You are on page 1of 23

SEMINARSKI RAD

:

Istorija matematike kroz razvoj broja π

-1-

UVOD

Najverovatnije da ni jedan simbol u matematici nije izazvao toliko znatiželje i čuđenja kao broj π Grcko slovo π koristi se u matematici kao simbol kojim obelezavamo odnos izmedju obima kruga i njegovog precnika. Ako pogledamo unazad kroz vekove tesko je odrediti granicu od koje počinje pominjanje ove konstante. !injenica da je odnos obima kruga i prečnika kruga konstantan bila je poznata toliko dugo da je to nemogu"e pratiti. #edjutim jedno je sigurno toliko angazovanja truda enrgije i volje gotovo da nijedan matematicki $problem% &izum' nije izmamio iz ljudi. (vom $misterijom% bavili su se svi ve"i umovi ona je učestvovala u izgradnji istorije matematike od vremena stari) Grka i pre pa sve do danasnji) dana kada je pojava računara bacila u senu mnoge druge matematičke nedoumice. *riča o broju π pokazala se kao najpro+esionalnija najozbiljnija strana matematike. ,znenađuje izrazito velik broj potvrdjeni) matematicki) veličina koje su direktno ili indirektno povezane sa ovim brojem. -ako je vremenom π postao deo ljudske kulture i obrazovane mo"i. .reme o kome govorimo meri se sa preko /0 111 godina. Ako poku2amo da pratimo izračunavanje ovog broja kroz vreme ustvari "emo se baviti istorijom matematike.(n "e nas provesti kroz geometriju, analizu, numeričku analizu, algebru i teoriju brojeva. .ekovima su matematičari poku2avali da tačno do poslednje decimale izračunaju broj π. 3ada znamo da taj broj ne moze $tačno% da se izračuna i to ne zbog nemogu"nosti dana2nji) računara ve" zbog posebne osobine ovog broja. Ali ipak $trka za njegovim decimalama% se nastavlja čak iako je poznato da sa relativno malo decimala mozemo izračunati obime gigantski) krugova npr. poluprečnika udaljenost 4emlja-3unce., pored novi) saznanja o ovom broju koja su razotkrila sve njegove tajne senka zaborava nije ga prekrila. 5akle π jos uvek pleni svojom snagom i kao da prkosi ljudima i vremenu.

BROJ π KRO V!KOV!
6I sali more, "eset lakata o" je"ne ivi#e "o "ruge$ to je bilo sa svi% strana oko njega, i njegova visina je bila &et lakata$ a unaokolo mu bjese '( lakata.”(I Car 7. 23)

-/-

? @ A)mesovom papirusu za π je izračunata približna vrednost sa gre2kom na drugoj decimaliD ≈ 3.gipatu u kome su potrebe navodnjavanja i organizovane poljoprivredne proizvodnje bili najve"i podsticaj za razvoj matematike iz sačuvani) papirusa saznajemo da su imali razvijene sisteme za računanja i odgovaraju"u simboliku i da su vesto baratali sa razlomcima. A)mes je napisaoD 6 (duzmite 1<9 prečnika a nad ostatkom konstrui2ite kvadrat on "e imati istu povr2inu kao krug.1>. *isao ga je pisar )%mes ali on nije bio i autor ovog matematičkog spisa . 5odu2e u odbranu 3olomonovim zanatlijama treba primetiti da su pojedini predmeti koji su opisani bili takvog oblika da veliki stepen geometrijske preciznosti nije bio mogu" niti neop)odan. Na listi detaljni) opisa velikog )rama 3olomona izgrađenog oko 901 godine pre nove ere takođe se pojavljuje π:8.1>/ . @ .1/0 i √11: 8. Najranije vrednosti π uklju"uju"i 6biblijsku? vrednost 8 su skoro sigurno dobijene putem merenja.gip"ani i #esopotamci vec znali da π ima vrednost od /0<=:8. Najpoznatiji sacuvani papirus takozvani A)ind papBrus odnosno $Aindov papirus% &prikazan na +otogra+iji' koji potiče iz otprilike 1>01 godine pre nove ere pokazuje da su . -8- . -o naravno nije sasvim tačna vrednost i nije čak ni mnogo tačna za vreme u kom je zapisana jer su u to vreme .1605 A)mes je za sobom ostavio svitak dug oko 0 metara koji predstavlja najstariju matematičku raspravu pronađenu do danas.(vo su manje poznati sti)ovi citirani iz 7iblije na osnovu koji) jasno možemo videti da se za vrednost π uzima broj 8.gip"ani prilikom računanja povr2ina i zapremina obli) +igura koristili za broj π aproksimaciju C&=<9'/:8.

*apirus je otkriven u 19. dokazu ukazuje na postojanje broja π odnosno kazeD 6Odnos kuržnog obima i kuržnog prečnika isti je kod svih krugova.irakuze &/=I-/1/ pre n.1C1= dakle gre2ku od 1.. godine pne.e.ndije. Ako uzmemo aritmrticku sredinu njegovi) dveju granica dobi"emo 8. 7ra)magupta je dao √11 2to je jednako 8 1>//IIJ 5o te vrednosti je do2ao upisuju"i i opisuju"i u krug precnika 1 pravilne poligone koji imaju 1/ /C C= i 9> stranica i zakljucio je da kako bi se broj stranica pove"avao tako bi se obim priblizavao √11.'.(vaj spis preuzima stariji papirus pisan oko /111. (bim poslednjeg je √9. n. !u#li" o* )le+an"ria &rođen je oko 8/0 godine pre nove ere a umro je oko />0 godine p. *olaze"i od strane upisanog pravilnog sestougaonika on je na2ao strane poligona od 1/ /C C= 9> 19/ i 8=C strane.1C1>. *rve teoretske kalkulacije po svoj prilici napravio je )r%ime" sa .? #i pretpostavljamo da je on znao da je π ve"e od 8 i manje od C ali to nije eksplicitno naveo.1<=F1<&=E/9'G1<&=E/9E>'F1<&=E/9E>EE''/:1=E98-/E√/':8 1=== *omenimo rezultate koje su dobili matematičari iz . 6dužina bez 2irine?. (n u svom K.j.=>9C odakle je dobijena navedena aproksimacija. u Aleksandriji . veku u )ramu u kom je sa)ranjen Aamzes 3taroindijsko delo 63alvasutri? izlaže matematička pravila do koji) se do2lo u to vreme. (n je pokazao da ako je a strana pravilnog poligona od n strana upisanog u krug jediničnog precnika i b strana pravilnog poligona od /n strana upisanog u isti krug tada je b/:1</-&1</'E&1-a/' H. *re nego iznesemo kako je Ar)imed do2ao do svog računa primeti"emo da je starim Grcima bilo poznato da se pove"avaju"i broj stranica upisani) i opisani) mnogouglova u i oko datog kruga i izračunavanjem nji)ovi) obima dobijamo vrednosti koje se $priblizavaju% vrednosti obima kruga sa donje odnosno gornje strane. -C- . -u se nalaze neke interesantne aproksimacije pomo"u osnovni) razlomaka kao 2to je& u na2oj simbolici'D π:CE&1.111/. (n je dobio priblizno da je //8<I1 L π L //<I .gipat' čuveni osnivač Aleksandrijske 2kole govorio je za krug da je to linija t. 7aud)ajana je uzeo C9<1> kao vrednost π a Ariab)ata &oko 081 godine' >/=8/</1111 2to je jednako 8.e. Ar)imed je jo2 znao ono 2to mnogi ljudi iz tog vremena nisu da π nije jednako //<I i nije imao dileme da treba otkriti pravu vrednost.

