Ženske studije i istraživanja i Futura publikacije

ROD I JEZIK
Priredile
Svenka Savić, Marijana Čanak, Veronika Mitro, Gordana Štasni

Novi Sad, 2009
1

ROD i JEZIK Priredile: Svenka Savić, Marijana Čanak, Veronika Mitro, Gordana Štasni Izdavači: Futura publikacije i Ženske studije i istraživanja Za izdavače: prof. dr Svenka Savić Recenzije: dr Stana Ristić i dr Vera Vasić Lektura: mr Mirjana Jocić Dizajn korica i prelom: Relja Dražić Novi Sad, 2009. Tiraž: 1000 primeraka Finansijska podrška: Friedrich Ebert Stiftung (FES) Zahvaljujemo svim studentkinjama i studentima koji su sarađivali na projektu ili učestvovali na raznim seminarima i tako doprineli da se pokrenu mnoga pitanja o normiranju srpskog jezika, a naročito upotrebe rodno osetljivog jezika u institucionalnim uslovima: Svetlani Berisavljević, Maji Branković, Maji Brukner, Marijani Čanak, Anici Dugalić, Mariji Đurović, Dragani Graovac, Tatjani Igić, Dragani Joksimović, Zorani Kokotović, Maji Milović, Veroniki Mitro, Biljani Novković, Olgi Trifković, Nataši Trifunović. Zahvaljujemo koleginicama Mirjani Jocić, Stani Ristić i Veri Vasić i kolegi Milanu Ajdžanoviću na korisnim savetima i prijateljskim usmeravanjima tokom finalizacije knjige.

Posebno zahvaljujemo Fondaciji Fridrih Ebert i Ani Manojlović, na podršci projektu o rodno osetljivom jeziku u periodu 2004-2008. godine u Udruženju građana Ženske studije i istraživanja u Novom Sadu.

2

1. deo 3 .

4 .

Robert Filipson iz Danske. ili čitavoj zajednici. važna su dva termina: lingvicizam kojim se obeležava pojava u društvu da je pojedincima. pa tako u domenu istraživanja jezika postoji posebna disciplina koja se bavi pitanjima jezičkih ljudskih prava (čiji su predstavnici: Tove Skutabb Kangas iz Finske/Danske. starosnoj. nemačkom ili norveškom) već su ustanovljena normativna pravila kojima se uređuje rodno osetljiva upotreba jezika. Ona je proistekla kao rezultat rada na 5 . Zahtevi su iz Deklaracije u znatnoj meri već utkani u mnoge naučne discipline. dok u srpskom jeziku takav put predstoji u javnoj i službenoj upotrebi. U drugim jezicima (na primer. 1999/2). pa je ova publikacija suma iskustva i istraživačke prakse za primenu u obliku preporuka za konkretnu javnu i službenu upotrebu. što se vidi i kod nas u zakonodavnoj praksi: nedavno je usvojen Zakon protiv diskriminacije (dok je Zakon o ravnopravnosti polova još uvek u skupštinskoj proceduri). zakinuto pravo da se koriste maternjim jezikom u govorenom ili pisanom obliku u javnoj ili službenoj upotrebi i seksizam kojim se obeležava diskriminacija prema polu. Tokom poslednje dve decenije znatno se pojačala građanska aktivnost na ovom poslu pojedinki i pojedinaca zajedno sa udruženjima građana. etničkoj.Predgovor Prema Deklaraciji o ljudskim pravima (1948) nije dozvoljen bilo koji oblik diskriminacije u društvu. u engleskom. polnoj. Mikloš Kontra iz Mađarske. Tokom pedeset godina postojanja Deklaracije donete su razičite preporuke za pojedinačne oblike diskriminacije. Kad je reč o jeziku sa osloncem na Deklaraciju. rodnoj ili seksualnoj i svakoj drugoj pripadnosti). a jezik bi trebalo da signalizira nastojanje društva da otkloni oblike diskriminacije ( prema rasnoj. koja može imati različite oblike i manifestacije. a najčešće je prisutna u jeziku. da pomenem samo najistaknutije) i rodno osetljivim jezikom (gender sensitiv language) – u tom domenu je najpoznatija predstavnica Debora Kameron (Cameron Deborah. pa je ovaj dokument danas delatan u različitim oblicima u svetu. posebno u medijima.

projektu o rodno osetljivom jeziku, koji je u Udruženju građana “Ženske studije i istraživanja” u Novom Sadu finansirala Fridrih Ebert fondacija (2005-2008), a kojim je rukovodila prof. dr Svenke Savić. U knjizi su tri osnovne celine. U prvoj Svenka Savić izlaže teorijski okvir u kojem predlaže uputstva za rodno osetljivu upotrebu srpskog jezika, i na taj način poziva na širi dijalog u društvu o budućim normativnim fazama srpskog jezika u javnoj upotrebi U drugoj celini Gordana Štasni i Veronika Mitro pokazuju na osnovu prikupljenih empirijskih podataka na koji način se događa smena upotrebe reči za imenovanja žena, posebno za njihove titule i profesije, tokom dva veka srpsko(hrvatskog) jezika. U trećoj celini Marijana Čanak ilustruje na koji način bi se materijal prikupljen u Registru mogao koristiti u svrhu promene svesti o rodnoj ulozi žene i muškarca u našem društvu, a na primeru samo jedne imenice (vračara). Materijali u dodacima knjige pomažu čitaocima i čitateljkama da bolje razumeju kontekst namere priređivačica da se pojača diskusija o ovoj, kod nas još uvek zanemarenoj, interdisciplinarnoj oblasti istraživanja roda i jezika u institucijama u kojima je uvođenje rodno osetljivog jezika jedna od pretpostavki demokratskih promena u društvu. To je ujedno i dobra tema za diskusiju o planiranju razvoja srpskog jezika – discipline koja, kao sistematska i kontinuirana istraživačka aktivnost, nije još uvek dovoljno snažna u Srbiji. 18. maj 2009. Priređivačice

6

Svenka Savić

ROD i JEZIK
Sažetak

U interdisciplinarnu naučnu oblast rodne studije (studije roda) uvedena je terminološka razlika u značenju: pol i rod, koja ima dalekosežne teorijske i metodološke konsekvence u istraživanjima (ne samo jezika) danas, podjednako u društvenim koliko i u prirodnim naukama. Dok se pol, kao biološka, unapred zadata razlika između žene i muškarca, odnosi na činjenicu da je neko rođen/ a kao muška, odnosno ženska osoba, rod se kao sociološka kategorija odnosi na činjenicu da, rođeni kao muškarci ili žene, u svojim kulturama i društvima odrastamo shodno obrascima društva koji su podložni promenama. Ova se razlika može dobro videti na materijalu nekog jezika, u ovom slučaju srpskog. Rodno osetljiv jezik je termin kojim se pokazuje težnja da jezik pomogne u ostvarivanju ljudskih prava kad su u pitanju ženske ili muške osobe. Ovo je samo deo ukupne problematike koji zovemo politički korektan govor/jezik, usaglašen sa zahtevima datim u Deklaraciji o ljudskim pravima: niko ne može biti diskriminsan pomoću jezika. U ovom radu ukazujem na moguće pravce normiranja rodno osetljivog srpskog jezika u javnoj i službenoj sferi kad je fokus na većoj jedinici od rečenice – na tekstu. Termin se odnosi na činjenicu da se zahtevi za obeležje sociološke kategorije – roda, u ovom slučaju žena, vidi i u jezičkoj formi. Odabrala sam teoriju govorne delatnosti u okviru koje predstavljam konkretna uputstva za normativnu jezičku upotrebu na nivou teksta i rečenice u javnoj i službenoj upotrebi srpskog jezika (dominantnije u medijima). Pretpostavka je da se osvajanjem rodno osetljive upotrebe jezika može uticati na svest onih koji se tim jezikom koriste u pravcu rodne ravnopravnosti. Pri tom se uvažava činjenica da jezik podjednako odražava procese prisutne u prethodnim etapama razvoja društva (videti podatke o poslovicama u radu Žarka Trebješanina, 1985) i anticipira promene u društvu koje bi mogle biti.
7

Korpus za rodno osetljiv srpski jezika ovde je različit i uključuje podatke iz istorijske perspektive i sadašnjeg stanja. Tu su podaci iz šestotomnog Rečnika srpskohrvatskog književnog jezika Matice srpske i sedamnaest knjiga Rečnika SANU (od slova A do slova O) u kojima je materijal s kraja 19. i prve polovine 20. veka. Zatim su tu tekstovi objavljeni u (pisanim) medijima u poslednjih dvadeset godina. Novina su u ovom korpusu tekstovi iz časopisa i literature koji žanrovski pripadaju rodnim studijama, objavljenoj na srpskom jeziku u poslednjoj deceniji, da bi se pokazalo da postoji žanr koji nije dovoljno iskorišćen u istraživanjima kada je reč o rodno osetljivom jeziku. Rezultati se izlažu u obliku 12 predloženih uputstava, tačnije preporuka koje bi valjalo primeniti prilikom oblikovanja tekstova za javnu i službenu upotrebu na srpskom jeziku, a koja su potkrepljena primerima iz navedenog korpusa podataka. Ključne reči: javna upotreba jezika, inventar formi, izbori, lingvicizam, namera, jezička norma, patrijarhat, rod, rodna perspektiva, rodno osetljiv jezik, seksizam, službena upotreba jezika, teorija delatnosti, upotreba jezika

8

budući da zahvata deo kompleksne prirode jezika. Norma jeste dogovor. da pohvali ili podrži. svaka definicija delimično fokusirana na neku problematiku i empirijski materijal. ili da jezik oblikuje misao. Definicija koja je rasprostranjena kod nas u srbistici pripada strukturalnom teorijskom okviru s početka XX veka prema kojoj je jezik shvaćen kao sistem znakova namenjen komunikaciji u nekom društvu. ili pak. mada su teorijski pristupi toj vezi različiti. Jedan mogući pristup normiranju rodno osetljivog srpskog jezika Jezik određujemo kao delatnost. Jezička forma ove rečenice nas upućuje na pomisao da se radi o muškarcima. godine pisali prve kompjuterske programe”. Norma je deo našeg teorijskog pogleda na jezičke pojedinosti. Ima preko sto različitih definicija jezika kojima se najčešće afirmiše neki teorijski pristup primenjen na nekom empirijskom materijalu nekog jezika. pa je. jer nas interesuje šta sa jezikom možemo činiti i šta činimo dok govorimo ili pišemo. da jezik anticipira promene u društvu. da se naruga drugom ili ga učini (ne)vidljivim. Kurs opšte lingvistike. te shodno tome predmet nauke o jeziku jeste odnos mišljenja i jezika. Možemo se 9 . pa se kaže da jezik izražava misli. Treće se više okreću jeziku u odnosu na društvo i pokazuju da jezik odražava društvene promene.Uvod Jezik nije moguće jednoznačno definisati pa otuda postoji više definicija jezika od kojih je svaka delimično tačna. izdanje 1996). I ovde uvažavamo sud da je pitanje standardizacije (normiranja) jezika uvek i političko pitanje i da putem sprege naučne i političke volje dolazi do normativne prakse. Normirati neki jezik znači intervenisati u njemu u pravcu neke poželjne jezičke politike. Shodno tom teorijskom opredeljenju predmet nauke o jeziku jeste struktura jezika (Ferdinand de Sosir. Zaključujemo da mnoge definicije samo delimično bliže određuju kompleksnu prirodu jezika. U takvom pristupu imamo u vidu nameru govornika da nešto čini jezikom: da ubeđuje. shodno tome. kada je jezička upotreba u pitanju. Govorimo o implicitnoj i eksplicitnoj nameri za (ne)vidljivost. Na primer. da je jezik arhaičan u odnosu na promene u društvu. Jedan pravac poželjne politike jezika može biti ka homogenizaciji nacije. dok drugi može biti okrenut uvažavanju svih jezika u državi podjednako. Ovde se bavimo upotrebom srpskog jezika u javnoj i službenoj sferi. u jednom udžbeniku matematike nalazimo rečenicu: “Matematičari su već oko 1840. s vođenjem računa o tome da je svaka upotreba jezika vezana za društveni i politički kontekst. a poznata je činjenica da je prvi kompjuterski program napravila matematičarka Ejda Lavelas. a nije jezik sam. Druge teorije i definicije preciziraju odnos misli i jezika.

za koje nam stoje na raspolaganju mnoge forme u inventaru. zdravo. mada postoji kodeks u medijima kojima se ovakvo pisanje osuđuje2.. što znači da su spiskovi promenljivi: tokom vremena neke forme ispadaju sa liste. Stoga se ovde opisuje i analizira inventar različitih jezičkih mogućnosti.). obrazovanje). do 1990): drugaricu je preko noći zamenila gospođa! Formiranje rodno osetljivog srpskog jezika nalazi se u procesu u kojem su neke karakteristike već oformljene. Još uvek se u naslovima nekih pisanih medija pojavljuju reči. 10 . u ovom pristupu podrazumeva pravljenje finitnih lista inventara za upotrebu jezika u različitim situacijama. a ne propisuje se jedna forma kao jedino ispravna i jedino moguća. prijateljice. poznatost. Inventar ovde znači da postoji više od jedne mogućnosti za neku jezičku upotrebu. dekanice. ‘generička’ ili ‘objektivna’ – bezrodna. ili u zavisnosti od ukupnih demokratskih procesa u društvu. dok su druge u procesu formiranja. Ono što je potrebno učiniti u datoj situaciji jeste odabrati jednu od više mogućih u nekoj konkretnoj situaciji. s obzirom na uzrast. Standardizacija. a koje se odnose na: doba dana (dobro jutro. Na primer.. ili titule: predsednice.pitati da li je namera pisca ove rečenice bila da umanji doprinos matematičarke ili je rečenica formirana kao što je do sada bilo uobičajeno u naučnom diskursu u kojem je forma muškog roda tzv. umesto drugarica (inače dominantna u službenoj upotrebi u periodu od 1945. ili na signalizaciju (ne)formalnih odnosa sagovornika (ćao. U pristupu sa stanovišta teorije delatnosti ne govorimo o normi koja bi se odnosila na ispravno/neispravno upotrebljenu reč. direktorice. dobro veče). kako je to najčešći zahtev u strukturalističkom teorijskom pristupu. o čemu detaljnije piše Bojana Milosavljević (2007). tačnije podatke da žene doprinose razvoju civilizacije i društva1.. gospođo. za oslovljavanje ili pozdravljanje postoji više od jedne forme. Ako je namera da nekog oslovimo. u zavisnosti od drugih faktora (kao što su poznatost. Na primer. Proces pravljenja spiskova inventara je dinamičan. Drugi primer može biti pozdravljanje. Na primer. druge se u nju uključuju. tu su forme u inventaru: koleginice. pol sagovornika. kao proces normiranja. tek formiramo naviku za nediskriminatornu upotrebu jezika u svakodnevnom govoru i u medijima. dobar dan.. nego tragamo za inventarom formi kojima se neka namera može ostvariti u tekstu i njegovim delovima (najčešće rečenicama i paragrafima). izrazi i kvalifikacije kojima se vređaju druge osobe. To znači da formom jezika autor teksta može da sakrije pol osobe. Pri tom treba znati koje od njih nisu poželjne u konkretnoj situaciji. kad je oslovljavanje ženske osobe u pitanju danas je uglavnom dominantno u upotrebi gospođa.

Kada govorimo o odnosu roda. –kinja (prvakinja).Odnos roda i jezika: prostor za jezičku kreativnost Norma u jeziku je rezultat dogovora stručnjaka za jezik o nekom datom pitanju. 2008) od kojih su neki veoma produktivni: –ica (poslanica). u institucijama kakve su fakulteti ili sudovi (videti spisak titula i zanimanja na Filozofskom fakultetu i u sudu u dodatku). kao socijalnog konstrukta (što znači da se može menjati) i norme jezika kao dogovornog konstrukta (što znači da se može menjati). Svima je poznat dogovor da se evropska valuta na srpskom jeziku naziva evro. Bogata morfološka sredstva stoje na raspolaganju kad su u pitanju imenice ženskog roda. a mogao je biti normiran oblik euro koji se inače u govoru češće čuje od onog koji je komisija Odbora predložila Narodnoj banci Republike Srbije da propiše kao ispravnu. Od dve ponude: euro i evro. na primer. negde i dominacija. pridevi. ali u primeru oslovljavanja: Profesorka Jovanović. ‘pobedila’ je forma evro glasanjem u komisiji za pitanja pravopisa Odbora za standardizaciju srpskog jezika. a titula je ono što tu osobu čini jasno prepoznatljivom u društvenoj hijerarhiji. budući da se one prepliću. molim Vas ispitne prijave. Ovo iz uverenja da jezička vidljivost razotkriva ono što je u društvu stvarnost: prisustvo. čime smo se bavile tokom poslednjih decenija (videti spisak literature na kraju knjige). neki glagolski oblici). u pitanju je titula. pa ih za ovu priliku posmatramo kao jedinstvenu kategoriju. žena na javnim i društvenim funkcijama i u pojedinim profesijama.. zamenice. Treba dodati da jedna ista imenica za zanimanje ili titulu može imati i dve ili više nastavačkih realizacija (doktorka/doktorica. –ka (doktorka). Takav pristup poziva na kreativan odnos prema jeziku jer zahtev ‘učini ženu vidljivom u jeziku u javnoj sferi’ podstiče na to da pronalazimo i pravimo forme u jeziku u nastojanju da ostvarimo takav zahtev. U primeru: Profesorka Jelena Jovanović je održala ispite vidi se da je u pitanju profesija. Nije jednostavno podeliti ove dve kategorije u konkretnim primerima srpskog jezika. nije moguće upotrebiti neku imenicu bez oznake gramatičkog roda (muškog. U najširem smislu profesija je ono čime se neka osoba bavi. Pošto srpski jezik ima dosledno utkanu kategoriju gramatičkog roda u nekim vrstama reči (imenice. posebno one o kojima ovde više govorimo: za označavanje profesije ili statusa (titula) žene u društvu.. šefica/šefovica. ženskog ili srednjeg). dekanka/dekanica. Govorimo o nazivima koji označavaju profesije i titule3 žena. –uša (sponzoruša). ali je malo onih koji znaju kako je do dogovora došlo. neki brojevi. beležimo inventar onih mogućnosti kojima se može pokazati velik stepen vidljivosti žena u jeziku shodno njihovoj izrazitoj prisutnosti u javnom životu. 11 . Uglavnom se pominju 13 produktivnih nastavaka za označavanje imenica ženskog roda u srpskom jeziku (Milan Ajdžanović.) širom geografskog područja srpskog jezika.

umesto zapisničarka. koja su se već odomaćila. od stava osobe kojoj se govori prema rodno osetljivom jeziku. Bez nastavka za imenice koje su dvorodne: Ona je foto model u “Vogu”. a izostaju u popisu imenica u aktuelnim rečnicima srpskog jezika. i često se upotrebljavaju u jeziku medija i svakodnevnom govoru. 12 . Danas se u javnoj i službenoj upotrebi ne koristi ova titula za značenje ‘žena ministra’. ali se isto tako menja inventar formi koje jezik poseduje ili koje stvara. Island prva zemlja koja dobija premijerku lezbejku. od ličnog stava prema rodno osetljivom jeziku. možemo reći: zapisnik je vodila). od već stvorene navike za upotrebu formi ženskog roda.Za označavanje profesija i titula žena raznovrstan je inventar formi. kao i na pojavu mnogih novih imenica u okviru toga inventara. ‘žena ministra’. Na primer. Na primer. Svaka imenica kojom se označava titula ili zanimanje ima više od jedne komponente značenja. To se takođe odnosi na mažoretkinje. Zaključujemo da ih je danas mnogo više. 2. kao nova zanimanja kod nas samo za žene. hostese i čirlidersice. Tokom vremena neke komponente značenja se gube. ‘žena na položaju ministra’. Činjenica je da se jezičko ponašanje menja. aktuelnu ministarku pravde u Vladi Srbije. Postoji mogućnost opisnog kazivanja (na primer. Proces izbora je dinamičan i o promeni u upotrebi možemo zaključiti na osnovu frekvencije i inventara upotrebe pojedinih titula i zanimanja žena danas u odnosu na prethodne dve decenije. Izbor forme zavisi od nekoliko faktora: od namere govornika. Tako se na primer naslov teksta Ministarka pravde rodila devojčicu odnosi na Snežanu Milović. takve su u medijima vrlo frekventno upotrebljavane titule kancelarka i premijerka: Pada rejting kancelarke Angele Merkel. nego samo značenje ‘žena na položaju ministra’. druge se nameću kao prioritetne. Izraz žena + profesija/titula: Prva žena kosmonaut Valentina Tereškova je stigla na mesec. Tome su doprinele i razne aktivnosti stručnjaka za jezik u (medijima pre svega) ali i zalaganja pojedinki i pojedinaca da objasne važnost upotrebe rodno osetljivog jezika u procesima demokratizacije celokupnog društva u Srbiji. Pre svega zato što je više žena u javnoj sferi. od društvene potpore (kao što su odluke nadležnih tela o pitanjima jezika) itd. Zato podaci dati u sledećem poglavlju knjige dokumentovano ukazuju na pojavu smene formi i značenja imenovanja za profesije i titule žena tokom sada već skoro dva veka. ali je i osetljivost predstavnika srpskog jezika na tu pojavu porasla. Nastavak: Kosmonautkinja Valentina Tereškova je prva žena koja je stigla na Mesec. ministarka4 je doskora imala dve komponente: 1.

Ponavljačima dvojke. prednormativnoj fazi za titule i zanimanja žena koriste se i forme ženskog roda i forme muškog roda. čitate obaveštenje da je menjač dužan da obavesti klijente o prodaji valute. pa i u srpskom jeziku. kada menjač ima značenje osobe koja prodaje valutu. PREDLOG UPUTSTAVA ZA UPOTREBU RODNO OSETLJIVOG JEZIKA U SFERI JAVNE KOMUNIKACIJE Uputstvo 1 Slediti osnovno pravilo za građenje rečenice u srpskom jeziku: subjekat i predikat se moraju slagati u rodu i broju i licu. jer je ova titula rezervisana za njeno značenje ‘žena ministra’ . onda i predikat koji se uz ovu imenicu vezuje mora imati iste gramatičke oznake: Primer: Poslanica Gordana Čomić je predsedavala sastankom. Ako je u pitanju množina. 2004). Za razliku od ovog primera. Primer: Poslanice Ana Dražić i Verica Barać su predsedavale sastankom. onda glagol mora imati množinski oblik. Osluškujući promene u upotrebi rodno osetljivog jezika kod nas danas. proliveno je dosta mastila da se dokaže kako ne može biti ministarka upotreljenja u značenju ‘žena na položaju ministra’.Pojava proširivanja ili promene u komponentama značenja imenice postoje u svim jezicima. Vidimo da za jednu istu jezičku pojavu postoje dva aršina kad se procenjuje šta se može. Uputstvo 2 Upotrebljavati dosledno formu ženskog roda za imenovanje zanimanja i titule žena svuda gde je to moguće. Nije bilo javnih reakcija protiv naziva ove profesije u muškom rodu (većina zaposlenih u svim bankama su žene). pa se događa da se forma ženskog roda za titule i zanimanja žena koristi (najčešće u naslovima novinskih tekstova) za nešto što je neočekivano ili neprihvatljivo (detaljnije o ovome u radu Svenke Savić. Ako svratite u bilo koju banku. U ovoj. Ako je u poziciji subjekta imenica ženskog roda. a ne predmeta (menjač brzine u automobilu). odnosno ne može u jeziku pojaviti kao novina. dajemo nekoliko preporuka za javnu i službenu upotrebu. direktorki apartman 13 . Uzmimo primer pomeranja značenja imenice menjač.

Primer 4: Guvernerka Narodne banke Kori Udovički je sazvala sastanak svoga tima. Primer 3: Ministarka za nauku i tehnologiju je Ana Pešikan. Pozicija apozicije: Jelena Jovanović. Pozicija predikata: Nova osoba u timu je predsednica Jelena Jovanović. apozicijskoj ili predikatskoj. možemo napisati: Ministarske poslove za nauku i tehnologiju preuzela je Ana Pešikan. Ako se formira tekst u kojem se govori o istoj ženskoj osobi.Direktorka proziva Krivična prijava protiv direktorke Agencije za privatizaciju. Ili: Zapisnik vodila Vera Jovanović. Ona je smatrala da. Primer 1 Pozicija subjekta: Predsednica je priredila prijem za nagrađene sportiste i sportistkinje. Poslednji primer pokazuje mogućnosti preformulacije. predsednica lige šampiona preuzela je dužnost. kreativno se odnositi prema oba prethodna uputstva.. Vera Jovanović koja se najbolje bavi padobranstvom u poslednjoj deceniji kod nas. Vera Jovanović je naša najpoznatija žena padobranac u poslednjoj deceniji. U novinskim tekstovima ima primera da uz ime i prezime jedne ženske osobe ima više naziva profesija i titula: 14 . Kao prva žena guverner u Srbiji uvela je neka pravila u radu. U rečenicama teksta obratiti pažnju na sintaksičku poziciju titula i zanimanja: u subjekatskoj. Primer 2: Vera Jovanović je naša najpoznatija padobranka u poslednjoj deceniji.. Smenjene direktorke domova zdravlja na novim funkcijama. Za svaku sintaksičku poziciju postoji više izbora. Ministarka je tom prilikom naglasila da je važno razvijati sportski duh kod mladih. Ministarka za sport i omladinu Jelena Jovanović otvorila je teniski turnir. Kad je naziv profesije ili titule sintagmatski nakon jednom uvedene profesije ili titule može se u daljem tekstu koristiti kraća forma. Primer 5: 1. shodno nameri govornika (pisca teksta) u datom kontekstu. umesto: Zapisničarka je Vera Jovanović. Direktorka u papučama.

‘Žene u uniformi’ je opisno predstavljeno značenje profesije vojnikinje (vide se na slici uz tekst): forma *vezistkinje. Zato nije tačna tvrdnja da u srpskom jeziku ne postoje oblici za neka zanimanja ili titule žena (kao što su borkinja. filozofkinja. Jedno od istovremenih novih zanimanja 15 . a nešto iza imena. generalki. mada je moguća. Nagradu je dobila naša poznata spisateljica Vida Ognjenović. pukovnica ili vojnikinja u Vojsci Srbije. jednostavniji je put za imenovanje novih profesija u društvu uopšte pa onda i za titule žena jer se pojavljuju istovremeno sa njihovim ulaskom u društvo i u jezik. Jednostavniji je put za imenovanje novih profesija u društvu kada u njih istovremeno ulaze muškarci i žene. Moglo bi se reći da je autor/ka toga teksta na pola puta u primeni predloženog uputstva za doslednu upotrebu u ženskom rodu i da procenjuje da još nije moguće primeniti ovaj drugi deo saveta ‘svuda gde je to moguće’ u ovom konkretnom primeru. samo ih treba normirati u dokumentima Vojske. bilo da se razbiju u nekoliko. bilo da nešto bude u poziciji ispred imena. Osoba koja je stvarala tekst u novinama procenila je da vezistkinje nije ušla u široku upotrebu. Titule i zanimanja žena u vojsci ostaju da se normiraju jer je danas sve više žena oficirki. i sl). a moguće ih je upotrebiti u toj formi. Postoje područja javnog delovanja u koje žene tek ulaze. Koja će se forma odabrati prepušta se intuiciji govornika da sopstveni jezički potencijal koristi. Moguće je sintaksički reorganizovati rečenicu. ali je bolničarka prirodno ‘skliznula’ u tekst. pa će vojne titule u ženskom rodu biti normalna stvar. o kojima se u medijima saopštava. Ovakvi primeri nam pokazuju u kojoj meri su neka zanimanja i titule već u jezičkoj kompetenciji izvornih govornika srpskog jezika. nego da ih još uvek ne koristimo. profesorka i ambasadorka Vida Ognjenović. ali još uvek ne frekventno. ili taj oblik ne upotrebljava u sopstvenom govoru. Granica upotrebe imenica koje do sada nisu upotrebljavane u formi ženskog roda. borac za demokratiju. vidno se pomera. žena bodigard. S druge strane. Primer 7 Žene u uniformama služe uglavnom kao vezisti ili bolničarke. nije upotrebljena. ali i u vojskama drugih država. Bila je ambasadorka u Norveškoj i profesorka je na Akademiji umetnosti u Novom Sad. Jedno od istovremenih novih zanimanja su poslovi ličnog obezbeđenja (termin iz zakonodavne terminologije): telohraniteljka. one koju su na tom putu u prvoj fazi.Primer 6: 1. Nagradu je dobila naša poznata spisateljica. borkinja za demokratiju.

Poštujemo naviku govornika što se tiče odabira sufiksa. Moramo se odvići od nekih do sada korišćenih izraza kojima se vređuju neke grupe građana i građanki (na primer. 16 . ili koji se odnose na osobe istopolne seksualne orijentacije: nije danas prihvatljivo reći za nekoga da je peder u javnoj ili službenoj upotrebi (mada u pisanim medijima toga ima). Uputstvo se odnosi na primere zanimanja i titula koje mogu imati više od jednog sufiksa: doktorka/doktorica. šefica/šefovica. Na osnovu promene svesti u društvu o potrebi uvažavanja razlika stvaraju se nove jezičke navike pomoću izbora one forme koja afirmiše preporučljivu upotrebu. a to se ipak pojavljuje u grafitima koje prenose mediji. profesorka/profesorica. doktorka/doktorica. izrazi i vicevi o plavušama). mada dominira stav da treba poštovati jezičke navike. Uputstvo 4 Odvikavati se od upotrebe nekih ustaljenih izraza kojima se vređaju neke grupe građana i građanki. danas je već sasvim izvesno da nije prihvatljivo ponašanje javno nazivati drugu osobu Ciganšturo.. važno je shvatiti da su i odvike jednako korisne u daljoj demokratizaciji društva. Na geografskom prostoru srpskog jezika ove se forme različitom frekvencijom upotrebljavaju. Na primer. Jezik je jednako navika koliko i odvika. Uputstvo 3 Odabrati iz postojećeg inventara onu jezičku formu koja najbolje odgovara vašoj intuiciji za jezik: za zanimanja i titula koje mogu imati više sufiksa. žena bodigard..su poslovi ličnog obezbeđenja (termin iz zakonodavne terminologije): telohraniteljka. S druge strane.

