You are on page 1of 20

Visoka poslovna škola strukovnih studija

Seminarski rad
Tehnologija i poznavanje robe Poznavanje robe

Mentor: dr Tatjana Đekić

Student: Milica ivković !!"#$ smer: turizam i ugostiteljstvo

%eskovac& #'!#(

S)*+

),

Uvod...................................................................................................................................3 1.Pojam kvaliteta robe........................................................................................................4 1.1.Komponente kvaliteta............................................................................................4 2.Važnija svojstva proizvoda na osnovu kojih se ispituje kvalitet....................................5 2.1. r!anolepti"ka svojstva.........................................................................................# 2.2.$izi"ka svojstva......................................................................................................% 2.3.&ehani"ka svojstva................................................................................................% 2.4.'emijska i (izi"ko ) hemijska svojstva..................................................................* 2.5.+ehnolo,ka svojstva...............................................................................................2.#..ksploa/iona svojstva............................................................................................3.&etode ispitivanja kvaliteta............................................................................................4.0ivo1 vek i (unk/ije.......................................................................................................12 4.1.$unk/ije koje uti"u na kvalitet.............................................................................12 4.2.Upravljanje kvalitetom.........................................................................................11 4.3.izbor nivoa kvaliteta.............................................................................................11 4.4. dnos nivo i veka kvaliteta..................................................................................11 5.3istinktivne oznake i propisane isprave koje prate robu..............................................12 5.1. zna"avanje robe.................................................................................................12 5.2.Propisane isprave koje prate robu........................................................................13 #.4tandardi i ostali propisi pri stavljanju robe u promet..................................................13 %.5mbalaža i pakovanje...................................................................................................14 %.1.Pojam i (unk/ije ambalaže i pakovanja................................................................14 %.2.Vrste ambalaže.....................................................................................................14 %.3.&aterijali za izradu ambalaže..............................................................................14 %.4.Komer/ijalna ambalaža........................................................................................15 %.5.+ransportna ambalaža..........................................................................................15 %.#.6uvanje ambalaže................................................................................................15 %.#.1.4kladi,tenje1 "uvanje i transport kvarljive robe.............................................1# %.#.2.7ubi/i pri transportu i skladi,tenju................................................................1% %.#.3.Pakovanje1 skladi,tenje i transport opasnih materijala..................................1% *.3eklara/ija....................................................................................................................1* 8aklju"ak..........................................................................................................................19iteratura..........................................................................................................................22

2

Upotrebna vrednost robe zastupljena je u prirodnim svojstvima robe koja svojim materijalnim odlikama zadovoljava ljudske potrebe.-vod :oba je materijalno ili nematerijalno dobro "ije je osnovno svojstvo da zadovoljava odre.utim1 takvo dobro dobiva svojstvo robe tek kad se do nje!a može do<i zamenom ili kupovinom na trži. 3obro koje služi za sadovoljenje vlastitih potreba ono! ko !a je proizveo1 nije roba. :oba ima dva bitna svojstva a to su= upotrebna vrednost i vrednost robe. 3 .ene ljudske potrebe.tvena odredni/a i izražava se u nov/u odnosno /eni. Vrednost robe je dru.tu. sa /iljem da se za nje!a dobije od!ovaraju<a protivvrednost. :oba je koristan proizvod ljudsko! rada koji je proizveden da bude razmenjen tj.a"a ve< za trži. &e.te !de se razmenom uklju"uje u dru. :oba je proizvod ljudsko! rada koja nije namenjena za li"nu upotrebu proizvo.tvenu upotrebu.

ljenju1 mo<i da !a zadovolji pri upotrebi? > (unk/ionalne osobine i po!odnost rukovanja? > ekonomi"nost proizvoda u eksploata/iji @npr.lja proizvo.enaA1 pre pristupanja izradi te kon/ep/ije potrebno je de(inisati kvalitet proizvoda u skladu sa zahtevima trži.a"a. Komponente kvaliteta ostvaruju se u (azi projektovanja1 pripremanja1 izrade i kori.1 koliko struje tro.A? > pouzdanost proizvoda i mo!u<nost održavanja.kove.!( Pojam kvaliteta robe U pro/esu proizvodnje roba sti"e biolo. 5ko kvalitet de(ini.iti odre. 4posobnost robe da zadovolji neku ljudsku potrebu naziva se upotrebna vrednost.tu1 pa na osnovu dobivenih podataka doneti odre.ene zaklju"ke.enih ljudskih potreba.<e= > atraktivan1 este/ki doteran proizvod posebno ako je spoljni iz!led robe jedina mo!u<nost za pro/enu kvaliteta? > u kojoj meri <e taj proizvod1 po nje!ovom mi.lja potro. U tom /ilju moraju se izvr. Kao kvalitet proizvoda proizvo. !(!( .emo kao stepen podudarnosti proizvoda sa kon/ep/ijom @pod uslovom da smo si!urni da je ta kon/ep/ija kvalitetno utvr.a" robe i > aspekt s ko!a o kvalitetu razmi.omponente kvaliteta Komponenta kvaliteta je svako svojstvo proizvoda1 materijala ili pro/esa koje je potrebno da bi proizvod bio prihvatljiv i po!odan za upotrebu. Kao kvalitet proizvoda potro.i elektri"ni aparat1 automobil1 benzin itd. :oba je presve!a predmet1 stvar koja svojim svojstvima zadovoljava ljudske potrebe bilo one e!zisten/ijalne ili proizi.le iz ljudske (antazije.a".ta1 odnosno potro.<enja proizvoda.a"ke spe/i(ika/ije i sli"no? > si!urnost proizvoda1 odnosno verovatno<u da <e proizvod (unk/ionisati u od!ovaraju<im uslovima i od!ovaraju<e vreme? > ekonomi"nost u proizvodnji robe1 odnosno da je proizvedena uz optimalne tro.a" isti"e= > stepen podudarnosti proizvoda sa nje!ovom kon/ep/ijom u okviru tehni"ke dokumenta/ije1 standarda1 proizvo. U praksi1 osnovna pitanja o kvalitetu razli"itose tuma"i sve u zavisnosti od aspekta sa koje! se kvalitet posmatra i tuma"i. 8a posrednike u prometu robe najbitnija su dva aspekta= > aspekt sa ko!a o kvalitetu razmi. Potrebe se mo!u zadovoljiti neposredno ) predmeti li"ne potro.ke1 hemijske1 (izi"ke i dru!e osobine koje omo!u<uju zadovoljenje odre.nje1 ili posredno ) sredstvo za proizvodnju.ena ispitivanja na trži. 4 . 9judske potrebe koje roba može da zadovolji najrazli"itije! su karaktera. +eorijski 1 skup svih osobina koje "ine njenu upotrebnu vrednost1 nazivamo kvalitet robe.a" isti"e naj"e.

