KRIMINALISTICKO-POLICIJSKA AKADEMIJA

Seminarski rad iz predmeta: Ilegalne migracije i trgovina ljudima

Tema:

Ilegalni migranti u Srbiji na putu ka zemljama destinacije

Profesor: prof.Dr Milan Ţarković

Studenti: Aleksandar Nikolić 87/08 Stefan Nakić 92/08 Slobodan Vasiljević 93/08 Miloš Spasenović 309/08 Beograd 2012.

Sadržaj

Sadrţaj……………………………………………………………………………………………1 1.0.Uvod…………………………………………………………………………………………..2 2.0.Ilegalni migranti……………………………………………………………………………...3 2.1.MeĎunarodni dokumenti koji nas obavezuju.......... ..................................................7 3.0.Subjekti koji stvaraju i razvijaju Strategiju suprotstavljanja ilegalnim migracijama…..8 3.1.Partneri na internacionalnom nivou……………………………………………………10 4.0.Ilegalni migranti preko Srbije putuju ka Evropi..........................................................11 4.1.Načini otkrivanja migranata na teritoriji Srbije………………………………………..13 5.0.Zaključak……………………………………………………………………………………16 6.0.Literatura……………………………………………………………………………………17

1

1.0.Uvod

Procena je da 214 miliona ljudi ţivi izvan zemlje porekla, koju su napustili iz različitih razloga. Danas se najveći broj migranata kreće izmeĎu najrazvijenijih zemlja, a oko 40 procenata od ukupnog broja migranata odlazi u susedne zemlje. Globalni talas migracija izazvan je prelaskom ljudi preko granica. Znatno lakša mogućnost putovanja, razvoj komunikacija i slabija kontrola granica podstakli su ljude da napuste svoje zemlje i pronaĎu novo mesto za ţivot ili rad. Prema Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, svi ljudi su roĎeni slobodni i jednaki u dostojanstvu i pravima. Ova Deklaracija garantuje svima ista prava i slobode, bez obzira na razlike kao što su rasa, boja koţe, pol, jezik, vera, političko ili druga uverenja, nacionalno poreklo ili socijalni poloţaj, svojina, mesto roĎenja ili neki drugi status. Naţalost, migranti još uvek imaju velike probleme z bog kršenja ljudskih prava, izloţenosti rasizmu, ksenofobiji i netoleranciji, istovremeno drţave domaćini im uskraćuju ekonomska i socijalna prava, kao i mogućnost školovanja i korišćenja usluga zdravstvenog sistema. Migranti se mogu definisati kao:,,bilo koja osoba koja privremeno ili stalno ţivi u zemlji u kojoj nije roĎena, ali u kojoj je ostvarila odreĎene socijalne veze’’. Ova definicija ukazuje da migranti nisu izbeglice, raseljena lica ili lica koja su bila prinuĎena ili primorana da napuste svoje domove. U Milenijumskoj deklaraciji, Ujedinjene nacije pozivaju drţave da preduzmu mere kojima bi se osigurala zaštita i poštovanje ljudskih prava migranata, radnika migranata i članova njihovih porodica, smanjili rasistički i ksenofobični napadi i obezbedila tolerancija i harmonija u društvu. Zemlje bi trebalo da otklone sve oblike rasizma i ksenofobije usmerene prema radnicima migrantima, a koje se tiču zapošljavanja, stručnog usavršavanja, stanovanja, obrazovanja, lečenja, socijalne zaštite i dostupnosti svih javnih sluţbi. One bi trebalo da definišu nove programe za integraciju migranata u zemlji domaćina, da olakšaju spajanje porodica i zaštite ţene i decu od mogućih zloupotreba.1 Upravni organ u Republici Srbiji u skladu sa činjenicom da je Srbija potpisnica mnogih meĎunarodnih dokumenata te je stoga i u obavezi da se ponasa u skladu sa meĎunarodnim tendencijama, ali i problemom koji je bio aktuelan na terenu doneo je „Strategiju suprotstavljanja ilegalnim migracijama u Republici Srbiji za period od 2009-2014. godine.