Postoji mogućnost za imenovanje osoba kojom se izbegava obeležje rodnosti. 2009. Na isti način treba da shvatamo i zahteve koji se odnose na rodno osetljivu upotrebu srpskog jezika. može se reći nastavno osoblje se stara o nastavi.Ili u nekom tekstu crne hronike počinioce nekog kriminalnog dela obeležavati prema etničkoj pripadnosti (Na primer. Umesto učitelji i učiteljice se staraju o nastavi. ministarka za privredu. Varijanta A: Kad dođe kondukter ili kondukterka morate mu ili joj pokazati kartu. umesto telekomunikatorka. u tekstu objavljenom u NIN-u (12. Na primer. Umesto: Jelena Jovanović. Mogućnost neutralnog govorenja je i kada se fokus rečenice usmeri na instituciju. može se reći: osoba zadužena za poslove telekomunikacije. Ta mogućnost je najčešća u zakonodavnoj praksi jer se koriste reči koje su u jednini i u množini neutralne: lice: Lica koja ne ispunjavaju konkursne uslove neće biti odabrana osoba: Nastavno osoblje škola neće primiti platu na vreme. Zato bi bilo poželjno i potrebno da se ta upotreba normira (standardizuje) tamo gde je to moguće. dete: Dete bez roditeljsko staranja ostaje u domu. Uputstvo 5 Koristiti paralelne forme ako se preporuka odnosi i na muškarce i na žene. a oznaku za nastavak u ženskom: sa značenjem da se odnosi na obe polne populacije: vozač/ica: Svi vozači/ice se moraju pridržavati saobraćajnih pravila. što je radno mesto u banci. roditelji. Primer 1: Kad dođe kondukter / kondukterka morate mu / joj pokazati kartu. Moguće je navesti formu u muškom rodu. može se reći: Jeleni Jovanović je povereno vođenje ministarstva za privredu. str. Preporuka je da se koriste imenica osoba kao neutralne forme u opisnim slučajevima. Varijanta B: Svi vozači-ice se moraju pridržavati saobraćajnih pravila. 17 . 2. 68) ispod fotografije na kojoj su dva mlada Roma piše: Krvožedni mađarski Romi: Ivan Stojka i Deže Nemet). Isto može biti i u množini: ljudi. a ne lice ili osobu. žrtva: Žrtve nasilja uputiti na miliciju.

psihologija. kao što su: prof. Koju formu jezičkog prikazivanja odabrati zavisi od datog konteksta. za koja ne možemo lako da odredimo koji je pol u pitanju. dipl. Naročito je važno da mediji i institucije sistema prihvate ovakvo jezičko ponašanje i time pokažu da prihvataju stav o rodno osetljivom jeziku. ako su u pitanju strana imena. a onda odabere jedna mogućnosti i u napomeni tekstu objasni da će se u daljem tekstu upotrebljavati ili množinski oblik ili naizmenično jedan pa drugi ili neka druga odluka.Uputstvo 6 Koristiti kreativno razne forme rodno osetljivog jezika prilikom oblikovanja teksta. stručni. pa se ovim zalaganjem samo pretače stvarnost u jezički izraz. Činjenica je da danas ima mnogo žena u nekim profesijama (novinarstvo. farmacija. informatika). U jednom pilot istraživanju dobili smo podatak da čitaoci prelete pogledom titule i pažnju zadržavaju na imenu i prezimenu osobe. ali su dragocene sa stanovišta ekonomije novinskog prostora u pisanim medijima. lingvistika. Važno je da čitaocima bude jasno da su autori teksta svesno izabrali jednu od više mogućih formi i time sebe deklarisali kao osobu koja se svesno određuje prema fenomenu rodno osetljivog jezika. dr Gru Ekstra predsedava skupštinom. inž. Uputstvo 7 Pisati titule i zanimanja žena u punom obliku. zakonski ili neki drugi) tekst u kojem se često pominju i muškarci i žene (kao u primerima za uputstvo 5).. Naročito je ovaj podatak važan prevodiocima koji ne vide datu osobu kada prevode tekstove. Skraćenice su jedan od načina prikrivanja rodno osetljive vidljivosti. kao što su. na primer.. onda se može primeniti praksa da se u prvih nekoliko rečenica primeni jedna od mogućnosti iz uputstva 5. a izbegavati pisanje skraćenica. obrazovanje. dr Mati Ejen predstavlja svoju zemlju na kongresu. Međutim. 18 . i slično. dr. a u nekoliko poslednjih godina i u nekim granama nauke dominiraju. Kada se oblikuje duži (naučni. Na primeri: Prof. pun naziv titule ili zanimanja za žensku osobu nam pomaže u tome. Postoje pravopisna pravila za pisanje skraćenica u srpskom jeziku. stomatologija. Ne znamo kakva je mentalna prezentacija čitalaca i čitateljki ovih skraćenica ako se odnose na žensku osobu. a ne njenom statusu u društvu. zdravstvo. Doc.

12). Nakon prve rektorke funkciju je preuzela druga rektorka. Informišući. 1996. 10. ali je upotreba muškog roda ostajala. inicijal ličnog imena. pomenute skraćenice se odnose na titule koje afirmišu osobu visoko u hijerarhiji univerziteta: redovne ili vanredne profesorke. u zavisnosti od mesta objavljenog članka u rubrikama lista: kad je stigla na poslednju stranicu.” Uz rektorkino ime polako su izostavljene neke od njenih visokih titula od prve do poslednje stranice novina. o novoj garnituri na Univerzitetu u Novom Sadu..” “Svečanosti su. Rekla sam “rektorka” (kao “doktorka”). 1. pa je novosadski “Dnevnik” objavio više tekstova o univerzitetu ili aktivnosti rektorke tokom nekoliko meseci i to na prvoj stranici lista. Kada je treća (sada aktuelna) rektorka došla na tu poziciju. ako se radi o autoru ili autorki teksta. docentkinje. izgubila je ono što je od titula hijerarhijski najviše i najvažnije – da je članica Akademije nauka (zauvek). upotreba forme u ženskom rodu je sasvim ovladala i u medijima i na sastancima i uopšte u javnoj komunikaciji. S druge strane.. između ostalih. U vreme njenog mandata kolega (ugledni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu) pitao me je koja je forma ispravnija: “rektorka” ili “rektorica” jer bi hteo da je oslovi u ženskom rodu. prisustvovali i rektor Olga Hadžić i .. odnosno da su u samom vrhu nauke i članstva institucija za nauku. 15. dr Stojan Savić.Svedoci smo da je sve više raznih skraćenica u srpskom. ili o citiran19 . Primer 1: Kako prodire ženski oblik za pojedinačne titule koje su visoko u hijerarhiji univerziteta možemo pratiti na primeru prve rektorke na Univerzitetu u Novom Sadu. kakve su akademije nauka u zemlji i svetu. dr Stojan Savić. autor teksta je predstavio ekipu u tekstu: Novoizabrani rektor akademik prof. str.. oktobra 1996. str. str. voli da forma njemu samom lepo zvuči.” “Rektor. 9. a ostala joj je titula za društvenu moć. Stupila je na dužnost 1. 1996. prorektori dr Ljubomirka Krkljuš.7. u unutrašnjoj rubrici i na poslednjoj stranici lista (od 25. uz puno prezime. profesor Pravnog fakulteta i prof.. akademik profesor Prirodno-matematičkog fakulteta dr Olga Hadžić. dr Olga Hadžić i prorektori prof. dr Ljubomirka Krkljuš i prof. I kada pojedinac odluči da za imenovanje visoke funkcije upotrebi formu ženskog roda. Primer 2: Posebna vrsta skraćenica odnosi se na prvo slovo. on je rekao: “Meni je nekako lepše ’rektorica’”. na primer. ali i u drugim jezicima i da se proces šifara u jeziku povećava. 1996. 9. 9.

Došli su Bil i Hilari Klinton Došli su Bil Klinton i Hilari Klinton. pa je preporuka da se puno ime navodi. navodi se samo spisak onih koji su dobili nagrade: Lj. ali se na njih može gledati sa stanovišta muža ili žene. Svedoci smo da se u titlovanju raznih tekstova. Najčešće se radi o važnoj političkoj ličnosti u čijoj pratnji je i njegova supruga. Na primer. bilo da se radi o novinskom ili naučnom tekstu. Taj postupak se naročito koristi u novinskim tekstovima u kojima se navode imena osoba. a naročito u bibliografijama radova. jer se tako lako može saznati i o doprinosu žena u nekoj naučnoj disciplini. Sujić. na primer. Uputstvo 9 Primeniti pravila rodno osetljivog jezika pri prevođenju s nekog stranog jezika na srpski jezik. A. U javnim glasilima seksističke su one fraze kojima se saopštava da je reč o paru u kojem se fokusira samo jedna osoba iz para ili da je reč o pripadanju muškarcu (Došao je Milan Jovanović sa suprugom). Potpuna vidljivost bi bila pisanje ličnog imena i prezimena svih osoba u spisku. koje su. Došla je Mira Marković sa mužem. Supružnici jesu bračni par. ili se oboje mogu imati u jednakom fokusu. M Popović. U takvim slučajevima je bolje odabrati onaj jezički izraz kojim se identifikuje identitet svake jedinke u paru ili iz teksta izostaviti informaciju o supruzi.ju unutar nekog spiska konsultovane (naučne) literature. dobile neku nagradu ili pobedile na nekom sportskom takmičenju. Ne preporučuje se u javnoj i službenoj upotrebi identifikovanje supruge (ili ćerke) prema pripadanju muškoj osobi. Važno je pokazati koliko ima žena koje su dobijale nagrade za doprinos u društvu. u novinskom izveštaju sa jednog takmičenja umetnika. Primeri: Došao je Pera Petrović sa ženom. mada 20 . u prevod na srpski jezik (ćiriličnim ili latiničnim pismom) unosi politički nekorektan govor. Jović iz kojeg se ne vidi da li se radi o osobama muškog ili ženskog pola. Uputstvo 8 Navoditi punu identifikaciju za svaku osobu posebno ukoliko saopštavate o (bračnom) paru.

konkursi i oglasi. ali i roditelji. na primer u crkvi prilikom propovedi: Primer 3: Braćo i sestre! Sestre i braćo! naročito u prilikama kada je više prisutnih žena od muškaraca u hramu.. Primer 1: Molimo građane i građanke da popune sledeće upitnike.). Na primer. zatim u zakonodavnoj praksi... Na primer. u okviru ovog predloga može se varirati. u obraćanju skupu slušalaca. formulari. studenti i studentkinje. Na prvom mestu upotrebiti formu dominantnije populacije kojoj se obraćamo. Primer 2: Molimo sve vaspitačice i vaspitače da se odazovu pozivu. Uputstvo 10 Predložena uputstva valja primeniti u raznim tekstovima (upitnici.. Isto važi i za druge institucije. važno je i kako su vizuelno postavljene forme za obraćanje. Pošto se upitnici ili ankete daju u pisanom obliku. studenti i studentkinje. birača. a manja u naučnom tekstu. a ne po principu subordinacije: Primer 2: građani građanke Ako u inventaru postoji više mogućnosti. učenici i učenice. građani i građanke. ili u raznim formularima. na roditeljskom sastanku. upitnicima i u drugim sličnim materijalima za javnu upotrebu u administraciji. i sl. a u titlovanom prevodu (u televizijskim programima) na srpski jezik neretko u formi muškog roda.. sva ovde pomenuta uputstva važe i za taj tip teksta. Prema istraživanjima testova za prijemne ispite u osnovnoj i srednjoj školi postoje različiti oblici rodno neosetljivog jezika. Na primer.. 21 . Birači i biračice. Predlog je da budu simetrično napisane (u istoj ravni): Primer 1: građani i građanke. Primetna je veća rodna osetljivost u tekstovima objavljenim u nekim dnevnim novinama. Budući da je i to jedan od vidova službene upotrebe srpskog jezika. iz nemačkog jezika u kome je ženska forma standardna za titule i zanimanja.se u izvornom jeziku koristi korektan. čime se signalizira istovrednost obe populacije. razredni starešina se može obratiti sa: majke i očevi (odnosno očevi i majke). ankete.

što se u praksi ponekad događa). Lista tekstova u kojima se može iskoristiti predlog za rodno osetljiv jezik nije finitna. Na primer. i sl. naročito u naslovima pisanih medija: Primer1: Suprug narodne poslanice pretio novinaru Poznati fudbaler oženiće Berluskonijevu ćerku Drugi primer povezanosti jezika i braka je promena prezimena žene prilikom udaje (mada je zakonom o porodici predviđena mogućnost da žena zadrži svoje prezime. U tekstovima javnih konkursa i izbora za radna mesta otvoriti mogućnost za osobe oba pola. stilistkinja. što treba izbegavati u javnoj i službenoj upotrebi. izbegavati upotrebu forme ženskog roda za zanimanja i titulu kada se želi ženi narugati ili je uniziti. tonska snimateljka. treba koristiti te forme: kasting vodila. za one profesije i titule za koje su druge forme prikladnije.. Prema analizi naslova u pisanim medijima u Srbiji (ali i u čitavom regionu bivšeg srpskohrvatskog govornog područja) praksa je da se u naslovima tekstova ženska forma pojavi onda kada im se nešto u poslu zamera (Svenke Savić. podnaslov. koregorafkinja. nadnaslov. Isto tako. interfile tekst i sl. brak Poznata je činjenica da jezik može poslužiti kao sredstvo izražavanja zavisne pozicije žene u odnosu na muškarca5. u čijim je zemljama ova vrsta tekstova već normirana i u kojima funkcionišu pravila politički korektnog jezika i govora. i obratno. u najavi ili odjavama nekih televizijskih ili radijskih emisija: rediteljka. Raspisuje se konkurs za direktora . Ne preporučuju se oglasi za radna mesta samo muških ili samo ženskih osoba. Analiza oglasa u pisanim medijima u Srbiji pokazuje da rodno osetljive konkurse i oglase daju danas samo strane firme ili ambasade. kao i da muškarac uzme ženino prezime.). postoji čitav niz sugestija šta sve treba izbegavati u delovima novinskih tekstova (naslov. fotografija i tekst ispod fotografije.. O vezi jezika i braka najčešće se pominje da 22 .. Primeri 1: Potrebna jedna kafe-kuvarica. scenografkinja. 2004).I u mnogim drugim tipovima tekstova predloženo uputstvo se može primeniti.. Jezik. rod. Potrebna prodavačica. Kad je reč o naslovima tekstova kojima se privlači pažnja čitalaca da tekstove pročitaju.

2007. Primer u naslov teksta u sportskoj rubrici je: Primer 1: Terzićeve devojke ponos nacije. Budući da je sve više žena u politici u svetu. koliko je takav pristup delatan pri oformljavanju teksta u celini možemo videti na sledećim primerima. Podaci. Obe ove mogućnosti više bi odgovarale sadržaju informacije od one koja je odabrana za naslov. Primer 3: Žene tuže Čilerku. 12. odnosno Petrović-eva – ona čiji se otac preziva Petrović. godini ovu pojavu kod srednjoškolaca u gradu i dobila podatak da srednjoškolici uopšte ne znaju za ovaj vid razlikovanja statusa ženske osobe. Poenta je našeg zalaganja iznalaženje inventara mogućnosti jezičkih oblika i fraza za iskazivanje određenih sadržaja. pa bi navedeni primer bio: Margaret Tačer i Džordž Buš o istoku Evrope. Svakako da je sa stanovišta ekonomisanja novinskim prostorom bolje 23 . (Politika. Znači da se ova osobina u srpskom jeziku polako gubi iz upotrebe kod mlađih generacija i da je već danas treba smatrati arhaičnom i na njoj ne treba insistirati u javnoj i službenoj upotrebi. kao kraća i ekonomičnija. 31. Ispitavila sam u 2008. pokazuju da se u medijima ovakvi oblici (ne)dosledno koriste. uz izostavljanje nastavka uz prezime žene za pripadanje muškoj osobi. Predlog je da se ženska osoba imenuje imenom i prezimenom. U naslovu teksta je u identifikaciji predsednice jedne vlade i obeležje žene (odnosno bračnog stanja). Renova). što je deo iz rečenice u tekstu.ka – ona koja je udata za muža Petrovića. Tačerova i Buš o istoku Evrope. međutim.) Koji bi drugi naslov mogao biti? Primer 2: Naše odbojkašice ponos nacije Prvu žensku ekipu koja je u izboru najboljih nadmašila muške. Reč je o izuzetnom uspehu odbojkašica na evropskim takmičenjima. onda je u medijima forma sa nastavkom na prezimenu postala dominanta (Olbrajtova. kaže se u tekstu. ako prezimenu dodamo nastavak: Petrović. 44). a za predsednika jedne vlade takvo obeležje nije potrebno.udata žena dobija prezime muža i tako postaje nevidljivo njeno devojačko poreklo Negde se još uvek navode primeri da određenim nastavkom možemo markirati da li je žena udata ili ne. Polazna hipoteza je bila u jednom istraživanju da ova distinkcija nije prisutna u svesti mlađih izvornih predstavnika srpskog jezika. Urednik u naslovu pobednice određuje prema pripadništvu treneru (»pod vođstvom Zorana Terzića«. što je svakako zasluga košarkašica i trenera.

Dakle.. Čitaoci znaju da je u pitanju Jelena Janković. ili se tek uvodi u javnu sferu preko (pisanih) medija. Uputstvo 11 Izbegavati upotrebu etikete za oslovljavanje ili identifikovanje ženske osobe prema bračnom satutsu. u listu Danas je naslov teksta pisan u povodu obeležavanja jednog jubileja i u povodu dodela priznanja Jasni Šekarić i Marku Panteliću. Napomena: U jezicima u kojima je standardnojezička forma da se prezimena žena obeležavaju nastavkom (u ruskom i slovačkom jeziku). ali ekonomija novinskog prostora nije jedini kriterija kada govorimo o rodno osetljivom jeziku. Zato bi predlog bio da se napiše: Laureati Jasna Šekarić i Marko Pantelić. Do 1990. U ovakvom naslovu nevidljiva ostaje ženska osoba za jedno od najvećih priznanja te sportske organizacije. Izbegavati gospođica u oslovljavanju ili identifikovanju u javnoj i službenoj komunikaciji jer znači ‘neudata žena’ pitanje bračnog statusa je privatna stvar svake osobe. ako je lično ime iz repertoara nama manje poznatih jezika. kojom se ukazuje na poznatu osobu ženskog roda. ako je osoba o kojoj se piše manje poznata u našoj sredini. prezime je tada u obliku muškog roda: del Ponte je objavila knjigu . Na primer. Uputstvo: U primerima kada su u istoj rečenici u pitanju osobe različitog pola pisati lično ime i prezime da se vidi pol osobe. ili profesiju i titulu. onda zanimanje ili titula u ženskom rodu pomaže da se osoba odredi po polu. (Bilo bi dobro da se uz tekst objavi i fotografija osobe o kojoj je reč).upotrebiti jednu reč (Tačerova) nego dve (Margaret Tačer). Janković i Dementijeva prve polufinalistkinje. Naslov teksta je bio: Primer 4: Laureati Šekarić i Pantović. godine najčešće etikete za oslovljavanje u jav24 . Naslov može glasiti: Jelena Janković i Elena Dementijeva prve finalistkinje.. jedno naizgled rodno neutralno rešenje (izostavljanje nastavka za ženski rod ustvari umanjuje vidljivost žene u formi koja je odabrana. isto pravilo se prenosi i u srpski jezik. te time doprinosi većoj vidljivosti muškarca. Međutim. U medijima se često pojavljuje i mogućnost. ili da naslov bude sasvim nešto drugo.

pa je potrebno ponuditi inventar. dok se ne pronađu bolji. u starijim tekstovima se u istom značenju pojavljuje i drug i drugarica6 (u smislu bračni drug odnosno drugarica). ‘registrovana’ u medijima je u upotrebi čitav niz naziva na osnovu kojih možemo videti ne samo šta društvo misli o ovoj pojavi. vanbračni muž. kao i termini prijatelj/prijateljica. a koja nije formalno ozakonjena. Mogli bi se preporučiti termini partner i partnerka (i partnerska zajednica). najčešće u tekstovima iz narodnooslobodilačke borbe koji se prenose ili u feljtonima ili na neki drugi način. Oblik gospođica u srpskom jeziku nema odgovarajućeg oblika za (neoženjenog) muškarca (*gospodinčić). a u masovnu upotrebu su ušle etikete: gospodin. Dileme nema pri odbiru reči kojima se identifikuje da je osoba u braku. vanbračna žena. ili plesovima i (igrama). Tamo se koristi termin ‘vanbračna zajednica’. Primeri ove vrste pokazuju da jezik ne prati društvene promene (prema statističkim podacima jedna trećina mladih živi u ovakvim zajednicama u Srbiji).noj sferi bile su drug i drugarica. gospođica. nevenčana žena/muž. Budući da je bračno stanje privatna stvar svake osobe. što upućuje na status zajednice koja nije registrovana kod matičara. a koji nije diskriminatoran u odnosu na osobe koje žive u takvoj zajednici. jer se suštinski ostvaruje bračna zajednica. Izraz ‘vanbračna zajednica’ nije odgovarajući. Na jezičku upotrebi se može uticati predlozima koji više odgovaraju tekućoj društveno praksi. Pored ustaljenog suprug i supruga (što podrazumeva da su bračni drugovi venčani građanski ili crkveno). a nije udata i nije u životnom dobu koje se obično podrazumeva za oslovljavanje neudatih (mladih) osoba. družbenica. kao i u govornom jeziku. a svako može sebi pronaći adekvatan izbor. Društvene promene devedesetih godina uslovile su da ove etikete gotovo nestanu iz upotrebe. Ono što srpski jezik nema jeste imenovanje supružnika koji nisu venčani (u terminologiji iz socijalističkog perioda ‘registrovani’). Na primer. Danas u srpskom jeziku nema izraza koji bi bio adekvatan. sintagma bračni drug je i dalje u aktivnoj upotrebi. gospođa. Za osobe koje žive u bračnoj zajednici. U savremenim tekstovima. tenis). Naročito je to neprimereno kad je reč o javnoj osobi koja je već afirmisana u društvu. U tom pogledu u zakonodavnoj terminologiji trebalo bi pronaći adekvatne izraze koji će onda preći iz zakonodavne i u svakodnevnu jezičku praksu. a ostvaruju bračnu zajednicu. 25 . ona ne može biti deo javne upotrebe jezika. koriste se termini partner i partnerka (koji je inače upotrebljavaju u nekim sportovima (šah. ali ima nekoliko različitih ponuda. što je jedna od mogućnosti u važećem Zakonu o porodici. nego i kako društvo vrednuje mušku i žensku osobu u toj zajednici.

Na primer. (Veoma često se pribegava stereotipnim ulogama žene i muškarca. 26 . Ostaje mnogo posla da se uradi za svaki tip diskursa ili teksta u javnoj i službenoj upotrebi. a Mara je domaćica. otac troje dece. Dejan je lekar. majka troje dece. Retko se isti sud može naći i za očeve.Uputstvo 12 Izbegavati primere (naročito u udžbeničkoj literaturi) u kojima su muškarac i žena u stereotipnim ulogama. Ona je uspešna poslovna žena. Predlog: ako se ovakav sud želi dati o osobi o kojoj se govori onda to činiti podjednako za oba pola: On je uspešan poslovan čovek. Naveli smo samo 12 predloženih uputstava da pokažemo na koji način normiranje upotrebe može izgledati u srpskom jeziku.

oglasi. a za neposrednu praksu u institucijama sistema i u nacionalnim mehanizmima za rodnu ravnopravnost7. Odabrati iz postojećeg inventara onu jezičku formu koja najbolje odgovara vašoj intuiciji za jezik: za zanimanja i titula koje mogu imati više sufiksa. Primeniti pravila rodno osetljivog jezika pri prevođenju s nekog stranog jezika na srpski jezik. a Mara je domaćica). Slediti osnovno pravilo za građenje rečenice u srpskom jeziku: subjekat i predikat se moraju se slagati u rodu. Pisati titule i zanimanja žena u punom obliku. Predlog je da se. Da bi stvarnost i jezik bili u harmoniji potrebno je svesno upotrebljavati jezik i doprinositi promenama. 9. formulari. 12. 4. ne samo u tekstovima u medijima. zatim udžbeničku praksu i uopšte u diskurs u obrazovnim institucijama. Izbegavati upotrebu etikete za oslovljavanje ili identifikovanje ženske osobe prema bračnom statusu.. konkursi.. Koristiti paralelne forme u ako se preporuka odnosi i na muškarce i na žene. Predložena uputstva valja primeniti u raznim tekstovima (upitnici. Rodno osetljiv jezik je potrebno uvesti u ukupnu jezičku produkciju: izradu rečnika i gramatika. kao i u javnoj administraciji i obrazovanju uvede terminologija koja je u skladu sa principima ravnopravnosti polova. 6. 1. nego i u tekstove zakona i drugih propisa. podjednako koliko i u zakonodavnu i novinarsku praksu. Koristi kreativno razne forme rodno osetljivog jezika prilikom oblikovanja teksta. 5. Odvikavati se od upotrebe nekih ustaljenih izraza kojima se vređaju neke grupe građana i građanki. 11.). Predložili smo normiranje upotrebe jezika u obliku 12 uputstava potkrepljena mnogobrojnim primerima iz odabranog korpusa empirijskih podataka. ankete. 10. Izbegavati primere (naročito u udžbeničkoj literaturi) u kojima su muškarac i žena u stereotipnim ulogama (na primer. Upotrebljavati dosledno formu ženskog roda za zanimanja i titule žena svuda gde je to moguće.Zaključak Jezik zaostaje za promenama u društvu. sa upotrebom naziva zanimanja i titula u ženskom rodu za osobe ženskog pola. 7. za suprotne rečenice u gramatici: Dejan je lekar. 3. 8. 2. a izbegavati pisanje skraćenica. Navoditi punu identifikaciju za svaku osobu posebno ukoliko saopštavate o (bračnom) paru. 27 . broju i licu.

žena labava morala u odnosu prema muškarcu. slabić. 774).). Nušića) supruga ministra koja izaziva podsmeh skorojevićkim i razmetljivim ponašanjem«. Može biti i »prvo mesto sportiste ili sportskog kluba u takmičenju« (str. 4. polno suprotno muškarcu. ženska osoba koja radi u kući.Odbor za ravnopravnost polova Narodne skupštine Republike Srbije . zapošljavanje i rodnu ravnopravnost) . To mogu da budu parlamentarni odbori. osoba koja je udata.Lokalni institucionalni mehanizmi za ravnopravnost polova 28 . str. 3 4 5 6 7 Nacionalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost su državne institucije na različitim nivoima i sa specifičnim oblašćenjima formirane u cilju uspostavljanja. To je »formali dodatak imenu osobe na osnovu stečenog zvanja (mr ili dr za magistre ili doktore nauka. Supruga ovde nema svoje ime nego je određena prema muškarcu čija je supruga (drugarica). gospođa (ministarka) (prema istoimenoj komediji B. supruga. zakon o ravnopravnosti polova. 368). odrasla osoba ženskog pola. 2006. br..a. saveti. U »Velikom rečniku stranih reči i izrazra« (Ivana Klajna i Milana Šipke.Napomene 1 2 U »Rečniku srpskog jezika« Matice srpke (2007. Vukica Mitrović Sunja. U »Velikom rečniku stranih reči »(Ivan Klajn i Milan Šipka. 2. proročica. laka žena.. 2006. inž. Alternativna literatura nije dovoljno snažna da bude jedna od komponeti promena. 3. baron i sl)«.Sekretarijat za rodnu ravnopravnost u Ministarstvu rada i socijalne politike . službe u okviru ministarstava. b.)«. 2. dok je titula »formalni dodatak imenu osobe na osnovu zasluga (ser u Velikoj Britaniji). 1949): »izveštaj koji je drug Mihajo poslao Glavnom štabu: herojski su se držali od drugova koje poznajete Đuro Strugar. strategije i nacionalni planovi. Ta literatura zakrepljuje postojeći položaj žene u društvu. onda ostalo: dilerka. 39. Janko Lisjak i njegova drugarica omladinka Desanka Trajko Stamenkovic i Ficina drugarica«. u vreme kada je u toku izglasavanje Zakona protiv diskriminacije u srpskom parlamentu na naslovnoj stranici Kurira (mart 2009) je velik naslov Podržali pedere. kukavica (o muškarcu). žena na položaju ministra. Beograd. 1241-1242). Drugarica u značenju supruga imamo primer u »Dnevniku« Vladimira Dedijera (preneto u listu »Zora«.Institucionalni mehanizmi za ravnopravnost polova AP Vojvodine (Pokrajinski sekretarijat za rad. za titulu ministarka stoji: »1. promocije i zaštite principa rodne ravnopravnosti. Vesna Cidilko (2004) analizira primere u novijoj hrvatskoj i srpskoj književnosti i konstatuje ponavljanje osnovnog patrijarhanog koncepta kada je reč o društveno-političkoj ulozi žene u romanima poznatih hrvatskih i srpskih pisaca: ona je najpre i pre svega majka i supruga. zaštitnici prava žena.. (italik S. bankarka.« Na primer.. pej. U Republici Srbiji postoji: . za inženjere i sl. lokalni saveti..1003) stoji da je profesija »glavno zanimanje sa odgovarajućom stručnom spremom kojim neko zarađuje za život«. str. ministrova supruga. pod odrednicom žena stoji: »1. položaja (ekselencija za ambasadora) ili staleške pripadnosti (grof. Njeni podaci potvrđuju da su stožeri postojećeg stanja u kojem se žena nalazi u srpskom i hrvatskom društvu dobro potkrepljeni glavnim tokovima u nacionalnoj literaturi.Savet za ravnopravnost polova Vlade Republike Srbije .S. fig. služavka. ljudsko biće koje ima sposobnost rađanja.

Večernji list. 132 str. Novi Sad i Institut za srpski jezik SANU.2004.2004.2004. 89.2003. 23. 2005. 2005.2004. 01-02. 22).03. Ženske studije (1993-2000).2.12.(sv-4). Časopisi Genero (2005-2008). 90. Žene na delu – Informator. 8). (sv. 01-02. 01.1997 i 21. 01-03. 34 str ( sv. 24. Danas i NIN ( 5.2 – 9. 1 – 17. Matica srpska. Beograd Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika. 5.11. 2005. 18.2. Diskurs u predškolskoj ustanovi.1998).3. 91 2006. Politika ekspres.3. 1967 – 1976.2004. (Bazar. (sv. 92 str. 2005. Razgovori u sudu.2004 ) i Vreme (15. 26. (sv. 4. Novi Sad Dnevne novine Danas – 2004. 1959 – 2006. Obratni rečnik srpskoga jezika.2004. (sv. 173 str. 01-02. Beograd Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika. 01. knj. a odgovore: 29 . Razgovor vaspitača i dece. SANU.3. Razgovor doktor – pacijent. Intervjui.11.2004. u šest tomova. 237 str. 01-02 2005. Pojedinačni novinski članci iz dnevnih novina u 1988. 21. Miroslav (2000).2. Politika – 6.3. 2005. Matica srpska.12b) Upitnička građa Građa prikupljena na osnovu upitnika o zanimanjima u banci.2004. jul – avgust 2004.2. Vicevi koje pričaju odrasli. 23.3. 5.3. i 11. 17). – 03.11. Glorija – br.2003.2004.12. Građanski list – 20–21..2004. 30 str. 6).3). Razgovor učitelj – dete u prvom razredu osnovne škole. Razgovorni jezik Sveske empirijske građe sa projekta ‘Psiholingvistička istraživanja’: 19802000.2003.2004.2.2004 – 4. Institut za srpski jezik. (sv.11. Dnevnik – 12.11. 2004. 52 str. 2005. 30.Dodatak 1 KORPUS EMPIRIJSKIH PODATAKA KORIŠĆEN U RADOVIMA U KNJIZI Rečnici Nikolić.

30 . studenti /23+17/ 1986). studenti /32/ (2005). studenti /32/ (2005) Građa prikupljena na osnovu upitnika o zanimanja u sudu. zaposleni u sudu u Beočinu /20/ ( 2005). studenti /32/ (2005). novinari /14/ (2005). a odgovore: profesori /21/ 1986). novinari /15/ (2005).bankarski službenici /ukupno 31/ 1984. studenti /30/ (2005) Građa prikupljena na osnovu upitnika o zanimanjima i zvanjima na univerzitetu: novinari /14/ (2005).