e! plasmana pitamo @ankretiramoA potro.ta servisima1 > dužina !arantno! roka1 > kvalitet i atraktivnost pakovanja1 > renome koji je proizvod ve< stekao na trži.a"a1 oni <e dati jedan od slede<ih od!ovora= > proizvod ne zadovoljava potrebu u o"ekivanoj meri1 > asortiman je nepotpun1 > /ene nisu uskla. #( Va/nija svojstva proizvoda na osnovu kojih se ispituje kvalitet 5 .a"a @konkurenataA1 > snabdevenost trži. Bzrada je (aza u kojoj kon/ep/ija prerasta u !otov proizvod.enost proizvoda željama i potrebama kupa/a1 > /ena proizvoda u odnosu na /enu isto! proizvoda dru!o! proizvo. +ehni"ka kontrola je kontrola kvaliteta u užem smislu. 5ko u takvim slu"ajevima za razlo! lo.to se ostvaruje u pretproizvodnjiA? > kvalitet izrade @odnosno deo kvaliteta koji se ostvaruje u proizvodnjiA? > ekonomsko ) komer/ijalne komponente @koje se ostvaruju u postproizvodnjiA.a"a o proizvodu putem ekonomsko ) propa!andnih poruka. dkanjanje navedenih nedostataka jedini je si!uran put za dobar plasman robe i trajno dobru pozi/iju na trži. 8ato svi elementi moraju biti maksimalno uskla.tu.eni.konomsko ) komer/ijalne komponente kvaliteta /ine svojstva na osnovu kojih roba sti/e odredjen položaj na trži. na sadrži detaljno date opise i spe/i(ika/ije materijala1 tehnolo!ije1 ekonomi"nosti proizvoda i sl. .to ve<i stepen podudarnosti kvaliteta !otovo! proizvoda sa nje!ovom kon/ep/ijom. Kon/ep/ija proizvoda je tekstom1 ski/om1 /rtežom1 u!ovorom1 propisom ili standardom pre/izno opisana zamisao budu<e! proizvoda. stvarivanje kvaliteta izrade prati služba tehni"ke kontrole.tu ne prolazi dobro.ene sa kvalitetom1 > kratko su !arantni rokovi1 > trži.te nije snadbeveno rezervnim delovima1 > nisu obezbe. Kontrola koja prati proizbod od kon/ep/ijen do realiza/ije na trži. &ože se do!oditi da i proizvod koji je po objektivnim ispitivanjima kvaliteta sasvim uspeo na trži.ire>sve .tu naziva se inte!ralna ili kontrola u .ta rezervnim delovima1 > pokrivenost trži.a"i su ne in(ormisani o robi.Prema ve<ini autora1 sve komponente kvaliteta klasi(ikuju se kao= > kvalitet kon/ep/ije @ili .<e= > prila!o.tu i > in(ormisanost potro.irem smislu.ko pre/izno nabrojati i de(inisati a isto tako i ispitati. Bzrada treba da obezbedi . 4vaki proizvod u kon/ep/iji održava se na !otov proizvod.tu one su brojne pa ih je te.eni servisi1 > ambalaža je neatraktivna1 > potro. 8a razli"ite proizvode ekonomsko ) komponente su razli"ite1 ali su naj"e.

4labije izraženi ukusi mo!u se prikrivati ja"i pa je i tu mo!u<a zloupotreba kao i kod mirisa. Ukus je uvek svojstvo neke hemisjke supstan/e1 pa se i on kao i miris menja ako se ta supstan/a hemisjki menja. brojna dru!a svojstva posebno zna"ajna za robu or!ansko! porekla? > mehani"ka1 kao . Promena boje kod navedene robe javlja se kao posledi/a promene kvaliteta1 odnosno zavisi od kvaliteta supstan/e koja je nosila/ boje. 9judi se razlikuju po osetljivosti "ula ukusa1 a razlike su uro. 4o"nost je tako.enim hemijskim i (izi"kim promenama na robi koje kao svoju posledi/u imaju promenu mirisa1 ukusa1 arome1 boje1 i sl. 8na"aj boje nije jednak kod razli"itih roba. 6ovek pomo<u "ula mirisa prepoznaje i pamti na desetine hiljada nijanse mirisa.usobno! preplitanja mirisa1 ukusa1 konzisten/ije1 so"nosti i termi"ko! sanja hrane.ke zrelosti @Vo<e i povr<eA ili svežinu @meso1 sir1 kajmakA1 odnosno predstavlja obeležje @bino1 pivoA.u o odre.ene vrste robe imaju karakteristi"nu aromu1 a promena arome znak je promene kvaliteta robe.? > tehnolo. Kod prehrambene robe boja ukazuje na stepen (iziolo.? > hemijska1 !de pored hemijsko! sastava kao najbitnije! svojstva spadaju jo.to su tvrdo<a1 "vrsto<a1 otpornost na habanje1 žilavost i sl.to su= termi"ka1 elektrotehni"ka1 opti"ka i sl. Coja je svojstvo koje doživljavamo pomo<u "ula vida.Prema promenama koje nastaju na proizvodima u toku ispitivanja njihovo! kvaliteta1 kao i prema karakteru pro/esa ispitivanja1 razlikuju se slede<a važna svojstva robe= > or!anolepti"ka1 koja se ispituje uz pomo< ljudskih "ula? > (izi"ka svojstva kao . 6ulo mirisa kod "oveka je relativno dobro razvijeno. dre. 4vojim "ulom ukusa "ovek razlikuje "etiri osnovna i nekoliko izvedenih ukusa. 4pe/i(i"nost arome poti"e od raznovrsnosti i inteziteta navedenih "inila/a. Ukus je najbitnije svosjstvo prehrambene robe.ka? > eksplota/iona i sl. 0a osnovu pristupa ili odsustva neko! od or!anolepti"kih svojstava možemo o/enjivati kvalitet robe. /ena se donosi na osnovu koli"ine soka koju hrana ispu. # .e svojstvo prehrambene robe koja se o/enjuje žvakanjem. 0a. Posebno je zna"ajan za prehrambene i par(emerijsko ) kozmeti"ke proizvode.eni sud donosi uz pomo< svojih "ula. 4o"nost je srazmerna koli"ina vezane vla!e u proizvodu. 5roma je /elovit or!anolepti"ki doživljaj koji se javlja pri de!ustiranju ili konzumiranju hrane. U odnosu na "ulo ukusa razvijenije je oko 2422 ) 2522 puta. &iris je važno svojstvo veliko! broja proizvoda.a "ula su u stanju da prepoznaju i pamte odre. 0ajzna"ajnija or!anolepti"ka svojstva su? miris1 ukus1 aroma1 boja1 sjaj1 tekstilna svojstva1 i sl. 5roma je posledi/a me.ena svojstava robe1 ali i da zapažaju svaku promenu svojstava1 pa nas tako in(ormi. snovni ukusi su slano1 slatko1 kiselo i !orko1 a izvedeni ukusi su ljuto1 papreno1 bljutavo itd.ta1 kao? > nije so"no? > so"no je i > vrlo so"no. #(!( 0rganolepti1ka svojstva Pod pojmom or!anolepti"kih svojstva podrazumevaju se sva svojstva robe o kojima "ovek odre.ene ili ste"ene.