Moriste"i trigonometrijsku notaciju mozemo videti da su nam poluobimi dati sa an : M tg&π<M' bn : M sin&π<M' gde je M : 8 E/n-1. . .(vako je glasio Ar)imedov argument &dokaz'D *osmatrajmo krug poluprecnika 1 u koji "emo upisati pravilan poligon sa 8E/n-1 stranica sa poluobimom bn i opisani poligon sa 8E/n-1 stranica sa poluobimom an..+ekat ove procedure je bio +ormiranje jednog rastu"eg niza b1 b/ b8 .. ..sto tako imamo da je anF1 : /M tg&π</M' bnF1 : /M sin&π</M' i uz vrlo jednostavan trigonometrijski račun mozemo pokazati da jeD &1' &/' .. / . anF1bn : &bnF1' . . Njegov zakljucak je bio b> L πL a>. &1<an F 1<bn' : /<anF1 Ar)imed je počeo od a1 : 8 tan&π<8' : 88 i b1 : 8 sin&π<8' : 88</ računao je a/ koriste"i &1' onda b/ koriste"i &/' zatim a8 koriste"i &1' potom b8 koriste"i &/' i tako sve dok nije izračunao a> i b>. . . 3lučaj kad je n:/ nalazi se na +otogra+iji sa desne strane. -0- . i jednog opadaju"eg a1 a/ a8 . s tim 2to je za oba niza granica&limes' π.

1C109/I Pantastičan rezultat za koji bi bilo lepo da imamo vi2e detalja ali -su Q)%ung Q)i-eva knjiga koju je napisao njegov sin je izgubljena. 3l.1C109/>LπL8. (n je takodje dokazao 8.vrope do Azije kroz milenijume. *rema njegovoj želji na nadgrobnoj ploči su mu urezana dva geometrijska tela lopta i valjak. Na osnovu -su Q)%ung Q)i-eva razlomka zasnovana A 1<= 7 5 I<= Q . na QG i konstruisemo duz 7. (vaj razlomak je vrlo zgodan za pamcž"enjeD dovoljno je napisati po dva puta prva tri neparna broja 1 1 8 8 0 0 zatim uzeti poslednja tri za brojiilac i prva tri za imenilac.z tacke 5 na duži 7G izabrane tako da je 5G:1</ spustimo normalu 5. Ar)imed je zaslužan za prve dve decimale broja pi koje verovatno svi znajuD π .eoma je vazno naglasiti da je koris"enje trigonometrije ovde vrlo neistorijski naime Ar)imed nije imao pomo" algebarski) i trigonometrijski) notacija i morao je da izvede &1' i &/' čistim geometrijskim sredstvima. Nije lako poverovati da je do tog rezultata do2ao crtanjem dijagrama u krupnoj razmeri. (n je dao racionalnu aproksimaciju 800<118 za π koja je tačna do > decimalni) mesta. P G 1</ je sledeca geometrijska konstrukcijaD Nacrtajmo četvrtinu kruga jediničnog poluprečnika i na duži AQ postavimo tačku 7 tako da je A7:1<= 7Q:I<=..1C11/C L π L 8. 5akle bilo je poprilično izvanredan podvig i za divljenje je ma2ta uma koji je sproveo ovaj račun i uopste nije za čudjenje da se on zaustavio na poligonu sa 9> stranica ve" se treba zapitati kako je dospeo tako daleko.Geometrijska konstrukcija ->- ../ *rimeti"emo kako se zaraza zvana π protezala od . (sim toga on čak nije imao pomo" ni od danasnje notacije putem decimalni) brojeva tako da računanje a> i b> iz &1' i &/' bio je bez sumnje totalno netrivijalan zadatak.1C/I1C 5va veka kasnije taj račun je popravio 0su 1%2ung 1%i& rodjen je C81 godine a umro je 011 godine'.@ Mini pisac sačuvani) komentara 69 knjiga? Niu Oui na2ao je pomo"u upisani) i opisani) mnogouglova da je 8.. 7io je kineski matematičar i astronom.'. .

al jabar2 koja se javlja kao naslov jedne njegove knjige preteča danasnje reci .gipat.avilonci a koji je i do danas opstao u upotrebi pri izražavanju vremena i merenju uglova'. Ala) zna za bolje. )bu Ja7*ar 8u%amma" ibn 8usa )l9K%:arizmi rodđen je oko I=1 godine u 7ag dadu&danasnji . (stace zapam"en po tome sto je slučajno dao svoje ime algoritmu dok je reč .? <%i4at% al9Din Jams%i" 8as7u" al9Kas%i je rođen oko 18=1 u Masanu .zmeđu ostali) svoji) brilijantni) izuma dobio je koristeci tetivu kruga i opisani 8>1-ugao pribliznu vrednost za π π: 81=%81%%:8F=<>1F81<8>11:8 1I<1/1 : 8.. 1lau"ius 3tolem4 rođen je oko =0 godine u .elikom zborniku? jednom od najve"i) dela rimskog aleksandrijskog perioda koji je jo2 poznatiji pod arapiziranim nazivom 5)lmagest6.giptu a umro je oko 1>0 godine u Aleksandriji .algebra2. -o je najbrži i najlak2i nacin. Ako njegov račun prevedemo na dana2nji dekadni sistem zapisa brojeva vidimo da je vrednost π bila izrazena sa 1> decimalni) mesta.-o je bilo dostignu"e daleko ispred svega 2to je do tad postignuto čak i u usporedbi sa antičkim Grcima&Ar)imed' ili u odnosu na -I- .rak' a umro je oko =01.ran a umro je // juna 1C/9 u 3amarkandu &dana2nji @zbekistan'. #ože se pokazati da je PG:1><118 ili 1 1C109/9J Mako je 880<118: 8F 1><118 ako na trostruku vrednost poluprečnika kruga dodamo duž PG dobi"emo duž čija se dužina razlikuje od π za manje od milionitog dela. @ $algebri% ovog starog arapskog matematičara o izračunavanju obima kruga čitamo ove redoveD 6Najbolji način je da se prečnik pomnoži sa 8 1<I.1C1>I (vu vrednost objavio je u svom 6.@ julu 1C/C godine on je objavio 6Aaspravu o obimu kruga? rad u kome je izračunao /π do devet decimala u sistemu brojeva čija je osnova >1 &sistemu koji su za zapis brojeva koristili stari .broja π na > decimala Na kraju povucimo duž 5P paralelno sa 7. .