Ženska ljudska prava – »sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Pol – podrazumeva biološke. Analiza treba da pruži odgovore na tri pitanja: ko radi koje poslove. dobiti i mogućnosti. Stereotipi – pojednostavljene slike o pojedinim grupama koje ne potiču iz ličnog iskustva već se nekritički usvajaju. Rodno osetljiva statistika – statistički podaci razdvojeni po polu koji pružaju kvantitativne informacije o položaju žena i muškaraca. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima). Jednake mogućnosti – svako ljudsko biće bez obzira na svoje lične karakteristike ima jednaka prava i mogućnosti da ostvari i razvija svoje sposobnosti uz uvažavanje razlika. Ona su obdarena razumom i svešću i treba jedna prema drugima da postupaju u duhu bratstva« (OUN. Rodna ravnopravnost – jednaka zastupljenost. dobiti i mogućnostima i ko kontroliše sredstva. Rodna analiza – metod analize koji se koristi u cilju utvrđivanja razlika u položaju žena i muškaraca u određenim društvenim okolnostima. a kao efekat ili svrhu može imati da žene spreči ili im ne prizna pravo da uživaju ili ostvaruju svoja ljudska prava« (OUN. Predrasude – uglavnom negativni stavovi. ko ima pristup sredstvima. unapred zadate razlike između žena i muškaraca. isključivanje ili ograničavanje koje se čini na osnovu pola. Konvencija o eliminaciji svih oblika nasilja nad ženama). 31 . Rod – podrazumeva razlike u društvenim ulogama žena i muškaraca koje se uče usvajanjem kulturnih obrazaca društva i podložne su promenama. moć i učešće oba pola u svim sferama javnog i privatnog života. strategija i intervencija. često praćeni negativnim osećanjima. Mizoginija – govor i jezik mržnje (verbalni i neverbalni) uperen protiv žena.Dodatak 2 POJMOVNIK RODNE RAVNOPRAVNOSTI Diskriminacija žena – »označava svaku razliku. koje pripadnici jedne grupe imaju u odnosu na neku drugu grupu. Rodno osetljiv jezik – ponašanje u pisanoj i govornoj jezičkoj praksi tako da se pomoću jezika signalizira shvatanje o ravnopravnosti polova u društvu. Uključivanje rodnog aspekta (gender mainstreaming) – proces sistematskog uključivanja perspektive rodnosti i različitih potreba i prioriteta žena i muškaraca u kreiranje i realizaciju razvojnih politika.

32 .

deo 33 .2.

34 .

Registar uključuje imenice kojima se označavaju žene prema profesiji. i pokažemo kakvu problematiku treba rešavati kad je u pitanju normiranje upotrebe formi ženskog roda za imenovanje žena u tekstu. zanimanju ili aktivnosti (menadžerka. Cilj je ovako klasifikovanih podataka iz korpusa da popišemo imenice iz navedenih značenjskih skupina. a izostaju one imenice kojima se imenuje žena prema rasnoj. vračara). počasti koju žena nosi (dekanka. nego se registruju. prema načinu života. hobiju. arhitektkinja. profesorica. hostesa) prema zvanju. Ukupno je u Registru 2386 imenica ženskog roda: 864 osnovnih odrednica od kojih su 368 pojedinačne. posebno profesij ai titula. alkoholičarka). grafički uokvirenih u pravougaonik sa podacima predstavljenim u redovima i kolonama. nacionalnoj ili srodničkojim pripadnosti.. štampani i elektronski mediji. omladinka. prema tituli. psihologinja. rektorka. prema pripadnosti grupi ili pokretu (antifašistkinja. a najviše 22 (kuvarica. zanimanju. psihološkinja. To je dobar povod da ih ovde skupimo na jednom mestu u Registar imenovanja žena (u daljem tekstu Registar) i pokažemo različite procese koji su u toku i prisustvo više formi za isto imenovanje: preofesorka. Odrednice su u registru predstavljene po principu skupova. rečnicima i pravopisu srpskog jezika na koje se obično pozivamo kad govorimo o standardnojezičkom imenovanju žena. Registar sadrži primere imenovanja žena u ženskom rodu zabeležene iz različitih tipova izvora: rečnička građa. najmanje dve. tituli supruga ili oca (aginica). psihologica. upitnička građa (vidi popis izvora). etničkoj.Gordana Štasni i Veronika Mitro REGISTAR IMENOVANJA ŽENA U gramatikama. društvenom položaju. učenica). guvernerka). a 496 uključuju obličke varijante. bolesti ili psihofizičkom svojstvu (dijabetičarka. govorni jezik. ne normiraju se upotrebe imenica ženskog roda za zanimanja i titule žena. 35 .. prema ideji koju slede (feministkinja). stručna i feministička literatura.

polusloženice. dem. u primeru 2 – dadilja). izvor. Za svaku osnovnu odrednicu i obličku varijantu navodi se kategorija značenja. arh. (pasivna leksika) = neodomaćeni tvorbeni dubleti standardnog obli36 . dem. arh. U = upitnička građa. (istoricizam) = titule i zanimanja koja pripadaju prošlim istorijskim razdobljima (aginica. III Kvalifikatori za odrednice i obličke varijante su u trećem redu sledećim skraćenicama i simbolima: arh. mjeračica). sličnim ili specifičnim značenjem (u primeru 2 – bajla. kmetica). guvernantica. guvernantka. K = spontana komunikacja. (ijekavski) – ijekavski varijantni oblici (bilježnikovica. zabavilja. arh. (dijalektizam) = supstandardni oblik koji se po fonetsko-morfološkim karakteristikama razlikuje od standardnog oblika (kapitanica prema kapetanica. guvernanta. banica. bebisiterka. didalja. fiškalk).Primer 1 – primer skupa električarka električarka 1 L - Primer 2 – primer skupa dadilja I dadilja II bajla bebisiterka bona dalja didalja guvernanta guvernantica guvernantka zabavilja zabavljarka arh. pas. F = feministička literatura. dalja. (arhaizam) = zastareli oblici (davadžinica. istor. ijek. daju se u drugoj koloni. sintagma) i data je u prvom redu prve kolone skupa (u primeru 1 – električarka. ovicirka prema oficirka). I Nosilac skupa je osnovna odrednica (reč. arh. III IV 1 V R R RM R R R RK R R R R VI + + + + + + + - M = mediji. arh. sintagme sa istim. cvjećarica. bona. dijal. potvrđenost ili odsustvo u Rečniku srpskohrvatskog književnog jezika Matice srpske i Matice hrvatske (u daljem tekstu Rečnik ili R). pas. II Obličke varijante snovne odrednice su reči. polusloženica. zabavljarka).

4 = sledbenica nekog pokreta ili učenja (feministkinja. 2 = žena prema zvanju. fabrikuša. instrumentarka) IV Kategorija značenja obeležena je brojevima od 1 do 5: broj dajemo u četvrtoj koloni samo uz osnovnu odrednicu i važi za čitav skup. • = reči koje pripadaju profesionalnom žargonu (sanitarka. guvernerka. (figurativno) = preneseno značenje kojim se imenuje žena sa specifičnim svojstvima: ajdučica nije žena (h)ajduk. pevaljka). zanimanju. 2. sekretarka. boginja je žena sa izuzetnim psihofizičkim osobinama (lepa kao boginja). košarkašica) ili umetnost (slikarka. načelnica). ustanove (rektorka. mirovnjakinja). 1 = zanimanje i delatnost žene (lingvistkinja. psihofizičko svojstvo i sklonost (dijabetičarka. egz. zvanja i funkcije žena (ambasadorka docentkinja. tituli supruga/oca (aginica. pozicija u hijerarhiji preduzeća. (pejorativ) = pogrdne reči kojima se obično iznosi i lični stav govornika (četnikuša. baronesa). žena sa baronskom titulom. fig. sport kojim se žena bavi (teniserka. grofičica za grofica). učesnica i pripadnica grupe. U slučaju kada ima više značenja. grafičarka). 5 = način života (prosjakinja). Podaci dati u ovom Registru mogu se analizirati na različite načine. ® = dubletni oblici zanimanja ili titule (asistentica prema asistentkinja. magijska radnja koju obavlja (vračara). učenica. dem. bajadera). neustrašiva žena kao hajduk. već odvažna. kemičarka prema hemičarka). hrabra. vlasnica). (egzotizam) = zanimanja tipična za strane kulture (gejša. L = stručna literatura VI Potvrđenost (+). V Izvori su označeni u petoj koloni slovima: R = rečnička građa. hobi i aktivnosti koje nisu u direktnoj vezi sa nekom profesijom (golubarka). za svako pojedinačno značenje formirale smo poseban skup (oblik baronica je u dva skupa: 1. pokreta (omladinka. poslanica). glumica). sa statusom neologizma ili hapaksa (slikarica prema slikarka.ka. igralica prema igračica). odnosno odsustvo (-) u Rečniku srpskohrvatskog književnog jezika Matice srpske i Matice hrvatske beleži se u šestoj koloni. glumarica prema glumica. (deminutiv) = reč od milja (doja za dojilja. pej. baronova žena). antifašistkinja). 3 = titule. Ovako sakupljen materijal na jednom mestu omogućava uvid u slojeve jezičke i 37 . bolest. alkoholičarka) i imovinski status (bogatašica.

38 . kao i mnogi drugi materijali upućuje na potrebu za širom diskusijom o odnosu korpusa i sudova o stanju u savremenom (standardnom) srpskom jeziku kod nas. naročito kad se za neke tvrdi da nisu frekventne. Primera iz svakodnevnog govora i javne komunikacije u elektronskim medijima sasvim je danas malo u raznim korpusima. Tako i ovaj Registar. U Rečniku su zabeleženi primeri iz prethodna dva veka. a materijal koji je aktuelan u XXI veku izostaje. a to je materijal u kojem se najčešće nalaze podaci o kojima u ovoj knjizi govorimo. naročito titula i zanimanja žena danas. Frekvencija zavisi od žanra kojem tekst pripada. što znači da je u ovom trenutku teško dokazati kakva je frekvencija upotrebe sakupljenih imenica u Registru. Ovaj Registar otvara i to pitanje.leksičke raznovrsnosti.

2 5 1 fig.I Osnovna odrednica I advokatkinja II Oblička varijanta II advokatica advokatinja advokatovica davadžinica fiškalka odvetnica odvitnica odvjetnica opunomoćenica ovlaštenica punomoćnica zastupnica zastupiteljica III Kvalifikatori za varijante IV Kategor. ijek. arh. arh. istor. pas. arh. pas. arh. 5 39 . arh. značenja V Izvori V RML RL L R R R R R RL M R R RLK R R R R R M R R RL R L R VI Potvrda odsutnisti RMS III IV 1 pas. arh. dijal. 2 2 VI + + + + + + + + + + + + + advokatovica adžika adžinica agentkinja agentica međugovornica posrednica aginica agitatorka agronomka ajdučica 1 ® pas. arh.

istor. 3 5 1 4 1 RMKF U U RL RL R R R R R M R L R R RL R 1 1 2 1 5 1 40 . pas. arh. pas. 1 IV R R RM R R RL R R V + + + + + + + + + + + - VI akademkinja akademikerka akcionarka akrobatkinja trapezistkinja ekvilibristkinja aktivistkinja akupunkturistkinja akupunkturistica akušerka babica primalja akviziterka alajbegovica alaskinja alaska ribarka ribarica ribolovica alkoholičarka alkoholikinja altistkinja altistica ® pas. arh. pas. pas.I ajnlegerica II ajnlegerka III arh. pas. pas.

fig. pas. 1 1 1 1 1 4 1 IV R R R V + + + + + - VI RLMF R U R R R R MK R R R R R RL RL R R staretinarka starežarka apostolka apostolica apsandžika apsolventkinja apsolventica arambašica arhimandrica arh.I altistka amalka amazonka ambasadorka amerikanistkinja analitičarka anestetičarka anglistkinja anketarka antifašistkinja antikvarka II III pas. arh. pas. 5 3 41 . arh. pas. arh. 2 5 3 pas. 4 2 4 ® fig.

pas. pas. ® ® pas. 1 4 3 1 1 1 3 5 1 2 1 42 . pas.I arhitektkinja II arhitektica projektantkinja projektantica ® ® III 1 IV V K K RMU RU RU RU R R R R RLM RL L R RLF RL R R L RL RLM RL R RLM + + + + + + + + + + + - VI arhivarka arhivistkinja arhivarica aristokratkinja aristokratica aristokratka asistentkinja asistentica astrološkinja astronautkinja kosmonautkinja astronomka zvezdarka zvezdičarka atašeica atentatorka atletičarka atletkinja auditorovica automobilistkinja pas. pas. istor.

arh. arh. pas. arh. arh. 2 4 2 1 pas. 2 43 . 1 bacačica diska bacačica koplja kopljašica bacačica bačvarica bačvarka kačarica kačarka bahantkinja bahantica bakalinka bakaldžika bakalka balerina baletkinja baletska zvezda primabalerina bandistka arh. arh. istor. ® arh. pas. pas. arh.I autorka аutorica avanturistkinja avgustinka avijatičarka II ® III 1 IV V RLM R R R RL R L L R RM RM RM R R R R R R R R R R RLMK R LM L R + + + + + + + + + + + + + + - VI 5 4 1 letačica pilotica pilotkinja zrakoplovka pas.

2 arh. istor. ® istor. pas. pas. ® 1 arh. istor. 3 1 IV RL R R R R R R R R R R R R R R R R R R RL R RL RL R R R V + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI bankerka banovica barjaktarovica baronesa baronica barunica baronica barunica baronovica baronica barunica baštovanka baščarka baščovanka baščovandžika baštovandžinica vrtarica vrtarka vrtlarica vrtlarka begovica beginica beležnikovica bilježnikovica pas. 2 44 . ® istor. arh.I banica bankarka II III istor. arh. istor. arh. ijek. 3 2 2 2 2 istor.

5 3 5 45 . 2 1 ® 1 ® pas. pas. 1 ® RMU U R R U U R L L L L F F R 1 1 ® pas. 1 pas.I benediktinka beračica II III 4 1 IV R R R R R R R RL R R V + + + + + + + + + + - VI jagodobera žukoberka berberka brijačica brijačevica bibliotekarka bibliotekarica knjižničarka biciklistkinja biciklistica koturašica bilderka bodibilderica bodibilderka bioenergetičarka biološkinja biologičarka biologica biologinja biseksualka biskupica biznismenka pas. arh.

fig.I blagajnikovica blagajnica II III arh. arh. arh. 5 pas. 5 4 2 5 1 1 arh. ® ® ® RLMU L R R R R RM R RM R R RM R R R R R RM R R M RL R RM R fig. arh. pas. 2 1 IV R V + + + + + + + + + + + + + + + + VI brojačica brojašica inkasantkinja kaznačejka naplatiteljka bogatašica bogataška buržujka buržujkinja dukatarka milijarderka milijunarka milijunašica milionarka milionerka multimilijarderka boginja bogumilka bojadžika borkinja botaničarka braniteljka braniteljica obraniteljica pas. 46 . istor. pas. arh. arh. pas.

arh. pas. arh. arh. dijal. pas. pas.I bravarica brdarica brigadistkinja brigadirica brodarica II III arh. L R R 2 5 3 2 47 . 4 1 ® istor. fig. dijal. 2 2 4 arh. arh. 2 RUF RU R R R R RLM R R RL R R R. 2 1 IV R R R R R R R R R M V + + + + + + + + + + + + + + + + + - VI brodarka brodarkinja brodaruša lađarka brucoškinja bubnjarka bubnjarica buljubašinica buljubaška bunardžika burgijašica carica carevica caričica cesarica ćesarica ćesarka carinikovica đumrugdžika đumrugdžijka pas. istor. arh. pas. arh. pas.

pas. arh. 2 2 2 1 IV R R R R R R R R R R R R R R R R V + + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI cirkusantica crtačica cvećarka cvećarica cvjećarica cvjećarka ćevabdžika ćilimarka ćilimuša ćurčevica čaraparka časna sestra duhovnica redovnica časovničarka urarica urarka ® 1 1 ijek. 2 1 4 ® 1 ® ® MKF R RF R R R 48 . arh.I caristkinja cehmajstorovica ceribašinica ciglarka cirkusantkinja II III 4 istor. 2 1 pas. ijek. istor. arh.

pej. arh. arh. arh. ® ® 2 IV R R R R R R R R R R R V + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI 1 ® 1 5 čergašica pas. 2 RLK R R R R R R RLK R R R R R RL RL M čizmarica čizmarka postolarica postolarka članica 4 49 . pas. pas. pas. arh. arh. pas. arh. ijek. 4 1 čipkarica četnikuša čipkarka čistačica brisačica đubretarka gotvulja higijeničarka nameštalja namještalja spremačica smetlarica spremalja uspremačica 1 pas.I časovničarka urarica urarka čelistkinja čelistica čembalistkinja čergarka II III arh.

arh. 2 1 IV R R R RM R R R RK R R R R R R V + + + + + + + + + + + + - VI bajla bebisiterka bona dalja didalja guvernanta guvernantica guvernantka zabavilja zabavljarka dairdžijka dahirdžika daktilografkinja daktilografica daktilografka tipkačica dama defektološkinja defektologinja dekadentkinja dekanica dekanka dekoraterka delibašinica arh. arh. pas. pas. 1 1 pas. ® 3 1 pas. 4 3 RLKU U U R RM K L M LK LMKF LK R 1 istor. dem. arh. arh.I čorbadžinica dadilja II III istor. 2 50 . dem. arh. arh. arh.

1 5 1 1 1 1 RLMKU RLMKU R R K F U U U KF RM 1 5 5 4 5 51 . 2 IV R R RL F LK K R K RL R R R R V + + + + + + + + + VI detektivka dijabetičarka dilerka dimničarka dimnjačarka odžačarka diplomatkinja diplomantkinja diplomatka diplomatica diplomarka direktorka direktorica direktrisa principalovica dirigentkinja diskriminatorka diskutantkinja diskutantica diskutantka disidentkinja diva ® pas. ® pas.I despotovica II despotica III istor. istor. pas. pas. pas. pas.

3 1 pas. 2 3 ® arh. arh. 52 . pas. istor. 4 5 dem. pas. arh. 3 RMF L R R R R R F R R LK L R R R R R R R R R RLM RL RLMK R 1 pas. arh. arh. arh.I dizačica tegova dizajnerka II III 1 1 IV L V + + + + + + + + + + + + + + + - VI dizajnerica dizdarevica dizdarka dizdarovica dobavljačica dobavnica dobitnica dobošarevica dobošarovica docentkinja docentica dodola dodolarka dojilja doja dojilica dojiljka dojkinja zadojka zadojkinja doktorka doktorica domaćica domaćinka ® istor. istor. 5 arh.

pas. pas. 53 . arh. pas. arh. pas. pas. pas.I II domaćinica domača domadarica domadarka domostrojiteljica domostrojiteljka domoustrojiteljka kućanica kućanka kućarica kućenica kućedomaćica kućevnica naćvara pokućarka III pas. arh. pas. arh. 1 IV R R R R R R R R R R R R R R R RL R R R R R R R KF R R RM R R R R V + + + + + + + + + + + + + + + + + VI domarka domoupraviteljica domoupraviteljka domovoditeljka hauzmajstorka kućepaziteljica kućepaziteljka donačelnikovica donatorka donatorica darodavka dobrotvorka ktitorka ktitorica mecenatkinja pokroviteljica pokroviteljka ® arh. pas. pas. pas. 1 5 arh. pas. pas. arh. pas.

pas. istor. arh. istor.I dopisnica II dopisateljka III 1 arh. arh. arh. arh. 1 4 2 1 2 2 1 54 . pas. arh. istor. arh. 1 4 IV V RLM R R RMK R R R R R M R R R R R R R R R R R R R R R R R + + + + + + + + + + + + + + + + + VI dreserka drugarica družbenica druževnica kompanjonka konškolarka državnica državljanka dućandžijka dućandžika dućandžinica dugmetarka gombarka duhandžika duhandžijka duvandžika duvandžijka duvandžinka duždevica duždevkinja duždevna duždinica dvorkinja dvoranica dvoranka ® arh. arh. istor. arh. arh. pas. istor. arh.

pas. istor. arh. 3 IV R R R R R R R R R R R RL R RM R R V + + + + + + + + + - VI đakonica đakonisa đakonisinja đakonovica dželatovica eškutovica džudistkinja efendinica efendijinica ekonomka ekonomica ekonomkinja ekonomistkinja komercijalistkinja komercijalka ekspeditorka ekspeditorica ekspeditorkinja ekspertkinja stručnjakinja pas. pas. pas. pas. arh. pas.I II dvorjanica dvorjankinja dvoroslužiteljica dvorska dama dvorska službenica nadvornica pridvornica III pas. 2 2 1 2 1 RL U RLU RLMU R R U U U F F 1 1 5 55 . pas. pas. pas. pas. pas. pas. pas. istor.

I znalica elektormehaničarka električarka enciklopedistkinja endokrinološkinja episkopa esejistkinja esperantistkinja estetičarka etičarka etnografkinja II III pas. pej. arh. 1 1 4 1 pas. arh. 3 1 1 1 1 1 IV R L L RM L F R R R R V + + + + + + + - VI etnološkinja fabrikantkinja fabrikantica fabrikuša fabrikuša facilitatorka farbarka bojilja bojadžika mastilja modrilja pas. arh. ® pas. pas. 2 1 1 1 R RLMF R R R R F R R R R R 56 .

1 IV R R R R RK RM MK M R R K L RL M L R MU U K K K MU U U V + + + + + + + + VI apotekarica apotekarka feministkinja fenomenološkinja feudalka filatelistkinja filološkinja filologinja filozofkinja filosofkinja filozofičarka mudroznanica fizičarka atomska fizičarka nuklearka fizijatarka fizijatrica fizioterapeutkinja fizioterapeutica fizioterapeutka flautistkinja ® pas. arh. 1 pas. 4 4 4 5 1 RMF 57 . fig. 1 istor. arh. 1 arh. 1 ® 1 pas.I morilja morilica žutilja farmaceutkinja II III arh. pas.

arh. pas. RLM L R F F F RLM R R RLMF RL F R RMF R R R R R R RK R 4 1 1 1 1 1 1 4 2 5 58 . arh. arh. pas. pas. ® ® dijal. pej.I II flautistica ® III IV RL 1 1 F V + + + + + + + + + + VI forenzičarka fotografkinja fotografistkinja retušerka franjevka trećeretka trešoretka frizerka frizerica frulašica fudbalerka nogometašica funkcionerka galeristkinja garderoberka garderobarka garderobijerka gastarbajterka gavanka gazdašica gospodarevica gazdarica gazdinica pas.

pas. 4 1 ® 1 1 4 pas. 1 arh. pas. arh. pas. pas. egz. pas. arh. 5 2 IV R R R RL RL R R R LM L R L K R R R RL RL MK V + + + + + + + + + + + + + + + - VI gejša generalica generalka đeneralica đeneralovica genetičarka geografkinja geografičarka geografka geometarka meračica mjeračica gerilka germanistkinja germanistica gerontodomaćica gimnastičarka gimnazijalka gimnazistkinja ginekološkinja ginekologinja 1 1 pas.I II gazdinka kućegazdarica kućevlasnica III pas. pas. ijek. 1 RLM RMK R LK L 59 . arh.

1 1 pas. 3 arh. arh. arh. arh. 3 . LMK L R R M R RLM R 1 R R R R R R R R RMK R R R R R R RK 1 5 5 pas.I gitaristkinja II basistkinja III 1 IV RM RM R V + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI globarka glumica glumarica akterka dramatičarka dramska umetnica epizodistkinja protagonistkinja tragičarka gljivarka gljivarica gnjuračica golubarka golubarica goniteljka goniteljica gonilica gospođa kaduna matrona gospodarica gospodarka gosinica domina gospođica 60 istor. 5 arh.

arh. arh. dijal. arh. dem. 3 1 1 61 . 1 IV R R F R R R R V + + + + + + + + + + + + + - VI govornica besednica besjednica grabljačica grabljarica gradonačelnica gradonačelnikovica građanka grafičarka graničarka grnčarka grnčarica grobarka grobarica grobljarka mogilka grofica grofičica grofinjica gudačica guslarka guslarica arh. dem. arh.I II gospođinka gospojica III pas. arh. ijek. 1 3 2 4 1 1 1 RLMK RL MF R R RL RL R R R R RL R R R R R 1 arh.

pas.I II guslačica III arh. arh. arh. arh. ® istor. 2 1 2 1 RMF R R R R R R R F L L R 1 2 1 3 5 1 4 62 . arh. arh. 3 IV R M M R R R R R R R R V + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI guvernerka gubernatorka guvernerovica gubernatorka gubernatorica gubernatorovica gvožđarka hadžinica hadžika hadžijinica harfistkinja harfistica harfonistkinja harmonikašica hauzmajstorka hemičarka kemičarka herceginja heteroseksualka hirurškinja hiruržica hodočasnica pas. arh. arh. arh. ® arh.

RLMF R RLMK R R R R R R RLM RL RL R dijal. pas. pas. 1 IV RL RM F F RF R R R R R R R R M K F V + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI horistica horjatka horjatkinja koristica koristkinja zboristica zboristkinja hraniteljka hraniteljica roditeljka hostesa iglarica igračica bajadera čočečkinja igralica igraorka igroorka kabaretkinja plesačica tancarica tencerka varijetkinja pas. ® ® ® ® 1 1 1 1 egz. pas. pas.I hodžinica hokejašica homoseksualka lezbejka lezbijka horistkinja II III arh. 63 . 2 1 5 pas. dijal.

pas. fig. pas.I igumanija II III 3 IV V RMK R R R R F + + + + + + + + + + + - VI igumanica igumenka jegumanka nastojateljica manastira majka imperatorka imperatorica imperatrica improvizatorka informatičarka informatorka inicijatorka osnivačica rodonačelnica utemeljačica utemeljivačica začetnica inkvizitorka inokorespondentkinja inovatorka izmišljačica novotvorka inspektorka inspektorica žbirka 64 pas. istor. . 3 ® pas. 1 ® arh. 5 1 5 5 R R R M RK R R R R R R R R R R R R RMF R R pas. 4 1 5 pas.

pas. pas. RLM R R 5 R R F RLM R R RL 5 1 dijal. 1 1 ® arh. 4 pas. arh. pas.I inspicijentkinja II III 1 IV R R R R R R R R R R R RM RM R R R V + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI inspicijentica inspiratorka nadahniteljica internatkinja institutka institutkinja internatka pansionatkinja licejistkinja licejka internistkinja instruktorka instruktorica repetentkinja intelektualka interpretatorka interpretkinja izvođačica intrigantkinja intrigantica invalitkinja inženjerka inžinirka inžinjerica inžinjerka ® 5 arh. arh. 5 1 pas. arh. 65 .

arh. pas. arh. pas. pas. RLM R R R R 66 . pas.I isceliteljka II III 5 IV R R R R R R R R R R R R R R R R K R R R R RM R V + + + + + + + + + + - VI iscjeliteljka iscelivačica iscjelivačica nadribabica nadrilekarica nadrilekarka nadriljekarka obajnica vidara vidarica vidarka iskušenica ismevačica ismejačica ismjevačica isporučiteljka isporučnica isposnica pustinjakinja ispravljačica istoričarka historičarka istraživačica istražilica iskusiteljka ispitivačica ispitateljka ijek. ijek. arh. pas. arh. ijek. 4 1 1 ® 1 pas. 1 pas. 4 5 ijek. arh.

pas. pas. arh.I II ispitivalica III pas. arh. arh. arh. ijek. 4 IV R V + + + + + + + + + + + + + VI izaslanica delegatka delegatkinja interpelantkinja intepelantkinja odaslanica nositeljka predstavnica reprezentantkinja izbeglica izlagačica izlagačka izlagateljica prezentatorka prezenterka izrađivačica izručiteljka izručiteljica izučenica izveštačica izvestiteljica izvestiteljka izvjestiteljica izvjestiteljka izviđačica izvidničarka osmatračica pas. pas. ijek. pas. arh. pas. pas. R R RMF R R R R RM R F RU U U F F R R R R R R RM R R R R R 4 1 1 1 4 1 4 67 . pas.

pas. istor. 1 1 4 1 4 2 5 4 2 1 RLM R R 68 . arh. IV R R 1 1 R RU RU R R L R R R R F R R RM M R R R V + + + + + + + + + + - VI izvoznica izvršiteljka izvršiteljica izvršilica izvršnica izvođačica obavljačica jagličarka jahačica jatačica jedriličarka jevanđelistkinja jorgandžika junakinja heroina herojkinja junačica junačkinja juniorka kabaničarka kabinerka arh. pas.I II osmotriteljka skautkinja III arh. pas. pas. pas. pas. pas.

4 1 pas. 1 3 4 ® 69 . arh. pas. pas. pas. 1 1 4 pej.I kaderašica kadetkinja II III istor. arh. istor. arh. arh. pas. 4 4 IV R V + + + + + + + + + + + + VI kadetnica kadinica kadijinica kafedžijinica kafe-kuvarica kaišarka kajakašica kaluđerica kaluđerka kaluđeruša abatisa dumna inokinja kalvinistkinja kantinerka kantinerica kantinijerica kamermanka kancelarka kandidatkinja kandidatica RLM R R R R R R RLM RK R R R R R R R R R F F RLMK R 2 2 1 arh. arh. arh.

dijal. istor.I kapetanica II kapetanovica kapitanica kapitanka kapitanovica III arh. arh. pas. arh. arh. pas. 2 1 5 1 4 pas. dijal. 5 2 RLM R R RF R R R RLM RL R R R 70 . dijal. istor. 2 1 ® 1 fig. 2 IV RL RL R R R MF R R R R R V + + + + + + + + + + - VI kapitenka kapitalistkinja kapitalka industrijalka kaplarica kaplarovica karatistkinja karijeristkinja karikaturistkinja karmelićanka karmelitanka karmelitka kasapovica kasirka kasirica kaskaderka kaubojka kazandžika 4 4 pas.

2 pas. 5 pas. pas. arh.I kazniteljica kaznačejevica kečerka keramičarka kestenarka II III 5 arh. pas. arh. ® pas. 1 1 1 RM R R R RMFU RU RK RK R R M K R 71 . 2 1 1 1 IV R R R R R R R R U U U U R V + + + + + + + + + - VI kestenarica kestenjarica kestenjarka kišobranarka kišobranarkinja kišobrandžijka kišobrandžinica klarinetistkinja klaviristkinja klavirašica klaviristica klaviračica pijanistkinja pijanistica klesarka kamenoreskinja kamenarica kamenarka klijentkinja klijentica klisarica ® arh. pas. ® 1 arh.

arh. arh. istor. pas. arh. pas. arh. istor. istor. 4 2 3 2 1 1 1 1 2 1 72 . pas. arh. pas. arh. arh. pas. pas. arh.I klizačica ključarka II III 1 1 IV V RLM R R R R R RM R RL R R R R R R R R R R L R R RLMK R + + + + + + + + + + + + + + - VI ključarica kmetica kmetkinja kmetovica kneginja knjaginja knjeginja kneginjica knjaginjica knjeginjica kneževica knežica knežinica knezovica knjigonosnica knjigovezica knjigovežica knjigovotkinja knjižarka knjižarka književnica literatka pas. pas.

I

II literatkinja literatorka spisateljka spisateljica

III pas. pas.

IV

V R R RL RLMK + + + + + + + + + + + + + + + +

VI

kobasičarka kobasarica kočijašica koloterka kolarica kolarka kolačarka kolačarica koleginica kolegica kolekcionarka skupljačica kolhoskinja kolhoznica kolporterka komandantovica komanderovica komentatorka komičarka komedijašica komedijantkinja komedijantica pas. pas. pas. arh. arh. istor. istor. ® arh. arh. arh. pas.

1

R R R R R R R R RM R RM R R R R R R RLF RLM R R R

1

1

4

5

4

1 2

1 1

73

I

II komedijantka

III pas. 1

IV R RM R R R R

V + + + + + + + + + + + + + + -

VI

komesarka komesarica komisarica komitkinja komornikovica kompozitorka komponistkinja komsomolka komšinica komšika komšijka komšinka komunistkinja koncertistkinja koncertantica koncertantkinja kondukterka kongreganistkinja kongreganistica kongresmenka kongresistkinja kongreskinja kongresovka pas. pas. pas. ® pas. pas. istor. arh. dijal.

