FAKTORI PROIZVODNJE 1. OP TI FAKTORI PROIZVODNJE 1.1 STANOVNI TVO Covek i njegov rad temeljni su cinilac svih ljudskih aktivnosti.

Ljudi su osnovn i subjekt proizvodnje. Pored uloge proizvodaca, ljudi se istovremeno pojavljuju i u ulozi potro aca. Stvorena materijalna dobra slu e svrsi podmirenja individualnih i dru tvenih potreba ljudi, to znaci da ljudi predstavljaju i osnovu i cilj ekonom ske aktivnosti u dru tvu. Postoji visok stepen korelacije izmedu broja i strukture stanovni tva s jedne stra ne, i razvijenosti privrede, s druge. U tom smislu, zemlje i putem odredene demo grafske politike nastoje ostvariti odredeni stepen privredne razvijenosti. Tako, pored prirodnog prira taja, i migracije mogu doprineti znacajnom porastu stanovni t va, bilo da su u pitanju pojedini kontitenti ili zemlje. Pod uticajem kapitalist ickog dru tvenog i ekonomskog sistema nastale su velike neravnomernosti u privredn om razvitku pojedinih oblasti. Ove razlike su prourokovala intenzivnija migracio na kretanja izmedu ekonomski zaostalih i privredno razvijenih krajeva. Tako je p ojava nezaposlenosti u industrijski razvijenijim zemljama Evrope u XIX veku i po vecanje neravnomernosti u razvitku, kao i geografskom razme taju proizvodnje utica la na ekonomske migracije stanovni tva iz evropskih zemalja u prekookeanske zemlje , narocito u Severnu i Ju nu Ameriku i Australiju. Broj stanovnika jedne zemlje predstavlja njen osnovni proizvodni potencijal. Vec i broj stanovnika podrazumeva i veci broj ljudi ukljucen u stvaranje dru tvenog pr oizvoda, a to omogucuje i vecu dru tvenu proizvodnju. Sa druge strane, ovaj veci b roj stanovnika iziskuje i vecu kolicinu proizvoda radi zadovoljavanja potreba. C injenica da se velikim brojem proizvodaca mo e stvoriti velika proizvodnja ne znac i bogatstvo i izobilje. Prvenstveno se radi o zemljama sa izrazito preovladujuce m poljoprivrednim stanovni tvom i primenom ekstenzivnog vida poljoprivredne proizv odnje. Pored broja stanovnika jedne zemlje, treba uzeti u obzir i njenu gustinu naselje nosti, tj. broj stanovnika na jednom kvadratnom kilometru povr ine. U zemljama sa velikom gustinom naseljenosti potrebno je ukljuciti veliki broj ljudi u proces p roizvodnje. To zahteva razvijenu industriju, ili, pak, ako je u pitanju prete no a grarna zemlja, prelazak na kapitalno intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju. Naim e, samo ovaj tip agrarne proizvodnje mo e u pomenutim uslovima da obezbedi podmire nje potreba stanovni tva, imajuci u vidu limitiranost poljoprivrednog zemlji ta i is hranu veceg broja stanovnika. Kada posmatramo znacaj stanovn tva u dru tvenoj proizvodnji, ne treba izgubiti iz vi da cinjenicu da u ovoj proizvodnji ucestvuje samo radno aktivni deo stanovni tva, dok u potro nji proizvedenih vrednosti ucestvuje celokupno stanovni tvo jedne zemlje . Aktivno stanovni tvo je kreator dru tvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, dok ne aktivno stanovni tvo ucestvuje u potro nji ovih vrednosti, bez doprinosa u njihovom stvaranju. Zbog toga je obim dru tvene proizvodnje uslovljen uce cem aktivnog stanov ni tva u ukupnom stanovni tvu. Ukoliko naveden elemenat zauzima povoljno mjesto, tad a je stanovni tvo izuzetno znacajan faktor visoke proizvodnje. Zemlje poput Hongko nga, Singapura, ali i mnogih zemalja Zapadne Evrope u mogucnosti su da proizvode mnogo vi e dobara od zemalja koje imaju i po nekoliko puta vi e stanovnika. Struktu ra ekonomski aktivnog stanovni tva uslovljena je, pre svega, stepenom razvoja proi zvodnih snaga dru tva, narocito u industriji i poljoprivredi. Na strukturu ekonoms ki aktivnog stanovni tva uticu i prirodni uslovi, tj. prirodna bogatstva koja znac e materijalnu bazu za ekonomski razvoj. Odnos izmedu poljoprivrednog i nepoljopr ivrednog stanovni tva zavisi od broja zaposlenih u sekundarnim i tercijarnim delat nostima. U ekonomski nedovoljno razvijenim zemljama, poljoprivredno stanovni tvo p reovladuje nad nepoljoprivrednim, dok je u ekonomski razvijenim zemljama dominan tan udeo nepoljoprivrednog stanovni tva. Pored analize radno aktivnog stanovni tva, neophodno je sprovoditi i analaze struk