1

preuzeto sa internet stranice: http://www.bimun-unaserbia.org/sr/?q=node/91

2

2.0.ILEGALNI MIGRANTI2

Analiza ilegalnih migranata obuhvata različite kategorije i to: ekonomski migranti, politički migranti – azilanti, maloletni ilegalni migranti, ţene, porodice, ţrtve trgovine ljudima, potencijalni ilegalni migranti, ilegalni migranti kao izvršioci krivičnih dela i prekršaja i domaći drţavljani kao ilegalni migranti. Ekonomski migranti – Najveći broj ilegalnih migranata, stranih drţavljana otkrivenih u nedozvoljenom prelasku drţavne granice, nedozvoljenom bor avku i tranzitu preko teritorije Republike Srbije identifikovani su kao ekonomski migranti. Politički migranti – azilanti – Imajući u vidu kratkoću vremena primene Zakona o azilu („Sluţbeni glasnik RS”, broj 109/07), od 1. aprila 2008. godine, odnosno činjenicu da je Republika Srbija tek tada preuzela nadleţnost nad utvrĎivanjem statusa u postupku azila, ne bi se sa sigurnošću moglo govoriti o bilo kakvim trendovima jer je broj traţilaca azila na teritoriji Republike Srbije relativno mali (52). Iskustva UNHCR-a iz prethodnih godina govore da je najveći broj traţilaca azila u Republiku Srbiju dolazio iz bliskoistočnog, centralnoafričkog i kavkaskog regiona. Instrukcijom ministra unutrašnjih poslova o postupanju prema traţiocima azila ustrojena je procedura i način postupanja policijskih sluţbenika. Maloletni ilegalni migranti – U ukupnom broju stranih drţavljana koji su na nedozvoljen način ušli u Republiku Srbiju u toku 2007. godine (874), maloletna lica su zastupljena sa 22% (195) a punoletna sa 78% (679). Ministarstvo rada i socijalne politike je Odlukom o mreţi ustanova socijalne zaštite za smeštaj korisnika („Sluţbeni glasnik RS”, broj 51/08), u okviru Zavoda za vaspitanje dece i omladine u Beogradu odredilo Radnu jedinicu Beograd sa kapacitetom za smeštaj 12 korisnika „Centar za smeštaj maloletnih stranaca bez pratnje roditelja, odnosno staratelja”. S obzirom na to da je problem smeštaja maloletnih ilegalnih migranata zatečenih van teritorije Grada Beograda evidentan, a da ostali centri ne raspola ţu dovoljnim kapacitetom za prihvat, niti programom rada sa maloletnim stranim drţavljanima ilegalnim migrantima, potrebno je proširiti kapacitete i van Grada Beograda za prihvat i

2

preuzeto sa internet stranice: www.kirs.gov.rs/docs/strategija_protiv_ilegalnih_migracija.pdf

3

smeštaj maloletnih ilegalnih migranata, kao i izraditi program rada sa njim a u toku boravka na teritoriji Republike Srbije. Žene – U ukupnom broju stranih drţavljana koji su na nedozvoljen način ušli u Republiku Srbiju u 2007. godini (874), identifikovano je 77 osoba ţenskog pola ili 9%. Instrukcijama o postupanju, ministar unutrašnjih poslova je naloţio je da se prilikom profilisanja ilegalnih migranata ţenskog pola, obrati paţnja na okolnosti koje ukazuju na elemente trgovine ljudima – potencijalne ţrtve trgovine ljudima. Novim Zakonom o strancima u okviru člana 28, utvrĎeni su uslovi za odobrenje privremenog boravka strancu koji je ţrtva krivičnog dela trgovina ljudima i istom se obezbeĎuje odgovarajući smeštaj, ishrana i osnovni ţivotni uslovi. Imajući u vidu da je kategorija ilegalnih migranata koju čini populacija ţenskog pola najčešća ciljna grupa trgovaca ljudima u cilju seksualne ili radne eksploatacije, neophodno je vršiti edukacije kojima bi se policijski sluţbenici i sluţbenici diplomatskokonzularnih predstavništava obučili da prepoznaju i eventulno pruţe pomoć potencijalnim ţrtvama trgovine ljudima. Porodice – Na teritoriji Republike Srbije evidentirani su i slučajevi porodica ilegalnih migranata koje iz matične zemlje migriraju uglavnom iz ekonomskih razloga. S obzirom na to da postoji problem neefikasnog praćenja slučajeva porodičnih ilegalnih migracija i nerazvijene metodologije postupanja prema toj kategoriji, neophodno je uspostaviti efikasan sistem praćenja i razviti metodologiju postupanja prema toj kategoriji ilegalnih migranata. Ilegalni migranti – žrtve trgovine ljudima – Ilegalni migranti, bez obzira na pol, voĎeni ţeljom za boljim ţivotom i ekonomskim prosperitetom, prihvataju raznolike ponude i uslove koje im prezentuju krijumčari ljudima, tako da postaju ţrtve trgovine ljudima u cilju radne, seksualne ili nekog drugog oblika eksploatacije. Jedan od načina suprotstavljanja ovakvom vidu ilegalnih migracija – krijumčarenja ljudi je proaktivan rad policijskih sluţbenika, kao i sluţbenika diplomatsko konzularnih predstavništava, vršeći profilisanje i identifikaciju potencijalnih ţrtava trgovine ljudima. Problem nedovoljne osposobljenos ti drţavnih sluţbenika za prepoznavanje pojave trgovine ljudima i ţrtava trgovine ljudima moguće je rešiti organizovanjem odgovarajućeg oblika obuke na osnovnom nivou. Potrebno je razviti marketing borbe protiv trgovine ljudima putem štampanja višejezičnog propagandnog materijala i postavljati ga na uočljiva mesta (graničnim prelazima, diplomatsko-konzularnim predstavništvima, ustanovama i drugim prometnim mestima). 4