4 2 1

RLM R F RMK R R R RL R R R R R R RL R R R

4 4

4 1

1 4

4

74

I konkurentkinja konobarica

II

III 5 1

IV RM

V + + + + + + + + + + + +

VI

barmenka konobarka kelnerica kelnerka bifedžika birtašica birtkinja birtkinjica mehandžijka mehandžika mehandžinica mejandžika mejašica šankerica konsultantkinja konsultantica kontesa kontesina kontrolorka kontrolorovica konzervatoristkinja konzervatoristica konzulka konzulica konziljarica konziljarušica konzulovica

pas. pas. pas. arh. arh. arh. arh. arh. arh. arh. arh. arh.

RLMK R R RLK R R R R R R R R R R RM M K RM R RLU R R R R RM R R R

1 ® 3 pas. 1 pas. 1

3 pas. pas. pas.

75

arh. 2 1 1 arh. 1 76 . 1 1 arh. pas. arh. arh. arh. 1 1 pas. arh. pas.I konzulovica koordinatorka kopačica kopčarka II III arh. 1 IV R V + + + + + + + + + + + + + + + + + VI R LM RL R R R R RLF RM R F R R R R R R R R RL RL RL R RLM kopčarica korektorka korektorica koreografkinja korespondentkinja korespodentica korisnica koritarka koritara kopanjarka korparka kotaričanka krošnjarica krošnjarka pletikotarica kosačica kostimografkinja kostimografka kostimerka košarkašica 1 ® 1 1 4 arh.

arh. 5 5 ® arh. arh. 2 2 1 arh.I kotlarica II III 1 IV RL R R R R R R RK R R R R R R V + + + + + + + + + + + + + + - VI kotlaruša kotlokrpinica kotlokrpovka kovačica kovačevica kozakinja kozmetičarka kožarica kradljivica kradljivka lopovica lopovka lopovkinja kraljica kraljevićka kraljičica okrunjenica kramarica kramarka kreatorka kretenka krijumčarka kriomčarka defraudentica pej. arh. 77 . pas. pas. pas. arh. arh. dem. pas. 2 5 pas. 3 pas. istor. pas. 2 RLM R R R R R RLMK F R R R 1 fig.

arh. arh. pas. arh. pas. pas. 1 5 5 78 . arh. arh. pas. ijek. arh. pas.I II defraudentkinja III arh. pas. pas. 1 IV R R K V + + + + + + + + + + + + + + + + + VI kriminalistkinja kriminalističarka kritičarka baletska kritičarka književna kritičarka likovna kritičarka krivotvorka krivotvoriteljka krojačica abadžika abadžinica košuljarka krolja odevačica odjevačica odećarka odjećarka šnajderka šnajderica švalja švelja šilja šivačica šivalja terzilja krpačica krvnica krvoločnica 1 RLMK M M M 5 R R RLMK R R R L R R R R RLK R R RL RL R RL R R R R 1 arh. ijek.

arh. arh. arh. arh. arh. 1 IV V R R RLM R R LMKF R R R R R R R R R R R R R RM RK R R R RLM R R R R R R R + + + + + + + + + + + + + + + + + + - VI kućna pomoćnica bedinerka bedinerica hizmećarka izmećarica izmećarka izmetkinja izmićarka momkinja momkinjica momkovica odadžinica pokućarica pokućarka sluškinja služavka službenica služiteljka sužnjica kuglašica čunjašica kujundžijinica kujundžijinka kujundžijka kujundžinka kulundžika kulundžinica ® arh. arh. arh. arh. arh. arh. arh. arh. arh. arh. arh.I krznarka II krznarica ćurčijinica ćurčinica ćurčinka III 1 arh. arh. 1 2 79 . arh. arh. arh. arh. arh. arh. arh.

arh. 1 1 IV R V + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI aberdžika glasnica navesnica navjesnica navestilja navjestilja navestiteljica navjestiteljica tatarka vesnica vjesnica kustoskinja kuvarica kuvarka kuvačica kuvalja aščika aščinka dovijarica dovijarka gotvara kominača kuhačica kuharica kuharka mešajica mješajica mešaja mešalja parakuharica parakuvarica arh. arh. ijek. 1 1 pas. arh. arh. ijek.I kupletistkinja kurirka II III pas. RLU R R R R R R R R R R R F RLMK R R R R R R R R R R R R R R R R R R 80 . arh. arh. arh. arh. pas. pas. ® ® ® pas. ® pas. pas. arh. ijek. pas. pas. ijek. arh. ijek. pas. pas.

istor. ijek. istor. ijek. 1 IV R RL RL R R R R R R R R R R R R V + + + + + + + + + + + + + + VI laborantkinja laborantica laćmanka laćmanovica lajtamanica lajtamanka lajtnantka lanarka lanarica latinistkinja lečnikovica liječnikovica doktorovica legionarka lekarka lekarkinja lekarica lekaruša doktorica doktorka lečnica liječnica ljekarica ljekarka ljekaruša lektorka lektorica ® pas. 2 1 1 2 4 1 ijek. arh. ijek. istor. 1 RLMK R R R RK RK R RL R R R RLMF R 81 . istor. pas. arh.I II parakuvarka III pas. ® istor. ijek. pas.

pas. * 1 pas. 1 1 arh. likvidatorka likvidatorica lingvistkinja gramatičarka jezičarka loto devojka lovačica lovdžijka lovdžika lovica lovilja lovkinja jegerka ložničarka lubeničarka pas. arh. pas. 1 1 1 82 . pas. pas. pas.I lepotica mis misica pratilja libretistkinja liderka lihvarka II III 5 IV V RMK R MF RM R MF R R R R F U U RLF R R F R R R RL R RL R R R + + + + + + + + + - VI 1 5 5 crnoberzijanka kamatnica zelenašica profiterka pas. pas.

arh. arh. pas. arh. 1 1 RLM R R R R R R R R R LM L RL RL RL RF R R R R R R 2 1 2 3 2 1 83 . arh. ® arh. pas. pas. pas. ® ® pas.I lupeškinja lupežica lutkarka II III 5 IV R R R R V + + + + + + + + + + + VI 1 lutkarica mačevalka mađioničarka omajnica opsenarka opsjenarka mađistorovica magacionerka magacionarka magacinerka magazadžijinica magistarka magistrantkinja magistrica majorovica majorica majstorica majstoruša meštarica meštrica meštrija meštrina meštrinja pej. ijek.

dem. istor.I mandarinka mandolinistkinja manekenka II III egz. 1 pas. 2 1 1 IV R R V + + + + + + + + + + + - VI manekena manikirka manikerka manipulantkinja manipulantica markgrofica markgrafica markiza markizica maršalovica maršalica maršalka maserka mašinistkinja matematičarka matičarka maturantkinja abiturijentica abiturijentkinja pas. 84 . istor. pas. arh. pas. istor. istor. 5 RLMKU R R R R R R R RL R R R R RLMK R RLM RL RL R R 3 3 2 1 1 1 1 4 arh. istor. istor.

mecosopran pevačica mečkarka medvedarka medvjedarka medicinarka arh. pas. pas. arh. arh. 1 R R R R F medicinska radnica 1 medicinska sestra bolničarka dispanzerka dvorilja dvorjanka glavna sestra instrumentarka instrumentalka negovateljica negovateljka nudilja negovalica negovanka njegovalica njegovanka njegovateljica njegovateljka sanitarka sestra pas. * 1 RML RLMK R R R K R R RM R R R R R R R R R K 85 . arh. ijek. ijek.I mažoretkinja mecosopranka II III 4 1 IV LF U U U U U U V + + + + + + + + + - VI mecosoprana mecosopranica mecosporanistica mecosopranistkinja pas. ijek. * * pas. ijek. pas. ijek. arh.

arh. pas. 1 2 1 arh. 2 2 1 1 1 IV R R R LM R R R R R R RL RL R R R R R R R R R R R L V + + + + + + + - VI mjenjačica meričarka mjeričarka mernikovica mjernikovica mesarka mesarica kasapka kasapkinja mesečarka mjesečarka mesilja mesulja mjesulja mješalja mješaja meštrovica metafizičarka meteorologinja ijek. ijek. ijek. arh. pas. arh. ijek. ijek. 1 2 4 pas. 5 ijek.I medigovica mejandžinica meljarica menadžerka menjačica II III arh. arh. 1 86 . arh. ijek.

arh. 4 RL LF RL RL L RLF R L R R RLMKF R R RL R R R R R R R 3 pas. arh. pas. pej. arh. arh. arh. 2 5 arh. arh. arh. 1 87 . arh. pas. pej..I metlarka II III 1 IV R R R R F V + + + + + + + + + + + - VI metlarica metlaruša metodistkinja migrantkinja milicionerka milicajka pandurica pandurka pandurovica policajka saobraćajka žandarica militarka militarkinja ministarka ministreša ministrovica ministarka ministrovka miraždžika miraščijka miraščika mirašdžijka prćijašica mirisarka pej. pej. 4 4 1 pas.

arh. pas. arh. ijek. arh. arh. pas. arh. pas. pas. arh. arh. 4 1 1 arh. ijek. 4 1 1 88 . ijek. ijek. 5 IV R R R R RL RL R R R R R R R R R R RL RL R R R R R R R R K R RL R V + + + + + + + + + + + + + + + VI misionarka mlekarka mlekarica mljekarica mljekarka mlekadžika mljekadžika mlekaruša mljekaruša mlečarica mlječarica mljekadžika vareničarica mlinarka mlinarica mlinaruša pomeljarka vodeničarka mobarka mobarica mobenica mobnica molbarka model siterka modiskinja modistica ® pas. ijek. ijek. pas.I miroljubiteljka II miroljubica miroljupka III pas.

pas. arh. pas. pas. arh. arh. 4 RLM R R R R F F R RLF R R 1 1 1 1 4 89 . 1 arh. 2 IV R R R R R R R R R R R R R R RK R R V + + + + + + + + + + + VI molerka molerka molerovica monahinja monahija monaka monakinja samostanka monitorka monitorica montanistkinja montažerka monterka moralistkinja pas. pas. pas. pas. pas. arh. pas. arh. arh. arh. pas. pas.I II modistinja modistka mašamoda mašamotka mašamotkinja maršanmoda nakitarica nakitnica kitničarica kitničarka kitnjačarka klobučarka klobučarica šeširdžijka III pas. pas. arh. pas.

arh. dijal. pas. pas. istor. 1 ® 1 istor. pas. RLMF R 90 . 2 1 2 1 pas. pas. 1 1 arh.I II moralistica ® III IV R 1 R R F RL R R R R R R R R R R R R R R R R R R R V + + + + + + + + + - VI moreplovka moroplovka mornarka motoristkinja motociklistkinja motoristica mrežarka mrežarica mulinica mustratorka mutkarovica muzičarka muzikantica muzikantka bandistovica bandistka sviračica muzilja muzačica muzara muzarica bačica nabavljačica načelnica načalnica pas. pas. 1 pas. arh. pas.

arh. arh. arh. arh. ® pas. 1 pas.I načelnikovica II III arh. pas. arh. istor. 2 IV R R R R R R R R R RL R R R R R R R R R R R R R R R R R R V + + + + + + + + + + + + + + + - VI načalnikovica nadničarka argatica argatkinja argatka nadrednikovica nadšumarica nadučiteljica nadvojvotkinja nadvojvodica nadvojvodinja nadvojvotka nadzornica nadglednica nadskrbnica nadstojateljka nadstojnica nadziračica nadzirateljica nadzirateljka nadzornikovica naredbenica oberica najamnica najamkinja najemnica najmiteljka 1 arh. arh. pas. pas. pas. arh. ® arh. arh. 91 . arh. pas. 2 2 1 3 1 pas. istor. arh.

arh. arh. pas. pas. pas. ijek. arh. pas. pas. arh. 1 arh. arh. pas. ijek. 4 5 1 RLMK 92 . arh. arh.I II plaćenica III pas. pas. arh. pas. pas. 2 5 IV R RF R R R R R R R R R R R R R R R R R R R R R M RM R R R R V + + + + + + + + + + + + + + VI narednica narednikovica narikača naricaljka narikalica naricalja narikalja narikuša narekuša narjekuša bugarilja đekarica đekalica lelekača nabrajalica naimača oglasilja žalbenica žalilja žalosnica zapevalja zapijevalja narodnjakinja naslednica baštinica masadžika masaroška masaruša nastavnica arh. arh. pas. pas.

1 4 1 arh. 2 1 4 IV R V + + + + + + + + + + + + VI RLMK RMF F R R R RM R R R R RLMK R R RM RLM R RU R R R R R RLM čirliderica neimarka graditeljica graditeljka nobelovka nosačica nositeljica nositeljka bastažica novinarka novinarica žurnalistkinja nutricionistkinja obaveštajka doušnica dostavljačica potajkinja špijunka obućarka čizmarica čizmarka odbojkašica pas. arh. pas. 1 1 93 . pas.I natporučnikovica naučnica navijačica II III arh. 1 ® 1 1 pas. pas.

4 IV F RM R R R R V + + + + + + + + + + + VI odbornica odborkinja odlikašica odmetnica odmetkinja oficirka generalka žena general kapetanka ovicirka poručnica rezervna poručnica ogledarka okrivljenica okrutnica okorelica okorjelica okorelka okorjelka okultistkinja olimpijka ombudsmanka omladinka pas. arh. dijal. pas. pas. pas. pas. ijek. 5 4 1 RUF M M F R F F pas. 1 5 5 R R R R R R R R LM F RMF 4 4 1 4 94 . pas.I II primačica III pas. pas. ijek.

pas. arh. istor. pas. 2 IV R R RK R R RU M R RM RM V + + + + + + + + + + + + + VI opatica opatičica opatkinja operaterka operatorka operativka organizatorka osvajačica zavojevačica padobranka pantomimičarka partizanka pastirica čobanica čobanka jančarica jaradarica jarčarica kozarica kozaruša kozlarica ovčarica ovčarka ovcarica pastirka pas. 4 1 1 1 5 1 1 4 1 RMF RF R R R R R R R R R R R R R R pas. pas. pas.I opančarica II opančarka III arh. 95 .

pas. pas. 2 2 1 IV R R R R R R R MU LU LU U U U U U U U L R R R R R RL RL R R R V + + + + + + + + + + + + VI pčelarica kovandžijka kovandžika kovandžinka pedagoškinja pedagogica pedagoginja pedijatarka pedijatarkinja pedijatrica pedijatrijica pedijatrijnica pedijatrikinja pedijatrinica dečija lekarka pedikirka pedikerka peglerka glačarica gladilica pekarka pekarica lebarica lebarka hlebarica arh. 1 pas. ® pas. pas. pas. pas. ® pas. arh. 1 pas. 1 pas. 1 1 pas. 96 . pas. arh.I pašinica patroldžika pčelarka II III istor. istor.

pas. pas. pas. 1 RLM R R R R R F R RLMK R L M F F L R R 5 1 1 97 . pas. ijek. 4 1 IV R R R R RM R RK R R R R R V + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI penzionerka peradarica guščarica guščarka kokošarica pilićarka živinarka živadarica pesnikinja madrigalistkinja odadžika poetesa poetkinja stihotvorka pešakinja žena pešak pevačica pevaljka džez pevačica operska pevačica pop pevačica rok pevačica vokalna umetnica piljarica piljarka pej. arh. pas.I II hlebarka hljebarica hljebarka naćvarica III pas. ijek. pas.

istor. istor. istor. ijek.I pisarovica II notaroševica III arh. istor. istor. arh. istor. istor. 1 4 1 1 1 5 5 RLM R M 98 . istor. istor. 2 IV R R R R RL R R R R R R R R R R R R R R RL R RL RL R R V + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI planinarka alpinistkinja plemkinja bojarka bojarica boljarica boljarka boljarkinja kolenovićka koljenovićka namesnica nameskinja namesnikovica patricijka plemićka plemićkinja satrapkinja pletilja pletačica pletarica pljetarica plevačica plevaruša plivačica pljačkašica pobednica pas. istor. arh. ijek. istor. istor. istor.

pas. istor. arh. 2 2 3 IV R R R R R R RL RL R R R F F V + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI podvornikovica podžupanica poglavarica poglavarka predstojnica glavarica polaznica kursistkinja tečajka političarka poljoprivrednica biroškinja biroška poljodelka težakinja zemljoradnica zemljedelka zemljedelkinja zemljodelka pomoćnica ispomagačica dagramašica šegrtica popadija 4 ® 1 1 arh. arh. arh. arh. arh. pas. 1 pas. pas. arh. arh. arh.I podvodačica II podvodnica kuplerica kuplerka III 5 pas. 2 RLMK RL R R R R R R R R RMU R R R K 99 . arh. pas. arh. arh.

pas. pas. arh.I II popadika protinica III pas. arh. pas. arh. pas. arh. pas. pas. pas. pas. pas. arh. IV R R 4 V + + + + + + + + + + + + + + + + - VI porotnica porotkinja portirka čuvarica paziteljica pudarica čuvarka štitarka vratanica vratarica vratarka portparolka glasnogovornica poručnica poručnikovica poslanica poslanikovica parlamentarkinja poslastičarka licitarica licitarka slastičarica slastičarka poslodavka mandatorka poslovna pratilja arh. pas. RFU U RL R R R R R RL R R MF M RL R RM R R RL R R R R R R F 1 1 2 4 1 1 5 100 . pas.

pas. arh. pas. arh. 3 2 1 RMF R R R R R R R RL R R R R RL RLMK RMKU RU R R 1 1 1 1 101 . pas. 2 1 1 arh. pas. pas.I poslužiteljka II III 1 IV R R RL R R V + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI poslužiteljica servirka poštarka poštarica potpredsednica potpukovnica potpukovnikovica povrtarka zeljarica praktičarka praktikantkinja praktikantovica pralja peračica perilja ispiračica ribalja vešerka pravnica predavačica predradnica brigadirka poslovotkinja pas. pas.

1 pas. pas.I predsednica II predsjednica prezidentica III 3 ijek. dijal. arh. 3 pas. 3 prevoditeljka 1 102 . pas. ijek. pas. pas. ijek. pas. arh. 3 2 IV V RLMKU R R UF RL R R R R RM RL RL R R R R RL R R RLMF M R R RK R RLM + + + + + + + + + + + + + + + + + - VI predsedavajuća predsednikovica predsjednikovica prisednikovica prisjednikovica predstojnikovica preduzetnica preduzimačica prelja predilja hitroprelja koncoprelja lanprelja sviloprelja tankoprelja zloprelja premijerka žena premijer preprodavačica preprodavalica prestolonaslednica prestolonasljednica 2 1 1 1 pas. arh. pas. pas. ijek. pas.

pas. pas. egz. arh. arh. dijal. arh. pas. 3 IV RM RM V + + + + + + + + + + + + + + - VI princeza infantkinja carevićka pripadnica pripovedačica pripovjedačica kazivačica kazivalja naratorka pripravnica preparandica preparandistica preparandistkinja stažistica stažistkinja privatnica privatistkinja prodavačica prodavalica prodavka prodavavka bakalarka bazrđanka butigarica drogeristkinja dućandžijka dućandžika dućandžinica pas. pas. ® ijek. RLM R R F RM R R R K RLMU R R R R R R R RLMKU RL RL RL RL R R R R R R 4 5 1 4 1 103 . arh. pas. arh. arh.I II prevodilica tumačica III pas. arh. arh. arh. pas. arh.

pas. IV R R R R R R R RL RL 3 F L RM V + + + + + + + + + + + + + + VI prodekanka prodekanica producentkinja profesorka profesorica programerka promoterka pronalazačica izumiteljica izumiteljka iznalazačica propagandistkinja prorektorka proročica narečnica vidovnjaka vidovnjakinja arh. arh.I II galanterka grosistkinja margetanica marketanica marketenderica mešetarica mešetarka trgovka trgovkinja III pas. arh. 4 3 5 104 . arh. pas. 1 1 RLMKU RLMK RMF RM R R R R R LMF M R R R 1 1 1 pas. arh. pas. arh. pas.

5 RLM R R R R R R R R R RM RM R RLM R R K R 5 3 1 105 . arh. arh. pas. arh. ijek. arh. arh.I prosjakinja II prosjačica bogoradnica božjakinja milostinjarka ubogarka zabogarka žebrakinja III 5 pas. pas. arh. arh. pas. arh. arh. ijek. arh. arh. arh. 4 IV R R R R R R R R R R R R V + + + + + + + + + + + + - VI prosvetiteljka prosvetiteljica prosvjetiteljica prosvjetiteljka provodadžika provodadžinica kodošica misidžika navadadžika navadžika navodačica navodadžijka navodadžika navodadžinka prvakinja šampionka viceprvakinja vicešampionka prvosveštenica prvosvećenica psihijatrica psihijatresa ® pas. pas. arh.

4 ® pas. arh. arh. 1 pas. ijek. 1 1 arh. pej. arh. pas. 2 1 arh. pas. 1 RLMKU R R R R R R R R R R R R R R R R R R 5 106 . pas. pej.I psihoanalitičarka psihološkinja II III 1 1 IV RK RL L L L RM R R V + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI psihologičarka psihologinja psihologističarka psihoterapeutkinja publicistkinja pukovnikovica radnica delačica kulakinja kulučarka rabotnica rintaruša rintuša ratarka oračica sadilica sejačica sijačica ratnica bojovnica frontašica frontovka ravnateljica ravnateljka razbojnica pas. arh. arh. pas.

pas.I II banditkinja III IV R 1 1 R K R F F F F F K RF R F V + + + + + + + + + + + + VI raznosačica razredna razrednica razredna starešina razvodnica realizatorka recenzentkinja recenzentica recepcionerka recitatorka deklamatorka redaktorka referentkinja referentica regentkinja regentica rekorderka rektorka rektorica rekviziterka rentijerka ® ® istor. ® ® 1 1 1 1 1 1 1 RLFU RLFU R R RM LMF RL R R 3 5 3 1 1 107 . arh. istor.

I II iznajmljivačica iznajmiteljica stanodavka III pas. pas. RLM F K R R RLMFU RLMF R RF RM R RL R R R R RU RU R R R 4 1 5 1 1 1 108 . pas. pas. pas. ® ® pas. pas. IV R R R 1 4 1 1 RM V + + + + + + + + + + + + + + + + VI reporterka reprezentativka retoričarka revizorka računoispitačica revolucionarka režiserka rediteljka redateljica sineastkinja robinja ropkinja romansijerka romanistica romanistkinja beletristkinja medievistkinja novelistkinja novelistica rudarka ugljarka rukavičarka arh.

2 4 1 109 . pas.I rukometašica rukovoditeljka II III 1 1 IV V RLM RLU U U R U RU R RLM R RM R F RLF R R RMFU M RLMF R R R RM RL + + + + + + + + + + + + + - VI rukovodilica rukovodiljkinja rukovodilja rukovodinja rukovoditeljica rukovotkinja rvačica jakačica saigračica suigračica saksofonistkinja sakupljačica salašarka samoupravljačica saradnica stručna saradnica savetnica savetodavka konzilijarica savetnikovica saveznica scenaristkinja pas. pas. 1 ® 4 ® 1 1 5 4 1 1 arh. arh. pas. pas.

pej. pej. 1 RMK R R M K LM R RL R RK R R R R R MK R R R 3 R R R 110 .I II scenaristica ® III IV RL 1 1 V + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI scenografkinja sekretarica sekretarka tajnica sekretarka pas. fig. fig. pej. pej. arh. RLF RLMKU RL RL RMK M pokrajinska sekretarka 3 seksualna radnica prostitutka prostitutkinja bludnica droca drolja kol-gerla konkubina kurtizana kurtizanka kurva kurvača metresa naložnica namicaljka oberkurva radodajka uličarka ženska javna žena senatorka senatorica senatorovica ® arh. ® pas. arh. pas. fig. arh. arh. arh. pej.

arh. 1 M RM 111 . pej. arh. arh. arh. ijek. istor. arh. arh. 4 IV V RLM R R M M R R R R RLMK R R R R R R R R R R R R R R R M M + + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI šifražetkinja sirarka sirarica sitarka rešetarka službenica administratorka beamterka činovnica delovotkinja djelovotkinja dnevničarka dijurnistkinja ilidžarka koncipijentkinja koncipijentica kontoaristica kontoaristkinja nameštenica namještenica registratorka bankarska službenica šalterska službenica šalteruša skakačica 1 1 1 arh. 2 4 istor. arh. ijek. arh.I seniorka serdarica sholastičarka sifražetkinja II III 4 istor.

I II troskokašica motkašica III IV RM RM 1 V + + + + + + + + + + + + + + + VI skijašica slalomašica spustašica smučarka slavistkinja slavistica slikarka slikarica akvarelistkinja kopistkinja kopistica obrazarica pejsažistkinja portretistkinja živopiskinja snimateljka snimačica sobarica komorkinja komornica sociološkinja sociologinja solistkinja solistca sokolarka sokolašica ® istor. 1 1 1 1 4 112 . istor. pas. pas. arh. ® 1 RLM R RL RL RL RL RLM RL RF R R R R R R R R RLM R R LK L R R R R 1 arh. arh. pas.

1 113 . 1 ® 1 ® pas.I sopranistkinja II III 1 IV V RLMU RU U RL R RM RLMFU RLU RL R R R RLMK R LM M MK M R R RF R R R R R + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI sopranistica sopranka spasiteljka spasiteljica specijalistkinja spikerka spikerica spikerkinja najavljivačica radio-spikerica radio-spikerka sportistkinja sportašica sportistica srednjoškolka stanarka podstanarka kirajdžika unajmiteljica statističarka statistica stenodaktilografkinja stenotipistica stenotipistkinja stenografkinja ® pas. pas. ® 1 ® ® 4 4 arh. 5 1 1 ® pas.

I stipendistkinja stjuardesa stočarka II III 4 1 1 IV F V + + + + + + + + + + + + + + + + VI RMKF K R R R R R R R R R R R R R R R R R R R R RL R R RLM RL R bačarka bivolarka farmerka govedarica govedarka govedaruša izgoniteljka izgonilica katunarka konjarica kravarica kravarka kravaruša krdarka krmarica mazgarka svinjarica svinjarka volarica volarka stolarka dunđerka tišlerka stonoteniserka stonotenisačica stražarka dijal. arh. dijal. pas. 1 arh. pas. arh. arh. 1 ® 1 114 .

pas. pas. pas. 1 4 1 1 2 1 pas. pas.I streličarka II streljačica strelkinja snajperka III 1 pas. pas. pas. pas. 1 IV V RMF RL RLMF R LM RL R R RLMK FU RLU U R R RL R R R RLU U U L U U R RLU L U R + + + + + + + + + + + + + + - VI striptizeta striptizerka strugarka strugarica studentkinja studentica studentka sudopralja sudoperka suflerka šaptačica sultanica sultanka sutkinja gospođa sudija drugarica sudija sudijinica sudijica sudijka sudilja sudinica sudinja suditeljka svećarka pas. pas. pas. ® pas. 1 115 . pas.

I II svećarica III IV R 5 1 F V + + + + + + + + + + + + + + + + + VI svedokinja sveštenica svećenica klerikalka žrica žrčica vestalinka vestalka vestalkinja svetica svetiteljica svetiteljka mironosnica svilarica šahistkinja šansonijerka šefica šefovica šifrantkinja šminkerka šoumenka štrikerka švercerka pas. RMF R R R R R R R R R R R R RM R RLMU RLU R R LF R RK 5 1 1 1 1 1 1 1 1 5 116 . pas. pas. ® pas. pas.

arh. arh. 1 1 1 arh. 2 IV R R R R R R R RM R R RM RM RM R RL R R RM L 1 RL RL RL RL RL V + + + + + + + + + + + + + + + - VI šumaruša šumarevica lugarica lugaruša veršterka takmičarka natjecateljka natjecateljica četvrtfinalistkinja finalistkinja polufinalistkinja taksistkinja tamburašica tamničarka tefterdarevica tehničarka 4 ijek. arh. pej. ijek.I šumarka šumarka II III 1 arh. 2 1 farmaceutska tehničarka telefonistkinja telefonistica telegrafistkinja telegrafistica teleksistkinja ® ® 1 1 117 . pej.

pas. pas. 118 . 1 1 RLM R F RLM RL R R RL RL R RL RL R R R R F RL R R R 1 1 5 1 pas. 1 IV F F V + + + + + + + + + + + + + + - VI tenisačica teološkinja teoretičarka teozofkinja terapeutkinja teroristkinja tkalja tkačica zlotkalja torbarka trafikantkinja trafikantica traktoristkinja traktoristica tramvajdžijka transeksualka travarka travarica biljarica biljara ® 1 1 4 1 4 1 pas.I telohraniteljka gorila teniserka II III 1 fig. pas.

arh. arh. 1 1 5 1 RLM L RLM RM RM RM RM RM RM RM R K F R R RLM RL RLK F RLMKF R R RMF RLMK RL 1 4 119 . pas. arh. arh. 4 1 pas.I biljarka biljaruša trenerka II III pas. pas. 1 IV R R V + + + + + + + + + + + + + + VI trenerica trkačica četiristometrašica maratonka osamstometrašica preponašica sprinterka sprinterica stometrašica trubačica tuberanka tuberašica tutorka tutorica tužiteljka tužinica tužiteljica državna tužiteljka učenica vaspitanica odgajenica učesnica učiteljica učiteljka arh.

RLM R R R R R R R R R RLM R R R RM R R RL RLM R R RM U RLMU RU 1 pas. pas. arh. ® arh. arh. pas. 1 IV R R R R R V + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI ugostiteljka gostioničarka handžika kafanarica kafedžijka kafedžika kafendžinka kavanarica kavanarka kavedžijka krčmarica krčmarka ukrotiteljka krotiteljica krotiteljka krotilica ukrotilica ulagačica umetnica umjetnica artistica artistkinja upisničarka upravnica upraviteljica ijek. arh. arh. arh. arh. arh. arh. arh. 5 1 pas. pas.I II daskalica naučiteljica podučiteljica suplentica suplentkinja III arh. arh. 1 1 120 . arh. arh.

pas. pas. arh. 2 1 arh. arh. pas. pas. 1 ® arh. arh. arh. arh. pas. pas. RLMF R RL RL R RM R R RLMK R R R R R R R R R R R R R R R 121 .I II upraviteljka upravljačica kaštelanka III arh. 2 IV RU R R R R V + + + + + + + + + + + + + + + + + - VI upravnikovica kuratorovica urednica uvoznica užarka užarica konopčarka vajarka kiparica vakmajstorica vaspitačica vaspitateljica vaspitateljka obrazovateljka odgajalica odgajateljica odgajilja odgajiteljica odgajiteljka odgojilja odgojiteljica uzgajateljica uzgojiteljica uzgajivateljka vospitetelnica vospiteteljka 1 1 1 pas. arh. arh. arh. pas. arh. pas. arh.

pas. pas. 1 pas. ijek. ijek. pas. 1 1 1 pas. 2 IV RM RL R R R V + + + + + + + + + + + + + + + - VI vijećnikovica velemajstorka velemajstorica veleposednica veleposjednica velikoposednica velikoposjednica magnatkinja velikanka velikašica vernica crkvarka veslačica veslarica veštakinja vještakinja veterinarka vezilja vezilica veziljka vezačica vezićka 3 5 ijek. 5 R R R R R R R RM R RMK R F F R R R R R R 5 fig.I vaterpolistkinja vatrogaskinja većnikovica II III 1 1 arh. pas. pas. 122 . pas. pas. ijek.

pas. ijek. pas. 5 5 RM U RFU U RF RF R R R RF R R R R RL 5 arh. istor. 1 5 arh. istor. 123 .I II zlatovezilja III pas. 1 pas. pas. 1 1 pas. istor. istor. 2 IV R R R R R R R R R R V + + + + + + + + + + + + + VI vezirovica vezirevica vezirica vezirka vežbačica vežbašica vježbačica vinogradarka lojzarka violinistkinja primaša primašica primaškinja violistkinja violončelistkinja virtuoskinja viteškinja vitezica vizionarka vlačarka vlačilja vladarka vladalica vladarica 5 1 dijal. arh. fig. fig.

arh. istor. istor.I II vladateljka apsolutistkinja despotkinja despotica diktatorka monarhinja monarhistkinja suvladarka III arh. istor. ijek. arh. IV R R R R R R R R 5 V + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI vlasnica maloposednica maloposjednica posednica posjednica samovlasnica saposednica saposjednica suposednica suposjednica suvlasnica zemljoposednica zemljovlasnica vlastelinka vlastelka vlasteljka vlasuljarka voćarka voćarica vodičica vodičkinja vodilica vodilja pas. ijek. 4 1 1 1 124 . ijek. pas. RMK R R R R R R R R R R R R R R R R R R RMU RL R R istor. istor. pas. istor. ijek.

pas.I II vodiljica vodiljka voditeljica III pas. istor. pas. arh. pas. 1 IV R R U R R R R R V + + + + + + + + + + + VI vodarica vodarka vodarkinja vodaruša đugumoša voditeljka voditeljica vojnikinja desetarica desetarka gardistkinja vojnica vojnička vojvotkinja vojvodinja vojvodinica volonterka vozačica vozarica vozarka vračara vračarka vračarica bajalica bajarica 1 RLU RLU LFU U U R LU U RLM R R R RLU R R K R R R R pas. pas. 125 . pas. pas. arh. 2 1 pas. pas. arh. pas. istor. 1 2 4 1 arh. arh. arh. istor. pas. pas.

arh. pas. 1 pas. arh. arh. pas. pas. fig. pas. pas. arh. 4 4 1 1 126 . pas. pas. pas. arh. pas.I II gatara gatarica gatalica gatarka hiromantkinja kartara kartaruša kostogledica magijka magika mađijarka mađinica mađionica nastornica obajnica vražara vražarica III pas. 1 1 IV R R R R R R R R R R R R R R R R R R F R F R R R R R R R R V + + + + + + + + + + + + + + + - VI vrećarica web majstorica zabavljačica zečica zadrugarka zagovornica zagovarateljica zakonodavka vlastodavka zakupnica arendatorka ispoldžijka arh. pas.

I

II ispoličarka ispoldžika napoličarka

III arh. arh. arh. 1

IV R R R R R R R

V + + + + + + + + + + + + + +

VI

zanatlijka zanadžinica zanatlinica zanatlinka zamenica zamjenica deputatkinja deputirka doglavnica mestozastupnica mjestozastupnica odmenica odmjenica zapisničarka zapisnica zapisničarica ćatinica evidentičarka gruntovničarka pisarka pisarica notaroška zapovednica zapovjednica komandantica komandirica zaštitnica patronesa arh. ijek. pas. pas. pas. pas. arh. pas. arh. pas. pas. arh. ijek. arh. arh. arh. pas. ijek. arh. ijek. pas. pas. pas.

1

RLMU RL R R R R R R R RLU R U RK R R R R R R R R R R R

1

1

5

127

I

II protektorka

III arh. 4

IV R K F R R R R M R

V + + + + + + + + + + + + + + + + + + -

VI

zatvorenica zatočenica apsenica zidarka zidarica zlatarka zločinka kriminalka zubarka zubarica dentistkinja dentistica zvonarka zvonarica žandarka žandaruša žandarica železničarka željezničarka žetelica klasoberka žetalica žetelinka žetelka žetilja žetvarica pas. pas. pas. pas. pas. pas. ijek. pas. ® arh. arh. arh. pej. arh. arh. arh. arh. arh. pas. pas.

2

2 5

1

RLM RL R R R R R R RL R R R R R R R R R

2

2

1

1

128

I

II žetvarka žnjetvarica žnjica žnjetelica

III pas. pas. pas. pas. arh. 2

IV R R R R R

V -

VI

županica

129

deo 131 .3.

132 .

Analiza daje alternativne interpretacije odrednica iz rečnika u matrijarhalnom i patrijarhalnom ključu. mudrac. banalizacija. za ženski rod: sećanje na mitsko. hristijanizacija. Korpus čini rečnička građa od ukupno 150 odrednica (ženskog i muškog roda) odabranih po semantičkoj srodnosti sa osnovnom odrednicom vračara. zaboravljene) konotacije kada je u pitanju ženski rod. Cilj rada je da na primeru odrednice vračara pokažem kako je konotacija reči kulturološki i društveno uslovljena. kroz osvrt na mitologiju kao prvobitni kontekst (matrijarhat). demonizacija. Za potrebe analize korpus je klasifikovan prema konotaciji odrednica u nekoliko kategorija. Odabran je metod rekonstrukcije prvobitne uloge vračare (sveštenice). isceliteljka. a samim tim i konotacije reči vračara. praznoverje. za muški rod: narodni lekar. Taj podatak bio je podsticaj za analizu konotativnog nivoa odrednice vračara / vračar i srodnih reči u kontekstu vladajuće (patrijarhalne) kulture i roda (ženskog i muškog). U ovom kontekstu vračara se razmatra kao sveštenica kulta Velike boginje. virtuoz / majstor. Rezultati komparativne 133 INTERPRETACIJA PODATAKA IZ REGISTRA: . demonizacija. Uvodni deo rada daje kratak osvrt na matrijarhalni kult Velike boginje i pratećih ženskih mitoloških bića čija ambivalentna priroda odražava procese demonizacije i(li) hristijanizacije ženskog kulta (i same ženskosti). Oko odrednice vračara okupljen je najveći broj obličkih varijanti – ukupno 22.Marijana Čanak jedan od mogućih pristupa odrednici vračara i srodnim rečima Sažetak U ovom radu kao polazna osnova poslužila je suma podataka obličkih varijanti odrednica datih u Registru. da dekonstruišem postojeću (pejorativnu ili inferiornu) konotaciju i da ukažem na mogućnosti učitavanja drugačije (pozitivne. zabavljač / prevarant.

vračara. matrijarhat.analize ženskih odrednica i njihovih muških parnjaka pokazuju značajne razlike u konotaciji na osnovu roda: odrednice u ženskom rodu imaju pejorativnu ili inferiornu konotaciju. patrijarhat. U savremenom govoru reč stočarka može biti upotrebljena kao pogrdni ekspresiv za žensku osobu (kao i čobanka. baštovanka (9). Ključne reči: konotacija. ako se kao jedna skupina posmatraju odrednice kuvarica (sa 20 obličkih varijanti) kućna pomoćnica (19). pandurka i pandurovica imaju pejorativnu konotaciju. Pokazatelj prisustva ženske radne snage u poljoprivrednim poslovima može biti sledeća skupina odrednica: stočarka (21). 1. Analitički pristup odrednici vračara samo je jedna od mogućih interpretacija materijala iz Registra. žetelica (11). čini se značajnom za analizu odnosa između značenja reči (konotativnog nivoa). broj obličkih varijanti odrednice milicionerka nije zanemarljiv (8). Tek razmatranjem značenjskih nijansi među obličkim varijantama odrednica i analizom konotativnog nivoa reči mogu se (re)interpretirati kompleksni odnosi između društvenog ustrojstva. dok je konotacija muškog roda pohvalna ili neutralna. vračar. sistema vrednosti. Broj obličkih varijanti ne može biti precizan pokazatelj legitimiteta (društvene prihvatljivosti) ženskog prisustva u određenoj sferi. čistačica (11). dom) i da je njena delatnost uslužna (usmerena ka drugima). Iz navedenih primera može se iščitati da prisustvo žena u određenoj oblasti ne mora da bude pokazatelj ravnopravnosti. ali treba uzeti u obzir da oblici pandurica. Na primer. 134 . pastirica (13). Metodom reinterpretacije i(li) dekonstrukcije postojeće konotacije imenica ima tendenciju da semantička polja otvori za učitavanje novih ili vraćanje nekadašnjih pozitivnih konotacija kada je u pitanju ženski rod i učitavanje afirmativnih konotacija i promenu govorničke svesti. a da je govornička svest uslovljena (patrijarhalnim) vladajućim poretkom. rod.0 Uvod Klasifikacija odrednica iz Registra prema broju obličkih varijanti (videti dodatak 1) može poslužiti kao osnova za istraživanje o prisustvu ili odsustvu žena u određenoj društvenoj sferi. domaćica (17). roda i jezika. poljoprivrednica (9). kulture (vladajućih vrednosnih sistema) i roda (ženskog i muškog principa). mit(sko). Na primer. iz takvog stanja u jeziku može se iščitati da je ženska sfera privatna (kuhinja. govorničke svesti. Zaključujem da su semantička polja reči promenljiva. S obzirom na to da se odrednica vračara pokazuje u Registru kao odrednica sa najvećim brojem obličkih varijanti (22). nego može biti pokazatelj devalorizacije određene delatnosti. seljanka i sl). Mnogobrojnost obličkih varijanti jedne odrednice može biti pokazatelj izrazitog prisustva (ili čak dominacije) žena u određenoj delatnosti. kuća.

2. veštice. SANU. vile (oblakinje. društvena uloga vračare biće razmatrana u mitološkom kontekstu. proročica / prorok. Većina odrednica i njihovih značenja preuzeta je iz Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika (1959 – 2006). rusalke su zaštitnice useva i(li) kobne osvetnice. a dve odrednice imaju oba roda (bajalica i kostogledica). boginke su zaštitnice plodnosti i(li) progoniteljke trudnih žena. Institut za srpski jezik. čarobnica / čarobnjak. Matica srpska.. a hristijanizovana kroz svetu Petku Paraskevu. jer je tendencija priređivačica da se Registar ne opterećuje preobimnom građom arhaizama. Zagreb.. Predmet ovog rada je analiza odrednica sakupljenih oko semantičkog polja reči vračara / vračar. Kriterij za odabir 135 . 3. proročice.. pešterkinje. Matrijarhalno ustrojstvo sveta razvilo je impozantnu galeriju ženskih natprirodnih bića: suđaje. hiromantkinja / hiromant. da dekonstruiše postojeću (pejorativnu ili inferiornu) konotaciju i da ukaže na mogućnosti učitavanja drugačije (pozitivne. travarka / travar) preuzete su iz Rečnika srpskohrvatskog književnog jezika (1967 – 1976). u slovenskoj mitologiji boginja Mokoš. travarke. zaboravljene) konotacije kada je u pitanju ženski rod. biljarice.0 Korpus i metod Za potrebe ove analize odrednica vračara dopunjena je i onim obličkim varijantama koje nisu date u Registru. vodarkinje. S obzirom na to da je Rečnik SANU još uvek u izradi (od slova O). primorkinje. Dvojna priroda ženskih mitoloških bića zapravo je odraz prelaska matrijarhata u patrijarhat. činilica / činilac. jezerkinje. brodarice). gatarke. vile donose sreću ali i kob. Novi Sad i Matica hrvatska..Da bi se rekonstruisala drugačija (prvobitna) konotacija odrednice vračara.0 Cilj Cilj rada je da na primeru odrednice vračara pokaže kako je konotacija reči kulturološki i društveno uslovljena. Beograd. Istu sudbinu – demonizaciju i(li) hristijanizaciju – doživele su sve pratilje Boginjinog kulta: vračare. bajalice. boginke. Analizirani korpus čini ukupno 105 odrednica (dodatak 2) od kojih je 60 odrednica ženskog roda. pojedine odrednice (čaratanica / čaratanik. Slovenska mitologija beleži njihovu ambivalentnu prirodu: suđaje mogu biti pravedne i(li) zle. Sva ta ženska mitološka bića jesu deo kulta matrijarhalne Velike boginje. planinkinje. 43 odrednice su njihovi muški parnjaci. zagorkinje. demonizovana je u prokletu Jerinu i baba Jagu. Velika boginja. rusalke.

Ark..0 Analiza rezultata Jedan od mogućih pristupa odrednicama u Registru 4. koji umije da baje od zmije. 835). oživi [Ozirisa] (Novak G. i njima se kaže bajačice ili bajalice (Hirc 2). 1. Vile su zaštitnice plodnosti. Kriterij za klasifikaciju korpusa je konotacija odabranih odrednica (u rečnicima. – Šta kod vas pripovijeda puk o vilah. vidarice... Ima i ženskog naroda. Tek učvršćivanjem patrijarhalnog sistema vile kroz narodne legende bivaju transformisane u kobne zavodnice.: VEZA SA MITOLOŠKIM BIĆIMA bahornica 1. – Babica ima čuvenih kao „bajačica“ (Petr. – Pa najposle i biljarke bake zar nisu žreci mitologije (Danica 1867. Prvobitnu ulogu vila moguće je rekonstruisati iz današnje naivne 136 . mađijarke. veštice. vračaricah? (Kuk. na primer. Navedeni motivi iz narodne književnosti jesu u službi građenja novog (patrijarhalnog) poretka i rušenja starog (matrijarhalnog) kulta. što ga je kao magijka izmislila. – Onda Izida s pomoću lijeka.. poznavateljke lekovitog bilja i isceliteljke. 147). može se iščitati veza između vračare i ženskih mitoloških bića.. gatare. postaje jasno da su i one prošle kroz iste mehanizme demonizacije i hristijanizacije. bajalica (1). Slovenska mitologija nestajanje vila pamti kao nestajanje blagostanja i sreće. odnosno odabrane odrednice gravitiraju istom (ili srodnom) semantičkom polju.korpusa je srodnost na semantičkom nivou reči. dok veštica ima pejorativnu konotaciju zle žene). travara ima konotaciju isceliteljke.. surova demonska bića koja sakate ljude i unose zavadu među muškarce. biljarke. magijka ženska osoba mag. bahornicah. čaratanice. 1. Vračarica (bahorica) srodna je vilama.. bajalica (1). bajačica v.. 1.) shvatimo kao sveštenice Velike boginje. biljarica. A. 399). bajarice. Već iz same analize značenja odrednice vračara i mnogobrojnih odrednica okupljenih oko njenog semantičkog jezgra. biljara v. kao čuvarke njenog kulta ili kao poslednje Boginjine poklonice u patrijarhalnom svetu..1 Vračara Ako vračare (bajalice. 4. travarke. 242). v. čuvarke prirodnog prostora.

: HRISTIJANIZACIJA bajanica v. aždaju – bića srodna zmiji). zapravo je motiv svrgavanja Boginje u korist novog (muškog) poretka. zmija je nosilac kreativne i erotske energije.. Međutim. gonjene devojke (Polenaković H. Uspostavljanjem patrijarhata i prihvatanjem hrišćanstva. GlEM 1938.. bajanja) svakako je nova religija. Stanim. U izvornom (matrijarhalnom) značenju ona koja baje od zmije nije u sadejstvu sa đavolom. Hristijanizovana vračara (bajanica) umesto basme (magijske formule) izgovara molitvu. kao vidara. zmija je demonizovana. žena više ne sme biti čarobnica.. pa i konotaciju tih reči. bajalica. U matrijarhalnoj svesti. Istim metodama moguće je rekonstruisati i prvobitnu ulogu vračarica (bahorica). Kao hrišćanka.. atribut Boginje postaje inkarnacija đavola. nego bogomolja... moćne čarobnice su u vlasti slabijih muškaraca: Izida je odana Ozirisu koji ne bi zauzeo presto bez njene (po)moći. zmija je atribut Velike boginje (Stvoriteljke sveta). kroz Bogorodičin lik 137 . Vl. Bajačica (bajalica) koja baje od zmije zapravo čuva sećanje na mit o postanku sveta iz plesa žene sa zmijom.. kult Velike boginje nadomešten je likom Bogorodice koja je uzor i podrška ili utešiteljka (vidara) žena.predstave o vilama sačuvane pretežno u bajkama otklanjanjem naslaga patrijarhalne percepcije. – Došla je bajanica. njena moć je u veri a ne u natprirodnim svojstvima. U hrišćanstvu. reinterpretacijom i komparativnom analizom bajke (teksta) i mitologije (konteksta). ona je simbol spiralnog kretanja duha.).. pa je Boga pomolila (Knjaževac. Lutajući motiv u mitovima i narodnim pričama o junaku koji ubija zmiju (neman. Sa druge strane. da bi potpuna prevlast patrijarhata sasvim zatamnila svest o duhovnoj moći koja je imanentna ženskom biću i zabranila čarobnjaštvo. grčkoj Medeji koja obezbeđuje besmrtnost svojoj deci. – U ostalim pripovetkama javlja [se] Bogorodica. Medeja je odana Jasonu koji ne bi osvojio zlatno runo bez njene (po)moći. ona je medijum božijeg dejstva.. Jedan od mehanizama za zabranu čarobnjaštva (vračarija. U navedenim motivima jasno je da u prelaznom periodu iz matrijarhata u patrijarhat muškarci priznaju moć čarobnica i koriste je za sopstvene (patrijarhalne) potrebe učvršćivanja moći i vlasti. Vračare (magijke) srodne su mitskim čarobnicama: egipatskoj Izidi koja vaskrsava Ozirisa.. nego sa Boginjom i stvaralačkom energijom.. vidara v. grčkoj Kirki koja uči Odiseja kako da siđe u podzemni svet i vrati se iz njega. 131). U rajskom vrtu Eva je odana zmiji jer veruje u Boginju i buni se protiv rajskog ropstva (autoritarnog i patrijarhalnog boga). Kirku je potčinio Odisej (tek uz pomoć boga Hermesa). vidarica (1).

vračara.. ali nije ništa pomoglo. – Zovi bajaricu da ti baje (Slav. žena vidar. pa dozvaše . 138 . ali je može izmoliti od svetice (čiji je ideal tako visoko i protivprirodno postavljen da mu se nijedna žena ne može približiti). ZNŽ 19. . travarice i bajalice (Mil.. vračara. i kartare (Retkovci. kartara žena koja proriče sudbinu iz karata. ona koja čara. nego je njoj samoj potrebna uteha (od Bogorodice ili Bogomatere). vražalica v. kakav grudni lek – ona bi vam među prvima ponudila ovaj koren (Gost. vidarica 1. Radak. – Srbi seljaci u bolesti obično zovu vešte stare žene. 1. – Kad biste potražili od koje naše «biljobere» .. – Lečila se. fig. – U nužde takoj svet obično pita... M. basmaricu. 87). Ivan. 1. gatara. Kud nije išla: i hodžama i gatarama i babama (Šub. ona koja je čarobna.. gatara žena koja gata. Đ. da ga lako izleči (Petrović A. 54)... – Doleteše tri orla.. 34. bajalica (1). biljarica. 71). Najzad joj se netko smiluje pa joj posavjetuje da ode čarobnici.ženama se nameće (paradoksalno) kult rađanja (rodica) i kult aseksualnosti (Devica). 2. – Zovnu ba‘orice da priviju trave (Poljica. biljobera v. 517). čarobnica 1. 368). v. hrišćanstvo slovenskih naroda prožeto je tragovima paganizma.: ISCELITELJKA (ostaci paganstva u hrišćanstvu) bahorica 1.). vrača... Vračarama se još uvek pripisuje isceliteljska moć. žena sama po sebi više ne poseduje moć. Filakovac I. Vas. – A ide se mnogo i vražalicama koje bajanjem i nekim travama čine da žene nerotkinje rađaju (H. Vidarska moć pripisana je svetici. bajarica v. utešiteljka. vračara uopšte. bajalica. GlEM 1933. podigoše ga na gornji boj. Vračara (čarobnica) koja nosi Boginjinu moć u sopstvenom biću degradirana je u patrijarhalnu gonjenu ženu koja ne samo da više ne vaskrsava druge. isceliteljka. 1. basmarica v. F. bajalica (1). Ipak.. 154).. ZNŽ 10. koja očarava. bajalica (1).. 88). vračare.. vračara. vidarice.

52). – Takve osobe. pa su im bliske njene sveštenice. Patrijarhalni poredak duh i telo stavlja u dualistički odnos. a njene poklonice proglašava za nazadne i primitivne neznalice (vračarina moć se nipodaštava). vračara. osoba koja se bavi bajanjem. Vračarama se svet okreće u velikoj nuždi. basmara v. vračanjem.– Poteci nekoj Anđi travari i gatari. uživaju glas: veštica. Ciklus pesama o Markovom junaštvu. obično žene. za razliku od mitologije. basmara. Marko uspeva da je sustigne i da je pretuče buzdovanom. nego je i njenoj vilinskoj (isceliteljskoj i proročanskoj) moći dopušteno da opstane jedino ako je u funkciji osnaživanja patrijarhalnog junaka. 211). duhovna (vilinska) moć prikazana je kao inferiorna u odnosu na telesnu (mušku) snagu. Duhovni zakon (Ravijojla) potčinjena je patrijarhalnom zakonu buzdovana (nasilnik Marko). koji za njihovo nakazanije i danas očekuju strašni sud u Vavilonu (I. 139 . priznaje vračarinu moć. Međutim. 1938. Uobičajeno je shvatanje da u vračarinu moć veće poverenje gaje žene i takozvani primitivan svet. odnosno traženje spone sa onostranim može se tumačiti kao gubljenje nade u realni svet i život. Razv. Patrijarhalno stanovište iz straha od ženske moći kult Velike boginje demonizuje (dakle. podsvesno sećanje na moć naših pretkinja. onda je sasvim moguće da je poverenje u vračare nešto što je deo arhetipskog nasleđa. bajalica (1). ali je izjednačava sa zlom) ili ga svodi na praznovericu i sujeverje. 4. Odnos patrijarhalnog moćnika i duhovno nadmoćnog ženskog bića u našoj tradiciji može se iščitati iz odnosa Marka Kraljevića i vile Ravijojle. nakon čega ona postaje njegova posestrima i pomaže mu u kriznim situacijama. da je pita ima li mu leka. DEMONIZACIJA (strah od ženske (nad)moći) bajalica 1. Ravijojla ima natprirodne i isceliteljske moći. Sa matrijarhalnog stanovišta: žene su očuvale (pra)svest o Velikoj boginji. moć čijem vraćanju (ipak) težimo.travara ženska osoba travar. činilica (Tešić M.. ali neizmerno snažne. 7. Rimske bajalice srednjim prstom skidale su mađije s bolesnika (Troj. ne beleži da vile jesu prozračne i lake. ali je u Markovoj vlasti. Ravijojla ne samo da je degradirana u telesno slabu ženu. 98). S druge strane. ako se setimo da su krizna stanja samo pogled kroz uveličavajuće staklo na stanja koja su uobičajena (Niče). Iako Ravijojla leti po planinama i oblacima. – Dva bajalice i krivosudnika.

). omađijava. otvorena za spoznaju (mudrost). rđava žena. Demonizacija ženske seksualnosti i sputavanje njenog erosa od ključnog su značaja za uspostavljanje patrijarhata. T. čarobnica. Eva po nagovoru zmije (stvaralačkog atributa Boginje) uzima plod sa drveta saznanja (nudi Adamu erotsku spoznaju). koja se zove vešterica. ima natprirodne moći. Smrt je cena saznanja. 2. veštica (1a). 409). naročito malu djecu (Vuk.).. Uzimanje ploda saznanja interpretira se kao gubljenje besmrtnosti (progonstvo iz raja). nosi mudrost (spoznaju). i pej. Po patrijarhalnom ključu Eva koja oslobađa eros interpretira se kao ona kroz koju deluje đavo. mađinica 1. obično stara. b. veštičina augm. ćurku. jašterica. veštica 1. U izvornom značenju veštica je lučonoša. veštica (1a). I. po narodnom verovanju žena.). Svaka vlahinja kad pređe 40 godina preda se nečastivomu te postane. Veštica zadavala glagole na „etr“ (Nik. 4. da detetu ne dosađuju veštičine“ (Miodr. mogu samo pogledom čoveka umoriti (Đorđ. A za sve ovo vele: „valja se tako. ona u kojoj je začeta vatra prosvetljenja. opsenjuje. 1. gatara – Eto gatarke. vatrom).. vešterica 1. 15. 17). 798). (obično stara). – „Vešterke“. koja je u dosluhu s đavolom i čini zla. Dosluh veštice sa đavolom (lučonošom) zapravo je dosluh sa saznanjem (svetlošću. Prvi čas je bio francuski. pa leti po kućama i jede ljude. – Kad kome izađe navrh jezika frgica (bubuljica). – Vještica se zove žena koja (po pripovijetkama narodnim) ima u sebi nekakav đavolski duh koji u snu iz nje iziđe i stvori se u leptira... Rj. bubuljica na jeziku. zla. „vešterice“ su obično stare žene iz kojih noću izlazi duša i ide po selu (Momirović P. pej. drži se da mu neko misli zlo (Petr. 93). Rj.. – Tako vešterice (veštice). smrt 140 . Prezao sam od hiromantkinja i izvlačenja karata. 2. ona. N. ona koja se bavi mađijama. ago! (Vojn. Rj. 97)..a.. Veštica koja je u dosluhu sa đavolom zapravo je žena oslobođenog erosa. 6. metnuće te otrag u pregaču (plaše malu djecu) (ŠV 1895. dakle. GlEM 1939. [je] žena koja mađije sastavlja (Vuk. naročito maloj deci. 67). kokoš. od veštica (Vuk. dajbudi zlokobnica ili mađionica (Vrč. hiromantkinja žena hiromant. pretvara se u pticu. 14). Sa druge strane. etn. 99). – Ne slušaj vješticu. vračara – Mađionica . 1. A. Hrišćanska predstava đavola zapravo je demonizovana predstava spoznaje kroz erotski čin. vešterka v.gatarica i gatarka v. Eva je inicijatorka oslobođenja iz rajskog ropstva (neznanja). v. leptira.

Simbolizam vatre je. Prema drevnim verovanjima. Alen i Žan Ševalije 2004: 1027 – 1028). hristijanizovan kroz svetog Iliju. Kult patrijarhalnih božanstava svrgava kult Velike boginje: u grčkoj tradiciji vrhovni bog je gromovnik Zevs. što je slika seksualnog čina. prosvećuju. sveti Ilija) božansko Iz ambivalentnosti vatre iščitava se prelaz iz matrijarhalnog u patrijarhalno društvo. Degradacija homo eroticusa ogleda se u tome što erotski čin prestaje da bude spoznajni i postaje isključivo biološki (reproduktivni). dakle. u drugim slučajevima – grešan je i kažnjava se paklenim ognjem (na onom svetu) ili inkvizitorskim lomačama (na ovom svetu). odnosno onima koje nose spoznaju. sa bogatim životnim iskustvom i ekskluzivnim znanjima koja koristi za dobrobit drugih (Bertoša. Vatra nastala trljanjem (što odgovara spoznaji kroz erotski čin) proglašena je za demonsku. nego je nanovo rođena (prosvetljena). Na staroslovenskom gatati i bajati (od indoevropskog *bha) znači govoriti. Eva više nije ona ista koja je bila pre spoznaje. Nije kažnjena smrću. prosvetljena. erotski) princip oslobađanja spoznaje biva demonizovan. Mislava 2001). vatra ostaje simbol spoznaje. ali patrijarhalni (muški. dok vatra Boginje i njenih sveštenica (veštica) postaje metafora paklenog ognja. Spona između vatre i seksualnosti otkriva se u prvobitnoj tehnici dobijanja vatre trljanjem. radne i ratničke snage. dvojan (Gebran. ♀ trljanje odozdo zatečeno u nama erotsko plamen veštica (sveštenice Velike boginje) demonsko ♂ udarac odozgo oteto nebu intelektualno munja gromovnika (Zevs.se može interpretirati kao preobražaj – Eva u kojoj se spoznaja događa biva promenjena. dok je vatra koja nastaje udarcem (što odgovara intelektualnoj spoznaji) proglašena za božansku vatru očišćenja i prosvetljenja. Etimologija reči veštica takođe svedoči o vešticama kao o lučonošama. Suštinski. U feminističkom diskursu reč veštica sve više gubi pejorativnu konotaciju i nanovo postaje mudra žena. vatra se začinje u polnom organu veštice. Vatra gromovnika predstavlja prosvetljenje i pročišćenje. U patrijarhalnom sistemu erotski čin je u funkciji rađanja ljudstva. 141 . Perun. preobražena. dok matrijarhalni (ženski. intelektualni) princip osvajanja spoznaje postaje dominantan. Reč veštica nastaje od indoevropskog korena *ved – znati. u slovenskoj gromovnik Perun.

travarki) je ključna. veštica poseduje preobražajnu moć. Nasuprot tome. poznaje sredstva (trave) kojima će osloboditi ženu od stalnog rađanja. veštičin pogled je koban jer budi erotsko (đavolje). povezana je sa onostranim. Žena koja je babica. Da bi se takav princip seksualne slobode ostvario. pri čemu ženski eros ostaje oslobođen i rasterećen od reprodukcije. Iako su istaknute veze održive samo na asocijativnom nivou. kokoške ili ćurke. U patrijarhalnom ključu.Patrijarhalna predstava veštice koja ubija pogledom može se tumačiti strahom od saznanja jer saznanje je promena. a samim tim i pretnja autoritetima koji održavaju status quo (patrijarhalni sistem). ali ne i frustriran. Predstava veštice koja izjeda decu u patrijarhalnom ključu može se tumačiti kao negacija majke (svetinje) u korist (demonske) ljubavnice.. postaje simbol materinske plodnosti. dakle.. Međutim. poziva na spoznaju i preobražava. pretpostavka je da čak i ovakvo povezivanje može biti dovoljno da se utiče na promenu konotacije savremenih (patrijarhalnih) žargonizama. ona poseduje moć kao veštica. otvara telo za sveopšte stapanje sa univerzumom. matrijarhalni kult implicira jedinstvo umesto isključivosti. a ne ubijen. uloga veštica (biljarica.. Interesantno je da se u savremenom žargonu reči kokoška i ćurka upotrebljavaju kao pogrdni ekspresivi za žensku osobu sa konotacijom glupa. Sa druge strane. prevazilazi gravitacionu silu. da žena biva ljubavnicom nezavisno od materinstva. Na ovom nivou primetna je antonimija u odnosu na kokošku / ćurku (vešticu ili bajalicu) koja zna ili govori. Za razliku od patrijarhalnih kultova devičanstva i braka. zbog brzine razmnožavanja. u ulozi one koja je prosvećena (preobražena) i koja je stoga duhovna vodilja. patrijarhalni poredak degradira ženu na 142 . Prema predanju. koje pomera iskustvene granice ka onostranom. Sa drugog stanovišta. te se sama prikazuje u obličju leptirice. samim tim što poznaje tajnu rađanja. Simbolizam životinja u koje se veštica preobražava zapravo odgovara veštici u ulozi čuvarke kulta plodnosti. Onaj koji je prosvećen biva nanovo rođen (preobražen). nirvanično. Veštica koja prosvećuje donosi preobražaj. počinje pogledom. 2004: 172). odnosno. koji impliciraju antipodan odnos između majke (svete samožrtve) i ljubavnice (kurve). Veštičina moć da se preobrazi u drugo biće takođe se može dovesti u vezu sa orgazmičkim iskustvom koje je preobražajno. babica (veštica).. Navedene predstave veštice mogu se tumačiti kao banalizacija njene moći – iako lete. vidarki. ptice poput kokošaka su ukroćene. stanovište simbolizma daje sasvim drugačiju sliku. U mnogim kulturama kokoška ima ulogu pratilje duša u drugi svet. Ćurka. a potom i u drugim diskursima (kao što je pokazano na primeru veštica = mudra). koji je takođe spoznajni. Sam leptir je simbol preobražaja – iščaurenja celokupnog potencijala bića. bića poput leptira su krhka i kratkovečna. ograničena (Stana Ristić. Erotski čin. otvara vrata pakla (ognja). prvo u feminističkom diskursu. brbljiva. veštičin pogled prosvećuje.

da i same neke trgovačke gospe zovu gatalice da im grah razmeću (Danica 1867. proročica žena prorok. a nešto iz koristoljublja. To je ciganski posao i s time se bave Ciganke. vračara. drugi mehanizam potiskivanja ženske duhovnosti i Boginjinog kulta u potpunosti negira postojanje moći veštica (bajara. i boginke i veštice jesu žene odane matrijarhatu i kultu Velike boginje. Žuljić M.reproduktivni sistem. čini (Adamović L. neka skoče na me (Kost. T. one koje se okreću vračarenju i(li) vračarušama. proročica). U slovenskoj mitologiji. 1. gatalica. Prema patrijarhalnim interpretacijama.. praznovericu. – Nešto iz čovekoljublja. – Evo. boginke su predstavljene kao kradljivice ploda iz utrobe.. Bajanje. BK 1899. Suštinski.. biljaruša v.. grešnica (nisu poštovale posesivne kultove nevinosti i(li) monogamije) i čedomorki (nisu samo rodice). koja priznaje moć vešticama (gataricama.. gatarkama.. mađinicama) ali tu moć izjednačava sa zlom. biljarica. praznoverica. 2. nova (patrijarhalna) religija više nije ugrožena drevnim (matrijarhalnim) kultom. Zastrašivanje dece vešticama (gataricama i gatarkama) apsurdno je koliko i zastrašivanje dece ginekološkinjama koje propisuju kontraceptivna sredstva. ZNŽ 11. Poznato je. . Nasuprot demonizaciji. izneverile su jedinu misiju ženskog postojanja). boginke nastaju od žena koje su umrle na porođaju (dakle. 1631). – Sujevjerja ima u prostoga naroda mnogo. vradžbina. Ard. 39). Po hrišćanskom ključu. BANALIZACIJA (nipodaštavanje moći) bajara v. no nažalost viđeo sam. ZNŽ 20. vračaruša v. 28). bajalica. gatalica 1. zla žena koja se bavi čaranjem. same su 143 . čikam sve veštice. pa vele: „Kad se nastornica (vještica. zaštitnice trudnica i pomagačice pri porođaju koje bivaju demonizovane u progoniteljke i mučiteljke porodilja. činilica ili čaratanica) nabola na ovaj trn. 589). vračare i bajare. Zato u patrijarhalnoj svesti babica koja ume da spreči začeće postaje veštica u značenju ona koja krade ili proždire decu. – Na Sv. onda mi svako zlo učininla“ (Bukovica. kao nekoj proročici. primitivizam. U ovom slučaju. Nalik vešticama. ono što se govori i radi kad se vrača ili ono čime se vrača. nastornica prazn.. v. od starih devojaka (nisu pristale na bračno ropstvo). gatara. kud Janko noćas iz kuće. njoj. uroka. koje se zato i zovu vračaruše (Vareš. Đurđa meću po grančicu crnog trna na svaka vrata avlije. a hrišćanstvo demonizuje seksualnost koja nije u službi rađanja. zaštitnice plodnosti. srodne vešticama su boginke. 46). izmisliše travare i biljaruše razne sutuke protiv zlih očiju.. vračarenje i veštičarenje proglašeno je za sujeverje. – Nema više čaranja ni gatanja.

medicine (naučnog). po shvatanju raznih religija predskazivač budućih događaja i tumač volje božije. Kasandrina predviđanja prvenstveno su upućena muškom.. 144 . muški parnjaci analiziranih odrednica (vrač. Paradoksalno. nijesu im se ostvarila predviđanja. Kasandrina spoznaja biva odbačena. doktor. političkim pitanjima (o propasti Troje). muški osvajački princip degradira Boginjinu sveštenicu u porobljenu ženu koja je u vlasti boga Apolona. Antičkoj proročici Kasandri (Žižović.2. I vaše se riječi ispunile nijesu. kao nekoj proročici. Zbog neuzvraćene ljubavi (nepristajanja na bračno ropstvo) Apolon kažnjava Kasandru – ne može da joj oduzme proročansku moć. Iako su istinite. ratničkom svetu.. medikus). Vrač(ar) (bajalac. kud Janko noćas iz kuće. proročica ostaje zatvorena u bračnom kavezu i besceni proročanski dar traći na banalna predskazanja o dolascima i odlascima muškarca od kuće. prorok 1. Na zemaljskom planu. Na bajare. dakle. niko nije verovao.ugrožene jer umesto da prihvate pravoverje. streličarstva (ratničkog) predstavnik je muškog božanskog principa. Vračarenje se pripisuje drugoj rasi ili drugoj kulturi koju većinska kultura (bela. onaj koji predviđa i proriče budućnost. a potom i u vlasništvu vojnog zapovednika Agamemnona. Olivera 2004). Dok prorok ima konotaciju božijeg izaslanika... princip podsvesnosti) oslabljena je i banalizovana: proročica žena prorok. onoga koji svojim predviđanjima aktivno učestvuje u odlučivanju i javnom životu zajednice. izoluje. hrišćanska) posmatra kao nazadnu ili primitivnu. Mnogi proroci su umukli. 2. koja je proricala o javnim. patrijarhat je uspeo da žensku duhovnu (nad)moć svede na žensku inferiornost. Kasandrina duhovna moć inferiorna je u odnosu na patrijarhalni zakon sile – proročica postaje Agamemnonov ratni plen. Na primeru Kasandrine sudbine jasno je da ženski duhovni princip (spoznaja i njeno deljenje sa drugima) biva onemogućen iz dva pravca: nebeskog (bog) i zemaljskog (muškarac).. Ženska proročanska moć (intuicija. Apolon. ali može da učini da Kasandrina moć bude neupotrebljiva. gatalice i vračaruše gleda se sa visine i sa podsmehom. vidar) ima konotaciju (narodnog) lekara (na ruskom jeziku vrač je lekar. ostaju izgubljene u praznoverju. biljaruše. bog svetlosti (saznanja). vračar) imaju drugačiju konotaciju. njoj. biljar.. 4. kriv ste prorok. a njihove poklonice se prekorevaju ili sažaljevaju. Poznato je. Vrač(ar) U okvirima istog semantičkog polja (vračara). njene opomene bivaju nemoćne jer u njih niko ne veruje. upravo onom ustrojstvu koje nju ućutkuje. porobljava i ubija.

J.(NARODNI) LEKAR bajalac v.. doktor medicine. 2. Dualizam između lekarstva i veštičarenja zapravo je dualizam između intelektualne (muške) i erotske (ženske) spoznaje. 32) fig. 3.). 54). travar skupljač i prodavac trava. U patrijarhalnom sistemu takođe je prisutan antagonizam između naučno-tehnološkog napretka i prirode u smislu da se naprednom civilizacijom smatra ona koja je naukom i 145 . ona ipak upućuje na onostrano (opasno) i pagansko (primitivno. (Kost. vrač (2). melemima i sl. koji se bavi vračanjem kao zanatom. budi im vidar. dok je muški princip legitiman i dominantan. – Vreme. zast. – Iz daleka dolaziše vračari i donosiše bilje svakojako. – Je l‘ koji od vas vidač od rane? Ne mogosmo zaustaviti mu krv. predstavnici sindikata apotekara. Iv. onaj koji leči travama. biljar 1. pa su se s toga liječnici nazivali vračari (Stoj. onaj koji skuplja i prodaje lekovite trave. 3. Vj. 10). b. onaj koji leči lekovitim biljem. profesori medicinske botanike. travar. vid intelektualne spoznaje. utešitelj. taj stari i oprobani vidar. Konotacija isceliteljke je sumnjiva. onaj koji vrača. bajač. – Na tom kongresu. samouk. ne bi li mu ranu ogledao (Bot. 3. 1. koje su Turci zadali (Jakš. – Bavio se prodavanjem lekovitih trava i bio poznat bajalac (Radul. nepoželjno). biljober v. 3. bajare i vidare beše obišla. bilo je pokriveno tajnom.. vračar (2). D. 2. biljar (1a). ali leka ne nađe (Bog. čovek iz naroda. reći [će] pravu istinu (Radić. biljoberi naveliko (Gost. – Brzo dajte biljara. koji leči (najčešće rane) travama.. – O svojoj bolesti [govorio] je sa nadrilekarima. a. dakle. konotacija (narodnog) lekara odlikuje se svojevrsnim legitimitetom (legitimitetom nauke ili zanata). 35). Za razliku od konotacije isceliteljke (koja se javlja kod odrednica ženskog roda). isp. zast.. vidar. v. neškolovan.. Iz perspektive patrijarhata ženski princip je devijantan. 14). 261). vidar a.. bajar v. vrač 2. bajač. – Kad izučiš [medicinu]. vračar 1. vidaj im rane u ratu (Novak. Ljekarstvo. 104). Lekarstvo je nauka (medicina). isto kao fizika i hemija. 3. zast. D. vračolija.. – Došao. travarima i vidarima. sudelovali su. da i sinu namesti ruku (Radić. 1. hirurg. vidač v... 51). te vidahu rane. iscelitelj. sam da potražim kaka gođ vidara. 50). 1. ljekara.. Đ. – Sve lekare. L.

MAJSTOR bahor čarobnjak. iskusan gatar.. i bajalo. 1. U ovom slučaju ratnička svrha daje zanatski legitimitet radnji koju obavlja bajač. ali je u datom primeru magijska delatnost (gašenje ugljevlja) predstavljena kao legitimna majstorija (popravljanje puške).. Promašim li dvaput uzamance. bajač onaj koji baje. magičar fig. VIRTUOZ. U prenesenom značenju. učitelja. irealna. 60). vrač. – Idu od vračarice do balaća pa i do popa (Bukovica.. pa u skladu sa sopstvenim (inferiornim) poimanjem sveta lekare shvataju kao vračeve.. U današnje vreme ipak postoji tendencija da se narodno lekarstvo sačuva od zaborava i da se neki njegovi vidovi (kao na primer homeopatija) obnove kroz savremenu medicinu. opasna (ona baje od zmije). veštak. 105). Sa takvog stanovišta narodni lekar (biljar.. – Čarobni guslač bahor na violini (Jer.a moja puška opet zdrava kao pudarica (Cep. spoznaje tajne i dobija status duhovnog vođe. – Dovitljiv [je] prijatelj mudrosti.. 2. pa je pretpostavka da ona očarava pojavom ili izgledom (vilinskom lepotom). Nasuprot tome. MUDRAC bajalo v. Sa druge strane. eto moje puške kod bajača Mike Jovice. 103). 146 . Srodnu konotaciju ima i odrednica čarobnica u značenju ona koja očarava..tehnologijom pobedila prirodu. 63). 47).. i sofist (Đurić Mil. travar) primitivan je u odnosu na doktora medicine. s tim da se u slučaju čarobnice ne navodi neka naročita veština. 3. Najveći prilog tome prerastu dali su hrvatski. delatnost bajačice opisana je kao onostrana. magičari riječi (Goran 2. magičar) može biti virtuoz. onaj koji je razvio neku majstorsku veštinu ili dosegao savršenstvo u delatnosti kojom se bavi. Ugasi on njoj u nenačetoj vodi ugljevlje. Mnogobrojne su odrednice muškog roda koje imaju konotaciju mudraca. Iz tako postavljene hijerarhije proizilazi objašnjenje da narodi koji su na nižem tehnološkom stupnju ne mogu razumeti nauku. Odrednica bajač ne označava majstora u pravom smislu reči. Ard. čoveka koji poseduje ekskluzivna iskustva. čarobnjak (bahor.. dok se zajednice koje žive u skladu sa prirodom smatraju nerazvijenim i zaostalim.. pokazalo se da je savremena medicina izgubila mnogo odbacujući narodno lekarstvo kao primitivno. ZNŽ 20.

gatar. 1. podsvesno / svesno. Nj. okretao licem prema sjeveru (Stojković M. koji se bavi gatanjem. Mnogi proroci su umukli. vidovnjak vidovit čovek. gatalo (Ćor. Đ. intuitivno / racionalno. član staroiranske svešteničke kaste obožavalaca vatre. 658). P. 74). onaj koji zagoneta. učitelj. vražar v. I vaše se riječi ispunile nijesu.. zlokobnik. 11. itd.. 1. 3. gatač v. gatar – Otišli su u proroka (gataoca). i Vilenike (Kač. 15). 127). vidovnjaka. 2. čitanja zvezda. upita društvo: Evo ovo jaje. 162). pa je prorok otvorio knjigu (Vul. – Kaldejski su svećenici – astrolozi bili poznati pod imenom magi (Pauš P. 12. po shvatanju raznih religija predskazivač budućih događaja i tumač volje božije. 2. Otkrivanje tajne.. V. (Vuj. a da ne trošimo oku soli.. 288). 147 ... Matica 1867.. Čajk. Bilo da je dualistički razdvojeno na erotsko / intelektualno. gatar. gatar onaj koji gata.. 659). vrač (2) fig. 3. kriv ste prorok. sve unapred određeno (fatum). Saznanje je opasno jer nosi moć promene. Grčki se gatalac. proriče ljudima sudbinu iz dlana. mag a. S.. vračar. vračar (1) – Vražare i vražari vjeruju u preseljenje duša (Danica 1865. 287). čini doći pridase sve Mudroznalce. – Kao što je zbog te nužnosti. hiromant onaj koji čita. Gatavce. 47). gatavac v. onaj koji priča gatke. Svakoga sovjetujem i molim da pristupite k njemu kako k duhovnom ocu i vraču za iscjelenije duševne nemoći vaše (Petr. gatače. mudrac. – Napomenuću samo . kažite mi bi li ga mogle osoliti i deset oka soli da se u loncu vari? (NPr Prod.gatalac 1. vizionar. – Najpametniji čovjek u nekim časovima postane lakovjeran.. – Tajne koju car ište ne mogu kazati caru mudraci ni zvezdari ni vrači ni gatari (Dan. nijesu im se ostvarila predviđanja. 379). onaj koji predviđa i proriče budućnost. 1. tako je moguće i znati unapred za to. prorok 1. koji iz ručnih crta i boje očiju budućnost čitahu (Mašin S. – Gatalac. gatalo a. pomoću proročišta. tumačenja snova. snova. žensko / muško – saznanje u svakom slučaju ostaje u domenu opasnog. onaj koji gata. – Hotijući damuse san iztomači. 32). Ovih dana bio je kod Bobe na večeri jedan kairski hiromant. ZNŽ 27. v.

a izvikana kao mađinici i zli demoni (Đorđ. 52). 1.. 144). vračanjem. Mudraci koji poput Fausta prihvate magiju (bajanje. v. Najbolja ilustracija zagonetke kao borbe na život i smrt (delatnost i osujećenje) svakako je antički mit o Edipu. Vuk.. Verovalo se da onaj ko tokom te nedelje ne postavi nijednu zagonetku neće moći valjano da obavlja poslove. koji za njihovo nakazanije i danas očekuju strašni sud u Vavilonu (I. Uvrežena shvatanja o saznanju kao zabranjenom (plod sa drveta saznanja). onaj koji čara. Gatalac koji zagoneta zapravo inicira svojevrstan takmičarski obred (zagonetka je imala obrednu funkciju).. odgonetanje zagonetke. Rj. 4. Faust zapravo prihvata ženski spoznajni princip (erotski. – Dva bajalice i krivosudnika. predstavlja opasnost po postojeći poredak. – Sveštenička porodica. nosi uza se različite mađije. odgonetanje zagonetke (dosezanje saznanja) je spasonosno – ono survava Sfingu u provaliju i oslobađa grad od nemani. tumačenje skrivenog. mudrosti) predstavljeno je kao nešto što se mora kompenzovati velikom žrtvom. S jedne strane. na glasu zbog umetničkog izrađivanja metala. pa kad hoće kome da naudi. Navedeno poimanje ima blokirajuće dejstvo – strah od posledica osujetiće potrebu za otkrivanjem tajne. Zbog toga gatalo iz semantičkog polja mudrosti lako može da sklizne u zlokobno demonsko polje. mađinik 1. opasnom (božiji gnev) i smrtonosnom (progonstvo iz raja) jesu dobar mehanizam za održavanje pokornog stada u mraku. taki se ljudi zovu „vešteri“.. nezadovoljan racionalnom / intelektualnom spoznajom. a žene „vešterice“ (Čajk 3. Otkrivanje tajne (skrivenog znanja. DEMONIZACIJA bajalica 1. Jov. 211). odgonetanje je kobno – ono survava Edipa u greh rodoskrvnuća.). Rimske bajalice srednjim prstom skidale su mađije s bolesnika (Troj. U slovenskoj tradiciji jedna sedmica u godini zvala se zagonetna nedelja i bila je određena za smišljanje i odgonetanje zagonetki. preti promenom (preobražajem). on zna koje od ovijeh mađija valja sastaviti i na kakovo zlo namijeniti (Boka. – Ima ljudi koji samo pogledom ili bajanjem mogu čoveka umoriti... vračar. vrač. vešter 1. osoba koja se bavi bajanjem. 7. počinje da traga za onostranim. čarobnjak. Legenda o Faustu jeste primer mudraca (naučnika) koji. onaj koji se bavi mađijama. iracionalni).čitanje sudbine ili predviđanje. on pokušava da postojeći dualizam zameni sintezom oba principa. vračarenje) bivaju demonizovani. 1491). 148 . mađionik 1. čarobnjak. Sa druge strane. – Mađionik. mag. gatanje. veštac (1a).

Vasilj). veštičarka. PRAZNOVERJE veštičar v. mađioničar. varalica. znadu sve – pa dokle sve i mogu (Markov V. ali je veštac u dosluhu sa zlim dusima. mag.. 17).. svojim predstavljanjima (Danica. mađioničar – Ostalo veče [u pozorištu] istupio je. NE 1925. vještičari.a po verovanju praznovernog sveta čovek natprirodne moći koji može da utiče na izvesne prirodne pojave. vračari. pričalo. a veštica sa samim đavolom iz čega se vidi da je stupanj demonizacije veći kada je u pitanju ženski rod. zloduh. etn. onaj koji priča lagarije. veštičetina. Demonizacija i svođenje veštičarenja na praznoverje su dve kategorije kojima je podložna konotacija odrednica kako u ženskom. vešterulja) takođe govore tome u prilog. opsenjuje. Nadibar.. ljudsku sudbinu i sl. 149 . „Čarobnjak ili veštac“. – Znam Panta. tako i u muškom rodu (nijanse se mogu otkriti u intenzitetu). v. Gruža..veštac 1. bezbožnici. gatalo b. beše to dobar basmač (Svrljig. 149). fig. opsenar. 411). Oboje imaju nadnaravne moći.. Za razliku od veštice kojoj se priznaje samo zla moć. – Vešteri (vešci) „mogu samo pogledom čoveka umoriti (Đorđ. omađijava. BV 1890. šarlatan. Kontekst praznoverja uticao je na to da odrednice muškog roda izgube vezu sa onostranim i magijskim. veštac (1a). 1862. mađionik 2. onaj koji priča gatke. ZABAVLJAČ ILI PREVARANT basmač v. – Vi ste sujeverci. vešcu se priznaje i znanje. 177).. čovek koji je po narodnom verovanju u dosluhu sa zlim dusima i čini zla. zabavljača ili prevaranta. vrač 1. veštičara. mađinik 2. 15. mađarski mađionik. prostaci (Mirković P. bajač.. ugursuzi. koji raspolaže natprirodnim moćima. T. Pejorativne odrednice koje su zabeležene samo u ženskom rodu (veštičina. te da je zamene konotacijom šarlatana. čaratanik neznalica koji se pokazuje kao znalac. čarobnjak.a.

pokretačkom dejstvu. semantika je različita zavisno od roda. onaj koji skuplja i prodaje lekovite trave.3. zasjati će plamen čežnje činilica. pokretačka snaga. travar. Šta vam je? Da nisu činilice napravile čini? činilac 1. 1. – Pa najposle i biljarke bake zar nisu žreci mitologije (Danica 1867. iako reč čaratanija znači čarolija. čarobnica. činilica ona koja nosi čini. botaničar 2.vrač b. – Brzo dajte biljara. Sad će da nas tmica. Odrednice basmač i gatalo zadržavaju vezu sa govorenjem (bajati. onaj koji se hrani samo biljem. 81). što implicira postojanje lažnih parnjaka: iako je koren reči isti. ne bi li mu ranu ogledao (Bot. Legitimno je jedino ako je u funkciji zabavnog trika. faktor. biljarica = žena biljar (1a). Odrednica biljar proširuje svoje semantičko polje novim značenjima: botaničar. 150 . Činilica ima status arhaizma. biljar 1. 261). Na simboličkom nivou može se ponovo uspostaviti veza između ovih parnjaka: u oba slučaja radi se o aktivnom. biljarica. niti vegetarijanke (legitimitet izbora). vegetarijanac. uzrok ili uslov. ono što uslovljava postojanje. Magijsko znanje izjednačeno je sa neznanjem i prevarom. ljekara.. v. Takvo proširenje. Čaratanik dobija značenje neznalice. a. vegetarijanac. vračar (1) Naš vrač uzima novac. 835). travarica. jer inače vradžbine ne bi pomogle (Vlatk. dok su na semantičkom nivou sasvim udaljene. magijskoj ili realnoj snazi koja inicira nekakvo događanje (promenu). 1. 4. onaj koji leči lekovitim biljem. b. Lažni parnjaci Primetne su i druge promene značenja kod odrednica muškog roda. dok je činilac reč koja se upotrebljava u savremenom jeziku.. Odrednice činilica i činilac bliske su na morfološkom nivou. međutim. čaralica. v. gatati). ali je sadržaj tog govorenja pretrpeo promenu od magijske formule (mudrosti) do šarlatanskih besmislica. Mađinik i mađionik dobijaju značenje mađioničara. ne pokriva i ženski rod – biljarica ne dobija značenja botaničarke (legitimitet nauke). biljara v. vračara.

neprijatelj. onaj koji izrađuje karte za igranje. nastornik. vračara uopšte. nastornik onaj koji nekoga mrzi i progoni. dok je konotacija muškog roda ovozemaljska (mržnja i neprijateljstvo). češlja vunu.. pa vele: „Kad se nastornica (vještica.. Obe odrednice imaju negativnu (neprijateljsku) konotaciju. Ako to uzmemo u obzir. egipatskog boga znanja. kartar² onaj koji puca. ZNŽ 20. postaje jasno da je kartara tumačiteljka mudrosnog sistema simbola. kartaš = onaj koji se rado karta. a pri tom su predvideli da će saznanja do kojih su došli moći da se sačuvaju jedino kroz sistem simbola koji će biti predat poroku. ZNŽ 19. Nasuprot tome. Odrednica nastornica takođe ostaje u domenu onostranog. potpuno je u domenu realnog i poznatog. – U nužde takoj svet obično pita. Filakovac I. gatara. tarot su egipatski proroci i mudraci sastavili kao knjigu mudrosti neposredno pred propast egipatskog carstva. kartar 1. 154). iako je u ovom slučaju taj domen sveden na praznovericu. ali je konotacija ženskog roda demonska (zlo i magija). REZIME razlika u konotacijama ♀ vračara sećanje na mitsko hristijanizacija isceliteljka (tragovi paganstva) demonizacija (strah od moći) banalizacija (nipodaštavanje moći) ♂ vrač(ar) (narodni) lekar virtuoz. majstor mudrac demonizacija (strah od znanja) praznoverje zabavljač ili prevarant 151 . njen muški parnjak. Odrednica kartara ostaje u domenu proročkog (onostranog). i kartare (Retkovci.. današnje karte za igru proizašle su iz arkana tarota. Naime. zla žena koja se bavi čaranjem.kartara žena koja proriče sudbinu iz karata. vračare. Prema nekim istraživačima. dok je kartar u domenu poroka (realnog). – Na Sv. Ard. onda mi svako zlo učininla“ (Bukovica. nastornica prazn.... v. kockar 2. Nastanak tarota takođe se vezuje za Hermesa Trismegistosa. dok je uloga kartara (kartaša) u prikrivanju i svođenju kompleksnog filozofskog sistema na naivnu kockarsku igru. pucar. činilica ili čaratanica) nabola na ovaj trn. Đurđa meću po grančicu crnog trna na svaka vrata avlije . 46).

zbog čega je podsvesne vrednosne sisteme neophodno rasvetljavati novim tumačenjima starih pojmova.5. Reinterpretacija i(li) dekonstrukcija postojeće konotacije ima tendenciju da semantička polja otvori za učitavanje novih ili vraćanje nekadašnjih pozitivnih konotacija kada je u pitanju ženski rod. Otpor doslednoj upotrebi ženskog roda može predstavljati podsvesno usvojena konotacija ženskog kao inferiornog.0 Zaključak Analiza pokazuje da su semantička polja reči promenljiva i da je sama govornička svest uslovljena (patrijarhalnim) vladajućim poretkom. Svaka odrednica iz Registra sa skupinom svojih obličkih varijanti može postati predmet pojedinačnih analiza. 152 . reinterpretacija i iščitavanja značenjskih nijansi.

Dodatak 1: Spisak odrednica prema broju obličkih varijanti * 22 21 20 19 17 16 15 14 13 12 11 10 9 vračara stočarka kuvarica narikača kućna pomoćnica medicinska sestra domaćica krojačica modiskinja vaspitačica konobarica plemkinja advokatkinja pastirica vlasnica isceliteljka mlekarka bogatašica čistačica dvorkinja provodadžika baštovanka donatorka izaslanica farbarka glumica horistkinja domarka internatkinja kneginjica blagajnica carica igumanija inicijatorka istraživačica izvršiteljka prodavačica prostitutka službenica Osnovna odrednica ugostiteljka dadilja igračica sutkinja pekarka poljoprivrednica milicionerka pedijatarka lovačica majstorica oficirka kaluđerica književnica klaviristkinja kujundžijinica mečkarka portirka slikarka prelja prosjakinja sveštenica peradarica radnica romansijerka muzičarka pesnikinja pralja pripravnica spikerka šumarka zamenica zapisničarka trkačica učiteljica rukovoditeljka vodičica takmičarka travarka vezilja vojnikinja zakupnica vladarka žetelica 8 7 6 * Broj obličkih varijanti 153 .

7.. veštak. bahornica 1. – Idu od vračarice do balaća pa i do popa (Bukovica. J. 52). Promašim li dvaput uzamance. vračanjem. bajačica v. 105).. v.). 47). bahornicah. Rimske bajalice srednjim prstom skidale su mađije s bolesnika (Troj. 1. – Bavio se prodavanjem lekovitih trava i bio poznat bajalac (Radul. – Zovnu ba‘orice da priviju trave (Poljica.. MUŠKI ROD bahor čarobnjak. – Šta kod vas pripovijeda puk o vilah. bajalica (1). bajalica (1). vračaricah? (Kuk. bajalica 1.. bajač. Ugasi on njoj u nenačetoj vodi ugljevlje. 242). Ard. 211). 60).. 1. A... i njima se kaže bajačice ili bajalice (Hirc 2).. bajač onaj koji baje. v. bajaluša bajalo 154 . Ima i ženskog naroda. 399). 4. bajalac v. bajalica (1). – Čarobni guslač bahor na violini (Jer. 1. – Babica ima čuvenih kao „bajačica“ (Petr. 88). Ivan.5 alaskinja avijatičarka brodarica diplomatkinja drugarica duhandžika gazdarica izlagačica izveštačica izviđačica junakinja kapetanica komičarka konzulka korparka kradljivica krznarka laćmanka lihvarka mesilja miraždžika mlinarka mobarka muzilja najamnica naslednica obaveštajka okrutnica pčelarka pripovedačica ratarka ukrotiteljka upravnica veleposednica vodarica Dodatak 2: Analizirani korpus (vračara i srodne reči) ŽENSKI ROD bahorica 1. osoba koja se bavi bajanjem. ZNŽ 20. ZNŽ 10.. 2.. Ark. F. koji umije da baje od zmije..a moja puška opet zdrava kao pudarica (Cep. – Dva bajalice i krivosudnika. eto moje puške kod bajača Mike Jovice. koji za njihovo nakazanije i danas očekuju strašni sud u Vavilonu (I.

onaj koji skuplja i prodaje lekovite trave. uroka. – Brzo dajte biljara. biljara v. 1. bajarica v.. 1. čini (Adamović L. bajara v. bajač. 35). BK 1899.). – Pa najposle i biljarke bake zar nisu žreci mitologije (Danica 1867. biljarica žena biljar (1a). ne bi li mu ranu ogledao (Bot. Nadibar. bajalica.. – Evo. bajalica. – Došla je bajanica. Voj. a. Radak. podigoše ga na gornji boj. vračare i bajare. bajač. bajar v. 1631). travarica. bajare i vidare beše obišla. neka skoče na me (Kost. biljarka v.v. vegetarijanac. 2. a nešto iz koristoljublja. v. basmarica v. – Doleteše tri orla. da ga lako izleči (Petrović A. 39). 103). b. uživaju glas: veštica.. GlEM 1933. 261). basmadžija 1. 3. iskusan gatar. beše to dobar basmač (Svrljig. 1938. biljobera biljober 155 . onaj koji priča lagarije. biljarica. Stanim. biljar 1. Vasilj). bajanica v. bajalica (1). onaj koji leči lekovitim biljem. bajalica (1). izmisliše travare i biljaruše razne sutuke protiv zlih očiju. fig. pa je Boga pomolila (Knjaževac. vrač. i bajalo. – Nešto iz čovekoljublja. Vl.). Gruža.. 1. botaničar 2. 98). onaj koji se hrani samo biljem. vračara. 87). 835). bajač. ali leka ne nađe (Bog. – Znam Panta.. – Zovi bajaricu da ti baje (Slav. basmač v. bajalica (1). – Takve osobe. basmaricu. . Razv. biljarica. onaj koji izrađuje ili prodaje basme (Rad. basmara v. basmara. i sofist (Đurić Mil. 403). obično žene. bajalica (1). v.. – Sve lekare. 1.. pa dozvaše . ljekara. čikam sve veštice. biljaruša v. v. – Dovitljiv [je] prijatelj mudrosti. T. činilica (Tešić M. travar. biljarica.

gatara žena koja gata. Vuk Rj. profesori medicinske botanike. vračara. gatalo (Ćor. Đ. v. 3. sudelovali su. b. 1. čaratanik neznalica koji se pokazuje kao znalac. ali nije ništa pomoglo. vračara. vrača. – Kad biste potražili od koje naše «biljobere» . 11. Grčki se gatalac. gatar onaj koji gata. čarolija. ona koja čara. ZNŽ 27.. 156 . gatar – Otišli su u proroka (gataoca). čarobnica 1. – Gatalac.. Kud nije išla: i hodžama i gatarama i babama (Šub.. ono što se govori i radi kad se vrača ili ono čime se vrača. čaratanica ženska osoba čaratan.. 10). onaj koji priča gatke. Šta vam je? Da nisu činilice napravile čini? gatalica 1. onaj koji čara.. vrača.. ona koja je čarobna. ono što uslovljava postojanje. biljarica. 32). zasjati će plamen čežnje činilica. zlokobnik. čarobnjak. upita društvo: Evo ovo jaje. čarobnica. Sad će da nas tmica. koji zanosi. čarobnjak 1. 589). 12. no nažalost viđeo sam. vradžbina. v. – Najpametniji čovjek u nekim časovima postane lakovjeran.). onaj koji je čaroban. kakav grudni lek – ona bi vam među prvima ponudila ovaj koren (Gost. kažite mi bi li ga mogle osoliti i deset oka soli da se u loncu vari? (NPr Prod. – Tajne koju car ište ne mogu kazati caru mudraci ni zvezdari ni vrači ni gatari (Dan. koja očarava. 2.. bajalica. biljoberi naveliko (Gost.. gatalo a. varalica. okretao licem prema sjeveru (Stojković M. praznoverica. Najzad joj se netko smiluje pa joj posavjetuje da ode čarobnici. 517). v. – Na tom kongresu. koji se bavi gatanjem. vračara. 2. S. vračar. a da ne trošimo oku soli. 2. gatalac 1. uzrok ili uslov... 162). pričalo. (čaratanija = v.. biljar (1a). – Sujevjerja ima u prostoga naroda mnogo. da i same neke trgovačke gospe zovu gatalice da im grah razmeću (Danica 1867. – Lečila se. 71). 127). onaj koji gata. šarlatan. 2. 1.v. čaralica. 659). očarava.. pa je prorok otvorio knjigu (Vul. činilica ona koja nosi čini.. gatara.. činilac 1.. onaj koji zagoneta. V.. 379). predstavnici sindikata apotekara. vračar. Čajk. pokretačka snaga. 1. faktor. onaj koji priča gatke.