ture stanovni tva i po nekim drugim kriterijumima, kao to su pol, starost, obrazova nje i slicno. Svrha ovakvih analiza jeste uvid u doprinos pojedinih populacionih grupa dru tvenoj reprodukciji, ali i njihov polo aj u njoj. Paralelno sa op tim dru tve nim i privrednim razvojem povecava se broj stanovnika ukljucenih u proces proizv odnje, ali se i podi e starosna granica, jer savremeni tehnolo ki procesi zahtevaju vi e kvalifikacija. Strucno znanje se javlja kao specificni kapital ciji se defici t pokriva odgovarajucom imigracionom politikom zemlje. U pocetnom periodu razvoj a struktura tra nje za radnom snagom je takva da ne iziskuje masovnu primenu radne snage sa najvi im kvalifikacijama, ali se u kasnijim periodima razvoja visoko obr azovana radna snaga namece kao nu nost. Na osnovu navedenog mo emo zakljuciti da ukupan broj stanovnika zemlje ili regiona pokazuje koliki je radni potencijal, starosna struktura pokazuje koliko je broj radno sposobnih, a strucni nivo predstavlja realnu sliku o stvarno raspolo ivom p otencijalu. 1.2 PRIRODNO BOGATSTVO U prirodna bogatstva jedne zemlje ubrajamo ume, obradivo zemlji te, energetske izvo re, mineralne izvore, klimatske uslove, biljni i ivotinjski svet, stabilnost tla. Ono ukljucuje celu prirodu koju je covek u mogucnosti da eksploati e radi odr anja i povecanja dru tvene proizvodnje. Covek svojim radom aktivno deluje na prirodu ko risteci je radi stvaranja upotrebnih vrednosti kojima podmiruje svoje raznovrsne potrebe. Dakle, proizvodnjom se odredeni oblici prirodnog bogatstva transformi u u ekonomska dobra, dok se drugi vidovi koriste neposredno, kao slobodna dobra. P rirodno bogatstvo vr i sna an uticaj kako na prizvodnju, tako i na ivotni standard st anovni tva. Ono je ve an cinilac formiranja potreba ljudi i razvoja dru tva. Covek je zavisan od prirode, ali je sa razvojem ljudskog dru tva ova zavisnost u i zvesnoj meri smanjena. Tako je sa razvojem nauke i tehnike i njihovom primenom, dobijen irok asortiman ve tackih materijala koja u potpunosti zamenjuju prirodna. Prirodno bogatstvo je temeljna pretpostavka bilo kakve proizvodnje. Uloga prirod nog bogatstva u dru tvenoj proizvodnji je odredena nizom faktora, medu kojima su n ajznacajniji: kvalitet i kvantitet samih resursa, njihov razme taj, kao i dostignu ti stepen razvoja proizvodnih snaga. Kvantitativni i kvalitativni odnosi medu po jedinim resursima mogu se menjati zavisno od stepena istra enosti teritorije. Ali, kada su ovi odnosi utvrdeni, onda eksploatacija pojedinih prirodnih bogatstava zavisi od dostignutog stepena razvoja proizvodnih snaga, komplementarnosti resur sa i njihovog razme taja. Raspolo ivi resursi jedne zemlje ne moraju, istovremeno, biti i pokazatelj adekvat ne joj proizvodnje. Zemlje, sredine i dru tva koja ne raspola u sa odgovarajucim pri rodnim bogatstvom najce ce nisu u mogucnosti da ostvare vecu proizvodnju, pa je u vecini takvih sredina proizvodnja nedovoljna..Treba naglasiti kako imamo dosta i primera gde nedostatak prirodnog bogatstva nije obavezno vodio i nedovoljnosti proizvodnje. Zemlje poput Japana, Tajvana, Hongkonga, Singapura, vajcarske, Belgi je i dr. nemaju velika prirodna bogatstva. Ali te zemlje su dostigle neslucene p roizvodne sposobnosti. Nedostatnost prirodnih resursa re ava se putem uvoza, tj. k upovinom od onih koji raspola u s vecim kolicinama od onih koje su im samim potreb ne. Ovaj uvoz se prekriva izvozom gotovih proizvoda visokog stepena obrade. Treb a naglasiti kako nisu retki ni primjeri gde zemlje sa relativno velikim prirodni m bogatstvom imaju nedovoljnu proizvodnju, a samim tim i relativno veliko siroma t vo. Takve su, primera radi zemlje poput: Tanzanije, Nigerije, Ugande,Indonezije, Burme, Indije,Rusije, Iraka. Naime, u uslovima izobilja prirodnog bogatstva i da re ljivosti prirode, obicno nije bilo stimulansa za br i napredak dru tva. Dru tveni pro gres je bio najbr i tamo gde priroda nije bila ni suvi e dare ljiva ni suvi e krta. Takvi su uslovi podstacali coveka na delatnost, pru ajuci mu mogucnost da svoje zamisli ostvari u praksi, menjajuci prirodu i samog sebe. Prirodno bogatstvo nema podjednak znacaj na svim nivoima ekonomskog razvoja. Mno go veci znacaj ima u privredama koje karakteri e ni i nivo razvijenosti proizvodnih snaga, koje su prete nije upucene na lako dostupne biolo ke i druge resurse. Svaki v i i stepen razvoja utice na ukljucivanje sve veceg broja izvora u eksploataciju i sve kompleksnije iskori cavanje sirovina. Na vi im stepenima razvoja ova zavisnost o

d prirodnih uslova slabi, s obzirom na sve izra ajnije delovanje tehnickog progres a koji utice na supstituciju prirodnih sirovina materijalima koji su pro li kroz o dredene faze prerade. Osnovna podela prirodnog bogatstva jeste na materijalno i nematerijalno. Materij alno prirodno bogatstvo ukljucuje sva materijalna dobra koja se nalaze na zemlji noj povr ini, utrobi zemlje i u vodi. Nematerijalna prirodna bogatstva se odnose n a klimatske prilike koje povoljno ili nepovoljno uticu na kori cenje materijalnih prirodnih bogatstava. Materijalna bogastva se dalje dele na biolo ka i mineralna. U biolo ka bogastva se u brajaju flora i fauna, a osnovna karakteristika ovih bogatstava jeste njihova sp osobnost obnavljanja, odnosno uvecanja. Mineralna bogastva obuhvataju minerale s a povr ine zemlje ili iz njene utrobe. Za razliku od biolo kih bogatstava, koja su s vojoj osnovi obnovljiva, mineralalna bogatstva karakteri e neobnovljivost njihovih resursa, to postaje ozbiljan problem u procesu njihove eksploatacije. Podela prirodnog bogatstva Slika br. 1 - Podela prirodnog bogatstva Sa gledi ta mogu cnosti eksploatacije s obzirom na razvijenost proizvodnih snaga, pr irodni resursi se mogu podeliti na: a) potencijalne, koji obuhvataju sve poznate resurse koji ce se nekada moci koristiti; b) resurse koji se mogu koristiti u d ogledno vreme, racunajuci sa odredenim tempom razvoja tehnike i tehnologije; i c ) resurse koji se mogu efektivno koristiti na datom nivou razvoja proizvodnih sn aga.

1.3 DRU TVENO BOGATSTVO Dru tveno bogatstvo cini celokupnost materijalnih dobara koja cine osnovicu proizv odnje i potro nje dru tva, a koja su ljudi svojom delatno cu stvorili tokom vekova rad om niza generacija, te kojima dru tvo raspola e. Zbog toga se i ka e da su to nagomila ni proizvodi ljudskog rada, za razliku od bogatstva koje pru a priroda bez sadejst va coveka. Tako na primer, energija vode u rekama je prirodno bogatstvo, sve dok ljudi regulacijom i branama ne osvoje tu energiju da im pokrece hidrocentrale i li druge objekte. Regulisana vodena energija nije dakle prirodno, nego dru tveno b ogatstvo. Medutim, prisutna su i drugacija shvatanja medu teoreticarima, pa tako nailazimo na stav da dru tveno bogatstvo treba da ukljuci i raspolo ivo prirodno bo gatstvo. pa cak i saldo potra ivanja i obaveza prema inostranstvu. Dru tveno bogatstvo je pokazatelj ekonomske snage jednog dru tva. Vece dru tveno bogat stvo neke zemlje stvara uslove za njegov br i rast i prosperitet. Na njegov obim i strukturu uticu obim i raznovrsnost prirodnog bogatstva, ali i dru tveni odnosi u oblasti proizvodnje, raspodele i potro nje. Kao takvo, ovo bogatstvo je istorijsk a kategorija, jer je njegov obim, struktura, raspodela i potro nja uslovljena fakt orima podlo nim promenama u vremenu. Sa pojavom krize hiperprodukcije, do lo se do saznanja da, uprkos velikom dru tvenom bogatstvu, ekonomska snaga i ivotni standard u razvijenim zemljama mogu znatno o padati, te da ove kategorije treba vezivati za obim realizovane proizvodnje, a n e samo za nacionalno bogatstvo zemlje. Od toga perioda, statisticka i druga istr a ivanja se usmeravaju na izracunavanje i pracenje kategorija dru tvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, dok se koncept dru tvenog bogatstva lagano napu ta. Medutim, z a potrebe pravilnog vodenja ekonomske politike, ipak nije dovoljno poznavati vel icinu i strukturu proizvodnje jedne zemlje, vec je potrebno steci uvid i u njeno nacionalno bogatstvo u celini, kao i njegovu strukturu po privrednim oblastima, sektoru vlasni tva, njegov odnos prema nacionalnom dohotku i slicno. U praksi su prisutni i brojni statisticki problemi oko metoda izracunavanja nacionalnog boga tstva, valorizacije i probleme cena, osnovne strukture ovog bogatstva, njegove s tope rasta i drugo. Prema sadr ini, dru tveno bogatstvo se razvrstava na materijalno i duhovno bogatstvo

. Materijalno bogatstvo se odnosi na sva proizvedena dobra koja se mogu upotrebi ti u proizvodne ili potro ne svrhe. Duhovno bogatstvo ukljucuje sva duhovna dobra i kulturne tekovine nekog dru tva, kao to su npr. umetnicka dela. Prema nameni, dru tveno bogatstvo se deli na proizvodne, potro ne i rezervne fondove . Proizvodne fondove cine sva ona materijalna dobra namenjena buducoj proizvodnj i. Proizvodni fondovi se dele na stalne i opticajne fondove. U okviru proizvodni h fondova, stalni fondovi su najznacajniji faktor privrednog razvoja. Kod najvec eg broja zemalja na stalne fondove otpada od 3/4 do 4/5 ukupno proizvedenog boga tstva. Stalni fondovi ukljucuju sredstva za rad koja se dalje dele na gradevinsk e objekte (zgrade) i opremu (ma ine, postrojenja, alati, transportna sredstva itd. ). Od kvaliteta opreme, kao aktivnog i najproduktivnijeg dela osnovnih proizvodn ih fondova, neposredno zavise proizvodne mogucnosti. Gradevinski objekti su pasi vni deo stalnih fondova, te oni nemaju veci uticaj na efikasnost proizvodnje, ia ko su neophodni kao prostorni uslovi za rad. Stalni fondovi mogu biti u upotrebi ili u izgradnji (investicije u toku), a njihova procena mo e se vr iti po novoj ili stvarnoj vrednosti. Opticajni fondovi ukljucuju poslovne zalihe (sirovine, poluproizvodi, gotovi pro izvodi, trgovacka roba). Osnovna razlika izmedu stalnih i opticajnih fondova jes te to se opticajni fondovi (zalihe), po pravilu, utro e pri jednoj upotrebi, tj. pr enesu u celosti svoju vrednost na nove proizvode u toku jednog proizvodnog ciklu sa, dok fiksni fondovi to cine postepeno, tokom velikog broja ciklusa. Potro ni fondovi su namenjeni podmirenju potreba licne potro nje koja mo e biti pojedi nacna i op ta (stambene zgrade, kole, bolnice, sudovi, pozori ta, prehrambeni proizvo di, obuca, knjige, itd.). Rezervni fondovi se odnose na materijalna dobra koja slu e kao obezbedenje od neke eventualnosti, i koriste se u slucajevima vanrednih situacija poput elementarni h nepogoda. Mnoge stavke koje imaju neosporni ekonomski efekat je te ko racunski obuhvatiti, t e je zbog toga konvencijom prihvaceno da ne ulaze u zvanicni racun dru tvenog boga tstva. U pitanju su radna snaga, patenti, licence, naucna istra ivanja, prirodne l epote, istorijski spomenici, pesnicka dela i slicno. 2. POSEBNI FAKTORI PROIZVODNJE

2.1 PRODUKTIVNOST RADA Produktivnost rada se identifikuje sa stvaralackom moci zaposlenih. Rec je o spo sobnosti pojedinca da, pod odredenim uslovima, u datoj jedinici vremena, stvori vecu ili, manju kolicinu materijalnih dobara. Kod intenzivnosti rada povecani uc inak ostvaruje se zahvaljujuci vecem naprezanju radnika, tj.vecem tro enju raspolo i ve energije u datom vremenu. Kod produktivnosti imamo, medutim, ostvarenje veceg ucinka u posmatranom vremenu. Produktivnost se izracunava stavljanjem u odnos d obijenog rezultata proizvodnje izra enog u odredenoj kolicini materijalnih dobara, i utro ka radne snage u obliku utro enih casova rada, ili odredenog broja zaposleni h. P = Q/L Gde je: P - produktivnost rada, Q - ostvarena proizvodnja, a L - utro ena radna snaga. Mera produktivnosti jeste kolicina proizvoda koja se proizvede za odredeno vreme , odnosno, vreme utro eno za proizvodnju jedne jedinice proizvoda. Veca produktivn ost znaci da se sa manjom kolicinom utro ene radne snage ostvari veci obim proizvo dnje, odnosno da se za jednu jedinicu proizvoda utro i manje rada. Produktivnost se mo e posmatrati na makro i mikro nivou, u zavisnosti od toga da l

i razmatramo odnos ostvarene proizvodnje i utro ene radne snage na nivou jedne org anizacije, ili je fokus pa nje usmeren na dru tveni nivo. Na rast produktivnosti utice veci broj faktora. To su: radno iskustvo, stepen na ucne spoznaje i mogucnost primjene dostignutog znanja, sposobnost organizovanja proizvodnje, razvijenost sredstava za proizvodnju, prirodni uslovi i drugi fakto ri. Radno iskustvo je prva i temeljna pretpostavka veceg proizvodnog ucinka. Iskustv o se stice procesom ucenja. Nije od posebnog znacaja da li se do znanja dolazi p utem redovnog kolovanja ili, pak, ucenjem u toku samog rada. Bitno je da je radni k ve t u poslovima koje obavlja i da mu rad, odnosno, pokreti koje pravi prilikom obavljanja posla ne prave smetnje. Komplikovaniji poslovi zahtevaju du i proces po ducavanja, prakse i usavr avanja, i obrnuto. to je veci nivo iskustva (znanja) u po slovima koji se obavljaju, veca je produktivnost, tj. ucinak. Naucna spoznaja i mogucnost njene primene imaju takode znacajan uticaj na produk tivnost rada. Razvijenija nauka i tehnika omogucuju vecu vlast coveka nad prirod om, odnosno, bolje kori cenje prirodnih resursa radi dru tvene proizvodnje. Tehnolo ka otkrica ne moraju uvijek biti i primenljiva. U nekim slucajevima za primenu vis okih znanja nece biti dovoljno materijalnih pretpostavki, u drugim prilikama ne postoji dovoljno ljudi koji su sposobni da masovnije operacionalizuju ta znanja, ponekad to mo e da bude i problem izgradnje skupe infrastrukture koja bi trebala da daje novu tehnologiju i tome slicno. Sve to zajedno treba da bude relevantan cinilac primene onog to je nauka vec otkrila i spoznala. Sve do momenta masovnije primene dostignutog nivoa znanja nije moguce ni ocekivati djelovanja tog faktor a na rast produktivnosti. Organizovanost kao cinilac produktivnosti u direktnoj je vezi sa znanjem i iskus tvom proizvodaca. Organizacione sposobnosti sticu se,iskustvom,odnosno ucenjem.R ec je o onoj covjekovoj sposobnosti da pri istim inputima,zahvaljujuci vecoj i b oljoj organizovanosti, ostvari vece autpute, tj.stvori vi e materijalnih dobara. K arakteristican bi bio slucaj dva preduzeca sa identicnom kvalifikacionom struktu rom u kojima ucinak nije istovetan, zbog razlicito sprovedene organizacije rada. Cinjenica da bolja organizovanost u radu u mnogim slucajevima doprinosi vecoj p roduktivnosti uticala je da se tom problemu danas pridaje izuzetna pa nja. Istini za volju, organizacione sposobnosti su prirodni talenat. Ne sme se zaboraviti da se ta sposobnost mo e uvecati i do 70% zahvaljujuci ucenju. Tako se u u dana nje vr eme masovno izucava organizacija. Pri istim ostalim uslovima rada, organizacija je odlucujuci faktor produktivnosti rada. Ona se javlja kao zaseban faktor, ne s amo u okviru pojedinacne proizvodne jedinice, vec i u razmerama dru tva kao celine . Razvijenost sredstava za proizvodnju takode je jedan od faktora produktivnosti. Radi se o cinjenici da je s razvijenijim i savr enijim sredstvima za proizvodnju m oguce stvoriti vi e materijalnih dobara, pa cak i u slucaju nepovoljnijih prirodni h uslova. Modernija ma ina i sirovine boljeg kvaliteta ostvarice uvek vecu produkt ivnost nego amortizovana ma ina i sirovine lo ijeg kvaliteta, pri jednakim ostalim u slovima.Treba naglasiti kako su se sredstva za proizvodnju kroz relativno dugu i storiju svesno organizovane proizvodnje stalno razvijala i unapredivala. Otuda s e i mo e zakljuciti da su sredstva za proizvodnju, odnosno visoke tehnologije, sam o nagomilano znanje i iskustvo mnogih generacija ljudi. Krupni, epohalni skokovi u produktivnosti rada najce ce pocetni impuls dobijaju upravo od tehnicke opremlj enosti rada. Prirodni uslovi, od plodnosti tla, preko dubine nalazi ta pojedinih ruda i procent a korisnih sastojaka u njima , pa sve do klimatskih uslova, takode predstavljaju cinioce koji, pod ostalim jednakim uslovima uticu na proizvodnu snagu rada. Pov oljniji prirodni uslovi omogucuju da se sa manjim utro kom radne snage ostvari ist a ili veca kolicina proizvoda. Ovi uslovi najvi e dolaze do izra aja u delatnostima vezanim za kvalitet zemlje i klimatske uslove poput poljoprivrede i rudarstva. P lodna zemlja i optimalnost atmosferskih padavina, na primer, omogucuje veci prin os od prinosa na nekom drugom nepovoljnijem klimatsko-geografskom podrucju, uprk os istom utro ku radne snage. Knjige iz oblasti ekonomije nastale u periodu nakon II svjetskog rata govorile s u o uticaju dru tvenih odnosa na produktivnost, a time i na sam obim dru tvene proiz

vodnje. Pritom se uvek isticala prednost socijalistickog sistema privredivanja n ad zapadnim, tj. kapitalistickim. Medutim, praksa je pokazala da je stanje potpu no obrnuto. Proizvodaci u zapadnoevropskim zemljama, Americi i Aziji,bili su dal eko produktivniji od onih iz zemalja socijalistickog sveta. Cinjenica da se u so cijalizmu daleko manje proizvodilo i da je takvom stanju ponajvi e doprinosila nis ka produktivnost, ucinilo je da je socijalizam, onakav kakvog ga pamtimo vi e zbog ekonomije, a manje zbog ideologije, naprosto nestao. Sa privrednim razvojem neprekidno raste i apsolutni i relativni znacaj produktiv nosti rada Zato se razvijene i nerazvijene zemlje, izmedu ostalog, razlikuju i p o tome to u prvima produktivnost rada, a u drugim upo ljavanje nove radne snage i o tvaranje novih kapaciteta predstavljaju glavni cinilac porasta dru tvenog proizvod a, to i razlikuje intenzivni od ekstenzivnog privrednog razvoja 2.2 INTENZIVNOST RADA Kao faktor proizvodnje, intenzivnost se iskazuje kroz tro enje covekove energije u toku radnog procesa, odnosno, predstavlja stepen tro enja ljudske radne snage u j edinici vremena. Da bi se proizvela to veca kolicina dobara, ljudi se maksimalno napre u, tj. tro e vecu kolicinu svoje radne energije. Intenzivnost je, zahtev da se u istom vremenskom periodu obavi veci posao zahvaljujuci vecem tro enju radne ene rgije coveka. Povecanjem intenziteta rada covek u kracem vremenskom periodu tro i onoliko rada koliko je ranije tro io u du em periodu. Ovo tro enje vece kolicine rada u kracem periodu radnik posti e vecim naprezanjem i zgu njavanjem rada, kako bi kori sno ispunio svaki delic radnog vremena. Tako dolazimo do situacije u kojoj je ve ca kolicina rada zbijenija u datom vremenu. S obzirom da radno vreme, osim ekste nzivne dimenzije ima i dimenziju "gustoce", intenzivniji cas osmocasovnog radnog vremena mo e sadr ati vecu kolicinu rada nego opu teniji cas desetocasovnog radnog vr emena. Imaajuci u vidu navedeno, zakljucujemo da se povecanjem intenzivnosti rad a u datom radnom vremenu posti e isti efekat koji se dobija i sa produ enjem radnog vremena, pod nepromenjenim tro enjem rada. Za razliku od produktivnosti gde se pov ecava kolicina proizvoda, ali tako da se smanjuje kolicina rada po jedinici proi zvoda, kod povecanja intenzivnosti povecava se kolicina proizvoda u jedinici vre mena, ali se istovremeno u istoj srazmeri povecava i utro ak rada, tako da kolicin a rada po jedinici ostaje nepromenjena. Promena radnog ucinka se ne odvija proporcionalno promeni intenzivnosti rada. Ka da se intenzivnost rada spusti na odredenu minimalnu granicu, ucinak pada na nul u. Taj nivo intenzivnosti rada pri kojem se radni ucinak spu ta na nulu predstavlj a donju granicu intenzivnosti rada. Sa povecanjem intenzivnosti rada u odnosu na donju granicu, ucinak najpre raste progresivno u odnosu na porast intenzivnosti rada, a zatim degresivno. Na odredenoj granici prestaje svako dalje povecanje u cinka, uprkos tome to se uro ak radnikove bioenergije i dalje povecava. Nivo intenz ivnosti rada na kome povecanje intenzivnosti rada ne dovodi do daljeg porasta uc inka predstavlja gornju granicu intenzivnosti rada. Izmedu gornje i donje granic e intenzivnosti rada nalazi se i standardni intenzitet rada. U pitanju je onaj i ntenzitet rada pri kome se posti u minimalni utro ci radnikove bioenergije po jedini ci proizvoda. Svako odstupanje od standardnog intenziteta rada ima za posledicu suvi eno organizaciono uslovljeno tro enje radne snage.

Slika br.2

Meduzavisnost utro ka radnikove bioenergije i intenziteta rada

Povecanje proizvodnje u datom radnom vremenu putem povecanja intenzivnosti rada ima svoje granice. Ona ne sme dovesti do prekomernog tro enja i iscrpljivanje radn ika, jer na taj nacin mo e ugroziti njegove sposobnosti i zdravlje, to se kosi sa e tickim dru tvenim principima. Neoklasicna teorija smatra da intenzitet rada radnika zavisi od 1) radnikovih mo tiva, ume nosti, izdr ljivosti i sklonosti za vece naprezanje u okviru odredenog rad nog vremena; 2) stepena tehnicke opremljenosti proizvodnog procesa, i 3) nacina

raspodele rezultata povecane proizvodnje izmedu vlasnika kapitala i radnika. Intenzivnost u velikoj meri zavisi od odnosa zaposlenog prema poslu koji obavlja .Veca intenzivnost rada koja dolazi iz fizicke prinude, kao relevantan faktor pr oizvodnje, bila je prisutna u robovlasnickom dru tvenom sistemu. U uslovima niskog stepena razvijenosti sredstava za rad, intenzivnost je zavisila od radnikovih m otiva, sklonosti, ume nosti i izdr ljivosti, odnosno od organizacije rada na mikro n ivou. Intenzivnost rada mo e biti izuzetno znacajan faktor rasta proizvodnje u oni m slucajevima kada se rad obavlja sa zadovoljstvom i iz ljubavi. Takvu pojavu im amo uvek kada zaposleni radi na poslovima za koje sam pokrece inicijativu ulazec i u vlastiti biznis ili realizujuci projekte koje je sam osmislio. Na intenzivnost rada mo e da utice tehnika, odnosno tehnologija koja se koristi pr i radu. Razvoj i primena naucno tehnickog progresa u proizvodnji iz osnova menja nacin proizvodnje. U tom je pogledu posebnu ulogu imalo otkrice pokretne trake. Pokretna traka je, nametnula brzinu pokreta radnika u procesu rada. Time je orga nizacionim karakteristikama automatski odreden i sam stepen intenzivnosti kao je dinstven proces. U takvim uslovima tacno je odredena vrsta pokreta koju pravi ra dnik, njihov broj i brzina. Dru tveno ekonomski odnosi uticu na povecanje ili smanjenje intenzivnosti rada pre ko motiva neposrednih proizvodaca. Ukoliko radnik ima koristi u vidu prisvajanja dela rezultata povecane proizvodnje usled vece intenzivnosti rada, on je i moti visaniji za vece naprezanje u radnom procesu. Meduzavisnost izmedu intenzivnosti rada i produktivnosti rada razlicita je kod p ojedinih utro ka radne snage zavisno od vida proizvodnje (pojedinacna, serijska, l ancana, masovna, automatska), vrste utro ka, slo enosti proizvodnje, opremljenosti s redstvima i slicno. Tako, npr., smanjenje intenziteta rada radnika u pojedinacno j proizvodnji za 20% ispod standardnog nivoa, za pribli no isto toliko smanjuje pr oduktivnost. Medutim, smanjenje intenzivnosti rada za isti procenat u lancanoj p roizvodnji dove ce do zastoja u proizvodnji na citavoj liniji i smanjenja radnog u cinka i ostalih radnika. Ovo dokazuje da se negativni efekti odstupanja od stand ardne intenzivnosti rada povecavaju kod prelaska na vi e vidove organizacije proiz vodnje. Po istom principu, negativni efekti odstupanja od standardne intenzivnos ti razliciti su u zavisnosti od vrste i slo enosti rada na pojedinim radnim mestim a. Pad intenzivnosti rada za 10% ispod standardnog nivoa kod konstruktora ili pr ojektanta imace vi estruko vece negativne efekte nego to ce to prouzrokovati isti p rocenat pada intenzivnosti kod proizvodnih radnika u pojedinacnoj proizvodnji. I sto tako, pri jednakom odstupanju od standardne intenzivnosti rada pri istom ste penu kvalifikovanosti radnika, obim negativnih efekata se povecava s povecanjem opremljenosti rada sredstvima, i obrnuto. 2.3 TEHNICKI PROGRES Tehnicki progres je jedan od osnovnih pokretaca dru tvene proizvodnje. On se ogled a u stvaranju nove i unapredenju postojece tehnike i tehnologije, odnosno stvara nju novih i pobolj anju postojecih sredstava i metoda proizvodnje koji obezbeduju u tedu u radu, pronalascima i uvodenju i pobolj anju svojstava postojecih proizvoda i unapredenju organizacije i uprvljanju proizvodnjom. Dakle, radi se o uvodenju novih oruda za rad, novi metoda proizvodnje i preno enju postojecih metoda iz napr ednijih proizvodnih jedinica u manje napredne. Delovanje tehnickog progresa podr azumeva nastajanje strukturnih promena u celokupnoj materijalnoj proizvodnji, to omogucuje porast dru tvene produktivnosti i vecu efikasnost u kori cenju raspolo ivih resursa. Pored rasta produktivnosti, tehnicki progres daje vecu masu proizvoda, skracuje vreme proizvodnje, tedi sirovine, sni ava tro kove po jedinici i podi e kvalit et. Tehnicki progres je nedeljiv od ekonomskih rezultata, a zasniva se, prvenstv eno, na dostignucima nauke. Uticaj socijalnih implikacija tehnickog progresa je ogroman i neizmerljiv. On sm anjuje razlike izmedu umnog i fizickog rada, dovodi do porasta slobodnog vremena , pobolj ava uslove rada, uzrokuje porast zdravstvenog i kulturnog standarda, zado voljava rastuce ljudske potrebe, ali i stvara nove. Solidnu osnovu za tumacenje delovanja tehnickog progresa u robnoj privredi daje u mpeter. Po njemu, osnovni nosilac tehnickog progresa je preduzetnik koji uvodi i

novaciju u proces proizvodnje. Inovacija daje impuls celoj kapitalistickog privr edi i period prosperiteta traje sve dok se ova inovacija ne iscrpi. Tehnicki pro gres tako prouzrokuje ciklicna kretanja u kapilistickoj privredi. Po njemu, u bu ducnosti ce tehnicki progres postati sve vi e izvestan i sistematski, to ce dovesti do potkopavanja uloge kapitalistickog preduzetnika i bur oazije kao klase. Socija listicko dru tvo koje ce stupiti na istorijsku scenu, omogucice planiranje tehnick og progresa sistematskom koordinacijom, cime ce se izbeci ciklicno kretanje priv rede. Po Marksu, kapitalisticka borba za prisvajanje ekstra vi ka vrednosti predstavlja autonomnu pokretacku snagu tehnickog progresa. Ono preduzece koje prvo primeni i novaciju, ciji kriterijum predstavlja rast individualne produktivnosti, prisvaja veci vi ak vrednosti od ostalih preduzeca iz privredne grane. Ostala preduzeca su primorana da povecaju svoju produktivnost, uvodeci najproduktivniju tehnologiju , sledeci primer prvog inovatora, cime se tehnicki progres iri na celu kapitalist icku privredu. Na taj nacin se tehnicki progres manifestuje kao kontinuirani pro ces koji se sam stvara, bez ikakvog spolja njeg uticaja. U praksi se tehnicki progres svodi na supstituciju ivog rada opredmecenim, odnosn o porastom tehnicke opremljenosti. Taj proces se manifestuje u stalnom porastu i nvesticija po radnom mestu. Komponente tehnickog progresa su: 1. pronalazak ili inovacija 2. primena pronalaska 3. irenje primene pronalaska

difuzija

Inovacija znaci primenu neke nove ideje, tehnike, procesa, postupka u procesu pr oizvodnje, odnosno njihovu kombinaciju. Inovaciji prethodi invencija koja predst avlja stvaranje pomenutih ideja, tehnika, procesa i postupaka. Dakle, invencija, za razliku od inovacije predstavlja samo potencijalni tehnicki napredak, jer je za proizvodne svrhe potrebna prakticna primena novih znanja u obliku nove tehni ke i tehnologije, novih proizvoda ili usavr enja postojecih. Postoji vi e kategorija inovacija: novi proizvodi, novi metodi proizvodnje, nove s irovine i materijali, nova organizacija. Inovacije i invencije nastaju kao rezul tat fundamentalnih, primenjenih i razvojnih istra ivanja. Vreme izmedu invencije i uvodenja u proizvodnju se stalno skracuje, i nalazi se pod neposrednim dejstvom razvoja proizvodnih snaga, nauke i njene primenljivosti. Poslednja faza u evoluciji neke invencije jeste difuzija, u toku koje se njena u potreba iri sve dok ne dobije op tu primenu u celoj privredi. Difuzija se odvija u horizontalnom i vertikalnom pravcu. Od naucnog otkrica do tr i ta Slika br. 3 Od naucnog otkrica do tr i ta

Najznacajniji faktori irenja tehnickog napretka su: 1) dru tveno ekonomski odnosi, 2) stalno rastuce potrebe dru tva, 3) neprekidni porast znanja i iskustva, 4) napo ri na polju istra ivanja i razvoja, 5) ekonomska efikasnost pronalazaka, 6) nivo o brazovanja, 7) materijalne mogucnosti dru tva, 8) tr i te 9) privredna struktura. Savremeni tehnicki progres se najbolje ogleda u automatizaciji fizickih i intele ktualnih procesa, velikim skokovima u proizvodnji sintetickih materijala i novih proizvoda, mobilnosti energije, kontroli biolo kih procesa i slicno. Prikaz vremenske razlike Tabela br. 1 Prikaz vremenske razlike izmedu nastanka pronalaska i njegove prime ne kod pojedinih pronalazaka Prisutno je vi e pokazatelja merenja tehnickog progresa njegovog nivoa i brzine. U praksi se najce ce vr i kombinacija veceg broja metoda, jer ni jedna metoda ne mo e p oslu iti za sve slucajeve merenja. Medu najznacajnije pokazatelje tehnickog progre

s spadaju: brzina brzina stepen broj i rasta i nivo produktivnosti rada; i stepen difuzije novih i savremenih tehnologija; razvijenosti i rast naucno-istra ivacke i razvojne aktivnosti; kretanje inovacija i brzina uvodenja novih proizvoda.

Ulaganja u naucna istra ivanja se povecavaju iz dana u dan. Ulaganje u znanje se s matra investicijom, te je znanje i njegovo iskori cavanje danas osnovni izvor blag ostanja i progresa. Piter Draker najavljuje dolazak postindustrijskog dru tva u ko me ce znanje zameniti kapital. Tehnicki progres je u uskoj korelaciji sa produktivno cu i intenzivno cu rada, i spa da u posebne faktore proizvodnje. Doprinosi smanjenju utro aka rada, sredstava za rad i predmeta rada, uz neizbe ni transfer tehnologije. Ovaj transfer predstavlja jedan od osnovnih odlika privrednog razvoja i sve manje va i samo za nerazvijene z emlje. Transfer tehnologije mo emo definisati kao proces protoka tehnologije od izvora do primaoca, a mo e biti medunarodni, regionalni, medugranski ili medusektorski, med ukompanijski i unutar kompanijski transfer. Kao kanali tehnolo kog toka javljaju s e licenciranje, fran izing, zajednicka ulaganja, projekat kljuc u ruke , strane direk tne investicije i zajednicki istra ivacko-razvojni projekti. ZAKLJUCAK Faktori dru tvene proizvodnje se dele na op te i posebne. U op te spada stanovni tvo, pr irodno i dru tveno bogatstvo, a u posebne produktivnost rada, intenzivnost rada i tehnicki progres. Veci broj stnovnika istovremeno znaci i veci proizvodni potencijal, ali to istov remeno podrazumeva i vecu potro nju. Dok u proizvodnji ucestvuje samo radno aktivn o stanovni tvo, u potro nji ucestvuje celokupno stanovni tvo jedne zemlje. Potrebno je vr iti polnu, starosnu, obrazovnu i drugu analizu strukture stnovni tva, radi ocene doprinosa pojedinih segmenata stanovni tva dru tvenoj reprodukciji. Prirodno bogatstvo ukljucuje celu prirodu koju je covek u stanju da koristi radi ostvarenja dru tvene proizvodnje. U dana nje vreme, zavisnost od prirodnog bogatstv a je smanjena putem tehnickog progresa koji vr i supstituciji prirodnih materijala ve tackim, ali i putem spoljnotrgovinske razmene u kojoj zemlje sa oskudnim priro dnim bogatstvom uvoze potrebne sirovine. Znacaj prirodnog bogatstva za proizvodn ju je najveci u pocetnim etapama razvoja. Ovo bogastvo nije uvek garant obimne d ru tvene proizvodnje. Prirodna bogatstva se dele na materijalna i nematerijalna, a materijlna na mineralna i biolo ka. Dru tveno bogatstvo cini celokupnost materijalnih dobara koja cine osnovicu proizv odnje i potro nje dru tva, a koja su ljudi svojom delatno cu stvorili tokom vekova rad om niza generacija. Na njegov obim i strukturu uticu kako obim i raznovrsnost pr irodnog bogatstva, tako i vladajuci dru tveni odnosi. Uprkos velikom dru tvenom boga tstvu, ekonomska snaga i ivotni standard u razvijenim zemljama mogu znatno opadat i. Prema sadr ini, dru tveno bogatstvo se deli na materijalno i duhovno, a prema nam eni na proizvodne, potro ne i rezervne fondove. Produktivnost rada podrazumeva sposobnosti pojedinca da, pod odredenim uslovima, u datoj jedinici vremena, stvori vecu ili, manju kolicinu materijalnih dobara. Mo e se posmatrati na makro i mikro nivou, a uslovljena je radnim iskustvom, stepe nom naucne spoznaje i mogucno cu primene dostignutog znanja, sposobno cu organizovan ja proizvodnje, razvijeno cu sredstava za rad i prirodnim uslovima. Intenzivnost rada se defini e kao stepen tro enja ljudske radne snage u jedinici vre mena. Povecanjem intenzivnosti rada u datom radnom vremenu posti e isti efekat koj i se dobija i sa produ enjem radnog vremena. Promena radnog ucinka ne raste propor cionalno sa promenom intenzivnosti rada. Intenzivnost rada radnika je uslovljena radnikovom ume no cu i izdr ljivo cu, stepenom tehnicke opremljenosti i nacinom raspode le rezultata proizvodnje. Tehnicki progres se ogleda u stvaranju nove i unapredenju postojece tehnike i te hnologije, odnosno stvaranju novih i pobolj anju postojecih sredstava i metoda pro

izvodnje koji obezbeduju u tedu u radu, pronalascima i uvodenju i pobolj anju svojst ava postojecih proizvoda i unapredenju organizacije i uprvljanju proizvodnjom. O vaj progres omogucuje rast produktivnosti, skracuje vreme proizvodnje, doprinosi u tedi sirovina, sni enju tro kova i stvara bolji kvalitet. Komponente tehnickog prog resa su pronalazak, primena pronalaska i irenje te primene. Vreme izmedu nastanka pronalska i njegove primene se sve vi e skracuje. LITERATURA 1. Jokic, Slobodan, Osnovi ekonomije, Beograd: Proinkom, 2004. 2. Dragi ic, Dragoljub; Ilic, Bogdan; Medojevic, Branko; Pavlovic, Milovan; Osnovi ekonomije, Beograd: Centar za izdavacku delatnost ekonomskog fakulteta, 2005. 3. Labus, Miroljub, Osnovi politicke ekonomije, Beograd: Nomos, 1992. 4. James A. Caporaso, David P. Levine, Theories of Political Economy, Cambridge University Press, 1975. 5. Alfredo Saad-Filho, Value of Marx, Routledge (UK), 2002.