Potencijalni ilegalni migranti se identifikuju proaktivnim delovanjem sluţbenika naših diplomatsko-konzularnih predstavništava, odnosno policijskih sluţbenika, kojom prilikom je tokom razgovora i profilisanja stranih drţaljana moguće uočiti neki od razloga iz člana 11. i člana 21. Zakona o strancima, nakon čega se reaktivno deluje i stranom drţavljaninu onemogućava dobijanje vize tj. ulazak na teritoriju Republike Srbije. Problem neefikasnog prepoznavanja potencijalnih ilegalnih migranata (profilisanja) i otkrivanja falsifikovanih dokumenata od strane sluţbenika Ministarstva spoljnih poslova moguće je rešiti organizovanjem odgovarajućeg oblika obuke na osnovnom nivou. Ilegalni migranti kao izvršioci krivičnih dela i prekršaja – U toku 2006. godine protiv stranih drţavljana podneto je 1.188 krivičnih prijava, dok je zbog učinjenih prekršaja podneto 5.789 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Sličan trend odrţao se i tokom 2007. godine. Preduzimanje adekvatnih mera prema ovoj kategoriji ilegalnih migranata u direktnoj je vezi sa osposobljenošću kadrova i ustrojstvom i aţurnim voĎenjem evidencija za kontinuirano praćenje različitih oblika kriminogene aktivnosti ili vršenja krivičnih dela stranaca, odnosno analiziranje podataka i blagovremeno dostavljanje specijalizovanim jedinicama Uprave granične policije i Uprave kriminalističke policije. Domaći državljani kao ilegalni migranti – Politička dešavanja na prostoru bivše SFRJ s kraja prošlog veka, ekonomsko osiromašnje, bombardovanje od strane NATO alijanse i proces tranzicije doveli su do dvostrukih migracionih kretanja povezanih sa Republikom Srbijom: prvo je imigraciono kretanje, kojom prilikom je veliki broj izbeglica iz bivših jugoslovenskih republika i interno raseljenih lica sa prostora AP KiM, došao na teritoriju uţe Srbije i AP Vojvodine; drugo je emigraciono kretanje, koje je imalo za posledicu odlazak velikog broja drţavljana Republike Srbije i izbeglica ka zemljama EU, SAD, Kanade i Australije. Dobar deo njih emigrirao je kanalima ilegalnih migracija, pri čemu je jedan broj migranata, u ţelji da iz ekonomskih razloga tamo i ostane, traţio azil u zemlji prijema. Treba imati u vidu i to da je veći broj lica, koja su sa teritorije Republike Srbije migrirala legalnim kanalima, ostao u zemljama prijema ilegalno, što je rezultovalo problemom ilegalnih migracija, prisutnim u duţem nizu godina u odnosima Republike Srbije (prethodne SRJ i SCG) i Evropske unije, sa posledicom svrstavanja Republike Srbije na negativnu listu viznog reţima EU. Mehanizam za povratak drţavljana koji ilegalno bora ve u zemljama EU, u zemlju porekla oličen je u Zakonu o potvrĎivanju Sporazuma o readmisiji lica koja nezakonito borave („Sluţbeni glasnik RS – MeĎunarodni ugovori”, broj 103/07), kojim je regulisan postupak vraćanja i prihvatanja lica koja ne ispunjavaju ili više ne ispunjavaju uslove za ulazak ili boravak na teritoriji druge drţave. Poslednjih godina, drţavljani Republike Srbije se u većem broju pojavljuju kao podnosioci zahteva za azil u zemljama EU, tik iza drţavljana Iraka, Somalije, Ruske Federacije i Avganistana. 5

Tokom 2006. godine 15.810 drţavljana Republike Srbije je podnelo zahtev za azil u 44 industrijalizovane zemlje, a tokom 2007. godine – 14.963 . Trend blagog smanjenja podnetih zahteva za azil od strane drţavlj ana Republike Srbije registrovan je za prvih 10 meseci 2008. godine. Uočeno je da se meĎu drţavljanima Republike Srbije – traţiocima azila pojavljuju „laţni azilanti”, pa je u cilju predupreĎenja tog pojavnog oblika ilegalnih migracija neophodno informisat i „potencijalne azilante” o preduslovima za sticanje tog statusa. Usled nepostojanja podzakonskih akata koji na adekvatan regulišu postupak izdavanja viza primećena je zloupotreba (podnošenjem falsifikovane ili nepotpune dokumentacije) prilikom izdavanja viza na javne isprave Lučkih kapetanija u pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi. Tokom 2007. godine pripadnici Uprave granične policije koji vrše obezbeĎenje drţavne granice sprečili su ukupno 315 drţavljana Republike Srbije u nedozvoljenom prelasku drţavne granice izmeĎu dva granična prelaza, na tzv. „zelenoj liniji”. Najviše otkrivenih slučajeva bilo je na granici sa Rumunijom. Tokom 2007. godine krijumčareno je 75 drţavljana Republike Srbije, što je u odnosu na 2006. godinu kada ih je bilo 45, porast od skoro 70%. Zbog ulaska Republike MaĎarske u Šengen ilegalna maršuta je izmenjena, tako da je tokom prvih deset meseci 2008. godine najviše otkrivenih ilegalnih prelazaka domaćih drţavljana bilo na drţavnoj granici sa Republike MaĎarskom (350), što je više nego za celu 2007. godinu prema svim granicama. Tokom 2007. godine, a u cilju daljih ilegalnih migracija, 217 drţavljna Republike Srbije koristilo je falsifikovane putne isprave. Imajući u vidu navedeno, potrebno je ojačati kapacitete u svakom pogledu (ljudske, materijalne, tehničke, organizacione i druge) specijalizovanih jedinica koje suzbijaju ilegalne migracije i jedinica Uprave granične policije u poslovima obezbeĎenja drţavne granice. Tokom 2007. godine drţavnu granicu je prema podacima koji se ne vode elektronski, prešlo oko 17.5 miliona drţavljana Republike Srbije, jedan deo drţavljana Republike Srbije koji su prešli legalno drţavnu granicu naročito prema BiH, Crnoj Gori i Republici Hrvatskoj je dalje ka zemljama EU nastavio ilegalno. Prema podacima MUP Republike Hrvatske za prvih deset meseci 2008. godine prema 1.580 stranih drţavljana preduzete su mere zbog nezakonitog prelaska drţavne granice, dok je taj broj za prvih deset meseci tokom 2007. godine bio 3.083, što predstavlja trend smanjenja u 2008. godini za skoro 50%. Najveći broj preduzetih mera prema strancima su mere preduzete prema drţavljanima Republike Srbije. 6