– U nužde takoj svet obično pita. Njeg. koje znaju ličiti. – Hotijući damuse san iztomači. gatanjem pomoću životinjskih kostiju. kartara. kartaruša v. 288). kostogledice znaju koja se rupica na šta odnosi (Đukić T.. gatavac v. hiromant onaj koji čita. gatara. hiromantkinja žena hiromant. i Vilenike (Kač.. Ovih dana bio je kod Bobe na večeri jedan kairski hiromant. metnuće te otrag u pregaču (plaše malu djecu) (ŠV 1895. češlja vunu. Stan.. gatar. jer niti su kartaruše niti vračare. 7. kartar² onaj koji puca... čini doći pridase sve Mudroznalce. ZNŽ 19. 99). mađijarka 157 mađijaš onaj koji se bavi mađijama. v. Šupljine i rupice na pleću predstavljaju grobove i kolevke. Beograd.. kostogledica osoba koja se bavi proricanjem sudbine. kostogledica. Prezao sam od hiromantkinja i izvlačenja karata. i kartare (Retkovci. vračara (Timočka krajina. Posebnog imena nemaju. 138)..gatarica i gatarka v. 798). M.. – Napomenuću samo .. 1. Gorski vijenac. kartar 1. Filakovac I.. kada su kostogledice i narodni proroci imali veću uticaj no ikad (Cvij. mađionik (1). 92). gatar. kartara žena koja proriče sudbinu iz karata. -Ta se mistična logika naročito razvijala u tursko vreme. vrače (Vila 1968. 658). 1944. 6.. vračara uopšte. kartaš = onaj koji se rado karta. 154). ni vištice (Otok.. isp. kostogledac v. gatač v.. mag. mađijara ona koja se bavi mađijama. 366). proriče ljudima sudbinu iz dlana.. onaj koji izrađuje karte za igranje.. Gatavce. vračare. Lovret. koji iz ručnih crta i boje očiju budućnost čitahu (Mašin S. – Ded-Libn strašno mrzi mađijaše. . Matica 1867. ZNŽ 2. pucar. kockar 2. 169).. gatara – Eto gatarke.. gatače.. – Žene.

vrač. čarobnica. Vuk. onaj koji čara. 1. Jov. 2.. vračar... Rj. vračara – Mađionica . 158 . dajbudi zlokobnica ili mađionica (Vrč. onaj koji se bavi mađijama. mađijara.. koja ima magičnu. treba joj izvući preslicu (kudelju). ona koja se bavi mađijama. 1491). mađinica 1. – Kaldejski su svećenici – astrolozi bili poznati pod imenom magi (Pauš P. 410). – Onda Izida s pomoću lijeka. čarobnjak.. član staroiranske svešteničke kaste obožavalaca vatre. gatar. nosi uza se različite mađije. mađarski mađionik. Vas.. tumačenja snova. čitanja zvezda. 2. mađionik 1. mađionica (1) – Bilo [je] profesionalnih mađiješnica koje su pravile mađije (H. na glasu zbog umetničkog izrađivanja metala. svojim predstavljanjima (Danica. mag a. 74).). da joj s nje „mađijarka“ ili veštica ne uzme vune ili kučine i ne načini joj „učin“ (Stan. magijka ženska osoba mag. mudrac.. mađiješnica v. Svaka vlahinja kad pređe 40 godina preda se nečastivomu te postane. 4. pa kad hoće kome da naudi. 1. čarobnu moć. – Mađionik. a izvikana kao mađinici i zli demoni (Đorđ. 2.. što ga je kao magijka izmislila. 84). komedijaši ili pelivani (Krl.. mađinik 1. čarobnjak. 93). čarobnjak. on zna koje od ovijeh mađija valja sastaviti i na kakovo zlo namijeniti (Boka.1. 147). 2. 1. mađinica. mađioničar. – Sveštenička porodica. mag. [je] žena koja mađije sastavlja (Vuk. 1. bot. GlEM 1933. vrsta trave. M. 2. v. v. učitelj. vrač. mađioničar – Ostalo veče [u pozorištu] istupio je.). Ne zna se jesu li to magi. – Kad žena [na Timoku] rodi... 411). Rj. – Nahrupila je u vagon mistična družba. oživi [Ozirisa] (Novak G.. mađionica v. 60).. 1862. b. ona koja očarava.

63). veštegarka v. vešterica veštegar v.v. Sr. – O svojoj bolesti [govorio] je sa nadrilekarima. Đurđa meću po grančicu crnog trna na svaka vrata avlije . neprijatelj. nastornica prazn. čarobnjak. veštica (1a). travarima i vidarima. travar skupljač i prodavac trava. onaj koji leči travama. magičari riječi (Goran 2. 135). po shvatanju raznih religija predskazivač budućih događaja i tumač volje božije. kud Janko noćas iz kuće.. nijesu im se ostvarila predviđanja. kao nekoj proročici.– Poteci nekoj Anđi travari i gatari. veštac (1a). magik v. veštica (1a). njoj. zla žena koja se bavi čaranjem.. ZNŽ 20.. magika magičar onaj koji se bavi magijom. Ard. – Na Sv. – Crni magičari postaše sentimentalni (KH 1936. 104). kriv ste prorok. vrač. – Što god je bilo travarica i vidara sve je ona dozvolila da joj vide Ljiljaninu bolju. 46). veštegara v.... onaj koji predviđa i proriče budućnost. 1. magičar – Magik (volšebnik). Poznato je.. obajnik prorok 1. magija. nastornik onaj koji nekoga mrzi i progoni. travarica travara. Najveći prilog tome prerastu dali su hrvatski. onda mi svako zlo učininla“ (Bukovica. pa vele: „Kad se nastornica (vještica činilica ili čaratanica) nabola na ovaj trn. obajnica proročica žena prorok.. 2. travara ženska osoba travar. fig.. I vaše se riječi ispunile nijesu. da je pita ima li mu leka. Mnogi proroci su umukli. vešter 159 . izvuče svoj mač i prase preseče preko pola (Pop.

od veštica. po narodnom verovanju žena. veštac 1. ima natprirodne moći. veštac (1a). jašterica. GlEM 1939. – Tako vešterice (veštice). omađijava. veštica (1a). veštičica 1. veštičara augm. Prvi čas je bio francuski. 14). taki se ljudi zovu „vešteri“. 1. T. etn. 149). veštica 1. opsenjuje. (obično stara). rđava žena. bezbožnici.). 17). znadu sve – pa dokle sve i mogu (Markov V. koji raspolaže natprirodnim moćima..a. v. naročito malu djecu (Vuk. „vešterice“ su obično stare žene iz kojih noću izlazi duša i ide po selu (Momirović P. kokoš. 17). veštac (1a). – „Vešterke“. 6. obično stara. prostaci (Mirković P.. ago! (Vojn. 97). – Vještica se zove žena koja (po pripovijetkama narodnim) ima u sebi nekakav đavolski duh koji u snu iz nje iziđe i stvori se u leptira. 15. naročito maloj deci. a žene „vešterice“ (Čajk 3. bubuljica na jeziku. v.). vešterulja v. veštičara. – Ima ljudi koji samo pogledom ili bajanjem mogu čoveka umoriti. veštica (1a). N. 144). 1. vračari. 160 . čovek koji je po narodnom verovanju u dosluhu sa zlim dusima i čini zla.. 177). vešterka v. zloduh. etn. – Ne slušaj vješticu.1. veštičarka v. 15. koja je u dosluhu s đavolom i čini zla. od veštica (Vuk. T. 409). b. Rj. koja se zove vešterica. pej. Veštica zadavala glagole na „etr“ (Nik. Rj. ugursuzi. veštica (1a).. opsenjuje. BV 1890. – Vešteri (vešci) „mogu samo pogledom čoveka umoriti (Đorđ. i pej.. 99). ćurku. vještičari. veštičar v. mogu samo pogledom čoveka umoriti (Đorđ. drži se da mu neko misli zlo (Petr. omađijava.a. veštičetina augm. zla. leptira. pa leti po kućama i jede ljude. I. „Čarobnjak ili veštac“. opsenar. – Kad kome izađe navrh jezika frgica (bubuljica). NE 1925.. pretvara se u pticu. – Vi ste sujeverci.. 2. i pej. A.

67). vidarica 1. vizionarka. 34. itd. 3. 4. reći [će] pravu istinu (Radić. (Kost. M. fig. – Kao što je zbog te nužnosti.. budi im vidar. neškolovan. utešitelj. i pej. – Vreme. – Je l‘ koji od vas vidač od rane? Ne mogosmo zaustaviti mu krv. 161 vidalac . – Kad izučiš [medicinu]. snova. samouk. D. vidara v. 47). 3. 3. v. da detetu ne dosađuju veštičine“ (Miodr. M. – Došao. od veštica (Vuk. Đ. vidar. 3. svi vidari i vidarke. tako je moguće i znati unapred za to. vidarice. sve unapred određeno (fatum).. 50). – U ostalim pripovetkama javlja [se] Bogorodica. od veštica. vidarica (1). GlEM 1938. gonjene devojke (Polenaković H. D. vidaj im rane u ratu (Novak. vidarica. vidalja v. 3. travarice i bajalice (Mil. – Tada [o međudnevnicama] svi biljari i biljarke. b.). iscelitelj. i hip.. 51). vidovnjak vidovit čovek. zast. taj stari i oprobani vidar. 131). 54). Vj. 14).. Rj. vizionar. vidovnjaka. da i sinu namesti ruku (Radić.beru razne lekovite trave (NP Miloj. vidarka v. 32). pomoću proročišta.. L. (Vuj. utešiteljka. vidar a.. vidarica (1).dem. veštičina augm. melemima i sl.. 22). isceliteljka. koji leči (najčešće rane) travama. – Srbi seljaci u bolesti obično zovu vešte stare žene. čovek iz naroda. vidač v. vidar. hirurg. A za sve ovo vele: „valja se tako. sam da potražim kaka gođ vidara. žena vidar.. fig. 1. kao vidara.. vidovnjaka v.

. 28). vračar (2). vrač 1. čarobnjak. čarobnica. vračaruša v. onaj koji vrača. vračar 1. Žuljić M. koji se bavi vračanjem kao zanatom. volšepka. 1. čarobnjak. da me u magarca pretvori (Ster. 2. bilo je pokriveno tajnom.. 104). vračolija (2) fig. 3. – Iz daleka dolaziše vračari i donosiše bilje svakojako. 1. isp. 15). isp. vračara. vračara ona koja vrača.. isto kao fizika i hemija. 2. volšebnik onaj koji ima natprirodnu moć. vračarka 1. 10. 81). – Nema više čaranja ni gatanja. koji je kao volšebnik poznat. Iv... vrač (2). – Otac. zast. pokr. koji se služi mađijama.. – Lane još izdahnu volšebnica bela (Uj. 379). v. 2. v. vračar. ljudsku sudbinu i sl. jer inače vradžbine ne bi pomogle (Vlatk. 1. 162 . vračara. samo manja od nje. mag.volšebnica žena volšebnik. Nj. Z. koje se zato i zovu vračaruše (Vareš. 25).... Đ. b. te vidahu rane. 54). 2. . vračar (1) Naš vrač uzima novac. vračarica v.a po verovanju praznovernog sveta čovek natprirodne moći koji može da utiče na izvesne prirodne pojave. zast. P. To je ciganski posao i s time se bave Ciganke. koje su Turci zadali (Jakš. doktor medicine. i plati mu. dozove jednog. žena vrač. vračara. Svakoga sovjetujem i molim da pristupite k njemu kako k duhovnom ocu i vraču za iscjelenije duševne nemoći vaše (Petr. v. neka ptica slična svraki. pa su se s toga liječnici nazivali vračari (Stoj. Ljekarstvo. ZNŽ 11.

. 368). 287).. v. 2. koledo (Kosovo. – Vražarice. u bob. Deb. 1. koje vrača. – Zvirnuše ne. Nik. ‫ ׀‬Devojčice. v. vragolanka. 2.vražalica v. vračara. GlEM 1936. v. koledo. vražara v. vračar. 313). vračara. V. vračar (1) – Vražare i vražari vjeruju u preseljenje duša (Danica 1865. – A ide se mnogo i vražalicama koje bajanjem i nekim travama čine da žene nerotkinje rađaju (H.. zove se „vražalac“ ili „vražalica“ (Nišava. vračara. Vas. u vodu. 2. vražarica 1. vražalac 1.. vražar v. ‫׀‬ Na pendžere. 1. – Ono lice . 163 . 273).. „gleda“ u karte. koledo. – Veruje se da za vreme kuvanja mora naići u kuću vražarica koja je „nudila“ stoci (Milošević M. koledo. bob u koji se vrača. 48).

164 .

deo 165 .4.

166 . imajući ovu Deklaraciju stalno na umu. Ona su  Usvojena posebnom rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija lO. Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Generalna Skupština proglašava Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima kao zajednički standard koji treba da postignu svi narodi i sve nacije da bi svaki pojedinac i svaki organ društva. Pošto je opšte shvatanje ovih prava i sloboda od najveće važnosti za puno ostvarenje ove obaveze. težio da učenjem i vaspitavanjem doprinese poštovanju ovih prava i sloboda i da postupnim unutrašnjim i međunarodnim mjerama obezbijedi njihovo opšte i stvarno priznanje i poštovanje kako među narodima samih država članica. Član l. Pošto su se države članice obavezale da u saradnji s Ujedinjenim nacijama obezbijede opšte poštovanje i primjenu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Pošto je nepoštovanje i preziranje ljudskih prava vodilo varvarskim postupcima. Pošto je bitno da se podstiče razvoj prijateljskih odnosa među narodima. u dostojanstvo i vrijednost čovjekove ličnosti i ravnopravnost muškaraca i žena i pošto su odlučili da podstiču društveni napredak i poboljšaju uslove života u većoj slobodi.Dodatak 1 UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA Uvod Pošto je priznavanje urođenog dostojanstva i jednakih i neotuđivih prava svih članova ljudske porodice temelj slobode.decembra 1948 godine. koji su vrijeđali savjest čovječanstva. tako i među narodima onih teritorija koje su pod njihovom upravom. pravde i mira u svijetu. Pošto su narodi Ujedinjenih nacija u Povelji ponovo proglasili svoju vjeru u osnovna ljudska prava. i pošto je stvaranje svijeta u kojem će ljudska bića uživati slobodu govora i ubjeđenja i biti slobodna od straha i nestašice proglašeno kao najviša težnja svakog čovjeka. Pošto je bitno da ljudska prava budu zaštićena pravnim poretkom kako čovjek ne bi bio primoran da kao krajnjem izlazu pribjegne pobuni protiv tiranije i ugnjetavanja.

Svako ima pravo na djelotvorni pravni lijek pred nadležnim nacionalnim sudovima protiv djela kojima se krše osnovna prava koja su mu priznata ustavom ili zakonima. neće se praviti nikakva razlika na osnovu političkog. niti protjeran. boje. pravnog ili međunarodnog statusa zemlje ili teritorije kojoj neko lice pripada. jezika. političkog ili drugog mišljenja. imovine. pod starateljstvom. Član 8. Svako ima pravo na život. Svakom pripadaju sva prava i slobode proglašene u ovoj Deklaraciji bez ikakvih razlika u pogledu rase. bilo da je ona nezavisna. Član 5. Član 2. Član 6. Niko ne smije biti proizvoljno uhapšen. rođenja ili drugih okolnosti. Član 9. Svi su pred zakonom jednaki i imaju pravo bez ikakve razlike na podjednaku zaštitu zakona.obdarena razumom i sviješću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva. vjeroispovijesti. ili da joj je suverenost na ma koji drugi način ograničena. Niko se ne smije podvrgnuti mučenju ili svirepom. Dalje. nacionalnog ili društvenog porijekla. Član 4. 167 . Niko se ne smije držati u ropstvu ili potčinjenosti: ropstvo i trgovina robljem zabranjeni su u svim oblicima. Član3. Član 7. Svako ima pravo da svuda bude priznat kao pravni subjekt. pola. Svi imaju pravo na jednaku zaštitu protiv bilo kakve diskriminacije kojom se krši ova Deklaracija i protiv svakog podsticanja na ovakvu diskriminaciju. nesamoupravna. nečovječnom ili ponižavajućem postupku ili kažnjavanju. slobodu i bezbijednost ličnosti. pritvoren.

Svako ko je optužen za krivično djelo ima pravo da se smatra nevinim dok se na osnovu zakona krivica ne dokaže na javnom pretresu na kojem su mu obezbijeđena sva jamstva potrebna za njegovu odbranu. 2. 1. Član 12. 1 . 1. niti napadima na čast i ugled. Svako ima pravo na zaštitu zakona protiv ovakvog miješanja ili napada. Svako ima pravo na državljanstvo. Niko se ne smije osuditi za djela ili propuštanja koja nijesu predstavljala krivično djelo po unutrašnjem ili međunarodnom pravu u vrijeme kada su izvršena. Niko ne smije samovoljno biti lišen svog državljanstva niti prava da promijeni državljanstvo. Na ovo pravo se ne može pozvati u slučaju gonjenja koje se istinski odnosi na krivična djela nepolitičke prirode ili na postupke protivne ciljevima i načelima Ujedinjenih nacija.Svako ima pravo da traži i uživa u drugim zemljama azil od proganjanja. Član 11.Član 10. Svako ima potpuno jednako pravo na pravično javno suđenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom koji će odlučiti o njegovim pravima i obavezama. Član l6. bez ikakvih ograničenja u pogledu rase. porodicu. 168 . Član 13. Svako ima pravo na slobodu kretanja i izbora stanovanja u granicama pojedine države. 2. 1. Punoljetni muškarci i žene. Član l5. 2. Član 14. Niko se ne smije izložiti proizvoljnom miješanju u privatni život. i da se vrati u svoju zemlju. uključujući svoju vlastitu. Isto tako ne smije se izricati teža kazna od one koja se mogla primjeniti u vrijeme kada je krivično djelo izvršeno. 2. 1. i o osnovanosti svake krivične optužbe protiv njega. Svako ima pravo da napušti svaku zemlju. stan ili prepisku.

što obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja. 1 . koji će se sprovoditi opštim i jednakim pravom glasa. Niko ne smije biti samovoljno lišen svoje imovine. 3. prima i širi obavještenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice. Svako ima pravo da posjeduje imovinu. javno ili privatno. Član 21. Niko se ne može primorati da pripada nekom udruženju. Član l9. Oni su ravnopravni prilikom sklapanja braka. Član 17. manifestuje svoju vjeru ili uvjerenje podučavanjem. savjesti i vjeroispovijesti. 1. 2. kao član društva. Porodica je prirodna i osnovna ćelija društva i ima pravo na zaštitu države i društva. sam i u zajednici s drugima.Svako ima pravo da na ravnopravnoj osnovi stupa u javnu službu u svojoj zemlji. Član 22. Član l8. običajima. Svako. ovo pravo uključuje slobodu promjene vjeroispovijesti ili uvjerenja i slobodu da čovek sam ili u zajednici s drugima. 2. Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja. za vrijeme njegovog trajanja i prilikom njegovog razvoda. Svako ima pravo na slobodu misli. Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja. Brak se može sklopiti samo uz slobodan i potpun pristanak lica koja stupaju u brak. kao i pravo da traži. 2. 2. Član 20. ima pravo na socijalno osiguranje i pravo da ostvaruje 169 . Volja naroda je osnova državne vlasti: ova volja treba da se izražava na povremenim i slobodnim izborima. 3. imaju pravo da sklope brak i da zasnuju porodicu. tajnim glasanjem ili odgovarajućim postupkom kojim se obezbjeđuje sloboda glasanja.Svako ima pravo da učestvuje u upravljanju javnim poslovima svoje zemlje.državljanstva ili vjeroispovijesti. 1. neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika. molitvom i obredom.

Svako ima pravo na rad. Tehničko i stručno obrazovanje treba da bude svima podjednako dostupno na osnovu njihove sposobnosti. društvena i kulturna prava neophodna za svoje dostojanstvo i za slobodan razvoj svoje ličnosti. na pravične i zadovoljavajuće uslove rada i na zaštitu od nezaposlenosti. 2. 1. bolesti. 3. rođena u braku ili van njega. 2. Svako ima pravo na obrazovanje. Član 24. bez ikakve razlike. Član 23. biti upotpunjena drugim sredstvima socijalne zaštite. ima pravo na jednaku platu za jednaki rad. Majke i djeca imaju pravo na naročito staranje i pomoć. Svako ima pravo na odmor i razonodu. 3. Roditelji imaju prvijenstveno pravo da biraju vrstu obrazovanja za svoju djecu. Sva djeca. l.privredna. trpeljivost i prijateljstvo među svim narodima. Svako. kao i pravo na osiguranje u slučaju nezapošljenosti. Svako ima pravo da osniva sindikat i učlanjuje se u njega radi zaštite svojih interesa. Ono treba da unaprijeđuje razumijevanje. 4. a u skladu sa organizacijom i sredstvima svake države. ako bude potrebno. uključujući hranu. Član 25. stan i ljekarsku njegu i potrebne socijalne službe. odjeću. udovištva. na slobodan izbor zapošljenja. starosti ili drugih slučajeva gubljenja sredstava za izdržavanje usljed okolnosti nezavisnih od njegove volje. kao i djelatnost Ujedinjenih nacija za održanje mira. 2. 1. Obrazovanje treba da bude usmjereno ka punom razvitku ljudske ličnosti i učvršćivanju poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. Član 26. uz pomoć države i putem međunarodne saradnje. njegovo i njegove familije. onesposobljenja. rasnim i vjerskim grupama. Svako ko radi ima pravo na pravednu i zadovoljavajuću naknadu koja njemu i njegovoj familiji obezbeđuje egzistenciju koja odgovara ljudskom dostojanstvu i koja će. 170 . Obrazovanje treba da bude besplatno bar u osnovnim i nižim školama. uživaju jednaku socijalnu zaštitu. Osnovno obrazovanje je obavezno.Svako ima pravo na standard života koji obezbjeđuje zdravlje i blagostanje. uključujući razumno ograničenje radnog vremena i povremeno plaćeni odmor.

l. javnog poretka i opšteg blagostanja u demokratskom društvu. Član 29. Svako ima pravo na zaštitu moralnih i materijalnih interesa koji proističu iz svakog naučnog. Ova prava i slobode se ni u kom slučaju ne mogu ostvarivati protivno ciljevima i načelima Ujedinjenih nacija. 1. 3. 171 . da uživa u umjetnosti i da učestvuje u naučnom napretku i u dobrobiti koja otuda proističe. U vršenju svojih prava i sloboda svako se može podvrgnuti samo onim ograničenjima koja su predviđena zakonom isključivo u cilju obezbjeđenja potrebnog priznanja i poštovanja prava i sloboda drugih. 2.Član 27. Član 30. Svako ima obaveze prema zajednici u kojoj je jedino moguć slobodan i pun razvitak njegove ličnosti. 2. grupu ili lice da obavlja bilo koju djelatnost ili da vrši bilo kakvu radnju usmjerenu na rušenje prava i sloboda koji su u njoj sadržani. književnog ili umjetničkog djela čiji je on tvorac. Svako ima pravo na društveni i međunarodni poredak u kojem prava i slobode objavljeni u ovoj Deklaraciji mogu biti potpuno ostvareni. Svako ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom životu zajednice. Nijedna odredba ove Deklaracije ne može se tumačiti kao pravo za ma koju državu. kao i zadovoljenja pravičnih zahtjeva morala. Član 28.

1999. Sadržaj: Vodič za upotrebu rodno neutralnog jezika: Uvod Primeri formulacija u jeziku Dvoznačnost Stereotipi Titule i oblici obraćanja Unapređivanje žena i prava žena: definicije nekih pojmova Afirmativne mere Diskriminacija Osnaživanje žena Jednakost Jednake šanse Pravičnost Rod Analiza roda Jednakost rodova Žene u prvom planu: stavljanje rodne perspektive u prvi plan Žene u razvoju (ŽUR) Rod i razvoj (RIR) 172 .Dodatak 2: VODIČ ZA UPOTREBU RODNO NEUTRALNOG JEZIKA UNESCO.

 24 C/Rezolucija 14. Uprkos činjenici da postoje svi potrebni pravni instrumenti da se ovi principi sprovedu. čak i bez namere da to budu. Treba zapamtiti da neprecizni izbori reči mogu da se tumače kao pristrasni.1 i 28 C/Rezolucija 1. ta pretpostavka o inferiornosti postaće deo našeg sistema vrednosti. Konvencija protiv diskriminacije u obrazovanju (1960). upotreba “čovek” ili “ljudi”: postoji mnogo dokaza da reč “čovek” evocira muški lik. Ovim je nagovešteno da se razvija svest o tome da jezik ne odražava samo način na koji razmišljamo. Ako se reči i izrazi koji nagoveštavaju da su žene inferiorne u odnosu na muškarce stalno koriste. Generalna konferencija je takođe usvojila još oštrije formulisan stav o ovom pitanju na 25 (1989). Razlozi za to su raznovrsni i složeni.13.  25 C/Rezolucija 109. Predstavnici Kanade i nordijskih zemalja pokrenuli su pitanje seksizma u jeziku po prvi put na 24. nego i da oblikuje naše razmišljanje. većina žena i devojaka još uvek nema koristi od postojećih obrazovnih programa. diskriminatorski ili ponižavajući.1 poziva generalnog direktora da “usvoji politiku koja se odnosi na pravljenje nacrta svih radnih dokumenata Organizacije koji su usmereni ka izbegavanju. Jezik je moćno oružje: pesnici i propagandisti to znaju. čak i kad je nameravano značenje generičko). Ako su ljudi osetljiviji na implikacije koje ima jezik kojim koriste.un. a Generalna konferencija usvojila je rezoluciju koja se bavi ovim pitanjem. godine.org/womenwatch. i u slučaju stereotipiziranja.VODIČ ZA UPOTREBU RODNO NEUTRALNOG JEZIKA Uvod UNESCO se zalaže za pravdu i izbegavanje diskriminacije u svim oblastima u kojima je nadležan. kao i žrtve diskriminacije. osim tamo gde se razmatraju pozitivne mere”. Zbog stalnog raskoraka između međunarodno prihvaćenih normi jednakosti i stvarnih životnih uslova žena. Otuda potreba da prilagodimo svoj jezik novim idejama. 26 C/Rezolucija 11. zasedanju Generalne konferencije 1987. korišćenja jezika koji se eksplicitno ili implicitno odnosi na samo jedan pol. koliko je to moguće. Više informacija o svim međunarodnim normativnim instrumentima koji se odnose na ljudska prava žena možete naći na sajtu: http://www. a naročito u oblasti obrazovanja. Upućen je apel za izbegavanje rodno određenog jezika u UNESCO-u. Činjenica je da žene i devojke ne mogu tražiti jednaka prava dok ih diskriminiše ekonomska. Konvencija o svim oblicima diskriminacije žena (1979). 173 . postići će se viši stepen preciznosti. 26 (1001) i 28 (1995) zasedanju. UNESCO želi da promeni ponašanje i stavove koji opravdavaju i produžavaju moralno i društveno isključivanje žena. politička. društvena i kulturna sredina u kojoj žive. Dvoznačnost stvara dva problema: u slučajevima kada nije jasno da li autor misli na jedan ili na oba roda (npr. kada pisac prenosi nepotvrđene ili  Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948).

Ipak. Sledeći primeri (koji su dopunjeni i izmenjeni u ovom izdanju) pokazuju kako je. kao i predloge za dalje čitanje i istraživanje. par se sastoji od dva X hromozoma. s druge strane. Ima nešto veoma bitno u činjenici da je nemoguće promeniti nečiji pol. da ne kažemo eufemizam. Takođe postoji tendecija da se “rod” koristi kao sinonim za “ženski”. Ovaj termin treba pažljivo koristiti. Stilskom vodiču za jednakost NUJ i izdavaču McGraw-Hill Book Company. Transseksualci. 174 . verovatno zato što “pol” implicira polne odnose i seksualnu aktivnost. Cilj ovoga Vodiča nije izbacivanje određenih reči ili menjanje istorijski ustanovljenih tekstova. Otkako je ovaj Vodič izdat. termin “rod” je ušao u opštu upotrebu. Kada se iskaz odnosi na oba pola. društvena i istorijska tvorevina i posledica različitih vrsta uslova. Ovo uslovljava nestajanje razlika između ta dva termina. Postoji tendencija da se koristi kao sinonim. nešto mnogo fleksibilniije. mogu s razlogom da kažu da su muškog pola. ženski rod “ona” umesto muškog roda “on”. niti preporuka da se ova uputstva primenjuju doslovno. Promena roda može potpuno legitimno da uključuje promenu zamenice. razlika koje se najkraće mogu definisati na sledeći način. Termin “rod” i dalje je prikladan u potpuno gramatičkim kontekstima. za “pol”. U stvari. Vodiču za neseksistički jezik. Pol neke osobe je stvar hromozoma: kod žena 23. npr. Rod je. obično je bolje koristiti termin koji uključuje. Jezik može da ima reči za muški. s druge strane. i zbog jezika i zbog polne i rodne jednakosti. ženski i srednji rod. i zaista postoji neslaganje između roda i pola. uz malo preformulisanja i obraćanja pažnje na značenje. a kod muškaraca od jednog X i jednog Y hromozoma. Treba voditi računa o tome da se shvati na šta se termin zaista odnosi. postoji opasnost da “rod” postane toliko pomodna reč sa tako mnogo značenja da će praktično izgubiti značenje. obično moguće poboljšati značenjsku preciznost i pri tom izbeći vređanje. Takođe smo ovde uključili neke definicije termina koji se koriste u vezi sa unapređivanjem žena i prava žena.pristrasne konotacije o ulogama roda i rodnom identitetu. radi jednakosti autori se mole da svaki put zastanu i razmisle o alternativama. ili makar ne isključuje. To bi bilo veoma loše.  Zahvaljujemo Američkom psihološkom udruženju. Rod neke osobe je. a ženskog roda. na primer. žene.

ljudska priroda. Ova grupa primera nudi nekoliko mogućnosti za zamenu. ljudska vrsta. hrabro Postojeća imena projekata se po pravilu ne mogu menjati. javnost. društvo. ljudska srodnost. Prosečna osoba. primitivna ljudska bića. Čovekova dostignuća Prosečan čovek Primitivac Muški „Čovek i biosfera“ Bratstvo Bratski Čovek i žena 175 . prosečna individua. Alternativa Potraga za znanjem navela nas je da poboljšamo naučnu metodologiju. muškarci i žene..Primeri formulacija u jeziku: dvoznačnost Primer Čovekova potraga za znanjem navela ga je da poboljša naučnu metodologiju. čovečanstvo Upotreba eksperimenata u psihologiji pretpostavlja mehanističku prirodu ljudskih bića. solidarnost. Čovek. Preformulisano bez eksplicitnog spominjanja agensa. ljudska rasa. primitivni narodi. homo sapiens. ali se savetuje da se u novim imenima izbegava generički termin „čovek“. ljudska bića. žena i muž Komentar Preformulisano pomoću prvog lica množine. Primitivni ljudi. Prijateljski Muž i žena. što ih je navelo da . dostignuća naših predaka.. Potraga za znanjem dovela je do poboljšanja u naučnoj metodologiji. Upotreba eksperimenata u psihologiji prepostavlja čovekovu mehanističku prirodu. ljudi uopšte. dostignuća ljudske rase. Preformulisano u dve klauze. Zamenjena imenica. Ljudska dostignuća. primitivni muškarci i žene. Društvo. Ljudi. Ljudi su neprestano u potrazi za znanjem. mi.