animaliji vode se mora voditi ra"una pri ambalažiranju i transportu takve robe zimi1 jer ako do. 'emijski "ista materija pri nepromenjenom pritisku ima uvek istu ta"ku topljenja.ena materija hemijski "ista.e kao re/ipro"na vrednost elektri"no! otpora. #(3( Mehani1ka svojstva &ehani"ka svojstva se ispituju pri proveravanju1 odnosno o/enjivanju kvaliteta konstruk/ionih materijala1 a posebno pri ispitivanju metala i njihovih le!ura1 zatim drveta1 !otovo svih vrsta !ra.irenja je pove<ana zapremina tela od 1/m 2 pri nje!ovom za(revanju za 1 DE po de(ini/iji koja !lasi da se sva tela pri za!revanju .e zastupljena imaju !re.e @vosakA postepeno se tope u odre.enom intervalu1 odnosno postepeno omek.e do zamrzavanja1 ambalaža pu/a. Voda i proizvodi u kojima je voda previ. izolatori. Gedini/a elektri"no! otpora je otpor koji protoku struje pruža provodnik dužine 1 m popre"no! preseka 1mm2. 0a navedenom svojstvu zasniva se pro/es (rak/ione destila/ije.ku u pona. 4adržaj primesa menja ta"ku topljenja @pija<a i morska vodaA. Koe(i/ijent . 'emisjki "iste materije pri istom atmos(erskom pritisku imaju uvek istu1 i to konstantnu ta"ku klju"anja1 dok materije koje sadrže primese ili rastvori klju"aju u jednom temperaturnom intervalu1 jer svaka materija u smesi klju"a na svojo temperaturi. d navedeno! pravila postoji izuzetak koji je poznat kao anomalija vode. 8apreminska masa @hektolitarska masaA koristi se za izražavanje kvaliteta robe koja nema zbijenu komponentu strujturu. .anju jer se na temperaturi od F4 do 2 DE na!lo . Viskozitet se ipoljava kao usporavanje kretanja te"nosti i !asova1 usled dejstva sile trenja1 prilikom proti/anja te"nosti i !asova kroz uske /evi. &ehani"ka ispitivanja materijala su veoma brojna i raznovrsna1 ali se u!lavnom razvrstavaju u dve !rupe= dinami"na i stati"ka ispativanja. +a"ka topljenja @zamrzavanjeA je temperatura na kojoj materije iz "vrsto! prelaze u te"no a!ra!atno stanje.e @ledA imaju konstantnu ta"ku topljenja1 a materije am(orne !ra.ire1 a pri hla. +a"ka topljenja služi i da konstantujemo da li je materija kristalne ili am(orne !ra. Pomo<u ta"ke klju"anja možemo da zaklju"imo da li je odre.e k!Hm3.avaju.#(#( 2izi1ka svojstva +a"ka klju"anja je temperatura pri kojoj te"nost koju za!revamo po"inje da ba/a klju". 3obri provodni/i su metali1 dok su drvo1 staklo1 plastika i sl.enju skupljaju. $izi"ka svojstva su jos i poroznost1 vodopropustljivost1 propustljivost !asova ipara i dr.ire. 8ado led ima znatno ve<u zampreminu od iste mase vode. nsnivna stati"ka ispitivanja materijala su= > ispitivanje otpornosti na pritisak? % . 7ustina ili spe/i(i"na masa je odnos mase i zampremine1 a jedini/a je k!Hm3. Gedini/a je tako. Provodljivost toplote je važno svojstvo1 na osnovu koje! se materije dele na provodnike toplote i toplotne izolatore. &aterije kristalne !ra.lektroprovodljivost se de(ini. 4pe/i(i"na težina je odnos težine i zapremine neke supstan/e a jedini/a je kpHm3.e.evinskih materijala1 tekstilnih i plasti"nih proizvoda1 kože i dr.

Pravilni/ima se odre. Vodena para iz vazduha prodire u pore i .tanje proizvoda u promet.Vla!a se unutar proizvoda javlja u vidu !rube vla!e1 vezane vla!e i kristalne vla!e. bi"no kada su u pitanju životne namerni/e1 hemijskom analizom se želi izraziti hranljiva vrednost1 a to se postiže analizom sadržine hranljivih sstojaka ) masti1 bela"evina1 u!ljenih hidrata1 vitamina1 mineralnih materija i vode. 8a robu koja brzo i dosta upija vla!unkaže se da je hi!roskopna. Kao element kvaliteta1 suvi ostatak se naj"e. Pri sa!orevanju odre. U robi su to mineralni sastoj/i1 odnosno neor!anske primese.upljine i tu se zadržava u vidu vla!e. 0avedena ispitivanja obavljaju se pri stati"kom dejstvu sile.uje koji je najmanji pro/enat suvo! ostatka uslov za pu. 'emisjki sastav je jedno od najbitnijih svojstava robe. 5ko se masti i ulja ili proizvoda koji ih sadrže duže "uvaju1 masti se la!ano razlažu @saponi(ikujuA1 usled "e!a dolazi do pojave slobodnih masnih kiselina1 "ije se prisustvo u proizvodu izražava se kao kiselost.> ispitivanje otpornosti na zatezanje? > ispitivanje otpornosti na savijanje? > ispitivanje otpornosti na uvijanje? > ispitivanje otpornosti na izvijanje? > ipitivanje tvrdo<e.ih masnih kiselina. 0avedena ispitivanja obavljaju se pri dinami"nom dejstvu sile. 4tepen kiselosti je važna komponenta kod nekih1 naj"e. #($( 4emijska i 5izi1ko 6 hemijska svojstva 'emijska i (izi"ko ) hemijska svojstva robe "ine= hemijski sastav1 vlažnost1 ostatak suve materije ili ekstrata1 ostatak pepela1 kiselost1 ratvorljivost i dr.<e zahteva pravilni/ima o kvalitetu životnih namerni/a ) mleka1 vo<nih sokova i dru!ih prera. snovna dinami"na ispitivanja materijala su= > ispitivanje žilavosti? > ispitivanje otpornosti na zamor? > ispitivanje otpornosti na habanje.eni1 ve< sadrže pore i . 4uvi ostatak ili ekstrat je deo supstan/e koji se otapanjem ili kuvanjem u vodi rastvora ili je u samom proizvodu rastvoren u <elijskom soku @kao kod vo<a i povr<aA koji se ne ispari pri ukuvavanju na 122 DE. * .ene koli"ine or!anske materije uvek ostaje ve<a ili manja koli"ina pepela. &asti i ulja su po sastavu !li/eridi1 odnosno jedinjenja !li/erida @11213 propanolaA i vi. +o je svojstvo karakteristi"no za sve proizvode koji u sebi sadrže ve<u ili manju koli"inu masti.e se "esto uzima kao pokazatelj kvaliteta1 naj"e. Vla!a koja se u proizvodima zadržava na sobnoj temperaturi smatra se normalnom vla!om. Pepeo ustvari "ine ne sa!orive neor!anske materije u vidu soli ili oksida.evina od vo<a i povr<a1 ka(e1 "aja1 piva1 vina i dru!ih proizvoda.<e kod prehambrenih proizvoda1 ali i kozmeti"kih peparata1 !oriva1 maziva1 sl. Vla!a1 mno!i proizvodi nisu potpuno kompaktno !ra. Pro/enat pepela se re!uli. Pro/enat pepela tako. 0a koji <e se od ova dva na"ina izraziti hemisjki sastav zavisi od proizvoda "ije se sastav dokazuje kao i od /ilja ispativanja.upljine.e Pravilnikom o kvalietu životnih namerni/a. 4 dru!e strane1 u vazduhu uvek ima1 u ve<oj ili manjoj meri1 vodene pare.<e kod or!anskih jedinjenja. 'emisjki sastav materije ta"no se može utvrditi samo hemijskom analizom1 i to u vidu elementarno! sastava i u vidu sastava pojedinih jedinjenja.

