?ra4anin# sopstvenik# odnosno korisnik dela o&ale# 'apovednik plovno" o&jekta i dru"o od"ovorno li(e na plovno o&jektu# dužan je da od a$ prijavi nadležno or"anu 7kapetaniji pristaništa ili vodoprivrednoj inspek(iji ili or"anu unutrašnji$ poslova ili javno vodoprivredno predu'eću< ako pri eti da je došlo do 'a"a4ivanja vode u vodotoku i je'eru. Predu'eća i dru"a pravna li(a koja ispuštaju otpadnu vodu u prije nike dužna su da vrše sana(iju i predu'i aju ere 'a s anjivanje i sprečavanje 'a"a4ivanja vode i planiraju sredstva i rokove 'a nji$ovo ostvarivanje. Ko unalna i dru"a predu'eća# kao i dru"a pravna li(a koja ispuštaju otpadne vode u prije nike i javnu kanali'a(iju dužna su da postave ure3aj za merenje& da mere i re$istruju koli!ine otpadnih voda i da podatke o tome dostave javnom vodoprivrednom preduze6u. aprila tekuće "odine 'a pret$odnu "odinu< inistarstvu nadležno 'a poslove vodoprivrede# inistarstvu nadležno 'a poslove 'dravlja i 'aštitu životne sredine i javno vodoprivredno predu'eću.i'ičko3$e ijski$# ikro&iološki$# $idro&iološki$# &akteriološki$ i radiološki$< ispitivanja kvaliteta površinski$ i pod'e ni$ voda# kao i ispitivanja kvaliteta otpadni$ voda ako ispunjavaju uslove u po"ledu kadrova# opre e# prostorija i dru"e propisane uslove. D (ilju pra6enja stanja za$a3enosti voda vrši se sistematsko ispitivanje kvaliteta povr%inskih i podzemnih voda# na propisani način. Repu&lički $idro eteorološki 'avod dostavlja i'veštaj o stanju i pro ena a kvaliteta voda 'a pret$odnu "odinu 7do -1. 1inistar vodoprivrede i inistar 'dravlja i 'aštite životne sredine donose &liži propis o uslovi a koje oraju da ispunjavaju takva predu'eća i dru"a pravna li(a. Repu&lički $idro eteorološki 'avod u slučaju $avarijski$ 'a"a4enja voda dužan je da neprekidno prati kretanje talasa $avarijsko" 'a"a4enja vode duž vodotoka i o&aveštava nadležne or"ane i javno vodoprivredno predu'eće sve do trenutka nestanka $avarijsko" 'a"a4enja.5. Pra*enje stanja. %ko do4e do neposredne opasnosti od 'a"a4enja ili do 'a"a4enja vodotoka ili je'era i pod'e ni$ voda# predu'eća i dru"a pravna li(a 2 'a"a4ivači voda# dužna su da predu' u potre&ne ere 'a s anjenje 'a"a4ivanja. Repu&lički $idro eteorološki 'avod je dužan da od a$ po sa'nanju o $avarijsko 'a"a4ivanju voda o&avesti o to e inistarstvo nadležno 'a poslove vodoprivrede# inistarstvo nadležno 'a poslove 'dravlja i 'aštitu životne sredine i javno vodoprivredno predu'eće.

o&e'&e4enje vode 'a korišćenje. Inspek(ijski nad'or o&u$vata nad'or nad pri eno ovo" 'akona# dru"i$ propisa i opšti$ akata koji se odnose na i'"radnju novi$ i rekonstruk(iju postojeći$ o&jekata i i'vo4enje dru"i$ radova koji o"u uti(ati na pro ene u vodno reži u.@. or"ani'ovanje i vo4enje vodoprivredno" in.5 0ad'or nad 'akonitošću akata javno" vodoprivredno" predu'eća koji a se rešava o pravi a i dužnosti a "ra4ana# predu'eća i dru"i$ pravni$ li(a i inspek(ijski nad'or u o&lasti vodoprivrede vrši inistarstvo nadležno 'a poslove vodoprivrede. 0avedene delatnosti se s atraju delatnosti a od opšte" intresa. $pravni nadzor. or"ani'ovanje i sprovo4enje era 'a 'aštitu voda od 'a"a4ivanja.2. 72< vrši kontrolu vodoprivredni$ do'vola# vodoprivredni$ sa"lasnosti# potvrda# doku enta(ije 'a od&ranu od poplava# vodni$ knji"a# katastara voda# 'a"a4ivača voda# &ujični$ tokova i vodoprivredni$ o&jekata# poslovni$ knji"a i ostali$ doku enata. Or"ani ovo" javno" predu'eća su+ upravni odo&or# direktor i nad'orni od&or. 7-< vrši kontrolu načina iskorišćavanja vodoprivredni$ o&jekata radi utvr4ivanja da li je nji$ovo iskorišćavanje u skladu sa i'dati vodoprivredni sa"lasnosti a# vodoprivredni do'vola a i potvrda a. održavanje i rekonstruk(ija vodoprivredni$ o&jekata. or"ani'ovanje i sprovo4enje od&rane od poplava. 59O>1# 6-O>-# 9:O>-# 5=O>5# 65O>9# čl. 76< kontroliše reži i kvalitet voda u prirodni i veštački vodoto(i a# je'eri a i pod'e ni voda a. Delatnost javno" vodoprivredno" predu'eća jeD "a'dovanje vodni resursi a i uskla4ivanje potre&e 'a vodo ra'ni$ korisnika.@akonom je osnovana "avno vodoprivredno preduze6e R5r#ijavode].or a(iono" siste a i doku enta(ije o voda a. odvo4enje suvišni$ voda i or"ani'ovanje od&rane od unutrašnji$ voda na eliora(iono području. Inspek(ijski nad'or u o&lati koja se odnosi na vodu 'a piće vrše or"ani sanitarne inspek(ije. or"ani'ovanje i sprovo4enje era 'a 'aštitu od &uji(a i ero'ije. 7:< kontroliše poštovanje propisano" vodno" reži a u po"ledu o&e'&e4enja "arantovano" ini alno" proti(aja ni'vodno od 'a$vata. 59O>1# 6-O>-# 9:O>-# 5=O>5# 65O>9# čl.ikasnost ure4aja 'a prečišćavanje otpadni$ voda.unk(ionisanje ure4aja na o&jekti a koji su od 'načaja 'a si"urnost o&jekata i postrojenja. =13>9.5 Dporedi+ @akon o vodama# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. pripre anje planova i pro"ra a u vodoprivredi. Predstavnike sva tri or"ana i enuje i ra'rešava Vlada Repu&like Cr&ije. 1. 115 . 0a planove ra'voja sa"lasnost daje Vlada# a na "odišnji pro"ra rada sa"lasnost daje inistarstvo nadležno 'a poslove vodoprivrede.2.unk(ionisanje# ispravnost i e. 75< kontroliše . Dporedi+ @akon o vodama# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. i'vršavanje 'adataka i' e4udržavni$ spora'u a u o&lasti vodoprivrede i or"ani'ovanje studijsko istraživački$ radova u o&lasti vodoprivrede.2. praćenje# održavanje i unapre4ivanje vodno" reži a. +odoprivredni inspektor# u vršenju poslova vodoprivredne inspek(ije+ 71< vrši kontrolu nad i'"radnjo o&jekata i i'vo4enje dru"i$ radova koji o"u da prou'rokuju kvalitativne ili kvantitativne pro ene u prirodno ili veštački uspostavljeno vodno reži u. vršenje investitorski$ poslova kod i'"radnje# odnosno rekonstruk(ije vodoprivredni$ o&jekata. C. Vodoprivredni inspektor ovlašćen je i dužan da naredi da se utvr4ene nepravilnosti i nedosta(i otklone u roku koji on odredi i to da+ 71< 'a&rani# odnosno o&ustavi i'vo4enje radova koji se i'vode suprotno i'datoj vodoprivrednoj 2.=311-. 8avno vodoprivredno predu'eće donosi du"oročne i srednjoročne planove ra'voja i "odišnji pro"ra rada. i'radu te$ničke doku enta(ije u o&lasti vodoprivrede. 79< kontroliše . -avno vodoprivredno pred ze*e.

75< naredi rušenje o&jekata i postrojenja ili uklanjanje drveća i ž&unasto" &ilja koji su i'"ra4eni# odnosno 'asa4eni &e' vodoprivredne sa"lasnosti# ako u roku odre4eno rešenje vodoprivredno" inspektora nije podnet 'a$tev 'a i'davanje vodoprivredne sa"lasnosti ili je podnet 'a$tev pravosnažno od&ijen.: Makono o postupanju sa otpadni aterija a ure4eno je postupanje sa otpadni aterija a koje se o"u koristiti kao sekundarne sirovine# način nji$ovo" prikupljanja# uslovi prerade i skladištenja# kao i postupanje sa otpadni aterija a koje ne aju upotre&nu vrednost i ne o"u se koristiti kao sekundarne sirovine.: Dporedi+ @akon o vodama# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. Protiv rešenja vodoprivredno" inspektora ože se i'javiti žal&a Vladi. Makono su tako4e propisane ere 'aštite životne sredine od štetno" dejstva otpadni$ aterija i način or"ani'ovanja poslova na o&e'&e4ivanju te 'aštite.9 i dru"i pod'akonski akti a. Otpadne materije# u s islu ovo" 'akona# jesu aterijali koji nastaju u o&avljanju proi'vodne# uslužne ili dru"e delatnosti# pred eti isključeni i' upotre&e kao i otpadne aterije koje nastaju u potrošnji a o"u se neposredno ili u' od"ovarajuću doradu i preradu upotre&ljavati kao sirovine u proi'vodnji ili kao poluproi'vodi 7u dalje tekstu+ otpa(i< kao i aterijali koji ne aju upotre&nu vrednost. 76< naredi prestanak rada predu'eći a i dru"i pravni li(i a kada utvrdi da otpadne vode koje ispuštaju sadrže opasne aterije u količina a veći od do'voljeni$# dok se količine ti$ aterija ne s anje ispod do'voljeni$ "rani(a. 2.2. 59O>1# 6-O>-# 9:O>-# 5=O>5# 65O>9# čl.:. 65O>2. 116 . 72< naredi sa4enje drveća i ž&unasto" &ilja u slučajevi a utvr4eni ovi 'akono . 12O>6. %ko priliko vršenja nad'ora utvrdi da se predu'eće ili dru"o pravno li(e i "ra4anin nisu pridržavali ovo" 'akona ili propisa doneti$ na osnovu nje"a# vodoprivredni inspektor pis eno će konstatovati na4ene nepravilnosti i nedostatke i narediće rešenje ere 'a nji$ovo otklanjanje# odre4ujući i rokove 'a nji$ovo sprovo4enje.6 5. POC)DP%08E C% O)P%D0I1 1%)ERI8%1% Postupanje sa opasni aterija a u Cr&iji je re"ulisano @akonom o postupanju sa otpadnim materijama i' 1>>9.2. Sal&a protiv rešenja ne odlaže i'vršenje rešenja. 1153125. @akon o postupanju sa otpadnim materijama# *Cluž&eni "lasnik RC* &r. 0a ovo estu# uka'uje o sa o na nekoliko naj'načajniji$ pod'akonski$ akata u ovoj o&lasti+ ravilnik o o kriterijumima za odre3ivanje loka0ije i ure3enja deponija otpadnih materija # *Cluž&eni "lasnik RC*# &r.9 2. 7-< 'a&rani ili o"raniči korišćenje voda# ispuštanje voda# va4enje aterijala# odnosno korišćenje o&jekata i postrojenja u slučajevi a utvr4eni ovi 'akono . ravilnik o na!inu postupanja sa otpa0ima koji imaju svojstva opasnih materija# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. Predu'eća i dru"a pravna li(a i "ra4ani dužni su da vodoprivredno inspektoru o o"uće vršenje nad'ora i pruže potre&ne podatke.6 2. )ako4e# 'akon sadrži odred&e o prekršaji a# privredni prestupi a i krivični deli a koja se odnose na 'a"a4ivanje voda i nepoštovanje dru"i$ odreda&a ovo" 'akona. "odine2.sa"lasnosti# odnosno vodoprivrednoj do'voli ili &e' vodoprivredne sa"lasnosti# odnosno vodoprivredne do'vole. Makon sadrži i detaljne odred&e koje se odnose na ovlašćenja i rad sanitarne inspek0ije u ve'i korišćenje voda. Vodoprivredni inspektor ože po potre&i or"ani'ovati u'i anje u'oraka vode i otpadni$ voda radi anali'e i provere stepena 'a"a4enosti vode# a troškove anali'e snosi predu'eće i dru"o pravno li(e ili "ra4anin od ko"a potiče 'a"a4enje ako anali'a pokaže da je došlo do 'a"a4enja vode i'nad propisani$ "rani(a. i dr. 26O>9# 29O>9.

Predu'eće i predu'etnik koji ne raspolaže ure4aji a i postrojenji a 'a preradu sekundarni$ sirovina# ne koristi ili ne proda sekundarne sirovine dru"o predu'eću# odnosno predu'etniku or"ani'uje nji$ovo skladištenje preko ovlašćeno" predu'eća# odnosno or"ani'a(ije. 1inistar 'a 'aštitu životne sredine 7u dalje tekstu+ inistar< u spora'u u sa inistro nadležni 'a poslove industrije odre4uje vrste otpadaka čije se spaljivanje ože vršiti na osnovu odo&renja. 1inistar u spora'u u sa inistro nadležni 'a poslove industrije propisuje &liže uslove i način ra'vrstavanja# pakovanja i čuvanja sekundarni$ sirovina# 'avisno od nji$ove vrste# upotre&ne vrednosti i dru"i$ svojstava. Cekundarne sirovine deponuju se# odnosno skladište na način propisan 'a pojedine vrste otpadaka na estu# odnosno prostoru koje predu'eće ili predu'etnik# kod ko"a nastaju te sekundarne sirovine# o&e'&edi 'a te na ene. ostupanje sa otpa0ima*2. Predu'eće# dru"o pravno li(e 7u dalje tekstu+ predu'eće< i predu'etnik kod ko"a u o&avljanju delatnosti nastaju otpa(i dužno je da i$ ra'vrstava po vrsti i upotre&noj vrednosti i postupa sa ti otpa(i a u skladu sa propisi a koji a se ure4uju uslovi korišćenja# čuvanja i skladištenja pojedini$ vrsta otpadaka.5ekundarne sirovine# u s islu ovo" 'akona# jesu otpa(i koji se o"u koristiti neposredno ili dorado # odnosno prerado 7re(iklažo <. ?ra4anin odlaže otpatke pod uslovi a i na način utvr4eni propisi a koji a se ure4uju uslovi i način postupanja sa ko unalni otpado . 1esto# odnosno prostor 'a deponovanje# odnosno skladištenje sekundarni$ sirovina# ora ispunjavati uslove propisane propisi a o sanitarnoj i 'dravstvenoj 'aštiti# kao i te$ničke i dru"e uslove koji a se o&e'&e4uje 'aštita od nji$ovo" štetno" dejstva. D' 'a$tev 'a i'davanje odo&renja prilaže se ela&orat sa anali'o uti(aja o&jekta# odnosno postrojenja 'a spaljivanje otpadaka na životnu sredinu. 119 .. ostupanje sa sekundardnim sirovinama.ikasno uklanjanje i &e'&edno odla"anje# odnosno skladištenje otpadaka. Odo&renje sadrži# 'avisno od vrste otpadaka i načina nji$ovo" spaljivanja# ere koje se oraju predu'eti radi 'aštite životne sredine i života i 'dravlja ljudi# kao i 'aštite prirodni$ do&ara. Ma&ranjeno je odla"anje otpadaka na esti a koja nisu odre4ena 'a tu na enu# kao i odla"anje industrijski$ otpadaka pre i'dvajanja otpadaka koji se o"u koristiti kao sekundarne sirovine.= Otpa0ima se postupa na način koji se o&e'&e4uje 'aštita životne sredine od nji$ovo" štetno" dejstva# or"ani'ovano sakupljanje# ra(ionalno korišćenje otpadaka koji i aju upotre&nu vrednost i očuvanje nji$ovo" kvaliteta 'a dalju doradu# odnosno preradu# kao i e. Cekundarne sirovine prikupljaju se# ra'vrstavaju# pakuju i čuvaju pod uslovi a i na način da se o&e'&edi održavanje kvaliteta ti$ sekundarni$ sirovina# kao i 'aštita životne sredine.= Dporedi+ @akon o postupanju sa otpadnim materijama# *Cluž&eni "lasnik RC* &r. 1inistar odre4uje re%enjem predu'eća# odnosno or"ani'a(ije koje or"ani'uju skladištenje sekundarni$ sirovina a koja su re"istrovana 'a o&avljanje poslova sakupljanja# re(iklaže i pro eta 2. Cpaljivanje odre4eni$ vrsta otpadaka vrši se po pret$odno pri&avljeno odo#renju inistarstva nadležno" 'a poslove 'aštite životne sredine 7u dalje tekstu+ inistarstvo<. =3 1. Ma&ranjeno je spaljivanje otpadaka i'van 'a to odre4eni$ postrojenja. Otpa(i koji se neposredno# odnosno re(iklažo # ne o"u koristiti kao sekundarne sirovine# kao i otpa(i nastali po i'dvajanju sekundarni$ sirovina# odnosno kao otpad priliko dorade ili prerade otpadaka u sekundarne sirovine# jesu sme6e i sa nji a se postupa u skladu sa pose&ni propisi a. 26O>9# 29O>9# čl.

Dporedi+ 2:.<. Predu'eće i predu'etnik koji o&avlja tr"ovinsku# u"ostiteljsku i dru"u delatnost o&e'&e4uje prostor 'a odla"anje a &alaže i dru"i$ otpadaka koji nastaju u o&avljanju ti$ delatnosti i uslove koji a se sprečava rasturanje otpadaka. 72< kontroliše ispunjenost propisani$ uslova 'a ra'vrstavanje# pakovanje i čuvanje sekundarni$ sirovina. . Predu'eće# predu'etnik i "ra4anin odlaže ko unalni otpad 'avisno od vrste u 'a to odre4ene posude 7kontejneri i sl.2. Upravni nadzor*212 Dpravni nad'or nad pri eno odreda&a ovo" 'akona i propisa doneti$ 'a nje"ovo sprovo4enje vrši inistarstvo.211 %"en(ija 'a re(i"lažu je pose&na repu&lička or"ani'a(ija# koja i a status pravno" li(a sa pravi a i o&ave'a a utvr4eni 'akono . karakteri'a(iju i kate"ori'a(iju otpadaka. davanje išljenja o načinu kate"ori'a(ije otpadaka na sekundarne sirovine i ko unalni otpad# uvo4enje novi$ te$nolo"ija i postupaka 'a re(iklažu. D o&avljanju svoji$ poslova %"en(ija or"ani'uje i ostvaruje saradnju sa do aći i e4unarodni stručni or"ani'a(ija a i eksperti a# kao i sa spe(ijali'ovani a"en(ija a.> 21.otpadaka i i aju potre&an prostor i opre u 'a skladištenje i čuvanje sekundarni$ sirovina.> ostupanje sa komunalnim otpadom* 21.$en0ija za re0iklažu. Cedište %"en(ije je u Feo"radu. 26O>9# 29O>9# čl. Dporedi+ 21. 263 11: . D vršenju inspek(ijsko" nad'ora inspektor i a pravo i dužnost da+ 71< naredi predu'i anje privre eni$ era radi sprečavanja opasnosti od 'a"a4enja životne sredine. 7-< naredi kontrolna erenja u slučaju su nje da su prekoračene propisane "ranične vrednosti i 75< predu'i a dru"e ere i radnje kad je ovlašćen pose&ni propisi a. 7-< kontroliše ispunjenost uslova 'a re(iklažu i skladištenje otpadaka i sekundarni$ sirovina. 26O>9# 29O>9# čl. %"en(ija vrši stručne poslove koji se odnose na+ praćenje stanja i kontrolu korišćenja sekundarni$ sirovina. o&e'&e4enje pro"ra a# studija i anali'a te$ničko te$nološki$ o"ućnosti korišćenja sekundarni$ sirovina# o"ućnosti 'a lo(iranje o&jekata 'a deponovanje# skladištenje i re(iklažu. Dporedi+ 25. 76< kontroliše vo4enje propisani$ podataka. @akon o postupanju sa otpadnim materijama# *Cluž&eni "lasnik RC* &r. Protiv rešenja inspektora 'a 'aštitu životne sredine ože se i'javiti žal&a inistru nadležno 'a poslove 'aštite životne sredine u roku od osa 2. 72< o&aveštava nadležne or"ane i ustanove o 'apaženi nepravilnosti a pri postupanju sa otpadni aterija a. 75< kontroliše spaljivanje otpadaka. 26O>9# 29O>9# čl. %"en(ija ože# u okviru svo" delokru"a rada# pružati uslu"e predu'eći a# predu'etni(i a i "ra4ani a u' od"ovarajuću naknadu. 113 @akon o postupanju sa otpadnim materijama# *Cluž&eni "lasnik RC* &r. 211 212 Dporedi+ 1:. Opština# "rad# odnosno "rad Feo"rad 7u dalje tekstu+ opština< ure4uje način postupanja sa ko unalni otpado . %"en(ija or"ani'uje i sprovodi eduka(iju stanovništva o o"ućnosti a i načinu re(ikliranja otpadaka i o&avlja dru"e poslove u skladu sa 'akono . 223 @akon o postupanju sa otpadnim materijama# *Cluž&eni "lasnik RC* &r. vo4enje podataka o raspoloživi i potre&ni količina a sekundarni$ sirovina i &a'e podataka o sekundarni sirovina a. istraživanje tržišta sekundarni$ sirovina. 1=3 @akon o postupanju sa otpadnim materijama# *Cluž&eni "lasnik RC* &r. 26O>9# 29O>9# čl. D vršenju inspek(ijsko" nad'ora nad pri eno odreda&a ovo" 'akona repu#li!ki inspektor za za%titu životne sredine ovlašćen je da+ 71< pre"leda o&jekte i prostorije u koji a se prikupljaju# skladište i re(ikliraju otpa(i.