Nakon ovoga on objavljuje knjigu 6 Supplementum geometriae” &1098' u kojoj se bavi opisom ova tri klasicna matematicka $problema% ali i pokazuje konstrukciju tangente u svakoj tacki Ar)imedove spirale.endeu Prancuska a umro je 18 decembra 1>18 u *arizu.zrazen u na2oj simbolici ovaj proizvod izgleda ovakoD /<π:cos&π<C'Ecos&π<='Ecos&π<1>'Ecos&π<8/' )"riaan van Roomen rodjen je /9 septembra 10>1 u Nouvainu 7elgija a umro je C maja 1>01 u #ainzu Nemačka. -akođe u ovoj knjizi on je izračunao π do 11 decimale koriste"i poligon sa >E/1> : 898/1> stranica. 4a nas je zanimljiv problem kvadrature kruge koji se ne moze resiti samo jednim lenjirom i 2estarom premda je zaista te2ko pokazati da tre"e ne postoji i nemogu"nost je konacno dokazana tek 1==/ godine. . -akođe važno je napomenuti da je tek nakon /11 godina Nudolp) van Qeulen uspeo da nadvisi al-Mas)i-a brizljivim računom sa /1 decimala. =ran>ois Vi?te rođen je 10C1 u dana2njem .. *roveo je ve"i deo svog života ra.iRte je pokazao da su $dokazi% koji su objavljeni ranije u toku te godine bili pogre2ni. (n je takođe predstavio π u vidu beskonačnog proizvoda to je kako je danas poznato najranije predstavljanje broja π kao beskonacčog.. Sedan od njegovi) najinpresivniji) rezultata bio je izračunavanje broja π sa 1> decimalni) mesta. .ako nikad nije bio pro+esionalni matematicar on je ipak $očitao lekciju $ matematčarima. Aoomen-ovo interesovanje za π bilo je direktna posledica njegovog prijateljstva sa Nudolp) van Qeulen-om.. *ostao je slavan zbog njegovog izračunavanja broja π sa 80 decimalni) mesta do koga je do2ao koriste"i poligon sa />/ stranica. *oznato je da je u Nemackoj broj π dugo zvan @u"ol*ov broj upravo njemu u čast.'<&/E/ECECE>E>E . Mao jedan od prvi) e+ekata ovog ponovnog buđnja jeste svakako pojavljivanje matematicke +ormule za π. Sedna od najraniji) bila je Tallis-ova +ormula kojom je on utvrdio da se broj π moze približno predstaviti pomo"u beskrajnog proizvoda /<π : &1E8E8E0E0EIE. @u"ol&% van 1eulen rođen je /= januara 10C1 godine u Oilds)eimu Nemačka a umro je 81 decembra 1>11 u Nejdenu Oolandija. . .vropska renesansa dovodi do novog pogleda na ceo novi matematiči svet.' -=- . Aec je o tri klasicna matematička $problema% kojima su se ljudi bavili vekovima.Mineze &-su Q)%ung Q)i'.. *eter%s Q)urc) u Najdenu. . -ako se tokom 109/ godine on bavio problemima tada2nji) tvrdnji da se može izvr2iti kvadratura kruga podela ugla na tri dela i konstrukcija kocke duplo ve"e zapremine u odnosu na datu kori2"enjem samo lenjira i 2estara. (n je to uradio 1098 godine koriste"i /81 -stranicni poligon.unaju"i π i zato ne čudi istorijski podatak da je 80 decimala broja π ugravirano na njegovoj nadgrobnoj ploči u crkvi 3t.

Tallis je bio prvi matematičar kome je uspelo da algebra preraste u analizu (tkrio metod računanja vrednosti π pronalaze"i povr2inu kvadranta kruga.. Njegovi engleski prijatelji pričali su mu o #erkatorovoj kvadraturi )iperbole. @ svojoj knjizi6Aritmetika beskonacni) veličina &Arithmetica infinitorum) &1>0>' između ostalog objavio gore pomenutu +ormulu za broj π. Na slici je obojena sivom bojom oblast na kojoj je Tallis radio @ modernom matematičkom izražavanju ono na čemu je Tallis radio bi izgledalo ovakoD ∫ 1 1 1 − x / ∂x = π C 5akle Tallis je kori2"enjem indukcije i interpolacije do2ao do onoga 2to je poznato pod π / ⋅ / ⋅ C ⋅ C ⋅ > ⋅ > ⋅=⋅= nazivomD Walliso a !or"#la = .Jo%n Aallis je rođen/8 novembra 1>1> godine u As)ordu Ment u .jedan od ključeva koji je poslužio Njutnu pri pronalasku di+erencijalnog računa.F' H . Nalaze"i tu povr2inu može se do"i do vrednosti π.FI 9 .ngleskoj a umro je /= oktobra 1I18 u (ks+ordu. *o++!ri%. Wil-%l" o' $%i&'i( rođen je 1 jula 1>C> u Najpcigu Nemacka a umro je 1C novembra 1I1> u Oanoveru Nemačka. 9 . (vaj pro+esor geometrije na (ks+ordu u svojoj knjizi počinje da primenjuje umesto antičke geometrije 6novu? antimetiku &algebru'.Neka svedočenja govore da je sličan metod kori2"en u Sapanu krajem 1I veka. Na temelju toga Neibniz je prona2ao metodu beskonačni) redova koju je razvio. (va +ormula nije -9- .Sedan od njegovi) pronalazaka je kao 2to smo ve" napomenuli i +ormula &E'.FJ H ..π F/ G . Tallisova +ormula je neobična po / 1⋅ 8 ⋅ 8 ⋅ 0 ⋅ 0 ⋅ I ⋅ I ⋅ 9 tome 2to je prva predstavila π kao beskonačan broj a pri tom ne koristiv2i iracionalne brojeve kao kvadrtni koren.. Sedna od najpoznatiji) +ormula za broj π takođe je deo evropske renesanse a glasi BCDE.Mvadrant kao deo kruga ima povr2inu od π<C. (va +ormula se često pripisuje $%i&'i()# mada je neki pripisuju i 2kotskom matematičaru Sames GregorB.

?Na taj način je uveo nizove u izračunavanje broja π.V8<8 F V0<0 ...1<&8E8' F 1<&0E8E8' . Sos bolja ideja je koristiti +ormulu &C' . ..11110:1</1111 a to znači da nam je potrebno 11111 članova niza. .1<I F .Aadio je kao bibliotekar u @niverzitetskoj biblioteci. niz koji konvergira mnogo brže. tg-1 V : V . (be ove +ormule Tallis-ova i nazovimo je Neibniz G GregorB-va dramatično su i zadivljujuce otkri"e posto su s jedne strane kompletno aritmetičke u svom karakteru dok je poznato da π potiče iz geometrije. π<C : tg-1&1</' F tg-1&1<8' i onda računati dva niza koji se dobijaju ako u &8' V zamenimo u prvom slučaju sa 1</ i u drugom slučaju sa 1<8. -ako koriste"i činjenicu da je tg-1&1<√8' : π<> dobijamo π<> : &1<√8'&1 . *otrebno je re"i da je par ljudi bilo dovoljno lucidno da odvoje beskrajno mnogo vremena i priu2te ovaj dosadan i u potpunosti beskoristan račun.dinburgu Ukotska. Godine 1I1> #asin je prona2ao +ormuluD &0' . .π <C : C tg-1&1<0' . 3a ovakvom +ormulom ostaje jo2 samo jedna pote2koca u izračunavanju π a to je savr2eno dosadan proces računanja. &-1L V L 1' u kome se prvi niz dobija kao rezultat ako stavimo V:1. @ GregorB -vim nizovima na primer da bismo dobili četiri decimalna mesta tačno izračunata potrebna nam je gre2ka manja od 1.. @skoro uviđamo vrlo brzu konvergenciju ustvari mi mozemo postaviti +ormulu koja bi glasila otprilike ovako π<C : tg-1&1<a' F tg-1&1<b' za a i b veliko. Njegov niz za arc tg V ϕ: tgϕ-&1<8'Etg8ϕF&1<0'Etg0ϕ otkriven 1>I1 godine daje za V:1 π<C : 1 .. 5eseti član je 1<&19E89√8' koji je manji od 1. @zgred GregorB je pokazao uop2teniji rezultat &8' .tg-1&1</89' @ stvari ova +ormula i nije tako te2ka za dokazivanje ako poznajete dokaz +ormule &C' onda ovde nema neki) ve"i) pote2koca oko &0'.@ svom radu? Geometrijski radovi 6ukazao je na činjenicu 62ta možemo izračunati.1<&IE8E8E8' F ..11 - . .ngleskoj umro je 1==/ godine u 5ur)amu .. .1<8 F 1<0 . 3misliti to je svakako sasvim druga stvar. Sedan od nji) englez Ailliam . 3a tačke gledi2ta računanja vrednosti π uzgred nema nikakve koristi od ovi) +ormula.%anks &rodjen /0 januara 1=1/ godine u Nort)umberland-u u . (ne pokazuju iznenađuju"i rezultat koji beskonačan proces moze da dostigne i deo su puta koji vodi do bogastava i izobilja moderne matematike.. .11110 i tako mi imamo najmanje C decimalna mesta korektno izračunata nakon samo 9 članova niza. James <regor4 rođen je novembra 1>8= u Aberdenu Ukotska a umro je oktobra 1>I0 u .praktičan način izračunavanja vrednosti π &8 1C109/>J' ali je upadljiva jednostavna veza izmedju π i svi) neparni) brojeva.

Njegovi glavni radovi bili su iz oblasti analize i geometrije..els a umro je 8 jula 1IC9 u Nondonu' 1I1> kada je on koristio 8. *roblem kvadrature kruga jedan od tri klasična problema grčke matematike vekovima je privlačio interesovanje mnogobrojni) $matematičara%. @stvari ovaj rezultat do kog je do2ao Nindemann pokazao je da 6kvadratura kruga? klasični matematicki problem postavljen jo2 za vreme anticke Grčke nije mogu"a. (n je izračunao π do 18> decimale. Nindemann svoj rad objavljuje u časopisu 6 Über die ahl π” &1==/'.%"a'' rođen je 1/ aprila 1=0/ u Oanoveru dana2nja Nemačka a umro je > marta 1989 u #in)enu Nemačka.uler&10 aprila 1I1I 7asel Uvajcarska-1= septembra 1I=8 3ankt *etesburg Ausija' je pri)vatio ovaj simbol 1I8I i ubrzo to je postao standardni način zapisa. . *rvi koji je koristio π sa njegovim sada2njim značenjem bio je . 3)anks je dostigao besmrtnost zbog veoma čudnog razloga koji "emo sada objasniti. 3voju slavu postigao je dokazom da je π transcedentalan.%r. 3voj rad objavljuje 1I=9 godine. (n je to pomenuo u svojoj knjizi 63kup paradoksa? 1=I/ godine i radoznala javnost je na nju podse"ana do 19C0 godine kada je Perguson otkrio da je 3)anks napravio gre2ku na 0/= mestu nakon čega su sve njegove decimale bile pogre2ne. (sta"e zapam"eno u istoriji matematike da se taj rekord održao 01 godina.ngleska' koristio je #a2inovu +ormulu da izračuna π do I1I decimalnog mesta i objavio je rezultate svog mnogogodisnjeg rada 1=18 godine.!ak je broj &netačni)' dokaza kvadrature kruga postao toliko veliki da je 1II0 *ariska Akademija smatrala da je neop)odno doneti rezoluciju po kojoj ne"e pregledati vi2e nijedno resenje. A za2to ba2 π W . <eorg =rei%err von Vega rođen je /8 marta 1I0C u 4agorici kraj Njubljane &3lovenija' a umro je /> septembra 1=1/ u 7eču &Austrija'.el2ki matematičar Tilliam Sones &rođen 1>I0 .rlo brzo posle 3)anks-ovog računa čudna statistička zanimljivost prime"ena je od strane 5e #organ koji je prona2ao da u poslednjim od ti) I1I decimala postoji čudan nedostatak sedmica. o' $i'. -reba da kažemo ne2to i o poreklu zapisa π . Carl $o#is .11 - .1C109 J: π. @ ovom i svim kasnijim kompjuterskim računanjima broj sedam ne razlikuje se mnogo od očekivanog i zaista doslednost decimala je do sad pro2la sve statisticke testove slucajnosti. GregorB 5avid &1>9I' je koristio π<r za odnos obima kruga i njegovog prečnika. 19C9 upotrebljen je kompjuter da izračuna π do /111 mesta. (ug)tred je 1>CI koristio simbol d<π za odnos prečnika kruga i obima kruga.i'a'. 1=I8D 3)anks izračunava I1I mesta od koji) je 0/I tačno 3)anks je znao da je π iracionalan broj posto je to dokazao 1I>1 Nambert. . @brzo nakon 3)anksovog računa pokazano je od strane Nindemann-a da π je transcedentalan odnosno π nije re2enje nijedne polinomske jednakosti sa celim koe+icijentima.

1C1> 8.e. /01 p.4ato 2to je to početno slovo grčke reči πKLMNOLKMP 2to znači obod! a matematički obim &dužina' kružne linije .a+#" /111 p.1C109/>080=9I98/8=C> 8.1C1= 8.1>1C0 &: C&=<9'/' 8.1C109/9 8.1C1> &:>/=8/</111' 8.%0.1C109/>080=9I98/ .1C109/>080=9I98/8=C>/>C88=8/I901/9 8.1C109/>0809 8.1/ - .1C1=1= 8.1C109/>080=9I98 8.1C1>> 8. 181 101 /01 />8 C=1 C99 >C1 =11 1//1 1C11 1C81 10I8 1098 1098 109> 109> 1>>0 .n. /1 p.100000 &:1C/<C0' 8.e.1C109/>08> 8.1>// &: 11' 8. "%s+a 1 8 1 1 8 1 0 I C 1 C 8 11 1C > 9 10 /1 80 1> 1o"%'+ar 8.an Qeulen .1/0 &: /0<=' 8.1C109/>080=9I9 8.1>// &: 11' 8.n.1C109/9/1 &: 800<118' 8.e. QronoloRki &rikaz računanja broja π "a+%"a+i/ar 1 / 8 C 0 > I = 9 1 1 1 1 1 / 1 8 1 C 1 0 1 > 1 I 1 = 1 9 / 1 A)ind papBrus Arc)imedes .itruvius Q)ang Oong *tolemB Tang Pan Niu Oui -su Q)Xung Q)i ArBab)ata 7ra)magupta Al-M)Yarizmi Pibonacci #ad)ava Al-Mas)i (t)o .an Qeulen NeYton .n.iRte Aomanus .1C109 8.

0I V! )S! ) BROJ π @pozna"emo se sa jednom zanimljivom statističkom neobicnos"u o računanju broja π koja se zove 7u++on-ov eksperiment sa $iglama%. problem igle za koji su se mnogi interesovali po2to je pružao mogu"nost da se eksperimentalno odredi vrednost broja π na taj način sto se igla baca na ravan koja je pokrivena paralelnim i podjednako udaljenim pravama broje"i koliko puta igla padne tako da seče neku od ti) pravi). .3!RI8!S0 I DRU<! )SI8@JIVO. Negenda kaze da je on prvo bacao parči"e +rancuskog )leba sa svog ramena na popločani pod i brojao je broj slučajeva kada bi parče palo na liniju između ploča.18 - ./ 1 / / / 8 / C / 0 / > / I / = / 9 8 1 8 1 8 / 8 8 8 C 8 0 3)arp 3eki MoYa Mamata #ac)in 5e NagnB -akebe #atsunaga von . Georges Nouis Neclerc Qomte de 7u++on &rodjen je I septembra umro je 1> aprila 1I== u *arizu Prancuska' direktor *ariskog kraljevskog vrta osta"e dakle upam"en po svom eksperimentu .ega Aut)er+ord 3trassnitzkB 5ase Qlausen Ne)mann Aut)er+ord 3)anks Perguson 1>99 1I11 1I81 1I1> 1I19 1I/8 1I89 1I9C 1=/C 1=CC 1=CI 1=08 1=08 1=IC 19C> I1 11 /0 111 1/I C1 01 1C1 /1= /11 /C= />1 CC1 I1I >/1 samo 0/I tačno samo 18> tačno samo 10/ tačno samo 11/ tačno BU==OS9OV !K. Masnije nastaje eksperiment tzv.

a</ k</ 51 1 π b.scrtajmo na podu sobe niz paralelni) duzi tako da međusobno rastojanje ti) duži bude jednako dužine igle. (značimo sa V rastojanje tačke Q do najbliže prave i sa α ugao koji igla zaklapa sa +amilijom paralelni) pravi).. 5a bismo re2ili ovaj problem koji pripada oblasti geometrijske verovatno"e posluži"emo se slikom &a'.erovatno"a da ce igla duzine kLa gde je a rastojanje između dve paralelne prave pasti tako da seče neku od pravi) je /k<πa. Neka je Q sredi2te igle. 5 α . -acka & α V' može se nalaziti u pravougaoniku .1C - . Na slici je dato kako izgleda to nasumično bacanje igle k</ a Q k</ V α a.Ne pomeraju"i se izvodimo nasumično ispu2tanje igle na pod.(dnos broja igala koje ne seku paralelne duži i one koje seku paralelne duzi je π</.

Njegova procena rezultata za π bila je na taj način data sa / V 1. Ako se eksperiment ponovi v2se stotina puta odnos povoljni) is)oda m &t. . Naime zbog neizbežni) gre2aka pri merenju dužina a i d &makar to bio i )iljaditi deo milimetra' neidealnosti povr2ine na koju se baca igla razni) uticaja okoline i nemogu"nosti da se u potpunosti očuva isti kompleks uslova u toku čitavog ogleda veoma je te2ko očekivati gre2ku manju od 1.10 - . preseka igle i prave' i ukupnog broja eksperimenata n daje vrednost koja je priblizno jednaka gornjem razlomku t.5:Z&α V'[ 1L α Lπ ∧ 1L VL a</\ 5a bi igla sekla jednu od pravi) tačaka &α V' mora se nalaziti u oblasti 51: Z&α V'[ 1LVL&k</'Esin α ∧ 1LαLπ\ -razena verovatno"a π jednaka je količniku povr2ina oblasti 51 i 5 &kao sto slika &b' pokazuje'.N.1C/=.j. (vaj eksperiment izazvao je mnogobrojne diskusije među matematičarima koje su pomogle u razumevanju verovatno"e. Sedan broj matematičara je poku2ao da izračuna π bacajuci $igle%. (n naravno nije bio ozbiljan] . So2 vise name2taju"i eksperiment Gridgeman u članku kojim se ismevao Nazzerini-u i ostalima na2alio se korist"ci igle brižljivo birane duzine k:1. Godine 1=01 Vol* je izv2sio 0111 bacanja i dobio vrednost 8. *ovodom ovog poslednjeg rezultata A.109>. @ ovom radu 4ajdel je pokazao da je gre2ka pri eksperimentalnom određivanju broja π srazmerna reciprocnoj vrednosti korena iz broja eksperimenata.1C109/9 2to se sasvim slucajno poklapa sa vrednos"u koju je pronasao -su Qung Qi.I=0I <π : 1</ odakle je on dobio krajnje po)valnu vrednost za π:8. Mendall i #oran komentarisali su da bi bilo bolje da odsečemo veliki krug od drveta i uzmemo metar da bismo prona2li obim kruga i njegov prečnik. (davde je π≅&n<m'E&/k<a'.mit &1=00' je na2ao 8. 0 19=8' napisao članak pod naslovom "Obmana ili $abluda” u kome je izrazio sumnju u Nazzerini-ev rezultat. Najspektakularniji rezultat dobio je @azzerini &1911' kada je bacio 8C1=1 i dobio da je π:800<118 : 8. (vaj rezultat je sumnjivo dobar i igra je prekinuta kod neobičnog broja bacanja. (ve povr2ine su jednake 35:aπ</ i 351: 1∫π &k</'Esin α dα: &M</'Ecos α<1π:k -e je p: 351< 35: /k<πa.111. /k<πa≅m<n.4ajdel je u popularnom časopisu 3ovjetske Akademije nauka "#vant” &br.1C19 &11/1 eksperimenata'. *rema ovom 6zakonu 1<√n? da bi dobio vrednost broja π navedenu gore Nazzerini bi morao da vr2i eksperimente citavi) C 111 111 godina] Ken"all i 8oran komentarisali su da se dobar rezultat postiže ako se zaustavi eksperiment u odgovaraju"em momentu.1008 &8/1C eksperimenta' =oks&1=9C' je dobio 8. Ali ako se unapred odredi broj bacanja onda to nije nimalo podesan način izracuvanja broja π.I=0I &a:1' bacaju"i i) dvaput i pogadjaju"i liniju jedanput.j. 7u++on tvrdi da se na taj način bez ikakvi) predstava o geometriji pa cak i o krugu moze odrediti broj π ako se bacanje igle strpljivo ponavlja mnogo puta.

ngleskoj' odma) je replicirao 7ieberbac)u u objavljenom članku o posledicama ove ne-nemacke de+inicije πD 6 . @ @3A vrednost π izrodila je vatrenu političku debatu. Mad bismo zaželeli da na primer izračunamo obim 4emljinog ekvatora s tacnos"u do 1 cm pod pretpostavkom da znamo tačnu dužnu njegovog prečnika onda bi nam za to bilo potpuno dovoljno da broj π uzmemo na svega devet decimala. (va u najmanju ruku akademska rasprava dovela je do otpu2anja Nandau sa katedre u G^ttingen-u.ngleza i mnogo Nemaca koji kažemo neke stvari tokom rata koje jedva da ozbiljno mislimo i sada nam je žao kada i) se setimo.ndiane pokazao je malo vi2e razuma i odlozio je na neodređeno usvajanje ovog ukaza. Ako pak uzmemo dvaput vi2e decimala &tj. 4abrinuti zbog svoje sopstvene pozicije iz stra) od zaostajanja za nadolazecom bujicom gluposti odlučujemo se da po svaku cenu ne budemo prevaziđeni sve ovo mogu biti prirodni ali ne i naročito )erojski izgovori. Nandau je de+inisao π u svom udzbeniku objavljenom u G^ttingen-u te godine metodom koja je danas jedva upotrebljiva odnosno rekav2ida je π</ vrednost V između1 i / za koju cos V nestaje. 1=' mozemo da izračunamo obim kruga čiji je poluprečnik jednak odstojanju 4emlje od 3unca i to s greskom koja nije ve"a od 1 1111 mm &tj.Gotovo je potpuno neverovatno da je de+inicija π koris"ena kao jedan od izgovora za rasisticki napad 198C na eminentnog matematicara .ndiani godine 1=9I *redstavnički dom blagonaklono gleda&dopu2ta' predlog zakona od strane delegata koji i) upoznaje sa novom matematičkom istinom. @ državi .? 3enat .ma mnogo nas mnogo . Aeputacija pro+esora 7ieberbac)Ga ne dopu2ta takva obja2njenja njegovi) izjava i pronalazim da on zaista veruje da je to istina. 6Ako bude pri)va"eno od strane op2teg sabora drzave . Moja je 111 puta manja od debljine dlake'. Njudi koji su osetili kako pripadnici druge rase prevarom name"u njima strane ideje moraju odbaciti pro+esore druge kulture.dmund Georg Oermann Nandau &rođen 1C +ebruara 1=II u 7rlinu umro je 19 +ebruara 198= u 7erlinu Nemačka'.ndianeD *ronađeno je da je povr2ina kruga jednaka kvadratu četvtrine obima kruga kao sto je i povr2ina kvadrata jednaka kvadratu jedne strane.? <o"*re4 Qarol" Qar"4 &rođen I +ebruara 1=II umro je 1 decembra 19CI u . @u":ig <eorg !lias 8oses Bieberba#% &rođenC decembra Goddelan Nemačka umro je 1 sept 19=/' eminentni teoretičar brojeva koji je ponižavao samog sebe svojim rasistickim pogledima dao je obja2njenje za Nandau-ovo otpu2tanjeD 6*rema tome )rabro odbacivanje od strane Gotingenskog studentskog udruženja koje je veliki matematičar Georg Oermann Nandau iskusio izazvano je u konačnoj analizi činjenicom da je ne-nemacki stil ovog coveka u njegovim istraživanjima i predavanjima nepodno2ljiv nemačkoj svesti. .1> - .? Nije samo u Nemačkoj π predstavljalo problem.

Yustl. Naime &ro2 slo a # s a1o2 r%/i ove recenice oznacava broj na toj poziciji u zapisu vrednosti π. BROJ π U !RI KO83JU0!R) 3imbolični matematički programi kao sto su &aple ili &athematica mogu da izračunaju 11111 decimala broja π u momentu i jos /1 111.. Bra#a 1%u"novsk4 iz Nju Sorka su izračunali / biliona decimala broja π na ku"nom &)omebreY' računaru.. Aeč je o 206 biliona decimala π &206715674307000 decimalni) mesta'.:” 3.. Qerr 3lan#k.edu u +ajlu pi.4 koji se nalaze u poddirektorijumu doc<misc<pi. -renutni rekord broju izračunati) decimala delo je Uasumasa Kana"a i Daisuke 0aka%as%i sa @niverziteta u -okiju. 4a obicno računanje s brojem π potpuno je dovoljno upamtiti prve dve decimale &8 1C' a za tačniji račun prve četiri decimale &8 1C1>_za poslednju ci+ru uzimamo > umesto 0 zato sto za ovom dolazi ci+ra ve"a od 0'. al#o%oli# o* #ourse. 18/E1111 km tu loptu napunimo mikrobima smatraju"i da u svakom kubnom milimetru ima po 1 bilion &1111 'mikroba i zatim sve te mikrobe poređamo duž jedne prave linije tako da je rastojanje svaka dva susedna mikroba opet jednako rastojanju 4emlje od 3irijusa tada bi se ako se pri tom broj π uzme na 111 decimala uzimaju"i taj +antastični odsečak &tj.14155265356575323646264. -ačno kaze +rancuski astronom Arago da 6 u smislu tačnosti mi ne bismo dobili ni2ta ako bi između obima kruga i njegovog prečnika postojao odnos koji bi se mogao izraziti racionalnim brojem?. .1I - . 3Qo: I :ant a "rink.Apsolutnu nekorisnost čak i prve stotine decimala broja π neobčno jasno je pokazao ruski matematičar <rave% (n je izračunao da ako zamislimo loptu čiji je poluprečnik jednak odstojanju 4emlje od 3unca tj. #ogu"e je prona"i zapis od 1 /0 miliona decimala broja π preko sajta & anonBmous +tp ' Yuarc)ive.4 i pi..1 111 111 decimala u toku no"i &rang zavisi od plat+orme koju poseduje sam računar'.doc.dat. )ll o* t%4 geometr4. . 4animljivo je da su na engleskom govornom području napravili 2aljivu rečenicu koja služi da se zapamti redosled brojeva u zapisu π.vo kako je svoj račun π predstavio `asumasa Manada sa @niverziteta u -okiju. Aastojanje izmedju dva susedna mikroba' za prečnik kruga obim tog gigantskog kruga mogao izračunati s mikroskopskom tacnos"u1<1111111 mm. a*ter t%e %eav4 le#tures involving Tuantum me#%ani#s. is *airl4 %ar".

3<95.5))4> +8)1(1. k'+ ) (. 3eter Bor:ein an" .(-+.) prostoru% . -aj račun daje oko 1. k'. -ako je Q)udnovskB%s uspeo da izračuna nekoliko biliona decimala./*.(.5ruga +ormula koja je u upotrebi dolazi od Aritmeticke-Geometrije kroz račun.) 1+.tip udvostručavanja da bi smo dobili razumnu brzinu i ovo nije ba2 tako jednostavno za programe.-/. @pravo zbog toga konstanta 3k'+k'* koja se pokazuje kao imenilac je napisana na ovaj način umesto />/08IC1/>C1I>=111.Sedna od najstariji) u upotrebi je uz pomo" rastu"eg niza +8)1(9):9)93..imon 3lou**e..1= - . (na glasi ovako &pomalo modi+ikovana radi lakseg programiranja'D 3et k'( ) *+*(+.'os+i π sa "'o8o . k'/ ) (-*0(+.. Nji)ova prednost je u tome sto udvostručuju broj decimala po iteraciji.0.235).. k'* ) -/23+-3+. /. -)en pi ) 4k'1 s5rt4k'-))64S) Y)ere S ) sum'4n ) .. 8.)7oo 48()7n 441n)94k'/ : nk'())64n97-4-n)943k'+k'*)7n) .% (a ra/#'a'2% &ro2'% r%.*ostoje +ri %s%'0i2al'% "%+o. (dlčcan pregled ti) +ormula je dat u knjizi 6π i AG#?. Na primer da bi se postiglo 1 111 111 decimala oko /1 iteracija je sasvim dovoljno. #etoda je bazirana na +ormuliD pi ) sum'4i ) .5)= zajedno sa +ormulom kao 2to je π : +8)1(1. #ana je zato sto su nam potrebni PP.)7oo 4( (17i) 44+ 3i : () 8 4/ 3i : +) 8 4( 3i : *) 8 4( 3i : 1)) $a O4n) vreme i O4log .C decimale po članu. (vo daje velik broj prelepi) +ormula ali najkorisnija je nedostajala Aamanujan i otkrivena je od strane 1%u"novsk42s. (na moze da izračuna n )eksadecimalnu decimalu π e+ikasno bez pret)odne & n-1' decimale. -reca dolazi od teorije kompleksnog množenja eliptički) krivi) i otkrivena je od ...elika prednost ove +ormule je u slede"em 1'(na konvergira linearno ali vrlo brzo &preko 1C decimalni) mesta po članu' /'Način na koji je napisana sve operacije za izračuinavanje 3 su napisane vrlo jednostavno za programiranje. Sedna interesantna nova metoda predložena je od Davi" Baile4. Ramanujan. k'1 ) *--1.%0i"alaD 1.

%(a' (a π ... 674 &ilio'a 1o2i s% 'ala(i # +%1s+# 1o2i "o(%+% . s"o .%0i"ala..i'% 2% Bro?lo o. .o&ili 'o i s %+s1i r%1or. -acnije oni su izračunali 8E/8>:/1> 10= C81 /1=decimalni) mesta od čega im se račun poklopio za /1> 10= C81 1>decimale.a "o(%"o o&2a i+i 'o i s %+s1i r%1or.d?)b).d:)f<b=?a! f<b=)dA88g!d6)g88!88b. 1a.2BE Gas#"asa Ka'a.a7 i"a"o osa" B#+a %Ci r%1or.i7 Do?ao 2% "o"%'a+ 1a. 'a?%8 o/%1i a'2a. S1oro . Tinter u QT.)f<b::=)a6*.. (voga puta tzv. @o+ra2alo 2% .(=!g. o. $Manada laboratorija%&Manada NaboratorB' objavila je da su stigli do +amoznog broja od 206715674307000 decimalni) mesta.00. I1I decimala je ispisano na +rizu okrugle sobe posve"ene broju π u *alati otkri"a u *arizu *alata je bila sazidana za veliku 3vetsku izlož bu 1911.godine ba2 kada je podignut i Aj+elov toranj.” /1 septembra 1999 godine `asumasa Manada objavio je novi rekored.d). sa 674 &ilio'a .19 - . koji racuna π do =11 decimalni) mesta. ovaj put svoj račun izveli su koriste"i dve razlicite metode.#)+o1Do.vo kako izgleda 1>1 karaktera Q programa koje je napisao 5ik -. inta)(.. main4)>for4.a7 Ra0#'s1i 0%'+ar7H'i %r(i+%+ # Io1i2#. for4.b8c.!b!c)/3.#A% o. % 8o.c)(+! printf4@A%+d@!e:d6a)!e)dAa)for4b)c.!g)c?/. Na slede"oj slici je soba broja π u palati otkri"a. .B *utem interneta &e-mail' Uasumasa Kana"a komentarisu"i svoj pret)odni rekord od oko 01 biliona decimala napisao slede"e D 3 Dra8i π l2#.a0. Sa.o&i+i B#+%" a'o'D"o#s !+B 'a EFFF.vo jo2 jedna zanimljivost vezana za broj π.!d!e!f</3. .

-AQO.NQ(# 911./1 - .7# I1C .AQ N(AAQ *.7# I1C *.N.GA3@3 .Izračunavanje π &omoVu kom&jutera Ma+%"a+i/ar Perguson Perguson 3mit) Trenc) AeitYiesner Nic)olson Seenel Pelton GenuBs Pelton Guilloud 3)anks Trenc) Guilloud Pilliatre Guilloud 5ic)ampt Guilloud 7ouBer #iBos)i Manada Guilloud -amura -amura Manada Da#" San 19CI 3ept 19CI 19C9 19C9 190C 190I San 190= #aj 190= 1909 19>1 19>> 19>I 19I8 19=1 19=/ 19=/ 19=/ D%0.7# I181 Q5Q >>11 Q5Q I>11 PAQ(# #-/11 #. #-/=1O .GA3@3 .. O.7# I191 ."%s+a I11 =1= 11/1 /18I 819/ IC=1 11111 111/1 1>1>I 111/>0 /01111 011111 1111/01 /11118> /111101 /19I1CC C19C/== IiB 1o"B2#+%ra 5esk calculator 5esk calculator 5esk calculator .

19=> San. 19=8 (kt. 3A=111 . 3A//11 O. 19== #aj 19=9 Sun 19=9 Suli 19=9 Aug 19=9 Nov 19=9 Aug 1991 #aB 199C Sune 1990 Aug 1990 (ct 1990 Aug 199I 3ept 1999 =8==0I> 1>III/1> 11118890 1I0/>/11 /98>1111 8800CC1C >I11==89 18C/1II11 /118/>001 C=1111111 0/0//9/I1 08>=I1=9= 111119>>91 11I8IC1I99 //>1111111 C1CC111111 8//1//0C>> C/9C9>I/=> >CC/C0198= 01089>11111 /1>10=C81111 O. 3-=11</1 N./1 - .-AQO. 3-=/1<=1 O. 3-=11</1 O. 19=I San. #-/=1O O. 19=> (ct.Q 3K-/ O.-AQO.-AQO. 3-=11</1 3`#7(N.Q3 8>I1 QAA`-/ O. #-/=1O O. 19=0 San.-AQO.-AQO.-AQO.-AQO.-AQO.-amura Manada Manada `os)ino -amura @s)iro Manada Gosper 7aileB Manada -amura Manada -amura Manada -amura Mubo Manada -amura Q)udnovskBs Q)udnovskBs Manada -amura Q)udnovskBs Manada -amura Q)udnovskBs Q)udnovskBs Manada -amura Manada Manada Manada -aka)as)i Manada -aka)as)i 19=/ 19=/ (kt. 19=> 3ept.

Do"atak$ *ogledajmo kako izgleda zapis π sa /111 decimalaD 8.// - .1C109/>080=9I98/8=C>/>C88=8/I901/==C19I1>98998I0110=/19IC9CC0981I=1>C1>/=>/1=99 =>/=18C=/08C/11I1>I9=/1C=1=>018/=/81>>CI198=CC>190010=//81I/0809C1=1/=C=111IC01/=C1 1/I1198=0/1110009>CC>//9C=90C9818=19>CC/==119I0>>0988CC>1/=CI0>C=/88I=>I=81>0/I1/11 9191C0>C=0>>9/8C>18C=>11C0C8/>>C=/18898>1I/>1/C91C1/I8I/C0=I11>>1>8100==1IC==10/19/ 19>/=/9/0C191I108>C8>I=9/0918>11118810810C==/1C>>0/18=C1C>9019C1011>19C8810I/I18>0I 0909190819/1=>11I8=198/>11I9811011=0C=1ICC>/8I99>/IC90>I801==0I0/I/C=91//I98=1=8111 9C91/9=88>I88>/CC1>0>>C81=>1/189C9C>890//CI8I191I1/1I9=>19C8I1/II1089/1I1I>/981I>I0 /8=C>IC=1=C>I>>9C1018/1110>=1/I1C0/>80>1=/II=0II18C/I0II=9>191I8>8I1I=I/1C>=CC1911/ /C908C811C>0C90=08I1101I9//I9>=9/0=9/80C/11990>11/1/91/19>1=>C18CC1=109=18>/9IICII1 8199>101=I1I/118C999999=8I/9I=1C9901109I81I8/=1>19>81=0901/CC09C008C>91=81/>C/0//81 =/088CC>=0180/>19811==1I111111818I=8=I0/==>0=I088/1=8=1C/1>1I1II>>91CI81809=/08C91C /=I00C>=I811090>/=>8==/808I=I098I0190II=1=0II=108/1I1//>=1>>181119/I=I>>11190919/1> C/119=98=190/0I/111>0C=0=>8/I==>098>1088=1=/I9>=/8181190/180811=0/9>=990II8>//099C1 8=91/C9I/1II0/=8CI91810100IC=0I/C/C0C101>90901=/908811>=>1I/I=00==91I019=8=1I0C>8IC >C989819/001>1C119/II11>I1189119=C==/C11/=0=8>1>180>8I1I>>111CI111=19C/90009>19=9C> I>I=8ICC9CC=/008I9IICI/>=CI11C1CI08C>C>/1=1C>>=C/091>9C91/98818>II1/=9=910/11CI0/1> /10>9>>1/C10=18=101198011/088=/C811800=I>C1/CIC9>CI8/>891C199/I/>1C/>99//I9>I=/80CI =1>8>1198C1I/1>C1/199/C0=>810181/=>1=/9IC000I1>IC9=8=010C9C0==0=>9/>990>919/I/11I9I 01981/9008/11>08CC9=I/1/I009>1/8>C=1>>0C99119==1=8CI9II080>>8>9=1IC/>0C/0/I=>/001=1 .

st-and..7ellD 68atematika9 kralji#a i ro&kinja nauke6 S.ac. #ica #irkovicD 63o#e#i.ca<personal<jborYein<pibtalks..uk<a)istorB<Oist-opics<*ibt)roug)bt)ebages. #rmak #irjanaD 5Broj π 9 i na ra#unaru? clanak 6#atematicki list? KK 0 7eograd 19=>. >. 8atematika starog Vavilona.-./8 - . /.cecm.dcs.s+u. 0. 3trojk?Kratak &regle" istorije matematike? tre"e izdanje 4@N3 7eograd 1991 .=C1I0IC>I/=919IIII/I98=111=1>CI1>111>1C0/C919/1I8/1I/1CII/8011C1CC19I80>=0C=1>18>11 0I80/00/188CI0IC1=C9C>=C8=0/88/891I89C1C888C0CII>/C1>=>/01=9=80>9C=00>/199/19///1=C /I/001/0C/0>==I>I1I91C9C>11>08C>>=1C9==>/I/8/I91I=>1=0I=C8=8=/I9>I9I>>=1C0C111908== 8I=>8>1901>=11>C//01/0/1011I89/9=C=9>1=C1/=C==>/>9C0>1C/C19>0/=01///11>>11=>81>ICC/ I=>//18919C9C01CI1/8I18I=>9>190>8>C8I19I/=IC >II>C>0I0I89>/C18=91=>0=8/>C0990=18891CI=1/I0911 @iteratura$ 1. clanak 6#atematicki list? KK.)tm . / 7eograd 19=9 5irk S. 8.)tml )ttpD<<YYY. )ttpD<<YYY-groups. C. I. !gi&ta i Kine6.*ereljmanC " animljiva geometrija” 5rustvo matematicara +izicara i astronoma 3A 3rbije 7eograd 19I=.