+o su tzv.ipke i /evi @odnosi se na metalA. :astvori mo!u biti zasi<eni i nezasi<eni. 8ato takvo o/enjivanje i nazivamo subjektivno. #(8( 9ksplotaciona svojstva . skrivene mane.a svojstva otkrivaju tek posle izvesno! vremena.ivanje kvaliteta robe veoma je složen i ozbiljan posao. 9abaratorijsko o/enjivanje obavljaju stru"na li/a i zato ono predstavlja objektivan metod. Kvalitet proizvoda naj"e.ka svojstva materijala pokazuju kako se materijali pona. Ko rastvara" najle.<enju hrane "oveku nije dovoljno da u or!anizam unese odre. 4vojstva materijala ne zavise samo od njihovih prirodnih osobina1 ve< se ona raznim postup/ima mo!u pobolj. 8a merenje i o/enjivanje kvaliteta koriste se dve osnovne metode= > or!anolepti"ka ili subjektivna? > laboratorijska ili objektivna. 5li i tada se neka lo.<e zavisi od veliko! broja svojstava i stepen njihove izraženosti.aju tokom obrade1 kao na primer da li se dobro liju da li mo!u da se kuju1 izvla"e u ži/1 .ati u toku prerade ili dorade.ksplota/iona svosjstva su ona svojstva robe koje možemo upoznati tek nakon njeno! privo. r!anolepti"ko ili subjektivno o/enjivanje1 obavlja se uz pomo< ljudskih "ula. Kako su "ula kod ljudi nejednako osetljiva1 i o/ena kvaliteta može da varira.to se sve materije ne rastvaruju u vodi1 kao rastvara"i se koriste i dru!a or!anska i neor!anska jedinjenja. Pod rastvorima se podrazumevaju homo!ene smese dve ili vi. 3( Metode isitivanja kvaliteta 3e(inisanje ili objektivno odre.ati u toku pro/esa prerade.e te"nosti ili te"nost u kojoj je rastvorena "vrsta ili !asovota supstan/a.:astvori1 veliki broj proizvoda u prometu dolazi u obliku rastvora ili je pa njihova promena mo!u<a jedino u obliku rastvora pa se pre upotebe moraju rastvoriti.ta potro.a"a1 veoma je bitno da roba zadovoljava njihove zahteve u po!ledu ukusa1 mirisa1 arome1 boje1 vizuelno! utiska i da .enja nameni ili pri obavljanju ispitivanja u uslovima koji su u potpunosti identi"ni onima u eksploata/iji. 9abaratorijsko ili objektivno o/enjivanje obavlja se uz pomo< pre/iznih mernih instrumenata u labaratorijama. snovnu masu rastvora obi"no "ine rastvara".enu koliinu hranljivih sastojaka.<e se koristivoda1 ali po.a"a na obavezni !arantni rok i besplatno otklanjanje tih mana u okviru !arantno! roka. n želi u hrani da uživa. +o merenje mora se obaviti merenjem osobina koje najvi.to ve<oj meri od!ovara njihovim navikama i potrebama Pri kori. 4a stnovi. 8ahvaljuju"i primeni instrumenata1 dobijaju se pre/izni poda/i - . 3a bi kvalitet robe mo!ao da se o/eni 1 on se na neki na"in mora ispitati1 odnosno izmeriti. #(7( Tehnološka svojstva +ehnolo. 'emijskim1 or!anolepti"kim1 (izi"kim i mehani"kim ispitivanjuma osobina materijala nije uvek mo!u<e dobiti i potpun od!ovor na pitanje kako <e se materijal pona. 8naju<i za mo!u<nost pojave skrivenih mana1 zakonodava/ obavezuje proizvo.e uti"u na kvalitet proizvoda.

o hemijskom sastavu i dru!im hemisjkim1 mehani"kim1 (izi"kim1 tehnolo. $( :ivo& vek i 5unkcije kvaliteta $(!( 2unkcije koje uti1u na kvalitet d nivoa kvaliteta proizvoda jedne radne or!aniza/ije zavisi njen dru.i nivo treba da budu 12 .anja proizvoda u eksploata/iji.ivati. 3a bi se obezbedio kvalitet1 potrebni su slede<e aktivnosti= > aktivnosti pre po"etka proizvodnje? > aktivnosti u pro/esu proizvodnje? > aktivnosti postprodaji @eksploata/ijiA $(#( -pravljanje kvalitetom Potreba zakonsko! re!ulisanja kvaliteta proizvodnje i prometa nametnula se od uvo. 4vaka radna or!aniza/ija mora imati utvr.avati i do!ra.enu politiku kvaliteta.ta1 politika kvaliteta proizvoda ne može biti stvar samo stru"nih službi ve< ona ima . 8a visok nivo kvaliteta proizvoda potrebno je obezbediti sistem rada koji obuhvata slede<e delatnosti= > istraživanje trži. 0jime se or!anolepti"ko i labaratorijsko ispitivnje po dobijenim rezultatima moraju podudarati ili me.tveno ekonomski položaj1 a to zna"i i položaj svih zaposlenih u njoj.enja industrijsko! na"ina proizvodnje.enja kvaliteta1 a sve njihove ak/ije treba da su usmerene ka stalnom pro!resu kvaliteta.unarodnu podelu rada.ene robe ne!o sve vi.usobno dopunjivati1 a o/ena se izvodi ili kao zbirna ili kao prose"na. 0a kvalitet podjednako uti"u svi u"esnni/i u proizvodnji1 pa se mora nastojati da se u /ilju obezbe. 8a podizanje kvaliteta na vi. 8bo! to!a se name<e potreba da se u pitanju kvaliteta proizvoda posveti posebna pažnja.enja kvaliteta mobili.to jednom uspostavljene me. U veoma o.ta? > projektovanje konstruk/ije1 proizvodnje i kontrole? > pra<enje pona.ta uklju"ivanja u me.usobne veze (unk/ije kvaliteta sa ostalim (unk/ijama ne treba smatrati (iksnim1 ve< taj sistem treba stalno usavr. r!ano ) labaratorijsko ispitivanje je sve obuhvatno odnosno kompleksno.kim1 eksplota/ionim i dru!im svojstvima. +o je1 u stvari kombinovani metod ispitivanja i o/enjivanja i sa stanovista objektivnosti najprihvatljiviji. Posmatrana sa to! stanovi.tveni zna"aj.tvene zajedni/e.tu kvalitet proizvoda predstavlja (aktor od prvorazredno! zna"aja za na/ionalnu ekonomiju1 naro"ito sa stanovi.e posteje bri!a /elokupne dru. +o prakti"no zna"i da permanentno i sistema/ki treba raditi na ra/ionaliza/iji svih aktivnosti koje se odnose na kvalitet i pouzdanost proizvoda.tveno! standarda.<e koristi. 8bo! to!a bri!a za kvalitet proizvoda ne može biti stvar pojedinih radnih or!aniza/ija koje se bave proizvodnjom odre.u svi u"esni/i u lan/u obezbe.iri dru.troj konkuren/iji na doma<em i inostranom trži. +o je razlo! . r!ano > labaratorijsko ispitivanje kvaliteta danas se naj"e. U savremenim uslovima kvalitet proizvodnje predstavlja važan (aktor1 kako u oblasti proizvodnje1 tako i na polju dru.