Makono je utvr4ena lista za%ti6ene divlja!i.# 1. 7-< za%tita divlja!i s atra predu'i anje era koje o&e'&e4uju uslove 'a opstanak i ra'voj popula(ije odre4ene vrste divljači kao i njenu 'aštitu od protiv'akonito" korišćenja. +aštita divljači @akonom o lovstvu215 ure4ena je 'aštita# "ajenje lov i korišćenje divljači kao prirodno" &o"atstva.O>2# --O>-# 62O>-# 6-O>-# 9:O>-# 5=O>5# 6-O>6# 62O>9# 26O2. 76< lovi%te s atra površina 'e ljišta# vode i šu e koja predstavlja lovno3prirodnu (elinu i o&e'&e4uje ekološke uslove 'a uspešno "ajenje odre4ene vrste divljači ili više vrsta divljači.D ovo udž&eniku# ak(enat je stavljen na 'aštitu divlja!i i ri#a.. 79< rezervat s atra deo lovišta u koje se predu'i aju pose&ne ere "ajenja i 'aštite radi o&navljanja 7reproduk(ije< divljači. @V"ninae<# utva 'latokrila 7)adorna . 15O=5# 9O=># *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. 5.1O2. ->O>-# 55O>-# 9.21.O>-# 9:O>-. ->O>-# 55O>-# 9. @akon o ri#arstvu# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. -6O>5# -=O>5. čl. Makono su de.O>-# 9:O>-. 0. Sal&a i'javljena protiv rešenja inspektora 'a 'aštitu životne sredine ne odlaže i'vršenje rešenja. Eared#a o lovostaju divlja!i# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r.6. 215 Dporedi+ @akon o lovstvu# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r..2 i dr. 216 Dporedi+ @akon o lovstvu# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r.)# @akon o lovstvu 7.-K/) # @akon o zdravstveno za%titi životinja 7.a'anerija# do 6. 13-. # stepski tvor 71ustela evers anni<# šareni tvor 7Vor ela pere"usna< i vidra 7!utra lutra<# 72< pti0eO severni "njur(i 7?aviidae<# nesiti 7Pele(anidae<# čaplje# 7%rdeidae< 7osi sive čaplje<# kašikare i ražnjevi 7)$reskornit$idae<# rode 7@i(oniidae<# la&udovi 7s. 75< $ajenje divlja!i s atra predu'i anje era u (ilju održavanja# o&navljanja i posti'anja &roja i kvaliteta divljači pre a prirodni i dru"i o"ućnosti a lovišta. 1>O2. 72< za%ti6ena divlja! s atra divljač na koju je lov trajno 'a&ranjen ili je 'a&ranjen u odre4eno periodu 7lovostaj<.. ->O>-# 55O>-# 9. 6-O>-# 9:O>-# 5=O>5# 1.--..--/)# Eared#a o lovostaju divlja!i i dr... -:O>1# 6.216 )rajno 'a&rano lova 'aštićuju se+ 71< sisariO ris 7lunJ lunJ<# $er elin 71ustela er inea<# lasi(a 71ustela nivalis<# osi u &li'ini . )ako se# u s islu ovo" 'akona# pod poj o + 71< divlja!i s atraju divlji sisari i pti(e koje se kao do&ra od opšte" interesa štite i koriste na način utvr4en ovi 'akono .dana# od dana prije a rešenja.=. 11= . @akon o lovstvu# *Cluž&eni "lasnik RC* &r.erru"inea<# šarena utva 7)adorna tadorna<# 21- @akon o za%titi #ilja od #olesti i %teto!ina& *Cluž&eni "lasnik CRC*# &r. Ma&ranjeno je da se lovo ili na dru"i način uništi ili u"ro'i opstanak &ilo koje vrste divljači u prirodi. 5. čl. D skladu sa ovi 'akono # 'a&ranjeno je pro"anjanje# 'lostavljanje ili na erno u'ne iravanje divljači.6.inisani i odre4eni poj ovi i i'ra'i koji se u nje u koriste.--J)# @akon o ri#arstvu 7.. M%G)I)% FI!80O? I SIVO)I08CKO? CVE)% Pre"ledo repu&lički$ 'akonski$ propisa i re"ulativa nala'i o čitav ni' 'akona i re"ulativa koje se odnose na 'aštitu &iljno" i životinjsko" sveta.1O2.O>-# 9:O>-. @akon o zdravstvenoj za%titi životinja& *Cluž&eni "lasnik RC* &r.. Dka'uje o sa o na neke+ @akon o za%titi #ilja od #olesti i %teto!ina 7.

ru"ile"us<. @a#ranom lova u odre3enom periodu 7u dalje tekstu+ lovostaj< 'aštićuju se+ 71< sisariO jeleni 7@ervus elap$us<# jelen lopatar 7@ervus da a<# virdžinijski jelen 7Odo(oileus vir"inianus<# srna 7@apreolus (apreolus<# divoko'a 7rupi(apra rupi(apra<# u. @$radriinae< osi vivka# kao i prave šljuke 7s.a&alis<# divlja plovka 7%nas spp. 7-< naredi ere 'a sprečavanje šteta u $itni slučajevi a u koji a &i 11> . %Vt$Va spp. Re(urvirostrinae<# liskono"e 7s. D vršenju navedeni$ poslova lovni inspektor je dužan da+ 71< privre eno 'a&rani lov i dru"e radnje koje su protivne odred&a a ovo" 'akona i propisa doneti$ na osnovu nje"a.<# jastre& kokošar 7%((ipiter "entilis<# leštarka 7)etrastes &onasia<# jare&i(a ka enjarka 7%le(toris "rae(a<# poljska jare&i(a 7PerdiJ perdiJ<# prepeli(a 7@oturniJ (oturniJ<# ..<# "u"utka i "rli(a 7Ctreptopelia spp. 72< privre eno odu' e protiv'akonito ulovljenu divljač i njene delove# protiv'akonito stavljene u pro et ili protiv'akonito prisvojenu u"inulu divljač i njene delove# kao i sredstva i pred ete koji a su i'vršene ove radnje do konačne odluke nadležno" or"ana..a<# edved# 7Drsus ar(tos<# kuna 'lati(a 71artes artes<# kuna &eli(a 71artes .... 72< sprovo4enja lovni$ osnova# "odišnje" plana "a'dovanja i privre eno" "odišnje" plana "a'dovanja lovište .ejni$ listova 'a ulovljenu divljač. Palaropodinae<# vivak 7Vanellus vanellus<# 'ijav(i 7?laveolidae<# "ale&ovi i či"re 7!ariidae<# kukavi(e 7@u(ulidae<# sove 7Ctri"idae<# el"njevi 7@apri ul"idae<# pištare 7%podidae<# 'latovrane 7@ora(iidae<# vodo ari 7%l(edinidae<# pčelari(e 71eropidae<# pupav(i 7Dpupidae< i detlići 7Pi(idae<# 'ati sve pti(e pevači(e# osi sive vrane# svrake# sojke i "ač(a.lon 7Ovis usi on<# divlja svinja 7Cus s(ro..ina# @lan"ula $Ve alis# Fu(ep$ala (lan"ula<# 7osi plovaka koje su 'aštićene trajno 'a&rano lova<# 'ati ron(i 71er"us spp. 7-< poslovni$ knji"a i ostale doku enta(ije kada je to potre&no radi uvida u korišćenje sredstava# pri enu propisa i era koje se odnose na divljač i lovišta.rons<# "uska "lo"ovnjača 7%.. 75< lovljenja divljači# do'vola 'a lovljenje divljači# propratni(a i tro. Eadzor nad i'vršavanje odreda&a ovo" 'akona i propisa i dru"i$ akata doneti$ na osnovu nje"a vrši 1inistarstvo. 72< pti0e+ siva vrana 7@orvus (orone (orniJ< i svraka 7Pi(a pi(a<.. %l&i.<# &arski petlić i &arske koke 7Rallidae<# šljuke žalari 7s. 0ared&u o lovostaju donosi inistar nadležan 'a poslove lovstva 7u dalje tekstu+ inistar<.a'an 7P$asianus spp. 0etta ru. !ovostaj se ože utvrditi i 'a dru"u divljač ako &i na odre4eno području &io u"rožen njen opstanak 7divljač van reži a 'aštite< i to 'a+ 71< sisare+ vuk 7@anis lupus<# šakal 7@anis aureus<# lisi(a 7Vulpes vulpes<# rakunopas 70V(tereutes pro(Vonoides<# divlja ačka 7Helis silvestris< i tvor 71ustela putorius<. 76< o&jekata u lovištu i radova koji se i'vode u lovištu. 79< i'dvajanja# o&računa# evidentiranja i korišćenja sredstava i 7:< kontrolu era 'a&rana.oina<# ja'ava( 71eles eles<# ondatra 7Ondatra 'i&et$i(a<# veveri(a 7C(iurus vul"aris<# sivi pu$ 7?lis "lis< i 'e( 7!epus europeaus<# 72< pti0e+ "njur(i 7Podi(ipedidae<# vran(i 7P$ala(ro(ora(idae<# siva čaplja 7%rdea (inerea<# divlja "uska 7%nser anser<# lisasta "uska 7%. Inspek(ijski nad'or vrši lovna inspek(ija.plavokljunka 7OJVura leu(o(ep$ala<# ala lisasta "uska 7%nser erVtropus<# sve pti(e "ra&ljivi(e 7orlovi# orlovi lešinari# jastre&ovi 7i'u'ev jastre&ova kokošara<# išari# lunje# eje i sokolovi<# veliki tetre& 7)etrao uro"allus<# ždralovi 7?ruidae<# droplje 7Otididae<# šljuke sa&ljarke 7s. C(olopa(inae<# šljuka potrk 7Fur$inus oedi(ne us<# "olu&ovi 7@olu &a spp.< sojka 7?arrulus "landarius<# i "ača( 7@orvus . D vršenju poslova inspek(ije lovni inspektor je ovlašćen i dužan da vrši kontrolu+ 71< propisani$ uslova koje korisnik lovišta ora ispunjavati 'a "a'dovanje lovište . .

čl. Makono je utvr4eno i 'načenje naj'načajniji$ poj ova i i'ra'a koji se u nje u pri enjuju+21= 71< ri#olovne vode su vode reka# reči(a# potoka# plavni$ područja# rečni$ rukava(a rtvaja# prirodni$ i veštački$ je'era# &ara# kanala# $idro eliora(ionalni$ siste a i dru"e vode u koji a ri&e žive. čl. +aštita riba @akonom o ri#arstvu ure4eno je "ajenje# 'aštita# lov# pro et i korišćenje ri&a. 12. 71. 76< privredni ri#olov je lov ri&a na ri&arsko području radi stavljanja u pro et. 79< sportski ri#olov je lov ri&a radi ra'vijanja rekreativne i sportske aktivnosti "ra4ana.< oči lan i konoplja. 2.O>-# 9:O>-. 1=3:-. 9.nastupila šteta po opšti interes. 76< 'a"a4uje ri&olovna voda štetni i opasni aterija a koje o"u enjati ili po"oršavati ustaljeni kvalitet ri&olovne vode ili dela ri&olovne vode i na taj način u"rožavati ri&lji . . 72< lovi i uništava ri&lja la4 i pri er(i ri&a veće &iološke vrednosti 7 atične i kapitalni pri er(i< u vre e resta i lovostaja. etara od &rana $idroelektrana# vodojaža ili slično" postrojenja na koje postoji ri&lja sta'a. 79< pori&ljavaju ri&olovne vode nekvalitetno i &olesno ri&o # ri&ljo la4i ili oplo4eno ikro . 7=< 'atvara# odvraća# is(rpljuje voda i' ri&olovne vode ako se ti e prou'rokuje opasnost 'a opstanak ri&e. 7-< ri#nja0i& o$ra3eni delovi ri#olovne vode i kavezi su ure4eni prostori na 'e ljištu ili ri&olovnoj vodi na enjeni 'a "ajenje i proi'vodnju ri&a ri&lje la4i i oplo4ene ikre# koji ispunjavaju propisane uslove. Dporedi+ @akon o lovstvu# *Cluž&eni "lasnik RC* &r. 711< lovi ri&a na odstojanju anje od 6. D odre4eni slučajevi a# žal&a ne 'adržava i'vršenje rešenja. Dporedi+ @akon o ri#arstvu# *Cluž&eni "lasnik RC* &r. D po"ledu za%tite ri#a# 'akono je 'a&ranjeno da se na ri&arsko području i dru"oj ri&olovnoj vodi+ 71< lovi ri&a eksplo'ivo i dru"i rasprskavajući sredstvi a.21: /.219 Makono je &liže odre4eno lovi%te i lovno podru!je# $azdovanje lovi%tem# na!in pri#avljanja sredstava za unapre3ivanje i $ajenje divlja!i # lov i kori%6enje divlja!i# !uvanje lovi%ta# naknada %tete i kazne. ->O>-# 55O>-# 9. 7:< pre"ra4uje vodeni tok privre eni ili stalni pre"rada a koje o etaju prola' ri&e# ako to nije predvi4eno investi(iono3te$ničko doku enta(ijo 'a i'"radnju ili rekonstruk(iju o&jekata ili postrojenja ili srednjoročni pro"ra o . 7-< lovi ri&a $arpuno # osti a i dru"i 'a&ranjeni sredstvi a i alati a# vatreni oružje ili $e ijski i dru"i sredstvi a koja u&ijaju# truju ili o a ljuju ri&u.. čl. 75< o&aveštava nadležne or"ane o 'apaženi nepravilnosti a 'a čije otklanjanje je nadležan dru"i or"an.ond. 712< lovi ri&a na ri&olovnoj vodi udaljenoj od 219 21: 21= Dporedi+ @akon o lovstvu# *Cluž&eni "lasnik RC* &r. 7>< na"lo ispušta voda i' prirodni$ i veštački$ je'era i dru"i$ aku ula(ija# ako se ti e prou'rokuje opasnost 'a opstanak ri&e. 75< ri#arsko podru!je je ri&olovna voda ili njen deo koji čini $idrološku# &iološku i ekono sku (elinu 'a ra(ionalno o&avljanje ri&arstva.O>-# 9:O>-. ->O>-# 55O>-# 9. 72< ri#arstvo je "ajenje# lov i 'aštita ri&a u ri&olovni voda a# ri&nja(i a# o"ra4eni delovi a ri&olovni$ voda i kave'i a# kao i pro et i korišćenje ulovljeni$ ri&a. -6O>5# -=O>5. 75< lovi ri&a neposredno ruko .391.

Deo 'a&rana odnosi se i na ri&njake# o"ra4ene delove ri&olovne vode i "ajenje ri&a u kave'i a. Poslove inspek(ijsko" nad'ora vrši poljoprivredna inspek0ija. 1inistarstvo ože da 'a$teva od korisnika ri&arsko" područja podnošenje i'veštaja# o&aveštenje o vršenju povereni$ poslova# da daje o&ave'ne instruk(ije i upo'orava na nei'vršavanje povereni$ poslova. etara i na dru"i esti a koja su o&eležena kao esta na koji a je 'a&ranjen ri&olov.. 72< ri&arski$ područja# o&jekata na ri&olovni voda a i ri&nja(i a# kao i dru"i$ esta na koji a se vrši ri&olov# lov rakova# školjki# ža&a# kornjača# pijavi(a i ' ija i proi'vodnja i pro et ri&a. -2. 72< 'a&rani i'"radnju ili rekonstruk(iju vodoprivredno" ili dru"o" o&jekta ili postrojenja na ri&olovnoj vodi koje sprečava nes etano ra' nožavanje ri&e# 'aštitu ri&lje" . 7>< 'a&rani na"lo ispuštanje vode i' prirodni$ i veštački$ je'era i dru"i$ aku ula(ija# ako se ti e prou'rokuje opasnost 'a opstanak ri&e i životinja. 7-< 'a&rani proi'vodnju i pro et ri&e# ri&lje la4i i oplo4ene ikre ako se vrši suprotno odred&a a ovo" 'akona. Dporedi+ @akon o ri#arstvu# *Cluž&eni "lasnik RC* &r.ri&njaka do 1. čl. 0a ri&olovnoj vodi udaljenoj od ri&njaka do 1. 7=< 'a&rani 'atvaranje ili is(rpljivanje vode i' dela ri&olovno" područja ako se ti e prou'rokuje opasnost 'a opstanak ri&e. 79< 'a&rani pori&ljavanje ri&olovne vode nekvalitetno i &olesno ri&o # ri&ljo la4i ili oplo4eno ikro . 716< sprečava spasavanje ri&e i ri&lje la4i sa 'e ljišta koje je poplavljeno. 75< 'a&rani lov ri&e nedo'voljeni sredstvi a. D vršenju navedeni$ poslova inspektor je dužan i ovlašćen da+ 71< naredi donošenje i sprovo4enje "odišnje"# odnosno srednjoročno" pro"ra a unapre4enja ri&arstva ili pojedini$ era utvr4eni$ pro"ra o . 75< da li se do'vole 'a ri&olov i le"iti a(ije koriste u skladu sa odred&a a ovo" 'akona i propisi a doneti na osnovu 'akona. etara ri&olov ože da o&avlja korisnik ri&njaka. 712< naredi spasavanje ri&e i ri&lje la4i sa 'e ljišta koje je poplavljeno. 715< 21> 22. nad i'vršavanje ovo" 'akona i propisa doneti$ na osnovu nje"a vrši 1inistarstvo. 71-< o eta postavljanje 'nakova koji a se o&eležava ri&arsko područje# prirodno ri&lje plodište# re'ervat# ri&njak ili ri&olovna voda 'a ri&olov pod pose&ni uslovi a i esti a na koji a je ri&olov 'a&ranjen# kao i vršiti oštećenje i pre eštanje 'nakova.< 'a&rani očenje lana i konoplja u ri&olovnoj vodi. 71. 76< 'a&rani ispuštanje štetni$ i opasni$ aterija u ri&olovnu vodu. 711< 'a&rani lov ri&e ako se isti vrši suprotno 'akonu. 79< poslovni$ knji"a# doku enata i eviden(ije predu'eća# dru"i$ pravni$ li(a i "ra4anina koje se odnose na sprovo4enje odreda&a ovo" 'akona i propisa doneti$ na osnovu nje"a. 719< li(e &e' do'vole kreće sa sredstvi a i alati a 'a ri&olov van puteva pored ri&arsko" područja# ri&njaka ili dru"i$ ri&olovni$ voda. 715< lovi noću ladi(u# lipljana i pastr ku na ri&arsko području koje se ože koristiti sa o 'a sportski ri&olov. 7:< 'a&rani pre"ra4ivanje vodeno" toka privre eni ili stalni pre"rada a koje o etaju prola' ri&e# ako to nije predvi4eno investi(iono3te$ničko doku enta(ijo . 7-< pri ene srednjoročno" i "odišnje" pro"ra a# kao i način i'davanja do'vole 'a ri&olov# ri&olov 'a naučnoistraživačke svr$e i elektrori&olov. -=35. 121 . čl. Inspektor je ovlašćen i dužan da vrši kontrolu+ 71< ostvarivanja srednjoročni$ i "odišnji$ pro"ra a unapre4enja ri&arstva. -6O>5# -=O>5.onda i i"ra(iju ri&e. Dporedi+ @akon o ri#arstvu# *Cluž&eni "lasnik RC* &r. 71-< 'a&rani kretanje li(i a &e' do'vole i sa sredstvi a i alati a 'a ri&olov van puteva pored ri&arsko" područja# ri&njaka ili dru"i$ ri&olovni$ voda... -6O>5# -=O>5.21> Eadzor22. 76< uslova 'a proi'vodnju i pro et kvalitetne ri&e# ri&lje la4i i oplo4ene ikre 'a pori&ljavanje.

Cr&ija još uvek ne a pose&an 'akon o 'aštiti va'du$a od 'a"a4ivanja# ali se nje"ovo donošenje ože očekivati u &ližoj &udućnosti. M%G)I)% V%MDDI% Iako je donošenje novo" @akona o za%titi životne sredine 2. D slučaju prekoračenja "ranični$ vrednosti i isije 'a"a4ivač va'du$a je dužan da# na 'a$tev nadležno" inspek(ijsko" or"ana# predu' e te$ničko3te$nološke i dru"e potre&ne ere 'a s anjenje e isije kako &i se kon(entra(ije štetni$ i opasni$ aterija u najkraće roku svele ne propisane "ranične vrednosti i isije &e' o&'ira da li pojedinačni 'a"a4ivač va'du$a ispunjava "ranične vrednosti e isije. "odine# prestao da važi raniji @akon o za%titi životne sredine i' 1>>1. 1=322. Or"ani'a(ija koja vrši erenje e isije# dostavlja i'veštaje i podatke o i'vršeni erenji a inistarstvu koje vodi katastar e isije. Ma"a4ivač va'du$a je dužan da o&e'&edi propisana erenja e isije sa ili preko ovlašćene stručne or"ani'a(ije i da vodi eviden(iju o i'vršeni erenji a.>. Kada poljoprivredni inspektor priliko vršenja inspek(ijsko" nad'ora utvrdi da propis nije pri enjen ili da je nepravilno pri enjen doneće rešenje koji će naložiti otklanjanje utvr4ene nepravilnosti i odrediti rok u ko e se to ora i'vršiti. 1inistar propisuje+ 71< "ranične vrednosti e isije. )o su delovi ranije" 'akona koji se odnose na za%titu vazduha# za%titu prirodnih do#ara i za%titu od #uke. ?ranične vrednosti e isije# etodolo"iju i'rade i sadržaj katastra e isije inistar propisuje po pri&avljeno išljenju inistra nadležno" 'a poslove industrije# ener"etike i sao&raćaja. I'rečene ere 'a&rane traju do otklanjanja nepravilnosti koje su prou'rokovale 'a&ranu. "odine. 122 . 716< privre eno# do odluke nadležno" or"ana odu' e od korisnika ili "ra4anina sredstva i alat 'a ri&olov# kao i ulov i dru"e pred ete upotre&ljene 'a i'vršenje radnje kažnjive po ovo 'akonu i pred ete nastale i'vršenje takve radnje i &e' odla"anja preda nadležno or"anu.221 D skladu sa ti 'akono # predu'eće koje i a i'vore 'a"a4ivanja va'du$a 7u dalje tekstu+ 'a"a4ivač va'du$a< je dužno da te$nološki # te$nički i dru"i era a o&e'&edi da e isija u va'du$ &ude ispod propisani$ "ranični$ vrednosti. 72< način# rokove erenja i eviden(ije podataka o i'vršeni erenji a e isije. čl. D e4uvre enu# u o&lasti 'aštite va'du$a# važiće odre&e @akona o za%titi životne sredine i' 1>>1. Or"ani'a(ija koja vrši erenja e isije kada utvrdi da su prekoračene "ranične vrednosti e isije dužna je da o to e od a$ dostavi i'veštaj nadležno inspek(ijsko or"anu i 'a"a4ivaču va'du$a. Opština# odnosno "rad ože u slučaju pojave i isije upo'orenja propisati 221 Dporedi+ @akon o za%titi životne sredine# *Cluž&eni "lasnik RC* &r.5. Dkoliko do4e do kvara ure4aja koji a se o&e'&e4uju propisane ere 'aštite ili do pore ećaja te$nološko" pro(esa '&o" če"a dola'i do prekoračenja "ranični$ vrednosti e isije# 'a"a4ivač va'du$a je dužan da kvar ili pore ećaj otkloni# odnosno prila"odi rad nastaloj situa(iji ili da o&ustavi te$nološki pro(es# kako &i se e isija svela na do'voljene "rani(e u najkraće roku. 7-< sadržaj i'veštaja i rokove 'a dostavljanje podataka o i'vršeni erenji a e isije i &ilansu e isije. 99O>1# =-O>2# 6-O>-# 9:O>-# 5=O>5# 55O>6# 6-O>6. 75< etodolo"iju i'rade i sadržaj katastra e isije. 5..'a&rani držanje sredstava i alata 'a ri&olov u o&jekti a i na o&jekti a koji se nala'e na ri&olovnoj vodi ili na dru"i o&jekti a na ri&arsko području li(u koje nije ovlašćeno da o&avlja ri&olov. "odine# pojedine odred&e ranije" 'akona ostale su na sna'i.

1inistar propisuje kriteriju e 'a odre4ivanje 'ona 'aštite pre a vrsti i veličini i'vora 'a"a4ivanja i kriteriju e 'a odre4ivanje i isije upo'orenja. Plano 'a po&oljšanje kvaliteta va'du$a odre4uju se# u 'avisnosti od stanja kvaliteta va'du$a# aktivnosti i ere koje nadležni or"ani i 'a"a4ivači va'du$a tre&a da sprovedu u odre4eno vre ensko periodu# način upo'oravanja "ra4ana i dru"e aktivnosti i ere 'a po&oljšanje kvaliteta va'du$a. Pro"ra o sana(ije# radi 'aštite va'du$a od lokalni$ i'vora 'a"a4ivanja va'du$a opština# odnosno "rad ože 'a&raniti korišćenje pojedini$ uli(a 'a prola' svi$ ili odre4eni$ otorni$ vo'ila u odre4eno vre ensko periodu ili u odre4eni časovi a sve dok traje odre4en stepen i isije upo'orenja i odrediti dru"e ere 'a 'aštitu od 'a"a4ivanja va'du$a# koje prou'rokkuju otorna vo'ila i dru"i 'a"a4ivači va'du$a. Repu&lika o&e'&e4uje+ praćenje kvaliteta va'du$a i osnovni$ eteorološki$ para etara. 1inistarstvo odre4uje+ 71< stručne or"ani'a(ije koje vrše erenje e isije i i isije# vode eviden(iju podataka o e isiji i i isiji i propisuje &liže uslove koje te or"ani'a(ije oraju da ispunjavaju u po"ledu kadrova# opre e i prostora. kao i siste atsko istraživanje uti(aja 'a"a4eno" va'du$a na 'dravlje ljudi# prirodne i rado stvorene vrednosti životne sredine i kli u. I'u'etno ako se područje sa u"roženi kvaliteto va'du$a nala'i na teritoriji dve ili više opština# pro"ra sana(ije donosi Vlada. %ko '&o" pojave epi'odno" 'a"a4enja va'du$a postoji opasnost od trovanja ljudi i životinja# opština# odnosno "rad dužna je da predu' e ere 'a s anjenje e isije i i isije i sprovede dru"e ere 'aštite# 'avisno od vrste 'a"a4ujući$ aterija i stepena 'a"a4enosti va'du$a. Podatke erenja i isije i' pret$odne "odine inistarstvo o&javljuje jedno "odišnje.ikasnosti ure4aja.. 72< stručne or"ani'a(ije koje vrše poslove vo4enja katastra i'vora 'a"a4ivanja va'du$a i 7-< stručne or"ani'a(ije koje vrše ispitivanje e. 1inistar propisuje+ 71< "ranične vrednosti i isije. Opština# odnosno "rad o&javljuje podatke o stanju kvaliteta va'du$a preko sredstava javno" in. 7-< sadržaj i etodolo"iju i'rade i vo4enja katastra i'vora 'a"a4ivanja va'du$a.or a(ije o e isiji i i isiji su javni.or isanja ili na dru"i po"odan način. Ctručne or"ani'a(ije koje vrše erenje e isije i i isije oraju da i aju od"ovarajući stručni kadar# opre u i prostor. M%G)I)% PRIROD0II DOF%R% 12- . Opština# odnosno "rad# donosi plan 'a po&oljšanje kvaliteta va'du$a# a pro"ra sana(ije 'a odre4eno područje sa u"roženi kvaliteto va'du$a donosi u slučaju i isije upo'orenja.1. 5. 72< etodolo"iju siste atsko" erenja i isije# kriteriju e 'a uspostavljanje erni$ esta i način eviden(ije podataka. eviden(iju podataka o i isiji i e isiji i i'vori a 'a"a4ivanja va'du$a. Poda(i i in. Ciste atsko erenje i isije# i'rada &ilansa i isije i praćenje uti(aja 'a"a4eno" va'du$a na 'dravlje ljudi# životnu sredinu i kli u vrše stručne or"ani'a(ije# pre a Pro"ra u kontrole kvaliteta va'du$a koji donosi Vlada 'a period od dve "odine.strožije "ranične vrednosti e isije 'a pojedine štetne i opasne aterije na svo području# u' sa"lasnost inistra. Opština# odnosno "rad# o&e'&e4uje praćenje i isije u naselji a# preko ovlašćeni$ stručni$ or"ani'a(ija u slučajevi a kada poda(i o e isiji uka'uju da je to neop$odno i na osnovu pro"ra a koji ora &iti uskla4en sa pro"ra o koji donosi Vlada.

ološki$# "eološki$# $idro"ra. "odine.Vrste prirodnih dobara Prirodna do&ra# koja se po odred&a a ovo" 'akona stavljaju pod 'aštitu# su+ 1< na0ionalni park.I u o&lasti 'aštite prirodni$ do&ara# još uvek su na sna'i odred&e ranije" @akona o za%titi životne sredine i' 1>>1. Ured#a o za%titi prirodnih retkosti# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r.ski$ o&eležja# sa ra'novrsni o&li(i a i'vorne . čl. ravilnik o na!inu o#eležavanja za%ti6enih prirodnih do#ara *Cluž&eni "lasnik RC* &r. -.) Ea0ionalni park je veće područje sa prirodni ekosiste i a visoke vrednosti u po"ledu očuvanosti# složenosti "ra4e i &io"eo"ra.ski$# &otanički$ i dru"i$ o&eležja# po pravilu atraktivno" i arkantno" i'"leda ili neo&ično" načina pojavljivanja# kao i ljudski rado . ->O>-# 55O>-# 6-O>-# 9:O>-# 5=O>5. J) redeo izuzetnih odlika je relativno anje područje# živopisni$ pejsažni$ o&eležja# nenarušeni$ pri arni$ vrednosti predeono" lika sa prisustvo o&lika tradi(ionalno" načina života i kulturni$ do&ara# a tako4e i 'aštićena okolina nepokretni$ kulturni$ do&ara. .ski o&jekti a i pojava a i kulturno3istorijski vrednosti a i predstavlja i'u'etnu prirodnu (elinu od na(ionalno" 'načaja.< ukoliko ona i a pose&an 'načaj. ravilnik o kate$oriza0iji za%ti6enih prirodnih do#ara# *Cluž&eni "lasnik RC* &r. -< predeo izuzetnih odlika' 5< rezervati prirode 7op%ti i spe0ijalni)' 6< spomenik prirode i 9< prirodne retkosti. 6.O>2. -.or irana &otanička vrednost 7pojedinačna sta&la# drvoredi# parkovi# ar&oretu i# &otanička &ašta i dr. Dporedi+ @akon o na0ionalnim parkovima# *Cluž&eni "lasnik RC* &r.aune# repre'entativni . 51391.222 Pored ovi$ odreda&a# 'a ovu o&last 'načajni su i dru"i 'akoni i re"ulative koji se odnose na 'aštitu prirodni$ do&ara# kao na pri er# @akon o na0ionalnim parkovima# Ured#a o za%titi prirodnih retkosti# ravilnik o kate$oriza0iji za%ti6enih prirodnih do#ara# ravilnik o na!inu o#eležavanja za%ti6enih prirodnih do#ara i dr.onda# a spe0ijalni rezervat prirode je predeo u ko e je pose&no i'ražena jedna ili više prirodni$ vrednosti koje tre&a pose&no štititi ili prirodni$ pojava koje tre&a pratiti ili us eravati.O>2. /) 2ezervat prirode je i'vorni ili ne'natno i' enjeni deo prirode# oso&ito" sastava i odlika &iljni$ i životinjski$ 'ajedni(a# kao delova ekosiste a# na enjeni$ prvenstveno održavanju "enetsko" . 99O>1# =-O>2# 6-O>-# 9:O>-# 5=O>5# 55O>6# 6-O>6.O>-# >-O>-. I) 5pomenik prirode je prirodni o&jekat ili pojava# .22D skladu sa važeći odred&a a ranije" 'akona# za%ti6eno prirodno do#ro je o!uvani deo prirode pose#nih prirodnih vrednosti i odlika& z#o$ kojih ima trajni ekolo%ki& nau!ni& kulturni& o#razovni& zdravstvenoDrekreativni& turisti!ki i dru$i zna!aj& z#o$ !e$a kao do#ro od op%te$ interesa uživa pose#nu za%titu* 0.lore i . G) ark prirode je područje do&ro očuvani$ prirodni$ svojstava voda# va'du$a i 'e ljišta# preovla4ujući$ prirodni$ ekosiste a i &e' veći$ de"rada(ioni$ pro ena predeono" lika i u (elini predstavlja 'načajni deo očuvane prirode i 'drave životne sredine.i'ički jasno i'ražen i prepo'natljiv# repre'entativni$ "eo or. 222 22- Dporedi+ @akon o za%titi životne sredine# *Cluž&eni "lasnik RC* &r. 2< park prirode. i dr.i'ičko3"eo"ra. 125 .

Pre pokretanja postupka 'aštite# or"ani'a(ija 'a 'aštitu prirode ože doneti akt o pret$odnoj 'aštiti koji dostavlja or"anu nadležno 'a donošenje akta o 'aštiti prirodno" do&ra i javno "a o"lašava. D I stepenu 'aštite utvr4uje se 'a&rana korišćenja prirodni$ &o"atstava i isključuju svi dru"i o&li(i korišćenja prostora i aktivnosti osi naučni$ istraživanja i kontrolisane eduka(ije. 72< deli ična 'a&rana korišćenja.ske# "eo or.L) rirodne retkosti su &iljne ili životinjske vrste# ili nji$ove 'ajedni(e koji a je u"rožen opstanak u prirodni staništi a ili i pupula(ije &r'o opadaju a područje rasprostranjenja se s anjuje# ili su retke po rasprostranjenju# kao i vrste koje i aju pose&an 'načaj sa ekološko"# &io"eo"ra.unk(ija a 'aštićeno" prirodno" do&ra ili su ve'ane 'a nasle4ene tradi(ionalne o&like o&avljanja privredni$ delatnosti i stanovanja uključujući i turističku i'"radnju. 0a 'aštićeni prirodni do&ri a o"u se ustanoviti reži i 'aštite I# II i III stepena. Prirodno do&ro 'a koje je pokrenut postupak 'aštite# odnosno donet akt o pret$odnoj 'aštiti# s atra se 'aštićeni u s islu ovo" 'akona. Kod utvr4ivanja reži a 'aštite prirodni$ retkosti 'avisno od stepena retkosti# prore4enosti ili u"roženosti ože se odrediti+ 71< I stepen 'aštite. 7-< 'aštita 126 .ološke# "eološke# kulturne i pejsažne vrednosti# osi radnji koji a se održava ili uspostavlja prirodna ravnoteža i ostvaruju . D 'aštićeni prirodni do&ri a nisu do'voljene delatnosti koji a se u"rožava i'vornost &iljno" i životinjsko" sveta# $idro"ra.sko"# "enetsko"# privredno"# 'dravstveno" i dru"o" stanovišta. Predlo" 'a stavljanje prirodno" do&ra pod 'aštitu sadrži o(enu o ispunjenosti uslova 'a stavljanje pod 'aštitu prirodno" do&ra i dru"e podatke utvr4ene 'akono . +aštita prirodnih dobara Prirodno do&ro stavlja se pod 'aštitu akto nadležno" or"ana na osnovu predlo"a or"ani'a(ije 'a 'aštitu prirode. Ostala prirodna do&ra stavlja pod 'aštitu op%tina& odnosno $rad na čijoj se teritoriji nala'i prirodno do&ro# odnosno spora'u no dve ili više opština ako se do&ro nala'i na teritoriji više opština. Vrednovanje prirodni$ do&ara vrši or"ani'a(ija 'a 'aštitu prirode po postupku i na osnovu kriteriju a utvr4eni$ propiso o kate"ori'a(iji 'aštićeni$ prirodni$ do&ara koji donosi inistar. -< zna!ajna prirodna do#ra. ?ežim zaštite prirodnih dobara Maštićeno prirodno do&ro 'a&ranjeno je uništiti ili oštetiti nje"ova svojstva. Postupak 'aštite prirodno" do&ra je pokrenut kada or"an nadležan 'a donošenje akta o 'aštiti utvrdi na(rt akta o 'aštiti prirodno" do&ra ili o&aveštenje o pokretanju postupka javno o"lasi. 4. %kt o pret$odnoj 'aštiti važi najduže jednu "odinu. 0a(ionalni parkovi stavljaju se pod 'aštitu zakonom. 2< prirodna do#ra od veliko$ zna!aja. Re'ervat prirode# prirodna retkost# prirodno do&ro koje se štiti na osnovu e4unarodni$ akata i predeo i'u'etni$ odlika# koji sa kulturni do&ro od i'u'etno" 'načaja čini a &ijentalnu (elinu# stavlja se pod 'aštitu akto +lade. D II stepenu 'aštite utvr4uje se o"raničeno i stro"o kontrolisano korišćenje prirodni$ &o"atstava# dok se aktivnosti u prostoru o"u vršiti u eri koja o o"ućava unapre4enje stanja i pre'enta(iju prirodno" do&ra &e' posledi(a po nje"ove pri arne vrednosti.unk(ije prirodno" do&ra# sa"lasno utvr4eno reži u 'aštite i nje"ovi 'načaje . D III stepenu 'aštite utvr4uje se selektivno i o"raničeno korišćenje prirodni$ &o"atstava i kontrolisane interven(ije i aktivnosti u prostoru ukoliko su uskla4ene sa . Maštićena prirodna do&ra kate"orišu se kao+ 1< prirodna do#ra od izuzetno$ zna!aja. /.

Pro"ra o se naročito utvr4uju+ (iljevi# prioritetni 'ada(i i aktivnosti na ostvarivanju o&ave'a 'aštite ra'voja.aune koje su živele na području na(ionalno" parka# i'dvajanje i u'"ajanje se enski$ o&jekata# . %ko se reži o 'aštite# utvr4eni na osnovu ovo" 'akona# 'a&ranjuje ili o"raničava korišćenje prirodno" do&ra# pravno li(e čije je pravo odu'eto ili o"raničeno i a pravo na naknadu 'a uložena i nea orti'ovana sredstva po postupku propisani 'akono . +aštita nacionalnih parkova225 Pored navedeni$ opšti$ odreda&a utvr4eni$ Makono o 'aštiti životne sredine i' 1>>1. Oni oraju &iti usa"lašeni sa pro"ra o 'aštite i ra'voja na(ionalno" parka. repre'entativni$ &iološki$# "eo or. repre'entativni$ o&lika etnološko" nasle4a i dru"i$ kulturno3 istorijski$ vrednosti. Maštita i ra'voj na(ionalno" parka sprovodi se pre a pro$ramu za%tite i razvoja podru!ja na0ionalno$ parka# u skladu sa prostorni plano to" područja i dru"i akti a doneti na osnovu 'akona.or iranje se enski$ plantaža i dr. 5.lore i . Pro"ra se donosi 'a vre e od pet "odina a ostvaruje se "odišnji pro"ra i a# koji se donose najkasnije do -.nji$ovi$ staništa kao re'ervata prirode i 'aštita na odre4eno području. 7-< naučnoistraživačku aktivnost. 0a području na(ionalno" parka za#ranjeno je+ 71< seći ili uništavati drveće# ž&unje i ostalu ve"eta(iju# kad se ti e u"rožava "ornja "rani(a šu e i narušava 'aštita 'e ljišta od ero'ije kao i na o&ala a i prio&alju je'era# reka i nji$ovi$ pritoka "de su restilišta ri&a# osi sanitarne seče. "odine koje se odnose na sva 'aštićena prirodna do&ra# o&last 'aštite i ure4enja na(ionalni$ parkova &liže je ure4ena pose&ni @akonom o na0ionalnim parkovima koji je donet 1>>-..ološki$# "eološki$# $idro"ra.unk(ija u korišćenju prirodni$ i kulturno3istorijski$ vrednosti na(ionalno" parka u "rani(a a i na način koji će se o&e'&editi 'aštita# očuvanje i unapre4ivanje ti$ vrednosti. 76< pre'enta(iju i populari'a(iju vrednosti na(ionalno" parka.lore i .lore# . 72< unositi neauto$tone divlje &iljne vrste# i'u'ev 'a potre&e sprečavanja ero'ije i kli'išta u 'oni reži a 'aštite III stepena# unositi neauto$tone divlje životinjske vrste koje slo&odno žive# kao i lov divljači# i'u'ev sanitarno" i 225 Dporedi+ @akon o na0ionalnim parkovima# *Cluž&eni "lasnik RC* &r.ski$ o&eležja područja# ekosiste a i ra'novrsnosti i'vorne . 72< 'aštitu# očuvanje i unapre4ivanje+ &io"eo"ra.onda i nje"ovo" o&navljanja 7o&navljanje poten(ijalne ve"eta(ije i ponovni unošenje vrsta . "odine. 129 . D skladu sa ovi 'akono # na području na(ionalno" parka sprovode se ere 'aštite i ra'voja koje o&u$vataju+ 71< sprečavanje aktivnosti koje o"u narušiti osnovna o&eležja i dru"a svojstva na(ionalno" parka. "enetsko" .aune 7pose&no lovne i ri&olovne< i ve"eta(ije# šu a i voda# kao i ure4ivanje "ra4evinsko" i poljoprivredno" 'e ljišta u na(ionalno parku sprovodi se pre a pose&ni pro"ra i a i osnova a. 75< kulturno3o&ra'ovnu aktivnost. 79< ure4ivanje područja i i'"radnju o&jekata u svr$e očuvanja# o&navljanja i unapre4ivanja prirodni$ i kulturno3 istorijski$ vrednosti i nji$ove pre'enta(ije# kao i sana(ije i revitali'a(ije u"roženi$ delova na(ionalno" parka i 7:< uspostavljanje i ra'voj turistički$# rekreativni$ i dru"i$ ra'vojni$ . ->O>-# 55O>-# 6-O>-# 9:O>-# 5=O>5. 'ada(i u 'aštiti šu a# ure4enju voda# "ra4evinsko" 'e ljišta# lovstva i ri&arstva u na(ionalno parku i dru"i$ pose&ni$ pro"ra a 'a ostvarivanje 'aštite i ra'voja.ski$ i pejsažni$ o&eležja.aune. aterijalne i or"ani'a(ione pretpostavke 'a sprovo4enje pro"ra a. Maštita i unapre4ivanje . nove &ra tekuće# 'a narednu "odinu.<.

M%G)I)% OD FDKE 12: . 0a(ionalni parko upravlja javno preduze6e.u'"ojno" odstrela u 'oni reži a 'aštite II i III stepena. D na(ionalno parku uspostavljaju se reži i 'aštite I# II i III stepena# u skladu sa 'akono . 8avno predu'eće or"ani'uje služ#u nadzora radi o&e'&e4ivanja unutrašnje" reda u na(ionalno parku. 0a(ionalni parkovi na teritoriji Repu&like Cr&ije jesu+ 71< 0a(ionalni park Hruška "ora# 72< 0a(ionalni park Perdap# 7-< 0a(ionalni park )ara# 75< 0a(ionalni park Kopaonik# i 76< 0a(ionalni park Gar planina. 7-< i'vrši svaki pre"led# osi stanova i dru"i$ prostorija# 'a čiji je pre"led potre&an sudski nalo". 76< li(e &e' lični$ isprava# 'atečeno u vršenju prekršaja ili krivično" dela# privede nadležno or"anu unutrašnji$ poslova. 75< "raditi nad'e ne ener"etske i dru"e vodove u 'oni reži a 'aštite I i II stepena i pod'e ne vodove u 'oni 'aštite I stepena sa statuso re'ervata prirode. Poslovi 'aštite# ra'voja i upravljanja na(ionalni parko su poslovi od opšte" interesa. 72< i'vrši pre"led svi$ vrsta vo'ila ili tovara. 79< na li(u esta naplati novčanu ka'nu# propisanu 'a učinjeni prekršaj. Područja na(ionalni$ parkova Hruška "ora# Perdap# )ara i Kopaonik i "rani(e ti$ područja# kao i privre eni opis područja i "rani(a 0a(ionalno" parka Gar planina# dati su u Opisu područja na(ionalni$ parkova# koji je sastavni deo ovo" 'akona. 7>< o&avljati delatnosti i predu'i ati dru"e radnje koji a se uništava priroda# odnosno u"rožavaju o&eležja na(ionalno" parka. 79< eksploatisati ineralne sirovine# osi 'a privre ena po'aj išta u 'oni reži a 'aštite III stepena# ako je to odre4eno prostorni plano područja na(ionalno" parka.11. 7:< "raditi a"istralne i re"ionalne puteve u 'oni reži a 'aštite I i II stepena osi kada je to predvi4eno prostorni plano područja na(ionalno" parka. D vršenju služ&e# nad'ornik na(ionalno" parka je dužan da pokaže le"iti a(iju nad'ornika na(ionalno" parka. 7=< koristiti šu ske puteve 'a javni sao&raćaj. 7-< "raditi o&jekte ili i'voditi dru"e radove koji a se 'a"a4uje va'du$ i 'e ljište# po"oršava kvalitet voda# enja nji$ova količina# prostorni i vre enski raspored# osi o&jekata i radova 'a 'aštitu od ero'ije# &uji(a i poplava i o&jekata 'a potre&e vodosna&devanja i $idroener"ije u 'oni reži a 'aštite III stepena. 5. 76< "raditi nuklearne o&jekte# deponovati ko unalne i industrijske otpatke# radioaktivne i dru"e opasne otpadne aterije. !e"iti a(iju nad'ornika na(ionalno" parka i'daje javno predu'eće. 75< privre eno odu' e pred ete koji a je i'vršen prekršaj ili krivično delo i pred ete koji su nastali ili pri&avljeni i'vršenje takvo" dela# kao i da ove pred ete# &e' odla"anja# preda nadležnoj služ&i javno" predu'eća. Or"ani javno" predu'eća su upravni od&or# nad'orni od&or i direktor koje i enuje Vlada Repu&like Cr&ije. Kada nad'ornik na(ionalno" parka# u vršenju služ&e# ustanovi da je učinjena radnja suprotna pravili a unutrašnje" reda ili dru"e# 'akono utvr4ene# 'a&rane kršenja reži a 'aštite ili kad postoji opravdana su nja da je učinjen prekršaj# odnosno krivično delo# ovlašćen je i dužan da+ 71< le"iti iše li(a u na(ionalno parku. Eadzornik na0ionalno$ parka kontroliše sprovo4enje pravila unutrašnje" reda u na(ionalno parku# stara se o postavljeni o'naka a u na(ionalno parku# o&avlja poslove čuvanja šu a# lovišta i ri&olovno" područja na(ionalno" parka i o&avlja i dru"e poslove# u skladu sa 'akono .

oso&a# odnosno na 6 erni$ esta 'a prostorije veće" kapa(iteta. Dporedi+ Pravilnik o do'voljeno nivou &uke u životnoj sredini# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. 1erna esta tre&a da &udu ravno erno raspore4ena tako da pokriju (elokupnu površinu sedišta u ovi prostorija a# a na naj anje e4uso&no rastojanju od 1#6 . Fuka se u o&jekti a eri na naj anjoj udaljenosti 1 od 'idova i 1#6 od pro'ora# a na visini od 1#2 do 1#6 od poda# i to kada su pro'ori i vrata 'atvoreni. etodolo"iju erenja &uke. Dporedi+ ravilnik o dozvoljenom nivou #uke u životnoj sredini# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. I'u'etno# i'vori &uke se o"u koristiti i kad prou'rokuju &uku i'nad do'voljeno" nivoa u slučaju ele entarne i dru"e nepo"ode i otklanjanja kvarova koji &i o"li i'a'vati veće aterijalne štete# ali sa o 'a vre e dok te okolnosti postoje# o če u je korisnik dužan da od a$ o&avesti nadležni or"an inspek(ije.erna esta ukoliko se radi o prostorija a kapa(iteta do 6.Maštita od &uke tako4e je re"ulisana još uvek važeći delovi a ranije" @akona o za%titi životne sredine 71>>1<226 i ravilnikom o dozvoljenom nivou #uke u životnoj sredini. Fuka u pojedini prostorija a unutar stana# &olnički so&a a# prostorija a 'a od or de(e# učenika# spavaći so&a a do ova 'a &oravak stari$ li(a i pen'ionera i $otelski so&a a# eri se na jedno erno estu. 1inistar propisuje+ do'voljeni nivo &uke u sredini u kojoj čovek &oravi. 1erenje &uke o"u da vrše stručne or"ani'a(ije koje i aju od"ovarajući stručni kadar i opre u 'a erenje &uke. I'vori &uke oraju se upotre&ljavati i održavati tako da &uka ne prela'i do'voljeni nivo u sredini u kojoj čovek &oravi. 65O>2. I'vori &uke koji se u"ra4uju u '"rade i postrojenja i ure4aji 'a o&avljanje privredni$ delatnosti koji predstavljaju sa ostalnu (elinu oraju i ati pored isprave i pis eno uputstvo o era a 'a 'aštitu od &uke. %ko se eri &uka kojoj je i'ložena '"rada# onda se nivo &uke eri na 1 do 2 ispred . &liže uslove koje oraju da ispunjavaju stručne or"ani'a(ije# i dr.lektujući$ površina ili od re"ula(ione linije "de ne a o&jekata.#6 ispred otvoreno" pro'ora. D 'ona a slično" sadržaja+ 'one 'elenila# ora i rekrea(ije# kulturno3istorijski lokaliteti# 'one od ora i rekrea(ije i'van naseljeno" esta# sta &ene 'one# školske 'one i &olničke 'one# &uka se eri naj anje na 226 229 22: Dporedi+ @akon o za%titi životne sredine# *Cluž&eni "lasnik RC* &r. Fuka u &ioskopski dvorana a# prostorija a 'a vaspitno3o&ra'ovni rad# čitaoni(a a i &i&lioteka a# po'orišni i kon(ertni dvorana i višena enski dvorana a# eri se na . 99O>1# =-O>2# 6-O>-# 9:O>-# 5=O>5# 55O>6# 6-O>6. )e$nička doku enta(ija 'a i'"radnju a"istralni$ puteva# žele'nički$ pru"a i aerodro a i dru"i$ i'vora &uke sadrži o&ave'no i te$ničko rešenje 'aštite od &uke i vi&ra(ija. 12= . čl. I'vori &uke o"u se stavljati u pro et ako i aju ispravu sa poda(i a o nivou &uke pri propisani uslovi a korišćenja i održavanja. 92395.asade# odnosno na . ravilnikom o dozvoljenom nivou #uke u životnoj sredini22: propisan je do'voljeni nivo &uke u sredini u kojoj čovek &oravi# etode erenja &uke# &liži uslovi koje oraju da ispune stručne or"ani'a(ije 'a erenje &uke i sadržaj isprave 'a i'vore &uke koji se stavljaju u pro et. 65O>2.229 D skladu sa 'akono # opština# odnosno "rad predu'i a ere 'a 'aštitu od &uke i u to (ilju odre4uje 'one naselja# 'one od ora i rekrea(ije i o&e'&e4uje siste atsko erenje &uke. Fuka i'van o&jekata 7u ko unalnoj sredini< eri se na visini od 1#2 do 1#6 od površine terna# na udaljenosti naj anje -#6 od 'idova o&jekata 7ako to uslovi do'voljavaju< i dru"i$ re..

prostorije 'a vaspitno3o&ra'ovni rad 7učioni(e# slušaoni(e# ka&ineti i sl. -.F.< &ioskopske dvorane i čitaoni(e u &i&lioteka a po'orišne i kon(ertne dvorane $otelske so&e a< i' i'vora &uke u '"radi &< i' i'vora &uke i'van '"rade u naseljeni esti a pre a 'ona a naselja 7i'van '"rade<+ -6 5. -6 2. 2. -. SREDINA U *OJOJ @OVE* ?ORAVI Do'voljen nivou &uke u dF7%< Danju 0oću 5 1 1 2 - u sta &enoj '"radi 7&oravišne prostorije< pri 'atvoreni pro'ori a+ a< i' i'vora &uke u '"radi &< i' i'vora &uke i'van '"rade u javni i dru"i o&jekti a# pri 'atvoreni -6 5. -6 2. 5.-. -. 2. -. Priliko erenja &uke i'van '"rada# eteorološki uslovi tre&a da su takvi da ne utiču na re'ultate erenja.1. pro'ori a + -6 5. -6 &olni(e# klinike# do ovi 'dravlja i slično# i u nji a+ a< &olesničke so&e &< ordina(ije v< opera(ioni &lok &e' 2. -. Pre a Pravilniku# najviši do'voljeni nivo &uke u sredini u kojoj čovek &oravi 7u dalje tekstu+ do'voljeni nivo &uke< i'ražen % 2 ponderisani nivoo u dF 7%<# i'nosi+ R.2.2. -6 -.6 12> . D 'ona a ra'ličito" sadržaja+ ad inistrativno3upravne 'one sa sta &eni o&jekti a# 'one duž a"istralni$ dru ski$ i "radski$ sao&raćajni(a# 'one duž žele'nički$ pru"a i u okolini poletno3sletni$ sta'a aerodro a# &uka se eri na naj anje 1. -. %ko vetar duva od i'vora ka prije niku# ože i ati &r'inu do 6 Ose(.6 erni$ esta. edi(inski$ ure4aja i opre e prostorije u o&jekti a 'a od or de(e i učenika# i spavaće so&e do ova 'a &oravak stari$ li(a i pen'ionera+ a< i' i'vora &uke u '"radi &< i i'vora &uke i'van '"rade -6 5.6. 5. do'voljeni nivoi &uke utvr4eni u ta&eli 1 standarda 8DC u 89. 2. -6 5. 1erna esta se &iraju tako da (elokupna površina 'one &ude ravno erno pokrivena.5. repre'entativni$ esta koja tre&a da pokriju (elokupnu 'onu sao&raćajni(e i stalne i'vore &uke.

Dporedi+ @akon o za%titi od jonizuju6e$ zra!enja # *Cluž&eni list CR8*# &r.6. 1-. . I'ra'i upotre&ljeni u ovo 'akonu koji se odnose na od"ovornost 'a nuklearne štete i aju 'načenje utvr4eno Makono o rati. 7:< nuklearni o#jekat je o&jekat u ko e se koristi nuklearni aterijal# osi nuklearni$ elektrana# postrojenja 'a proi'vodnju nuklearni$ "oriva i postrojenja 'a preradu isluženo" nuklearno" "oriva.12.ektivne do'e.I'veštaj o erenju potpisuju li(a koja su i'vršila ovlašćenoj or"ani'a(iji. 7=< nuklearna si$urnost je skup era koji a se o&e'&e4uju uslovi 'a rad nuklearno" o&jekta# sprečavaju nuklearni udesi ili u&lažavaju nji$ove posledi(e odnosno s anjuje radija(ioni ri'ik na propisani nivo. 59O>9#*Cluž&eni "lasnik RC*# &r.ika(iji Fečke konven(ije o "ra4anskoj od"ovornosti 'a nuklearne štete. M%G)I)% OD 8O0IMD8D[E? MR%EE08% @akon o za%titi od jonizuju6e$ zra!enja i' 1>>9. 5istem mera za%tite od jonizuju6ih zra!enja 'asniva se na+ 1< opravdanosti pri ene i'vora joni'ujući$ 'račenja. =6O2. @akon o rati(ika0iji 1e!ke konven0ije o $ra3anskoj od$ovornosti za nuklearne %tete # *Cluž&eni list CHR8*# &r.6# čl. 79< nuklearni materijal je aterijal koji sadrži uraniju # toriju ili plutoniju i'nad propisani$ "rani(a. 7-< izvori jonizuju6e$ zra!enja su aterije# ure4aji i o&jekti koji e ituju ili o"u da e itiju joni'ujuće 'račenje. 2< opti i'a(iji 'aštite od štetno" dejstva joni'ujući$ 'račenja. erenje &uke i od"ovorno li(e u 5. =6O2. 6O:: 3 1e4unarodni u"ovori<. D skladu sa ovi 'akono + 71< jonizuju6e zra!enje je elektro a"netsko ili čestično 'račenje koje ože da joni'uje ateriju i da i'a'ove oštećenje ćelija živi$ or"ani'a a. -< "rani(a a ekvivalentne i e. 539. 75< radioaktivni materijal je aterijal koji sadrži jedan radionuklid ili više radionuklida čija je ukupna i spe(i. 7>< vanredni do$a3aj je neočekivani do"a4aj pri ko ože doći ili je došlo do o'račenja stanovništva i li(a koja rade sa i'voro joni'ujuće" 'račenja i'nad propisani$ do'a i dr. Pri ena odre4eno" i'vora joni'ujuće" 'račenja s atra se opravdano 22= 22> 2-.. 76< radioaktivni otpadni materijal je radioaktivni aterijal koji se ne planira 'a dalju upotre&u. "odine#22= iako donet kao 'akon Cave'ne Repu&like 8u"oslavije# i danas važi na teritoriji Repu&like Cr&ije.22> Mere za%tite od jonizuju6ih zra!enja*2-.ična aktivnost i'nad propisani$ "rani(a.. 72< za%tita životne sredine je skup era koji a se sprečava štetno dejstvo joni'ujuće" 'račenja u životnoj sredini i otklanjaju posledi(e to" 'račenja. 59O>9#*Cluž&eni "lasnik RC*# &r. @akon o za%titi od jonizuju6e$ zra!enja # *Cluž&eni list CR8*# &r. Ovi 'akono propisuju se ere 'aštite života i 'dravlja ljudi i životne sredine od štetno" dejstva joni'ujući$ 'račenja u proi'vodnji# pro etu i korišćenju i'vora joni'ujući$ 'račenja# ere si"urnosti pri korišćenju nuklearne ener"ije i nad'or nad sprovo4enje ti$ era i od"ovornost 'a nuklearne štete.

711< sakupljanje# čuvanje i skladištenje radioaktivno" otpadno" aterijala.< sprovo4enje i pri ena era i' plana 'a delovanje u vanredno do"a4aju. Ciste era 'aštite od joni'ujući$ 'račenja tre&a da o&e'&edi da i'loženost joni'ujući 'račenji a &ude toliko niska koliko je to o"uće s o&'iro na društvene i ekono ske . 79< vo4enje eviden(ije o i'loženosti joni'ujući 'račenji a li(a koja rade sa i'vori a joni'ujući$ 'račenja# pa(ijenata i stanovništva.6# čl. D sprovo3enju za%tite od joni'ujući$ 'račenja predu'i aju se sledeće ere+ 71< otkrivanje prisustva i odre4ivanje aktivnosti radionuklida u životnoj sredini i erenje jačine apsor&ovane do'e "a a 'račenja u va'du$u. =6O2. O#aveze pravnih li0a i preduzetnika*2-1 Pravna li(a i predu'etni(i o"u proi'voditi# vršiti pro et i koristiti i'vore joni'ujući$ 'račenja sa o ako ispunjavaju uslove koji su &liže odre4eni ovi 'akono . 7:< utvr4ivanje uslova rada i kontrola i praćenje 'dravstveno" stanja li(a koja rade sa i'vori a joni'ujući$ 'račenja i sprovo4enje propisani$ era 'aštite na radu od štetno" dejstva joni'ujući$ 'račenja. !i(a koja rade sa i'vori a joni'ujući$ 'račenja i stanovništvo ne s eju &iti i'loženi 'račenju i'nad propisani$ "rani(a. 712< o&e'&e4ivanje aterijalni$# te$nički$ i dru"i$ uslova 'a sprovo4enje siste atsko" ispitivanja sadržaja radionuklida u životnoj sredini 7 onitorin"< i sprovo4enje plana u slučaju vanredno" do"a4aja. 76< vo4enje eviden(ije o i'vori a joni'ujući$ 'račenja.aktore.ako daje po'itivnu neto3korist. 7=< o&ra'ovanje i stručno usavršavanje kadrova u o&lasti 'aštite od joni'ujući$ 'račenja. 7-< o&e'&e4ivanje i korišćenje opre e i sredstava 'a 'aštitu od joni'ujući$ 'račenja i kontrola e. 7>< lična i kolektivna 'aštita ljudi od joni'ujući$ 'račenja. 72< odre4ivanje uslova 'a proi'vodnju# pro et i korišćenje i'vora joni'ujući$ 'račenja. 1-1 . Pravna li(a i predu'etni(i koji proi'vode# vrše pro et i koriste i'vore joni'ujući$ 'račenja vode propisanu eviden(iju o ti i'vori a i dužni su da o svakoj isporu(i# odnosno na&av(i i'vora joni'ujući$ 'račenja o&aveste nadležni or"an.ikasnosti te 'aštite. 59O>9#*Cluž&eni "lasnik RC*# &r. 71.. =315. Pravna li(a i predu'etni(i koji proi'vode# vrše pro et ili koriste i'vore joni'ujući$ 'račenja dužni su da li(i a koja rade na esti a na koji a su i'loženi joni'ujući 'račenji a o&e'&ede ličnu do'i etrijsku 2-1 Dporedi+ @akon o za%titi od jonizuju6e$ zra!enja# *Cluž&eni list CR8*# &r. Radi otkrivanja prisustva# utvr4ivanja opasnosti# o&aveštavanja i predu'i anja era 'aštite od joni'ujući$ 'račenja# vrši se# po propisani uslovi a i na propisan način# siste atsko ispitivanje sadržaja radionuklida u va'du$u# &oravišni prostori a# 'e ljištu# reka a# je'eri a# oru# čvrsti i tečni padavina a# &iljno i životinjsko svetu# "ra4evinsko aterijalu# pred eti a opšte upotre&e# vodi 'a piće# životni na irni(a a i stočnoj $rani# i to u redovni uslovi a# u slučaju su nje na vanredni do"a4aj i u toku vanredno" do"a4aja. 75< o"raničenje ili 'a&rana proi'vodnje# pro eta i korišćenja proi'voda# sirovina i reproduktivno" aterijala konta inirani$ radionuklidi a. 71-< sprovo4enje pro"ra a era osi"uranja i kontrole kvaliteta era 'aštite od joni'ujući$ 'račenja.

7:< narede otklanjanje utvr4eni$ nedostataka i ispunjavanje propisani$ uslova pravni li(i a koja vrše erenje i'loženosti joni'ujući 'račenji a# siste atsko ispitivanje sadržaja radionuklida u životnoj sredini# odnosno dekonta ina(iju životne sredine i 7=< narede ispunjavanje propisani$ uslova i otklanjanje dru"i$ nedostataka 'a koje se utvrdi da o"u i'a'vati štetne posledi(e 'a 'dravlje ljudi ili životnu sredinu.i'ičko 'aštito nuklearni$ o&jekata.. 59O>9#*Cluž&eni "lasnik RC*# &r.6# čl. =6O2. Protiv rešenja ože se i'javiti žal&a nadležno or"anu. Sal&a na rešenje ne 'adržava nje"ovo i'vršenje.2-2 2-2 Dporedi+ @akon o za%titi od jonizuju6e$ zra!enja# *Cluž&eni list CR8*# &r. 1ere se odre4uju rešenje . Eadzor* D vršenju nad'ora nad sprovo4enje era 'aštite od joni'ujući$ 'račenja i era nuklearne si"urnosti# inspektori i aju pravo i dužnost da+ 71< narede otklanjanje nedostataka u ve'i s rado s i'vori a joni'ujući$ 'račenja i s . 51.kontrolu# da i$ opre e lični 'aštitni sredstvi a i da i$ upućuju na redovne 'dravstvene pre"lede# kao i da o&e'&ede proveravanje ispravnosti ti$ sredstava i nji$ovo pravilno korišćenje. 75< 'a&rane proi'vodnju# pro et i korišćenje i'vora joni'ujući$ 'račenja dok se ne ispune propisani uslovi. 72< o&ustave rad sa i'vori a joni'ujući$ 'račenja i odu' u odo&renje 'a korišćenje ti$ i'vora dok se ne ispune propisani uslovi. 7-< 'a&rane i'&or loka(ije# "radnju# puštanje u rad# rad i prestanak rada nuklearno" o&jekta ako nisu ispunjene propisane ere nuklearne si"urnosti. 76< 'a&rane pro et ili prenos i'vora joni'ujući$ 'račenja preko "rani(e# odnosno na teritoriji Cave'ne Repu&like 8u"oslavije dok se ne ispune propisani uslovi. 1-2 . 79< 'a&rane uvo' životinja# &iljaka# ljudske i stočne $rane# pred eta opšte upotre&e i dru"e ro&e 'a koju se utvrdi da sadrži radionuklide i'nad propisani$ "rani(a i narede nji$ovo vraćanje pošiljao(u.

DEO IV PODELA VLASTI I .A/TITA ŽIVOTNE SREDINE U SR?IJI 1-- .

1-5 .

.# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r.unki(ionere utvr4ene 'akono . "odine. Dporedi+ Ustav 2epu#like 5r#ije# 1>>. O"%t i "os 7( (a'$ .unk(ionera od"ovorni$ 0arodnoj skupštini u skladu sa ustavo i 'akono . 75 <utvr4uje teritorijalnu or"ani'a(iju u Repu&li(i Cr&iji. 7=< o&avlja kontrolu nad rado Vlade i dru"i$ or"ana i .A*ONODAVNA VLAST I . 1-6 .. 0arodna skupština je donela više 'akona koji se posredno ili neposredno odnose i na o&last 'aštite životne sredine# i koji danas čine deo po'itivno" prava u ovoj o&lasti. 7>< o&avlja dru"e poslove u skladu sa Dstavo . Maštita ustavnosti# kao i 'aštita 'akonitosti u skladu s Dstavo # pripada Dstavno sudu. )o prvenstveno proi'ila'i i' najopštiji$ nadležnosti 0arodne skupštine koje su utvr4ene Dstavo Repu&like Cr&ije od 1>>.unk(ionisanje siste a 'aštite životne sredine. >.1.erendu .inansijska sredstva 'a . 0%ROD0% CKDPG)I0% I M%G)I)% SIVO)0E CREDI0E 1. 76< rati. 1O>. ?uvernera 0arodne &anke i dru"e . 7-< donosi plan ra'voja# prostorni plan# &udžet i 'avršni račun.1. donošenje plana ra'voja# prostorno" plana i &udžeta koji se o&e'&e4uju . 1.# čl. 0arodna skupština Repu&like Cr&ije# u o&lasti 'aštite životne sredine# i a i odre4ene pose#ne nadležnosti koje proističu i' sa o" 'akona.# čl.ukuje e4unarodne u"ovore. predsednike i sudije Dstavno" suda# Vr$ovno" suda i dru"i$ sudova. potpredsednika i inistre u Vladi. )ako na pri er# novi @akon o za%titi životne sredine predvi4a da 0arodna skupština+ 71< donosi 0a(ionalnu 2-2-5 Dporedi+ Ustav 2epu#like 5r#ije# 1>>. 1O>. 7:< &ira i ra'rešava predsednika i potpredsednika 0arodne skupštine.ivot( sr 'i( O"ro an doprinos u stvaranju prava# pro o(iji# unapre4enju i 'aštiti životne sredine danas i a 0arodna skupština Repu&like Cr&ije. predsednika.A/TITA ŽIVOTNE SREDINE Dstav Cr&ije2-. :-.1.(osti Naro'( sk4"%ti( R "47$ik Sr7i! i (!i+ov 3(ača! 3a 3a%tit4 . 79< raspisuje repu&lički re. )ako4e# 'načajne ustavne nadležnosti 0arodne skuštine u o&lasti 'aštite životne sredine su i+ rati.ika(ija e4unarodni$ u"ovora. 72< donosi 'akone# dru"e propise i opšte akte. Repu&ličko" javno" tužio(a i javne tužio(e.na opšti način odre4uje prin(ip podele vlasti+ ustavotvorna i 'akonodavna vlast pripada 0arodnoj skupštini# Repu&liku Cr&iju predstavlja i njeno državno ure4enje i'ražava predsednik Repu&like# i'vršna vlast pripada Vladi# a sudska vlast pripada sudovi a. 0arodna skupština+2-5 71< odlučuje o pro eni Dstava. D ve'i sa 'aštito životne sredine# svakako najvažnija nadležnost 0arodne skupštine odnosi se na dono%enje zakona& dru$ih propisa i op%tih akata.# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r.1.

2-6 1. Po enuće o sa o neke+ Od&or 'a ustavna pitanja# Makonodavni od&or# Od&or 'a pravosu4e i upravu# Od&or 'a ra'voj i ekono ske odnose sa inostranstvo # Od&or 'a . Ra'(a t $a Naro'( sk4"%ti( i (!i+ov 3(ača! 4 3a%titi . Ma ra' atranje i pretresanje pitanja i' nadležnosti 0arodne skupštine# predla"anje akata# kao i sa"ledavanje stanja vo4enja politike# i'vršavanja 'akona# dru"i$ propisa i opšti$ akata od strane Vlade Repu&like Cr&ije# u o&lasti 'a koju je svaki od&or 'adužen i vršenja dru"i$ poslova odre4eni$ ovi poslovniko # o&ra'uju se od&ori. 1-9 ..ivot( sr 'i( D radu 0arodne skuštine veliki 'načaj i aju od&ori i dru"a radna tela. 91. *Cluž&eni "lasnik RC* &r.5# čl. 0arodna skupština ože o&ra'ovati anketne od&ore i ko isije. stalni$ od&ora. Od&or i a 16 članova. 12# 95# :9 i dr.or isanje i dr. 0arodna skupština odlučuje o ra'rešenju i i'&oru novo" člana od&ora na prvoj narednoj sedni(i posle dostavljanja predlo"a poslaničke "rupe.2. Dporedi+ oslovnik Earodne skup%tine 2epu#like 5r#ije . Od&ori 0arodne skupštine predstavljaju radna tela Ckupštine čije je osnivanje i nadležnost &liže odre4ena Poslovniko 0arodne skupštine Repu&like Cr&ije. 76< jedno "odišnje usvaja i'veštaj o stanju životne sredine u Repu&li(i koji podnosi Vlada i dr. 7-< donosi Ea0ionalni pro$ram za%tite životne sredine 'a period od naj anje deset "odina. čl. 72< jedno u 2 "odine usvaja i'veštaj Vlade o sprovo4enju 0a(ionalne strate"ije održivo" korišćenja prirodni$ resursa i do&ara. 1-6O2. 75< usvaja i'veštaj Vlade o reali'a(iji 0a(ionalno" pro"ra a. D 0arodnoj skupštini Repu&like Cr&ije i a -. 69O2. Froj članova od&ora utvr4uje se poslovniko # a &roj članova dru"i$ radni$ tela utvr4uje se odluko o nji$ovo o&ra'ovanju.35-. 5.6 7'vanično prečišćen tekst< čl.inansije# Od&or 'a industriju# Od&or 'a sao&raćaj i ve'e# Od&or 'a poljoprivredu# Od&or 'a 'dravlje i porodi(u# Od&or 'a 'aštitu životne sredine# Od&or 'a prosvetu# Od&or 'a kulturu i in.. 0ji$ov 'načaj je veliki i u o&lasti 'aštite životne sredine. Od&or ože o&ra'ovati podod&ore.2-9 2-6 2-9 Dporedi+ @akon o za%titi životne sredine# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. 0arodni poslani(i koji su članovi Vlade# ne o"u &iti članovi od&ora. D toku trajanja andata člana od&ora# na predlo" poslaničke "rupe# 0arodna skupština ože ra'rešiti člana od&ora i' reda članova te poslaničke "rupe pre isteka nje"ovo" andata i i'a&rati novo" člana od&ora. Pose&an 'načaj sa stanovišta 'aštite životne sredine i a Od#or za za%titu životne sredine* (dbor za zaštit životne sredine ra' atra predlo" 'akona# dru"o" propisa i opšte" akta i dru"a pitanja i' o&lasti siste a 'aštite i unapre4ivanja životne sredine# očuvanja i ra'voja prirodni$ i rado stvoreni$ vrednosti# ra(ionalno" korišćenja# sprečavanja i otklanjanja 'a"a4ivanja prirodni$ resursa# kao i dru"e načine i i'vore u"rožavanja životne sredine# i' o&lasti šu arstva# lovstva# ri&arstva i $idro eteorolo"ije.1.strate"iju održivo" korišćenja prirodni$ resursa i do&ara# 'a period od naj anje deset "odina. D slučaju prestanka andata članu od&ora# nje"ovo voljo ili voljo poslaničke "rupe kojoj pripada# do i'&ora novo" člana od&ora s atra se da preostali &roj članova od&ora čini nje"ov puni sastav# s ti što taj &roj ora &iti veći od polovine &roja članova od&ora utvr4eno" poslovniko .

1. Vlada jedanput u dve "odine podnosi i'veštaj 0arodnoj skupštini o reali'a(iji 0a(ionalno" pro"ra a. Einjeni(a da je životna sredina svaki dano sve u"roženija# da svakodnevno nestaju pojedini o&li(i &iljni$ i životinjski$ vrsta# sa o uka'uje na to da postojeće mere pravne zaštite još uvek nisu dovoljno e.. 2. 12# 95# :9 i dr. Planiranje i upravljanje 'aštito životne sredine o&e'&e4uje se i ostvaruje sprovo4enje Nacionalno! pro!rama zaštite životne sredine 7u dalje tekstu+ 0a(ionalni pro"ra < koji donosi 0arodna skupština 'a period od naj anje deset "odina. Dporedi+ Deklara0ije o ekolo%koj državi 8rnoj $ori# *Cluž&eni list @?*# &r. Dnapre4enje 'aštite životne sredine na "lo&alno planu# tre&a da prati i unapre4enje njene 'aštite na na(ionalno planu. ->O>1. De o"ra. Vlada jedanput "odišnje podnosi 0arodnoj skupštini i'veštaj o stanju životne sredine u Repu&li(i# što 'nači da jedno "odišnje 0arodna skupština usvaja i'veštaj o stanju životne sredine itd. Mato opredeljujući se i &oreći se 'a dostojanstvo čoveka po'vani s o da se &ori o i 'a dostojanstvo prirode*. EKO!OGKI O1FDDC1%0 1.ikasne# te da je# na taj način# svaki dano sve u"roženije . *Eovek i priroda u nje u i oko nje"a (elovito su jedno u svoji du&ina a i po svo s islu i na'načenju.0arodna skupština Repu&like Cr&ije# u okviru 'aštite životne sredine i a i odre4ene nadležnosti koje proističu i' sa o" 'akona.2-= Očuvanje i 'aštita životne sredine je pro&le koji se ne ože pos atrati isključivo od 'e lje do 'e lje već "lo&alno# nadna(ionalno. D tra"anju 'a novi i adekvatni rešenji a u unapre4enju 'aštite životne sredine# postojanje jedno" pose&no" parla entarno" poverenika 3 * ekološko! omb dsmanaF: čiji &i 'adatak# i' e4u ostalo" &io da prati pri enu 'akona i standarada i' o&asti ekolo"ije# 2-: 2-= Dporedi+ @akon o za%titi životne sredine# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. C ti u ve'i# naročito je 'načajno pitanje pravno" re"ulisanja 'aštite životne sredine i potre&a 'a unapre4enje njene insitu(ionalne or"ani'ovanosti u u ovoj o&lasti.eren(ija na tu te u# usvojen veliki &roj e4unarodni$ konven(ija i potpisan veliki &roj e4unarodni$ &ilateralni$ i ultilateralni$ u"ovora.unda entalno ljudsko pravo 3 pravo na život čoveka. 1-: . 0arodna skupština# tako4e# jedno u 2 "odine usvaja i'veštaj Vlade o sprovo4enju 0a(ionalne strate"ije održivo" korišćenja prirodni$ resursa i do&ara.ska ekspan'ija# privredne aktivnosti i nove te$nolo"ije# sa o su neki od ra'lo"a usled koji$ je pitanje očuvanja životne sredine postalo jedno od do inantni$ pitanja na kraju // veka. I' to" ra'lo"a# do sada je održan veliki &roj e4unarodni$ kon. Uvo'( (a"om ( Eovečanstvo je# usled nera(inalono" korišćenja prirode# na putu da dovede u pitanje svoju sopstvenu e"'isten(iju.5# čl.2-: 1. Cto"a je oduvek 'loupotre&u čoveka pratila 'loupotre&a prirode. )ako na pri er novi +akon o zaštiti životne sredine predvi4a da+ 0a(ionalnu strate"iju održivo" korišćenja prirodni$ resursa i do&ara 7u dalje tekstu+ 0a(ionalna strate"ija<# 'a period od naj anje deset "odina# donosi 0arodna skupština.2. Kako 'aštita ustavnosti i 'akonitosti# i uopšte 'aštita prava čoveka# jeste osnovni kvalitet jedno" oderno" de okratsko" društva# postavlja se pitanje unapre4enja 'aštite životne sredine na na(ionalno planu. 1-6O2.

/ta ! to Om74'sma(E *Institu(ija o &uds ana kao pose&no" o&lika kontrole uprave neposredno je pove'ana sa idejo ostvarivanja i 'aštite ljudski$ prava. 6>.R. 69.unk(ije# nije predodre4en da se &avi krupni pro&le i a# pa ni eventualno veliki ne'akonitosti a i nepravilnosti a na vr$u# što je 'adatak dru"i$ or"ana 7. i'd. Ona naročito dola'i do i'ražaja u skladu sa kon(ep(ijo so(ijalne države i uprave kao složeno" siste a re"ula(ije društveni$ pro(esa u ko e uprava prestaje &iti sa o jedna od tri pravne .inije prirode i sastoji se u 'au'i anju stava# i'nošenju išljenja i kritikovanju veliko" &roja anji$ povreda prava i pravičnosti# koje 7.dministrative Law# 6. M&o" to"a se o &uds an kod nas najčešće i de. On se &avi sitni # svakodnevni povreda a 'akona i propisa# povreda a i'a'vani nepravilni rado # ne(elis$odni ili sa ovoljni ponašanje # 3 a sitni$ i sitniji$ ne'akonitosti i nepravilnosti i a svuda 7.. 0je"ova delotvornost pro'ila'i# pre sve"a# i' nje"ove o"ućnosti da# na osnovu svo" i'veštaja parla entu# pažnju javnosti i parla enta skrene na žal&e "ra4ana*.. *O &uds anov 'adatak je no"o suptilniji i .. 6-=.N. D to s islu# ako su ovlašćenja o &uds ana nai'"led skro na# nje"ov 'načaj u 'aštiti 'akonitosti i prava "ra4ana je o"ro an. 1.. 1iodra" 8ovičić# Om#udsman D !uvar zakonitosti i prava $ra3ana# Institut 'a uporedno pravo# Feo"rad# 1>9># str. 1-= .251 *O &us anu nisu potre&na nikakva dru"a ovlašćenja do prava da pokreće postupak.unk(ije državne vlasti već postaje nosila( svakodnevni$ 'adataka i poslova či e uprava sve više širi do en svo" uti(aja a ti e i svoj 'načaj na svakodnevni život i rad "ra4ana. :9. *O &uds an# po prirodi svoje ulo"e i .2. 0a taj način e4uti # povećava se opasnost od nepravično"# ne'akonito" i protivpravno" rada uprave u kojoj u punoj eri tre&a da do4e do i'ražaja kontrolni e$ani'a o uds ana# koji 'a ra'liku od dru"i$ kontrolni$ e$ani'a a ne sa o da vrši nad'or nad 'akonitošću već i nad'or nad (elis$odnošću njeno" rada. OJ.ekat. 251 252 Ctevan !ilić# Upravno pravo# Cavre ena ad inistra(ija# Feo"rad# 1>>=# str.2-> Institu(ija o &uds ana uvedena je prvi put u politički siste Gvedske početko /I/ veka. *?ra4ani 'naju da u slučaju potre&e i aju ko e da se o&rate i da 'atraže po oć. or"ani uprave i služ&eni(i pak# osećaju da nad nji$ovi "lava a neprekido visi Da aklov ač# koji ože da i$ poseče ako nji$ov rad ne &ude u skladu sa 'akono i ad inistrativni standardi a. Nade# . 1iodra" 8ovičić# Om#udsman D !uvar zakonitosti i prava $ra3ana# Institut 'a uporedno pravo# Feo"rad# 1>9># str.iniše kao 'aštitnik prava "ra4ana*. O &uds an je u osnovi parla entarni poverenik čiji je osnovni 'adatak da o&e'&edi reži 'akonitosti i kro' nje"a osnovna prava "ra4ana od ne'akonito" postupanja uprave.<# tako da o &uds anov rad ože da &ude svuda dra"o(en*..< u'ete 'ajedno 3 o"u da &udu od 'natno" ne"ativno" uti(aja na rad javni$ or"ana i služ&enika*.pokreće postupak pred parla ento # in. Pre a to e# o &uds an spada u red oni$ ustanova čiji se 2-> 25.25.252 Pri to # sa a svest "ra4ana# sa jedne# i or"ana uprave# sa dru"e strane# i aju 'načajan e..<.2.or iše javnost o stanju životne sredine# rea"uje povodo predstavki i predlo"a "ra4ana i dru"o# 'načajno &i doprinelo unapre4enju očuvanja i 'aštite životne sredine# ali i sa o" prava na život čoveka. I.ord# 1>=2# str.

Prav(i "o$o. navedeno pre a+ Dra"aš Denković# Medijator D Le Mediateur& (ran0uski om#udsman& %nali Pravno" . 255 D savre eni pravni siste i a# o &uds an doprinosi jačanju poverenja "ra4ana u institu(ije države# što je od naročito" 'načaja u trenu(i a društveni$ kri'a kada jača pri at politike nad pravo # te kada je rad or"ana uprave često ne'akonit a poverenje "ra4ana u nji$ naj anje. -35# 1>>.unk(iju. Cvoji rado ekolo%ki om#udsman &i# kao poverenik 'akonodavno" tela tre&ao da štiti interese države# ali i individualne interese pojedina(a.1. 135# 1>=-. . dr.# @IRC Paris# 1>=1# str.. Pri to # ekološki o &uds an ne &i &io or"an parla enta u s islu da u parla ent ože i'davati konkretne nalo"e 'a nje"ov rad.ično" 'akonodavstava o 'aštiti podataka# svakako je i o&ra'ovanje pose&ni$ or"ana koji se# u jedno šire s islu o"u o'načiti kao o &uds an 'a 'aštitu lični$ podataka 7Data prote0tion Om#udsman<# 7.ekti a nji$ovo" rada# već koji vrši svoju . Dporedi+ Nalter ?ell$orn# Om#udsman .256 D to s islu# u unutrašnje 'akonodavstvu jedne 'e lje &i o"la e"istirati i ustanova ekološko! omb dsmana čiji &i se se" ent odnosio na kontrolu 7nad'or< nad rado ono" dela javne uprave# čija je nadležnost i delokru" u neposrednoj ili posrednoj ve'i sa 'aštito i očuvanje životne sredine. Ctevan !ilić# ravna in(ormatika# Feo"rad# 1>>1# str. D neki 'e lja a# danas postoje i pose&ne vrste o &uds ana. =13 1. Clično je i sa računovodstveni o &uds ano u I'raelu čiji se 'adatak svodi na ekono sko3računsku . )o &i tre&alo da &ude poverenik parla enta ko"a &i &irao parla ent prvenstveno i' reda diplo irani$ pravnika# nestranački$ ličnosti visoki$ oralni$ kvaliteta i spe(ijali'ovani$ i' o&lasti prava 'aštite životne sredine na odre4eno vre e 7dve ili četiri "odine<.# str. 1-> .or atički uslovi a*. Ctevan !ilić# Data rote0tion Om#udsman# M&ornik radova Pravno" .25*Pri ena 'akona nije ne inovo i pravičnost.-. 296. D Velikoj Fritaniji *opšta karakteristika spe(i.&.unk(iju i ne radeći ništa*. )o &i &io inokosni or"an# ada &i se sa ekolo%ki om#udsman nala'io na čelu i'vesno" alo" aparata ko"a &i pored 'a enika 25- 255 256 259 1iodra" 8ovičić# Om#udsman D !uvar zakonitosti i prava $ra3ana# Institut 'a uporedno pravo# Feo"rad# 1>9># str.akulteta u Feo"radu# &r. Cto"a &i edijator orao težiti da s anji 'loupotre&e i nepravde i tražiti puteve i' irenja "ra4ana i države*.2.'načaj i ulo"a ne ere isključivo e. 1.akulteta u Feo"radu# &r. 1iodra" 8ovičić# Om#udsman D !uvar zakonitosti i prava $ra3ana& Institut 'a uporedno pravo# Feo"rad# 1>9>. 2. >. 135# 1>=-# str..nd Others D 8itizenQ s rote0tors In Eine 8ountries # IarKard DniversitV Press# @a &rid"e# 1%# 1>9:# str.a! ko$o%ko2 om74'sma(a 0eka od svetski$ iskustava koja su ve'ana 'a uvo4enje# delovanje# postupanje i način rada institu(ije o &uds ana o"la &i se odnositi i na ustanovu ekolo%ko$ om#udsmana.nnuaire europeen dQadministration pu#li:ue# III# 1>=.>321. )ako na pri er# u Gvedskoj i 0orveškoj postoji i vojni o &uds an čiji je 'adatak sveden sa o na jedan se" ent 3 na nad'or nad pri eno 'akona od strane vojni$ starešina i vojne ad inistra(ije. 5. Dra"aš Denković# Medijator D Le Mediateur& (ran0uski om#udsman# %nali pravno" .. -35.akulteta u 0ovo Cadu &r.< kao konkretne i spe(ijali'ovane institu(ije 'aštite 'akonitosti slo&oda i prava "ra4ana# pose&no u odnosu na upravu u savre eni 3 in.259 D to s islu# najpre &i ustanovu ekolo%ko$ om#udsmana tre&alo uvesti 'akonski pute .

.25= Radi 'aštite ljudski$ prava i slo&oda# pre sve"a prava na 'dravu životnu sredinu# ekološki o &uds an &i kontrolisao pri enu 'akona i dru"i$ propisa i' o&lasti 'aštite životne sredine u or"ani a uprave. Dporedi+ 1iodra" 8ovičić# Om#udsman D !uvar zakonitosti i prava $ra3ana # Institut 'a uporedno pravo# Feo"rad# 1>9># str. daje išljenja i preporuke or"ani a uprave u ve'i sa postupanje i sprovo4enje 'akona i dru"i$ propisa koji se odnose na 'aštitu životne sredine. :>O2.25> Institu(ija ekološko" o &uds ana# o"la &i# u skladu sa uporedno3pravni iskustvi a u ve'i sa or"ani'a(ijo Kan(elarije o &uds ana# &iti ustanovljena i kao pose&no odeljenje pri institu(iji O &uds ana# tako što &i jedan od nje"ovi$ 'a enika &io nadležan 'a o&last 'aštite životne sredine. Bkolo%ki om#udsman &i orao parla entu da neposredno podnosi i'veštaj o svo radu jedno "odišnje.1>32.o"li da čine i# na pri er četiri diplo irana pravnika koja se &ave ovo pravno o&lašću# kao i četiri stručnjaka i' odre4eni$ o&lasti 7na pri er a"rono a# te$nolo"a# $idrolo"a i &iolo"a< koji &i činili str čn sl žb ekolo%ko$ om#udsmana* ored stru!ne služ#e ekolo%ko$ om#udsmana& morala #i postojati i administrativno-tehnička sl žba. 631. podnosi 'a$tev odnosno prijavu 'a pokretanje prekršajno"# krivično" ili dru"o" od"ovarajuće" postupka protiv . Ekološki o &uds an i a pravo da na predlo"e 'akona podnosi a and ane# kao i da prisustvuje sedni(a a 0arodne skupštine Repu&like Cr&ije 7u dalje tekstu+ 0arodna skupština<.ikasnost postupanja or"ana uprave.. redlo$ zakona o Earodnom advokatu# Vlada Repu&like Cr&ije# aj 2. Istovre eno# "odišnji i'veštaj je i način na koji &i se parla ent na su aran način upo'nao sa aktivnosti a ekološko" o &udsa ana. 1>32.unk(ionera. Daje išljenje o na(rti a 'akona i dru"i propisi a koji se tiču 'aštite životne sredine.25: 8edno od osnovni$ pitanja jeste i pitanje ovlašćenja odnosno nadležnosti ekolo%ko$ om#udsmana. 15. . Ekološki o &uds an je ovlašćen da pokreće postupak pred Dstavni sudo # kao i da ini(ira pokretanje postupka 'a donošenje novi$ i i' enu postojeći$ 'akona i dru"i$ propisa u o&lasti 'aštite životne sredine.. 0e'avisnost ekološko" o &uds ana o"ledala &i se# i' e4u ostalo"# u nje"ovoj slo&odi u po"ledu i'&ora služ&enika odnosno ličnosti koje će u u radu po a"ati. Cadržina "odišnje" i'veštaja parla entu &i se sastojala od slučajava koje je u toku "odine rešavao# a 'a koje on s atra da su od opšte" interesa.unk(ionera i 'aposleni$ u or"ani a uprave na slučajeve koje se odnose na kršenje prava na 'dravu životnu sredinu i da ini(ira pokretanje postupka ra'rešenja . Kontrola &i o&u$vatala 'akonitost# (elis$odnost i e.# čl. Od&or 'a 'aštitu životne sredine i Od&or 'a 25: 25= 25> Dporedi+ 1iodra" 8ovičić# Om#udsman D !uvar zakonitosti i prava $ra3ana # Institut 'a uporedno pravo# Feo"rad# 1>9># str.6.2. D kontroli pri ene 'akona i dru"i$ propisa o &uds an je ovlašćen da pokreće+ postupak ispitivanja povreda prava "ra4ana na 'dravu životnu sredinu. Radi šire" upo'navanja javnosti sa rado ekološko" o &uds ana# "odišnji i'veštaj &i orao &iti šta pan i kao takav# osi članovi a parla enta# orao &i &iti dostupan i široj javnosti. Dporedi+ @akon o @a%titniku $ra3ana# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r... D "odišnje i'veštaju# ekološki o &uds an &i o"ao da i'nese i svoje išljenje o nedosta(i a u postojeći 'akonski propisi a i' o&lasti ekološko" prava i da daje svoje predlo"e 'a nji$ovo preva'ilaženje.

po sopstvenoj ini0ijativi. Prituž&a se podnosi u roku od jedne "odine od dana učinjene nepravilnosti ili od dana donošenja poslednje" akta koji je odlučivano o spornoj stvari. :>O2. I'u'etno# o &uds an ože da pokrene postupak i kad nisu is(rpljena sva dru"a pravna sredstva# ako o(eni da &i 'a podnosio(a o"la nastupiti velika i nepopravljiva šteta ako &i se čekalo na okončanje postupka po redovni i vanredni pravni lekovi a. O &uds an će od&a(iti prituž&u+71< ako ne sadrži lične podatke podnosio(a.Post4"a(! ko$o%ko2 om74'sma(a Dkoliko se krene od klasični$ ovlašćenja o &uds ana 7narodno" advokata# 'ašttitnika "ra4ana<#26. Post panje po prit žbi Prituž&a se podnosi u pis eno o&liku# &e' pose&no utvr4ene . 75< ako nisu is(rpljena sva dru"a pravna sredstva 'a otklanjanje povrede# a on nije o(enio da &i 'a podnosio(a prituž&e u e4uvre enu nastupila nepopravljiva šteta i 76< ako je reč o ponovljenoj prituž&i# a nisu podneti novi doka'i. 1... Podnosila( prituž&e o&aveštava se o ra'lo'i a od&a(ivanja# u' savet o eventua3lni dru"i o"ućnosti a 'a pri&avljanje 'aštite. Earodnom advokatu# Vlada Repu&like Cr&ije# aj 2. redlo$ zakona o 151 .2. ekološki o &uds an &i o"ao da stupi u ak(iju na dva načina+ . 0. O &uds an ože da 'atraži od"ovarajuće podatke i o&aveštenja od or"ana uprave na čiji se rad prituž&a odnosi. 7-< ako ne sadrži dru"e propisane podatke# a podnosila( je u ostavljeno roku ne dopuni. Prepis išljenja dostavlja se or"anu uprave i podnosio(u prituž&e# koji o"u da stave pri ed&e u roku od 26. Or"an uprave dužan je da o &uds anu# u roku koji on odredi# dostavi sve tražene podatke i o&aveštenja i stavi na raspola"anje svu potre&nu doku enta(iju.* putem $ra3anske ini0ijative 7 žal&e#odnosno prituž&e "ra4ana< ili G. 0arodni advokat pokreće postupak kada su is(rpljena sva dru"a pravna sredstva 'a otklanjanje povrede na koju podnosila( uka'uje. I'u'etno# slepa i nepis ena li(a prituž&u o"u podneti us eno# na 'apisnik u stručnoj služ&i 0arodno" advokata.6. Dporedi+ @akon o @a%titniku $ra3ana# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r.or e i ne podleže plaćanju takse. O prituž&i koja uspunjava uslove 'a postupanje o &uds anO'aštitnik "ra4ana o&aveštava . Prituž&a sadrži na'iv or"ana na čiji se rad odnosi# opis povrede prava# činjeni(e i doka'e koji potkrepljuju prituž&u# podatke o to e koja su pravna sredstva iskorišćena i lično i e i adresu podnosio(a. %ko or"an uprave ne dostavi tražene podatke i o&aveštenja# o &uds an će o to e o&avestiti or"an koji vrši nad'or nad nje"ovi rado . Hunk(ioner je dužan da se u odre4eno roku i'jasni o prituž&i.. 72< ako je podneta po isteku propisano" roka. Kad utvrdi da ne a povrede prava ili dru"i$ nepravilnosti u radu or"ana uprave# o &uds an o&aveštava o to e podnosio(a prituž&e i or"an uprave čiji je rad &io pred et kontrole. %ko o &uds an utvrdi povredu prava ili dru"e nepravilnosti u radu or"ana uprave# sačinjava od"ovarajuće išljenje# sa preporuko 'a postupanje or"ana uprave.'dravlje 0arodne skupštine# 'ajednički su predložili a anda an na postojeći Predlo" 'akona o narodno advokatu# pre a ko e &i jedan od 'a enika &io 'adužen 'a o&last 'aštite životne sredine# 'dravlja i rodnu ravnopravnost.2.unk(ionera koji rukovodi or"ano uprave.

I. Kontrola &i o"la &iti vršena &e' pred$odne najave# či e &i &ili sprečeni ne"ativni praktični e. Kako su u ovoj o&lasti veo a česte povrede 'akona i pravičnosti od strane ono" dela javne uprave koja posredno ili neposredno i a ve'e sa 'aštito životne sredine# postoji potre&a 'a unapre4enje pravno" re"ulisanja i institu(ionalno" or"ani'ovanja u ovoj o&lasti.6. %ko or"an uprave ne o&avesti o &uds ana o predu'eti era a ili ne postupi po preporu(i# o &uds an o to e o&aveštava or"an koji vrši nad'or nad nje"ovi rado .261 /.unk(ionera ko"a postavlja ili i enuje Vlada# o &uds an ože da ini(ira pokretanje postupka 'a nje"ovo ra'rešenje. 1132-. %ko utvrdi ne'akonitost ili nepravilnost u radu . 71< Eeposrednim uvidom u rad i postupanje or$ana uprave& odnosno dru"e or"ani'a(ije nad kojo se proteže nje"ova nadležnost# o"ao &i &iti osnov 'a predu'i anje odre4eni$ ak(ija u skladu sa navedeni ovlašćenji a ekološko" o &uds ana..A/TITA ŽIVOTNE SREDINE Or"ani'a(ija državne vlasti u Cr&iji 'asniva se na bice"alnoj izvršnoj vlasti: odnosno podeli i'vršne "rane vlasti na njen inokosni deo 2 predsednika države# i kole"ijalni 3 Vladu# dok se ustavotvorna i 'akonodavna vlast nala'i u ruka a 0arodne skupštine. %ko je do povrede prava došlo povredo radne dužnosti ili radnjo koja i a o&eležje prekršaja ili krivično" dela# o &uds an ože da ini(ira pokretanje od"ovarajuće" postupka pred nadležni or"ano . C o&'iro na prisutnu činjeni(u da je životna sredina svaki dano sve više u"rožena# dovedeno je u opasnost i ustavno pravo "ra4ana na 'dravu životnu sredinu a posredno i sa o pravo na život čoveka. Pri to # svaka od ovi$ vlasti# iako ne'avisna# sa ostalna i od"ovorna 'a svoje poslove# u uravnoteženo odelu e4uso&ni$ odnosa 261 Dporedi+ @akon o @a%titniku $ra3ana# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. %ko se ni tada ne postupi po preporu(i# o u&ds an ože da o to e o&avesti javnost pute sredstava javno" in.ekti kontrole.or isanja. :>O2. Cudska vlast pripada sudovi a. Post panje po sopstvenoj inicijativi Ma ra'liku od individualni$ slučajeva koji su pred et žal&e# ekološki o &uds an postupa po sopstvenoj ini(ijativi kada je reč o pro&le i a od opšte" interesa# na osnovu sa'nanja do koji$ dola'i neposrednom uvidom ili putem %tampe ili dru$ih sredstava javno$ in(ormisanja. D tra"anju 'a novi i adekvatni rešenji a 'a unapre4enje 'aštite životne sredine# uvo4enje jedno" pose&no" parla entarno" poverenika oličeno" u ličnosti ekološko! omb dsmana# na osnovu i'neto"# nesu njivo da &i i alo nepro(enjiv 'načaj.petnaest dana od dana prije a. redlo$ zakon o narodnom advokatu# Vlada Repu&like Cr&ije# aj 2. O &uds an je dužan da o konačno išljenju o&avesti or"an uprave i podnosio(a prituž&e. 72< Eatpisi u %tampi i in(orma0ije o#javljene u dru$im sredstvima javno$ in(ormisanja tako4e o"u &iti 'načajan i'vor sa'nanja ekološko" o &uds ana. 0a osnovu takvi$ sa'nanja# ekološki o &uds an &i o"ao da predu' e odre4ene ak(ije po sopstvenoj ini(ijativi# koje u stoje na raspola"anju i koje &i &ile u skladu sa nje"ovi ovlašćenji a.2# čl. 2.VR/NA I UPRAVNA VLAST I . 152 ..

pre a svakoj dru"oj vlasti# i a o"ućnost uti(aja radi o&e'&e4enja skladnosti i e.ikasnosti ovo" odela. Dstav Cr&ije262 na opšti način odre4uje prin(ip podele vlasti+ ustavotvorna i 'akonodavna vlast pripada 0arodnoj skupštini# Repu&liku Cr&iju predstavlja i njeno državno ure4enje i'ražava Predsednik Repu&like# i'vršna vlast pripada Vladi# a sudska vlast pripada sudovi a. Maštita ustavnosti# kao i 'aštita 'akonitosti u skladu s Dstavo # pripada Dstavno sudu. 2.1. PREDCED0IK REPDF!IKE Predsednik Repu&like+ 71< predlaže 0arodnoj skupštini kandidata 'a predsednika Vlade, 72< predlaže 0arodnoj skupštini kandidate 'a predsednika i sudije Dstavno" suda, 7-< uka'o pro"lašava 'akone, 75< o&avlja poslove i' o&lasti odnosa Cr&ije sa dru"i država a i e4unarodni or"ani'a(ija a u skladu sa 'akono , 76< na predlo" Vlade# kada su na delu teritorije Cr&ije u"roženi &e'&ednost Repu&like Cr&ije# slo&ode i prava čoveka i "ra4anina ili rad državni$ or"ana# pro"lašava vanredno stanje i donosi akte 'a predu'i anje era koje takve okolnosti i'iskuju, 79< daje po ilovanja, 7:< o&avlja dru"e poslove u skladu sa Dstavo .260a osnovu Dstavo utvr4eni$ nadležnosti svakako da se ože odrediti i 'načaj Predsednika Repu&like 'aštiti životne sredine naročito u ve'i sa nje"ovi nadležnosti a da pro"lašava 'akone 7i' e4u ostalo" i one koje se neposredno i posredno odnose na 'aštitu životne sredine< i o&avlja poslove i' o&lasti odnosa Cr&ije sa dru"i država a i e4unarodni or"ani'a(ija a 7i' e4u ostalo" i na te u 'aštite životne sredine<. 1e4uti # Predsednik Repu&like ne a pose&ni$ ovlašćenja utvr4eni$ 'akono u o&lasti 'aštite životne sredine. 2.2. V!%D% Dstavo Cr&ije 71>>;< utvr4ene su i nadležnosti Vlade. Vlada+ 71< vodi politiku Repu&like Cr&ije i i'vršava 'akone# dru"e propise i opšte akte 0arodne skupštine u skladu s Dstavo , 72< donosi ured&e# odluke u dru"e akte 'a i'vršavanje 'akona, 7-< predlaže plan ra'voja# prostorni plan# &udžet i 'avršni račun, 75< predlaže 'akone# dru"e propise i opšte akte, 76< utvr4uje načela unutrašnje or"ani'a(ije inistarstava i dru"i$ or"ana uprave i pose&ni$ or"ani'a(ija, 79< us erava i uskla4uje rad inistarstva i pose&ni$ or"ni'a(ija, 7:< vrši nad'or nad rado inistarstava i pose&ni$ or"ani'a(ija, 7=< daje išljenje o predlo"u 'akona i dru"i$ propisa koji 0arodnoj skupštini podnosi dru"i predla"ač, 7>< o&avlja dru"e poslove u skadu sa Dstavo i 'akono .
262 26-

Dporedi+ Ustav 2epu#like 5r#ije# 1>>;# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. 1O>;# čl. >. Dporedi+ Ustav 2epu#like 5r#ije# 1>>;# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. 1O>;# čl. =-3=5.

15-

Vladu sačinjavaju predsednik& potpredsedni0i i ministri. Or"ani'a(ija i način rada i odlučivanja Vlade ure4uje se 'akono i poslovniko . Vlada i svaki njen član 'a svoj rad od"ovaraju 0arodnoj skupštini. 0arodna skupština ože i'"lasati nepoverenje Vladi ili pojedino njeno članu. Predlo" 'a i'"lasavanje nepoverenja Vladi ili pojedino njeno članu ože podneti naj anje 2; narodni$ poslanika. ?lasanju o nepoverenju Vladi ože se pristupiti tek posle tri dana od dana podnošenja predlo"a 'a i'"lasavanje nepoverenja. Predsednik vlade ože predložiti 0arodnoj skupštini ra'rešenje pojedini$ članova Vlade. Vlada kojoj je i'"lasano nepoverenje# koja je podnela ostavku ili kojoj je prestao andat# ostaje na dužnosti do i'&ora nove Vlade.265 D okviru ustavo utvr4eni$ nadležnosti Vlade# 'akoni a i' o&lasti 'aštite životne sredine utvr4eni su# i' e4u ostalo"# i njene pose&ne o&ave'e. )ako npr. @akonom o za%titi životne sredine je# i' e4u ostalo"# utvr4eno da Vlada+ reali'uje 0a(ionalnu strate"iju održivo" korišćenja prirodni$ resursa i do&ara pute planova# pro"ra a i osnova 'a svaki pojedinačni prirodni resurs ili do&ro, na osnovu podataka i eviden(ija o i'vršenju planova# pro"ra a i osnova# Vlada Repu&like Cr&ije jedanput u dve "odine podnosi i'veštaj 0arodnoj skupštini o reali'a(iji 0a(ionalne strate"ije, radi postepene pri ene standarda e isija i i isija i očuvanja prirodni$ vrednosti# Vlada ože# na odre4eno vre e# o"raničiti rad postrojenja i o&avljanje aktivnosti na odre4eno području# u skladu sa propisani "ranični vrednosti a i 0a(ionalni pro"ra o 'aštite životne sredine, Vlada utvr4uje kriteriju e 'a odre4ivanje statusa pose&no u"rožene životne sredine# odnosno statusa u"rožene životne sredine i 'a utvr4ivanje prioriteta 'a sana(iju i re edija(iju. D po"ledu supstan(i koje uništavaju o'onski o otač# Vlada propisuje+ 71< listu supstan(i koje oštećuju o'onski o otač čiji je uvo'# odnosno i'vo' 'a&ranjen, 72< listu supstan(i i proi'voda koji sadrže supstan(e koje oštećuju o'onski o otač# čiji je uvo'# odnosno i'vo' do'voljen, 7-< listu supstan(i i proi'voda koji sadrže supstan(e koje oštećuju o'onski o otač 'a pose&ne na ene. D slučaju udesa# 'a udese sa preko"ranični e.ekti a stanje u"roženosti životne sredine pro"lašava Vlada. Vlada jedanput u dve "odine podnosi i'veštaj 0arodnoj skupštini o reali'a(iji 0a(ionalno" pro"ra a 'aštite životne sredine. D o&lasti onitorin"a# Vlada donosi pro"ra onitorin"a 'a period od dve "odine.266 )ako4e# Vlada jedanput "odišnje podnosi 0arodnoj skupštini i'veštaj o stanju životne sredine u Repu&li(i. Ovaj I'veštaj sadrži naročito podatke o+ 71< stanju i pro ena a u životnoj sredini, 72< sprovo4enju Ctrate"ije# 0a(ionalno" pro"ra a i ak(ioni$ planova, 7-< sana(ioni planovi a i dru"i predu'eti era a, 75< .inansiranju siste a 'aštite životne sredine, 76< prioritetni o&ave'a a i era a u o&lasti siste a 'aštite životne sredine, 79< dru"i poda(i a 'načajni 'a upravljanje prirodni vrednosti a i 'aštito životne sredine i dr.269 2.-. DRS%V0% DPR%V% 2.&.1. F4(k#i! i or2a(i3a#i!a 'r,av( 4"rav

265 266

269

Dporedi+ Ustav 2epu#like 5r#ije# 1>>;# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. 1O>;# čl. >;3>5. Dporedi+ @akon o za%titi životne sredine# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. 1-6O2;;5# čl. 12# 51# 5-# 69# 92# 95# 9> i dr. Dporedi+ @akon o za%titi životne sredine# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. 1-6O2;;5# čl. :9.

155

Dstavo Cr&ije je utvr4eno da poslove državne uprave o&avljaju inistarstva. 1inistarstva pri enjuju 'akone i dru"e propise i opšte akte 0arodne skupštine i Vlade# kao i opšte akte predsednika Repu&like# rešavaju u upravni stvari a# vrše upravni nad'or i o&avljaju dru"e upravne poslove utvr4ene 'akono .26: @akonom o državnoj upravi 72;;6<26= utvr4eno je da poslove državne uprave o&avljaju inistarstva# te da se u sastavu inistarstva# radi o&avljanja i'vršni$ odnosno inspek(ijski$ i s nji a pove'ani$ stručni$ poslova# o"u o&ra'ovati or"ani uprave u sastavu instarstva 7uprave# inspektorati# direk(ije< ako nji$ova priroda ili o&i 'a$tevaju veću sa ostalnost od one koju i a sektor u inistarstvu. )ako4e# radi o&avljanja odre4eni$ stručni$ i dru"i$ poslova državne uprave o"u se o&ra'ovati i pose&ne or"ani'a(ije. )o 'nači da su or"ani državne uprave+ ministarstva# or$ani uprave u sastavu ministarstva i pose#ne or$aniza0ije. 1inistarstva i pose&ne or"ani'a(ije se o&ra'uju 'akono .26> Or"ani državne uprave+ učestvuju u o&ra'ovanju politike vlade, pripre aju 'akone# dru"e propise i opšta akta, prate stanje u o&lasti a i' svo" delokru"a, i'vršavaju 'akone i dru"e propise i opšte akte 0arodne skupštine i Vlade# odnosno o&e'&e4uju nji$ovo i'vršavanje, rešavaju u upravni stvari a, donose pravilnike# nared&e i uputstva# kada je to i'ričito 'akono ili propiso Vlade odre4eno, vrše inspek(ijski nad'or i o&avljaju stručne i dru"e poslove utvr4ene 'akono i dru"i propiso .29; 2.&.2. Or2a(i 'r,av( 4"rav 3(ača!(i 3a 3a%tit4 ,ivot( sr 'i( 0. 1inistarstvo na ke i zaštite životne sredine @akon o ministarstvima291 utvr4uje da+ 1inistarstvo nauke i 'aštite životne sredine o&avlja poslove državne uprave koji se odnose na+ siste # ra'voj i unapre4enje naučnoistraživačke delatnosti u .unk(iji naučno"# te$nološko" i privredno" ra'voja, utvr4ivanje i reali'a(iju politike i strate"ije naučno" i te$nološko" ra'voja, utvr4ivanje i reali'a(iju pro"ra a naučni$# te$nološki$ i ra'vojni$ istraživanja, usavršavanje kadrova 'a naučnoistraživački rad, utvr4ivanje i reali'a(iju inova(ione politike, podsti(anje te$nopredu'etništva# trans.era 'nanja i te$nolo"ija u privredu, ra'voj i unapre4enje inova(iono" siste a u Repu&li(i Cr&iji, ra'voj .unk(ionisanja siste a naučno3 te$nološki$ in.or a(ija i pro"ra a ra'voja naučno3te$nološke i in.or a(ione in.rastrukture, utvr4ivanje politike i strate"ije i'"radnje in.or a(iono" društva, pripre u 'akona# dru"i$ propisa# standarda i era u o&lasti elektronsko" poslovanja, pri enu in.or atike i interneta, pružanje in.or a(ioni$ uslu"a, ra'voj i unapre4enje akade ske računarske reže, koordina(iju u i'radi strateško3ra'vojni$ doku enata na nivou Repu&like Cr&ije, istraživanje u o&lasti nuklearne ener"ije, si"urnost nuklearni$ o&jekata, proi'vodnju i odla"anje radioaktivno" aterijala# i'u'ev u nuklearni ener"etski postrojenji a# kao i dru"e poslove odre4ene 'akono . $prava za zaštit životne sredine# kao or"an uprave u sastavu 1inistarstva nauke i 'aštite životne sredine# o&avlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na+ siste 'aštite i održivo" korišćenja prirodni$ &o"atstava# odnosno resursa 7va'du$a#
26: 26= 26> 29; 291

Dporedi+ Ustav 2epu#like 5r#ije# 1>>;# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. 1O>;# čl. >5. @akon o državnoj upravi# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. :>O2;;6. Dporedi+ @akon o državnoj upravi# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. :>O2;;6# čl. 1. st. 2. Dporedi+ @akon o državnoj upravi# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. :>O2;;6# čl. 12321. Dporedi+ @akon o ministarstvima# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. 1>O2;;5# =5O2;;5# čl. 15.

156

ra'voj postupaka 'a o&radu podataka o životnoj sredini i nji$ovu pro(enu.ikovani$ 292 Dporedi+ @akon o ministarstvima# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. proi'vodnju# pro et otrova i dru"i$ opasni$ aterija# i'u'ev dro"a i prekursora. odo&ravanje preko"ranično" pro eta otpada i 'aštićeni$ &iljni$ i životinjski$ vrsta. kontrola kvaliteta poljoprivredni$ proi'voda i pre$ra &eni$ proi'voda# vina# alko$olni$ i &e'alko$olni$ pića# voćni$ sokova# kon(entrisani$ voćni$ sokova# voćni$ nektara# voćni$ sokova u pra$u# ineralni$ voda# etanola# duvana i proi'voda od duvana u unutrašnje i spoljno pro etu. :. utvr4ivanje uslova 'aštite životne sredine u planiranju prostora i i'"radnji o&jekata. 159 . ekološki inspek(ijski nad'or na "rani(i# kao i dru"e poslove odre4ene 'akono . utvr4ivanje ispunjenosti uslova# pro(ena ri'ika i sprovo4enje era kontrole ve'ani$ 'a &iološku si"urnost kod o"raničene upotre&e# uvo4enja u proi'vodnju# stavljanje u pro et i uvo' "enetički odi.ika(ija i kontrola kvaliteta i pro eta se ena i sadno" aterijala. 292 D to s islu naj'načajnije je 1inistarstvo za poljoprivred : š marstvo i vodoprivred koje je povereno u nadležnost čitav ni' nadležnosti i' o&lasti 'aštite životne sredine# a ovde uka'uje o sa o na neke najvažnije+ predla"anje siste ski$ rešenja i era 'aštite pri uvo'u poljoprivredni$ i pre$ra &eni$ proi'voda.voda# 'e ljišta# ineralni$ sirovina# šu a# ri&a# divlji$ &iljni$ i životinjski$ vrsta<# i'radu strateški$ doku enata# planova i pro"ra a istraživanja u o&lasti održivo" korišćenja prirodni$ &o"atstava i o&novljivi$ i'vora ener"ije. preko"ranično 'a"a4enje va'du$a i vode. i'radu &ilansa re'ervi pod'e ni$ voda# nor ativa i standarda 'a i'radu "eološki$ karata. prikupljanje i o&jedinjavanje podataka o životnoj sredini# nji$ovu o&radu i i'radu i'veštaja o stanju životne sredine i sprovo4enju politike 'aštite životne sredine. 'aštitu od &uke i vi&ra(ija.5# =5O2. ruralni ra'voj.6# čl. utvr4ivanje i sprovo4enje 'aštite prirodni$ (elina od 'načaja 'a Repu&liku Cr&iju. . vo4enje podataka o naj&olji dostupni te$nika a i praksa a i nji$ovoj pri eni u o&lasti 'aštite životne sredine. o&e'&e4ivanje aterijalni$ i dru"i$ uslova 'a reali'a(iju ti$ pro"ra a.. saradnju sa Evropsko a"en(ijo 'a 'aštitu životne sredine 7EE%< i Evropsko režo 'a in. upravljanje otpado # i'u'ev radioaktivni otpado . inspek(ijski nad'or u o&lasti održivo" korišćenja prirodni$ &o"atstava i 'aštite životne sredine i u dru"i navedeni o&lasti a. upravljanje $e ikalija a.!encija za zaštit životne sredine# kao or"an u sastavu 1inistarstva nauke i 'aštite životne sredine# sa svojstvo pravno" li(a# o&avlja stručne poslove koji se odnose na+ ra'voj# uskla4ivanje i vo4enje na(ionalno" in.or a(ije i pos atranje 7EIO0E)<# kao i dru"e poslove odre4ene 'akono . /.or a(iono" siste a 'aštite životne sredine 7praćenje stanja činila(a životne sredine# katastar 'a"a4ivača i dr. ranu najavu ak(idenata. proi'vodnja# (erti. 1>O2. stručne poljoprivredne služ&e..5# :>O2.. osnove 'aštite životne sredine. praćenje kli atski$ pro ena. 'aštitu o'onsko" o otača. 1inistarstvo za poljoprivred : š marstvo i vodoprivred Pored 1inistarstva nauke i 'aštite životne sredine# i dru"a inistarstva# o"u i i aju odre4ene nadleženosti u o&lasti 'aštite životne sredine. siste 'aštite i unapre4enja životne sredine. i'radu pro"ra a istražni$ radova u o&lasti osnovni$ "eološki$ istraživanja koja se odnose na održivo korišćenje resursa# a 'a pod'e ne vode i detaljni$ istražni$ radova. 'aštitu prirode. pri'navanje i 'aštita sorti &ilja i rasa do aći$ životinja. 'aštita i korišćenje poljoprivredno" 'e ljišta. 'aštitu od joni'ujuće" i nejoni'ujuće" 'račenja.<.

kontrolu pri ene sredstava 'a 'aštitu &ilja. ure4enje vodni$ reži a. $prava za š me# kao or"an uprave u sastavu 1inistarstva poljoprivrede# šu arstva i vodoprivrede# o&avlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na+ politiku šu arstva. praćenje i održavanje reži a voda koji čine i prese(aju "rani(u državne 'ajedni(e Cr&ija i @rna ?ora i "rani(u i' e4u država člani(a# kao i dru"e poslove odre4ene 'akono . očuvanje šu a. siste atska eteorološka# kli atološka# a"ro ete3 orološka i $idrološka erenja i os atranja i sprovo4enje propisani$ i usa"lašeni$ 15: . očuvanje i održivo korišćenje &iljni$ i životinjski$ "enetički$ resursa 'a $ranu i poljoprivredu# kao i dru"i poslovi odre4eni 'akono . kontrolu se ena i sadno" aterijala u šu arstvu# kao i dru"e poslove odre4ene 'akono . kontrolu proi'vodnje i unutrašnji i spoljnji pro et lekova i &iološki$ sredstava 'a upotre&u u veterini# kao i dru"e poslove odre4ene 'akono . kontrolu sredstava 'a 'aštitu &ilja i 4u&riva u proi'vodnji# unutrašnje i spoljno pro etu.itosanitarni nad'or i inspek(iju u unutrašnje i spoljno pro etu &ilja# se ena i sadno" aterijala# kao i dru"e poslove odre4ene 'akono . Posebne or!anizacije @akonom o ministarstvima: o&ra'ovano je 1. $prava za zaštit bilja# kao or"an uprave u sastavu 1inistarstva poljoprivrede# šu arstva i vodoprivrede# o&avlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na+ 'aštitu &ilja od 'ara'ni$ &olesti i štetočina. sprovo4enje era 'aštite voda i plansku ra(ionali'a(iju potrošnje vode. vodosna&devanje# i'u'ev distri&u(ije vode. ?ep blička direkcija za vode# kao or"an uprave u sastavu 1inistarstva poljoprivrede# šu arstva i vodoprivrede# o&avlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na+ politiku vodoprivrede. kontrolu o&jekata 'a proi'vodnju $rane 'a životinje i neškodljivo uklanjanje leševa i otpadaka životinjsko" porekla# kao i o&jekata 'a nji$ovu preradu. unapre4enje i korišćenje šu a i divljači. veterinarsku i sanitarnu kontrolu u proi'vodnji i u unutrašnje i spoljno pro etu životinja# proi'voda# sirovina i otpadaka životinjsko" porekla# se ena 'a veštačko ose enjivanje# oplo4eni$ jajni$ ćelija 'a oplo4avanje životinja# e &riona i dru"i$ or"ani'a a i pred eta koji a se ože preneti 'ara'na &olest# $rane 'a životinje i ko ponenti 'a proi'vodnju $rane 'a životinje. 2epu#li!ki hidrometeorolo%ki zavod o&avlja stručne poslove koji se odnose na+ eteorološki# eteorološko3radarski# a"ro eteorološki i $idrološki os atrački i analitičko3pro"nostički siste . .<. 'aštitu od voda. pose&ni$ or"ani'a(ija 75ekretarijat za zakonodavstvo& 2epu#li!ki zavod za razvoj& 2epu#li!ki zavod za statistiku i dr*)* Ma o&last 'aštite životne sredine najveći 'načaj i a ?ep blički hidrometeorološki zavod. re"istra(iju i kontrolu rada o&jekata 'a proi'vodnju na irni(a životinjsko" porekla 7klani(e# lekare i dr. 4. višena ensko korišćenje voda. proi'vodnju i re"istra(iju sredstava 'a 'aštitu &ilja i is$ranu &ilja.or"ani'a a. D okviru ovo" inistarstva nala'e se i četiri or"ana uprave koji su 'načajni sa stanovišta 'aštite životne sredine+ $prava za veterin : kao or"an uprave u sastavu 1inistarstva poljoprivrede# šu arstva i vodoprivrede# o&avlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na+ 'dravstvenu 'aštitu životinja. sprovo4enje era 'aštite šu a i divljači.

.5# :>O2.ivot( sr 'i( 0ajveći &roj pravni$ nor i koje se odnose na 'aštitu životne sredine pripada upravno pravu# s o&'iro da se 'akoni a koji se donose u ve'i sa 'aštito životne sredine ili pojedini do&ri a životne sredine 7vode# va'du$# tlo# &iljni i životinjski svet i dr. saradnju u o&lasti e4unarodni$ $idrološki$ i eteorološki$ in....5# =5O2.< nastale &aš u okviru posebno! pravno! prava i u pojedini 'e lja a prerasle od pose&no" podsiste a upravno" prava u novu pose&nu pravnu dis(iplinu i "ranu prava.pro"ra a 'a kontrolu kvaliteta va'du$a# površinski$ voda i pod'e ni$ voda prve i'dani i padavina. 1>O2. Da &i pravo 'aštite životne sredine o"lo da sa uspe$o re! liše i smerava uti(aj čoveka na nje"ovo prirodno okruženje u (ilju 'aštite životne sredine i održanja ekološke ravnoteže# ono se u svojoj i'"radnji ora# u 'natnoj eri# oslanjati na elemente pravno! prava.inansijski i ekono ski intstru enti# onitorin"< kao i mere za#rane& o$rani!enja& nared#i i izdavanje dozvola vo3enje eviden0ije i dr. $idro eteorološku podršku rečnoj plovid&i.eri i $idros.eri. Mato i danas postoje išljenja da nor e o 'aštiti životne sredine ne predstavljaju pose&nu "ranu prava# već sa o i aju tenden(iju postepeno" osa ostaljivanja u pose&nu pod"rupu posebno! pravno! prava o&'iro da upravno pravo ostavlja dovoljno prostora 'a reali'a(iju normi prava za%tite životne sredine. D to s islu# osnovni instit ti pravno! prava: kao što su upravni 7inspek(ijski< nad'or# upravni postupak i upravni spor# istovre eno predstavljaju i osnov provere 'akonitosti osnovni$ prin(ipa 'aštite životne sredine a pravni akti i pravne radnje postaj veoma značajna pravna sredstva njene zaštite. O'(os 4"rav(o2 "rava i "rava 3a%tit .. odi. *0ije redak slučaj da su pravne nor e ekološko" prava 7. istraživanje pro(esa u at os.6# čl. &anku os otreni$ i i' ereni$ $idrološki$ i eteorološki$ podataka.< *preventivne mere za%tite životne sredine 7nor e e isije štetni$ aterija i kvaliteta životne sredine# standardi proi'voda# . i'radu predlo"a 'a korišćenje ener"etsko" poten(ijala Cun(a i vetra. 26. i'vršavanje e4unarodni$ o&ave'a u do enu eteorolo"ije i $idrolo"ije# kao i dru"e poslove odre4ene 'akono .&.. praćenje# anali'iranje i pro"no'iranje stanja i pro ena vre ena# kli e i voda# uključujući kvalitet va'du$a i voda.292.eri i ra'voj etoda i odela 'a pro"no'u vre ena# kli e i voda.<# u"lavno nastoji sprečiti 'a"a4ivanje životne sredine# njeno narušavanje i sl.&. ostvarivanje i čuvanje etalona i &aždarenje eteorološki$ i $idrološki$ instru enata.295 D svako slučaju# uti(aj upravno" prava na pravo 'aštite životne sredine je o"ro an.ika(iju vre ena. 29295 Dporedi+ @akon o ministarstvima# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. 0ai e# često se dešava da se upravno pravni nor a a# koji a se re"ulišu upravno pravni odnosi propisuju i 7. utvr4ivanje stepena "radoopasnosti i delovanje na "radonosne o&lake# uključujući i dru"e vidove veštačko" uti(aja na vre e.. 2232-. 15= . i'vesni 'a&rana a ili kro' i'davanje odre4eni$ nare4enja i predu'i anje odre4eni$ ak(ija i era radi sprečavanja štetno" dejstva koje pojedine aktivnosti o"u i ati na odre4ena do&ra životne sredine. Dra"olju& Kavran# ?ordana Petković# Mesto i ulo$a prava životne sredine u pravnom sistemu 5avezne 2epu#like "u$oslavije# ravo i životna sredina 7z#ornik radova<# Feo"rad# 1>>:# str. Cve te nor e svakako spadaju u ekolo%ko upravno pravo# jer se ti nor a a predvi4aju i pojedine vrste sank(ija 7van krivični$< 'a nei'vršenje odnosno nesprovo4enje o&ave'a sadržani$ u ti propisi a.eri i $idros.or a(ioni$ siste a. ra'voj etoda# operativno os atranje i najavu pojava nepo"oda u at os.

DporediO @akon o upravnim sporovima& *Cluž&eni "lasnik RC* &r.5. 59O>9 čl.. On tre&a da spreči štetna dejstva po životnu sredinu koja &i o"la da proi'a4u i' nekontrolisano" te$nološko" ra'voja.aune# nji$ovi$ ra'vojni$ o&lika i delova pod uslovo da je i'data i'vo'na do'vola i dr. Ctevan !ilić# Upravno pravo 7dru$o izmenjeno i dopunjeno izdanje)# Feo"rad# 1>>=# str. Pre sve"a# to su nare3enja* /3 Nare. 1-6O.< Dozvole su konstitutivni upravni akti kojima nadležni or$ani odo#ravaju trajnije vr%enje neke delatnosti 7***)& dok su odo#renja konstitutivni upravni akti& kojma se& po pravilu& odo#rava jednokratno o#avljanje neke radnje* *29: Do'vole 7odo&renja< su najčešće jednostavni upravni akti ada se o"u pojaviti i kao z#irni 3 odnosno kao akti u čije donošenju učestvuju dva ili više ovlašćeni$ donosila(a. čl. Dporedi+ @akon o za%titi životne sredine# *Cluž&eni "lasnik RC* &r..inisan kao 7.lore i . 15> . +načaj pravno! akta ekološkoj zaštiti prema važe*im zakonskim propisima Delatnost uprave u ve'i sa 'aštito životne sredine prvenstveno dola'i do i'ražaja u vršenju upravno" 7i inspek(ijsko"< nad'ora dono%enjem upravnih akata i preduzimanjem upravnih radnji.0. Pored do'vola i odo&renja pre a sadržini ože o ra'likovati i dru"e vrste konstitutivni$ upravni$ akata koji dola'e do i'ražaja u ekološkoj 'aštiti.< ili konketne 'a&rane da se nešto ne s e činiti.. I' to" ra'lo"a# ora o najpre odrediti poja upravno" postupka i upravne stvari. 9.. 296 Pre a Makonu o upravni sporovi a# upravni akt je de. Upravni postupak se na osnovu 'akonski$ tekstova 7npr. 2=# 65 i dru"iZ Crevan !ilić# Upravno pravo 7dru$o izmenjeno i dopunjeno izdanje)# Feo"rad# 1>>=# str.lore i .299 Vršenje upravno" nad'ora u o&lasti 'aštite životne sredine i a najpre preventivni karakter. Makona o opšte upravo postupku< ože odrediti kao *'akono re"ulisan postupak# odnosno redosled radnji i odluka# u koji a se# neposredno pri enjujući 'akon ili dru"i propis# rešava neka upravna stvar. )ako je @akonom o za%titi životne sredine 5r#ije29= predvi4eno da inistarstvo 7nadležno 'a poslove životne sredine< na pri er ože izdati dozvole 'a 71< korišćenje ekološko" 'naka. 29> D odnosu na 'aštitu životne sredine one naročito dola'e do i'ražaja u vršenju inspek0ijsko$ nadzora. Dok 296 299 29: 29= 29> Ctevan !ilić# Upravno pravo 7dru$o izmenjeno i dopunjeno izdanje)# Feo"rad# 1>>=# str. 12.< *akt kojim državni or$an& preduze6e ili dru$a or$aniza0ija u vr%enju javnih ovla%6enja re%ava o pravu ili o#avezi (izi!ko$ li0a ili pravno$ li0a ili dru$e stranke u upravnoj stvari*.aune# nji$ovi$ ra'vojni$ o&lika i delova# pod uslovo da uvo'# odnosno i'vo' nije 'a&ranjen# odnosno da i've'ena količina ili &roj pri eraka u"roženi$ i 'aštićeni$ vrsta divlje .aune neće u"ro'iti opstanak te vrste u Repu&li(i# kao i pod dru"i uslovi a propisani 'akono ..lore i ... 259325:. tran'it u"roženi$ i 'aštićeni$ vrsta divlje . 72< uvo' i i'vo' u"roženi$ i 'aštićeni$ vrsta divlje .. 8edna od naj'načajniji$ mera preventivno$ karaktera u ekolo%koj za%titi predstavljaju odred#e zakona koje predvi3aju za#ranu vr%enja izvesnih delatnosti koje su takve prirode da o"u prou'rokovati 'a"a4ivanje životne sredine# dok se ne pri&avi dozvola 7odo#renje) nadležno" državno" or"ana 'a o&avljanje takve delatnosti.< Dpravna stvar je pravna situa(ija u kojoj se rešava o pravi a# o&ave'a a ili pravni interesi a pojedin(a ili pravno" li(a u pojedinačno slučaju. 259325:.. 03 &ozvole i odobrenja su upravni akti koji su doneti u upravnom postupku* 2e! je o konstitutivnim upravnim aktima kojima se stvara 7konstitui%e) novo stanje u pravnom poretku* *To je upravni akt koji sam po se#i 7per se) stvara 7menja ili ukida)& neku pravnu situa0iju 7. 7.enja su konstitutivni upravni akti koji a se i'daju konkretne 'apovesti da se nešto učini 7.

0ji$ ože o odrediti kao *ukupnost no"o&rojni$ i ra'novrsni$ pojedinačni$ akata i radnji koje uprava donosi ili o&avlja# a koje ne aju neposredno pravno dejstvo 7. 75< 'a&rani uništavanje i oštećivanje divlje . Clične 'a&rane utvr4ene su i novi 'akono + 1inistarstvo 'a nauku i 'aštitu životne sredine ože 'a&raniti proi'vodnju i pro et odre4eni$ proi'voda i vršenje odre4eni$ aktivnosti# na odre4eno vre e ili na delu teritorije Repu&like# odnosno autono ne pokrajine# odnosno jedini(e lokalne sa ouprave radi sprečavanja u"rožavanja životne sredine ili 'dravlja ljudi. 2:1. 16.aune# nji$ovi$ ra'vojni$ o&lika i delova čiji je pro et 'a&ranjen e4unarodni u"ovori a. Ctevan !ilić# Upravno pravo 7dru$o izmenjeno i dopunjeno izdanje)# Feo"rad# 1>>=# str.do'vole i odo&renja i aju u ekološkoj 'aštiti prvensteveno preventivni 'načaj# nare3enja 7odnosno 'a&rane< se i'riču u o&liku upravno" akta u"lavno kada je već došlo do kršenja 'akonski$ propisa i' o&lasti 'aštite životne sredine.. Dporedi+ @akon o za%titi životne sredine# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. Opširnije je Dporedi+ @akon o za%titi životne sredine# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. Pola'eći od kon(ep(ije da upravna delatnost predstavlja vršenje javne služ&e# 'a upravne radnje se ože reći da predstavljaju aterijalne akte i radnje koji a uprava pruža "ra4ani a t'v. 03 &ok mentovanje. 1-6O2. javne uslu$e. d< prinudne radnje. 7-< 'a&rani unošenje i "ajenje .or a(ioni siste 2:. utvr4eno da je u vršenju nad'ora nad pri eno ovo" 'akona# inspektor ovlašćen da+ 71< naredi u odre4eno roku otklanjanje nepravilnosti u sprovo4enju era 'aštite# rekultiva(ije i sana(ije životne sredine pri korišćenju prirodni$ resursa i do&ara. 0ikola Ctjepanović# Upravno pravo II# Feo"rad# 1>:-. 1-6O.ikasno" identi. 1>325.ikovanja# klasi.2:2 D to s islu# pre a išljenju pojedini$ autora# 2:ože o ra'likovati sledeće osnovne kate"orije upravi$ radniji+ a< doku entovanje.lore i . &< saopštavanje (< pri anje i'java. 1. 1-6O. čl.. 72< 'a&rani korišćenje ili upotre&u prirodni$ resursa i do&ara &e' odo&renja ili protivno odo&renju i naloži sana(iju# odnosno predu'i anje dru"i$ od"ovarajući$ era 'aštite. 2adnje dokumentovanja 7odnosno vo4enja eviden(ije i i'davanja uverenja< dola'e do puno" i'ražaja u 'akoni a koji se odnose na 'aštitu životne sredine.aune i nji$ovi$ staništa. 61. One# u punoj eri# dola'e do i'ražaja u 'aštiti životne sredine. . Ctevan !ilić# Upravno pravo 7dru$o izmenjeno i dopunjeno izdanje)# Feo"rad# 1>>=# str.5.2:1 2. )ako je na pri er# o če u je već &ilo reči# @akonom o za%titi životne sredine 5r#ije2:. +načaj pravnih radnji zaštiti životne sredine Pored upravni$ akata# u 'aštiti životne sredine veliki 'načaj i aju i pravne radnje. Pod doku entovanje se podra'u evaju ra'novrsne radnje &eleženja odre4eni$ činjeni(a# okolnosti ili stanja odnosno vo4enje eviden(ije i radnje i'davanja akata koji a se to potvr4uje. str.. )ako na pri er# radi e.>3116. 2:132::.<.5# čl. 79< 'a&rani proi'vodnju i pro et prevo'ni$ sredstava koja ne ispunjavaju uslove u po"ledu e isije 'a o&ilne i'vore 'a"a4ivanja i dr.lore i . In. @akon o za%titi životne sredine 5r#ije2:5 sadrži ni' odred&i koje se odnose na propisivanje i vo4enje eviden(ije.aune inostrano" porekla radi slo&odno" naseljavanja u prirodi# a koje &i o"le u"ro'iti auto$tone vrste i nji$ovo rasprostranjenje. čl.ikovanja# o&rade# praćenja i eviden(ije prirodni$ vrednosti i upravljanja životno sredino u Cr&iji se uspostavlja i vodi in(orma0ioni sistem za%tite životne sredine.5.lore i . 2:1 2:2 2:- 2:5 Dporedi+ @akon o za%titi životne sredine# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. 76< 'a&rani uvo' i i'vo' u"roženi$ i 'aštićeni$ vrsta divlje . :53:6# 2= i dr.

2:6 2:9 2:: 2:= Dporedi+ @akon o za%titi od jonizuju6ih zra!enja# *Cluž&eni "lasnik RC*# 59O>9# čl. praćenju stanja i 'aštiti životne sredine.lore i . Pri anje i'java je još jedna aterijalna radnja uprave.or a(ioni siste vodi %"en(ija 'a 'aštitu životne sredine. 5-. Or"an jedini(e lokalne sa ouprave donosi akt o uvo4enju pose&ni$ era i o&aveštava javnost ako je 'a"a4enje o"raničeno na teritoriji jedini(e lokalne sa ouprave i ne a uti(aja na šire područje.$en0ija za za%titu životne sredine vodi inte"ralni katastar 'a"a4ivača kao o&ave'nu radnju vo4enja služ&ene eviden(ije. čl. naučno3te$nički in. ra' eni in. )ako# @akonom o za%titi životne sredineG. D ovo slučaju je vo4enje eviden(ije kao upravno javno ovlašćenje povereno navedeni pravni li(i a. @akonom o za%titi od jonizuju6ih zra!enja2:6 utvr4eno je da je pravno li(e# koje proi'vodi# prera4uje i koristi ili skladišti nuklearne aterije# dužno da vodi propisanu eviden0iju o ti aterijali a po 'ona a aterijalni$ &ilansa.aune odnosno nji$ov tran'it i dr. One o"u &iti osnov 'a pokretanje upravno" postupka i donošenje upravno" akta# povod 'a i'davanje uverenja na osnovu služ&ene eviden(ije ali i povod 'a o&aveštavanje javnosti. 1inistar propisuje kriteriju e 'a donošenje akta i način upo'orenja javnosti. Dporedi+ @akon o za%titi od jonizuju6ih zra!enja# Cluž&eni list CR8 59O>9. /3 Saopštavanje.o&e'&e4uje . -1.or a(ija a o planski era a preven(ije. 'akonodavni # ad inistrativni i or"ani'a(ioni i strateški era a..ikovanje# održavanje# pre'enta(iju i distri&u(iju nu erički$# opisni$ i prostorni$ &a'a podataka o+ kvalitetu ediju a životne sredine. Pod saopštavanje podra'u eva o ra'novrsne radnje o&aveštavanja# stavljanja do 'nanja# upo'oravanja ili davanja saveta "ra4ani a i dru"i 'ainteresovani li(i a o postojanju odre4eni$ činjeni(a# okolnosti ili stanja. 161 . D to s islu# radnje pri anja i'java# kao upravne radnje# posredno o"u i ati 'načaj i u 'aštiti čovekove sredine..or a(ioni siste i a i dr.. In. Dporedi+ @akon o za%titi životne sredine# C" RC 1-6O.or a(ija sa dru"i in.5# član 52. 43 Primanje izjava. 2:2. I'jave 'ainteretesovani$ li(a o"u i ati ra'ličite o&like i 'načaj. Pose&nu vrstu uverenja predstavljaju ra'ne le"iti a(ije koji a se utvr4uje indentit li(a 7lična karta# pasoš i dr.<. Makono je tako4e predvi4eno da nadležni save'ni or"an vodi eviden0iju o nuklearni aterijali a 'a sve propisane 'one aterijalni$ &ilansa 7.K je odre4eno da 1inistarstvo o&aveštava javnost i donosi akt o uvo4enju pose&ni$ era u slučajevi a neposredne opasnosti ili prekoračenja propisani$ "ranični$ vrednosti 'a"a4enja. )ako4e# .< Clično je predvi4eno i @akonom o za%titi od jonizuju6ih zra!enju2:: pre a ko e inspektori# u vršenju inspek(ijsko" nad'ora# oraju i ati služ&enu le"iti a(iju kojo se potvr4uje nji$ovo služ&eno svojstvo. 0ju čine ra'novrsne radnje koji a uprava dola'i do sa'nanja o odre4eni činjeni(a a i okolnosti a. Uverenja predstavljaju pose&nu vrstu javni$ isprava koji a se potvr4uje postojanje ili nepostojanje neke činjeni(e koja je relevantna 'a odre4enu pravnu situa(iju. Dporedi+ Ctevan !ilić# Upravno pravo 7dru$o izmenjeno i dopunjeno izdanje)# Feo"rad# 1>>=# str.or iranje# klasi.< itd. Ministarstvo vodi re"istar do'vola koji se odnose na uvo' i i'vo' u"roženi$ i 'aštićeni$ vrsta divlje .. Ove upravne radnje dola'e do i'ražaja i u 'aštiti čovekove sredine. Osnovna ra'lika i' e4u uverenja i upravno" akta proi'ila'i i' činjeni(e da uverenja neposredno ne proizvode pravna dejstva. 1e4uti # u šire s islu# pod uverenje se podra'u evaju još i ra'ne isprave# le"iti a(ije# potvrde 7.2:9 Da &i uverenje i alo sna"u javne isprave potre&no je da "a i'da nadležni or$an na osnovu služ#ene eviden0ije.

7-< i'vrši svaki pre"led# osi stanova i dru"i$ prostorija# 'a čiji je pre"led potre&an sudski nalo".. Pre a su#jektima koji raspolažu ovla%6enjima za vr%enje prinudnih radnji# ra'likuju se prinudne radnje koje vrše isključivo or"ani uprave i prinudne radnje koje o"u predu'i ati dru"i su&jekti koji a je povereno javno ovlašćenje i dr. 2:> 2=. Pre a @akonu o na0ionalnim parkovima:2=. 2>O>-. 75< privre eno odu' e pred ete koji a je i'vršen prekršaj ili krivično delo i pred ete koji su nastali ili pri&avljeni i'vršenje takvo" dela 7. 162 . )e prinudne radnje su da+ 71< le"iti iše li(a u na(ionalno parku.< i 76< da privede nadležno or"anu unutrašnji$ poslova li(e &e' lični$ isprava# 'atečeno u vršenju prekršaja ili krivično" dela.. nad'ornik na(ionalno" parka ože# na osnovu 'akono povereni$ upravni$ javni$ ovlašćenja predu'i ati i odre4ene prinudne radnje. Prinudne radnje uprave dola'e do i'ražaja i u 'aštiti čovekove sredine. Prinudni radnja a or"ani uprave na eću neko su&jektu ponašanje koje taj su&jekt na osnovu svoje volje ne &i oda&rao. 16. čl. 2:5.53 Prin dne radnje. Prinudne radnje uprave u 'aštiti čovekove okoline najpre dola'e do i'ražaja u i'vršenju pojedinačni$ upravni$ akata# ada o"u &iti propisana i neposredno na osnovu 'akona. Dporedi+ Ctevan !ilić# Upravno pravo 7dru$o izmenjeno i dopunjeno izdanje)# Feo"rad# 1>>=# str. Dporedi+ @akon o na0ionalnim parkovima# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r. One# po pravilu# dola'e do i'ražaja u situa(iji kada tre&a pristupiti prinudnom izvr%enju upravnih akata ali i u slučajevi a kada postoje 'akonska ovlašćenja 'a nji$ovu pri enu. D zavisnosti od o#jekta primene& ože o ra'likovati one koje se vrše pre a stvari a i one koje se pri enjuju pre a li(i a. D to s islu# u zavisnosti od pravno$ osnova& ra'likuje o prinudne radnje koji a se i'vršavaju pojedinačni akti i prinudne radnje koje se vrše neposredno na osnovu 'akona. 72< i'vrši pre"led svi$ vrsta vo'ila ili tovara. 2:> Prinudne radnje uprave o"u se vršiti sa o ukoliko 'a to postoji ustavo i 'akono i'ričito predvi4en osnov i sa o u stro"o propisano postupku.

j životn sredin * Cluž&eno ili od"ovorno li(e koje protivno propisi a o 'aštiti# očuvanju i unapre4enju životne sredine do'voli i'"radnju# stavljanje u po"on ili upotre&u 2=1 Dra"olju& Kavran# ?ordana Petković# Mesto i ulo$a prava životne sredine u pravnom sistemu 5avezne 2epu#like "u$oslavije# ravo i životna sredina 7z#ornik radova<# Feo"rad# 1>>:# str. nedo'voljena i'"radnja nukelarni$ postrojenja. Ko kršeći propise o 'aštiti# očuvanju i unapre4enju životne sredine 'a"adi va'du$# vodu ili 'e ljište u većoj eri ili na šire prostoru# ka'niće se 'atvoro do tri "odine.enje životne sredine. %ko je delo učinjeno i' ne$ata# učinila( će se ka'niti novčano ka'no ili 'atvoro do jedne "odine. 43 Protivpravna iz!radnja i stavljanje po!on objekata i postrojenja koja za!a.A/TITA ŽIVOTNE SREDINE -. %ko je usled dela došlo do uništenja ili oštećenja životinjsko" ili &iljno" sveta veliki$ ra' era ili do 'a"a4enja životne sredine u toj eri da su 'a nje"ovo otklanjanje potre&ni duže vre e ili veliki troškovi# učinila( će se ka'niti 'atvoro od jedne do osa "odina. Pored krivično"# ože se "ovoriti i o kaznenom pravu u s islu privredni$ prestupa i prekršaja u ve'i sa koji a dola'i do i'ražaja ve'a i' e4u prekršajno" prava i prava privredni$ prestupa s jedne# i prava 'aštite životne sredine# s dru"e strane. %ko je usled dela došlo do 'a"a4enja životne sredine# učinila( će se ka'niti 'a krivično delo 'a"a4enja životne sredine. D to s islu# no"e 'a&rane u ve'i sa 'aštito životne sredine praćene su istovre eno krivično3pravni sank(ija a.6< predvi4a pose&no po"lavlje koje se odnosi na krivična dela protiv životne sredine+ 'a"a4enje životne sredine. uništenje# oštećenje i i'nošenje u inostranstvo 'aštićeno" prirodno" do&ra. 0or a a krivično" prava sank(ioniše se ono ponašanje koje je suprotno aterijalni odred&a a ekološko" karaktera# u če u se i o"leda snažna ve'a i' e4u ove dve "rane prava. SUDS*A . nepredu'i anje era 'aštite životne sredine.&. 0a ovo estu po enuće o sa o neka krivična dela. Cluž&eno ili od"ovorno li(e koje ne predu' e propisane ere 'aštite životne sredine# ili ne postupi po odlu(i nadležno" or"ana o predu'i anju era 'aštite životne sredine# ka'niće se novčano ka'no ili 'atvoro do jedne "odine. /3 Nepred zimanje mera zaštite životne sredine. u&ijanje i učenje životinja i dr. unošenje opasni$ aterija u Cr&iju i nedo'voljeno prera4ivanje# odla"anje i skladištenje opasni$ aterija.2=1 0ovi Krivični 'akonik Cr&ije 7okto&ar 2. Osnovni prin(ip krivično" prava je prin(ip su#jektivne od$ovornosti odnosno od"ovornosti na osnovu krivi(e. %ko je usled dela došlo do uništenja ili oštećenja životinjsko" ili &iljno" sveta veliki$ ra' era ili do 'a"a4enja životne sredine u toj eri da su 'a nje"ovo otklanjanje potre&ni duže vre e ili veliki troškovi# učinila( će se ka'niti 'atvoro od šest ese(i do pet "odina. povreda prava na in. 03 +a!a. protivpravna i'"radnja i stavljanje u po"on o&jekata i postrojenja koja 'a"a4uju životnu sredinu. KRIVIE0O3PR%V0% M%G)I)% SIVO)0E CREDI0E Krivično3pravna 'aštita životne sredine ostvaruje se pred sudovi a. %ko je delo učinjeno i' ne$ata# učinila( će se ka'niti novčano ka'no ili 'atvoro do šest ese(i.. oštećenje o&jekata i ure4aja 'a 'aštitu životne sredine.or isanje o stanju životne sredine.1. 16- . 2-. %ko i'rekne uslovnu osudu# sud ože odrediti o&ave'u učinio(u da u odre4eno roku predu' e odre4ene propisane ere 'aštite# očuvanja i unapre4enja životne sredine.

%ko i'rekne uslovnu osudu sud ože odrediti o&ave'u učinio(u da u odre4eno roku predu' e odre4ene ere u (ilju otklanjanja štetni$ posledi(a po životnu sredinu. 23 $bijanje i m čenje životinja. Ko uništi ili ošteti pose&no 'aštićeno prirodno do&ro# ka'niće se 'atvoro od tri ese(a do pet "odina. G3 P stošenje š ma. %ko i'rekne uslovnu osudu sud ože odrediti o&ave'u učinio(u da u odre4eno roku predu' e odre4ene propisane ere 'aštite# očuvanja i unapre4enja životne sredine. Ko 'loupotre&o svo" služ&eno" položaja ili ovlašćenja do'voli ili o o"ući da se u Cr&iju unesu aterije ili otpatke# ili o o"ući da se takve aterije ili otpat(i prevo'e# prera4uju# odlažu# sakupljaju ili skladište# ka'niće se 'atvoro od šest ese(i do pet "odina. C3 $nošenje opasnih materija Srbij i nedozvoljeno prera. Ko protivno propisi a ili nared&a a nadležni$ or"ana vrši seču ili krčenje šu e# ili ko oštećuje sta&la ili na dru"i način pustoši šu e ili o&ori jedno ili više sta&ala u parku# drvoredu ili na dru"o estu "de seča nije do'voljena# ka'niće se novčano ka'no ili 'atvoro do jedne "odine. 53 (šte*enje životne sredine. Ko protivno propisi a i've'e ili i'nese u inostranstvo prirodnu retkost ili pose&no 'aštićenu &iljku ili životinju# ka'niće se 'atvoro od tri ese(a do tri "odine. B3 Povreda prava na in"ormisanje o stanj životne sredine. %ko je delo učinjeno i' ne$ata# učinila( će se ka'niti novčano ka'no ili 'atvoro do šest ese(i. @3 $ništenje: ošte*enje i iznošenje inostranstvo zašti*eno! prirodno! dobra. 165 . Ko or"ani'uje vršenje dela# ka'niće se 'atvoro od jedne do osa "odina. %ko je usled dela došlo do u&ijanja# učenja ili povre4ivanja veće" &roja životinja# ili je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada pose&no 'aštićeni životinjski vrsta a# učinila( će se ka'niti novčano ka'no ili 'atvoro do tri "odine. Ko protivno propisi a uskrati podatke ili da neistinite podatke o stanju životne sredine i pojava a koji su neop$odni 'a pro(enu opasnosti po životnu sredinu i predu'i anje era 'aštite života i 'dravlja ljudi# ka'niće se novčano ka'no ili 'atvoro do jedne "odine. Ko delo i'vrši u 'aštićenoj šu i# na(ionalno parku ili u dru"oj šu i sa pose&no na eno # ka'niće se 'atvoro od tri ese(a do tri "odine.o&jekata ili postrojenja ili pri enu te$nolo"ije koji a se u većoj eri ili na šire prostoru 'a"a4uje životna sredina# ka'niće se 'atvoro od šest ese(i do pet "odina. %ko je usled dela došlo do uništenja životinjsko" ili &iljno" sveta veliki$ ra' era ili do 'a"a4enja životne sredine u toj eri da su 'a nje"ovo otklanjanje potre&ni duže vre e ili veliki troškovi# učinila( će se ka'niti 'atvoro od jedne do osa "odina. Ko kršeći propise u&ije# povredi ili uči životinju# ka'niće se novčano ka'no ili 'atvoro do šest ese(i. %ko je usled dela došlo do uništenja životinjsko" ili &iljno" sveta veliki$ ra' era ili do 'a"a4enja životne sredine u toj eri da su 'a nje"ovo otklanjanje potre&ni duže vre e ili veliki troškovi# učinila( će se ka'niti 'atvoro od jedne do osa "odina.ivanje: odla!anje i skladištenje opasnih materija* Ko protivno propisi a unese u Cr&iju radioaktivne ili dru"e opasne aterije ili opasne otpatke# ili ko prevo'i# prera4uje# odlaže# sakuplja ili skladišti takve aterije ili otpatke# ka'niće se 'atvoro do tri "odine. Ko kršeći propise# iskorišćavanje prirodni$ &o"atstava# i'"radnjo o&jekata# i'vo4enje kakvi$ radova ili na dru"i način i'a'ove oštećenje životne sredine u većoj eri ili na šire prostoru# ka'niće se 'atvoro do tri "odine. %ko je delo učinjeno i' ne$ata# učinila( će se ka'niti novčano ka'no ili 'atvoro do jedne "odine.

0a 166 . Kao što je već ranije po enuto# novi Makon o 'aštiti životne sredine# sadrži i pose&ne odred&e koje se odnose na od$ovornost za %tetu za$a3iva!a. Dlovljena divljač i sredstva 'a lov odu'eće se. ?ra4ansko pravo karakteriše prin(ip od"ovornosti 'a štetu nastalu prou'rokovanje 'a"a4enja životne sedine 7o&jektivna od"ovornost<.a. 0or a a "ra4anskopravno" karaktera propisuju se ere 'aštite životne sredine. 003 Nezakonit lov. Dlov i sredstva 'a ri&olov odu'eće se. ?R%P%0CKO3PR%V0% M%G)I)% SIVO)0E CREDI0E Odre4ene pravne nor e prava 'aštite životne sredine pripadaju i "ra4ansko pravu. Ko lovi divljač 'a vre e lovostaja ili na području "de je lov 'a&ranjen# ka'niće se novčano ka'no ili 'atvoro do šest ese(i. D slučaju da je naneta ekološka 3 aterijalna šteta su&jektu prava# počinila( je dužan da# pre a pravili a "ra4ansko" prava# štetu nadoknadi. Ko radi kra4e o&ori u šu i# parku ili drvoredu jedno ili više sta&ala# a količina o&oreno" drveta je veća od jedno" ku&no" etra# ka'niće se novčano ka'no ili 'atvoro do jedne "odine. -. %ko je više 'a"a4ivača od"ovorno 'a štetu nanetu životnoj sredini# a udeo pojedini$ 'a"a4ivača nije o"uće odrediti# troškove snose solidarno i pose&no. Ko lovi ri&u ili dru"e vodene životinje eksplo'ivo # električno strujo # otrovo # sredstvi a 'a o a ljivanje ili na način štetan 'a ra' nožavanje ti$ životinja ili koji se te životinje asovno uništavaju# ka'niće se 'atvoro do tri "odine. %ko je delo učinjeno u na eri da se o&oreno drvo proda# ili ako je količina o&oreno" drveta veća od pet ku&ni$ etara ili ako je delo i'vršeno u 'aštićenoj šu i# na(ionalno parku ili dru"oj šu i sa pose&no na eno # učinila( će se ka'niti novčano ka'no ili 'atvoro do tri "odine. Ma$tev 'a naknadu štete ože se podneti neposredno 'a"a4ivaču ili osi"uravaču# odnosno . Ko neovlašćeno lovi na tu4e lovištu i u&ije ili rani divljač ili je u$vati živu# ka'niće se novčano ka'no ili 'atvoro do jedne "odine.19) % mska kra. Repu&lika 'adržava pravo na naknadu štete ako ne a dru"i$ li(a koja i aju to pravo. D svako slučaju ovo potraživanje 'astareva 'a 2.inansijsko "arantu 'a"a4ivača kod ko"a je nastao udes# ako takav osi"uravač# odnosno . Ovo se pose&no odnosi na postupanje sa opasni stvari a ili u opasni delatnosti a. Ko lovi divljač čiji je lov 'a&ranjen ili ko lovi &e' pose&ne do'vole odre4enu vrstu divljači 'a čiji je lov potre&na takva do'vola ili ko lovi na način ili sredstvi a koji a se divljač asovno uništava# ka'niće se 'atvoro do tri "odine. Postupak pred sudo 'a naknadu štete je $itan. Ko lovi ri&u ili dru"e vodene životinje 'a vre e lovostaja ili u voda a u koji a je lov 'a&ranjen# ka'niće se novčano ka'no ili 'atvoro do šest ese(i. 0/3 Nezakonit ribolov. %ko je delo učinjeno u odnosu na visoku divljač# učinila( će se ka'niti novčano ka'no ili 'atvoro do dve "odine.2. "odina od kada je šteta nastala. Pokretanje postupka 'a naknadu štete 'astareva 'a tri "odine od kada je oštećenik sa'nao 'a štetu i učinio(a štete. Ka'no će se ka'niti i onaj ko lovi ri&u ili dru"e vodene životinje veće &iološke vrednosti ili u većoj količini ili pri lovu uništi veću količinu ri&a ili dru"i$ vodeni$ životinja.inansijski "arant postoji. Ma"a4ivač je od"ovoran 'a štetu nanetu životnoj sredini i prostoru i snosi troškove pro(ene štete i njeno" uklanjanja# a svako ko pretrpi štetu i a pravo na naknadu štete.

12>. Pretpostavka 'a uspe$ tuž&e koja se podnosi '&o" ^opasnosti nastupanja 'natnije štete]# 'a$tevaju anali'u poj a ^opasnost nastupanja štete] i poj a ^'natnija šteta]. D to slučaju ože se 'a$tevati predu'i anje društveno opravdani$ era 'a sprečavanje nastupanja štete ili 'a njeno s anjenje. Ovo o&ra'loženje poka'uje nedou i(e oko osnova 2=2 2=- 2=5 Dporedi+ @akon o za%titi životne sredine# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r.# sa o&ra'loženje da je seno lako 'apaljiv aterial i da &i 'ato o"lo doći do nastupanja štete.=. Dporedi+ @akon o o#li$a0ionim odnosima# *Cluž&eni "lasnik CHR8* &r 2>O:=.akultet u Feo"radu# 1>>:. Cud će na 'a$tev 'ainteresovano" li(a narediti da se predu' u od"ovarajuće ere 'a sprečavanje nastanka štete# ili u'ne iravanja# ili da se otkloni i'vor opasnosti# na trošak držao(a i'vora opasnosti# ako ovaj sa to ne učini.or ula(ija pokreće pitanje ože li# u i e neodre4eno" kru"a li(a# tužiti sa o onaj ko se nala'i u isto položaju kao i sva li(a radi čije 'aštite se tuž&a podnosi# ili i onaj koji je van to" kru"a# odnosno da li ože tužiti i onaj ko 'a se&e ne tvrdi da je i'ložen štetni uti(aji a# 'a ko"a je i'vesno da ne spada u kru" u"roženi$ li(a. Oči"ledno je da ova tuž&a predstavlja e$ani'a 'aštite di.2=5 Kru" li(a ovlašćeni$ 'a podnošenje tuž&e koji proističe i' Makona o o&li"a(ioni odnosi a# odre4en je na dvos islen način+ svako ože podneti ovu tuž&u# ako data posledi(a preti nje u ili neodre4eno &roju li(a.2=@akonom o o#li$a0ionim odnosima predvi4eno je da svako ože da 'a$teva od dru"o"a da ukloni i'vor opasnosti od ko"a preti 'natnija šteta nje u ili neodre4eno &roju li(a# kao i da se u'drži od delatnosti od koje proi'ila'i u'ne iravanje ili opasnost od štete# ako se nastanak u'ne iravanja ili štete ne ože sprečiti od"ovarajući era a. Intres 'aštite čovekove okoline sa o je jedan od takvi$+ u po"ledu aterijalnopravni$ i pro(esni$ aspekata slična pitanja se postavljaju i povodo npr. -1O>-# član 169. 169 . Cudska 'aštita od i'vora opasnosti koji preti neodre4eno &roju li(a# uvedena u u naš pravni poredak @akonom o o#li$a0ionim odnosima 71>:=<# te ova odred&a predstavlja pravni osnov 'a uspostavljanje t'v. Dporedi+ Vesna Rakić3Vodinelić# Bkolo%ka tuž#a# M&irka tekstova ravo za%tite !ovekove okoline# priredila Vesna Rakić3Vodinelić# Pravni .pitanja o od"ovornosti 'a štete nanete životnoj sredini koja nisu pose&no ure4ena ovi 'akono pri enjuju se opšta pravila Makona o o&li"a(ioni odnosi a. ->O=6# 6:O=>. %ko šteta nastane u o&avljanju opštekorisne delatnosti 'a koju je do&ijena do'vola nadležno" or"ana# ože se 'a$tevati sa o naknada štete koja prela'i nor alne "rani(e. 8e'ički s isao ove odred&e je jasan. *Cluž&eni "lasnik CR8* &r. Cud je stao na stanovište da 'a$tev tre&a od&iti# jer ^sla a sa a po se&i nije opasna stvar# niti je lako 'apaljiv aterial koji &i se o"ao 'apaliti sa od se&e# već &i to o"ao učiniti sa o neko treći] Mato opasnost# po išljenju suda# ne leži u radnja a tuženo"# već &i eventualno postojala '&o" o"ući$ radnji treći$ li(a.2=2 Ca stanovišta prava 'aštite životne sredine# naročito je 'načajno pitanje sudske 'aštite od i'vora opasnosti koji preti neodre3enom #roju li0a. str. 1-6O2.231.u'ni$ i kolektivni$ interesa# dakle oni$ interesa koji se ne o"u ve'ivati 'a pojedni(a ili 'a 7odre4eno< pravno li(e. D jednoj parni(i sredino osa deseti$ "odina# tužila( je tražio uklanjanje sto"a sena koji je od nje"ove kuće &io udaljen oko . 'aštite potrošača i sl.. 1e4uti # takva . )už&u ože podneti i onaj ko je i'ložen opasnosti# ali i onaj ko to nije# već opasnost preti neodre4eno kru"u li(a. tuž&e 'a 'aštitu životne sredine 7ekološka tuž&a<. 1.5# čl. Opasnost nastupanja %tete ora &iti konkretna# pod či e se ne"ativno tu ači da te opasnosti ne a ako je ^sasvi nei'vesna i uslovljena neki nei'vesni &udući do"a4aje ].

.. 0aj anja era novčane ka'ne koja se ože propisati 'a od"ovorno li(e i'nosi 2.1... Cud će pravno li(u od eriti ka'nu u "rani(a a propisani 'a privredni prestup# u'i ajući u o&'ir sve okolnosti koje utiču da ka'na &ude veća ili anja 7otežavajuće i olakšavajuće okolnosti<# a naročito težinu učinjeno" privredno" prestupa# posledi(e koje su nastupile ili su o"le nastupiti# okolnosti pod koji a je privredni prestup učinjen i ekono sku sna"u pravno" li(a. rivredni prestup je dru%tveno %tetna povreda propisa o privrednom ili (inansijskom poslovanju koja je prouzrokovala ili je mo$la prouzrokovati teže posledi0e i koja je propisom nadležno$ or$ana odre3ena kao privredni prestup. ^Konkretnost]# e4uti # ne tre&a da 'nači dopuštanje i'"radnje o&jekata od ko"a će šteta po sve u sudeći nastupiti# već naprotiv# sprečavanje nje"ove i'"radnje.. resudu o učenjeno privrednom prestupu donosi Tr$ovinski sud.. PRIVRED0I PREC)DPI D savre eni uslovi a# pravna li(a 7npr. 2:O>2# 25O>5# 2=O>9# 95O2.. D jedno slučaju# sud je stao na stanovište da o&avljanje dopuštene 7u konkretno slučaju esarske< delatnosti u prostorija a ispod tužiočevo" stana# u trenutku kada delatnost još nije otpočela# predstavlja opasnost od nastupanja štete# usled preteće &uke. D jedno dru"o slučaju# i'"radnja septičke ja e u neposrednoj &li'ini tužiočevo" &unara# isti sud nije s atrao radnja a koje koje predstavljaju opasnost nastupanja štete# sa o&ra'loženje da će opasnost nastupiti tek kad i'"radnja septičke ja e &ude okončana. novi$ dinara. -. novi$ dinara# a najveća 2.. 5O::# -9O::# 15O=6# :5O=:# 6:O=># -O>.# i *Cluž&eni list CR8*# &r. Visina novčane ka'ne 'a pravno li(e ože se propisati i u sra' eri sa visino učinjene štete# nei'vršene o&ave'e ili vrednosti ro&e ili dru"e stvari koja je pred et privredno" prestupa# u ko slučaju najveća era novčane ka'ne ože &iti do dvadesetostruko" i'nosa učinjene štete# nei'vršene o&ave'e ili vrednosti ro&e ili dru"e stvari koja je pred et privredno" prestupa... Propis koji se odre4uje privredni prestup sadrži o&eležja privredno" prestupa i ka'nu koja se 'a privredni prestup i'riče.. Gto se tiče poj a konkretne opasnosti# sudska praksa je često veo a ra'ličita.. Kao što se ože uočiti# u slični slučajevi a 'au'eti su dija etralno suprotni stavovi..inansijsko" poslovanja# ure4uju se opšti uslovi i načela 'a i'ri(anje sank(ija 'a privredne prestupe# siste sank(ija# kao i postupak u ko e se utvr4uje od"ovornost i i'riču sank(ije učinio(i a privredni$ prestupa. 0aj anja era novčane ka'ne koja se ože propisati 'a pravno li(e je 1.. Pri od eravanju ka'ne sud će pose&no u'eti u o&'ir da li je pravno li(e ili od"ovorno li(e osu4ivano 'a privredni prestup ili 'a krivično delo koje je srodno sa 2=6 Dporedi+ @akon o privrednim prestupima# *Cluž&eni "lasnik CHR8*# &r.. 16: .od"ovornosti 'a o"uće nastupanje štete# odnosno da li je reč o su&jektivnoj ili o&jektivnoj od"ovornosti. @akonom o privrednim prestupima2=6 utvr4ena je da se radi 'aštite 'akonitosti u o&lasti privredno" i . novi$ dinara# a najveća -. novi$ dinara.. Ma privredni prestup ože se propisati samo novčana ka'na.. predu'eća# odnosno privredna društva i dru"i su&jekti privredno"Oposlovno" prva< kao su&jekti prava# često se pojavljuju kao prekršio(i propisa o privredno poslovanju# koji se# i' e4u ostalo" odnose na životnu sredinu...-.. Ma privredni prestup ože &iti od"ovorno pravno li(e i od"ovorno li(e u pravno li(u.

Makono o 'aštiti životne sredine# utvr4en je čitav ni' privredni$ prestupa u ve'i sa 'aštito životne sredine.. 7=< i'"radi i upotre&ljava postrojenja i o&avlja aktivnosti ako nisu ispunjeni propisani standardi e isije i i isije# opre e i ure4aja koji a se s anjuje ili sprečava e isija 'a"a4ujući$ aterija ili ener"ije# kao i ako nisu predu'ete dru"e ere i radnje 'a o&e'&e4enje propisani$ uslova 'aštite životne sredine. 16= . 711< pri enjuje do aću ili uvo'nu te$nolo"iju ili pro(es# odnosno proi'vodi i stavlja u pro et proi'vode koji ne ispunjavaju propisane standarde 'aštite životne sredine# odnosno standarde kvaliteta proi'voda ili je te$nolo"ija# pro(es# proi'vod# poluproi'vod ili sirovina 'a&ranjen u 'e lji i'vo'niku. 7:< ne i'radi pro(enu opasnosti od udesa. 715< proi'vodi supstan(e koje oštećuju o'onski o otač.. 72< pri korišćenju resursa i do&ara# u toku i'vo4enja radova# kao i po nji$ovo prestanku ne sprovodi ere koji a se sprečava u"rožavanje životne sredine. do -. D presudi se odre4uje rok plaćanja novčane ka'ne koji ne ože &iti kraći od 16 dana niti duži od tri ese(a. 716< uvo'i i i'vo'i supstan(e koje oštećuju o'onski o otač# odnosno proi'vode koji sadrže ove supstan(e# koje su utvr4ene rati. 71. 7>< ispušta 'a"a4ujuće i opasne aterije# otpadne vode ili e ituje ener"iju u va'du$# vodu ili 'e ljište na način i u količina a# odnosno kon(entra(ija a ili nivoi a i'nad propisani$.privredni prestupo # da li je raniji privredni prestup# odnosno krivično delo istovrsno sa novi privredni prestupo i koliko je vre ena proteklo od ranije osude... 75< sakuplja i stavlja u pro et odre4ene vrste divlje . Radnje koje se s atraju privredni prestupi a utvr4ene su pose#nim zakonima# i' e4u ostalo" i 'akoni a koji se odnose na za%titu životne sredine.. Pravno li(u i od"ovorno li(u 'a učinjeni privredni prestup sud ože i'reći uslovnu osudu.ikovani e4unarodni u"ovoro i' 'e alja# odnosno u 'e lje koje nisu strane u"ovorni(e to" u"ovora... 712< upotre&ljava ure4aje koji služe 'a uklanjanje ili prečišćavanje 'a"a4ujući$ aterija 'a koje nisu propisani do aći standardi. 76< vrši uvo' i i'vo' u"roženi$ i 'aštićeni$ vrsta divlje ..< proi'vodi i stavlja u pro et prevo'na sredstava koja ne ispunjavaju uslove u po"ledu e isije 'a o&ilne i'vore 'a"a4ivanja.lore i . 7-< ne i'vrši rekultiva(iju ili na dru"i način ne sanira de"radiranu životnu sredinu.lore i ...aune# nji$ovi$ ra'vojni$ o&lika i delova &e' do'vole 1inistarstva# odnosno suprotno utvr4eni uslovi a. Dka'aće o sa o na neke+ 0ovčano ka'no od 16. 79< pri upravljanju opasni aterija a ne predu'i a sve potre&ne 'aštitne i si"urnosne ere. dinara ka'niće se 'a privredni prestup pravno li(e ako+ 71< koristi prirodne resurse i do&ra &e' sa"lasnosti 1inistarstva. 71-< na deklara(iji sirovine# poluproi'voda ili proi'voda ne upo'ori na 'a"a4enje životne sredine i štetu po 'dravlje ljudi koje sirovina# poluproi'vod ili proi'vod# odnosno nji$ovo pakovanje u'rokuje ili ože u'rokovati u životnoj sredini..aune# nji$ove ra'vojne o&like i delove &e' do'vole 1inistarstva# odnosno suprotno uslovi a utvr4eni u do'voli.

.5. Ma navedene privredne prestupe ka'niće se i od"ovorno li(e u pravno li(u novčano ka'no od -. dinara.. 71:< uvo'i i i'vo'i supstan(e koje oštećuju o'onski o otač &e' do'vole 1inistarstva. 72. 71>< uvo'i# i'vo'i ili vrši tran'it otpada &e' do'vole 1inistarstva i utvr4eni uslovi a...719< uvo'i# proi'vodi i stavlja u pro et nove i korišćene proi'vode koji sadrže supstan(e koje oštećuju o'onski o otač..< ne predu'i a ere sana(ije o svo trošku i ne i'radi ili ne reali'uje sana(ioni plan odnosno ne osi"ura se 'a slučaj štete pričinjene treći li(i a usled udesa.. 2=9 Dporedi+ @akon o za%titi životne sredine# ″Cluž&eni "lasnik RC″ &r 1-6O2... do 2.. 71=< uvo'i opasan otpad..2=9 Odred&e o privredni prestupi a koje se odnose i na životnu sredinu sadržane su i u @akonu o vodama# @akonu o %umama# @akonu o lovstvu# @akonu o ri#olovstvu# @akonu o poljoprivrednom zemlji%tu i dr. 16> .

. 1-6O.2. 0akon de okratski$ pro ena u Cr&iji# 'a uspešno i ple entiranje !okalne %"ende 21# &ilo je neop$odno pro eniti na(ionalni 'akonodavni okvir u o&lasti 'aštite životne sredine. @akon o za%titi životne sredine# *Cluž&eni "lasnik RC*.5< predvi4a+ da je lokalna sa ouprava jedan od osnovni$ su&jekata 'aštite životne sredine.# :9# ::# :=# :># =: i dr..ičnosti a lokalne sa ouprave# kao i utvr4ivanje pose&ne naknade 'a 'aštitu i unapre4enje životne sredine.. Ctatuto opštine ože se 'a vršenje poslova opštine predivideti korišćenje uslu"a opštinsko" enadžera. donosi pro"ra onitorin"a na svojoj teritoriji koji ora &iti u skladu sa pro"ra o Vlade Cr&ije. o&aveštava javnost odnosno "ra4ane opštine odnosno "rada o stanju životne sredine na teritoriji lokalne sa ouprave i dr. 12# 1-# 15# -5# -6# 9. da jedini(a lokalne sa uprave# donosi svoje planove i pro"ra e upravljanja prirodni resursi a i do&ri a u skladu sa strateški doku enti a 2 Ctrate"ijo prostorno" ra'voja i 0a(ionalno strate"ijo održivo" korišćenja prirodni$ resursa i do&ara. 1enadžer u okviru svoji$ poslova# i' e4u ostalo"# predlaže projekte koji a se.. vek. @akon o lokalnoj samoupravi 72. 5# 1=#2.A/TITA ŽIVOTNE SREDINE De(entrali'a(ija siste a# do koje je došlo najpre u ra'vijeni 'apadni 'e lja a# a 'ati i u 'e lja a u tran'i(iji# odra'ila se i na povećanje lokalne kontrole pro&le a životne sredine.2== 0ova ulo"a lokalne sa ouprave u o&lasti 'aštite životne sredine# sadržana u sadašnje 'akonodavno okviru# pri$vata stav da je .# 91# 92# 9=# 9># :..5. &r. D skladu sa člano 2= %"ende 21# lokalne vlasti tre&a da naprave pro"ra e# politike# pod'akonske akte i propise kro' koje će usvojiti kon(ept %"ende 21.2# čl. )o je učinjeno najpre donošenje @akona o lokalnoj samoupravi i' 2. 19. LO*ALNA SAMOUPRAVA I .or iranju strate"ija 'aštite životne sredine je od ključno" 'načaja.. 2 .2=: Makon o 'aštiti životne sredine 72.k0iono$ pro$rama održivo$ razvoja životne sredine na lokalnom nivou 'a 21..2<# predvi4a# da je u okviru i'vorni$ nadležnosti opština i "radova# i' e4u ostalo"+ staranje o 'aštiti životne sredine i donošenje pro"ra a korišćenja i 'aštite prirodni$ vrednosti i pro"ra a 'aštite životne sredine# odnosno lokalni$ ak(ioni$ i sana(ioni$ planova# u skladu sa strateški doku enti a# interesi a i spe(i. )ako4e# opština odnosno "rad o&avlja# kao poverene poslove# pojedine poslove inspek(ijsko" nad'ora# i' e4u ostali$ i u o&lasti 'aštite pojedini$ prirodni$ vrednosti kao na pri er# vodoprivrede i šu arstva.Tlokalna vlast naj&liža žarišti a 2=: 2== Dporedi+ @akon o lokalnoj samoupravi# *Cluž&eni "lasnik RC*# &r.# 65# 69# :=# >= i dr. >O. u okviru svoji$ prava i dužnosti# odre4uje vrste planova i pro"ra a 'a koje se i'ra4uje strateška pro(ena uti(aja na životnu sredinu.ičnosti a dok nadeležni or"an jedini(e lokalne sa ouprave jedanput u dve "odine podnosi skupštini jedini(e lokalne sa ouprave i'veštaj o stanju životne sredine na svojoj teritoriji. *o&e'&e4uje 'aštita životne sredine*. "odine# a 'ati i novi @akonom o za%titi životne sredine i' 2. . donosi planove 'aštite od udesa. donosi pro"ra 'aštite životne sredine na svojoj teritoriji# odnosno lokalne ak(ione i sana(ione planove# u skladu sa 0a(ionalni pro"ra o i planovi a i svoji interesi a i spe(i. C dru"e strane# "ra4ani lokalne sa ouprave svakako naj&olje ra'u eju lokalne te e# pro&le e i potre&e i nji$ovo učešće u . "odine# či e je lokalna sa ouprava do&ila i 'akonske o"ućnosti u aktivnoj i ple enta(iji . pro"lašava stanje u"roženosti životne sredine na svo području.$ende G.5# čl..-.

aj 1>>5. Ulo$a evropskih $radova i op%tina* 191 .pro&le a životne sredine i "ra4ani a i 'ajedno sa institu(ija a vlasti sa svi nivoi a od"ovorna je 'a do&ro&it ljudi i prirodeU.. 2=> Dporedi+ ovelja evropskih $radova i op%tina o održivosti# Evropska kon. "odine# Ol&or"# Danska# . veku u "radovi a i opština a Cr&ije.eren(ija o održivi "radovi a i opština a# 2:.*.2=># u če u je i suštinsko 'načenje %"ende 21.. I' eno 'akonodavno" okvira u Cr&iji# o&e'&e4ena je o"ućnost uspešno" i ple etiranja !okalne a"ende 21 2 %k(iono" pro"ra a lokalno" održivo" ra'voja u 21.