Pera i Mara rade. Primeri formulacija u jeziku: stereotipi Muž ove žene dozvoljava joj da radi honorarno.Prodavačica Nastavnika obično zapošljavaju na osnovu njegovog obrazovanja i obuke. Ako je potrebno. preformulišite da biste pojasnili tvrdnju. . 176 . Osoblje koje radi u prodaji Nastavnike obično zapošljavaju na osnovu njihovog obrazovanja i obuke. Istraživanje je pokazalo da će Amerikanci više klase ređe imati debele žene. pošto ne postoji implikacija da poslove dele jednako. Istraživači obično zapostavljaju svoje žene i decu. Ova žena radi honorarno. Uvek razmotrite kontekst.. Obezbediće se prevoz za delegate i njihove žene. Istraživači obično zapostavljaju svoje porodice. Autor ovog primera želeo je da kaže koji je radni status žene. što se može dodatno pojasniti u kontekstu. Alternativa daje mogućnost da i muškarci i žene mogu da budu istraživači. a muževljev izbor. Muž kaže da „dozvoljava“ svojoj ženi da radi honorarno. ali je nenamerno preneo i stereotip o odnosima muža i žene. oni dele poslove u kući. on joj pomaže u kući. Ovaj primer implicira da su kućni poslovi ženina dužnost.. Interpunkcija je dodana da bi se razjasnila pristrasnost. Alternativa je i dalje dovoljno jasna da bi se opisala tradicionala situacija. nego muža i žene. Promenjeno u množinu. ne autora. Istraživanje je pokazalo da će američki muškarci više klase ređe imati debele žene. Reč sic takođe može da se ubaci. Obezbediće se prevoz za delegate i njihove supružnike ili osobe koje ih prate. Muž ove žene „dozvoljava“ joj da radi honorarno.

ljudi. Ovi primeri pokazuju neke ustaljene upotrebe koje ne moraju uvek da prenesu tačno značenje. gospodin i gospođa Perić U prvom primeru ženin identitet je potpuno ugušen muževljevim.. 177 . oni Budite određeni. ljudi. doktorka – ona. ljudi. ljudi. „domaćica“. potrošač. muškarci. osobe Agresivne žene. osobe Bučne žene. ili koristite doktor – on. muškarci.. ljudi. Devojka Žena Iskažite njihov status: sekretarice. kupac. Osoba o kojoj govorite ne mora da bude žena. on Doktori. Ove sve poslove mogu da obavljaju i muškarci. Konotacije nekih prideva mogu da sadrže pristrasnost u zavisnosti od toga da li ih koristite da biste kvalifikovali žene ili muškarce. ljudi. osobe Oprezne žene. osobe Emotivne žene. Dama koristite samo u paraleli sa gospodin.Doktor . itd. ako govorite o određenoj osobi. osobe Histerične žene. daktilografkinje. muškarci... osobe Otvorene žene. Koristite žena ako govorite o odrasloj osobi. pomoćnice. mušterija Žena Ambiciozne žene. osobe Stidljive žene. Promenite imenicu i zamenicu u množinu ako govorite uopšteno. muškarci. ljudi. osobe Devojke Domaćica Dama Ambiciozni muškarci i agresivne žene Oprezni muškarci i stidljive žene Otvoreni muškarci i bučne žene Emotivni muškarci i histerične žene Primeri formulacija u jeziku: titule i oblici obraćanja Gospodin i gospođa Pere Perića Mara i Pera Perić. muškarci. Budite određeni u datom kontekstu. muškarci. muškarci. ljudi. muškarci.

pol ili zemlju porekla”. 1995. Programi afirmativnih mera žele da naprave sisteme i procedure koje će sprečiti buduću diskriminaciju tako što će osigurati “jednakost ishoda”. Diskriminacija Član 1. Osnaživanje žena Osnaživanje je proces osvešćavanja i izgradnje sposobnosti koji vodi do većeg učešća u preobražavanju. kulturnom. društvenom.UNAPREĐIVANJE ŽENA I PRAVA ŽENA: DEFINICIJE NEKIH POJMOVA Afirmativne mere Afirmativne mere prvobitno su se odnosile na politiku koju je usvojila Savezna vlada Sjedinjenih Američkih Država.  Komitet za pomoć u razvoju.  UNESCO. 178 . Kineska korporacija za prevođenje i objavljivanje UNDP. isključivanje ili ograničavanje načinjeno na osnovu pola. kao što su procenti kvote. bez obzira na njihovu rasu. Žene i osnaživanje: učestvovanje i odlučivanje. boju kože. bez obzira na njihov bračni status. uživanja ili upražnjavanja ljudskih prava i osnovnih sloboda žena na političkom. Osnaživanje žena kao cilj politike implicira da žene legitimno imaju sposobnost i treba individualno i kolektivno da učestvuju u procesima odlučivanja koji oblikuju njihovo društvo i njihove živote. religiiju. univerziteta i ostalih institucija koje posluju sa vladom ili ih vlada finansira da “preduzmu afirmativne mere da bi osigurali da se kandidati zapošljavaju ili radnici na radnom mestu tretiraju jednako. London. odabiru. kao i diskriminatorne postupke u sadašnjosti u regrutovanju. 1995. Termin “afirmativne mere” od tada se više odnosi uopšteno na programe koji su napravljeni da isprave posledice iz prošlosti. Tu se zahteva od svih organizacija. do veće moći odlučivanja i kontrole nad životom. ekonomskom. naročito kada su u pitanju društveni prioriteti i razvojni pravci.  UNESCO. Englesko-kineski leksikon Žene i pravo.  Marili Karl. Konvencije za eliminaciju svih oblika diskriminacije prema ženama (1979) definiše diskriminaciju žena kao “bilo kakvo razlikovanje. rasporedi zaduženja i programi obuke za afirmativne mere. Vodič za jednakost žena i osnaživanje žena u saradnji i razvoju. Englesko-kineski leksikon Žene i pravo. a na osnovu jednakosti muškaraca i žena”. koje za posledicu ili cilj ima smanjenje ili poricanje priznanja. 1995. Kineska korporacija za prevođenje i objavljivanje UNDP. razvoju i promovisanju članova manjinskih grupa. građanskom ili bilo kom drugom polju.

Jednakost Prema ovom principu sva ljudska bića. političke i kulturne atribute i na šanse koje su povezane sa činjenicom da je neko muškarac ili žena.10 Rod Biološke razlike između muškaraca i žena se ne menjaju. pola. Ipak. kao i po učestvovanju u donošenju odluka. Oxford University Press. Concise Dictionary of Politics. Jednake šanse Prepoznavanje jednakog statusa žena i muškaraca pred zakonom ne mora da znači da će žene dobiti iste šanse da razviju svoje veštine i intelektualne sposobnosti koje će im kasnije dozvoliti da ostvare svoja zakonska prava. pošto one pre svega treba da obezbede “jednakost ishoda”. jednakost i pravičnost su dva veoma različita pojma. Takođe. društvenokulturnog ili politčkog statusa. društvene. postojao bi rizik da ishod bude nejednak zbog početnih razlika. 1998. Vodič za jednakost žena i osnaživanje žena u saradnji i razvoju. Termin rod odnosi se na ekonomske. a naročito Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima usvojena 1948. U većini društava muškarci i žene razlikuju se po aktivnostima kojima se bave. treba ih razlikovati od potonjih (vidi Afirmativne mere). Još nekoliko sporazuma potvrdilo je ove principe. ali društvene uloge koje oni moraju da igraju razlikuju se od društva do društva i u različitim periodima u istoriji. OECD. u većini društava žene kao grupa imaju manje pristupa resursima. OECD. Afirmativne mere su se koristile da bi se negovale jednake šanse. 11 Komitet za pomoć u razvoju. Programi pravičnosti podržavaju tretiranje žena i muškaraca na različite načine da bi se postigao jednak status žena i muškaraca. godine i Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena iz 1979. 1996. Mere jednakih šansi treba da obezbede ženama optimalne uslove u kojima će moći da se razvijaju i dostignu jednak status.11 1998. Takvi programi zasnovani su na premisi da ako bi se žene i muškarci tretirali na isti način (jednako). u raspolaganju i kontroli resursa. Povelja Ujedinjenih nacija (1945) prvi je međunarodni obavezujući instrument koji potvrđuje jednaka prava muškaraca i žena. bez obzira koje su rase. godine. New York. Pravičnost Iako se često koriste kao sinonimi. prilikama za posao i odlučivanju nego muškarci. 179 . imaju jednaka prava. religije. 10 Iain McLean.

Analiza roda Analiza roda podrazumeva tumačenje činjenica i društvenih procesa na taj način da imaju različite posledice na rodne uloge. devojčice. Ona zahteva novo partnertsvo između žena i muškaraca. maj 1998. Žene u razvoju. 180 . Ministarstvo spoljnih poslova. religiju. 15 Informacijski komplet. To.15 Jednakost rodova ne znači da muškarci i žene postaju isti. promeniti strukture u društvu koje doprinose održavanju nejednakih odnosa između muškaraca i žena. i dostići bolju ravnotežu različitih ženskih i muških vrednosti i prioriteta. kao i da dožive ispunjenje. dizajniranje. Stavljanje rodne perspektive u prvi plan. dijalogu i deljenju javnih i privatnih odgovornosti. Strasbur. Savet Evrope.12 Unutar organizacija Ujedinjenih nacija. potrebe i težnje žena. sprovođenje i procenjivanje). devojčice i dečaci. u osnovi. Jednakost rodova znači diskutovanje o tome kako je moguće ići dalje. Stavljanje rodne perspektive u prvi plan. društveni. rod. devojčica i dečaka – partnerstvo koje je zasnovano na međusobnom poštovanju. Strasbur. Jednakost rodova. Metodologija i prezentacija dobre prakse. 12 13 DANIDA. Krajnja svrha usvajanja analize roda jeste redefinisanje osnovih postavki dominantnih kulturnih. društvenih i ekonomskih struktura da bi se promovisala i osigurala osnovna ljudska prava. Kopenhagen. treba da dobiju jednake šanse da učestvuju u razvoju društva. kao što je UNESCO. rasu ili seksualnu orijentaciju. nego da su njihove prilike i šanse u životu jednake. Jednakost rodova Jednakost rodova znači jednaku vidljivost. politička mišljenja. etnicitet. UNESCO. Jednakost rodova znači jednako prihvatanje i vrednovanje razlika između žena i muškaraca. Ovo znači da se moraju uzeti u obzir postojeće razlike između žena i muškaraca koje se odnose na društvenu klasu. 14 Savet Evrope. Pojmovni okvir.13 To znači da žene i muškarci. Žene.14 Jednakost rodova predstavlja neophodnu komponentu ljudskih prava i ključ razvoja. Jednakost rodova uljučuje pravo da se bude različit. Metodologija i prezentacija dobre prakse. usvajanje analize roda znači integrisanje rodne perspektive u sve faze razvoja projekta (programiranje. Pojmovni okvir. politički i ekonomski sistemi i institucije nisu rodno neutralni. maj 1998. kao i njihovih različitih uloga koje igraju u društvu. znači shvatanje da kulturni. osnaživanje i učestvovanje oba pola u svim sferama javnog i privatnog života. 1997. 1993.

Žene u prvom planu: stavljanje rodne perspektive u prvi plan Stavljanje rodne perspektive u prvi plan Ujedinjene nacije definisale su kao “proces procene implikacija bilo kakvog planiranog postupka po žene i muškarce, uključujući zakonodavstvo, politike i programe u bilo kom području i na svim nivoima. To je strategija kojom interesi i iskustva žena i muškaraca postaju sastavni deo dizajniranja, sprovođenja, nadgledanja i procene politika i programa u svim političkim, ekonomskim i društvenim sferama tako da od toga žene i muškarci imaju jednake koristi, a da se nejednakost ne ponavlja. Krajnji cilj je postizanje jednakosti rodova.”16 Cilj stavljanja rodne perspektive u prvi plan je integracija interesa jednakosti rodova u analizu i formulaciju svih politika, programa i projekata. Strategija stavljanja u prvi plan ne isključuje inicijative koje su specifično usmerene ka ženama ukoliko one promovišu jednakost rodova.17 Žene u razvoju (ŽUR)18 Aktivnost „Žena u razvoju“ (ŽUR) pokriva čitav niz pitanja i kontroverzi koje se bave unapređivanjem žena u kontekstima razvoja. Osnovna pretpostavka strategije ŽUR-a jeste da se doprinosi žena u razvoju društava nisu dovoljno cenili i da ih stoga nedovoljno priznaju oni koji su zaduženi za razvojne programe i na nacionalnom i na internacionalnom nivou. Posledica toga je da razvojni projekti nisu održivi i efikasni, jer ne uzimaju u obzir produktivnu ulogu žena. Otkako se sedamdesetih godina pojavio diskurs ŽUR-a, postoji sve veća svest o pravima žena da daju svoju vlastitu definiciju o razvoju i razvojnim ciljevima, kao i da nađu sredstva da ih postignu. Žene se više ne vide kao korisnici razvojnih procesa, nego kao neophodni učesnici. Ranih osamdesetih nova istraživanja u društvenim naukama koja su se usredsredila na odnose moći i roda dovela su do promene paradigme iz pristupa ŽUR u pristup “Rod i razvoj“ (RIR). Rod i razvoj (RIR) Pristup “Rod i razvoj“ (RIR) iznikao je iz analize društvenih odnosa između žena i muškaraca da bi se objasnilo zašto su žene i dalje nedovoljno imale koristi
16 17

Ekonomski i društveni savet, glavno zasedanje, juli 1997. Komitet za pomoć u razvoju, Vodič za jednakost žena i osnaživanje žena u saradnji u razvoju, 1998, OECD. 18 Ideje u ovom delu u velikoj su meri inspirisane radom „Od ŽUR do RIR – pojmovni pomak u diskursu žena i razvoja“ (eng. ’From WID to GAD - Conceptual Shifts in the Women and Development Discourse‘, Shahrashoub Razavi and Carol Miller), februar 1995.

181

od razvojnih procesa uprkos činjenici da su njihovi doprinosi bili priznati (pristup ŽUR). Pristupi RIR prave korelaciju između nejednakih rodnih odnosa i nejednakog pristupa prirodnim, društvenim i ekonomskim resursima. Ovaj pristup ne posmatra žene, njihove uloge, potrebe i težnje u izolaciji u odnosu na uloge, potrebe i težnje muškaraca. Odgovornosti koje se dodeljuju ženama razlikuju se od domaćinstva do domaćinstva, od zajednice do zajednice i od društva do društva, ali su sve određene u odnosu na odgovornosti muškaraca. Društveno uređenje tih odnosa između žena i muškaraca je ono što treba da bude u središtu politike RIR-a.

182

SELEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA: JEZIK I POL
Agić, Mara (1992), Termini za označavanje rodbinskih odnosa kod dece osmog razreda osnovne škole: komparativna analiza podataka dobijenih na selu i u gradu, Predškolska stvarnost, Novi Sad. Akhmanova, Olga (1980), review of B. Comrie and G. Stone (1978) in Language in Society 9,1, 138-147. Anić, Vladimir (1984), Rod i spol u srpskohrvatskom jeziku: razgraničenje, Naučni sastanak slavista u Vukove dane, 13/1, Beograd, 5‑15. Banković, Živka (1986), Govorni odnos vaspitač-dete i prihvatanje uloge pola, Filozofski fakultet, Odeljenje za pedagogiju, Beograd, diplomski rad. Berisavljević, Svetlana (1986), Jezik i pol: titule i zanimanja žene u banci, Prilozi proučavanju jezika, Filozofski fakultet, Institut za južnoslovenske jezike, Novi Sad, 22, 119‑133. Berisavljević, Svetlana (1988), Sintaksičke karakteristike upotrebe formi muškog i ženskog roda za obeležavanje zanimanja koja vrše žene, Filozofski fakultet, Institut za južnoslovenske jezike, seminarski rad. Bertoša, Mislava (2001), Jezičke promjene i feministička kritika jezika, Filozofski fakultet, Zagreb. Božičković, Dragana (1987), Jezik i pol: govorni stereotipi žene u usmenom i pismenom opštenju, Filozofski fakultet, Institut za južnoslovenske jezike, Novi Sad, diplomski rad. Cameron, Deborah (1992), Feminism and Linguistic Theory, St. Martin’s Press, New York (drugo izdanje). Čolak, Željka (1992), Analiza malih oglasa: lične vesti, Filozofski fakultet, Institut za južnoslovenske jezike, Novi Sad, diplomski rad. Dmitrijev, Petar A. (1986), O tendenciji maskulinizacije v zarubežnyh jazykah, Slavjanskaja filologija, Universitet v Leningrade, Leningrad, 5, 117‑128. Dressler, Wolfgang (1987), Feminism in morphology, Working Papers in Linguistics, Ohio State University, 35, 124-131. Dugalić, Aleksandra (2005), Odnos analize diskursa i sintakse: primeri iz pisanih medija (Dnevnik: 2004), Filozofski fakultet, Novi Sad, Odsek za srpski jezik i lingvistiku, diplomski rad. Dujović, Aleksandra (1992), Analiza malih oglasa: lične vesti, Filozofski fakultet, Institut za južnoslovenske jezike, Novi Sad, diplomski rad. Đurović, Marija (2005), Titule i zanimanja sportisktinja u dnevnim novinama ‘Politika’ i ‘Danas’, Filozofski fakultet, Odsek za srpski jezik i književnost, Novi Sad, seminarski rad. Fischman, Pamela (1978), What do couples talk about when they’re alone? D. Butturff & E. L. Epstein (ur.), Women’s language and style, Akron, OH,
183

Naš jezik. Kodrnja. development and origin. Novi Sad. Novi Sad. Marlis (ur. 2/7. Filozofski fakultet. Jelena (2005). Novi Sad. Maček. Novi Sad. Miklos at al. Titule i zanimanja žena u svakodnevnom razgovoru. Guide to Non-Sexist Language (1987). (1999) Language: A Right and Resorce: Approacing Linguistic Human Rights. Kukolj. Graovac. Ervin (1964). Hellinger. Jasenka (2008). Titule i zanimanja u razgovornom srpskom jeziku. januar-februar 2005. Henley (ur. Eurinoma i njezine zmije u: Žene zmije . CEU Press. Joksimović. Filozofski fakultet. Gospođa profesor. 184 . gender and society. Knežević. Institut za južnoslovenske jezike. Janjanin. Vesna (1989). Dragana (2005). Brisel. 11‑22. Language. MA: Newbury House. Sprachwandel und feministische Sprachpolitik: Internationale Perspektiven. 2. Guidlines on Gender Neutral language (1999). Interaction: The work women do. Univerzitet u Novom Sadu. Lakoff. B. Its nature. Institut za društvena istraživanja u Zagrebu. Alen i Žan Ševalije (2004). Klajn. Dragana (2005). referat na: 7th AILA Congress. Centar za rodne studije. Odsek za srpski jezik i lingvistiku. Goffman. North‑Holland. Dragana (2005). seminarski rad. Novi Sad. Otto (1966). Institucionalna upotreba titula žena: analiza diskursa. Jespersen. Filozofski fakultet. Language. May. ACIMSI. Novi Sad. Rowley. UNRSCO. Kolundžija.L6S Books. Kontra. Prometej. Budapest.rodna dekonstrukcija. 261‑283. Stilos. Robin (1973). Filozofski fakultet. Veliki rečnik stranih reči i izraza. Kramerae & N. Analiza diskursa dnevnih novina: titule i zanimanja žena u dnevnom listu ‚Politika‘. diplomski rad. 133‑136.). Westdeutscher Verlag. The usage of common gender nouns in Serbo‑Croatian. London (Prvo izdanje je iz 1922).) (1985). Sex and language revised: Can women’s language change the world? Journal of Pragmatics. Language and woman’s place. Jakob (1984). Dora (1984). Zagreb. American Anthropologist. Fischman. Analiza novinskog teksta: upotreba formi ženskog roda za obeležavanje zanimanja i titula žena. Odsek za srpski jezik i lingvistiku. Milan (1934). Odsek za srpski jezik i lingvistiku. Pamela (1983). Gebran. UNESCO. Opladen. George Allen & Unwin LTD. C. Rečnik simbola. Thorne. Beograd. Language in Society. 66. 202‑204. 8. 45‑80. sekcija: Jezik i pol. Ivan i Šipka Milan (2007). seminarski rad. seminarski rad. The neglected situation. diplomski rad.

Ristić. 172. Praeger Publ. Jezik i pol.). 13/1. Novi Sad – Beograd. Analiza jednog tipa novinskog teksta: upotreba naziva za zanimanja koja vrše žene registrovani u kulturnim rubrikama dnevnih listova. Odsek za srpski jezik. Institut za srpski jezik SANU. Slavisk Institut. seminarski rad. 1959 – 2006. Savić. 185 . Filozofski fakultet. Sanja (1995). Nikolić.. Perović. Principi stvaranja neologizama u srpskohrvatskom jeziku. dužnosti i titula ženskih lica. SANU. Rajić. Miroslav (2000). Ekspresivna leksika u najnovijem omladinskom žargonu i u savremenom srpskom jeziku. Svenka (1984). Melita (1994). 79-95. 1 – 17. str. Branka (1989). Svenka (1985). Beograd. (ur. Filozofski fakultet. knj. Novi Sad. Svenka (1984). diplomski rad. Sally i dr. Odsek za srpski jezik. Ekspresivna leksika u srpskom jeziku. u šest tomova. Beograd. Upotreba nomina agentis u standardnom srpskohrvatskom jeziku u seoskoj sredini u Vojvodini (selo Lipar). Kultura. Rakić. Odsek za srpski jezik. Filozofski fakultet. Nikolić. Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika. seminarski rad. Pragmatički aspekti roda nomina agentis u srpskohrvatskom /hrvatskosrpskom jeziku. Ljubiša (1982). projekat “Psiholingvistička istraživanja”. Sreten (1954/55). maj 1981. Arbeitspapirer. Titule i zanimanja žena u rečniku SANU. Leksikografija i leksikologija – zbornik radova. nova serija. Jezik i pol: termini za označavanje zanimanja koje vrše žene na fakultetu. 247-258. Beograd. New York. Filozofski fakultet. Pragmatic aspects of the gender of occupational terms in Serbo‑Croatian. januar – februar 2005. Matica srpska. Zagreb. Aarhus University. diplomski rad. seminarski rad. Novi Sad i Institut za srpski jezik SANU. Novi Sad. u: Jovan Jerković (ur. Savić. 1‑17. Matica srpska. Stana (2004). Naš jezik.McConnell-Ginet. Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika. 6/5‑6. 161-170. Filozofski fakultet. Svenka (1981). Jasmina (2005). 1967 – 1976. Institu za južnoslovenske jezike. zanimanja. Odsek za srpski jezik i lingvistiku. Savić. Meljnikov. 1. Beograd 196‑204. Institut za srpski jezik. Matica srpska. Analiza diskursa dnevnih novina: titule i zanimanja žena u dnevnom listu ‘Dnevnik’. Obratni rečnik srpskoga jezika. Naučni sastanak slavista u Vukove dane. Novković. Savić.) (1980). Beograd. Biljana (2005). 57/58. Pepić. Woman and language in literature and society. Oblici imena: zvanja. referat na: VIII kongres psihologa SFRJ: sekcija: polne razlike. Imenice koje označavaju zanimanje žene: empirijski materijal iz “Praktične žene” i “Svijeta”.

u: Žene na delu /informator/. Evidence form Serbo-Croatian. str. Sandra (2004). 1/3. 8-9. Jakšić (ur. Analiza jednog primera pisanog teksta: tekst spomenara. Katedra za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. ur. Zašto treba pisati u ženskom rodu titule i zanimanja žena?. Aleksandra (1995). 535-555. Svenka (2004). Feminističke sveske. Novi Sad.Savić. Sarajevo. Svenka (1988). Institut za sociološka istraživanja. Novi Sad. Feminističke sveske. Asocijacija za žensku inicijativu. Savić. u: Gender perspektiva u nastavi: mogućnosti i poticaji. Jedan tip analize novinskog teksta: upotreba naziva za zanimanja i titule žena. Beograd. Beograd. Svenka (1993). Olivera (1992). 221-244. Regionalni ured Sarajevo: Kulturkontakt Austrija. Savić. B. Fondacija Heinrich Boll. Jedan primer (ne)vidljivosti žene u udžbeniku. Štasni. Novi Sad. Šorović. Beograd. Žene na delu. u: Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi i prakse. Novi Sad. 65-86. Sklena.). Savić. Filozofski fakultet. Futura publikacije. Wien. 3‑4. Ka jeziku mira i tolerancije u religijskom diskursu. Filozofski fakultet. Novi Sad. Kako pisati zanimanja i titule žena. Svenka (1996). Žena sakrivena jezikom medija – kodeks neseksističke upotrebe jezika. neobjavljen rad. 30-32. Medija centar. april 1988. Odsek za srpski jezik i lingvistiku. diplomski rad. Savić. Prilozi proučavanju jezika. Savić. Svenka (1992). Šare. Beograd. 223‑226. Beograd. Svenka (2002). Beograd. Analiza diskursa. Filozofski fakultet. Gordana (1999-2001). Šunjka. Svenka (1995). Svenka (1995). Savić. Odsek za srpski jezik i lingvistiku. Jezik i rod: politički korektan govor s fokusom na seksizam u udžbenicima osnovne škole. Marina Blagojević. Filozofski fakultet. Language and sex. Filozofski fakltet. Seksizam u jeziku – politika omalovažavanja. Olivera (1992). Savić. Žene u jevanđelju po Luki: analiza narativnih postupaka. Još jedan primer (ne)vidiljivosti žena u udžbeniku. diplomski rad. Ka jeziku mira”. Nomina agentis i nomina attributiva u Rečniku srpskohrvatskog jezika. Svenka (1989). Savić. 60-68. Svenka (2002). diplomski rad. 285-296. Svenka (2004). Institut za južnoslovenske jezike. European Journal for Semiotic Studies. Analiza jednog tipa novinskog teksta: oglasi na francuskom i srpskohrvatskom jeziku “Ligne du coeur”. br. 4‑5. Savić. Savić. Novi Sad. Kako pisati za novine – jezik javne komunikacije. Institu za južnoslovenske jezike. projekat “Psiholingvistička istraživanja”. 186 . predavanje održano u Sekciji za lektore Društva za srpskohrvatski jezik i književnost Vojvodine.

odsek za srpski jezik i lingvistiku. Starozavetna žena u dijalozima biblijskog teksta. Trajkovski. Svetlana i Radenković Ljubinko (2001). Diskurs analiza tekstova o ženi u dnevnim novinama ‘Politika’. Filozofski fakultet. Mari Gudo: Kasandra. diplomski rad. Wodak.tvorac-grada. Trifković. Conversational style: Analyzing talk among friends. Cambridge: Cambridge University Press. Novi Sad. ZAKON O ZABRANI DISKRIMINACJE dostupan na adresi: http://www. Zlatko (1954/55). Filozofski fakultet. org. Herausgegeben vom Bundesministerium fur Arbeit und Soziales.puma. Filozofski fakultet. http:// www. and imagery in conversational discourse. 16.vojvodina. Drugarica direktor. Ružica (1992). semiarnski rad. Zepter Book World.com/casopis/prikazi/februar. Filozofski fakultet. Tolstoj. diplomski rad. Olivera (2004). diplomski rad. gospođa profesorica.html#01. Novi Sad. Slovenska mitologija: enciklopedijski rečnik. diplomski rad. You just din’t understand: Women and men in conversation.yu/download/35/ ZAKON O SLUŽBENOJ UPOTREBI JEZIKA I PISAMA dostupan na adresi: http://www. Svetlana (1992). Novi Sad. novembar 1992. London. Zagreb. (1987). Analiza diskursa o ženi u Novom zavetu. Novi Sad. 19-23. Ruth i dr. Institut za južnoslovenske jezike. Tannen.gov. Vujkov. Jezik. Starozavetna žena u dijalozima biblijkog teksta: kritičke opaske. Norwood. Vince. Predstava političarke u dnevnom listu “Politika”. Mrvice s antičke trpeze. gospođa profesor ili drugarica direktorica. New York.pdf 187 . Ruth ur. Beograd. Sage Pbl. Živanović. Milačić Svetlana (2001). (1997). 113‑188. Zejak. Talking voices: Repetition. Filozofski fakultet. Filozofski fakutlet. Intermedijalni simpozijum „Kritika“. Gender and Discourse. Ballantone Books. Novi Sad. Gordana (1988). Zejak. New York:Ablex.cups. 3/4.Tannen. Schriftenreihe zur socialen und beruflishen Stellung der Frau. Deborah (1984). Institut za južnoslovenske jezike. Institut za južnoslovenske jezike. Deborah (1989). Tannen. Spachliche Gleichbehandlung von Frau un Mann.rs/dokumenti/zakoni/Zakon_ sluzbenoj_upjezika_pisma. Svetlana (1992). Wodak. Deborah (1990). Olga (2004). Odsek za srpski jezk i lingvistiku. dialogue. Zanimanja i titule žena. Žižović.

Kruševac). Gospođinci). diplomirana psihološkinja. studentkinja master programa ACIMSI Centra za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu.Objavila je nekoliko knjiga posvećenih pitanju nasilja i Romkinja. redovna profesorka Psiholingvistike na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. profesorka srpske književnosti. Veronika (1965. Saradnica na edukativnim i istraživačkim projekima Ženskih studija i istraživanja u Novom Sadu. Bavi se metodikom nastave srpskog jezika i književnosti. Mitro. Novi Sad). Svenka (1940. derivatologijom i leksikologijom. Savić.Biografije saradnica Čanak. Objavila je mnogobrojne stručne i naučne radove. Gordana (1966. Jedna je od osnivačica i korodinatorka Ženskih studija i istraživanja (1997-2008) i mnogobrojnih projekata Studija. Magistrirala je odbranivši tezu Polne razlike u narativima adolescenata. Objavila 25 knjiga i preko 100 radova Štasni. 188 . Marijana (1982. apsloventkinja ACIMSI Centra za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu. Objavila je niz radova iz srpske književnosti i jezika. docentkinja na Odseku za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Jedna je od osnivačica Ženskih studija i istraživanja i saradnica na mnogobrojnim projektima. Subotica).

Gordana Štasni i Veronika Mitro 35 Treći deo Interpretacija podataka iz Registra: jedan od mogućih pristupa odrednici vračara i srodnim rečima. Marijana Čanak 133 Četvrti deo Dodaci 165 Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 166 Vodič za upotrebu rodno neutralnog jezika UNESCO. 1999.Sadržaj Prvi deo Predgovor 5 Rod i jezik. 172 Selektivna bibliografija: jezik i pol 183 Biografije saradnica 188 189 . Svenka Savić Drugi deo Registar imenovanja žena.

190 .

Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске. .163.]. Савић. Свенка a) Српски језик . Нови Сад 811. .CIP .522 ROD i jezik / priredile Svenka Savić .SR-ID 240107271 191 ..Женски род COBISS.Bibliografija.000. 2009 (Novi Sad : Futura publikacije).Именице .189 str.. Novi Sad : Ženske studije i istraživanja : Futura publikacije.41’366. . ISBN 978-86-7188-111-1 1. 24 cm Tiraž 1. [et al.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful