FAKTORI PROIZVODNJE 1. OP TI FAKTORI PROIZVODNJE 1.1 STANOVNI TVO Covek i njegov rad temeljni su cinilac svih ljudskih aktivnosti.

Ljudi su osnovn i subjekt proizvodnje. Pored uloge proizvodaca, ljudi se istovremeno pojavljuju i u ulozi potro aca. Stvorena materijalna dobra slu e svrsi podmirenja individualnih i dru tvenih potreba ljudi, to znaci da ljudi predstavljaju i osnovu i cilj ekonom ske aktivnosti u dru tvu. Postoji visok stepen korelacije izmedu broja i strukture stanovni tva s jedne stra ne, i razvijenosti privrede, s druge. U tom smislu, zemlje i putem odredene demo grafske politike nastoje ostvariti odredeni stepen privredne razvijenosti. Tako, pored prirodnog prira taja, i migracije mogu doprineti znacajnom porastu stanovni t va, bilo da su u pitanju pojedini kontitenti ili zemlje. Pod uticajem kapitalist ickog dru tvenog i ekonomskog sistema nastale su velike neravnomernosti u privredn om razvitku pojedinih oblasti. Ove razlike su prourokovala intenzivnija migracio na kretanja izmedu ekonomski zaostalih i privredno razvijenih krajeva. Tako je p ojava nezaposlenosti u industrijski razvijenijim zemljama Evrope u XIX veku i po vecanje neravnomernosti u razvitku, kao i geografskom razme taju proizvodnje utica la na ekonomske migracije stanovni tva iz evropskih zemalja u prekookeanske zemlje , narocito u Severnu i Ju nu Ameriku i Australiju. Broj stanovnika jedne zemlje predstavlja njen osnovni proizvodni potencijal. Vec i broj stanovnika podrazumeva i veci broj ljudi ukljucen u stvaranje dru tvenog pr oizvoda, a to omogucuje i vecu dru tvenu proizvodnju. Sa druge strane, ovaj veci b roj stanovnika iziskuje i vecu kolicinu proizvoda radi zadovoljavanja potreba. C injenica da se velikim brojem proizvodaca mo e stvoriti velika proizvodnja ne znac i bogatstvo i izobilje. Prvenstveno se radi o zemljama sa izrazito preovladujuce m poljoprivrednim stanovni tvom i primenom ekstenzivnog vida poljoprivredne proizv odnje. Pored broja stanovnika jedne zemlje, treba uzeti u obzir i njenu gustinu naselje nosti, tj. broj stanovnika na jednom kvadratnom kilometru povr ine. U zemljama sa velikom gustinom naseljenosti potrebno je ukljuciti veliki broj ljudi u proces p roizvodnje. To zahteva razvijenu industriju, ili, pak, ako je u pitanju prete no a grarna zemlja, prelazak na kapitalno intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju. Naim e, samo ovaj tip agrarne proizvodnje mo e u pomenutim uslovima da obezbedi podmire nje potreba stanovni tva, imajuci u vidu limitiranost poljoprivrednog zemlji ta i is hranu veceg broja stanovnika. Kada posmatramo znacaj stanovn tva u dru tvenoj proizvodnji, ne treba izgubiti iz vi da cinjenicu da u ovoj proizvodnji ucestvuje samo radno aktivni deo stanovni tva, dok u potro nji proizvedenih vrednosti ucestvuje celokupno stanovni tvo jedne zemlje . Aktivno stanovni tvo je kreator dru tvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, dok ne aktivno stanovni tvo ucestvuje u potro nji ovih vrednosti, bez doprinosa u njihovom stvaranju. Zbog toga je obim dru tvene proizvodnje uslovljen uce cem aktivnog stanov ni tva u ukupnom stanovni tvu. Ukoliko naveden elemenat zauzima povoljno mjesto, tad a je stanovni tvo izuzetno znacajan faktor visoke proizvodnje. Zemlje poput Hongko nga, Singapura, ali i mnogih zemalja Zapadne Evrope u mogucnosti su da proizvode mnogo vi e dobara od zemalja koje imaju i po nekoliko puta vi e stanovnika. Struktu ra ekonomski aktivnog stanovni tva uslovljena je, pre svega, stepenom razvoja proi zvodnih snaga dru tva, narocito u industriji i poljoprivredi. Na strukturu ekonoms ki aktivnog stanovni tva uticu i prirodni uslovi, tj. prirodna bogatstva koja znac e materijalnu bazu za ekonomski razvoj. Odnos izmedu poljoprivrednog i nepoljopr ivrednog stanovni tva zavisi od broja zaposlenih u sekundarnim i tercijarnim delat nostima. U ekonomski nedovoljno razvijenim zemljama, poljoprivredno stanovni tvo p reovladuje nad nepoljoprivrednim, dok je u ekonomski razvijenim zemljama dominan tan udeo nepoljoprivrednog stanovni tva. Pored analize radno aktivnog stanovni tva, neophodno je sprovoditi i analaze struk

Na vi im stepenima razvoja ova zavisnost o . Burme. obicno nije bilo stimulansa za br i napredak dru tva. Covek svojim radom aktivno deluje na prirodu ko risteci je radi stvaranja upotrebnih vrednosti kojima podmiruje svoje raznovrsne potrebe. ali je sa razvojem ljudskog dru tva ova zavisnost u i zvesnoj meri smanjena. Mno go veci znacaj ima u privredama koje karakteri e ni i nivo razvijenosti proizvodnih snaga. Covek je zavisan od prirode. ali i njihov polo aj u njoj. Iraka. Svrha ovakvih analiza jeste uvid u doprinos pojedinih populacionih grupa dru tvenoj reprodukciji. kada su ovi odnosi utvrdeni.Indonezije. Singapura. obradivo zemlji te. Belgi je i dr. Paralelno sa op tim dru tve nim i privrednim razvojem povecava se broj stanovnika ukljucenih u proces proizv odnje. Ono je ve an cinilac formiranja potreba ljudi i razvoja dru tva. Tajvana. Naime. Dakle. onda eksploatacija pojedinih prirodnih bogatstava zavisi od dostignutog stepena razvoja proizvodnih snaga. Indije.Treba naglasiti kako imamo dosta i primera gde nedostatak prirodnog bogatstva nije obavezno vodio i nedovoljnosti proizvodnje. Ovaj uvoz se prekriva izvozom gotovih proizvoda visokog stepena obrade. Tako je sa razvojem nauke i tehnike i njihovom primenom. u uslovima izobilja prirodnog bogatstva i da re ljivosti prirode. tako i na ivotni standard st anovni tva. starosna struktura pokazuje koliko je broj radno sposobnih. Hongkonga. mineralne izvore. kao i dostignu ti stepen razvoja proizvodnih snaga. Nedostatnost prirodnih resursa re ava se putem uvoza.Rusije. dok se drugi vidovi koriste neposredno. medu kojima su n ajznacajniji: kvalitet i kvantitet samih resursa. Uloga prirod nog bogatstva u dru tvenoj proizvodnji je odredena nizom faktora. ali se i podi e starosna granica. Zemlje. klimatske uslove. Prirodno bogatstvo je temeljna pretpostavka bilo kakve proizvodnje. obrazova nje i slicno.ture stanovni tva i po nekim drugim kriterijumima. a strucni nivo predstavlja realnu sliku o stvarno raspolo ivom p otencijalu. Svaki v i i stepen razvoja utice na ukljucivanje sve veceg broja izvora u eksploataciju i sve kompleksnije iskori cavanje sirovina. njihov razme taj. Prirodno bogatstvo nema podjednak znacaj na svim nivoima ekonomskog razvoja. a samim tim i relativno veliko siroma t vo. k upovinom od onih koji raspola u s vecim kolicinama od onih koje su im samim potreb ne. biljni i ivotinjski svet. sredine i dru tva koja ne raspola u sa odgovarajucim pri rodnim bogatstvom najce ce nisu u mogucnosti da ostvare vecu proizvodnju. Zemlje poput Japana. Strucno znanje se javlja kao specificni kapital ciji se defici t pokriva odgovarajucom imigracionom politikom zemlje. ali se u kasnijim periodima razvoja visoko obr azovana radna snaga namece kao nu nost. starost. Takvi su uslovi podstacali coveka na delatnost. Ali te zemlje su dostigle neslucene p roizvodne sposobnosti. Ugande. Dru tveni pro gres je bio najbr i tamo gde priroda nije bila ni suvi e dare ljiva ni suvi e krta. tj. kao slobodna dobra. vajcarske. istovremeno. Treb a naglasiti kako nisu retki ni primjeri gde zemlje sa relativno velikim prirodni m bogatstvom imaju nedovoljnu proizvodnju. Ono ukljucuje celu prirodu koju je covek u mogucnosti da eksploati e radi odr anja i povecanja dru tvene proizvodnje. proizvodnjom se odredeni oblici prirodnog bogatstva transformi u u ekonomska dobra. koje su prete nije upucene na lako dostupne biolo ke i druge resurse. Nigerije. menjajuci prirodu i samog sebe. Raspolo ivi resursi jedne zemlje ne moraju. dobijen irok asortiman ve tackih materijala koja u potpunosti zamenjuju prirodna. primera radi zemlje poput: Tanzanije. biti i pokazatelj adekvat ne joj proizvodnje. U pocetnom periodu razvoj a struktura tra nje za radnom snagom je takva da ne iziskuje masovnu primenu radne snage sa najvi im kvalifikacijama. stabilnost tla. Takve su. P rirodno bogatstvo vr i sna an uticaj kako na prizvodnju. kao to su pol. pa je u vecini takvih sredina proizvodnja nedovoljna. komplementarnosti resur sa i njihovog razme taja. 1. Kvantitativni i kvalitativni odnosi medu po jedinim resursima mogu se menjati zavisno od stepena istra enosti teritorije. jer savremeni tehnolo ki procesi zahtevaju vi e kvalifikacija.2 PRIRODNO BOGATSTVO U prirodna bogatstva jedne zemlje ubrajamo ume. Na osnovu navedenog mo emo zakljuciti da ukupan broj stanovnika zemlje ili regiona pokazuje koliki je radni potencijal. Ali. energetske izvo re. pru ajuci mu mogucnost da svoje zamisli ostvari u praksi.. nemaju velika prirodna bogatstva.

