SEMINARSKI RAD

RAUNARSKE MREE

Seminarski rad

Raunarske mree

SADRAJ
1. Uvod.............................................................................................................................................3 2. Raunarske mree ........................................................................................................................4 3. Primena raunarskih mrea ..........................................................................................................4 3.1. Deljenje informacija..................................................................................................................5 3.2. Deljenje raunarskog hardvera i softvera .................................................................................5 4. Komponente raunarske mree ....................................................................................................5 5. Podela raunarskih mrea ............................................................................................................6 6. Topologije ....................................................................................................................................8 7. Povezivanje raunarskih mrea..................................................................................................11 7.1. Koaksijalni kablovi .................................................................................................................11 7.2. Optiki kablovi........................................................................................................................12 8. Beine mree (wireless) ...........................................................................................................13 9. Mreni protokoli ........................................................................................................................14 9.1. Protokoli bez uspostavljanja veze ...........................................................................................15 9.2. Protokoli sa uspostavljanjem veze ..........................................................................................15 10. Zakljuak..................................................................................................................................17 11. Literatura ..................................................................................................................................18

Seminarski rad

Raunarske mree

1. Uvod
Potreba za informacijama naterala je oveka da uspostavlja veze sa raznim izvorima informacija i da stvara mree preko kojih e sebi olakati prikupljanje, prenos, skladitenje i obradu podataka. Naglim razvojem raunarske tehnologije poslednjih godina (poveanje performansi uz pad cena) i sa ekspanzijom Interneta, broj korisnika raunara i raunarskih mrea raste vrtoglavom brzinom. Sa sve monijom raunarskom opremom svakodnevno se uvode novi servisi, a istovremeno se u umreavanju postavljaju vii standardi. Vremenom su se mreni sistemi razvijali, da bi danas dostigli nivo praktinog i efikasnog okruenja za razmenu podataka. Poeci umreavanja vezuju se za prve telegrafske i telefonske linije kojima su se prenosile informacije do udaljenih lokacija. Dostupnost i fleksibilnost tehnologija dananjih savremenih raunarskih mrea omoguava da se sa bilo koje take na planeti moe povezati na mreu i doi do eljenih informacija. U poreenju sa nekadanjom cenom korienja servisa mrea, cena eksploatisanja dananjih mrea je sve nia. Raunarske mree su danas nezamenjivi deo poslovne infrastrukture, kako velikih, tako i malih organizacija. Poznavanje tehnologije i korienje mrea ak izlazi iz okvira primene u poslovanju i zalazi u ostale aspekte ivota oveka postajui d eo opte kulture. Raunarska mrea moe biti prost skup dva ili vie raunara, koji su povezani adekvatnim medijumom i koji meusobno mogu da komuniciraju i dele resurse. Koristi se za prenos kako digitalnih tako i analognih podataka, koji moraju biti prilagoeni odgovarajuim sistemima za prenos. Mreom se prenose raunarski podaci, govor, slika, video, a aplikacije na stranama korisnika mogu biti takve da se zahteva prenos podataka u realnom vremenu (govor, video i sl.) ili to ne mora biti uslov (elektronska pota, prenos datoteka i sl.). Mrea se sastoji od raunara, medijuma za prenos (ica, optiko vlakno, vazduh i sl.) i ureaja kao to su vorita, svievi, ruteri itd. koji ine infrastrukturu mree. Neki od ureaja, kao to su mrene kartice, omoguavaju vezu izmeu raunara i mree. Svaka mrea se moe svesti na sledee dve osnovne celine: hardversku i softversku. Hardversku celinu sainjavaju mreni vorovi (nods) u kojima se vri obrada informacija, fiziki spojni putevi i deljeni resursi. vorovi su delovi mrea u kojima dolazi do obrade podataka. Postoje dve vrste vorova: vorovi u kojima se vri stvarna obrada i oni predstavljaju ciljne vorove (hosts), i vorovi kojima je uloga da usmeravaju informacije (routers). Deljeni resursi su hardverski (tampai, ploteri, faks maine, diskovi i sl.) ili softverski elementi (datoteke, baze, aplikacije i sl.). Softversku celinu mree ine protokoli pravila po kojima se vri komuniciranje (razmena podataka) u mrei, operativni sistemi koji su u direktnoj komunikaciji sa hardverom raunarskog sistema (i imaju podrku za mreni hardver i mrene protokole) i korisniki mreni softver.

Seminarski rad

Raunarske mree

2. Raunarske mree
Raunarska mrea je sistem koji povezuje razliite ili sline ureaje u jednu celinu. U telekomunikacijskom smislu, mrea povezuje ureaje za obradu podataka i komunikacijsk eureaje, na meudravnom planu, unutar pojedine zemlje, grada, u industrijskom postrojenju, poslovnim zgradama ili u kancelariji. Potreba za umreavanjem posledica je stalnog porasta razmene podataka (pisama, poruka, izvetaja i sl.) meu zaposlenima. Izraunato je da se oko 60 % radnog vremena koristi za komunikaciju ili razmenu podataka. Za utedu vremena napravljeni su razni ureaji namenjeni komunikaciji i razmeni podataka (telefaks, personalni kompjuteri, printeri, viefunkcijski terminali), a sada ih sve treba povezati u raunarsku mreu za optu korist.

3. Primena raunarskih mrea

Od pojave prvih raunarskih mrea, do dananjih snanih personalnih raunara pokazalo se da raunarske mree poveavaju efikasnost i smanjuju cenu obrade podataka. Deljenje raunarskih resursa putem raunarskih mrea ostvaruje se kroz: Deljenje informacija Deljenje raunarskog hardvera i softvera Centralizovanu administraciju pri obradi podataka Shodno tome, raunari koji su deo raunarske mree mogu meusobno da dele: Dokumente Elektronske poruke Softver za obradu teksta Softver za praenje projekata Ilustracije, fotografije, video i audio datoteke tampae Faks maine Modeme CD ROM ureaje i druge izmenjive memorije Hard diskove Mogunosti raunarskih mrea se permanentno ire, a takoe se otkrivaju i novi naini deljenja resursa i komunikacije meu raunarima.

Seminarski rad

Raunarske mree

3.1 Deljenje informacija

Sposobnost brzog i jeftinog deljenja informacija predstavlja jednu od najvanijih primena tehnologije umreavanja raunara. Poznato je da je elektronska pota najei servis za koji ljudi koriste Internet. Mnogi poslovni ljudi specijalno su investirali u raunarske mree da bi mogli da koriste prednosti komunikacije na bazi elektronske pote. Omoguavanjem deljenja informacija, raunarske mree mogu da smanje potrebu za papirnom komunikacijom, poveavaju efikasnost i korisnicima omogue istovremeni pristup skoro svim podacima koji su im potrebni.

3.2 Deljenje raunarskog hardvera i softvera

Pre pojave raunarskih mrea, korisnici raunara su imali potrebu za sopstvenim tampaima, crtaima i drugim periferijskim ureajima. Mree omoguavaju da nekoliko ljudi istovremeno deli podatke i periferijske ureaje. Mree mogu da se koriste za deljenje i standardizovanih aplikacija, kao to su procesori teksta, programi za tabelarno izraunavanje, baze podataka inventara itd. Ovim je omogueno da se dokumenti lake dele, kao i da je obuka korisnika efikasnija. Ljudima je lake da potpuno ovladaju jednim programom za obradu teksta nego da ue etiri ili pet razliitih programa ovog tipa

4. Komponente ra unarske mree

Da bi raunarska mrea funkcionisala, neophodno je da postoje: raunari terminali komunikacione linije komunikacioni hardver komunikacioni softver Za povezivanje raunara u mreu korisnik treba da raspolae jednostavnimkomunikacionim hardverom u vidu mrene kartice ili modema.

Slika 1. Modem

Slika 2. Mrena kartica

5

Seminarski rad

Raunarske mree

Mrena kartica slui za povezivanje raunara u mreu na udaljenostima do1000m. Ovakve mree su poznate kao lokalne mree. Za povezivanje raunara na veim daljinama koriste se modemi, a takve mree poznate su kao globalne mree. Sem navedenih hardverskih komponenata, u mrei se koriste i specifini ureaji kao to su: repetitori za regenerisanje elektrinih signala mreni mostovi za povezivanje segmenata pojedinih mrea i routeri za izbor puta za prenos podataka u mrei Mreni adapteri (Network Interface Card, NIC) obezbjeuju spregu izmeu kablova i raunara Zadatak mrenog adaptera je da: a) Pripremi podatke iz raunara za slanje u mreni kabl b) alje podatke drugom raunaru c) Kontrolie tok podataka izmeu raunara i sistema kabliranja. Prima dolazne podatke iz kabla i translira ih u bajtove koje moe da prihvati procesor raunara. Switch je ureaj koji upravlja protok podataka izmeu delova lokalne mree (LAN). Za razliku od hub-a, switch deli mreni saobraaj te ga alje na odreena odredita, dok hub alje podatke na sve ureaje koji su u mrei. Hub je centralni ureaj za povezivanje raunara u zvezdastu topologiju, i deli se na aktivne i pasivne hubove. Mreni softver definie mogunosti mree koje su korisniku na raspolaganju.

5. Podela raunarskih mrea

Zavisno od udaljenosti koje prilikom umreavanja treba premostiti, na raspolaganju su nam razliite tehnologije umreavanja i vrste medija za prenos podataka. Prema veliini, raunarske mree mogu se podeliti na: - personalne mree (Personal Area Network - PAN), - lokalne mree (Local Area Network - LAN), - beine lokalne mree (Wireless Local Area Network - WLAN) - mree irokog podruja (Wide Area Network - WAN) i - globalne mree. Personalne mree povezuju ureaje jednog korisnika. PAN mreu ini raunar povezan sa tampaem, skenerom, PDA, mobilnim telefonom i sl. Rastojanja koja moe da podri ovakva mrea su veoma mala: od jednog metra, do nekoliko metara. Lokalne mree povezuju dva ili vie raunara (ali i drugih ureaja) u ogranienoj geografskoj oblasti. To je najei nain organizovanja raunarske mree u okviru jedne firme, kole ili neke

Seminarski rad

Raunarske mree

druge ustanove. Brzina prenosa informacija je vrlo velika (vea od ostalih tipova mrea), a rastojanja izmeu ureaja se kreu od nekoliko metara do nekoliko kilometara. Beine lokalne mree su lokalne mree kod kojih raunari ne moraju kablovima biti povezani na mreu. Brzine prenosa podataka su znaajno nie od ianih lokalnih mrea, ali zato omoguuju mobilnost korisnika. U objektima koji ne dozvoljavaju sprovoenje kablova, kopanje zidova ili je potrebno brzo i uz to manje angaovanja omoguiti korisnicima prikljuivanje na mreu, beine mree su odlino reenje. Mree irokog podruja povezuju lokalne mree i obino ih ine iznajmljene linija i ureaji koji omoguuju povezivanje na iznajmljene linije. Globalna mrea povezuje sve prethodne mree u jedinstvenu celinu koja omoguuje korienje resursa i informacija irom itave planete. To je mrea koju poznajemo kao Internet.

Slika 3. ematski prikaz LAN i WAN mree

Visoko razvijena satelitska tehnologija omoguuje danas povezivanje bilo koje dve take na Zemlji, a postoje i instalacije na kopnu i u moru koje omoguuju meusobnop ovezivanje klasinim medijima - obinim ili optikim kablovima. U razvijenim zemljama postoji niz telekomunikacijskih firmi koje pruaju usluge povezivanja organizacijama unutar zemlje, pa i preko granica. Internet - specifina tvorevina raunarske industrije - omoguuje komunikaciju i razmenu podataka pojedincima i organizacijama iz celog sveta. Danas na tritu postoje satelitski ureaji koji omoguuju pojedincu ili firmi pristup Internetu putem satelita. Na lokalnom planu zanimljive su mree raunara u kancelarijama, u poslovnim zgradama ili industrijskim postrojenjima, odnosno na malim udaljenostima. Takve mree spadaju u lokalne raunarske mree. Svaka od ove dve kategorije deli se na podgrupe koje se razlikuju po vrsti medija za prenos signala, brzinama rada, mrenim tehnologijama i protokolima koje koriste, kao i vrsti mrenih operativnih sistema.

Seminarski rad

Raunarske mree

Prema znaaju pojedinih vorova u mrei, mree se dele na: - klijent-server (clientserver) i - od-vora-do-vora (peertopeer). U klijent-server mreama, podaci se smetaju na raunarima sa posebnom funkcijom na serverima. Zadatak servera je da pruaju usluge korisnicima, koji koriste raunare skromnijih mogunosti, a zahtevaju neku sloenu obradu ili pristup velikim bazama podataka. Raunari koji iniciraju komunikaciju i trae odreeni podatak ili obradu od servera nazivaju se klijenti. Klijentserver organizacija omoguuje i lake upravljanje lokalnim mreama. Na serveru se, u tom sluaju, definiu korisniki nalozi i upravlja pravilima pristupa. Takve mree su i sigurnije jer klijenti moraju da se povinuju pravilima definisanim na serveru. Server moe i automatski podeava klijente, aurirati antivirusne programe na klijentima, proveravati sadraj poruka koje idu od ili ka klijentima, itd. Kada u lokalnoj mrei ima vie od desetak raunara, uvoenje klijent -server organizacije znaajno olakava upravljanje mreom. U mreama od-vora-do-vora svi uesnici u komunikaciji su ravnopravni. Svaki raunar u ovakvim mreama poseduje odreene podatke ili programe potrebne drugima, ali i zahteva podatke ili aplikacije koje drugi poseduju. Ako se organizacija od-vora-do-vora odnosi na upravljanje mreom, to znai da je svaki raunar potpuno autonoman. Svaki korisnik mora da vodi rauna o programima koje e instalirati i mora sam podeavati sve parametre raunarskog sistema. Ovo moe postati vrlo nestabilna mrea ako ima vie raunara, a korisnici nisu struni u podeavanju sistema ili su nemarni. Sigurnost mrea od-vora-do-vora je na vrlo niskom nivou. Prema topologiji, odnosno prostornom rasporedu i nainu povezivanje raunara, mree se dele na: - mree sa topologijom magistrale, - mree sa topologijom zvezde, - mree sa topologijom proirene zvezde, - mree sa topologijom prstena i - potpuno povezane mree.

6. Topologije
Postoje tri osnovne LAN topologije: magistrala (bus), prsten (ring) i zvezda (star). Ove topologije predstavljaju logiku arhitekturu mree, ali fiziki, ureaji ne moraju da budu stvarno rasporeeni u ovom obliku. Bus i ring logike topologije su esto fiziki organizovane kao star topologija odnosno u obliku zvezde. Izbor i specifikacija topologije LAN mree zavisi od: fizikih lokacija na kojima se nalaze korisnici sistema, koliine podataka u lokalnim bazama podataka kao i potrebnog auriranja tih baza, od uestanosti pristupa bazama na drugim lokacijama i zahteva za komuniciranjem izmeu dve korisnike lokacije. Veina raunarskih mrea koristi kablove za meusobno povezivanje raunara. Meutim, to ne znai jednosatvno utaknuti kabl u jedan i drugi raunar. Razliiti tipovi kablova, kombinovani sa razliitim mrenim adapterima, mrenim operativnim sistemima i drugim komponentama zahtevaju razliite tipove organizacije mree.

Seminarski rad

Raunarske mree

Kod mrea sa topologijom magistrale, svi raunari prikljueni su na zajedniki komunikacioni kanal. Samo jedan raunar moe slati podatke u jednom trenutku. Podaci se prostiru kroz kanal i dolaze do svih raunara u mrei.

Slika 4. Topologija magistrale

Topologija zvezde zahteva postojanje specijalne komponente, koja slui kao centar povezivanja. Svi raunari povezani su na tu komponentu, pa itava struktura nalikuje viekrakoj zvezdi.

Slika 5. Topologija zvezde

Seminarski rad

Raunarske mree

Ako vie topologija zvezde poveemo, dobijamo proirenu zvezdu. Ovo je danas najei tip topologije lokalnih mrea.

Slika 6. Topologija proirene zvezde

Ukoliko je svaki raunar povezan samo sa dva svoja direktna suseda, a svi raunari u lokalnoj mrei formiraju ciklinu strukturu, tada imamo topologiju prstena. Ova topologija je nekada bila dominantna u IBM-ovim TokenRing mreama, ali se danas potpuno izgubila.

Slika 7. Topologija prstena

10

Seminarski rad

Raunarske mree

Kada se govori o topologiji, treba razlikovati fiziku i logiku topologiju. Fizika topologija podrazumeva nain na koji su vorovi fiziki povezani, a logika topologija definie nain funkcionisanja mree. Na primer, ako su raunari povezani preko komponente koje se naziva hub (ita se hab), kaemo da mrea ima fiziku topologiju zvezde. Meutim, hub je komponenta koja signale pristigle na jednom prikljuku prosleuje na sve ostale. Zato mrea radi isto kao da su raunari povezani na zajedniku magistralu, pa kaemo da ovakva mrea ima logiku topologiju magistrale.

7. Povezivanje raunarskih mrea

Raunari su povezani u mrei komunikacionim linijama.Veze mogu biti : telefonska linija koaksijalni kabl optiki kabl radio veza i satelitska veza.

Od prirode mree zavisi najvanija karakteristika mree - brzina prenosa. Najvei broj savremenih raunarskih mrea su povezane nekom od inih ili kablovskih veza, koje se koriste kao prenosni medijum i koji prenosi signale izmeu raunara. Za razliite potrebe i veliine mrea na raspolaganju stoje razliiti tipovi kablova. Tri grupe kablova se koriste za povezivanje veine raunarskih mrea: Koaksijalni kablovi Upredene parice (sa ili bez oklopa) Optiki kablovi

Razumevanje razlika meu karakteristikama navedenih kablova moe da pomogne u odreivanju koji tip kabla odgovara konkretnom tipu mree.

7.1. Koaksijalni kablovi

U jednom trenutku, ovaj tip kablova bio je najire koriten za povezivanje mrea.Postoji nekoliko razloga zbog kojih su koaksijalni kablovi iroko koriteni: relativno sujeftini, fleksibilni i laki za primjenu.U svom najjednostavnijem obliku koaksijalni kablovi se sastoje od bakarne iceobloene izolacijom. Oko izolacije se nalazi metalna zatitna mrea oko koje se nalazispoljanja zatita.Zatitni mreni omota apsorbuje spoljanje elektrine signale tako da oni ne utiu napodatke koji se alju preko unutranjeg provodnika. Zbog toga, korienje koaksijalnog kablaje

11

Seminarski rad

Raunarske mree

dobar izbor za vea rastojanja i za pouzdan prenos podataka na veim brzinama kod manjesofisticiranih ureaja.Postoje dva tipa koaksijalnih kablova: Tanki (thinnet) kabl Debeli (thicknet) kabl

Slika 8. Koaksijalni kabl

7.2. Optiki kablovi

Kod optikih kablova (fiber-optic cable) podaci se prenose u obliku signala koji predstavljaju modulisane svetlosne impulse. Radi se o relativno bezbednom nainu prenosa podataka, jer za razliku od bakarnih kablova kroz koje se podaci prenose u obliku elektrinih signala, ovde ne postoje elektrini signali koji se prenose preko optikog kabla. Zahvaljujui tome, nije mogue praviti izvode sa optikog kabla pa se ne mogu ni krasti podaci. Optikika blovi su pogodni za veoma velike brzine i veliki kapacitet prenosa zbog istoe signala i odsustva slabljenja. Ovi kablovi se sastoje iz izuzetno tankog staklenog cilindra, koji se naziva jezgro (core) okruenog koncentrinim slojevima stakla, koji se nazivaju obloga (cladding). Optika vlakna se ponekad prave od plastike. Iako je plastika laka za instalaciju, ona ne moe da prenosi svetlosne impulse na istu daljinu kao staklo. Poto svaki stakleni kabl moe da prenosi signale samo u jednom smeru, u stvari, postoje dva kabla u odvojenim oblogama. Jedan kabl slui za predaju, a drugi za prijem. Svaki kabl je ojaan plastinim omotaem, a vlakno od Kevlar a mu daje vrstinu. Prenos kroz optike kablove ne podlee elektrinoj interferenciji i izuzetno je brz, 100MBps, a postoje kablovi kod kojih je ostvarena i brzina od 1Gbps. Ovakvim kablovim asignali svetlosni impulsi mogu da se prenose na rastojanja od vie kilometara. Optike kablove treba koristiti ako postoji potreba da se podaci prenesu veoma velikom brzinom, na veliko rastojanje posredstvom veoma bezbednog medijuma.
12

Seminarski rad

Raunarske mree

Slika 9. Optiki kabl

8. Beine mree (wireless)

Osnovna karakteristika beinih mrea jeste rad bez korienja komunikacionih kanala u vidu kablova. Beine mree za prenos podataka koriste radio talase ili svetlosne signale, s tim da su radio talasi daleko ee u upotrebi jer za njihovo korienje nije potrebna optika vidljivost. Jedan od glavnih kriterijuma za kategorizaciju beinih mrea jeste razdaljina na kojoj je razmena podataka putem njih mogua. U skladu sa tim, beine mree se mogu podeliti na: beine mree kratkog dometa (bluetooth) beine mree srednjeg dometa (IEEE802.1) Beine mree velikog dometa (satelitske mree, mobilna telefonija) Kod raunarskih mrea je najee koriena IEEE 802.1 tehnologija (koja je i inaenamenski razvijana za raunarske mree) ali se za vea rastojanja koriste i mree mobilne telefonije, kao i satelitske mree.

13

Seminarski rad

Raunarske mree

9. Mreni protokoli
Prenos podataka kroz mreu se obavlja po protokolima utvrenim pravilima koja su poznata svim uesnicima u komuniciranju. Protokol predstavlja standard (konvenciju) za ostvarivanje i kontrolu veze i prenosa podataka izmeu dve krajnje take. Komunikacioni protokol predstavlja set standardizovanih pravila za predstavljanje podataka, signalizaciju, proveru autentinosti i kontrolu greaka, neophodnih da bi se informacija prenela komunikacionim kanalom. Kljuni elementi protokola kojim se dogovara spremnost za slanje, spremnost za prijem, format podataka i sl. su: sintaksa - format podataka i nivoi signala semantika kontrolne informacije u prenosu i kontrola greaka tajming brzina prenosa Razmjena podataka u raunarskoj mrei je izuzetno sloena. Sa poveanjem broja umreenih raunara koji komuniciraju i sa poveanjem zahteva za sve savrenijim uslugama (servisima) neophodno je i usavravanje protokola. Posao komuniciranja je toliko sloen da je bilo neophodno razviti protokole u vie slojeva. Svaki sloj je namjenjen za jedan odgovarajui posao. Kod prvobitnih raunarskih mrea, umreavanje se vrilo zavisno od proizvoaa raunarske opreme. Sav hardver i softver su bili vezani za jednog proizvoaa, tako da je bilo veoma teko vriti izmene, unapreivanja mree i sve je bilo izuzetno skupo. Uvoenjem standarda za komuniciranje po logiki jasno definisanim slojevima, pojavilo se vie proizvoaa softverske opreme. Standardima se omoguilo kombinovanje hardvera i softvera razliitih proizvoaa, to je sve zajedno dovelo do pada cena opreme i softvera za umreavanje i do poveanja kvaliteta usluga u mreama. Jedna od najbitnijih stvari kod umreavanja je adresiranje. Ako se posmatraju samo dva raunara, nema potrebe za adresiranjem, jer sve to se poalje sa jednog raunara namenjeno je drugom. Ve kada mreu ine tri raunara, pojavljuje se potreba za adresiranjem. Poslati podaci sa jednog raunara mogu biti namenjeni jednom od preostala dva raunara. Dodatno uslonjavanje nastaje ako se posmatra vie aplikacija na jednom raunaru, koje mogu da komuniciraju sa vie aplikacija na drugom raunaru. Ovde nije dovoljno samo adresirati raunar, ve i aplikaciju sa kojom se komunicira. Koraci protokola moraju da se sprovedu u skladu sa redosedom koji je isti za svaki raunar u mrei. U predajnom raunaru, ovi koraci se izvravaju od vrha ka dnu. U prijemnom raunaru, ovi koraci moraju da se sprovedu u obrnutom redosledu. Na predajnom raunaru protokol: deli podatke u manje cjeline, nazvane paketi, koje moe da obrauje paketima dodaje adresne informacije tako da odredini raunar na mrei moe da odlui da li oni pripadaju njemu priprema podatke za prenos kroz mrenu karticu i dalje kroz mreni kabl

14

Seminarski rad

Raunarske mree

Na prijemnom raunaru, protokoli sprovode isti niz koraka, ali obrnutim redosledom: preuzimaju se podaci sa kabla kroz mrenu karticu unose se paketi podataka u rauna iz paketa podataka uklanjaju se sve informacije o prenosu koje je dodao predajni raunar kopiraju se podaci iz paketa u prihvatnu memoriju (bafer) koja slui za ponovno sklapanje ponovno sklopljeni podaci prosleuju se aplikaciji u obliku koji ona moe da koristi Osnovni principi u dizajnu protokola su efikasnost, pouzdanost i prilagodljivost. Potrebno je da oba raunara, predajni i prijemni, svaki korak izvedu na isti nain, kako bi primljeni podaci imali istu strukturu kakvu su imali pre slanja. U mrei, vie protokola mora da radi zajedno. Njihov zajedniki rad obezbjeuje ispravnu pripremu podataka, prenos do eljenog odredita, prijem i izvravanje. Rad vie protokola mora da bude usaglaen kako se ne bi dogaali konflikti ili nekompletne operacije, odnosno nekompletan prenos informacija. Rezultat tog usaglaavanja naziva se slojevitost (layering). Uspostavljanje veze, prenos podataka i raskid veze odreeni su setom protokola koji su nadleni za jedan od sledeih poslova: "Handshaking" - uspostavljanje veze Pregovaranje o razliitim karakteristikama veze Definicija poetka i kraja poruke Definicija formata poruke Definisanje pravila za obradu oteenih ili nepravilno formatiranih poruka (ispravka greaka) Utvrivanje neoekivanog prekida veze i definisanje daljih koraka u tom sluaju Prekid veze

9.1. Protokoli bez uspostavljanja veze

Pri korienju protokola bez uspostavljanja veze inicijalni korak pri prenosu podatakajeste samo slanje podataka. Ovom koraku ne prethodi procedura vezana za uspostavljanjeveze kao to je to sluaj kod protokola sa uspostavljanjem veze. Iako je uspostavljanje vezenajee osobina protokola sa pouzdanim prenosom, postoje protokoli koji omoguavajupouzdan prenos bez uspostavljanja veze kao i protokoli koji ne garantuju bezbjedan prenosiako koriste uspostavljanje veze.

9.2. Protokoli sa uspostavljanjem veze

Pri korienju protokola sa uspostavljanjem veze, dve strane moraju da uspostave vezu izmeu sebe kao preduslov za razmenu podataka. Jasno je da procedura potrebna za uspostavljanje veze zahteva odreeno vreme i angaovanje obe strane. Meutim, ona obezbeuje pouzdaniji (ali ne i potpuno pozdan) prenos podataka i umanjuje mogunost greke. Uspostavljanje veze se praktikuje
15

Seminarski rad

Raunarske mree

kod protokola koji imaju za cilj da osiguraju pouzdan prenos podataka. Primer protokola koji radi sa uspostavljanjem veze je TCP (Transmission Control Protocol). Protokoli servisa kod kojih su performanse bitnije od pouzdanog prenosa podataka najee ne ukljuuju uspostavljanje veze.

Slika 10. ematski prikaz mrenih protokola OSI i TCP/IP

16

Seminarski rad

Raunarske mree

10. Zakljuak
Raunarskom mreom moe se smatrati skup nezavisnih raunara koji mogu da komuniciraju jedan sa drugim preko zajednikog prenosnog medijuma koji dele. LAN (Local Area Networks) su raunarske mree koje su obino instalirane na malom podruju, recimo, u okviru jedne zgrade ili u krugu jedne organizacione jedinice. LAN mree se povezuju u vee mree WAN (Wide Area Networks). Deio raunarskog hardvera koji obezbjeuje povezivanje raunara je mrena kartica ili LAN adapter. Preko mrene kartice i mrenog kabla raunari se povezuju u lokalnu mreu (LAN). Toplogija mree (nain povezivanja mrenih vorova - raunara i linija - veze) moe biti zvezda (star) ili magistrala (bus). Kod zvezda mree svi raunari su povezani u jednoj taki (centralnom voru), dok kod bus mree postoji jedna komunikaciona linija koju koriste (dele) vie raunara. Svaki raunar u mrei poseduje jedinstvenu mrenu adresu. Podaci izmeu raunara se razmenjuju uz pomo tih adresa. Kada raunar poalje podatak nekom drugom raunaru u mrei, on sa podatkom poalje i adresu raunara koji taj podatak treba da primi. Na taj nain podatak stigne tano tamo gde treba. U arhitekturi raunarskih mrea, postoje dva tipa mrea. Point-to-point mrea je mrea ravnopravnih raunara. Ovde se podrazumeva povezivanje dva raunara (ili neka druga dva ureaja) koji mogu direktno da komuniciraju, bez posrednika. Korisnici ovih raunara mogu da razmenjuju podatke (fajlove, foldere), zavisno od svojih potreba. Drugi tip mree je klijent-server mrea, kod koje postoji jedan glavni raunar (visokih performansi) koji se naziva server i vie obinih raunara (tzv. Radnih stanica) koji se nazivaju klijenti. Uloga servera je da uva neke podatke ili prua neke usluge koje e raunari klijenti da koriste. Zavisno od namene servera, podaci koje klijenti koriste sa servera, mogu biti neki dokumenti (fajl server), programi (server aplikacija), e-mail-ovi (mail server), stranice Internet prezentacije (web server) i slino. Znai, server opsluuje klijente i dostavlja im podatke tj.usluge koje oni trae. U jednoj mrei moe biti i vie servera, zavisno od njihove namene. Najee se velike mree projektuju kombinovanjem point-to-point i klijent-server arhitekture. Hardverski deo raunara koji omoguava povezivanje jednog raunara (ili jedne lokalne mree) sa drugim raunarom (ili drugom lokalnom mreom) preko telefonske linije naziva se modem. Na ovaj nain se povezuju raunari na velikim geografskim rastojanjima (na primer izmeu radnih organizacija ili gradova).

17

Seminarski rad

Raunarske mree

11. Literatura
1. Krsmanovi S., Dedi V. (2006). Informacione tehnologije i sistemi, Beograd, Univerzitet Braa Kari 2. orevi G (2011). Informacione tehnologije u digitalnoj ekonomiji, Beograd

18