tu dominirati duže.zbor nivoa kvaliteta Ve< je re"eno da potro.to su= > dru.en dužinom perioda interesovanja trži.a"i i !ra.eni proizvodi mo!u stavljati u promet samo= > ako ispunjavaju propisane minimalne uslove u po!ledu kvaliteta i dru!ih bitnih svojstava? > ako su na propisan na"in obeleženi1 ozna"eni i upakovani? > ako su snabdeveni atestom1 !arantnim listom1 spiskom ovla. $($( 0dnos nivo i veka kvaliteta 8ahvaljuju<i savremenoj nau/i i tehnolo!iji danas se period izme.nje i prometa odre. Pri tome se zna da je potro. Citno je shvatiiti razliku izme. 4vedo/i smo tih smena i na na.eno! proizvoda? > pojava ili razvoj ve< postoje<e konstruk/ije itd. 0ovi proizvodi istih namena ili modernije verzije ve< postoje<ih po pravilu imaju vi. > 11 .an!ažovane i zainteresovane ne samo proizvodne radne or!aniza/ije1 ve< bi u kru! zainteresovanih morale biti uklju"ene i prometne or!aniza/ije1 veliki potro. Pri o/enjivanju kvaliteta sistemom izabranih pokazatelja o/enjuje se u kojoj meri svojstava ispitivano! proizvoda zadovoljavaju korisnika1 odnosno kolika su odstupanja tih pokazatelja u odnosu na optimalne zahteve.tveno > ekonomski /iljevi i potrebe? > tehni"ki pro!res? > kretanja u oblasti potro. Gednostavan i kratak zaklju"ak vezan za odnos veka i nivoa kvaliteta !lasi= nivo kvaliteta1 ima stalnu tenden/iju rasta1 a vek kvaliteta stalnu tenden/iju opadanja.a"i1 kao i neposredni potro.e plati ako proizvod može da zadovolji nje!ovu potrebu u ve<oj meri. 0ajbitniji kriterijum pri izboru nivoa kvaliteta je ekonomski e(ekat1 ali se ne mo!u zapostviti ni dru!i e(ekti1 kao .ani. +o opet dovodi do brzo! potiskivanja sa trži.u veka kvaliteta i trajnosti proizvoda jer je vek kvaliteta odre.em trži.i nivo kvaliteta1 ali to ne zna"i da <e na trži.eno je da se odre. ) beli televizor smanjuje kolor televizor1 jedan tip kompjutera smanjuje dru!i mno!o ve<ih mo!u<nosti1 kalsi"an tele(on ) mobilni itd.tu1 npr.<e de(ini.u kao nje!ovu sposobnost da zadovolji neku njihovu potrebu. $(3( .u nau"no! pronalaska neko! novo! proizvoda i nje!ove proizvodnje1 a samim tim i nje!ove pojave na trži.tu1 na!lo smanjuje.<enih servisa i tehni"kim uputstvom.a" spreman i da vi.ta proizvoda iste namene koji su do tada dominirali na trži.a"i kvalitet proizvoda naj"e.ta za taj proizvod1 a trajnost je vreme za koji proizvod može da se zadrži u eksploata/iju @(izi"ka amortiza/ijaA 7( *istinktivne oznake i propisane isprave koje prate robu 4aveznim zakonom ili propisima koji su doneti na osnovu nje!a odre.tu.

a" predvideo kao vektrajanja proizvoda kao i u vremenu !arantno! roka. 5test je isprava koju izdaje 4avezni zavod za standardiza/iju ili od nje!a ovla.<enih servisa i atestom. +ehni"ko uputstvo u /ilju upu<ivanja kup/a u pravilno rukovanje kupljenom robom1 kao i u odklanjanje manjih smetnji i kvarova proizvo. 7(#( Propisane isprave koje prate robu Bndustrijski proizvodi trajne upotrebne vrednosti mo!u se staviti u promet samo ako su snabdeveniji !arantnim listom tehni"kim uputstvom spiskom ovla.7(!( 0zna1avanje robe Pod pojmom pravilno! ozna"avanja robe podrazumeva se isti/anje na robi oznaka koje su za nju propisane.<enih servisa za proizvode sa obaveznim !arantnim rokom moraju se1 po zakonu1 obezbediti servisne uslu!e i rezervni delovi u vremenu koje je proizvo.enih ispitivanja odnosno izve.enom mestu na samoj robi1 a "e. 0avedno se odnosi na slu"ajne kada je standardiza/ijama ili propisima obavezno atestiranje.a" daje tehni"ko uputstvo.taja o ispitivanju i rezultatima ispitivanja proizvoda.<ena or!aniza/ija na osnovu izvr. 7arantni list pitanje za.uje da je proizvod na propisan na"in ispitan i da ispunjava propisane uslove i zahteve u po!ledu karakteristika kvaliteta. baveza u po!ledu besplatno! uklanjanja kvarova zamene proizvoda ili vra<anja nov/a odnosi se ssamo na kvarove koji nastaju pri normalnoj upotrebi proizvoda odnosno pristupanju sa njim u skladu sa datim tehni"kim uputstvom. 8akon propisuje da se ti proizvodi mo!u stavljati u promet samo ako su kup/u date potrebne !aran/ije u po!ledu ispravno! (unk/ionisanja kupljeno! proizvoda za odre. Prema zakonu o standardiza/iji sve oznake koje su obavezne za jednu robu isti"u se vidljivo i "itko na odre. 0ajzna"ajnije oznake obeležja su= > naziv robe1 njeno komer/ijalno ime i naziv proizvo.tite kvaliteta ima naro"it zna"aj kada su u pitanju industrijski proizvodi trajne upotrebne vrednosti koje je uslovljena posebnim tehni"kim svojstvima proizvoda1 na"inom njihovo! kori.eno vreme i u po!ledu isprvno! (unk/ionisanja kupljeno! proizvoda za odre. vakvo isti/anje oznaka i obeležja jednim imenom nazivamo deklarisanje robe1 a sve oznake i obeležja ) deklara/ija.<e na ambalaži1 nalepni/i i privesku.a"koj spe/i(ika/iji? > oznake /ene sastava u uputstvo u upotrebi.a"a. 5testom se potvr.a"a? > marka za.eno vreme i u po!ledu odklanjanja nedostataka !arantnim listom koji prati takav proizvod u prometu. 4pisak ovla.<enja i održavanja.a"a od robe iste namene dru!o! proizvo.ti<eno ime robe? > robni ži! ) za.titni znak robe? > oznaka robe po GU4 ) /I? > oznaka robe po B44 standardu? > znak kvaliteta? > atestni znak? > oznake prema propisima o kvalitetu i proizvo. Uputstvo mora 12 . 4vaka oznaka i obeležje su distinktivni @distink/ija > razlikaA jer imaju zadatak da se na osnovu njih razlikuju i pamti roba jedno! proizvo.

ava no.nja? > prema potro. "(!( "( )mbala/a i pakovanje Pojam i 5unkcije ambala/e i pakovanja 5mbalaža je sve ono u . 5mbalaža jo.e proddaju robe itd.nja i spolja.a? > prema trži.na i nepotro.a"a.ta se roba pakuje1 ona je stalni pratila/ robe na njenom putu od proizvo.titi kvalitet robe1 obezbe.na? > prema zameni= zamenljiva i nezamenljiva? > prema vlasni.titu robe1 olak. +ehni"ko uputstvo mora biti lako razumljivo a ako je roba uvezena1 uputstvo se mora preneti.tvu? sopstvena i tu.tu= za doma<e i za strano trži.a"a do tr!ovine i dalje do potro.A > ambalažni materijal ili pom<na sredstva za pakovanja.tite= unutra.titi robu od !ubitka i kvara pri manipulisanju1 stimuli. "(#( Vrste ambala/e 5mbalaža može biti? > izra.nji= potro. 8( Standardi i ostali propisi pri stavljanju robe u promet U oblasti proizvodnje i prometa robe1 u /ilju njihovo! re!ulisanja1 donese se i primenjuju brojni propisi i zakoni1 kao .enje robe1 služi kao reklamno sredstvo1 daje estetski iz!led robi1 prakti"na je za kasniju upotrebu1 omo!u<uje upotrebu robe1 .ena ambalaža @sandu/i1 kutije1 bo/e1 burad i sl.da sadrži i upozorenje na opasnost pri upotrebi robe ako ona postoji.a"ke spe/i(ika/ije? > zakon o tr!ovini? > uzan se u oblasti prometa robe i uslu!a. može biti= > prema stepenu vezanosti za ribu= odvojiva i neodvojiva? > prema vrsti za. 5mbalaža ima niz (unk/ije u oblasti prodaje1 a pre sve!a .to su= > zakon o standardiza/iji? > standardi? > pravilnik o kvalitetu? > naredbe o kvalitetu? > tehni"ki normativi? > proizvo.te? > prema nameni= transportna1 zbirna i komer/ijalna? 13 .uje hi!ijensku za.

ka prodajaA > konkuren/ija na trži. "($( . Upakovan proizvod namenjen je krajnjem potro.a"u.uje i dobro . 3rvo se lako obra. &etalna ambalaža se proizvodi od razli"itih vrsta lomova ner. &asovnoj zastupljenosti komer/ijalno upakovane robe na savremenom trži.> > prema pakovanju= (abri"ka i tr!ova"ka? prema propisima= propisana1 u!ovorna1 uobi"ajna1 standardna i ori!inalna. 5mbalaža od drveta pre upotrebe se mora dobro o"istiti1 oprati i osu. 14 .to je nepovratna1 je(tinija i podesnija za manipulisanje. i= > na!li razvoj nauke i tehnike? > potrebe savremeno! života i nove navike? > pove<anje kupovine mo<i i životno! standarda? > zahtevi savremeno! oblika prodaje robe koji su uslovljeni obaveznim komer/ijalnim pakovanjem @samouslu!e1 automati1 ambulanta prodaja1 katolo. va vrsta ambalaže naziva se komer/ijalna ambalaža1 a samo pakovanje ) komer/ijalno pakovanje.aju<ih metala i le!ura. Koristi se za izradu limenki raznih dimenzija1 bo/a za sprejove1 kutija za paste i kremove1 zatim kanti1 /isterni i dr.<e se koriste kao ambalažni materijal jer je papir relativno je(tin1 može se koristiti za razli"ite proizvode1 po!odan je za likovnu i !ra(i"ku obradu1 la!an je i ne može se presvla"iti plastikom1 aluminijskom (olijom1 para(inom i sl. "(3( Materijali za izradu ambala/e 8a izradu ambalaže naj"e.<e se koriste raze vrste hartije i kartona1 drvo1 .u na"in i obavezu pakovanja mno!ih proizvoda1 posebno u prehrambenoj1 hemijskoj1 par(imerijsko ) kozmeti"koj1 (arma/eutskoj i dru!im strukama1 i to u ve< zavr.tu.iti1 a ponekad i dezin(ikovati @burad1 ba"veA.omercijalna ambala/a 4avremeni propisi o prometu i kvalitetu robe re!uli.tu1 pored propisa1 doprinele su jo. &e.perplo"a lesonit1 tekstil1 staklo1 metal i plasti"ne mase.titi upakovanu robu1 a za ambalažu se kod nas najvi. Karton se odlikuje ve<om "vrsto<om i koristi se za izradu najrazli"itijih kutija i kutiji/a za komer/ijalna1 zbirna i transportna pakovanja. Prednost kartonske ambalaže nad onom od drveta1 metala i tekstila je u tome .ta koje nije or!anski vezano za pro/es proizvodnje? > primenom savremenih sistema komer/ijalno! pakovanja.utim1 roba se može komer/ijalno pakovati na dva osnovna na"ina= > klasi"no1 suk/esivno prema zahtevima trži.noj (azi proizvodnje1 sa /iljem da se= ubrza prodaja robe1 osi!ura njen kvalitet i omo!u<i upotreba. Papir i sve vrste kartona naj"e.e koriste "etinari @jela1 smrekaA1 zatim tvrdo drvo @bukva1 hrastA1 a po potrebi i meka @topola1 vrba1 lipaA.

Klimatiza/ija obuhvata obradu (aktora vazduha= vreme1 klimu1 temperaturu1 vlažnost i strujanje vazduha.enje prostorija.tenje robe1 uz smanjenje tro. 8a "uvanje lakokvarljive robe !rade se spe/ijalna skladi.tite robe1 a zatim i da objedine vi.taj i "uvanje robe nazivamo skladi.kova utovara1 pretovara i istovara robe.ta"kim putem i održava na željenom nivou. Gedan od veoma bitnih uslova za uspe.tenje dre."(7( Transportna ambala/a +ransportna ambalaža ima pre sve!a (unk/iju za.tetiti kvalitet ambalaže.avanje klimatia/ije.ta u tr!ovinskim or!aniza/ijama služe za prihvatanje i "uvanje kupljene robe do njene prodaje. "(8( <uvanje ambala/e 0a"in i uslovi "uvanja abalaže razlikuje se zavisno od vrste1 namene1 materijala od ko! je proizvedena i sl.ne prostorije velikih kapa/iteta u kojima se temperatura okoline smanjuje ve. 4pe/i(i"ni uti/aji su na primer= > za ambalažu od hartije1 kartona1 tekstila i sl. 'ladnja"e mo!u raspola!ati ure.ejima za hla. Bz izneto! proizilazi da na ve"inu ambalažno! mateijala .tetnih uti/aja koji mo!u o. +rasport kvarljive robe 15 . 4kladi.1 pa je to mo!u<e objasniti samo na konkretnim primerama.tima je savremeno re. +o su pomo<na transpotno ) manipulativna sredstva koje omo!u<avaju uspe.? > za metalnu ambalažu ) vla!a1 hemijske supstan/e1 mehani"ka dejstva1 zapaljive materije1 pra.? > za staklenu ambalažu ) mehani"ka dejstva1 dejstvo nekih hemijskih supstan/i1 visoke ili niske temperature i sl.ina i sl. Pojam "uvanja robe obuhvata "uvanje njeno! kvaliteta i kvantiteta da bi !ubi/i bili . Posebne mere "uvanja ambalaža usmerene su na eleminisanje spe/i(i"nih .no transportovanje i skladi. "(8(!( Skladištenje& 1uvanje i transport kvarljive robe 4kladi.e proizvodnih jedini/a u jednu transportnu jedini/u1 "ija veli"ina može biti razli"ita.enje robe ili za hla.ta ) hladnja"e. 'ladnja"e su skladi.1 > vla!a1 sun/e1 mehani"ka dejstva1 insekti1 !lodari1 materije koje emituju miris i sl.to manji.tetno deluju= > vla!a? > direktna izloženost 4un/u? > mehani"ka dejstva? > neke aktivne hemisjke supstan/e? > insekti i !lodari? > zapaljive materije? > na!le temperaturne promene.tima.no "uvanje kvliteta proizvoda u skladi. Poseban vid transportno! pakovanja su kontejneri i palete.ene prostorije ili prostore koji služe za sme.

Poseban vid !ubitka u vidu u!inu<a javlja se prilikom transportovanja robe u živom stanju= žive stoke1 živine1 divlja"i itd.e na"ina koriste<i železni"ki1 drmski1 pomorski1 re"ni pa i avionski saobra<aj. 7ubi/i mo!u biti u vidu= kala1 rastura1 kvara i loma.tita i zdravlja ljudi "ovekove okoline i bezbednosti materijalnih dobara1 skladi.e zavisi od svojstva robe.ene !ubitke u po!ledu kvaliteta i kvantiteta robe može izazvati neadekvatno uskladi. Koja vrsta !ubitka <e se pojaviti1 najvi.e do prekomernih nedozvoljenih !ubitka robe.tenje1 tako ih ne može izazvati i neod!ovaraju<i na"in transporta.Ko .to odre. "(8(3( Pakovanje& skladištenje i transport opasnih materijala U /ilju za.enja.tenje1 pakovanje1 prevoz i sve usputne manupula/ije opasnim materijalima moraju se obavljati u skladu sa zakonom. Ukoliko se sa robom postupa onako kako propisi nalažu1 !ubi/i <e se kretati u !rani/ama dozvoljeno! i zato ih zovemo prirodnim !ubi/ima.tenja i prevoza1 kao i pri svim vrstama manipula/ije robom prilikom nabavke i prodaje1 javljaju se razne vrste !ubitka.to su= > vozila za prevoz kontejnersko! tovara? > vozila za termi"kim ure. va vrsta !ubitka javlja se kod svih vrsta robe u "vrstom stanju sa visokim pro/entom robe1 a kaliranje se javlja u pro/esu su.ajima mo!u biti= > vozila sa provetravanjem? > izotermi"ka vozila? > izotermi"ka rashladna vozila bez proizvodnje sopstvene hladno<e? > rashladna prevozna sredstva za sopstvenom proizvodnjom hlano<e? > prevozna sredstva koja se za!revaju. 8a transpor kvarljive robe koriste se spe/ijalna vozila kao . 0avedene pojave su vezane za meso1 vo<e1 povr<e itd. :astur kao !ubitak javlja se usled razli"itih uzorka kao .+ransport je mo!u<e !obinovati na vi.to su= > rasipanje pri presipanju i razmeravanju zrnatih proizvoda? > razlivanje pri pretapanju i razmeravanju te"nosti? > is/urenje pri o.ajima? > vozila /isterne. +om prilikom roba !ubi težinu1 a u ve<ini slu"ajeva i zapreminu= prate<e pojave su i !ubljenje bitnih or!anolepti"kih svojstava i smanjenje pa i potpun !ubitak upotrebne vrednosti.a se me.tenjam1 "uvanja i transportovanja ili iz nekih dru!ih razlo!a do. 3o!a.utim da usled neadektvatno! skladi. 9om kao !ubitak nastaje u vidu razbijanja lako lomljive robe od stakla1 por/elana i keramike ili u vidu lomljenja robe od drveta1 kartona1 plasti"nih masa i sl. +o su= > eksplozivne materije? > !asovi? 1# . Kombinovani transport zna"ajan je zbo! isklju"ivanja pretovara robe iz jedno! prevozno! sredstva u dru!o da bi roba nastavila svoj put. 4pe/ijalna vozila za transport lako kvarljive robe sa termi"kim ure. "(8(#( =ubici pri transportu i skladištenju 8a vreme skladi. Kvar nastaje na robi or!ansko! porekla ) koja je podložna propadanju usled biohemijskim promenama u njoj. 8akon propisuje koje su materije opasne.te<enju sudova u kojima se "uva ili transportuje roba? > topljenje ) !ubitka koji se javljaju u smrznutoj robi1 na primer1 kod leda i sladoleda. Kalo je !ubitak mase koji se u stvari javlja kao posledi/a !ubitka vla!e.

tih uslova propisanih za skladi.unarodno! sporazumevanja1 oznake su naj"e.ta moraju biti snabdevana sredstvima za.A? > naznaku da su ispunjeni uslovi propisani za prevoz opasnih materijala? > naziv po.to su= > maske? > pribor za neutraliza/iju? > pribor za ispiranje o"iju? > sredstvo za !a. +akva mesta moraju da budu obezbe.ajima i opremom i vidljivo ozna"ava od!ovaraju<im znakom opasnosti. U /ilju me.iljke @vrsta i tehni"ki naziv1 težina1 broj komada itd.tenja opasnih materijala moraju se primenjivati i od!ovaraju<i posebni uslovi koji proizilaze iz spe/i(i"nih svojstava robe. 1% . +ransport opasnih materijala U!ovor o istovar opasnih materijala mo!u se obavljati samo na mestima !de se ne u!rožava bezbednost ljudi i imovine.enje požara? > materijal za !a. 3a bi se sadržina uspe.no sa"uvala1 ambalaža mora biti dobro zatvorena i nepropustljiv1 a zatvara"i dobro zate!nuti da u transportu ne bi olabavili.iljao/a i primao/a? > nazna"enje da prevoznik poseduje i stru"no uputstvo o merama bezbenosti? > potpis i pe"at po.> > > > > > > > materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive !asove? materije koje se pale same od sebe? zapaljive te"nosti? zapaljive "vrste materije? materije koje prouzrokuju paljenje @oksidiranjemA? otrovne materije? na!rizuju<e materije? or!anski peroksid itd.tite kao .tetna ili opasna jedinjenja.tenje robe1 prilikom skladi. +o su nalepni/e ili karti/e sa /rtežom koji aso/ira na opasnost koja preti od materijala ili na postupak koji treba promeniti pri manipula/iji kako bi se opasnost svela na .tenje opasnih materijala Pored op.to manju meru. 8bo! prirode materijala1 skaldi. Pakovanje opasnih materijala 8a pakovanje opasnih materijala mora se koristiti ambalaža koja omo!u<ava potpunu bezbednost.ena propisanim ure.eni ambalaža i zatvara"1 niti da sa njima !radi . znake na pakovanjima opasnih materijala U /ilju brže! i lak. pasan materijal ne sme da na!rize materijal od ko!a su iz!ra. 4kladi.<e iste ili sli"ne za jednu vrstu opasnih materijala1 odnosno za isto upozorenje svuda u svetu.enje požara i sl. pasnu robu obavezno prati isprava o prevozu1 koja mora da sadrži= > podatke o sadržini po.iljao/a.e! uo"avanja opasnosti1 pored pisanih upozorenja1 na opasne materijale je obavezno ista<i i posebne znake upozorenja.

U tom smislu konstituisan je sistem univerzalnih kodova proizvida @UPEA koji je u po"etku važio za 4evrnu 5meriku1 a ve< preko 32 !odina postoji .50 bar kodom ima jedinstven unikatni broj pomo<u koje! !a je mo!u<e prepoznati .50 sistem karakteri.irom sveta i po kome se razlikuje od ostalih proizvoda.e ukupno 13 kodnih mesta datih u vidu pravou!aonika sa paralelnim pru!ama od "e!a prve 3 /i(re i kodovi iznad njih su oznake za zemlju proizvo.vropsko udruženje za kodiranje proizvoda .ena roba mo!la u svakom trenutku identi(ikovati neminovno je postojanje deklara/ije robe odnosno marke proizvoda. Proizvod ozna"en .a"a1 a sle<e 4 /i(re su broj proizvo. .50.a<a1 slede<ih 5 /i(ara predstavlja broj artikla dok je trinaesti kontrolni broj. 3eklara/ija robe sadrži slede<e podatke= > naziv proizvoda? > tr!ova"ko ime proizvoda? > broj serije? > koli"inu proizvoda? > osnvne karakteristike proizvoda= sastav1 datum proizvodnje1 rok upotrebe? > oznaku za nivo kvaliteta> uputstvo o "uvanju. 1* .>( *eklaracija robe 3a bi se odre.

0ajpre se kaže da je ona korisna stvar koja je sposobna da podmiri neku ljudsku potrebu1 jer ako nije korisna stvar tj. 0pr. 8bo! to!a se pre/izira da je roba takav proizvod ljudsko! rada koji ima upotrbnu vrednost za dru!e1 a ne za njihovo! proizvo. takav koristan proizvod ljudsko! rada koji je proizveden zato da bude razmenjen tj sa /iljem da se za nje!a dobije od!ovaraju<a protivvrednost.to svaki proizvod ljudsko! rada koji je sposoban da podmiri neku ljudsku potrebu ne mora biti roba.a"i proizvode za podmirenje sopstvenih potreba nisu robe. svaka upotrebna vrednost1 mora biti roba1 jer npr.utim i ovo je samo delimi"no ta"no1 po.a"a. +ako npr.to svaki proizvod ljudsko! rada koji ima upotrebnu vrednost za one koji !a nisu proizveli ne mora uvek biti roba. ako nema upotrebnu vrednost1 ona ne može biti roba. proizvodi kmeovo! rada koje je tro.e roba1 postupa se na razli"iti na"ine.enu ljudsku potrebu ali ona nije roba.utim iz ovo!a ne treba izvesti zaklju"ak da svaka korisna stvar tj. &e. 5li ovo samo po sebi nije dovoljno za de(inisanje robe1 prosto zbo! to!a .?aklju1ak U nastojanju da se de(ini.io (eudala/ imali su upotrebnu vrednost za nje!a ali nisu bili roba1 jer ih je on dobio od kmeta1 ne daju<i za njih nikakvu protivvrednost. upotrebne vrednosti koje neposredni proizvo. 1- . 4to!a se obi"no napominje da je roba takva korisna stvar koja je proizvod ljudsko! rada. Bz svih tih razlo!a iz!leda da je najadekvatnije re<i da je roba takva upotrebna vrednost tj. &e. i vazduh na otvorenom prostoru zadovoljava odre.

kola strukovnih studija1 9eskova/1 222- 22 .%iteratura http:@@AAA(5msBtivat(me@predavanja3god@PoznavanjeCrobe!(pd5 http:@@AAA(de5iniraj(com@tag@roba@ http:@@sr(Aikipedia(org@sr@D*'D)'D*'DE9D*'DE!D*'DE' http:@@hr(Aikipedia(org@Aiki@+oba http:@@AAA(znanje(org@i@i!F@FFiv'F@FFiv'F!Fm@PojamD#'robe(html dr +atjana Jeki<1 +ehnolo!ija i poznavanje robe1 Visoka poslovna .