sektoru vlasni tva. struktura. i c ) resurse koji se mogu efektivno koristiti na datom nivou razvoja proizvodnih sn aga. Prema sadr ini. njegov odnos prema nacionalnom dohotku i slicno. a n e samo za nacionalno bogatstvo zemlje. njegove s tope rasta i drugo. jer je njegov obim.3 DRU TVENO BOGATSTVO Dru tveno bogatstvo cini celokupnost materijalnih dobara koja cine osnovicu proizv odnje i potro nje dru tva. odnosno uvecanja. Medutim. Materijalna bogastva se dalje dele na biolo ka i mineralna. to postaje ozbiljan problem u procesu njihove eksploatacije. a koja su ljudi svojom delatno cu stvorili tokom vekova rad om niza generacija.Podela prirodnog bogatstva Sa gledi ta mogu cnosti eksploatacije s obzirom na razvijenost proizvodnih snaga. Na njegov obim i strukturu uticu obim i raznovrsnost prirodnog bogatstva. te da ove kategorije treba vezivati za obim realizovane proizvodnje. pr irodni resursi se mogu podeliti na: a) potencijalne. Nematerijalna prirodna bogatstva se odnose n a klimatske prilike koje povoljno ili nepovoljno uticu na kori cenje materijalnih prirodnih bogatstava. dru tveno bogatstvo se razvrstava na materijalno i duhovno bogatstvo . ipak nije dovoljno poznavati vel icinu i strukturu proizvodnje jedne zemlje. racunajuci sa odredenim tempom razvoja tehnike i tehnologije. 1. Sa pojavom krize hiperprodukcije. ekonomska snaga i ivotni standard u razvijenim zemljama mogu znatno o padati. dok se koncept dru tvenog bogatstva lagano napu ta. do lo se do saznanja da. vec je potrebno steci uvid i u njeno nacionalno bogatstvo u celini.d prirodnih uslova slabi. raspodela i potro nja uslovljena fakt orima podlo nim promenama u vremenu. Dru tveno bogatstvo je pokazatelj ekonomske snage jednog dru tva. Materij alno prirodno bogatstvo ukljucuje sva materijalna dobra koja se nalaze na zemlji noj povr ini. Za razliku od biolo kih bogatstava. Podela prirodnog bogatstva Slika br. ovo bogatstvo je istorijsk a kategorija. Medutim. energija vode u rekama je prirodno bogatstvo. U praksi su prisutni i brojni statisticki problemi oko metoda izracunavanja nacionalnog boga tstva. mineralalna bogatstva karakteri e neobnovljivost njihovih resursa. Vece dru tveno bogat stvo neke zemlje stvara uslove za njegov br i rast i prosperitet. za razliku od bogatstva koje pru a priroda bez sadejst va coveka. pa cak i saldo potra ivanja i obaveza prema inostranstvu. Od toga perioda. Regulisana vodena energija nije dakle prirodno. sve dok ljudi regulacijom i branama ne osvoje tu energiju da im pokrece hidrocentrale i li druge objekte. prisutna su i drugacija shvatanja medu teoreticarima. ali i dru tveni odnosi u oblasti proizvodnje. Tako na primer. Osnovna podela prirodnog bogatstva jeste na materijalno i nematerijalno. Mineralna bogastva obuhvataju minerale s a povr ine zemlje ili iz njene utrobe. z a potrebe pravilnog vodenja ekonomske politike. koji obuhvataju sve poznate resurse koji ce se nekada moci koristiti. kao i njegovu strukturu po privrednim oblastima. te kojima dru tvo raspola e. b) resurse koji se mogu koristiti u d ogledno vreme. Kao takvo. Zbog toga se i ka e da su to nagomila ni proizvodi ljudskog rada. U biolo ka bogastva se u brajaju flora i fauna. koja su s vojoj osnovi obnovljiva. uprkos velikom dru tvenom bogatstvu. utrobi zemlje i u vodi. osnovne strukture ovog bogatstva. valorizacije i probleme cena. pa tako nailazimo na stav da dru tveno bogatstvo treba da ukljuci i raspolo ivo prirodno bo gatstvo. nego dru tveno b ogatstvo. 1 . statisticka i druga istr a ivanja se usmeravaju na izracunavanje i pracenje kategorija dru tvenog proizvoda i nacionalnog dohotka. raspodele i potro nje. a osnovna karakteristika ovih bogatstava jeste njihova sp osobnost obnavljanja. s obzirom na sve izra ajnije delovanje tehnickog progres a koji utice na supstituciju prirodnih sirovina materijalima koji su pro li kroz o dredene faze prerade.

pesnicka dela i slicno. licence. Veca produktivn ost znaci da se sa manjom kolicinom utro ene radne snage ostvari veci obim proizvo dnje. trgovacka roba). prirodne l epote. kole. knjige. ). Prema nameni. Rezervni fondovi se odnose na materijalna dobra koja slu e kao obezbedenje od neke eventualnosti. Stalni fondovi ukljucuju sredstva za rad koja se dalje dele na gradevinsk e objekte (zgrade) i opremu (ma ine. i utro ka radne snage u obliku utro enih casova rada.. obuca. Stalni fondovi mogu biti u upotrebi ili u izgradnji (investicije u toku). Produktivnost se izracunava stavljanjem u odnos d obijenog rezultata proizvodnje izra enog u odredenoj kolicini materijalnih dobara. gotovi pro izvodi. tokom velikog broja ciklusa. U okviru proizvodni h fondova. 2. Kod produktivnosti imamo.produktivnost rada. bolnice. vreme utro eno za proizvodnju jedne jedinice proizvoda. Gradevinski objekti su pasi vni deo stalnih fondova. U pitanju su radna snaga. POSEBNI FAKTORI PROIZVODNJE 2. u datoj jedinici vremena. alati. a L . odnosno. P = Q/L Gde je: P . Mnoge stavke koje imaju neosporni ekonomski efekat je te ko racunski obuhvatiti. utro e pri jednoj upotrebi.1 PRODUKTIVNOST RADA Produktivnost rada se identifikuje sa stvaralackom moci zaposlenih. medutim. Materijalno bogatstvo se odnosi na sva proizvedena dobra koja se mogu upotrebi ti u proizvodne ili potro ne svrhe. Proizvodne fondove cine sva ona materijalna dobra namenjena buducoj proizvodnj i. kao aktivnog i najproduktivnijeg dela osnovnih proizvodn ih fondova. prehrambeni proizvo di. stvori vecu ili. i koriste se u slucajevima vanrednih situacija poput elementarni h nepogoda. pr enesu u celosti svoju vrednost na nove proizvode u toku jednog proizvodnog ciklu sa. patenti. Proizvodni fondovi se dele na stalne i opticajne fondove. potro ne i rezervne fondove . umetnicka dela. stalni fondovi su najznacajniji faktor privrednog razvoja. transportna sredstva itd. Opticajni fondovi ukljucuju poslovne zalihe (sirovine. te oni nemaju veci uticaj na efikasnost proizvodnje. odnosno da se za jednu jedinicu proizvoda utro i manje rada.). pod odredenim uslovima. neposredno zavise proizvodne mogucnosti. sudovi. pozori ta. ostvarenje veceg ucinka u posmatranom vremenu. kao to su npr. Mera produktivnosti jeste kolicina proizvoda koja se proizvede za odredeno vreme . Potro ni fondovi su namenjeni podmirenju potreba licne potro nje koja mo e biti pojedi nacna i op ta (stambene zgrade.ostvarena proizvodnja. ili odredenog broja zaposleni h. ia ko su neophodni kao prostorni uslovi za rad. u zavisnosti od toga da l . a njihova procena mo e se vr iti po novoj ili stvarnoj vrednosti. postrojenja. Rec je o spo sobnosti pojedinca da. Od kvaliteta opreme. tj. Osnovna razlika izmedu stalnih i opticajnih fondova jes te to se opticajni fondovi (zalihe). naucna istra ivanja. Q . po pravilu. manju kolicinu materijalnih dobara.utro ena radna snaga. Kod intenzivnosti rada povecani uc inak ostvaruje se zahvaljujuci vecem naprezanju radnika. istorijski spomenici. t e je zbog toga konvencijom prihvaceno da ne ulaze u zvanicni racun dru tvenog boga tstva. tj.vecem tro enju raspolo i ve energije u datom vremenu. Produktivnost se mo e posmatrati na makro i mikro nivou. Kod najvec eg broja zemalja na stalne fondove otpada od 3/4 do 4/5 ukupno proizvedenog boga tstva. dok fiksni fondovi to cine postepeno. dru tveno bogatstvo se deli na proizvodne. poluproizvodi. Duhovno bogatstvo ukljucuje sva duhovna dobra i kulturne tekovine nekog dru tva. itd.

ne s amo u okviru pojedinacne proizvodne jedinice. Ne sme se zaboraviti da se ta sposobnost mo e uvecati i do 70% zahvaljujuci ucenju. pod ostalim jednakim uslovima uticu na proizvodnu snagu rada.iskustvom. Iskustv o se stice procesom ucenja. Tako se u u dana nje vr eme masovno izucava organizacija. ostvari vece autpute. Ovi uslovi najvi e dolaze do izra aja u delatnostima vezanim za kvalitet zemlje i klimatske uslove poput poljoprivrede i rudarstva. Pov oljniji prirodni uslovi omogucuju da se sa manjim utro kom radne snage ostvari ist a ili veca kolicina proizvoda. ucenjem u toku samog rada.stvori vi e materijalnih dobara. vec i u razmerama dru tva kao celine . Bitno je da je radni k ve t u poslovima koje obavlja i da mu rad. bolje kori cenje prirodnih resursa radi dru tvene proizvodnje. omogucuje veci prin os od prinosa na nekom drugom nepovoljnijem klimatsko-geografskom podrucju. prakse i usavr avanja. pri jednakim ostalim u slovima. pokreti koje pravi prilikom obavljanja posla ne prave smetnje.i razmatramo odnos ostvarene proizvodnje i utro ene radne snage na nivou jedne org anizacije. K arakteristican bi bio slucaj dva preduzeca sa identicnom kvalifikacionom struktu rom u kojima ucinak nije istovetan. Naucna spoznaja i mogucnost njene primene imaju takode znacajan uticaj na produk tivnost rada. U nekim slucajevima za primenu vis okih znanja nece biti dovoljno materijalnih pretpostavki. Prirodni uslovi. Cinjenica da bolja organizovanost u radu u mnogim slucajevima doprinosi vecoj p roduktivnosti uticala je da se tom problemu danas pridaje izuzetna pa nja. zbog razlicito sprovedene organizacije rada. Tehnolo ka otkrica ne moraju uvijek biti i primenljiva. Sve to zajedno treba da bude relevantan cinilac primene onog to je nauka vec otkrila i spoznala. to je veci nivo iskustva (znanja) u po slovima koji se obavljaju. i obrnuto. Razvijenost sredstava za proizvodnju takode je jedan od faktora produktivnosti.zahvaljujuci vecoj i b oljoj organizovanosti. Istini za volju. sam o nagomilano znanje i iskustvo mnogih generacija ljudi. Radno iskustvo je prva i temeljna pretpostavka veceg proizvodnog ucinka. odnosno visoke tehnologije.odnosno ucenjem. pa cak i u slucaju nepovoljnijih prirodni h uslova. Sve do momenta masovnije primene dostignutog nivoa znanja nije moguce ni ocekivati djelovanja tog faktor a na rast produktivnosti. ili je fokus pa nje usmeren na dru tveni nivo. P lodna zemlja i optimalnost atmosferskih padavina. Pri istim ostalim uslovima rada. To su: radno iskustvo. takode predstavljaju cinioce koji. Komplikovaniji poslovi zahtevaju du i proces po ducavanja. organizacija je odlucujuci faktor produktivnosti rada. Otuda s e i mo e zakljuciti da su sredstva za proizvodnju. Organizacione sposobnosti sticu se. Ona se javlja kao zaseban faktor. tj. ponekad to mo e da bude i problem izgradnje skupe infrastrukture koja bi trebala da daje novu tehnologiju i tome slicno. Modernija ma ina i sirovine boljeg kvaliteta ostvarice uvek vecu produkt ivnost nego amortizovana ma ina i sirovine lo ijeg kvaliteta. stepen na ucne spoznaje i mogucnost primjene dostignutog znanja. Razvijenija nauka i tehnika omogucuju vecu vlast coveka nad prirod om. Organizovanost kao cinilac produktivnosti u direktnoj je vezi sa znanjem i iskus tvom proizvodaca. na primer. od