Prema podacima policije Republike Slovenije za prvih 10 meseci 2008. godine prema 189 drţavljana Republike Srbije preduzete su mere jer su u Republiku Sloveniju ušli ilegalno, što predstavlja znatno smanjenje, obzirom da je za isti period u 2007. godini preduzeto 736 mera prema drţavljana Republike Srbije zbog ilegalnog ulaska. Evidentno je smanjenje mera preduzetih prema drţavljanima Republike Srbije koji su u Republiku Hrvatsku i Republiku Sloveniju ušli na ilegalan način u toku 2008. godine. Do ovog smanjenja došlo je zbog promene pravca ilegalnih migracija ka Republici MaĎarskoj i šengenskom području.

2.1.Međunarodni dokumenti koji nas obavezuju

Problem ilegalnih migracija je već duţi niz godina prisutan u odnosima Republike Srbije (prethodne SRJ i SCG) i EU. Istovremeno to je bio i jedan od glavnih razloga zbog koga je devedesetih godina prošlog veka tadašnja drţava SRJ bila svrstana na negativnu listu viznog reţima EU. Republika Srbija ulaţe značajne napore na polju suprotstavljanja ilegalnim migracijama, sa i preko svoje teritorije i jedna je od prvih u regionu koja je uspostavila efikasne institucionalne mehanizme u borbi protiv trgovine ljudima. Republika Srbija nasledila je obaveze iz meĎunarodnih akata koji podrazumevaju ujednačenu politiku zemalja u borbi protiv ilegalnih migracija kao oblika organizovanog kriminala, koji se po pravilu odvija preko teritorija više zemalja, i kao takav predstavlja zajednički izazov svim akterima u meĎunarodnoj bezbednosnoj politici. S aspekta suprotstavljanja ilegalnim migracijama meĎu najznačajnijim potvrĎenim meĎunarodnim aktima su: – Zakon o potvrđivanju Konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunskih protokola („Sluţbeni list SRJ – MeĎunarodni ugovori”, broj 6/01), usvojene u Palermu 2000. godine, sa pratećim protokolima, i to: Protokolom za prevenciju, suzbijanje i kaţnjavanje trgovi ne ljudskim bićima, naročito ţenama i decom i Protokolom protiv krijumčarenja migranata kopnom morem i vazduhom, koji neposredno ureĎuje predmetnu materiju; – Zakon o potvrđivanju Konvencije o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi („Sluţbeni glasnik RS – MeĎunarodni ugovori”, broj 70/07), koji daje širi pravni okvir za saradnju zemalja jugoistočne Evrope u borbi protiv svih oblika organizovanog kriminala koji su zajednička pretnja zemljama u regionu. Kako ilegalne migracije imaju upravo prekogranični karakter, Konvencija sluţi i za nadogradnju postojećih policijskih mehanizama za sprečavanje ove inkriminisane pojave; 7

– Zakon o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Sluţbeni glasnik RS – MeĎunarodni ugovori”, broj 83/08), donet od strane Narodne skupštine Republike Srbije 9. septembra 2008. godine. Ovaj sporazum, u delu koji se odnosi na Pravosuđe i unutrašnje poslove obuhvata pitanja azila, migracija i viza, odnosno obavezu Republike Srbije da u ovim oblastima izgradi zakonodavni, institucionalni i proceduralni okvir kompatibilan sa onim koji postoji u zemljama EU. Strategija suprotstavljanja ilegalnim migracijama u Republici Srbiji za period 2009–2014. godine je zasnovana na Nacionalnom programu za integraciju u Evropsku uniju, usvojenoj Strategiji integrisanog upravljanja granicom u Republici Srbiji i tekućim reformskim procesima u zemlji, pre svega onim koji su navedeni u dokumentu Evropsko partnerstvo. Strategija je zasnovana i na Konceptu integrisanog upravljanja granicama zapadnog Balkana Evropske Komisije koji podrazumeva koordinaciju i saradnju izmeĎu svih nadleţnih organa i sluţbi uključenih u graničnu bezbednost i olakšavanje trgovine s ciljem uspostavljanja efektivnih, efikasnih i integrisanih sistema upravljanja granicama radi ostvarenja zajedničkog cilja otvorenih ali istovremeno kontrolisanih i bezbednih granica.3

3.0.Subjekti koji stvaraju i razvijaju Strategiju suprotstavljanja ilegalnim migracijama

Subjekti koji stvaraju i razvijaju Strategiju suprotstavljanja ilegalnim migracijama su Vlada, drugi drţavni organi i organi drţavne uprave. Vlada je prema Ustavu Republike Srbije nosilac izvršne vlasti. U okviru svoje nadleţnosti Vlada usmerava i usklaĎuje rad organa drţavne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom. Organi drţavne uprave pripremaju nacrte zakona, druge propise i opšte akte za Vladu i predlaţu Vladi strategije razvoja i druge mere kojima se oblikuje politika Vlade. Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviĎeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila meĎunarodnog prava i potvrĎenih meĎunarodnih ugovora. Javno tužilaštvo je samostalan drţavni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kaţnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.
3

u nedostatku pisane literature upotrebljeni izvori sa sajta: www.bimun-unaserbia.org/sr/?q=node/91 8

Ostvarivanjem svoje nadleţnosti, sudovi i javno tuţilaštvo čine deo sistema subjekata koji stvaraju i razvijaju Strategiju. Ministarstvo unutrašnjih poslova ostvaruje svoju funkciju suprotstavljanja ilegalnim migracijama primenjujući odredbe sledećih pravnih akata: Ustava Republike Srbije („Sluţbeni glasnik RS”, broj 98/06); Zakona o policiji („Sluţbeni glasnik RS”, broj 101/05); Krivičnog zakonika („Sluţbeni glasnik RS”, br. 85/05, 88/05 – ispravka i 107/05 – ispravka); Zakonika o krivičnom postupku („Sluţbeni list SRJ”, br. 70/01, 68/02 i „Sluţbeni glasnik RS”, br. 58/04, 85/05 – dr. zakon, 85/05, 115/05 i 49/07) i Zakonika o krivičnom postupku („Sluţbeni glasnik RS”, br. 46/06, 49/07 i 122/08); Zakona o prekršajima („Sluţbeni glasnik SRS”, broj 44/89 i „Sluţbeni glasnik RS”, br. 21/90, 11/92, 6/93 – US, 20/93, 53/93, 53/93 – dr. zakon, 67/93 – dr. zakon, 28/94, 16/97 – dr. zakon, 37/97 – US, 36/98, 44/98, 65/01 – SUS i 55/04) i Zakona o prekršajima („Sluţbeni glasnik RS”, br. 101/05 i 116/08 – primenjuje se od 1. januara 2010. godine); Zakona o putnim ispravama („Sluţbeni glasnik RS”, br. 90/07 i 116/08); Zakona o strancima („Sluţbeni glasnik RS”, broj 97/08); Zakona o zaštiti drţavne granice („Sluţbeni glasnik RS”, broj 97/08); Zakona o azilu („Sluţbeni glasnik RS”, broj 109/07); Zakona o opštem upravnom postupku („Sluţbeni list SRJ”, br. 33/97 i 31/01); Zakona o prebivalištu i boravištu graĎana („Sluţbeni glasnik SRS”, br. 42/77 – prečišćen tekst, 24/85 – dr. zakon, 6/89 – dr. zakon i 25/89 i „Sluţbeni glasnik RS”, br. 53/93 – dr. zakon, 67/93 – dr. zakon, 48/94 – dr. zakon i 101/05 – dr. zakon); Uredbe o kontroli prelaska administrativne linije prema Kosovu i Metohiji („Sluţbeni list SRJ”, br. 41/02) i ostalih zakonskih i podzakonskih propisa koji regulišu predmetnu materiju. Radi sprovoĎenja novih zakona o strancima, azilu, zaštiti drţavne granice i ostalih propisa srodnih tretiranom problemu, Vlada i nadleţni ministri, u zakonom predviĎenom roku, doneće odgovarajuća podzakonska akta kojima će se regulisati njihova primena. Organizaciona struktura – Organizaciona struktura MUP-a je veoma sloţena, meĎutim, glavne snage koje su nadleţne za suprotstavljanje ilega lnim migracijama su u okviru Direkcije policije i to: Uprava granične policije, Uprava kriminalističke policije, Uprava za upravne poslove, Policijska uprava za grad Beograd i područne policijske uprave, kao i policijske stanice. U Upravi granične policije, Upravi kriminalističke policije i područnim policijskim upravama, pored redovnih snaga koje se suprotstavljaju ilegalnim migracijama, formirane su i specijalizovane jedinice za suzbijanje ilegalnih migracija i trgovine ljudima. U nevladinom sektoru postoje i udruţenja koja tretiraju problematiku ilegalnih migracija. NVO „ASTRA” putem SOS telefona informisanjem pruţa pomoć potencijanim ilegalnim migrantima i ţrtvama trgovine ljudima, sprovodi preventivne kampanje o podizanju nivoa svesti različitih struktura graĎana o pojavi ilegalnih migracija i trgovini ljudima, pruţa informacije o legalnim načinima migracije, pruţa direktnu pomoć ţrtvama trgovine ljudima i drugo. 9

NVO „Grupa 484”' zalaţe se sa usvajanje evropskih standa rda u oblasti viza, azila i readmisije i borbe protiv ilegalnih migracija u Republici Srbiji i vrši istraţivanja u vezi sa tom problematikom. Medije čine sredstva javnog informisanja (štampa, televizija, radio), elektronski oblici prenošenja informacija (internet portali) i drugi. Uloga medija je prenošenje pravovremenih i objektivnih informacija o problematici ilegalnih migracija i ostvarivanje uticaja na formiranje odgovarajuće svesti i stavova u javnosti. U Republici Srbiji postoji trend povećanog interesovanja za problematiku ilegalnih migracija, kako domaćih tako i stranih medija.4

3.1.Partneri na internacionalnom nivou

UnapreĎivanje saradnje sa zemljama u regionu ostvaruje se i kroz aktivno učešće u Regionalnom centru za borbu protiv prekograničnog kriminala u Bukureštu – SECI centar, posebno na polju borbe protiv ilegalnih migracija i trgovine ljudima, kao i učešćem u okviru regionalne inicijative za pitanje migracija, azila i izbeglica (MARRI). Osnovni cilj ove incijative je unapreĎenje upravljanja migracijama na zapadnom Balkanu, tj. usaglašavanje zakonskih, administrativnih i institucionalnih rešenja u ovim oblastima, shodno meĎunarodnim standardima i standardima EU. U oblasti migracija uspostavljena je i razvija se saradnja sa međunarodnim organizacijama (agencijama UN, OSCE, IOM, Savetom Evrope, DCAF, ICMPD) koje su često nosioci regionalnih projekata EK implementiranih u Republici Srbiji i drţavama zapadnog Balkana. Pored toga, razvijanje saradnje sa specijalizovanim organizacijama kao što su INTERPOL, EUROPOL, EUROJUST, SEEPAG i FRONTEX moţe značajno da doprinese suprotstavljanju ilegalnim migracijama.5

4

Korišden materijal iz Vladine Strategije suprotstavljanja ilegalnim Srbiji:http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678 5 op.cit. http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678 10

migracijama

u

Republici

4.0.Ilegalni migranti preko Srbije putuju ka Evropi

Najveću glavobolju graničnoj policiji u poslednje vreme zadaju ilegalni migranti, budućii da je od početka ove godine tri i po puta više osoba nego prošle, pokušalo da se ilegalno preko teritorije Srbije domogne Evrope. Klasičnom rutom iz Grčke, preko Makedonije oni ulaze na teritoriju naše zemlje, odakle „koridorom 10” idu na sever ka granici sa MaĎarskom ili „koridorom 7” ka Hrvatskoj. Krajnja destinacija i jednima i drugima jesu zemlje centralne Evrope. Naš hendikep je što mi imamo „kuću na putu”. Mi smo tranzitna zemlja, a ne zemlja destinacija. Da bi izbegli prekršajnu i krivičnu odgovornost, ilegalni migranti nakon presretanja policije, izraţavaju nameru da traţe azil i na taj način ulaze u proceduru na teritoriji Srbije, koja im onda sluţi kao prvo veliko odmorište ka njihovom krajnjem putu u zemlje EU. U toku ove godine je prema podacima policije oko 1.500 osoba izrazilo nameru da traţi azil, što je porast od pet i po puta u odnosu na prošlu godinu. U prvih osam meseci prošle godine 221 osoba je izrazila nameru za azil, a 1.406 ove godine. Nakon toga oni dobijaju potvrdu od policije, posle čega su duţni da se u roku od 24 sata jave u centre za azil u Banji Koviljači i BogovaĎi. Najveći broj njih se nikada ne javi u centar za azil, već ilegalno nastavljaju da prelaze teritoriju Srbije i pokušavaju da se domognu EU. Mnoge od njih uhva ti druga granična policija i po sporazumu o readmisiji vraća ih u Srbiju – objašnjava naš sagovornik. Kapacitet Banje Koviljače je 85, a BogovaĎe oko 155 osoba i oba centra su puna. OdreĎeni broj osoba, koji su izrazili nameru da traţe azil nalazi se u pri vatnom smeštaju oko centara za azil, dok se deo njih oko 300 do 500 nalazi u okolini Banje Koviljače u pokušaju traţenja smeštaja. Operativnim radom policije uočeno je oko 50 osoba u jednom delu Subotice, koje tu i praktično čekaju pogodan trenutak da se organizuju i nastave dalje ka EU. Granična policija je u prvih devet meseci ove godine podnela 105 krivičnih prijava za trgovinu ljudima, protiv 210 učinilaca od kojih su 204 muškarca i šest ţena. Krijumčarena je 781 osoba, a najveći broj njih bio je iz Avganistana (222), Pakistana (156), Tunisa (78), sa KiM (100), iz Palestine (58) i Libije (28). Osobe protiv kojih su podnete krivične prijave uglavnom su prevoznici, taksisti, koji u automobilima, kombijima, kamionima i autobusima, u duplom dnu prevoze sakrivene ljude. Za uslugu prevoza od Preševa do Subotice ilegalni migranti plaćaju oko 500 evra, do Beograda oko 300, a do zapadne Srbije oko 250 evra. Oni koji u zemlji porekla nemaju novca da plate put, po dolasku u zemlju destinaciju otplaćuju ga svojim rad om. Najčešće im organizatori „na crno” nalaze teške fizičke poslove na graĎevinama i poljoprivrednim imanjima. Oni za svoj rad, osim malo hrane, ne dobijaju nikakvu novčanu nadoknadu. Kompletna zarada odlazi u ruke organizatora, koji ih je tu doveo. 11

Često im je potrebno do dve godine rada da otplate put, ali ako imaju sreće da ih niko ne otkrije.6 Granična policija samo od početka ove godine otkrila više od 5.500 stranih drţavljana u pokušaju ilegalnog prelaska preko naše zemlje. Najnoviji podaci MUP-a Srbije jasno pokazuju da se broj ilegalnih migranata zatečenih na teritoriji Srbije rapidno povećava. Policija je za prvih deset meseci ove godine registrovala 6.156 ilegalnih migranata, što je na mesečnom nivou oko 615 osoba. PoreĎenja radi, u celoj 2008. godini bila su registrovana 764 ilegalna migranta.

Policija ilegalne migrante, pojedinačno ili u grupama, otkriva i u vozilima javnog prevoza, u taksi vozilima, na autobuskim i ţelezničkim stanicama, ali i u napuštenim objektima gde čekaju vezu za dalje krijumčarenje. Prilikom zaticanja ilegalnih migranata, naĎene su geografske karte, mape i skice Srbije, kao i zemalja u okruţenju. Većina migranata imala je i mobilne telefone, kojima su ostvarivali kontakte s krijumčarima iz više drţava.
6

Statistika i podaci uzeti iz clanka politike:http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Ilegalni-migranti-preko-Srbijeputuju-ka-Evropi.sr.html 12

Kod pojedinih su naĎena i putna dokumenta izdata u Grčkoj, kao i falsifikovana lična dokumenta zemalja EU. Policija je nalazila i druge predmete, kao i novac nacionalnih zemalja, što je ukazivalo na puteve, odnosno kanale kojima oni dolaze u Srbiju. Za ilegalne migracije drţavljana afro-azijskih zemalja tipična je zloupotreba prava na azil, uz evidentan problem utvrĎivanja pravog identiteta i drţavljanstva ovih osoba. Modus ilegalnog prebacivanja zloupotrebom prava na azil uglavnom se sastoji u podnošenju zahteva za azil prilikom otkrivanja na teritoriji Srbije. Vrlo brzo, posle toga, ne čekajući da se zahtev reši oni nastavljaju dalji put u nameri da se prebace u neku od zemalja EU. Jedan od načina u ostvarivanju meĎunarodne saradnje u cilju suzbijanja ilegalnih migracija i krijumčarenja ljudi jesu sporazumi o readmisiji o prihvatu drţavljana trećih zemalja, potpisani s Hrvatskom, MaĎarskom i Makedonijom. MeĎutim, što se Makedonije tiče još nije moguća njegova realizacija, jer se čeka implementacija Protokola o readmisiji, kojim će detaljnije biti definisan sporazum u smislu m esta, vremena i neophodnih dokaza za vraćanje migranata.7

4.1.Načini otkrivanja migranata na teritoriji Srbije

Prema iskustvima reportera Politike, koji su proveli dan i noc sa pripadnicima Regionalnog centra granične policije s Makedonijom posao uočava nja i hvatanja ilegalnih migranata nije ni malo lak. Oni opisuju kako su policajci, trčeći devet kilometara, često ne videvši prst pred okom, uhvatiti grupu ilegalnih migranata. Ehsan Šahb Zadeh je naizgled običpan mladić, čiji je jedini san da završi školu i naĎe pristojno zaposlenje od kojeg bi jednog dana mogao da izdrţava porodicu. RoĎen je u Avganistanu pre 16 godina. Odrastao je u Kabulu koji je u vreme njegovog roĎenja bio pod vlašću talibana. Kao dečak, potpuno nesvestan situacije u kojoj raste, daočekao je NATO bombardovanje i svrgavanje reţima koje ga je teralo na obrazovanje potpuno drugačije od onog koje bi on sada ţeleo da ima. Danas deset godina od oslobaĎanja Kabula, Exsan je samo jedan od 6.097 ilegalnih migranata koje su uhvatili pripadnici Regionalnog centra granične policije prema granici sa Makedonijom . Kada je akcija završena, on je zajedno sa svojim ocem, majkom i par godina starijim bratom prebačen u prostorije Regionalnog centra granične policije gde je konačno mogao da se ugreje posle više sati provedenih na temperaturama ispod nule. Posle dogovora s krijumčarima, pre šest meseci, krenuli su ka zapadnoj Evropi. Krajnja destinacija trebalo je da im bude Švedska ili Nemačka. Tokom poslednjih šest meseci, prošli su Tursku, Grčku i Makedoniju. U sve ove zemlje ušli su ilegalno, kao što su pokušali i u Srbiju.
7

Uzeto iz intervjua Načelnika Uprave granične policije Nenada Banovida:http://www.politika.rs/rubrike/Temanedelje/Azilanti-i-ilegalni-migranti/Srbija-stanica-na-putu-ka-boljem-zivotu.lt.htmlijski 13

Nikada nisu uhvaćeni do te večeri. U ovu avanturu su se upustili jer njegov otac ima srčanih problema, a kvalitetnu medicinsku negu bi po njihovom verovanju mogli da dobiju jedino u nekoj evropskoj zemlji. A samo nekoliko sati pre ovog razgovora Exsan je bio samo jedan od deset pokrtnih silueta na ekranu termovizije, moćne naprave koju srpska granična policija koristi za hvatanje ilegalnih migranata i sprečavanje drugih krivičnih dela. Termovizija je ustvari kamera postavljena na krov terenskog vozila, čiji se snimci termovizijski prikazuju na dva ekrana postavljenja na zadnjim sedištima. Pored je dţojstik kojim operater nadgleda kompletno područje od Preševa do Makedonije. To je zapravo naprava koja hvatanje ilegalnih migranata u nepristupačnim šumama i brdima oko srpsko-makedonske granice pretvara u igru mačke i miša. Jedina stvar koja je u ovom procesu potrebana je kordinacija izmeĎu operatora i policajca na terenu koji često ne vide prst pred okom i orjentišu se samo prema uputstvima dobijenim od kolega koje sede za dţojstikom termovizije. Problem je što ne smeju da idu automobilom jer bi migranti mogli da ih čuju i razbeţe se po šumi.

Pored ovih čestih slučajeva gde se migranti pronalaze neposredno u rejonu drţavne granice, nije redak slučaj da ih policijski sluţbenici pronalaze vezane za osovine kamiona kao i u prtljaţnicima automobila i mnogim drugim mestima. Veoma je česta pojava da se ilegalni migranti kriju u ruševinama starih i napuštenih kuća daleko u brdima, tik uz drţavnu granicu. To su najčšesće male prostorije sa velikim brojem korisnika i nehumanim uslovima za ţivot. 14

Često su migranti osuĎeni na to da u njimagladuju ili se veoma oskudno hrane i po nekoliko dana. Ali i pored svega toga ne odustaju u svom pohodu ka ţeljenoj zemlji i po njihovim uverenjima boljim ţivotom.8

8

Primer iz prakse, priča policajaca i ilegalnih migranata na terenu: http://www.politika.rs/rubrike/Temanedelje/Azilanti-i-ilegalni-migranti/U-zamci-termovizije.sr.html 15

5.0.Zaključak

Teško je proceniti stabilnost ili budući razvoj kretanja ljudi u Jugoistočnoj Evropi. Stiče se utisak da će rešavanje problema migranata zavisiti od Procesa stabilizacije i pridruţivanja i članstva drţava Jugoistočne evrope u Evropskoj uniji. Rumunija i Bugarska kao zemlje članice Evropske unije mogu svojim iskustvom u migracionoj politici mogu pomoći zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima.Stabilnost ovog regiona zavisice i od tranzitnih migracija. Kao posledica geografskog poloţaja Jugoistočne Evrope, ovaj prostor postao je tranzitni za migrante iz siromašnih zemalja koji pokušavaju da stignu u stare članice Evropske unije. Region Jugoistočne Evrope će biti izvor migracija sve dok postoji veliki jaz izmeĎu stepena ekonomske razvijenosti Evropske unije i regiona.9 Srbija je drţava koja ima ograničene kapacitete zalegalan smeštaj ilegalnih migranata koji najčešće zahtevaju azil kako bi izbegli krivicnu odgovornost, te se stoga ovim problemom mora dodatno pozabaviti narednih godina a to i iz razloga ekonomske i političke nestabilnosti pre svega zemalja Bliskog istoka i teţnje njihovih drţavljana da se domognu boljeg zivota u nekoj od zemalja EU.

9

Inaspirisani tekstom pronadđenim na sajtu UN: http://www.bimun-unaserbia.org/sr/?q=node/91

16

Literatura

1.www.bimun-unaserbia.org/sr/?q=node/91 2.www.kirs.gov.rs/docs/strategija_protiv_ilegalnih_migracija.pdf 3.www.bimun-unaserbia.org/sr/?q=node/91 4.www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678

5.www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Azilanti-i-ilegalni-migranti/U-zamci-termovizije.sr. 6.www.politika.rs/rubrike/Hronika/Ilegalni-migranti-preko-Srbije-putuju-Evropi.sr.html

17