plodnosti tla. Nije od posebnog znacaja da li se do znanja dolazi p utem redovnog kolovanja ili. organizacione sposobnosti su prirodni talenat. pa sve do klimatskih uslova. Radi se o cinjenici da je s razvijenijim i savr enijim sredstvima za proizvodnju m oguce stvoriti vi e materijalnih dobara. odnosno. preko dubine nalazi ta pojedinih ruda i procent a korisnih sastojaka u njima . razvijenost sredstava za proizvodnju. sposobnost organizovanja proizvodnje. tj.Treba naglasiti kako su se sredstva za proizvodnju kroz relativno dugu i storiju svesno organizovane proizvodnje stalno razvijala i unapredivala. pak. u drugim prilikama ne postoji dovoljno ljudi koji su sposobni da masovnije operacionalizuju ta znanja. odnosno. Krupni. uprk os istom utro ku radne snage.R ec je o onoj covjekovoj sposobnosti da pri istim inputima. ucinak. a time i na sam obim dru tvene proiz . veca je produktivnost. epohalni skokovi u produktivnosti rada najce ce pocetni impuls dobijaju upravo od tehnicke opremlj enosti rada. Na rast produktivnosti utice veci broj faktora. prirodni uslovi i drugi fakto ri. Knjige iz oblasti ekonomije nastale u periodu nakon II svjetskog rata govorile s u o uticaju dru tvenih odnosa na produktivnost.

i 3) nacina . Medutim. Promena radnog ucinka se ne odvija proporcionalno promeni intenzivnosti rada. kako bi kori sno ispunio svaki delic radnog vremena. naprosto nestao. zakljucujemo da se povecanjem intenzivnosti rad a u datom radnom vremenu posti e isti efekat koji se dobija i sa produ enjem radnog vremena. ume nosti. Neoklasicna teorija smatra da intenzitet rada radnika zavisi od 1) radnikovih mo tiva. a u drugim upo ljavanje nove radne snage i o tvaranje novih kapaciteta predstavljaju glavni cinilac porasta dru tvenog proizvod a. Da bi se proizvela to veca kolicina dobara. Imaajuci u vidu navedeno. to i razlikuje intenzivni od ekstenzivnog privrednog razvoja 2. a zatim degresivno. to se kosi sa e tickim dru tvenim principima. uprkos tome to se uro ak radnikove bioenergije i dalje povecava. praksa je pokazala da je stanje potpu no obrnuto. kod povecanja intenzivnosti povecava se kolicina proizvoda u jedinici vre mena. izmedu ostalog. ucinak pada na nul u. ucinak najpre raste progresivno u odnosu na porast intenzivnosti rada. Tako dolazimo do situacije u kojoj je ve ca kolicina rada zbijenija u datom vremenu. predstavlja stepen tro enja ljudske radne snage u j edinici vremena. osim ekste nzivne dimenzije ima i dimenziju "gustoce". Svako odstupanje od standardnog intenziteta rada ima za posledicu suvi eno organizaciono uslovljeno tro enje radne snage. jer na taj nacin mo e ugroziti njegove sposobnosti i zdravlje. Intenzivnost je. Sa privrednim razvojem neprekidno raste i apsolutni i relativni znacaj produktiv nosti rada Zato se razvijene i nerazvijene zemlje. Na odredenoj granici prestaje svako dalje povecanje u cinka. pod nepromenjenim tro enjem rada. ucinilo je da je socijalizam. zahtev da se u istom vremenskom periodu obavi veci posao zahvaljujuci vecem tro enju radne ene rgije coveka. tj. ali se istovremeno u istoj srazmeri povecava i utro ak rada. a manje zbog ideologije. Ovo tro enje vece kolicine rada u kracem periodu radnik posti e vecim naprezanjem i zgu njavanjem rada. tako da kolicin a rada po jedinici ostaje nepromenjena. Proizvodaci u zapadnoevropskim zemljama. kapitalistickim. Slika br.2 INTENZIVNOST RADA Kao faktor proizvodnje. Ona ne sme dovesti do prekomernog tro enja i iscrpljivanje radn ika.bili su dal eko produktivniji od onih iz zemalja socijalistickog sveta. U pitanju je onaj i ntenzitet rada pri kome se posti u minimalni utro ci radnikove bioenergije po jedini ci proizvoda. Pritom se uvek isticala prednost socijalistickog sistema privredivanja n ad zapadnim. Povecanjem intenziteta rada covek u kracem vremenskom periodu tro i onoliko rada koliko je ranije tro io u du em periodu. tj. ljudi se maksimalno napre u. Izmedu gornje i donje granic e intenzivnosti rada nalazi se i standardni intenzitet rada. S obzirom da radno vreme. intenzivnost se iskazuje kroz tro enje covekove energije u toku radnog procesa. Nivo intenz ivnosti rada na kome povecanje intenzivnosti rada ne dovodi do daljeg porasta uc inka predstavlja gornju granicu intenzivnosti rada. onakav kakvog ga pamtimo vi e zbog ekonomije. Americi i Aziji. Ka da se intenzivnost rada spusti na odredenu minimalnu granicu. odnosno. izdr ljivosti i sklonosti za vece naprezanje u okviru odredenog rad nog vremena. 2) stepena tehnicke opremljenosti proizvodnog procesa. Za razliku od produktivnosti gde se pov ecava kolicina proizvoda. razlikuju i p o tome to u prvima produktivnost rada. tro e vecu kolicinu svoje radne energije. Cinjenica da se u so cijalizmu daleko manje proizvodilo i da je takvom stanju ponajvi e doprinosila nis ka produktivnost. intenzivniji cas osmocasovnog radnog vremena mo e sadr ati vecu kolicinu rada nego opu teniji cas desetocasovnog radnog vr emena.vodnje. Sa povecanjem intenzivnosti rada u odnosu na donju granicu. ali tako da se smanjuje kolicina rada po jedinici proi zvoda. Taj nivo intenzivnosti rada pri kojem se radni ucinak spu ta na nulu predstavlj a donju granicu intenzivnosti rada.2 Meduzavisnost utro ka radnikove bioenergije i intenziteta rada Povecanje proizvodnje u datom radnom vremenu putem povecanja intenzivnosti rada ima svoje granice.

Intenzivnost rada mo e biti izuzetno znacajan faktor rasta proizvodnje u oni m slucajevima kada se rad obavlja sa zadovoljstvom i iz ljubavi. U takvim uslovima tacno je odredena vrsta pokreta koju pravi ra dnik. Dakle. 2. i obrnuto. On sm anjuje razlike izmedu umnog i fizickog rada. U uslovima niskog stepena razvijenosti sredstava za rad. na dostignucima nauke. prvenstv eno. On se ogled a u stvaranju nove i unapredenju postojece tehnike i tehnologije. Delovanje tehnickog progresa podr azumeva nastajanje strukturnih promena u celokupnoj materijalnoj proizvodnji.Veca intenzivnost rada koja dolazi iz fizicke prinude. uzrokuje porast zdravstvenog i kulturnog standarda. sklonosti. masovna. odnosno od organizacije rada na mikro n ivou. Solidnu osnovu za tumacenje delovanja tehnickog progresa u robnoj privredi daje u mpeter. zado voljava rastuce ljudske potrebe. tehnicki progres daje vecu masu proizvoda. Razvoj i primena naucno tehnickog progresa u proizvodnji iz osnova menja nacin proizvodnje. I sto tako. Medutim. Na intenzivnost rada mo e da utice tehnika. Uticaj socijalnih implikacija tehnickog progresa je ogroman i neizmerljiv. radi se o uvodenju novih oruda za rad. serijska. odnosno stvara nju novih i pobolj anju postojecih sredstava i metoda proizvodnje koji obezbeduju u tedu u radu. Ovo dokazuje da se negativni efekti odstupanja od stand ardne intenzivnosti rada povecavaju kod prelaska na vi e vidove organizacije proiz vodnje. pobolj ava uslove rada. U tom je pogledu posebnu ulogu imalo otkrice pokretne trake. Intenzivnost u velikoj meri zavisi od odnosa zaposlenog prema poslu koji obavlja . pri jednakom odstupanju od standardne intenzivnosti rada pri istom ste penu kvalifikovanosti radnika. njihov broj i brzina. a zasniva se. kao relevantan faktor pr oizvodnje. Ukoliko radnik ima koristi u vidu prisvajanja dela rezultata povecane proizvodnje usled vece intenzivnosti rada. automatska). intenzivnost je zavisila od radnikovih m otiva. dovodi do porasta slobodnog vremena . Tehnicki progres je nedeljiv od ekonomskih rezultata. Takvu pojavu im amo uvek kada zaposleni radi na poslovima za koje sam pokrece inicijativu ulazec i u vlastiti biznis ili realizujuci projekte koje je sam osmislio. odnosno tehnologija koja se koristi pr i radu. za pribli no isto toliko smanjuje pr oduktivnost. ume nosti i izdr ljivosti. sni ava tro kove po jedinici i podi e kvalit et. on je i moti visaniji za vece naprezanje u radnom procesu. npr. obim negativnih efekata se povecava s povecanjem opremljenosti rada sredstvima. Po istom principu. tedi sirovine. osnovni nosilac tehnickog progresa je preduzetnik koji uvodi i . nametnula brzinu pokreta radnika u procesu rada. smanjenje intenziteta rada radnika u pojedinacno j proizvodnji za 20% ispod standardnog nivoa. Time je orga nizacionim karakteristikama automatski odreden i sam stepen intenzivnosti kao je dinstven proces. skracuje vreme proizvodnje. pronalascima i uvodenju i pobolj anju svojstava postojecih proizvoda i unapredenju organizacije i uprvljanju proizvodnjom. Tako. Meduzavisnost izmedu intenzivnosti rada i produktivnosti rada razlicita je kod p ojedinih utro ka radne snage zavisno od vida proizvodnje (pojedinacna. Pokretna traka je. Pored rasta produktivnosti.. ali i stvara nove. opremljenosti s redstvima i slicno. Pad intenzivnosti rada za 10% ispod standardnog nivoa kod konstruktora ili pr ojektanta imace vi estruko vece negativne efekte nego to ce to prouzrokovati isti p rocenat pada intenzivnosti kod proizvodnih radnika u pojedinacnoj proizvodnji. Po njemu. slo enosti proizvodnje. to omogucuje porast dru tvene produktivnosti i vecu efikasnost u kori cenju raspolo ivih resursa. novi metoda proizvodnje i preno enju postojecih metoda iz napr ednijih proizvodnih jedinica u manje napredne. vrste utro ka.3 TEHNICKI PROGRES Tehnicki progres je jedan od osnovnih pokretaca dru tvene proizvodnje. l ancana. bila je prisutna u robovlasnickom dru tvenom sistemu. negativni efekti odstupanja od standardne intenzivnos ti razliciti su u zavisnosti od vrste i slo enosti rada na pojedinim radnim mestim a.raspodele rezultata povecane proizvodnje izmedu vlasnika kapitala i radnika. smanjenje intenzivnosti rada za isti procenat u lancanoj p roizvodnji dove ce do zastoja u proizvodnji na citavoj liniji i smanjenja radnog u cinka i ostalih radnika. Dru tveno ekonomski odnosi uticu na povecanje ili smanjenje intenzivnosti rada pre ko motiva neposrednih proizvodaca.

nauke i njene primenljivosti. Od naucnog otkrica do tr i ta Slika br. Postoji vi e kategorija inovacija: novi proizvodi. nova organizacija. pronalazak ili inovacija 2. 3 Od naucnog otkrica do tr i ta Najznacajniji faktori irenja tehnickog napretka su: 1) dru tveno ekonomski odnosi. primena pronalaska 3. Taj proces se manifestuje u stalnom porastu i nvesticija po radnom mestu. 8) tr i te 9) privredna struktura. mobilnosti energije. 5) ekonomska efikasnost pronalazaka. prisvaja veci vi ak vrednosti od ostalih preduzeca iz privredne grane. Inovacije i invencije nastaju kao rezul tat fundamentalnih. 4) napo ri na polju istra ivanja i razvoja. novi metodi proizvodnje. cime ce se izbeci ciklicno kretanje priv rede. i nalazi se pod neposrednim dejstvom razvoja proizvodnih snaga. Ostala preduzeca su primorana da povecaju svoju produktivnost. sledeci primer prvog inovatora. Prikaz vremenske razlike Tabela br. 6) nivo o brazovanja. kontroli biolo kih procesa i slicno. procesa. Savremeni tehnicki progres se najbolje ogleda u automatizaciji fizickih i intele ktualnih procesa. primenjenih i razvojnih istra ivanja. odnosno njihovu kombinaciju. Poslednja faza u evoluciji neke invencije jeste difuzija. 3) neprekidni porast znanja i iskustva. 1 Prikaz vremenske razlike izmedu nastanka pronalaska i njegove prime ne kod pojedinih pronalazaka Prisutno je vi e pokazatelja merenja tehnickog progresa njegovog nivoa i brzine. velikim skokovima u proizvodnji sintetickih materijala i novih proizvoda. ciji kriterijum predstavlja rast individualne produktivnosti. Dakle. 7) materijalne mogucnosti dru tva. postupka u procesu pr oizvodnje. uvodeci najproduktivniju tehnologiju . Socija listicko dru tvo koje ce stupiti na istorijsku scenu. jer ni jedna metoda ne mo e p oslu iti za sve slucajeve merenja. irenje primene pronalaska difuzija Inovacija znaci primenu neke nove ideje. odnosn o porastom tehnicke opremljenosti. cime se tehnicki progres iri na celu kapitalist icku privredu. Medu najznacajnije pokazatelje tehnickog progre . Ono preduzece koje prvo primeni i novaciju. Po Marksu. novih proizvoda ili usavr enja postojecih. procesa i postupaka. u toku koje se njena u potreba iri sve dok ne dobije op tu primenu u celoj privredi. Inovaciji prethodi invencija koja predst avlja stvaranje pomenutih ideja. to ce dovesti do potkopavanja uloge kapitalistickog preduzetnika i bur oazije kao klase. U praksi se tehnicki progres svodi na supstituciju ivog rada opredmecenim. kapitalisticka borba za prisvajanje ekstra vi ka vrednosti predstavlja autonomnu pokretacku snagu tehnickog progresa. Po njemu. U praksi se najce ce vr i kombinacija veceg broja metoda. jer je za proizvodne svrhe potrebna prakticna primena novih znanja u obliku nove tehni ke i tehnologije. u bu ducnosti ce tehnicki progres postati sve vi e izvestan i sistematski. 2) stalno rastuce potrebe dru tva. za razliku od inovacije predstavlja samo potencijalni tehnicki napredak. omogucice planiranje tehnick og progresa sistematskom koordinacijom. Tehnicki pro gres tako prouzrokuje ciklicna kretanja u kapilistickoj privredi. Inovacija daje impuls celoj kapitalistickog privr edi i period prosperiteta traje sve dok se ova inovacija ne iscrpi. Komponente tehnickog progresa su: 1.novaciju u proces proizvodnje. nove s irovine i materijali. bez ikakvog spolja njeg uticaja. Difuzija se odvija u horizontalnom i vertikalnom pravcu. Na taj nacin se tehnicki progres manifestuje kao kontinuirani pro ces koji se sam stvara. tehnika. invencija. Vreme izmedu invencije i uvodenja u proizvodnju se stalno skracuje. tehnike.

te je znanje i njegovo iskori cavanje danas osnovni izvor blag ostanja i progresa. U op te spada stanovni tvo. Prirodna bogatstva se dele na materijalna i nematerijalna. a materijlna na mineralna i biolo ka. Intenzivnost rada se defini e kao stepen tro enja ljudske radne snage u jedinici vre mena. Dru tveno bogatstvo cini celokupnost materijalnih dobara koja cine osnovicu proizv odnje i potro nje dru tva. Uprkos velikom dru tvenom boga tstvu. Potrebno je vr iti polnu. razvijeno cu sredstava za rad i prirodnim uslovima. razvijenosti i rast naucno-istra ivacke i razvojne aktivnosti. Povecanjem intenzivnosti rada u datom radnom vremenu posti e isti efekat koj i se dobija i sa produ enjem radnog vremena. i spa da u posebne faktore proizvodnje. i stepen difuzije novih i savremenih tehnologija. Tehnicki progres je u uskoj korelaciji sa produktivno cu i intenzivno cu rada. radi ocene doprinosa pojedinih segmenata stanovni tva dru tvenoj reprodukciji. Ulaganje u znanje se s matra investicijom. Doprinosi smanjenju utro aka rada. tako i vladajuci dru tveni odnosi. Prirodno bogatstvo ukljucuje celu prirodu koju je covek u stanju da koristi radi ostvarenja dru tvene proizvodnje. Transfer tehnologije mo emo definisati kao proces protoka tehnologije od izvora do primaoca. a prema nam eni na proizvodne. ali i putem spoljnotrgovinske razmene u kojoj zemlje sa oskudnim priro dnim bogatstvom uvoze potrebne sirovine. stepenom tehnicke opremljenosti i nacinom raspode le rezultata proizvodnje. dru tveno bogatstvo se deli na materijalno i duhovno. ekonomska snaga i ivotni standard u razvijenim zemljama mogu znatno opadat i. projekat kljuc u ruke . pr irodno i dru tveno bogatstvo. obrazovnu i drugu analizu strukture stnovni tva. u datoj jedinici vremena. strane direk tne investicije i zajednicki istra ivacko-razvojni projekti. pod odredenim uslovima. regionalni. Promena radnog ucinka ne raste propor cionalno sa promenom intenzivnosti rada. medugranski ili medusektorski. Na njegov obim i strukturu uticu kako obim i raznovrsnost pr irodnog bogatstva. sredstava za rad i predmeta rada. stepe nom naucne spoznaje i mogucno cu primene dostignutog znanja. manju kolicinu materijalnih dobara. Prema sadr ini. Tehnicki progres se ogleda u stvaranju nove i unapredenju postojece tehnike i te hnologije. zajednicka ulaganja. zavisnost od prirodnog bogatstv a je smanjena putem tehnickog progresa koji vr i supstituciji prirodnih materijala ve tackim. potro ne i rezervne fondove. med ukompanijski i unutar kompanijski transfer. Piter Draker najavljuje dolazak postindustrijskog dru tva u ko me ce znanje zameniti kapital. ali to istov remeno podrazumeva i vecu potro nju. Dok u proizvodnji ucestvuje samo radno aktivn o stanovni tvo. Veci broj stnovnika istovremeno znaci i veci proizvodni potencijal. fran izing. u potro nji ucestvuje celokupno stanovni tvo jedne zemlje. ZAKLJUCAK Faktori dru tvene proizvodnje se dele na op te i posebne. U dana nje vreme. uz neizbe ni transfer tehnologije. Ovaj transfer predstavlja jedan od osnovnih odlika privrednog razvoja i sve manje va i samo za nerazvijene z emlje. starosnu. a uslovljena je radnim iskustvom. stvori vecu ili. a mo e biti medunarodni. intenzivnost rada i tehnicki progres. Intenzivnost rada radnika je uslovljena radnikovom ume no cu i izdr ljivo cu. Mo e se posmatrati na makro i mikro nivou. kretanje inovacija i brzina uvodenja novih proizvoda. Znacaj prirodnog bogatstva za proizvodn ju je najveci u pocetnim etapama razvoja. Ovo bogastvo nije uvek garant obimne d ru tvene proizvodnje. a u posebne produktivnost rada. a koja su ljudi svojom delatno cu stvorili tokom vekova rad om niza generacija. Ulaganja u naucna istra ivanja se povecavaju iz dana u dan. Produktivnost rada podrazumeva sposobnosti pojedinca da. odnosno stvaranju novih i pobolj anju postojecih sredstava i metoda pro . Kao kanali tehnolo kog toka javljaju s e licenciranje.s spadaju: brzina brzina stepen broj i rasta i nivo produktivnosti rada. sposobno cu organizovan ja proizvodnje.

Levine. 5. primena pronalaska i irenje te primene. Cambridge University Press. 2004. Slobodan. Medojevic. Osnovi ekonomije. Value of Marx. Routledge (UK). 2002. James A. O vaj progres omogucuje rast produktivnosti. doprinosi u tedi sirovina. 2005. LITERATURA 1. skracuje vreme proizvodnje. Beograd: Centar za izdavacku delatnost ekonomskog fakulteta. Ilic. Osnovi politicke ekonomije. Labus. 1992. Dragi ic. 1975. Beograd: Nomos. sni enju tro kova i stvara bolji kvalitet. . Komponente tehnickog prog resa su pronalazak. Osnovi ekonomije. 2. Pavlovic. David P. Caporaso. pronalascima i uvodenju i pobolj anju svojst ava postojecih proizvoda i unapredenju organizacije i uprvljanju proizvodnjom. Milovan. Beograd: Proinkom. 3. Theories of Political Economy. Alfredo Saad-Filho. Branko. Jokic. Vreme izmedu nastanka pronalska i njegove primene se sve vi e skracuje.izvodnje koji obezbeduju u tedu u radu. Bogdan. Dragoljub. Miroljub. 4.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful