SKRIPTA

METODOLOGIJA NAUNIH
ISTRAIVANJA
PRAKTIKUM SA VEBAMA IZ METODOLOGIJE
ISTRAIVANJA U MENADMENTU

BUELJINA, 2008. god.

Sadrzaj
Vezba 1.
TEORIJSKI PRISTUP PROBLEMU ISTRAZIVANJA ................................................9
Vezba 2
CITIRANJE I OZNAAVANJE CITATA................................................................... 15
Vezba 3
STANDARD ZA PISANJE NAUCNOISTRAZIVACKIH RADOVA........................ 23
Vezba 4
METODOLOSKA POLAZISTA U ISTRAZIVANJU................................................. 31
Vezba 5
VARIJABLE (PROMENLJIVE) I INDIKATORI U ISTRAZIVANJU ...................... 37
Vezba 6
TEHNIKE ISTRAZIVANJA - UPITNIK..................................................................... 43
Vezba 7
SKALE PROCENE....................................................................................................... 49
Vezba 8
INSTRUMENTI POSMATRANJA.............................................................................. 55
Vezba 9
INSTRUMENTI INTERVJUISANJA.......................................................................... 61
Vezba 11
UZORAK ISTRAZIVANJA......................................................................................... 73
Vezba 12
IZRADA KODNE LISTE ............................................................................................. 81
Vezba 13
FORMIRANJE LISTE PRIMARNIH PODATAKA.................................................... 87
Vezba 14
STATISTICKE SERIJE................................................................................................ 91
Vezba 15
STATISTlCKETABELE.............................................................................................. 97
Vezba 16
GRAFICKO PRIKAZIVANJE REZULTATA ISTRAZIVANJA.............................. 103
Vezba 17
MERE PROSEKA....................................................................................................... 109
Vezba 18
MERE VARUABILNOSTI......................................................................................... 115
Vezba 19
MERE RELATIVNOG POLOZAJA .......................................................................... 121
Vezba 20
MERE KORELACUE................................................................................................. 127
Vezba21
t-TEST.........................................................................................................................135
Vezba 22
X2- TEST I KOEFICIJENT KONTINGENCUE (C) ..................................................141
Vezba 24
PROJEKAT EMPIRIJSKOG ISTRAZIVANJA..........................................................151
LITERATURA IZ OBLASTI NAUCNO ISTRAZIVACKOG RADA.......................201
2

Nauka pocinje sa problemima i

zavrsava se sa problemima.
Karl Paper
U razgovorima i napisima o delatnosti menadzera, studiranju i usavrsavanju za tu
de-latnostjavlja se i pitanje da li menadzeri, osim sto treba da budu dobri strucnjaci i
reflek-sivni prakticari, treba da budu naucnici koji nastoje i naucno da proucavaju polje
svojih kompetencija u oblasti menadzmenta. Menadzer, upravo da bi uspesno realizovao
svoj posao vodenja, organizovanja, planiranja, treba da ga i naucno utemelji. Zato je
potrebno, da u korpusu sirokog strucnog obrazovanja usvoji i teorijske i prakticne
osnove naucnog istrazivanja menadzmenta, kako bi uz visokokvalitetnu strucnost
postigao i efektivnu i efikasnu prakticnu potvrdu.
.
Ne plediramo ovde potrebu osposobljavanja menadzera da u prvom redu bude naucnik. Siroko polje mogucnosti istrazivanja u menadzmentu nisu za njega samo objekti
naucnog istrazivanja, nego i saradnici kojima on pomaze u razvoju. Tome doprinose i
rezultati naucnog istrazivanja - njegovog ali i onih istrazivaca kojima je nauka temeljna
delatnost. To naravno ne znaci da se naucnim istrazivanjem moze odgovoriti na sva
pitanja, sve pro-bleme sa kojima se menadzer srece - sto bi proizislo iz netacnog
scientistickog pristupa. Nastojanja menadzera svoju kriticku refleksiju mogu naci u
plodovima uma i srca, a os-tvarenje ove sintagme trebalo bi da bude u osnovi njegove
racionalne i humanisticke delaine orijentacije. Svi cemo se verovatno sloziti da srce ima
prednost, alije ovde bitan i urn, a da bi on odgovorio svojoj svrsi, neophodno je
prisustvo nauke, koje se ostvaruje istrazi-vanjima u menadzmentu.
Menadzment se tradicionaino naziva ,,liberalna vestina", ,,liberalna" jer se bavi
osno-vama znanja, samospoznajom, mudroscu i liderstvom; ,,vestina" jer se bavi
praksom i primenom. Menadzeri koriste sva znanja i opazanja humanistickih, prirodnih i
drustvenih nauka i ova znanja usmeravaju na postizanje rezultata. Ovim Praktikumom
zeiimo da po-mognemo i podstaknemo sve one koji hoce da razmisljaju i samostaino
istrazuju pojave realnosti i stvamosti u svakodnevnom okruzenju menadzera, kako bi
zajednickim nastoja-njima, menadzment podigli na stepen duhovnog i naucnog razvoja,
priblizili istini i smis-lu putem koga ce menadzment sve vise biti disciplina i praksa u
kojoj ce ,,humanisticko" iznova steci priznanje, uticaj i znacaj.

Vezba 1.

TEORIJSKI PRISTUP PROBLEMU ISTRAZIVANJA

Struktura masterskog rada. Obim i struktura masterskog rada zavise od

karaktera (prirode) i vrste rada. Posto je najveci deo istrazivanja pojava u
manadzmentu teorijskog i empirijskog karaktera ovde cemo dati osnovnu strukturu
masterskog rada u kome se pri-menjuje empirijsko istrazivanje. Medutim, potrebnoje
naglasiti da nema univerzaino dob-re strukture koja bi vazila za sve masterske radove,
a pogotovo ne za sva empirijska istrazivanja.
Struktura masterskih radova empirijskog karaktera se organizuje u tri osnovna dela:
(1) Teorijski okvir istrazivanja, (2) Metodoloske osnove istrazivanja, (3) Rezultati
istrazivanja i njihova interpretacija. Ceo sistem elementarnih i segmentamih delova
imajedins-tvenu logicku i teorijsku osnovu. Teorijski okvir istrazivanja pise se u prvoj
fazi izrade projekta istrazivanja.
Proucavanje naucnih izvora. Upoznavanje sa osnovnom literaturom o problemu
istrazivanja je u funkciji pisanja teorijskog pristupa problemu istrazivanja, formulisanja
pre-dmeta istrazivanja i definisanje kljucnih termina i pojmova. Odabrane bibliografske
jedi-nice (leksikografska dela, monografije, naucne studije, udzbenici, prirucnici,
clanci, pret-razivanje Intemeta i dr.) se iscitavaju. Ono stoje vazno za pisanje
masterskog rada trebalo bi zabeleziti na listicima ili u Word dokumentu, pri cemu se
morajujasno razgraniciti citi-rani i parafrazirani tekstovi od sopstvenog opazanja i
razmisljanja. To se postize pravilnim naznacavanjem izvora citata i parafraziranih
delova teksta. Listici se odiazu u dosije istrazivanja i to po poglavljima, dok se Word
dokumenti odiazu u foldere. Proucavanje literature (strucne i metodoloske) zahteva
dosta vremena da bi se precizno i argumentovano odgovorilo na tri osnovna pitanja:
sta, zasto i kako je ono sto je u vezi sa problemom vec istrazivano. To zahteva
maksimaino stvaralacko angazovanje studenta.
Strukturisanje masterskog rada. Glavni tekst masterskog rada moze da bude
pode-Ijen na: poglavlja i podpoglavlja. Poglavlja su osnovne strukturalne jedinice
masterskog rada koje predstavljaju relativno samostalne i zaokruzene celine i koje su u
vezi sa celim tekstom. Segmentiranje rada na poglavlja omogucuje zaokruzivanje
problemskih celina pri pisanju i lakse pracenje sadrzaja pri citanju. Pozeljno je na kraju
svakog poglavlja da se pisu zakljucci koji ce sluziti kao osnova za izradu sintetickih
zakljucaka na kraju rada. Naslovi poglavlja su naslovi prvog reda, koji pocinju na
novoj nepamoj stranici, numerisu se i vizueino odvajaju belinom od osnovnog teksta,
pisu se na sredini velikim slovima sa duplim proredom ispod zaglavlja. Osnovni tekst
sledi tri reda ispod naslova. Pored toga sto zaokruzuju sadrzajno jednu celinu poglavlja
imaju ulogu da svojim zavrsetkom omo-guce citaocu odmor i koncentraciju za
nastavak citanja. Podpoglavlja (odeljci) su struktu-raini delovi poglavlja. Naslovi
podpoglavlja masterskog rada blize odreduju njihov sadr-zaj. Takode se numerisu,
imaju posebne podnaslove i ne pocinju na novim nepamim stra-nicama rada. To su
naslovi drugog reda. Bez podele na poglavlja, tekst masterskog rada bi za studente bio
tezak za pisanje, a citaoci bi ga tesko razumeli.
U oznacavanju strukturalnih delova masterskog rada najcesce se primenjuje
dekadni sistem arapskih rednih brojeva, koji je sistematican i pregledan. Strukturaini
elementi vi-seg reda moraju da sadrze najmanje dva strukturalna elementa (jedinice,
celine) nizeg reda. U oznacavanju se dopusta upotreba do cetiri dekadne jedinice.
Ukolikoje sadrzaj potebno rasclaniti na vise od cetiri dekadne jedinice, primenjuje se

sistem arapskih brojeva s razlicitim oznakama ili sistem drugih izraza i znakova.
Struktura numeracije poglavlja
1. POGLAVLJE
1. 1. Prvo podpoglavlje
1. 1.1. ....................
1. 1.2. ....................
1. 2. Drugo podpoglavlje
1. 2. 1............:.......
1. 2. 2. ....................
1. 2. 3. ....................
2. POGLAVLJE
2. 1. Drugo podpoglavlje
2. 1. 1......................
2. 1. 2......................

Pasusi (paragrafi) su najmanje logicko-sadrzajne celine teksta masterskog rada sa

nekom razradenom misli, i potrebno je obratiti posebnu paznju na njihovo formiranje.
U pasusima se razraduje jedna misao, jedan aspekt, jedan problem ili jedna pojava
predmeta proucavanja i istrazivanja. Sastoje se od vise recenica povezanih tako da cine
koherentnu misaonu celinu i predstavljaju deo vece celine - podpoglavlja. Pocinju
glavnom misli, ali. mogu pocinjati i naglasenim recima. Pasusi su medusobno
povezani, tako da svaki pasus. nastaje iz prethodnog i priprema sledeci. Prva i zadnja
recenica u pasusu osigurava pove-zanost prethodnog i sledeceg su za sledeci pasus.
Time tekst postaje koherentniji. Velicina pasusa zavisi od sadrzaja teksta i autorovog
stila pisanja. Pasusi mogu da imaju istaknute kljucne reci (deskriptore). Prema ulozi
koju imaju u tekstu pasusi se dele na funkcionalne, prelazne i zakljucne. Funkcionaini
pasusi sluze za razradu problema, interpretaciju dobi-jenih podataka, rezultata i tvrdnji.
Njima se dokazuje neka postavka ili tvrdnja. Dokaziva-nje tvrdnji moze se ostvariti: (1)
logickim zakljucivanjem, citatima, (2) dokazivanjem primera, (3) uporedivanjem ili (4)
analogijom. Prelazni pasusi imaju funkciju da medusobno povezu ostale pasuse.
Zakljucnim pasusom se daje zakljucak prethodnih pasusa kojim su razradeni ili
interpretirani rezultati istrazivanja. Pasusi se ne obelezavaju posebnim naslovima, iako
sadrze prikrivene naslove koji se ne unose u sadrzaj rada. Pocetni red pasusa se
najcesce uvlaci u tekst za pet do osam slovnih mesta. Novi pasusi se odvajaju proredom kojije za jedan razmak veci od proreda kojim se pise ostali tekst.
Definisanje osnovnih pojmova. U posebnom podpoglavlju, ili u sklopu nekog
podpoglavlja, raspravlja se o pojmovno-terminoloskoj problematici iz predmeta
istrazivanja, tj. definisu se kljucni pojmovi sadrzani u fbrmulaciji teme istrazivanja.
Istrazivac mora odrediti osnovne pojmove pre nego sto se upozna sa osnovnom
strucnom literaturom o predmetu svog istrazivanja i pre nego sto konsultuje
leksikografsku i drugu literaturu. Ve-oma je vazno precizno odrediti i definisati
pojmove zbog toga sto se u literaturi o mena-dzmentu pojedini termini i pojmovi

razlicito tumace i upotrebljavaju. Do toga dolazi pod uticajem razlicitih teorija,

ideoloskih i metodoloskih pristupa, te zbog interdisciplinamog pristupa istrazivackim
problemima. U defmisanju osnovnih pojmova koriste se monograf-ska i leksikografska
dela (recnici, enciklopedije i leksikoni) autora i naucnih autoriteta koji su se bavili torn
problematikom.
Pojmovi se utvrduju dedukcijom iz naslova predmeta istrazivanja. Biraju se
najcesce dva, eventuaino tri, a retko veci broj pojmova kojeje.potrebno defmisati.
Teorijskom defi-nicijom zahvataju se sustinski uzi pojmovi koji se odnose na sadrzaj
predmeta istrazivanja. Valjane defmicije nekih pojn-iova mogu se preuzeti iz drugih
izvora i uneti u projekat. Ako takve definicije nisu do kraja podesne za konkretni
predmet istrazivanja obavlja se suza-vanje ili prosirivanje sadrzaja pojmova.
Teorijski pristup problemu. Svaki problem istrazivanja pripada nekom
teorijskom kontekstu. Zato je znacajno da se on postavi i obrazlozi teorijskim
znanjima, kako bi se smestio u odredeni, njemu pripadajuci, teorijski kontekst. Taj deo
je posvecen teorijskim osnovama (okvirima, shvatanjima, polazistima; teorijskom
utemeljenju, zasnivanju i sl.) predmeta proucavanja i istrazivanja. Polazna osnova
za izradu teorijskog pristupa je postojeci fond saznanja o problemu kojim istrazivac
raspolaze. Da bi se taj fond saznanja prosirio neophodno je izucavanje postojece
literature koja pripada odredenoj naucnoj ob-lasti i koja omogucuje da se daju odgovori
na postavljena pitanja ili da se provere iskazi koji su u neskladu sa istrazivacevim
uverenjem i nalazima istrazivanja. U literaturi se, dakle, traga za svedocanstvima koja
su za ili protiv mogucih probnih odgovora na postav-Ijeno pitanje. Proucavanje
izabrane literature vodi postavljanju problema istrazivanja. Na osnovu saznanja do
kojih se dolazi preispituju se gledista, komentari i zakljucci autora i daju sopstvena
uopstavanja.
Od kvaliteta ovog dela masterskog rada zavisi celokupno istrazivanje odabranog
predmeta. Dobro uraden teorijski pristup problemu predstavlja veoma celovitu
teorijsku i naucnu osnovu istrazivanja, kriticku analizu literature, kako predmetnosadrzajne tako i metodoloske.
Struktura teorijskog dela masterskog rada uglavnom zavisi od prirode teme i
njenog sadrzaja. U njemu se iznose vec postojeca teorijska saznanja iz oblasti koja se
istrazuje. Utvrduju se razvoj, stanje i tendencije proucavanog problema u domenu
odredene naucne oblasti (menadzmenta). Iznose se najbitnije naucne cinjenice koje su
znacajne za teorijsko tumacenje izabrane problematike. U tekstu koji donosi teorijsku
raspravu morajasno da se uocava staje sopstveni prilog autora, a sta korisceni tekstovi i
rezultati drugih autora. To se postize pravilnom upotrebom citata i parafraziranih
delova.
Ovaj deo masterskog rada, obuhvata uvek vise vrsta izdiferenciranih problema.
Ako je, na primer, predmet istrazivanja bio iz oblasti motivacije saradnika, onda se u
ovom delu moraju izneti osnovna psiholoska, socioloska, antropoloska i druga
polazista od kojih je istrazivac posao.To nikako ne znaci da ce istrazivac prepricavati
opste stvari o motivaci-ji saradnika sadrzane u udzbenicima, enciklopedijama,
psiholoskoj (i drugoj) literaturi, vec ce izlagati i obrazlagati samo ono sto predstavlja
osnovu u njegovom istrazivanju (od cega zavisi i formulisanje predmeta i problema
istrazivanja, cilja i zadataka istrazivanja, hipote-za istrazivanja, utvrdivanje varijabli
istrazivanja itd.).
Prethodna istrazivanja. Istrazivac je, duzan da analizira ranija istrazivanja o
problemu koji se istrazuje, da ih kriticki oceni i da precizno odredi u cemu se on slaze
sa sta-vovima i polazistima drugih istrazivaca. Time istrazivac produbljuje svoja
polazista, teorijski utemeljuje svoj predmet istrazivanja. U ovom delu masterskog

istrazivackog rada iznosi se istorija interesovanja za odabranu temu iz koje treba da se

vidi kakav tokje imalo u proslosti njeno proucavanje. Iznose se samo rezultati glavnih
istrazivanja vezanih za istrazivacku temu. To su podaci o autoru, predmetu istrazivanja,
vremenu istrazivanja, metodama, uzorku, rezultatima do kojih se doslo istrazivanjem i
zakljuccima. Saznanja do kojih se dode u proucavanju prethodnih istrazivanja sluze da
bi se projektovano istraziva-nje na njih oslonilo i da bi se dobijeni rezultati mogli
porediti. Na osnovu proucene literature dolazi se do saznanja o tome dokle se stiglo u
izucavanju istrazivackog problema, na koja saznanja se treba osloniti i kakve korake
treba preduzeti u projektovanom istraziva-nju.
U ovom delu rada, kako smo vec konstatovali, istrazivac je obavezan da analizira i
kriticki oceni i metodoloske aspekte ranijih (samo najznacajnijih) istrazivanja istog
pred-meta, srodnog predmeta, predmeta iz iste oblasti. On morajasno izloziti u cemuje
njego-vo istrazivanje slicno, odnosno razlicito u metodoloskom pogledu, u odnosu na
druge is-trazivace. Sva razmatranja - i ona koja se odnose na strucne i ona koja se
odnose na metodoloske aspekte obavljenih istrazivanja - moraju biti strogo ufunkciji
predmeta istrazivanja. Dakle, ne treba davati nikakve teorijske, istorijske, opste i sl.
poglede, koji nisu u fun-kciji predmeta istrazivanja.
Oblikovanje teksta. U teorijskom pristupu predmetu i problemu masterskog rada
izbegavaju se opsta mesta (opste rasprave, prepricavanja, navodenja i sl.). Masterski
rad je izvestaj o sasvim odreaenom istrazivanju. U masterski rad ulazi samo ono sto je
u di-rektnoj funkciji konkretnog proucavanja i istrazivanja. Razumljivo, neko opste
mesto se moze navesti samo ako obavljeno istrazivanje, njegovi rezultati, zakljucci i
sl., omoguca-vaju kriticku analizu i ocenu takvog mesta. U torn slucaju mora se dati
argumentacija za takvu kriticku analizu, pa se time opste pretvara u konkretno i
moze biti znacajan rezultat u proucavanju i istrazivanju.
Proucavanje problema koji je obuhvacen masterskim radom cesto zahteva
interdisci-plinami pristup. Problem moze da se odnosi na proveru onog sto su drugi
istrazivaci utvr-dili, ili na proucavanje segmenata nekog novog pitanja, ili vec
proucavanog pitanja ali sada sa novog aspekta.
Kako je teorijska razrada bilo kog naucnog pitanja i problema uvek stvaralacki akt
(delatnost), treba nastojati da se nicim ne sputava i ogranicava, da se ni na koji nacin ne
sablonizuje (ukalupljuje) taj stvaralacki proces. To znaci da je teorijsko razmatranje
bilo kog naucnog pitanja i problema poseban cin i da se ono moze vrsiti uz puno
uvazavanje svih specificnosti odabranog predmeta proucavanja i istrazivanja. To znaci
da se metodoloske norme i zahtevi uvek moraju stvaralacki koristiti iz aspekta
osobenosti predmeta proucavanja ili istrazivanja.
Iz teorijskih razmisljanja do kojih se dolazi proucavanjem literature proizilazi
problem istrazivanja, paje iz tih razloga potrebno prouciti svu literaturu kojaje u vezi sa
prob-lemom proucavanja. Obicno se prvo objasnjava sira problematika podrucja koje
se zeii istrazivati, ukazuje se na vaznost istrazivanja izabranog podrucja, da bi se nakon
toga uka-zaio na uzi, odnosno tacno odredeni problem na kojije usmereno istrazivanje.
Izradu masterskog rada prati vodenje protokola istrazivanja i fbrmiranje dosijea
istrazivanja. Protokol (dnevnik) istrazivanja je dokumentaciona osnova istrazivanja u
kojoj se registruju istrazivacki postupci, dogadaji, pregovori, razgovori, i to
hronoloskim redosle-dom kako su se pojavljivali, sto je moguce objektivnije i tacnije,
detaljno ili u osnovnim konturama. Takav protokol cini zbirka zapazanja istrazivaca
koja predstavlja dokumenta-cionu osnovu za pisanje izvestaja istrazivanja.
Dosije istrazivanja sadrzi dokumente koji su pratili istrazivanje. Namena dosijea
istrazivanja je da se u njega unesu i sacuvaju podaci do kojih se u toku istrazivanja

dode. Dosije istrazivanja treba da sadrzi: evidencionu listu o prikupljanju dokumenata,

odiuku nastavno-naucnog veca o odobrenju masterskog rada, kopirane naucne radove,
radnu bib-liografiju, odobrenje nadleznog organa o izvodenju istrazivanja, opste
podatke o istraziva-nju, podatke o ispitanicima, meme instrumente, tabele primamih
podataka, radne tabele i sl. U dosije se odiaze i dnevnik istrazivanja. Dosije istrazivanja
predstavlja dokumentacio-nu osnovu za pisanje izvestaja istrazivanja.

Vezba 2: CITIRANJE I OZNACAVANJE CITATA

Citiranje je postupak doslovnog navodenja delova teksta drugih autora ili

sopstvenog teksta (autocitiranje) koje prate napomene o naucnim izvorima
(bibliografskim jedinica-ma). K-oristi se u strucnim, naucnim, preglednim i dmgim
pisanim radovima pri analizi, kritickoj oceni, preuzimanju, prihvatanju, odbacivanju
misli drugih autora.
Razlozi citiranja mogu biti: (1) stvaranje osnove za verifikovanje svojih i tudih
rezul-tata; (2) adekvatno objasnjenje sopstvenih rezultata; (3) oslanjanje na dokaze ili
cmjenice drugih autora.
Stvaranje osnove za verifikovanje tudih i svojih rezultata moze biti: (1) odavanje
po-casti pionirima; (2) isticanje zasluznih autora; (3) stvaranje bibliografske baze; (4)
biblio-grafski vodic kao veza za dalje nalazenje bibliografskih podataka; (5)
priznavanje vred-nosti srodnih istrazivanja; (6) dokazivanje teorije; (7) dokazivanje
hipoteze; (8) isticanje savremenosti problematike; (9) ukazivanje na originalne
publikacije u kojima se govori, o ideji ili konceptu.
Citati za adekvatno objasnjavanje sopstvenih rezultata mogu biti u funkciji: (1)
kori-govanje sopstvenog rada; (2) korigovanje rada drugih; (3) kritickog osvrtanja na
prethodne radove iz domena teme; (4) pripremanje citaoca za sledeci rad autora; (5)
ukazivanja na nedovoljno poznate i necitirane radove; (6) potvrdivanja podataka i
cinjenica; (7) pobija-nja rada ili ideja drugih; (8) opovrgavanja prioriteta drugih; (9)
upoznavanja metodologije i (10) upoznavanja statisticke obrade.
Citati mogu biti u funkciji oslanjanja ili pobijanja dokaza ili cinjenica drugih
autora i mogu se odnositi na: (1) iskoriscen podatak, tabelu i drugo; (2) iskoriscen
primer iz dru-gog rada; (3) uzetu ilustraciju ili sliku; (4) navodenje teksta drugih
autora; (5) uzetu defi-niciju drugih autora; (6) ukazivanje na suprotna istrazivanja; (7)
ukazivanje na suprotne rezultate; (8) dopunu rezultata drugih i (9) uporedivanje sa
rezultatima drugih (Saric, 2004:13-14).
Citiranje (bez navodenja znakova navoda) u funkciji argumentacije vlastitih stavova
Do rezultata do kojih smo istrazivanjem dosli, dosao je u svojim istrazivanjim i
profesor Petar Petrovic.
Citiranje (bez navodenja znakova navoda) u funkciji ilustracije
Da je zaista tako mislio, o tome svedoce ove njegove reci.

Citiranje u funkciji suprotstavljanja mislima i stavovima drugog autora

Da je on zaista tako mislio, o tome svedoce ove njegove reci
_________________________________________________________

Citiranje (bez navoctenja znakova navoda) u funkciji komparacija

Tako misli Piter Draker ____________________________________.
Do slicnih rezultata dosao je i D. Ristic _______________________.
Citiranje (bez navoctenja znakova navoda) u funkciji argumentacije sopstvenog
misljenja
Do rezultata do kojeg smo dosli u istrazivanju ________ dosao je i D. Ristic.
Citiranje (bez navoctenja znakova navoda) u funkciji iskazivanja naucnog postenja
Ovo nije moja originalna misao, vec je pre mene ___________________

Citiranje (bez navoctenja znakova navoda) jasno iskazanih misli koje su u vezi sa
problemom
Poper istice: paradigma _________________________________

Citiranje sa navoctenjem znakova navoda je doslovno preuzimanje misli drugog

autora i stavljanje u kontekst vlastitih misli sa tacno navedenim izvorom. Da bi
doprineli jas-noci teksta citati svojim sadrzajem i oblikom treba da se uklopaju u tekst i
da ne budu predugi. Uzimaju se iz primamih izvora, a ukoliko su uzeti iz sekundamih
izvora na to se ukazuje u zagradi (Piter Draker, prema Ristic i saradnici, 2008, 94) ili u
fusnoti.
Na izvore iz kojih su citati uzeti upucuje se na dva nacina:
(1) u zagradama se navodi prezime autora, godina izdanja knjige ili clanka i
stranica,
(2) u fusnoti se naznacavaju svi podaci o bibliografskoj jedinici iz koje je citat uzet.
Prva mogucnost se vise koristi u radovima koji se objavljuju u casopisima i
zbomici-ma i kod knjiga gde se literatura daje po poglavljima, a druga mogucnost
uglavnom kod monografija (dakle, ovo su za autora mogucnosti i nacini, a ne striktna
pravila i obaveze).
Primeri navodenja citata
Citat moze da se nalazi izmedu znakova navoda
(1) Kod recenice medu navodnicima kojaje zavrsena, krajnji deo znakova navoda
je ispred drugih interpunkcijskih znakova. Za to dajemo dva primera:
Strategijaje predvidanje o tome kako ce trziste izgledati i osposobljavanje
firme da stekne prednost na novom trzistu ( Ristic i saradnici, 2008, 93).

(2) Kada se deo recenice nalazi medu navodnicima, krajnji deo znakova navoda je
ispred drugih interpunkcijskih znakova.
Ristic istice da je vrlo tesko napraviti model pomocu kojeg bi eventuaino
objas-nili kako izgleda posao upravljanja preduzecem (2008, 98).
Ali ja vas molim da imate na umu da se deca ne mogu nicemu nauciti pomocu
pravila koja se staino gube iz njihovog secanja (Lok, 1950, 42).
(3) Ako u citiranoj recenici postoji umetak, delovi recenice se stavljaju medu
znake navoda.
Nema ozbiljnijeg preduzeca u svetskim razmerama koje ne bi zeielo da osvoji
sto veci deo raspolozivog trzista.Onda bi pre mogli reci, smatra Ristic, da su
navedene strategije u stvari politike koje vode njihovi organi upravljanja (2008,
95).
Nijednu stvar koju deca treba da nauce ne smete nikada pretvoriti u teret za
njih, rekaoje Lok, niti im je smete nametnuti kao zadatak (1950, 55).

Izostavljanje citiranih rei u sredini, na kraju i na pocetku citata.

(1) Izostavljanje citiranih reci u sredini citata oznacava se pomocu tri uzastopne
tacke.
(2) Izostavljanje moze biti na kraju i na pocetku citata.
U sustini donosenje odiuke je postizanje odredenog cilja ... zeijeni cilj se ostvaruje u
usiovima brojnih ogranicenja koja po prirodi mogu doprineti ostvarenju ili ne
ostvarenju istih (Ristic i saradnici, 2008, 165),
Coveku je usadena i zeija za znanjem, i ne samo trpeljivost prema radu ...
(Komenski, 1954,38).
...jer on ne moze da postane covek ako ne bude ucio (Komenski, 1950, 47).
Ispravljanje greske u citatu.
Greske u citatima se ne ispravljaju. Iza greske se u zagradi stavlja sic.
Priroda hoce da deca budu dca (sic) pre nego budu ljudi (Ruso, 1925, 14).
Naglasavanje delova u citatu .
U citatu se mogu boldirano naglasavati (podvuci) neki delovi, a i davati neko krace
sto sazetije objasnjenje. Tada se u zagradi navode inicijali onog koje podvukao deo
citata.
Sta znaci kreativna imitacija. Akoje kreativno, kako onda moze da bude imitaci-ja?
Ako je imitacija necega, onda tu nema nikakve kreativnosti. U cemu je onda stvar?
(podvukla M.A.) Pa, radi se o tome da neki veliki proizvodaci, u nekoj oblasti ne zeie
da previse eksperimentisu, previse ulazu u razvoj (Ristic i saradnici, 2008, 95).
Koriscenje polunavodnika (,...') za tekst koji je u originalu meu navodnicima.
I ona Terencijeva izreka: 'Idi napred, a ja cu za tobom', spada ovamo
(Komenski, 1954,178).
U torn smislu 6emo uzetijedan istorijski primer u analizu. Svi ste verovatno
gle-dali film , Deset bozjih zapovesti'. To je film o povratku Jevreja iz ropstva u
Egiptu. U torn filmu ima jedna scena koja prikazuje ... (Ristic i saradnici, 2008,

29).
Strucnjaci za njih kazu:, Devedesete su prekretnica u americkoj istoriji.
Moramo, na kreativan nacin, da unistimo i rekonstruisemo vecinu nasih institucija i
javnih i privat-nih.Zivimo u svetu nastalom posle. hiadnog rata...U ovom trenutku
svet se suocava sa potpuno novim izazovima...' (Hass, Tamarkin, prema Ristic i
saradnici, 2008, 80).

Poznate rei i misli se ne moraju stavljati medu znakove navoda

Komenski je rekao, coveka valja vaspitavati ako hoces da postane covek
(1954, 47).
Govoreci o situaciji u kojoj se svi nalazimo, Ristic smatra da smo svi mi u
cabru, da ce neki isplivati, a mnogi, na zaiost, nece.
Parafraziranje
Senge u svojoj knjizi Pet disciplina (1990) ukazuje da organizacija koja uci
sta-lno razvija sposobnost za kreiranje buducnosti, da ucenje prilagodljivosti
mora biti povezano sa stvaralackim ucenjem koje povecava covekovu sposobnost
stvaranja. Organizacija koja uci je, prema ovom autoru, organizacija u kojoj ljudi
kontinuirano prosi-ruju svoj kapacitet da kreiraju rezultate koje zeie, gde se uzgajaju
novi i ekspanzivni ob-rasci razmisljanja, gde je kolektivna zeija oslobodena i gde
ljudi kontinuirano uce kako da uce zajedno.
Citiranje sekundarnih izvora.
A. Tofler u knjizi Sok buducnosti upozorava: ' Ne morate vi nista da menjate,
niko vas ne prisiljava na to, odiozite promene koliko god hocete, samo znajte da cete
mo-rati kad tad da ih prihvatite. Treba znati da je cena veca sto se promene vise
odiazu (Tofler, prema Ristic i saradnici, 2007, 140).
Dz. Koterje sa svojim saradnicima istrazivao kako se odvajaju promene u
nekih petnaestak kompanija u Americi i dosao do odredenih zakljucaka o tome koje
su to gres-ke koje ljudi najcesce cine kada ulaze u neku promenu ... On je naveo osam
najcescih gresaka koje rukovodstvo u firmama cini pri uvodenju promena. Njegovi
nalazi su i za strucnjake koji se ozbiljno bave menadzmentom fascinantni i zato cemo
se i mi ovde za-drzati na tim greskama ... (Koter, prema Ristic i saradnici, 2007,
141).

Citiranje koautorskih radova.

U cemu je problem mozda se najbolje moze videti iz izvestaja koji je napravio
konsultant Tauers Perm (Towers Perrin) u saradnji sa Nacionalnim udruzenjem
proizvo-daca. Izvestaj se odnosi na misljenje nekoliko hiljada danova NAM o tome
kakve su vestine njihovih radnika. Rezultati su objavljeni 1992. godine, u isto vreme
kadaje spiker japanskog predstavnickog doma okvalifikovao americke radnike kao
lenje, sebicne i nepismene.
Citiranje (bez navodenja znakova navocta) dva autora - umesto veznika i maze da
se koristi i znak &.
U razmatranju resavanja problema (D. Krec.& R. Kracfild, 1998 ) razlikuju
cetiri osnovne faze __________________________________________

Navodenje, kada se u tekstualnoj diskusiji ime autora u recenici koristi direktno.

Vizija, prema recima Kotera (1998), igra kljucnu ulogu u kreiranju promene
time sto predstavlja pomoc u usmeravanju, sinhronizovanju i inspirisanju postupaka
velikog broja ljudi.
Navodenje kada se u tekstualnoj diskusiji ime autora u recenici ne koristi direktno
Danas se sve manje govori o informatickom drustvu, a sve vise o dobu znanja.
lako je dao kriterijume za nastanak naucnih revolucija (K.un, 1962) on se nije bavio
prirodom, vrstom i mestom tih revolucija u ukupnom drustvenom razvoju Pod
revolucijom je pod-razumevao promenu vladajucih paradigmi, teorija i verovanja.
Umetnuto citiranje
Razradujuci ideju razvoja procesa obrazovanja, Ristic pise: Postoji jos jedan
deo price o razvoju procesa obrazovanja, koji obuhvata pedagoske aspekte.Toje
pitanje kako se prenosi znanje, koji je sistem ucenja, sta su ciljevi obrazovanja. Sve
vise se smatra daje znanje sve manje jedini cilj.Sve vise se insistira na izgradnji
stavova prema znanju, zivo-tu, struci i nacinu resavanja problema (2008, 33), sto
potvrduje i nase opredeljenje o torn pitanju.
Citiranje dela recenice
Na novu funkciju televizije kao medijatora, ubrzanja procesa sticanja znanja
(Mitrovic, 1964), potrebnoje gledati sa puno optimizma.
Naknadno isticanje red u citatu
Nasuprot takvoj realnosti, u programu za predmet Poslovna etika, postoje ciljevi
koji proklamuju upoznavanje sa osnovnim etickim pojmovima i principima, sa
prirodom eticke argumentacije, stvaranje sposobnosti razresavanja moralnih
konflikata (podvuceno M.A.), razvoj licnosti i moraine odgovomosti buducih
menadzera.
(Fakultet za menadzment, (2006) Razvojni program, projekat reforme 20062010, 163).
Citiranje u okviru citata
I ona Terencijeva izreka: 'Idi napred, ajacuza tobom' spada ovamo (Komenski
1954,178).

Vezba 3: STANDARD ZA PISANJE NAUCNOISTRAZIVACKIH RADOVA

CITIRANJE I NAVODENJE IZVORA PO APA STANDARDU
(prema "Publication Manual of the American Psychological Association", 5. izdanje)
UVOD
APA standard (American Psychological Association) je u svetu najcesce koriscen
na-cin citiranja i navodenja izvora. Koristi ga veliki broj medunarodnih i nacionalnih
naucnih fiasopisa i izdavackih kuca u Evropi i Americi. Standard je veoma logican,
funkcionalan i dinamican, pa su u poslednjem (petom) izdanju njegovog prirucnika
unete neke novine i izmene, koje je potrebno poznavati. Navedeni prirucnik je na
engleskom jeziku i prilicno obiman (440 strana osnovnog i 28 uvodnog teksta), a za
detaljnije informacije ili slucajeve koji nisu navedeni u ovom skracenom pregledu,

mozete prirucnik naruciti direktno od izdavaca. Vise informacija o standardima i

raznim drugim izdanjima APA mozete naci na njihovom vebsajtu
http://apastyle.apa.org/.
U cilju pracenja savremenih tokova u korektnom pisanju, pripremi i publikovanju
naucnoistrazivackih radova, te stremljenju ka kontaktima sa inostranim institucijama i
reda-kcijama casopisa, neophodnoje usvojiti ovaj standard za pisanje seminarskih,
diplomskih, masterskih i doktorskih radova, te istrazivackih radova, strucnih i
naucnoistrazivackih clanaka i na nasem Fakultetu. Iz navedenog prirucnika prikazace
se samo delovi koji se odnose na citiranje i navodenje referenci u tekstu i delu
Literatura (popisu referenci), i to slucajevi koji se najcesce srecu prilikom pisanja
naucnoistrazivackih radova u kinezio-logiji.
STA I KAKO TREBA CITIRATI?
1. U tekstu treba citirati kada se preuzimaju izjave, misli, rezultati, hipoteze,
konstatacije ili tvrdnje drugih osoba. Ako ne navedemo autora, onda je to zapravo
"intelektualna krada" i "kicenje tudim perjem". Medutim, ono sto je postalo deo
opsteg znanja - ne citira se.
2. Treba citirati uvek iz originalnog izvora, a ako on nije dostupan, moze se izuzetno
pre-uzeti citat iz drugog izvora, ali toje potrebno navesti (preuzeto od: ..., ili
prema: ...).
3. Citirati treba u originalnom obliku, u navodnicima, ili se samo navedu autorove
izjave, bez navodnika.
4. Rezultate, misli, stavove, izjave i sl. citirati tako da se nakon toga u zagradi napise
prezime autora i godina izvora, a izmedu ta dva podatka staviti zapetu.
5. Ako se navode rezultati ili nesto drugo iz jednog rada od jednog autora treba navesti
prezime autora i u zagradi godinu publikovanja rada (npr. Ristic, 2008). Ako se pise
da je odgovarajuci autor dobio neke rezultate, treba pored prezimena autora u
zagradi staviti odgovarajucu godinu (npr. rezultati analize nelineamih relacija
morfoloskih i motorickih varijabli, koje je dobio Ambrozic (1996), pokazali su ...).
Kada se navodi vise radova istog autora, onda se napise prezime autora, zapeta,
godine publikovanja tih ra-dova koje se odvajaju zapetama (Bala, 1981, 2000). U
slucaju navodenja dva ili vise izvora istog autora ili grupe autora u istoj godini,
potrebnoje staviti u zagradu prezime autora, zapeta, godinu i po abecednom redu
mala slova, zapeta, i navoditi redom, zat-voriti zagradu. Npr. (Bala, 2002a, 2002b)
ali tim redosledom moraju se navesti ti izvo-ri i u poglavlju Literatura.
6. Ako se navode dva autora: (Bala i Madic, 2002) ili Bala i Madic (2002), ondaje
potre-bno uvek navoditi oba prezimena i godinu. Za pisanje u medunarodne
casopise umesto "i" koristiti "&", ali sa zapetom i iza pretposlednjeg autora, a pre &
(npr. Bala, & Madic, 2002).
7. U slucaju da su autori istih prezimena treba navesti i inicijale imena (npr. R. D. Luce
(1959) i P. A. Luce (1986) i koristiti tu formu tokom celog rada (bez obzira na
razlicite godine), kako se ne bi unela zbrka.
8. Kada se navodi rad sa tri, cetiri, ili najvise sest autora, potrebno je prvi put navesti
sva prezimena i godinu. U sledecim navodenjima treba ukljuciti prezime samo
prvog autora i dodati "i saradnici" ili "i sar." ili "et al.". Npr. Obradovic, Kmeta,
Cvetkovic, Sto-janovic i Gutovic (2002) - prvo citiranje u tekstu, a zatim samo
Obradovic et al. (2002) ili (Obradovic et al. 2002).
9. -Kadaje vise od 6 autora onda treba navesti kao u prethodnom primeru u slucaju
pono-vljenih navodenja, odnosno samo prezime prvog autora i "et al." ili "i sar.," i
godinu (npr. Cvetkovic et al. 2002)(Cvetkovic i sar., 2002). U popisu bibliografskih

jedinica, odnosno listi izvora (referenci), koja se nalazi na kraju u poglavlju

Literatura, potrebno je obavezno navesti sve autore. Medutim, ako se radi o clanku u
naucnom casopisu navode se prezimena i inicijali sest saradnika a zatim se stavlja i
saradnici, odnosno et al.
10. U slucaju navodenja dva ili vise izvora sa sest i vise autora kod kojih prvi i sledeci
imaju ista prezimena, potrebnoje navesti sukcesivno prve autore sve dok se ne
razliku-ju izvori. Npr. sledeca dva izvora:
Kosslyn, Koenig, Barrett, Cave, Tang i Gabrieli (1992)
Kosslyn, Koening, Gabrieli, Tang, Marsoiek i Daly (1992)
u tekstu treba navesti u sledecem obliku:
Kosslyn, Koenig, Barrett, et al. (1992) i Kosslyn, Koenig,
Garieli, et al. (1992), kako bi se razlikovali.
11. Ako se citira rad za koje nema podataka o autoru, umesto prezimena treba navesti
nas-lov rada (npr.: Statut Fakulteta za menadzment, 2006).
12. Posredno citiranje, koga treba veoma retko koristiti, jer se ocekuje da se citaju
origina-li, zahteva navodenje u zagradi autora i godinu, ali u produzetku i autora i
godinu iz-danja rada u kome je ta informacija nadena. Npr. (Bala, 1986; prema:
Ambrozic, 1996).
NAVODENJE IZVORA (na kraju rada, kao Literatura)
Izvori su najcesce razne bibliografske jedinice (diplomski, magistarski, doktorski
radovi, clanci u strucnim i naucnim casopisima, razne knjige, novine i sl.), ali i drugi
mediji na kojima se mogu naci odgovarajuce informacije (film, televizija, radio,
internet, autori-zovani kompakt diskovi i dr.). Svaka informacija ima svoj izvor, pa ako
se koristi u radu, mora se navesti izvor te informacije. Postoje standardizovani nacini
navodenja za svaku vrstu izvora, a ovde ce se ukazati na navodenje iz najcescih izvora
prema APA standardu.
Opsti zahtevi prilikom navodenju izvora:
1. Izvori se navode na kraju rada i to u poglavlju koji nosi naziv: Literatura.
2. Svi izvori mogu (ali ne moraju) biti numerisani rednim arapskim brojevima.
3. Izvore navodimo po abecednom redu prezimena prvog autora (odnosno naslovu
rada, kadaje autor nepoznat). Ako se isti autor pojavljuje prvi put samostamo, drugi
put kao prvi autor rada sa dva ili vise autora, prvo se navode njegovi samostaini
radovi, zatim radovi autora i koautora tako da su uredeni po abecedi prezimena
drugoga, treceg ....
4. Ako se isti autor pojavljuje vise puta, navode se radovi po godini izdanja, i to starija
pa zatim mlada dela.
5. Ako jedan, ili dva ili vise istih autora u istom redosledu imaju dve ili vise reference .
koje su publikovane u istoj godini, prvo se stavi referenca prema abecednom
redosledu naslova rada, kao i mala slova po abecedi pored godine u zagradi (npr.
Baheti, J. R. (2001a). Control... i Baheti, J. R. (2001b). Roles of...).
6. Ako dva autora imaju isto prezime, onda se njihovi inicijali urede po abecednom
redosledu (npr. Brown, J. R., ide ispred Brown, A. R.).
7. Ako dva ista autora u istom redosledu imaju dve ili vise referenci koje su
publikovane u razlicitim godinama, prvo se stavi starija referenca.
8. Ako rad jos nije publikovan (ali je u postupku publikacije), treba napisati sve

podatke o radu ali umesto godine treba staviti "u stampi".

9. Ako je autor rada nepoznat, umesto prezimena treba napisati naslov rada i ostale
podatke.
10. Obavezno je navesti SVE autore, a ne samo prvoga, kao sto je kod citiranja. Autore
odvajamo zapetom, a izmedu pretposlednjeg i poslednjeg staviti "i" ili "&" (u engleskom se stavlja zapeta i ispred &).
11. Pri navodenju monografije (knjige) naslov rada pisati u kurzivu (kosi tekst), a pri
navodenju clanaka, kurzivom treba pisati naziv i volumen casopisa.
12. Svi podaci se pisu u originalnomjeziku (akoje koriscen originaini izvor a ne
publiko-vani prevod), a ako se stavlja i prevod naslova onda ga treba dodati na
srpskom u ugla-stoj (srednjoj) zagradi [tacno prema originalnom naslovu].
13. Potrebno je dobro prouciti sledece primere u kojima ce se prikazati ukratko
najcesce situacije navodenja raznih izvora.
NAVODENJE KNJIGE (MONOGRAFIJE)
Prezime, inicijal imena. (Godina). Naslov. Mesto: Izdavac.
Andevski, M. (2007). Menadzment obrazovanja. Novi Sad: CEKOM books.
Mulaik, S.A. (1972). The Foundations of Factor Analysis. New York: McGraw-Hill
Book Company.
(Vise autora, prevod naslova)
Thomas, J.R., Nelson, J.K., & Silverman, S. J. (2005). Research Methods in Physical
Activity [Istrazivacke metode u fizickoj aktivnosti]. Champaign: Human Kinetics.
(Bez autora)
Publication Manual of the American Psychological Association (Fifth Edition). (2005).
Washington, D.C.: American Psychological Association.
(Bez autora, ima samo urednika, editora, ed.)
Cattell, R.B. (Ed.). (1966). Handbook ofMultivariate Experimental Psychology.
Chicago: Rand McNally & Company.
NAVODENJE DIPLOMSKIH, MAGISTARSKIH ILI DOKTORSKIH
RADOVA
Ako su radovi objavljeni (publikovani), navodi se i izdavac, a ako nisu, treba
napisati da ti radovi nisu objavljeni. Za vecinu takvih radova navodenje je
sledece:
Prezime, inicijal imena. (Godina). Naslov. Neobjavljeni diplomski rad, Mesto:
Usta-nova.
Andevski, A. (2006). Modeli humane i efektivne komunikacije u preduzetnistvu.
Neobjavljen diplomski rad, Novi Sad: Visa skola za poslovne sekretare i menadzment.
Prezime, inicijal imena. (Godina). Naslov, Magistarski rad, Mesto: Ustanova.
Vecei-Funda, V. (2008). Razvojna kompetencija ravnatelja kao pokretac promjena u
sko-li. Neobjavljen magistarski rad, Novi Sad: Fakultet za menadzment.
Prezime, inicijal imena. (Godina). Naslov, Doktorska disertacija, Mesto:
Ustanova.
Holotkov, V. (2008). Razvijnje opstih mode/a ekspertnog sistema E-biznisa.
Neobjavljena doktorska disertacija, Novi Sad: Fakultet za menadzment.

ISTRAZIVACKI IZVESTAJ FAKULTETA ILI UNIVERZITETA

Prezime, inicijal imena. (Godina). Naslov (Istrazivacki izvestaj). Mesto: Ustanova,
izdavac.
Lenert, S., Bala, G., Ber, A., Duric, V. i Tumin, M. (1978). Neke vaznije razlike u
somat-skom statusu ifizickim sposobnostima ucenika visih razreda osnovnih skola sela
i grada u SAP Vojvodini (Istrazivacki izvestaj). Novi Sad: Fakultet fizicke kulture.

POGLAVLJE U KNJIZI
Prezime, inicijal imena. (Godina). Naslov poglavlja. U Inicijal imena urednika
Prezime urednika (Ur.), Naslov knjige, prva strana poglavlja-poslednja strana
poglavlja. Mesto: Izdavac.
Momirovic, K., Bala, G. i Hosek, A. (2002). Taksonomska struktura nekih simptoma
abe-rantnog ponasanja dece od 4 do 7 godina. U K.. Momirovic i D. Popovic (Ur.),
Psihopatija i kriminal, 125-142. Leposavic: Univerzitet u Pristini, Centar za
multidisciplinama istrazi-vanja Fakulteta za fizicku kulturu.
Ako knjiga nije jos stampana, a poznati su svi elementi, onda se oni navedu, ali se
umesto godine stavi (u stampi), a ako jos pisu poznate stranice, onda se one
izostave. Medutim, u pravilu navode se samo one reference koje su publikovane
(stampane Hi u elektronskom obliku).
NEOBJAVLJENI ILI OGRANICENO DOSTUPNI RAD
Prezime, inicijal imena. (Godina). Naslov. Neobjavljeni rad.
Bala, G. i Ambrozic, F. (2002). Osnove kineziometrije. Neobjavljeni rad.

CLANAK U CASOPISU
Prezime, inicijal imena. (Godina). Naslov. Naziv casopisa, volumen (broj), prva
stra-na clanka-poslednja strana clanka.
Bala, G., Hosek-Momirovic, A. i Golubovic, S. (2007). Aberantno ponasanje i
kognitivna sposobnost predskolske dece. Psihologija, 40 (4), 509-525.
Bala, G. (1999). Struktura relacija motorickih i kognitivnih dimenzija studenata fizicke
kulture pod nelineamim modelom. Psihologija, 3-4, 241-258.
(Clanak u stampi - stavlja se nakon autora u zagradu u stampi ako je na srpskom,
od-nosno in press akoje na engleskomjeziku)
Bala, G. (in press). Quantitative differences in motor abilities ofpre-school boys and
girls. Kinesiologia Slovenica.
(Clanak nije predat u stampi, nepublikovan)
Bala, G", Hosek, A. i Momirovic, K. (2002). Ucestalost nekih simptoma aberantnog
pona-sanja dece od 4 do 7 godina. Tehnicki izvestaj, Beograd: Institut za kriminoloska
i socio-loska istrazivanja.
CLANAK U DNEVNIM NOVINAMA
Naslov clanka. (godina, dan i mesec publikovanja). Dnevne novine, strana na kojoj
je clanak.
Usiovi vezbanja dece u predskolskim vrticima. (2003, 18. septembar). Dnevnik, str. 8.

CLANAK U DODATKU (SUPPLEMENT)

Prezime, inicijal imena. (Godina). Naslov. Ime casopisa, volumen (Suppl. Broj
suple-menta), prva strana clanka-poslednja strana clanka.
Kriska, M.A. (1997). Introduction to a collection of physical activity questionnaires
[Uvod u zbirku upitnika o telesnoj aktivnosti]. Medicine & Science in Sports &
Exercise, 29(Suppl. 6), 5-9.
SAOPSTENJE U ZBORNIKU KONFERENCIJE, SIMPOZIJUMA
ILI KONGRESA (kao i prilog u enciklopediji)
Prezime, inicijal imena. (Godina). Naslov. U Naslov zbornika (str. prva strana
clanka-poslednja strana clanka). Mesto: Izdavac.
Bala, G. (1999). About the methods for oblique transformation of motor behaviour
factors implemented in the SPSS program package. U Proceedings of the 6th
International Scientific Conference of the International Association of Sport Kinetics
in cooperation with the Faculty of Sport-University of Ljubljana, "Sport Kinetics
'99"(58-61). Ljubljana: Faculty of Sport.

Ako je zbornik ureden od strane jednog Hi vise urednika, onda se navodi kao
poglav-Ije u knjizi (monografiji). Treba navesti da li je zbornik radova ill
sazetaka.
Dordic, V. (2007). Socijaini status i sedentamo ponasanje predskolske dece. U G. Bala
(Ur.), Zbornik radova Interdisciplinarna naucna konferencija sa medunarodnim
ucescem ,,Antropoloski status i fizicka aktivnost dece, omiadine i odraslih" (175-180).
Novi Sad:
Fakultet sporta i fizickog vaspitanja.

TELEVIZIJSKA EMISIJA
Prezime producenta, inicijal imena. (Producent). (Datum). Naslov. Mesto:
Distributer.
Crystal, L. (Executive Producer). (11. 10. 1993)(engleski, americki (1993, October
11)). The MacNeil/Lehrer news hour (Television broadcast). New York and
Washington, DC: Public Broadcasting Service.
ON-LINE SAZETAK
Prezime, inicijal imena. (Godina). Naslov. [on-line]. line casopisa, volumen, prva
strana-poslednja strana. Sazetak iz: line zbirke Datoteka: ime datoteke Jedinica:
oznaka -jedinice.
Meyer, A.S., & Bock, K. (1992). The tip of the tongue phenomenon: Blocking or
partial activation? [on-line]. Memory and cognition, 20, 715-726. Sazetak iz: DIALOG
Datoteka:PsycINFO Jedinica: 80-16351
ON-LINE CASOPIS, DOSTUPAN SVAKOM NA ELEKTRONSKOJ POSTI
Prezime, inicijal imena. (Godina, mesec). Naslov. [duzina clanka]. Ime casopisa
(Online serijska publikacija], volumen (broj). Dostupno na E-mail: e-adresa
Poruka: tekst poruke
Funder, D.C. (1994, March). Judgmental process and content: Commentary on Koehler
base-rate [9 paragraphs]. Psycoloquy [On-line serijska publikacija], 5(17). Dostupno na
E-mail: psyc@pucc Poruka: Get psyc 94-xxxxx
SAZETAK NA CD-ROM

Prezime, inicijal imena. (Godina). Naslov clanka [CD-ROM]. Naslov casopija,

volumen, prva strana-poslednja strana. Sazetak iz: Izvor i broj jedinice.
Meyer, A.S., & Bock, K. (1992). The tip-of-the-tongue phenomenon: Blocking or
partial activation? [CD-ROM]. Memory & Cognition, 20, 715-716. Sazetak iz:
SilverPlater Datoteka: PsycLIT Jedinica: 80-16351
WWW (INTERNET, WEB SITE, WEB SAJT)
Naslov strane. (Datum). Mesto: Izdavac. Postavljeno dan.mesec.godina sa Web
sajta: http naslov
Electronic reference formats recommended by the American Psychological
Association. (19.11.1999). Washington, DC: American Psychological Association.
Postavljeno 3.5.2000 saWeb sajta: http://www.apa.org/webref.html.
Svi izvori koji su posluzili za odgovarajuce primere, navedeni su u obliku pravilnog
navoenja kao ilustraciju za poglavlje LITERATURA:

LITERATURA
Bala, G. (1999a). About the methods for oblique transformation of motor behaviour
factors implemented in the SPSS program package. Proceedings of the 6th
International Scientific Conference of the International Association of Sport
Kinetics in cooperation with the Faculty of Sport-University of Ljubljana,
"Sport Kinetics '99"(58-6 O.Ljubljana: Faculty of Sport.
Bala, G. (1999b). Struktura relacija motorickih i kognitivnih dimenzija studenata
fizicke kulture pod nelineamim modelom. Psihologija, 3-4, 241-258.
Bala, G. (u stampi). Quantitative differences in motor abilities of pre-school boys and
girls. Kinesiologia Slovenica.
Bala, G., & Ambrozic, F. (2002). Osnove kineziometrije. Neobjavljeni rad.
Bala, G., Hosek-Momirovic, A. i Golubovic, S. (2007). Aberantno ponasanje i
kognitivna sposobnost predskolske dece. Psihologija, 40(4), 509-525.
Bala, G., Hosek, A. i Momirovic, K. (2002). Ucestalost nekih simptoma aberantnog
pona-sanja dece od 4 do 7 godina. Tehnicki izvestaj, Beograd: Institut za
kriminoloska i socioloska istrazivanja.
Cattell, R.B. (Ed.). (1966). Handbook of' Multivariate Experimental Psychology.
Chicago: Rand McNally & Company.
Crystal, L. (Producent). (11. 10. 1993). The MacNeil/Lehrer news hour. New York and
Washington, DC: Public Broadcasting Service.
Electronic reference formats recommended by the American Psychological
Association. (19.11.1999). Washington, DC: American Psychological
Association. Postavljeno 3.5.2000 na http://www.apa.org/webref.html.
Funder, D.C. (1994,. March). Judgmental process and content: Commentary on
Koehler base-rate [9 paragraphs]. Psycoloquy [On-line serijska publikacija],
5(17). Dostup-no na E-mail: psyc@pucc Poruka: Get psyc 94-xxxxx
Kriska, M.A. (1997). Introduction to a collection of physical activity questionnaires
[Uvod u zbirku upitnika o telesnoj aktivnosti]. Medicine & Science in Sports &
Exercise, 29(Suppl. 6), 5-9.
Lenert, S., Bala, G., Ber, A., Duric, V. i Tumin, M. (1978). Neke vaznije razlike u
somat-skom statusu ifizickim sposobnostima ucenika visih razreda osnovnih
skola sela i grada u SAP Vojvodini (Istrazivacki izvestaj). Novi Sad: Fakultet
fizicke kulture.
Madic, D. (2000). Povezanost antropoloskih dimenzija studenata fizicke kulture sa
njiho-vom uspesnoscu vezbanja na spravama. Neobjvljena doktorska
disertacija, Novi Sad: Fakultet fizicke kulture.
Meyer, A.S., & Bock, K. (1992a). The tip of the tongue phenomenon: Blocking or
partial activation? [on-line]. Memory and cognition, 20, 715-726. Sazetak iz:
DIALOG Datoteka: PsycINFO Jedinica: 80-16351
Meyer, A.S., & Bock, K. (1992b). The tip-of-the-tongue phenomenon: Blocking or
partial activation? [CD-ROM]. Memory & Cognition, 20, 715-716. Sazetak iz:
SilverPla-ter Datoteka: PsycLIT Jedinica: 80-16351
Momirovic, K., Bala, G. i Hosek, A. (2002). Taksonomska struktura nekih simptoma
aberantnog ponasanja dece od 4 do 7 godina. U K. Momirovic i D. Popovic
(Ur.), Psi-hopatija i kriminal (str. 125-142). Leposavic: Univerzitet u Pristini,
Centar za mul-tidisciplinarna istrazivanja Fakulteta za fizicku kulturu.
Mulaik, S.A. (1972). The Foundations of Factor Analysis. New York: McGraw-Hill
Book Company.
Nikolin, S. (2000). Motoricko ponasanje dece predskolskog uzrasta u zavisnosti od
doba dana. Neobjavljeni diplomski rad, Novi Sad: Fakultet fizicke kulture.

Vezba 4: METODOLOSKA POLAZISTA U ISTRAZIVANJU

Masterski rad empirijskog karaktera sadrzi i obavezno poglavlje koje se najcesce

naslovljava kao Metodoloske osnove (okviri, polazista, komponente, i sl.) istrazivanja,
koga je u projektu potrebno precizno razraditi. Taj deo sadrzi objasnjenja za sva
metodo-loska pitanja projektovanog istrazivanja. Prvi deo naucnog rada Teorijske
osnove istrazivanja daje podlogu da se kvalitetno i pregledno uradi deo projekta koji
obuhvata Metodoloske (empirijske) osnove istrazivanja.
Projektovanje istrazivanja je vazan proces u kome istrazivac odiucuje o svim
bitnim pitanjima koja se ticu istrazivanja imajuci uvek u vidu celinu istrazivanja
(smenjuju se samo pitanja koja su u sredistu njegove paznje). Proces projektovanja i
sadrzaj projekta sledi prirodni, hronoloski sled aktivnosti koje su logicki i operativno
uzajamno povezane. Ne postoji univerzaini recept, spisak aktivnosti koje istrazivac
mora da realizuje i ovde ce se navesti spisak obaveznih aktivnosti vezan za postupak
projektovanja koji mozemo oznaciti kao skolski.
U metodoloskom poglavlju masterskog rada obavezno se daju formulacije, uz
najnu-znija objasnjenja, predmeta, problema, cilja, zadataka, hipoteza, karaktera
istrazivanja, varijabli istrazivanja, populacije i uzorka na kome ce se vrsiti istrazivanje,
metoda, postu-paka i istrazivackih instrumenata koje ce se koristiti u istrazivanju,
njihovog karaktera, nacina sredivanja, abrade, analize i nacina izvodenja zakljucaka.
Ovde ce biti izneti sadr-zaji prvih sest konstitutivnih elemenata koje treba da sadrzi
poglavlje Metodoloske osnove istrazivanja projekta masterskog rada sa empirijskim
istrazivanjem. To su: predmet, problem, cilj, karakter, zadaci i hipoteze istrazivanja.
Predmet istrazivanja. Predmet istrazivanja je tesno povezan sa problemom
istrazivanja. Predmetom istrazivanja se konkretizuje ono sto ce biti istrazivano.
Potrebno je iz-begavati uopsteno, neodredeno, dugacko, zumalisticko i neprecizno
formulisanje predmeta istrazivanja kao i svodenje na konstataciju. Predmetom
istrazivanja se odreduje sta se istrazuje, odreduje se pojava koja se istrazuje, o kojoj se
zeii doci do odredenog saznanja. Definisanje predmeta istrazivanja znaci
identifikovanje, odredivanje konteksta, situiranje problema istrazivanja, jasno
razgranicavanje od drugih slicnih problema. Predmet istrazivanja moze biti: problem,
pitanje, aspekt, pojava, proces, stvar, koncepcija. Predmet se odreduje vremenski,
prostomo i disciplinamo. Odreduje se vreme u toku koga se prati predmet istrazivanja i
prostor na kome ce se pratiti predmetna pojava. Disciplinamo odre-denje predmeta
istrazivanja odnosi se na izbor naucne discipline kojoj pripada. Odreduje se i uza oblast
u kojoj se problem nalazi. Njegovo lociranje je u okviru neke od oblasti (ili disciplina)
kojima se bavi menadzment, kao sto su: marketing, upravljanje promenama, ljudski
resursi, organizaciono ponasanje, komunikacije, reinzenjering, upravljanje razvo-jem,
upravljanje projektima, preduzetnistvo, strategy ski menadzment, operativni menadzment, organizacija i ekonomika preduzeca. Proucavanje predmeta nekad zahteva
inter-disciplinami pristup.
Predmet u sebi (formulaciji) mora sadrzati i problem koji je u osnovi predmeta
istrazivanja. Tek kad istrazivac utvrdi neki razlog, uzrok, rezultat, odnos koji usiovljava
neko stanje, pa se postavlja pitanje da li je to stvamo tako, tada je na putu da se dode do
prave formulacije predmeta istrazivanja.

Suavanje predmeta istrazivanja

Komunikacija.
Interaktivna komunikacija.
Interaktivna komunikacija kao faktor efikasnosti.
Interaktivna komunikacija kao faktor efikasnosti nastavnog casa.
Problem istrazivanja. Problem nastaje kada nam postojeca znanja o nekoj pojavi
ni-su dovoljna ili ne mozemo adekvatno da ih povezemo dakle, kada se u svesti
istrazivaca javi znanje o neznanju koje treba posebno pojasniti. Buduci da se istrazivac
opredeljuje za problem ili pitanje koje zeii da istrazuje, prvo sto treba da uradije da taj
problem i pitanje formulise kao predmet istrazivanja. Timeje on, u stvari, zapoceo rad
na idejnom naucno-istrazivackom projektu, na formulisanju ideje istrazivanja.
Istrazivac u ovom potpoglav-lju objasnjava kako je nastala njegova zamisao nazvana
skica istrazivanja, konceptua-lizacija istrazivanja, razrada ideje istrazivanja i sl.
Ovo znaci da empirijska i teorijska istrazivanja u menadzmentu pocinju postavljanjem
problema, tj. njegovim defmisanjem i obrazlaganjem. Problem istrazivanja je veza
izmedu teorijskog i istrazivackog dela projek-ta i proizilazi iz teorijskih razmisljanja do
kojih se dolazi proucavanjem literature. Problem se najcesce formulise u upitnom
oblikti, vrlo precizno i postaje osnovna vodilja u is-trazivanju, tzv. Arijadnina nit. U
projektu istrazivanja problem opredeljuje metodologiju kojom ce biti istrazen. Pri
definisanju problema istrazivanja obicno se najpre objasnjava sira problematika
podrucja koje se zeii istrazivati, ukazuje se na vaznost istrazivanja izab-ranog podrucja,
da bi se nakon toga ukazalo na uzi, odnosno tacno odredeni parcijaini problem na kojije
usraereno istrazivanje. Medutim, sama formulacija problema ne sme da bude siroko
postavljena, niti preuska. Neki istrazivaci problem istrazivanja postavljaju na kraju prve
glave rada Teorijski pristup istrazivanju.
Problem moze da se odnosi na proveru onog sto su drugi istrazivaci utvrdili, ili na
proucavanje novog pitanja.
Problem istrazivanja
Da li postoji uzrocno-posledicna veza izmedu interaktivne komunikacije i efikasnosti nastavnog casa ?
Cilj istrazivanja. Ciljem istrazivanja se definise opsta namera istrazivanja,
odnosno zeijeno stanje na koje su usmerene istrazivacke aktivnosti. Cilj istrazivanja
treba daje us-kladen sa predmetom istrazivanja, dajejasno i konkretno definisan, da ima
smisaonost, da je nagovesten nivoom uspesnosti, da se moze kvantitativno izraziti, te
da je ostvarljiv. Iz-razava se normativnim, preskriptivnim iskazom, odgovara na pitanje
zasto i koja saznanja se sticu o predmetu istrazivanja. Ciljem se izrazava svrsishodnost
istrazivackog projekta, odnosno jasno odreduje sta se istrazivackim projektom zeii
postici (svrsishodnost podu-hvata). Za potrebe istrazivanja odreduje se jedan cilj, pri
cemu je aspiracija istrazivaca najcesce okrenuta praksi u menadzmentu, njenom
kvalitetnijem naucnom osmisljavanju, i to na deskriptivnom nivou. Istrazivanjem se
resava postavljeni problem istrazivanja, da bi se ostvario cilj istrazivanja.

Cilj istrazivanja

Cilj istrazivanja je da se utvrdi kvalitet interaktivne komunikacije izmedu

nastavnika i studenata i ispitivanje njene povezanosti sa efikasnoscu nastavnog
casa.
Znaaj i karakter istrazivanja. Karakter istrazivanja podrazumeva odredivanje
vrs-te istrazivanja. Svaka vrsta istrazivanja - teorijska, empirijska, fundamentalna,
eksplorati-vna, deskriptivna, eksplikativna, predikativna ima svoje specificnosti.
Istrazivanje moze da bude: eksplikativno ili deskriptivno, dijagnosticko ili
prognosticko, ekstenzivno ili in-tenzivno, terensko ili laboratorijsko, transferzaino ili
longitudinalno. Potrebno je utvrditi kako ce se istrazivac odnositi prema pojavi koju
proucava, pasivno, tj. proucava je bez meanja u njen tok, ili aktivno, namemo ili
kontrolisano izazivajuci izvesne pojave (ekspe-rimentaino). Stvar postaje slozenijajer
se slicne klasifikacije mogu dobiti primenom razli-citih - drugasijih kriterijuma, npr. na
osnovu statistickog kriterijuma moze se govoriti o korelacionim, multivarijantnim,
faktorskim istrazivanjima. Sve to se odrazava na karakter problema koji istrazivac mora
da razresi dok radi na projektu istrazivanja.
Karakter istrazivanja
Zbog prirode problema koji se ispituje istrazivanje koje planiramo projektom
bice eksplorativnog karaktera sa ciljem da se provere postavljene hipoteze.
Eksplorativna istrazivanja se preduzimaju u pocetnim proucavanjima neke oblasti
koja sadrzi veoma mnogo n'epoznatog.
U ovom istrazivanju primenicemo i deskriptivnu metodu, cija sustina je u
opisiva-nju pojava koje istrazujemo. Njihovim opisom upoznajemo karakteristike
tih pojava te mozemo pristupiti razmatranju mogucih uzroka i povezanosti izmedu
pojava. Deskriptivna metoda podrazumeva prikupljanje, obradu, prezentaciju i
interpretaciju podataka kao i izvodenje zakljucaka na osnovu deskripcije, tj. opisa
te pojave.
Istrazivanje ce omoguciti proveru funkcionisanja memih instrumenata u
prikupljanju podataka.
Zadaci istrazivanja. U odnosu na cilj istrazivanja koji izrazava opstu nameru
istrazivanja, zadaci istrazivanja su uzi, operativniji i konkretniji. Zadacima u
istrazivanju se is-kazuju zahtevi u okviru postavljenog cilja istrazivanja. Njih je
potrebno u istrazivanju os-tvariti da bi odabrani predmet bio istrazen. Broj zadataka
istrazivanja zavisi od predmeta istrazivanja.
Zadaci koji proisticu i.z cilja istrazivanja
1. Izvrsiti analizu uzrocno-posledicne veze izmedu kvaliteta interaktivne
komunikacije i efikasnosti nastavnog 6asa;
2. Izvrsiti analizu interaktivne komunikacije odnosno utvrditi koliko je koriste
nastavni-ci u svom radu;
3. Ustanoviti povezanost izmedu interaktivne komunikacije i efikasnosti
nastavnog casa;
4. Utvrditi da li postoji razlika u kvalitetu interaktivne komunikacije s obzirom na
broj studenata u gmpi;
5. Ispitati da li radni staz nastavnika ima znacajnog uticaja na kvalitet interaktivne
komunikacije i efikasnosti nastavnog casa.
Hipoteze istrazivanja. Hipoteze su zamisljena, znacajna, probna, logicki i
iskustveno dopustiva, a pri torn proverljiva resenja problema, odnosno pretpostavke o

resenjima od-redenog problema. Izvode se na osnovi proucene literature, iz postojecih

teorija, sprove-denih istrazivanja, aktuelnog videnja problema kao i ranijeg znanja i
iskustva istrazivaca. Hipotezama se iskazuje odnos izmedu varijabli istrazivanja,
konkretno hipoteze upucuju na odnos izmedu datog (poznatog) i zadatog (nepoznatog).
Proizilaze iz formulisanog problema, cilja i zadataka istrazivanja.Hipoteza je vodic u
traganju za izvorima podataka, sredstvo za evaluaciju sakupljenih cinjenica,
argumenata.
Obicno se postavljajedna opsta hipoteza koja proizilazi iz cilja istrazivanja i vise
po-sebnih hipoteza koje proizilaze iz konkretno formulisanih zadataka istrazivanja. U
izvesta-ju istrazivanja svakoj hipotezi odgovara, posebno naslovljena, zasebna celina za
interpre-taciju rezultata istrazivanja.
Hipoteze se proveravaju cinjenicama do kojih se dolazi u istrazivanju, pa se
nazivaju radne hipoteze. Ukoliko se o predmetu hipoteze ne zna mnogo, onda se
postavlja nulta hipoteza. Zahtevi koji se postavljaju za hipoteze su: da se odnose na
predmet istrazivanja, da su saznajno vredne, da su precizno, jezicki jasne i konkretne,
da su zasnovane na teoriji i na odredenim empirijskim podacima i cinjenicama i da su
prakticno proverljive.
Prema L. Kuba i Dz. Koking (2003) postoje tri vrste hipoteza: kondicionalne,
relacio-ne i kauzalne. Kondicionalne hipoteze su tvrdnje koje samo pretpostavljaju
stanje stvari (ili usiova) nekog ili neceg. (Vecina nastavnika primenjuje interaktivnu
komunikaciju.) Relacione hipoteze specifikuju odnos izmedu dve ili vise varijabli ili
koncepata; one tvrde da se sa promenom jedne varijable menja i druga, tj.
pretpostavljaju korelaciju izmedu dve ili vise stvari. (Vecaje verovatnoca da ce
nastavnice vise podrzati interaktivnu komunikaciju nego nastavnici.) Kauzalne
hipoteze izrazavaju korelaciju izmedu dve ili vise varijabli. Medutim, pored toga sto
pretpostavljaju istovremeno postojanje dva faktora, one pretpostavljaju i dajejedan
faktor odgovoran za drugi. (Neprihvatanje interaktivne komunikacije proizilazi iz
snaznog uticaja obrazovne i informaticke tehnologije). Hipoteze ukazuju koje ce se
cinjenice prikupiti i kako ce se povezati.
Hipoteze istrazivanja na osnovu prethodno postavljenih zadataka
Opsta hipoteza:
Pretpostavljamo da postoji uzrocno-posledicna veza izmedu kvaliteta
interaktivne komunikacije i efikasnosti nastavnog casa.
Posebne hipoteze:
1. Pretpostavlja se da u nastavnoj praksi na naim fakultetima dominira interaktivna
komunikacija na nastavnom casu.
2. Pretpostavlja se da postoji povezanost izmedu efikasnosti nastavnog casa i
interak-tivne komunikacije (unutrasnje povezanosti studenata i nastavnika).
3. Stepen unutrasnje povezanosti studenata i nastavnika dovodi do vece efikasnosti
nastavnog casa.
4. Pretpostavlja se da na efikasnost nastavnog casa ne utice broj studenata u grupi.
5. Pretpostavlja se da na efikasnost nastavnog casa utice duzina radnog staza
nastavnika
Vezba 5: VARIJABLE (PROMENLJIVE) I INDIKATORI U ISTRAZIVANJU
U istrazivanjima u menadzmentu zanimaju nas obelezja, svojstva, osobine,

karakte-ristike, kvaliteti, atributi, cite, specifikumi i valencije (koji identifikuju neku

velicinu) po-jave u menadzmentu, odiike ispitanika i sl. Stalna obelezja ispitanika (pol,
starost, nivo obrazovanja, zanimanje, mesto stanovanja) su ona za koja ne ocekujemo
da ce se menjati tokom istrazivanja. Medutim, postoje i promenljiva obelezja, ona koja
opisujemo, merimo ili brojimo, npr. vodene aktivnosti, oblici saradnje, stilovi
rukovodenja, socijaini odnosi, stepen postignuca, motivisanost, kognitivni razvoj, nivo
intelektualne razvijenosti, moraini razvoj, socijaini razvoj, emocionaini razvoj, stavovi,
preferencije, ponasanja, grupna ko-hezija, velicina organizacije, postupci vrednovanja,
porodicni usiovi, socijaini usiovi i sl.
Svaka pojava koja se menja, svako svojstvo koje se ispoljava u razlicitim
stupnjevi-ma, svaka velicina koja raste i opada, u istrazivackoj terminologiji naziva se
promenljiva ili varijabia iz razloga sto su vrednosti tih pojava (obelezja, svojstva,
osobina) varijabilna. Svojstva (osobine) kao predmet merenja mogu pripadati osobama,
stanjima, procesima, stvarima, objektima, dogadajima. Svojstva (osobine) su u manjem
ili vecem stepenu prisu-tna najedinicama uzorka istrazivanja na kojem se mere, a
stepen javljanj a tog svojstva je promenljiv. Svojstva se pojavljuju u najmanje dva
modaliteta.
Varijable se pojavljuju u hipotezama istrazivanja, pri cemu o njima nesto tvrdimo.
Uvek se odnose na menjanje kolicine neceg, tj. na intenzitete i frekvencije nekog
kvalita-tivnog odredenja.
Pojam varijable se veze za pojam velicine, jer osobine, svojstva, karakteristike
poje-dinca mogu poprimiti razlicite velicine, spontano ili pod uticajem nekih drugih
pojava ili osobina. Dok su varijable predmet merenja, vrednosti varijabli su rezultat
merenja.
Varijabia moze biti deo, odnosno dimenzija neke celine, koju u istrazivanju ne mozemo neposredno proucavati, vec samo preko njenih delova ili aspekata koji cine
varijablu i koji kao takvi moraju biti kolicinske prirode, moraju varirati u kontinuumu.
Primer. Ne mozemo proucavati svest odraslih u celini vec samo neke dimenzije svesti
(kognitivna, aksioloska, motivaciona, konativna).
Premafunkciji u odreSenom istrazivanju varijable mogu biti zavisne i nezavisne.
Ne-zavisna varijabia utice na druge varijable, njome istrazivac manipulise - sistematski
je varira da bi odredio efekat te promenljive na neku drugu promenljivu. U ovu grupu
varijabli obicno ubrajamo socio-demografska obelezja ispitanika ubrajamo (stalna
obelezja ispitanika, socijaini polozaj, obrazovanje, starost, pol, mesto rodenja, mesto
boravka, socijaini kontekst), ali to mogu biti i obelezja organizacije (klima, kultura,
grupna kohezija, ekspe-rimentalne stimulacije); obelezja rukovodilaca (strucna,
meduljudski odnosi, stil rukovodenja i sl.); obelezja saradnika (sposobnosti, interest,
motivacija, umor, zdravstveno stanje, porodicna situacija ucesnika, fizicko stanje
organizma, mentalne sposobnosti, nasledni cinioci). Nezavisne varijable se nazivaju
prediktorima iz razloga sto prethode drugim po-javama. Zovu sejos i antecedent! tj.
cinioci, uzroci, usiovi javljanja drugih pojava (datih u zavisnim varijablama). U
eksperimentalnom istrazivanju se nazivaju eksperimentalnim varijablama.

Zavisna varijabia je predmet opazanja i merenja u toku istrazivanjima pojava.

Sadr-zanaje uvek u problemu istrazivanja. U novije vreme termin zavisna varijabia
koristi se za svaku varijablu koja je predmet proucavanja a ne samo za varijable u
eksperimentu. Primer: Ako je problem istrazivanja: U kojoj meri su studenti ukljuceni u
slobodne aktivnos-ti? Zavisna varijabia je ukljucenost studenata u slobodne aktivnosti.
Medutim, problem istrazivanja moze da sadrzi i nezavisnu varijablu. Primer: Koliko
uspeh studenata utice na ukljucenost u slobodne aktivnosti? Ovdeje nezavisna varijabia
uspeh, a zavisna varijabia ukljucenost u slobodne aktivnosti.
U menadzmentu zavisna varijabia mogu biti razni obrasci individualnog i grupnog
ponasanja ljudi u socijalnom okruzenju, zatim svojstva osoba (i grupa) koja se
ispoljavaju kroz ta ponasanja. Nazivaju se zavisne varijable jer se na osnovu iskustva
prethodnih istrazivanja zna ili se pretpostavlja da su konsekvence ili efekti odredenih
pojava koje su klasifikovane kao nezavisne varijable.
Primer nezavisne i zavisne varijable
Nezavisna varijala: kvalitet interaktivne komunikacije u nastavnom procesu.
Zavisna varijabla: efikasnost nastavnog casa (pod kojim podrazumevamo nivo
realizacije postavljenih ciljeva i zadataka casa i nivo kognitivnih aktivnosti studenata
koje dolaze do izrazaja kroz njihovu misaonu aktivnost).
Cesto zavisne i nezavisne varijable u odredenoj situaciji procesa istrazivanja mogu
promeniti ulogu. To znaci da klasifikaciju varijabli na zavisne i nezavisne mozemo
samo usiovno da shvatimo, s obzirom da ova podela vredi samo za konkretno
istrazivanje. Primer, motivacija nastavnika (zavisna varijabia) je posledica njegovog
materijalnog statusa (nezavisna varijabia), ali ona moze istovremeno biti i uzrok
(nezavisna varijabia) uspeha studenata (zavisna varijabia). Veza izmedu zavisne i
nezavisne varijable odreduje se pomocu koeficijenta korelacije.
Posebna vrsta zavisne varijable je nedostizna varijabia, koju cini osobina koju je
obicno tesko egzaktno ustanoviti (odnosno izmeriti) i koja se izrazava kvalitativno.
Naj-cesce su to varijable koje se odnose na afektivne osobine licnosti (emocije, motivi,
uvere-nja, stavovi, interest) gdeje tesko obezbediti iskrenost ispitanika u odgovorima.
Medutim, adekvatnim mernim instrumentima se ipak moze, s odredenim stepenom
aproksimativnos-ti, utvrditi stanje i razvoj tih osobina.
S obzirom na merne skale pomocu koje se mogu meriti, varijable mogu biti: nominalne, ordinalne, interventne i razmerne.
Nominalne varijable iskazuju se kroz modalitete koji mogu biti atributi, kategorije
(modaliteti), npr. pol ucenika se iskazuje kroz modalitete musko i zensko. Po
modalitetima varijable jedinice uzorka istrazivanja se mogu klasifikovati cime se
utvrduje njihov identi-tet. Ordinalna varijabia se iskazuje po redosledu izlozenih
kategorija koje podrazumevaju odnose vise, manje ili jednako. Po modalitetima
ordinalne varijable moze se uspostaviti redosledjedinica istrazivanja. Ovoj grupi
varijabli pripada: brzina u radu , saradnja s nas-tavnikom, skolske ocene. Intervalna
varijabia iskazuje modalitete u vidu intervala koji su jednake velicine pa se kod
ispitanika moze utvrditi razlika po stepenu izrazenosti. Varijable ovog tipa su:
koeficijent inteligencije, postignuce na testu znanja, temperatura vazduha. Razmerna
varijabia omogucuje da se pomocu njenih modaliteta dobije infbrmacija o raz-meru
(odnosu), tj. utvrditi za kolikoje i koliko putaje nesto vece ili manje. To su varijab-

Ie: telesna masa , visina , kapacitet pluca, povrsine, brzina izrade pismenih zadataka u
mi-nutama, obim autorskog tabaka izrazenih brojem slovnih mesta.
Eksperimentalna varijabia je uvek nezavisna varijabia (faktor koga istrazivac
namer-no menja, da bi ustanovio kako ce te promene delovati na zavisnu varijablu koju
istrazuje), a rezultatje zavisna varijabia. Kontrolisana varijabia je vrsta nezavisne
varijable koja nije pretpostavljeni uzrok zavisne varijable, ali na nju utice. Parazitarna
varijabia je nezavisna varijabia ciji uticaj u toku istrazivanja nije kontrolisan, koja se
neplaniranojavlja i utice na rezultat smanjujuci njegovu tacnost, a ciji se uticaj na
odredenu zavisnu varijablu u ekspe-rin-ientu nastoji neutralizovati da bi se ustanovilo
kako eksperimentaini faktor utice na odredenu zavisnu varijablu.
U istrazivanjima se postavljaju tri vrste varijabli: eksplanatome, intervenisuce i
speci-fikatome varijable. Tek na kraju izvedenog istrazivanja u menadzmentu istrazivac
moze biti potpuno siguran da li neka konkretna varijabia pripada nekoj od navedenih.
Eksplana-torna varijabia se u istrazivanjima pojavljuju uz zavisne i nezavisne
varijable. To je treca varijabia koja deluje i na zavisnu i na nezavisnu varijablu i
objasnjava obe, jer se nalazi u uzrocnom odnosu uzajamne povezanosti.
Intervenisuca varijabia se u istrazivanjima pojavljuje posle nezavisne varijable,
od-nosno uzroka, a pre zavisne varijable, odnosno posledice i povezuje ih. Ona
funkcionaino povezuje nezavisnu i zavisnu varijablu i znacajnaje za razumevanje i
tumacenje rezultata. Ona nije vidljiva, vec je hipoteticne prirode; nije data kao
konkretan sadrzaj, vec se o njoj zakljucuje na osnovu onoga sto joj je prethodilo i na
osnovu onoga sto joj sledi. Intervenisuce varijable su sva posredna delovanja (svi
uticaji koji narusavaju tok stvari, sva regula-toma delovanja). Primer. U proucavanju
efikasnosti nastavnih metoda intelektuaini poten-cijali studenata mogu se uzeti kao
primer intervenisuce varijable. U istom istrazivanju intervenisuce varijable mogu biti:
efikasnost nastavnika, prethodno ucenje, motivacija za ucenje, umor, strah,
neprijateijstvo, itd.
Specifikatorna varijabia je treca vrsta varijabli koja se dovodi u vezu sa zavisnom i
nezavisnom varijablom. Radi se o takvoj vrsti varijabli koja usiovljava intenzitet
povezanosti izmedu nezavisne i zavisne varijable ujednom svom delu, sto zahteva
dopunsko ob-jasnjenje, uz pomoc dodatnog cinilaca.
Moderator varijabia je takva varijabia kojom se posreduje i menja (moderira)
odnos izmedu nezavisne varijable X i zavisne varijable Y, tj. kojom se utice na stepen
povezanosti izmedu dve varijable. Ona cini nejasnim samu povezanost. Ako bi na grupi
studenata ispitivali povezanost izmedu gledanja sportskih programa na televiziji i
odiaska na sport-ske priredbe dobili bismo visoku povezanost, ali ne zato sto bi zaista
postojala povezanost izmedu jedne i druge varijable, nego sto studenti i vise gledaju
sportske programe, a ujed-no i vise odiaze na sportske priredbe nego studentkinje. To
znaci da ovde pol ucenika predstavlja moderator varijablu.
S obzirom na nacin izrazavanja varijable se dele na: (1) kvalitativne varijable i (2)
kvantitativne varijable. Kvalitativne varijable su svojstva (atributi, karakteristike)
pojave (pojedinca) koje variraju po vrsti, po kojoj se pojedinci razlikuju. Kvalitativne
varijable su: pol, zanimanje, skolska sprema , stavovi i motivi ispitanika. Pol kao
kvalitativna varijabia ne poseduje intenzitet. Pri merenju kvalitativnih varijabli treba
obuhvatiti, a time i odrediti sve modalitete (kategorije, atribute), u kojima one variraju.
Na primer, pol varira u modalitetima (kvalitativnim kategorijama) musko i zensko;
zanimanje (nastavnik, peda-gog, lekar, menadzer, itd.); stepen obrazovanja (osnovna
skola, srednja skola, visa skola, fakultet) itd.

Kvantltativna varijabia predstavljaju svojstvo koje varira u frekvenciji, stepenu ili

ko-licini (uspeh u ucenju, staz nastavnika i sl.). Kvantitativne varijacije se izrazavaju
pomocu kvantifikatora. Ova vrsta varijabli je vise podlozna kvantitativnom merenju i
brojcanom izrazavanju. Kvantitativne varijable se dele na diskontinuirane i
kontinuirane. Kontinnira-na varijabia je varijabia cije se vrednosti mogu razlikovati po
neograniceno malim jedini-cama. Mora se imati u vidu kontinuiranost u vaspitanju,
nastavi, umetnosti, u razvoju mis-Ijenja i sl. Diskontinuirane varijable se izrazavaju
vrednostima koje se razlikuju prema tacno odredenim velicinama, najcesce samo po
celim jedinicama. Kod ove vrste varijabli izmedu pojedinih vrednosti postoji skokovit,
nekontinuirani prelaz, tj. vrednosti varijable su jasno medusobno odeljene. Vrednosti
diskontinuirane varijable se dobiju na osnovu brojanja. Dihotomna varijabia je vrsta
diskontinuirane varijable cije se vrednosti pojavlju-ju samo u dve kategorije kvalitativna ili/i kvantitativna (stanja, klase, modaliteti). Dihotomna varijabia moze
biti: (1) prirodno dihotomna, npr, pol, koji stvarno ima dve kategorije (deli se samo u
kategorije musko, zensko); stav ispitanika prema necemu (pozitivan -negativan),
ucesce ispitanika u necemu (da - ne) i (2) dihotomizirana (ona koja je stvarno
kontinuirana, ali je namemo izrazena samo u dve kategorije ili dve vrednosti), npr.
znanje na ispitu (polozio - nije polozio); brzina citanja (brzo - sporo) i sl. Varijable s
vise katego-rija mogu se logickim spajanjem svesti na dihotomne varijable. Razlozi za
vestacko stva-ranje dihotomnih varijabli su: teskoce u preciznosti merenja i statisticka
obrada podataka. Kod dihotomizacije varijabli, za tacku dihotomizacije se uzima neka
mera srednje vrednosti (medijana ili aritmeticka sredina), ili arbitrarno odabrana
vrednost.
S obzirom na smer variranja kvantitativne varijable mogu biti: (1) unipolame i (2)
bipolarne. Bipolarna varijabia varira u dva smera od nule prema maksimumu i od nule
ka minimumu, npr. zadovol/stvo ucinkom u poslu varira od nultog intenziteta prema
maksi-malnom zadovoijstvu i maksimalnom nezadovoijstvu. Unipolarna varijabia
varira ujed-nom smeru, od nule do svog maksimuma.
Anketno pitanje za bipolarnu varijablu
Koliko ste zadovoljni svojim nastavnikom?
a) veoma sam zadovoljan b) zadovoljan sam c) niti sam zadovoljan niti
nezadovoljan d) nezadovoljan sam e) veoma sam nezadovoljan

Anketno pitanje za unipolarnu varijablu

Koliko cesto gledate obrazovne programe na televiziji? a) vrlo retko
b) retko c) niti cesto niti retko d) vrlo cesto e) redovno
Operacionalizacija varijabli je prevodenje osnovnih pojmova koji se javljaju u
for-mulaciji predmeta istrazivanja u vidljive oblike radi posmatranja i ispitivanja.
Svrha ope-racionalizacije je da se u objektivnoj stvamosti pronade ono o cemu
mislimo, da se ono opise, da bi se merilo i time stavilo u odredeni odnos. Na temelju
operacionalizacijske definicije osobine (svojstva, karakteristike) osoba, pojava,
moguce je opazati ili meriti. Konkretne osobine operacionalizacijom postaju
prihvatljivo prepoznatljive za istrazivaca.

Operacionalizacija varijable
Interaktivna komunikacija je dimenzija komunikacije u kojoj student prihvata
vrednosti efikasne komunikacije i vrednosti svoga ucesca kao subjekta u interaktivnoj
komunikaciji. Izrazava se na nivou u kojem se student slaze sa tvrdnjama na skalama
stavova koje se odnose na vrednosti interaktivne komunikacije.

Indikatori predstavljaju metodolosko sredstvo koje u istrazivanjima u

menadzmentu omogucava da se u stvamosti otkriju, ukazu, pokazu pojave znacajne za
teorijsko uopsta-vanje, tj. za utvrdivanje pojavnih oblika varijabli. Npr. ako hocemo da
utvrdimo stepen komunikativnosti studenatajedne grupe i njen odnos prema nekim
drugim pojavama, onda kao indikatori komunikativnosti mogu posluziti razni oblici
ponasanja u skladu s komuni-kativnim procesima koji se uzimaju kao znakovi njenog
prisustva kod studenata. To moze biti: ucestalostjavljanja, ponasanje prijavnom
nastupu, pregovaranju, koriscenje komuni-kativnih tehnika, sposobnost aktivnog
slusanja. Na osnovu identifikovanja postojecih in-dikatora i njihove povezanosti moze
se izvesti zakljucak o stepenu, obimu, intenzitetu i karakteru komunikativnosti u toj
gmpi studenata. U ovom slucaju pojava komunikativnost studenata, koja je po prirodi
unutrasnjeg karaktera, u istrazivanju je zamenjena pojavama spoljasnje prirode.
Indikatori mogu biti kvantitativni i kvalitativni. Kvalitativni indikatori samo opisno
izrazavaju pojavu. Indikatori treba da su: objektivni (da rezultati do kojih se dolazi
njihovom upotrebom zavise od onoga sta se meri, a ne od onoga ko men), pouzdani (da
se u merenjujedne varijable moze osloniti na indika.tor),precizm (da omogucuju registrovanje i najmanje razlike u velicini varijable pet intenziteta preciznosti) i
reprezentativni (da se odnose na sto veci broj ispitanika).
Univerzum indikatora predstavlja ukupnost svih obelezja koje sacinjavaju i
odreduju jedan pojam ili pojavu koju ovaj pojam oznacava. Npr. socio-ekonomski
status porodice je sadrzaj koji je nemoguce direktno posmatrati, ali ga je moguce
istrazivati tako da se kao njegovi indikatori uzmu: mesto stanovanja, posed,
obrazovanje, prihod, zvanje, marka automobila i sl.

Merenje
Merenje moemo definisti kao skup pravila putem kojih dajemo brojene
vrijednosti pojavama koje merimo ali tako da osnosi meu brojevima u najveem
stepenu odgovaraju odnosima meu pojavama koje merimo.
Kod direktnog merenja predmet mjerenja i jedinica mjerenja su iste vrste, na
primjer duinu, mjerimo duinom od jedniog metra; teinu teinom od jednog
kolograma. Kod indirektnog mjerenja predmet mjerenja i jedinica mjeranje nisu iste
vrste, na primjer inteligenciju mjerimo brojem rjeenih zadataka u testu inteligencije.
Predmeti istraivanja u drutvenim naukama mogu biti u razliitim stepenima
mjerljivi i to poev od:
Podataka koji ine narativni ili slikovni opis predmeta i njegovih svojatava
Nominalni ili kategorijalni podaci (nominalna skala)
Ordinalni podaci (ordinarna skal)
Podaci mjerljivi na intervalnim skalama (intervalna skala)
Podaci mjerljivi na racio skalama (racio skala)

Narativan ili slikovni opis je osnov tzv kvalitativnih istraivanja. Ovdje imamo
opis toka negog dogaaja (npr. ponaanja navijaa na fudbalskoj utakmici;
karakteristinih poloaja I uloga u nekoj organizaciji; normi ponaanja u vrnjakoj
grupi i slino). Za ovu vrstu podataka moe se rei da se ne odnose na jednostavna
svojstva poput npr. stepena kolske spreme, I oni se ne mogu izraziti prostom
oznakom, na primjer brojanim kodom, ve zahtjevaju sloen i slojevit opis. Na ovom
nivou jo ne moemo govoriti o mjerenju.

Nominalna skala
Nemjerivi, ali prebrojivi inioci i svojatva neke pojave ine nominalne ili
kategorijalne podatke. Na primjer, mi moemo grupu ljudi razvrstati (klasifikovati) u
odreene kategorije I svakoj kategoriji umjesto imena dodojeliti neki broj (na primjer:
brojem 1 oznaimo poljoprivrednike; 2 nezaposlene; 3 radnike itd.). Broj ovdje
zamjenjuje ime. Ovo je najnii nivo mjerenja, satoji od klasifikovanja (razvrstavanja)
podataka. Da bi klasifikacija bila nauna mora zadovoljiti neke uslove. Mora se
najprije odrediti kriterijum klasifikacije, tj. Precizno opisati svojstvo po kome se
predmeti razvrstavju. Treba obezbijediti da kriterijum klasifikacije bude potpun
(iscrpan). Ne moe se desiti da neki lan populacije koju ispitujemo ostane nerazvrstan,
nerasporeen, da nema svoju klasu. Tree obiljeje nune klasifikacije jeste
iskljuivost. To znai da jedan lan populacije moe pripadati samo jednoj kategoriji.
Drugim rijeima, ne moe biti preplitanja ili preklapanja meu kategorijam. Mogue su
klasifikacije uz konbinovanje vie kriterija. Na primjer kombinovanjem kriterija mjesto
ivljenja (selo/grad) I pol (m/) moemo dobiti etiri kategorije: m sa sela; sa sela; m
iz grada; iz grada. Ako bi smo sada uveli brano stanje (udata-oenjen/neudataneoenjen) dobili bi smo osam kategorija. Iako je ovo najnii nivo mjerenja uz
nominalnu skalu se ipak mogu primjenjivati brojni statistiki postupci. Prebrojavanjem
elemenata razvrstanih u svakoj kategoriju mogue je utvrditi frekvencijeu (f);
proporciju (%);dominantnu vrijednost (mod); testirati razlike meu proporcijama (x2
test).
Ordinarni nivo mjerenja imamo kada podatke moemo da rangujemo po nekom
svojstvu, tj. moemo da tvrdimo da je neto jednako, manje ili vee od neeg drugog,
ali to ne znai da znamo za koliko je vee ili manje. Na ordinarnom nivu mjerenja broj
oznaava rang. Takav sluaj imamo kod sljedeih podataka: stepen kolske spreme
(osnovno-srednje-visoko); drutvene klase (nia-srednj-via); inovi u vojsci i sl. Jedan
od najpoznatijih primjera ordinarne skale su kolske ocjene. Karakteristika ordinarne
kale jeste da odreuje samo da li je neto vee ili manje od drugog, ali razlike izmeu
pojedinih jedinica na skali nisu jednake. Niko ne moe da tvrdi da je razlika izmeu
nie i srednje klase jednaka razlici izmeu srednje I vie klase ili da je razlika u znanju
izmeu uenika koji imaju ocjene 1 i 2 jednaka razlici u znanju uenika koji imaju
ocjene 4 i 5. Uz odrinalnu skalu pored do sada navedenih statistikih postupaka (uz
nominalnu skalu) mogue je raunati: centralnu vrijednost i koeficijent rang korelacije.

Intervalna skala je korak vie u odnosu na ordinarnu skalu. Pored toga to znamo
redosljed (rang) sada znamo i razliku meu brojevima na skali. Ta razlika je uvijek

jednaka. Na primjer, razlika od 10 celzijusa uvijek je jednaka bez obzira da li se radi o

razlici izmeu 00 i 10, ili izmeu 990 i 1000 celzijusa. Izrada i primjena skala ovog
tipa u drutvenim naukama podrazumjeva: 1.) da njerno svojstvo linearno; 2. da ima
konstantan porast; 3. da se normalno rasporeuje u populaciji. Najpoznatiji primjeri
intervalnih skala u drutvenim naukama su testovi (npr. test inteligencije ili test znanja
gdje se mjerno svojstvo izraava brojem rijeenih zadataka na testu).
Zbog svojstva jednakih intervala uz intervalnu skalu mogue je primjenivati
veinu statistikih postupaka. Pored ve pomenutim mogue je izraunati: aritmetiku
sredinu (x); standardnu devijaciju (s); z vrijednost (z); koeficijent korelacije (r);
megue je testirati znaajnost razlika izmeu dvije aritmetike sredine (t-test) itd.
Osnovni nedostatak ove skale jeste to nema apsolutnu, ve dogovorenu arbitrarnu
nulu. Tako na primjer 00 celzijusa ne znai odsustvo temperature; 0 bodova na testu
znanja ne znai apsolutno neznanje i sl.
Omjerna ili racio skala ima apsolutnu tj. prirodnu nulu. Nula ovje znai stvarno
odsustvo svojstva koje se mjeri. Primjer omjerne skale su duina, visina, irina, tezina,
pridodi domainstva. Zbog ovog svojstava (posjedovanja prirodne nule) uz podatke
izraene na omjernoj skali mogue je primjenjivati sve raunske operacije (sabiranje,
oduzimanje, dijeljenje, mnoenje itd.)

Metode istraivanja u drutvenim naukama

Metode istraivanja (ili metode testiranja hipoteze) u drutvenim naukama mogue
je podijeliti u dvije osmovne grupe: teorijske i iskustvene (empirijske) metode.
1. Teorijske metode
Teorijske su one metode koje se uglavnom oslanjaju na postojei kvantum
teorijskih znanja I informacija i kod kojih se vri kvalitativno prekomponovanje
postojeih znanja, - ime se stvaraju novi uvidi, osvjetljavaju se do tada manje poznati
ili nepoznati dijelovi predmeta istraivanja i sl.
Ovdje se teorijsko-logikom analizom postavljena hipoteza potvruju ili odbacuje
najee na osnovu istraivanja literature o predmetu istraivanja: izdvajanjem
argumenata i nalaza za I protiv postavljene hipoteze; ispitivanjem dokazne snage
prikupljenih argumenata; izvoenjem zakljuaka koji mogu znaiti ili potpuno
potvrivanje hipoteze ili njeno djelimino ili potpuno odbacivanje. Za ovu vrstu
provjere hipoteze naroito je vano uzdravanje od tzv. pisanja sa tezom (mnogi
pisci svoje polazite samo formalno navode kao hipotezu, a u stvari ga unaprijed
smatraju istinitim, te svoje napore uglavnom usmjeravaju na nalaenje agrumenata koji
idu u prilog hipotezi, a zanemaruju argumente koji bi joj protivurjeili).

2. Empirijske (iskustvene) metode

Iskustveni (empirijski) metodi su oni kod kojih postojea teorijska i iskustvena

znanja slue kao osnov za identifikovanje problema i postavljanje hipoteza istraivanja.
Sutina empirijske metoda sastoji se u sistematskom prikupljanju iskustvenih injenica
(podataka) sa ciljem da se verifikuje postavljena hipoteza.
Prema osnovnim naelima na kojima se zasnivaju empirijske metode se mogu
dalje dijeliti na:
Eksperimentalne, i
neeksperimentalne.
Unutar kategorije eksperimentalnih istraivanja glavne vrste su labaratoriski
eksperiment I eksperiment u prirodnim uslovima. Neeksperimentalna istraivanja se
mogu razvrstati na anketna istraivanja u populaciji i na terenska istraivanja u
lokalnim zajednicama.
Havelka, N. Kuzmanovi, B. Popadi, D. (2004): Metode i tehnike
socijalnopsiholokih istraivanja, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd. Str. 7.
2.1. Eksperimentalna istraivanja
Eksperiment (lat. experimentum = proba, opit, ogled) je postupak (metod
istraivanja) gdje se u strogo-kontrolisanim uslovima namjerno izaziva i mijenja jedna
pojava (nezavisna varijabla), kako bi se utvrdio i izmjerio njen uticaj na drugu pojavu
(zavisna varijabla), dok se ostali uslovi dre pod kontrolom (kontrolna varijabla).
Primjer: Koliko je veliki cent?
Eksperiment Brunera i Gudmana sa opaanjem novia predstavlja ubjedljivu
demonstraciju uticaja stava na perceptivni sud o veliini predmeta. Naime, oni su
ispitali dvije grupe djece istog uzrasta (10 g) i jednakih sposobnosti, a razliite
samo po socijalnom statusu (djeca siromanih i bogatih roditelja). Rezultati istraivanja
su pokazali da isti okrugli, kovani novi (npr. 50 centi) siromanija djeca precenjuju u
pogledu veliine, tj. vide ga kao vei u odnosu na grupu dece iz bogatijih porodica!
(vidi Rot, Osnovi socijalne psihologije, 2010)
U navedenom primjeru nezavisnu varijablu ini socijalni status djece (djeca iz
siromanih I djeca iz bogatih porodica). Zavisna varijabla je perceptivni sud o veliini
predmeta (u ovom sluaju perceptivni sud o veliini novia od 50 centi). Kontrolne
varijable su dob (uzrast) I sposobnosti djece (nivo kole, intelektualne sposobnosti i
sl.). Ekseperimentom se dokazuje uticaj nezavisne varijable (socijalnog poloaja) na
zavisnu varijabli (perceptivni sud o veliini novca).
Odnos varijabli u eksperimentu
Varijabla se definie kao svaka osobina ili karakteristika koja je predmet mjerenja
a koja ima svojstvo promjenjivosti, - koja se mijenja. Prema ulozi koju imaju u
eksperimentu varijable se dijele na nezavisne, zavisne i kontrolne varijable.
Ulogu zavisno promjenjivih varijabli po pravilu imaju one pojave koje elimo da
upoznamo, razumijemo ili objasnimo. Istraivanjem mi utvrujemo da li i koliko
zavise od nezavisnih varijabli. Ulogu nezavisno promjenjivih imaju pojave za koje se
zna ili se pretpostavlja da prethode drugim pojavama, da su dovoljni uslovi ili uzroci

njihovog javljanja. Nazavisna izavisno promjenjiva varijabla su osnovni tipovi varijabli

u istraivanjima.
Kontrolna varijabla je ona koja poput nezavisne moe djelovati na zavisnu
varijablu ali za ijiuticaj istraivai trenutno nisu zainteresovani. Stoga se efekti
ovakvih varijabli morajuneutralisati ili kontrolisati. U istraivanju kontrolne varijable
drimo pod kontrolom kako bipreciznije izmjerili odnos izmeu nezavisne i
zavisnopromjenjive varijable. Na primjer,inteligencija je jedna od tipinih nezavisnih
varijabli koju drimo pod kontrolom kada elimo daistraimo efekat jednog ili drugog
tipa uenja.
Relaciski odnosi meu varijablama mogu biti:
Odnos korelacije (povezanosti) postoji ako varijable variraju na srodan nain,
ako npr.porastu svojstva jedne varijable odgovara poras ili pad svojstva druge
varijable.
Stepen povezanosti se moe kretati od 0 do +/-1.
Odnos uzronosti postoji kada su promjene u jednoj varijabli dovoljan uslov,
uzrokjavljanja promjena u drugoj varijabli.

Eksperimentalni nacrti
Cjelokupni plan izvoenja, obrade i tumaenja rezultata eksperimenta naziva se
eksperimentalni nacrt. On moe da predvia jednu grupu koja se stavlja u vie
razliitihsituacija ili vie paralelnih grupa.
Eksperiment sa jednom grupom
Ovaj eksperimentalni nacrt podrazumijeva jednu grupu ispitanika i provjeru
djelovanjaodreenog eksperimentalnog faktora. Na primjer, ako elimo utvrditi da li
gledanje filma sauasima rata utie na promjeru stava o ratu to moemo istraiti na
sljedei nain. Uinicijalnom istraivanju potrebno je utvrditi inicijalno stanje - stavove
prema ratu jedne grupaispitanika. U sljedeoj fazi se uvodi eksperimentalni faktor, tj.
nezavisna varijabla, ispitanicigledaju film koji obiluje scenama uasa rata. Nakon
gledanja filma ponovo se ispitauju sestavovi ispitanika o ratu (finalno stanje). Ako se
stav prema ratu kod ispitanika promijenionakon gledanja filma moe se zakljuiti da je
film sa takvim sadrajem (eksperimentalnifaktor) uticao na promjenu stava.
Na osnovu ovakvog eksperimenta moemo zakljuiti da su dvije pojave u
odreenom odnosu,da npr. jedna pojava djeluje na drugu (u ovom sluaju film o
uasima rata na stav o ratu), aline moemo sa sigurnosti tvrditi da se radi o uzronom
odnosu. Ovaj eksperimentalni nacrt jepodloan brojnim kritikama, npr. ne mora znaiti
da je film doprinjeo promjeni stava, modaje sama ispitna situacija ili neto drugo
uticalo na promjenu stava prema ratu a da mi to neznamo. Da bi se izbjegle ove kritike
potrebno je imati kontrolnu grupu, koja je po svemu istaosim po djelovanju
eksperimentalnog faktora.
Eksperiment sa paralelnim grupama.

Eksperiment sa paralelnim grupama moe se organizovati na dva naina. Jedan je

kada ujednu grupu uvodimo eksperimentalni faktor, a druga grupa nam slui kao
kontrola(eksperimentalna i kontrolna grupa). Kontrolna grupa je liena uticaja
eksperimentalnogfaktora i ima ulogu kontrole vanosti uticaja eksperimentalne
varijable na ispitivanu pojavu.Osnovni zahtjev kod eksperimenta sa paralelnim
grupama je da se ostavari zakon jednevarijable (da eksperimentalna i kontrolna grupa
budu jednake po svim varijablama osim pojednoj, eksperimentalnoj varijabli). Poto su
obje grupe (eksperimentalna i kontrolna)ujednaene po svim drugim vanim
osobinama (osim eksperimentalne varijable), razlikaizmeu grupa mogu se, dakle,
pripisati iskljuivo uticaju eksperimentalne varijable.
Na primjer, ako bi eleli da utvrdimo efikasnost jednog novog naina uenja
(eksperimentalnifaktor) to bi mogli uraditi na sljedei nain. Prvo bi trebali odrediti
dvije grupe ispitanika odkojih je jedna eksperimentalna, a druga kontrolna grupa. Ove
dvije grupe treba da budumeusobno jednake, npr. po sposobnostima za uenje, po
prethodnom znanju i sl. pa bi uinicijalnom ispitivanju, primjenom testova trebalo
dokazati da se zaista radi o jednakimgrupama.
U narednoj fazi istraivanja eksperimentalnu grupu izlaemo djelovanju
eksperimentalnogfaktora, npr. ova grupa tokom tri mjeseca ui novom metodom
uenja. Za to vrijeme uenici ukontrolnoj grupi ue istu oblast na uobiajeni nain.
Ako se u finalnom testiranju znanja pokae da su uenici eksperimentalne grupe
postigliznaajno bolje rezultate u odnosu na uenike kontrolne grupe moe se izvesti
zakljuak da jenovi nain uenja efikasniji od ranije koritenog.
Nedostaci eksperimenta su raznovrsni. Neke pojave ne moemo da
eksperimentomistraujemo jer ne moemo njima da manipuliemo (ne moemo da
menjamo npr. pol ilidrutveni status). Zatim, pitanje je koliko su rezultati dobiveni u
vjetakim, labaratoriskimuslovima reprezentativni za stvarni ivot. Da li su primjenivi
na realne situacije iz ovota.Najzad, sa nekim pojavama se ne moe eksperimentisati iz
etikih razloga (npr. ne moemoizmjetati dijete izvan njegove porodice, kako bi
utvrdili posljedice takvog postupka).

Ex-post-facto eksperiment
Ovo je specifina vrsta eksperimenta koji se deava u prirodnim uslovima. To je
sluaj kada jeeksperimentalni faktor djelovao a da namjerno nije uveden pa prema
tome nije utvrenoinicijalno stanje. Na primjer u neko preduzee prije izvjesnog
vremena uvedena je specifinaorganizacija rada. Nas moe zanimati da li takva
organizacija doprinosi boljim meuljudskimodnosima, ili efikasnijem radu. Kako bi
smo odgovorili na postavljena pitanja potrebno je naipreduzee to slinijih (po
mogunosti jednakih) karakteristika, ali koje ne koristi ovu novuorganizaciju rada.
Utvrivanjem finalnog stanja, tj uporeivanjem grupa u odnosu nakohezivnost i
efikasnost moemo donjeti zakluke o efektnosti nove organizacije rada.

Neeksperimentalna istraivanja
Znaajno mjeto u drutvenim naukama imaju istraivanja koja se obavljaju na

populaciji ili toje ei sluaj na uzorku (istraivanja na uzorku) uz primjenu anketnog

upitnika (anketnaistraivanja) sa ciljem istraivanja javnog mnijenja (miljenja veine
ljudi) o pojedinimpolitikim, ekonomskim, kulturnim ili drutvenim pitanjima, ili sa
ciljem utvrivanjapovezanosti nekih pojava (korelaciona istraivanja). O populaciji i
uzorku vidi u narednompoglavlju.
Krajni cilj ovih istraivanja je predikcija, tj. predvianje ponaanja ljudi u
pojedinim sferamadrutvenog ivota. Na primjer, krajnji cilj istraivanja potreba ljudi
moe biti predvianjeuspjeha plasmana odreenog proizvoda na tritu; krajnji cilj
istraivanja miljenja ljudi opojedinim drutvenim ili politikim pitanjima moe biti
kreiranje predizborne kanpanje ilipredvianje uspjeha pojedinih politikih partija na
izborima. U stranoj literatiri ova vrstaistraivanja najee se naziva survey (sondano
ili pregledmo) istraivanje.

Vezba 6: TEHNIKE ISTRAZIVANJA- UPITNIK

Upitnik je instrument koji se sastoji od standardizovanih i smisaono povezanih
pitanja ili tvrdnji datih u pisanoj formi kao sredstva komunikacije radi izazivanja i
ispitivanja po-sebnih misljenja i stavova ispitanika, kao varijabli i indikatora u
istrazivanjima fenomena u menadzmentu. Upitnikom se prikupljaju i drugi fenomeni
(pretpostavke, iskustva, sudo-vi, vrednosne orijentacije, potrebe, mnjenja, interesovanja,
preferencije, informisanost, verovanja, sklonosti, odnosi, stereotipi i predrasude
ispitanika) kako bi se ustanovilo nji-hovo delovanje ili povezanost sa stavovima i
misljenjima i drugim obelezjima ispitanika.
Prema nacinu odgovaranja ispitanika pitanja u upitniku mogu biti: (1)
zatvorena, (2) otvorena i (3) kombinovana. To zavisi od prirode sadrzaja koji se zeii
ispitati i cilja koji se primenom upitnika zeii postici.
Zatvoreni tip pitanja je vrsta pitanja u upitniku na koja ispitanik odgovara tako sto
bi-ra i oznacava (podvlacenjem ili zaokruzivanjem slovnog znaka ili broja) jedan ili vise
od predlozenih odgovora, koji u najvecoj men odrazavaju njegove stavove i ocene o
razlici-tim pojavama koje su predmet istrazivanja.
Primer: Zatvoreni tip pitanja
Emocionalna klima u Vasoj organizaciji je:
a) Zavisi od raspolozenja
b) Uvek pozitivna i topla
c) Suzdrzana, vise distancirana
e) Nema previse emocija, posao mora profesionaino da se uradi
Otvoreni tip pitanja nema predlozene odgovore, vec se na njih daju odgovori koji se
slobodno formulisu. Primenjuju se u situaciji kada se zeii saznati sto vise pojedinosti,
od-nosno kadaje cilj istrazivanja generisanje specificnih odgovora ispitanika.
Primer: Otvoreni tip pitanja
Sta mislite o ostvarivanju poverenja medu kolegama u Vasoj organizaciji?
_____________________________________________________________________

Kombinovana pitanja osim ponudenih odgovora (altemativa), od kojih ispitanik bira

jedan ili vise (sto je karakteristika zatvorenog tipa pitanja), sadrze i zahtev da ispitanik
obrazlozi svoj izbor, iznese svoje misljenje ili da dopuni odgovor nekom informacijom,
a moze i da doda nove alternative.
Primer: Kombinovano pitanje
Da li se slazete daje uspesna komunikacija vazan usiov za unutrasnju povezanost
kolega u organizaciji?
a) Da

b) Da, ali nije neophodna

b) Da, na koji nacin _____________________________

Anketni upitnik mogu da cine pitanja, zahtevi ili inventari podataka za koje ispitanik
slobodno ili u predvidenom okviru daje odredeni odgovor. Pitanja se uglavnom sastoje

od upitne recenice, zahtevajujedan ili vise odgovora altemativne ili rangirane odgovore.
Primer: Alternativno pitanje sa mogucnoscu dileme
Da li Vas je neko ucio kako treba da komunicirate ?
a) da b) ne c) ne secam se
Primer: Pifanje koje trazi rangovanje u odgovorima ispitanika
U kojim bi od navedenih aktivnosti voleli da ucestvujete? Brojem 1 oznacite
aktivnost koja Vas najvise interesuje, a zatim brojevima 2, 3, 4, 5 interesovanje za
ostale aktivnosti.
_____ literama druzenja
_____ igraonice
_____ komunikoloske radionice
_____ dramske sekcije
_____ izleti u prirodu
Primer: Stavke koje umesto pitanja sadrze zahteve za davanjem odredenih odgovora
Podvuci nazive listova u kojima se najvise postuju pravila komuniciranja.
Lepota i zdravlje, Joy, Hello, Politikin zabavnik, Story, Skandal, Svet
Inventar podataka sluzi za prikupljanje podataka o predmetima i uredejima koji se
koriste za poboijsanje pojave koja se istrazuje ( u ovom primeru toje komunikacija). Davanje odgovora obavlja se, prema uvodnom uputstvu koje se najcesce daje u obliku
molbe sa tacnim unosenjem podataka.
Primer: Inventar podataka
Tokom godine korisceni su sledeci nacini za poboijsanje komunikacije
radionice __ puta, umetnicke veceri __ puta, posete pozoristu __ puta.
Pitanja u upitniku s obzirom na nacin dolazenja do odgovora mogu biti
direktna, indirektna i projektovana. Direktmm pitanjima ispitanik se pita direktno o
onome sto istra-zivac zeii da sazna.
Indirektna pitanja se postavljaju kada postoje teskoce u davanju iskrenih odgovora,
da bi se zaobilaznim putem doslo do tacnog odgovora.
Primer: Indirektno pitanje
Uspevate li od svog slobodnog vremena da izdvojite vreme za odiazak u pozoriste?
______________________________________________________

Projektivna pitanja omogucuju ispitanicima da iznesu svoje misljenje kroz osobe sa

kojim se identifikuju.

Primer: Projektovano pitanje

Nije dobro postaviti pitanje: Sta mislite o kriterijumu nastavnika na
ispitu?
Vec: Sta studenti misle o kriterijumu nastavnika na ispitu?
Pitanja u upitniku s obzirom na funkciju mogu biti: (1) pitanja koja se odnose na
ispitanika; (2) pitanja koja se odnose na problem istrazivanja; (3) kontrolna pitanja; (4)
trivijalna pitanja i (5) filter pitanja.
Pitanja koja se odnose na nezavisnu varijablu lociraju se u prvom delu upitnika.
Odnose se na objektivna, fizicka obelezja (pol, starost), sociodemografska obelezja
(boravis-te, socijalna pripadnost, stepen obrazovanja), socijalno-statusna i iskustvena
obelezja ispitanika (godine starosti, mesto stanovanja, socijaino poreklo, profesionaini
status, skolska sprema, materijalne prilike u kojima zivi i sl.).
Pitanja koja se odnose na problem istrazivanja nalaze se u drugom delu upitnika.
To su glavna pitanja koja se odnose na predmet istrazivanja, odnosno i subjektivnopsiholoska obelezja ispitanika (misljenja, stavovi, vrednosti, crte, potrebe) i to poredana
po zadacima istrazivanja.
Kontrolna pitanja sluze za proveru tacnosti nekog odgovora. Takvo pitanje nastaje
ako se neko pitanje u kasnijem delu upitnika formulise drugacije.
Primer: Kontroino pitanje
Odgovor na pitanje Da li tvoja porodica ima video kamerul
moze da se kontrolise pomocu pitanja Ukojoj prilici si koristio video kameru^
Na trivijaino pitanje se unapred zna odgovor. Koriste se u slucaju kadaje ispitanike
potrebno motivisati radi savesnosti odgovaranja.
Filter pitanje utvrduje ispitanikovo poznavanje bitnih odrednica problema, onih
poj-mova, cinjenica, dogadaja i dr. o kojima se od ispitanika traze podaci, misljenje,
ocene i sl.
Primer: Filter pitanje
Zeiimo li putem ankete saznati koliko nastavnici koriste Internet,
filter pitanje bi glasilo, Navedite provajdera preko koga uspostavljate vezu u
koriscenju Interneta ______
Vezana pitanja na izvestan nacin usmeravaju ispitanika na druga pitanja.
Primer: Vezana pitanja
Zeiite li da prosirite svoja znanja iz komunikologije organizovanjem tecaja?
DA NE.
Ako ste odgovorili Da, koje bi to bile teme? _______________

Pitanja za ispitivanje stavova

Primer: Pitanja za ispitivanje globalne orijentacije ka pozitivnom odnosu bez sagledavanja stepena izrazenosti

Kako ocekujete da ce se komunikacuja u Vasoj orgsnizaciji razvijati u narednih

nekoliko godina?
a) komunikacija ce bitijos losija
b) ostace kao i sada
c) doci ce do poboijsanja
d) ne mogu da procenim
Primer: Pitanja sa alternativama moguceg odnosa prema ispitivanoj pojavi
Procenite na kom nivou je spremnost rnladih u Vasoj organizaciji da prihvate
nas-tojanja za poboijsanjem komunikacije?
a) indiferentni su,
b) pokazuju zabrinutost, ali nisu spremni za aktivnost,
c) spremni su da se ukljuce u aktivnosti poboijsanja,
d) pored spremnosti za vlastitim ucestvovanjem mobilisali bi i druge
Pitanja u vidu matrice koja se sastoji od vise pitanja ili iskaza sa kategorijama
odgovora. Primer: Matrica pitanja
Osposobljenost studenata za istrazivacku funkciju
Veoma
osposobljen
Osetljivost za identifika-ciju
problema
Izrada projekta istraziva-nja
Izrada instrumenata istrazivanja
Izbor uzorka istrazivanja
Koncepcija istrazivanja
Statisticka obrada podata-ka
Pisanje izvestaja o istrazivanju

Osposobljen

Uglavnom
osposobljen

Nedovoljno
osposobljen

Uopste
nije
osposobljen

Vezba 7:

SKALE PROCENE

Skalama procene se ispituje opsti odnos prema pojavama i objektima.

Prema nacinu unosenja podataka skale procene se dele na: (1) graficke skale,
(2) numericke skale, (3) opisne skale i (4) kombinovane skale (graficke skale sa
oznacenim brojevima).
Graficka skala procene se sastoji od vodoravne prave linije na kojoj su oznacene
tac-ke, koje prikazuju kontinuirani redosled stepena osobine. Kod ove skale najcesce se
reci-ma oznacavaju samo krajnje vrednosti osobine koja se procenjuje (maksimum i
minimum). U nekim slucajevima se oznacava i srednji stepen, a i dva medustepena
posedova-nja ispitivane osobine. Zadatak procenjivacaje da, stavljanjem nekog znaka,
oznaci mesto koje odgovara stepenu izrazenosti osobine koju procenjuje. Na liniji, koja
predstavlja kon-tinuum za ocenjivanje, procenjivac moze da oznaci ne samo one tacke
pored kojih su ver-balne oznake nego bilo koju tacku tog kontinuuma (linije).
Graficka skala procene
Ovom skalom treba da date svoj sud o tome u kojoj meri student N. N. poseduje
razvijenu prijateijsku komunikaciju. Vi treba na liniji da stavite oznaku u vkiu krstica
na onom mestu ispod kojegje osobina koja odgovara Vasem misljenju.
.
veoma slabo

prosecno

visoko iznad

U numerickoj skali procene je stepen svojstva (varijabia), koji se procenjuje

izrazen u vidu numerickih vrednosti. Ova skala procene sastoji se odjedne ili vise
stavki (tvrdnji) sa odredenim brojem modaliteta izrazenih brojevima koji oznacavaju
stepen ili intenzitet date stavke, a koje predstavljaju pojedinacne skale. Pojedinacne
numericke skale procene imaju uglavnom modalitete od 0 do 10, broj modaliteta zavisi
od potrebe istrazivanja, od varija-bilnosti pojave koja se procenjuje i od toga koliko
precizno ispitanici mogu da ocenjuju. Ocenjivac registruje svoju procenu na taj nacin
sto zaokruzuje brojku koja odgovara nje-govom izboru.
Numericka skala procene
Zaokruzite brojke na skalama koje po vasem misljenju pokazuju stepen odnosa
studenata prema zivotnoj sredini, iskazan u dole navedenim stavkama.
Odnos prema zivotinjama
12345
Odnos prema zeienilu
12345
Odnos prema zajednickom prostoru 1 2 3 4 5
Brojke oznacavaju: 1 - nezadovoljava; 2 - slab; 3 - prosecan; 4 - iznad proseka; 5 visoko iznad proseka
Deskriptivna skala procene se sastoji od verbalnih tvrdnji koje predstavljaju
opisne ocene ili kvalitativne kategorije nekog ponasanja ili osobine, u kojoj su stepeni
za proce-njivanje izrazeni opisno (deskriptivno). Od ispitanika se trazi da na osnovu
procene odre-dene osobine, svoj sud u odgovarajucem modalitetu iskaze stavljanjem
znaka X ili + is-pred jednog od ponudenih navoda. Preporucuje se upotreba
deskriptivne skale do pet stepeni procene. Opisne recenice trebaju da su priblizno
jednake duzine i podjednako razma-knute, da su jednostavne, jasno i odredeno
formulisane sa terminima koji su cesto u upot-rebi.
Deskriptivna skala procene

Svoj radni prostor odrzava veoma cistim i urednim.

Svoj radni prostor uglavnom odrzava cistim i urednim.
Svoj radni prostor u proseku odrzava cistim i urednim.
Svoj radni prostor ne odrzava dovoljno savesno.
Kombinovana skala procene je numericka skala koja se moze kombinovati sa
des-kriptivnom grafickom skalom, tako sto se na te skale unose brojcane vrednosti.
Takva skala se naziva deskriptivno-graficka skala.
Skale procene se po spoljasnjem obliku dele se na: (1) skale kojim se procenjuju
stepeni izrazenosti svojstava kod odredenih osoba, stvari i postupaka (altemativna
skala, kumulativna skala i kontrolna lista); (2) skale koje sadrze elemente koje je
potrebno po odredenom redosledu svrstati (rang liste, skala uzoraka i poredenje
parova) i (3) skale u kojima je zadatak ispitanika da na osnovu kratkog opisa
identifikuje osobe na koje se te karakteristike odnose.
Varijante skale procene po ovom kriterijumu su: odredi ko skala, skala rangova,
skala uzoraka, skalogram, Q-postupak. 0dredi ko skala sadrzi takve kategorije u
kojima se navode karakteristike u vidu kratkog opisa. Postupak procenjivanjaje obmut
od uobica-jenog. Zadatak procenjivaca je da identifikuje i navede imejedne ili vise
osoba na koje bi navedena karakteristika mogia da se odnosi.
0dredi ko skala
Prema Vasoj proceni razvrstajte kolege svoje grupe na sledece kategorije: K-olege koji
imaju razvijene radne navike su:
Kolege koji imaju nedovoljno razvijene radne navike su:
Kolege koji imaju lose radne navike su:

Q skala se sastoji od niza tvrdnji o raznim osobinama licnosti, predmetima ili

poja-vama, koje ispitanik treba da sortira u obliku normalne raspodele. To mogu biti
osobine koje se odnose na srudenta, na njegovog nastavnika, njegovog kolegu, kao i
na one osobine koje bi zeieo da poseduje. Ispitanik ima zadatak da postavljena pitanja
klasifikuje u obliku normalne raspodele, polazeci od pitanja na kojeje njegov odgovor
ekstremno pozi-tivan, preko onih u kojimaje indiferentan, do onih gdeje ekstremno
negativan.
Q skala
Ispitanik ima zadatak da 36 kolega i koleginica svoje grupe razvrsta po
zaintereso-vanosti za aktivno ucesce na aktivnostima u toku nastave u pet kategorija,
pri cemu ce se u A kategoriju (najaktivniji ucesnici) staviti 2 ili 6,6%, u kategoriju B 9
ili 24,2%, u kate-goriju C 14 ili 38,2%, u kategoriju D 9 ili 24,2% i u kategoriju E
najneaktivnije kolege 2 ili 6,6%.
Skala uzoraka se koristi za procenjivanje kvaliteta postupaka, predmeta, radova
ispi-tanika, koji se klasifikuju prema odredenom kriterijumu, npr. radovi studenata, i to
oni koji se ne mogu vrednovati kvantitativno vec samo kvalitativno (procena teme,
grafikona, pismenih radova). Prvo se pristupa formiranju niza tipicnih uzoraka

(modela) poredenih po redu vrednosti, tj. po kvalitetu od najboljeg do najslabijeg.

Zatim se stepeni kvaliteta proizvoda koji se procenjuju oznacavaju brojevima od 1 do
10. Odredivanje tipicnih uzoraka vrsi se obicno na osnovu procene velikog broja
ocenjivaca, eksperata za odgovaraju-ce podrucje koji svaki za sebe procenjuje velik
broj odgovarajucih proizvoda, rangiranjem ili kategorisanjem. Zatim se medusobno
uporeduju rezultati individualnih procena. Proiz-vodi koji su razlicito procenjeni se
odstranjuju, a ostali se uzimaju kao reprezenti (modeli) odredenih kategorija. Procena
se vrsi tako da se proizvod koji treba da se vrednuje upore-duje sa tipicnim
predstavnicima pojedinih kategorija, tj. sa uzorcima (modelima) koji su prethodno
utvrdeni, umnozeni fotografisanjem. Utvrdivanjem mesta na skali koje mu pri-pada,
proizvod se oznacava odgovarajucom vrednoscu skale.
Kontrolna lista varijanta skale procene namenjena je za procenjivanje kvaliteta
rada ili proizvoda. Sastoji se od popisa karakteristika sa ponudenim altemativama da i
ne. Zadatak ispitanika je da proceni da li proizvod poseduje datu karakteristiku, ili da li
se ta karakteristika javlja u toku radnog procesa, da izvrsi izbor alternative i istu
zaokruzi.
Skala rangova se koristi za procenu postupaka, osobina licnosti ili neke pojave
koja zahteva postupak rangovanja ili rasporedivanja u nizu prema intenzitetu
ispoljavanja. Koristi se kod procenjivanja onih pojava kod kojihje tesko izvrsiti
unutrasnju kategorizaciju, npr. kod nekih crta licnosti (hrabrost, postenje, iskrenost i
sl.). Primer: Rukovodilac brojevima rangira saradnike prema osobini marljivosti.
Likertova skala stavova se sastoji od serija tvrdnji o objektu stava (10 do 20 tvrdnji), pri cemu svaka tvrdnja pokriva ceo kontinuum stava, sa odredenim brojem stepeni
procene (najcesce 5). Tvrdnje mogu biti iskazane tako sto oznacavaju stepen u kome
tvrd-nju prihvataju, odnosno odbijaju. Stav ispitanika izrazen je ukupnim rezultatom
koji se dobije sumiranjem ispitanikovih odgovora bodovanjem od 5 do 1 za tvrdnje sa
pozitivnim stavom i od 1 do 5 za tvrdnje sa negativnim stavom. Za svakog ispitanika
izracunava se skor tako da se sabiraju numericka obelezja za sve ukljucene tvrdnje.
Svaka od tvrdnji Likertove skale se skoruje odvojeno.

Primer: Skala stavova o zastiti zivotne sredine

Pred tobom se nalazi niz tvrdnji o zastiti zivotne sredine. Tvoj zadatakje da izneses
stepen slaganja, odnosno neslaganja sa svakom tvrdnjom, tj. da obelezis znakom X
odgo-vor za svaku tvrdnju u odgovarajucoj koloni. Ovde nema tacnih i netacnih
odgovora, svi odgovori su dobri samo ako su iskreni, ako su stvamo ono sto mislis i
osecas.
Tvrdnje

1. Za covekovu sredinu nije narocito

opasno ako tehnicki razvoj ide bez
ekoloskih programa.
2. Potomci ce nas ceniti i po tome kakvu
im sredinu ostavimo.
3. Ravnoteza koja postoji u prirodi ne
mora da se postuje.
4. Onaj ko se ponasa bezobzirno i
neodgovorno prema prirodi postaje sam
sebi neprijatelj.
5. Opiemenjujuci prostor u kome zivimo
opiemenicemo i nas same.
6. Ocuvanje prirodeje preka potreba za
zivot buducih pokolenja.
7. Priroda se ne stiti apelima i zako-nima
vec konkretnim radnjama.
8. Covekova vrednost se moze meriti i
time kako se on ponasa prema prirodi.
9. Prirodu nema potrebe toliko cuvati,
ona ce se sama obnoviti.
10. Covekovoje pravo da prema prirodi
postupa kako mu odgovara.
11. Najveca vrednost covakaje u tome
sto on nije rob ekoloskih zahte-va.

12. Ne moze se reci daje covek neprijatelj sebi kadaje neprijatelj prirodi.

13. Kazne za one koji ugrozavaju

zivotnu sredinu ne moraju biti ostre.

Sasvim se Uglavnom Neodlucan Uglavnom Uopste se

slazem
se slazem sam
se
ne ne slazem
slazem

Odabrane su dve tvrdnje i izracunate skalne vrednosti. Tvrdnja br. 2: Potomci ce nas
ce-niti po tome kakvu im zivotnu sredinu ostavimo. Tvrdnja br. 9: Prirodu nema
potrebe toliko cuvati, ona ce se sama obnoviti.
Stepen slaganja
Sasvim se slazem
Uglavnom se slazem
Neodlucan sam
Uglavnom se ne slazem
Uopste se ne slazem
Svega:

13
86
18
9
4
130

Indeks skalne vrednosti 2. tvrdnje .

f
13
86
18
9
4
130

Ponder

f ponder

5
4
3
2
1
-

65
344
54
18
4
485

Indeks = ( ponder) : = 485 : 130 = 3,73

2. tvrdnja
10,00 %
66,15
13,85
6,92
3,08
100,00 %

7
13
31
62
17
130

9. tvrdnja
5,38 %
10,00
23,85
47,69
13,08
100,00 %

Indeks skalne vrednosti 9. tvrdnje

7
13
31
62
17
130

ponder
1
2
3
4
5
-

f * ponder
7
26
93
248
85
459

Indeks = (f * ponder) : = 459 : 130 = 3,53

Veba 8:

INSTRUMENTI POSMATRANJA

Lista posmatranja je instrument kojim se prikupljaju podaci primenom postupka posmatranja. U literaturi se navode dva vida upotrebe liste posmatranja. Prvi, koji se sastoji u
tome to se na unapred pripremljenu listu, sa dobro organizovanim, sistematizovanim mo guim reakcijama posmatranih situacija, odnosno subjekata, unose uoene reakcije. Pored
ovoga ostavljen je i prostor za evidenciju reakcija koje nisu prethodno predviene.
Ako su prethodno u listu ucrtane rubrike za beleenje onoga to je predmet posmatra nja, a od posmatraa se oekuje da odreenim oznakama samo oznai ono to je opazio,
onda se liste posmatranja pribliavaju vie onome to se, smatra ek listama.
Drugi vid liste posmatranja je kada se ona daje u vidu grafikih reenja, na primer, za
posmatrane aktivnosti studenata na asu frontalnog rada nacrtaju se mesta sedenja stude nata u uenici, kako bi se lake unosili simboli kojima se oznaavaju liste aktivnosti.

Predmet:________
Godina studiranja:

Lista

posmatranja

distraktora

panje

nastavi

Nastavnik:

Nastavna jedinica:_______________
Vreme posmatranja: __
Ispitiva:_____________

Distraktori
panje

Distraktori
panje

objektivne

1. Buka sa ulice
2. Galama i vika sa ulice
3. Vika iz dvorita
4. Vika iz hodnika
5. Vika iz susedne uionice
6. Ulasci na as
7. Neodgovarajua temperatura
8. Neodgovarajua osvetljenost
Distraktori koji potiu od
nastavnika
1. Upadljivo oblaenje
2. Ljutnja
3. Mrzovoljnost
4. Sarkastinost
5. Stalno obraanje ljubimcima

Vreme - Frekvencija
0

6-

31

41-

Distraktori
panje

Distraktori koji potiu od

studenata
1. aputanje
2. Zakanjavanje na as
3.Izlasci sa asa
4. Bespotrebno ustajanje sa
mesta
5. Naputanje mesta
6. Artikulisane reakcije

Vreme - Frekvenci
0

6-

a
1

41-

ek lista (kontrolna lista, evidenciona lista, inventarna evidentaciona lista)

-Kada se eli snimiti stanje neke pojave, procesa i dogaaja u menadmentu (u odree nom trenutku i u tendenciji), konstatovati prisutnost nekog svojstva znaajnog za odree nu delatnost (aktivnost) aktera, utvrditi prihvaenost neke pojave i njenog vrednosnog
obeleja, izvriti kontrolu rada saradnika (ili nekog drugog aktera rada) i rezultata rada
(otuda i sinonimni naziv kontrolna lista) i slino, primenie se, pre svega, ek lista.
Njom se relativno brzo, jednostavno i na ekonomian nain evidentiraju odreena vrednosna obeleja pojave koja je predmet istraivanja (otuda i naziv evidenciona lista). Na taj
nain ostvaruje se neposredan i analitian uvid u prouavanu pojavu. Kratko reeno, ek
listom se utvruje i/ili konstatuje prisustvo ili odsustvo neke pojave ili njene karakteristi ke, tj. inventarie se neko stanje (otuda i naziv inventarna evidenciona lista).
ek lista je instrument koji se najee upotrebljava u okviru istraivakih postupaka
analize sadraja dokumenata, sistematskog posmatranja i procenjivanja. Ona ima obeleje
protokola (zapisnika) posmatranja (pojava se posmatra i snima) i skale procene. Istina,
re je o manje savrenoj i jednostavnoj skali. ek lista je spisak (niz) tvrdnji (odreenih
vrednosnih obeleja). Uz svaku tvrdnju su najee izvedeni odgovori da i ne (otuda i
naziv alternativna skala). Zaokruivanjem odgovora da i ne, ili na neki drugi nain,
ispitanik (posmatra) konstatuje da li se neka pojava i/ili njeno obeleje pojavljuje ili ne
pojavljuje, tj. on evidentira konstatovano stanje pojave.
Na primer, ek lista kojom se, recimo, eli utvrditi da li nastavnik na asu koristi di daktike medije, moe da sadri i ovakvu tvrdnju: Nastavnik je na asu koristio sledee
didaktike medije: (a) TV snimke (da - ne); (b) film (da - ne); (c) slike (da - ne); (d) grafofolije (da - ne) i slino. Konstatovano stanje, posmatra e brzo i jednostavno evidenti rati zaokruivanjem da ili ne i na taj nain ostvariti direktan uvid u prouavanu
pojavu.

ek lista za metodiku evaluaciju pisane pripreme za nastavni as

Elementi pripreme
I Opti podaci
1. Datum odravanja asa
2. Naziv fakulteta/kole
3. Vreme evaluacije / as po redu
4. Grupa / razred i odeljenje
5. Procenjiva /mentor
6. Nastavnik
II Opti metodiki podaci
1. Nastavni predmet
2. Nastavna tema
3. Nastavna jedinica
4. Sadraj nastavne jedinice
5. Tip nastavnog asa
6. Operativni zadaci nastavne jedinice
a) obrazovni
b) funkcionalni
c) vaspitni
7. Oblici rada
8. Nastavne metode
9. Nastavna sredstva
10. Nastavni objekti
11. Korelacija
III Struktura i tok nastavnog asa
1. Uvodni deo
2. Glavni deo
3. Zavrni deo
IV Izgled table i grafofolije
V Ostalo
1. Literatura za studente
2. Literatura za nastavnike
3. Nastavni listii
4. Drugo

Napome

Evidenciona lista sa skalom procene. Evidenciona ili ek lista je gotovo redovno

povezana sa skalom procene i najee sa njom ini jedinstveri instrument za prikupljanje
podataka u istraivanjima. Prvo se pomou ek liste konstatuje i evidentira prisustvo ili
odsustvo neke pojave, svojstva ili slino, a zatim odgovarajuom skalom, najee trostepenom ili petostepenom, procenjuje stepen njihovog prisustva.
U menadmentu ek lista u kombinaciji sa skalom procene naroito je pogodna za
posmatranje, praenje, konstatovanje i procenjivanje: rada i kvaliteta rada (izvrenih pos lova i radnih zadataka) uesnika odreenog radnog procesa (saradnika, pretpostavljenih,
direktora, klijenata/potroaa i drugih); uea i ponaanja uesnika/aktera u radnom pro cesu u organizaciji/preduzeu (pripremanje, planiranje, neposredno realizovanje i vrednovanje), u slobodnim aktivnostima, samostalnom (individualnom) radu i radu u grupama;
organizacije, toka i artikulacije, socijalno-psiholoke zasnovanosti razliitih procesa rada i
saradnje (socijalne i emocionalne klime u organizaciji/preduzeu); uvoenja i
primenepojedinih inovacija (tehnikih, organizacionih, timskog rada, informacione
tehnologije i si.) u proces rada; pripremljenost organizacije/preduzea za inovacione

procese i drugo.
ek liste se preteno koriste u deskriptivnim (servej), akcionim i malim istraivanji ma u menadmentu, a mogu i u eksperimentalnim, naroito prilikom ujednaavanja kon trolne i eksperimentalne grupe.
Podaci prikupljeni pomou ek liste najee potiu s nominalne merne skale, te se u
njihovoj obradi primenjuju relativni brojevi (strukturni procenti i si.) i neparametrijski
statistiki postupci poput fi koeficijenta korelacije, koeficijenta kontigencije, hi kvadrat
testa i drugih. Ukoliko su odgovori poentirani (na primer, prevode se u bodove), to je
veoma est sluaj kod skale procene koja se kombinuje sa ek listom, mogu se koristiti i
pouzdaniji statistiki postupci.
Evaluaciona lista sa skalom procene za evaluaciju komunikacije zaposlenih koju
sprovode njihovi efovi
Evidenciona

Opis
Da

1. U razgovoru sa pretpostavljenim ne
ustee se da daje sugestije i predloge.
2. Rado se ukljuuje u timske aktivnosti.
3. Sa kolegama na istom hijerarhijskom nivou razgovara otvoreno, bez
ustezanja.
4. Rado deli informacije i znanja sa
kolegama.
5. Uestvuje u akcijama ureenja i
odravanja radnog okruenja .
6. Rado uestvuje u odluivanju o
promenama koje e se uvesti u organizaciju.
7. Sklon je da saoptava netane informacije kolegama na poslu.
8. Sa ponosom govori o organizaciji u
kojoj radi.
9. Potuje pravikla komunikacije koja
postoje u organizaciji.
10. Sistem vrednosti koji ima u saglasnosti je sa sistemom vrednosti organizacije.
ll.Uvek je spreman da saslua svoje
kolege.
12. Sa kolegama sa posla drui se i
privatno.
13.Svojim predlozima i sugestijama aktivno uestvuje na sastanci- ma
zaposlenih.
14. Sklon je da jedno pria, a sasvim
suprotno radi.

Ne

Skala procene
Redovno

Povremeno

Zavisno
situacije

od

Veba 9:

INSTRUMENTI INTERVJUISANJA

Instrumenti intervjuisanja. Intervju je unapred pripremljen i planiran tematski razgovor, razgovor izmeu istraivaa (intervjuiste) i onoga ko je subjekt intervjuisanja (intervjuisani). U intervjuu intervjuista usmeno postavlja pitanja intervjuisanom radi prikup ljanja injenica relevantnih za predmet istraivanja. Intarvjuista, postavljajui pitanja (us meno), nastoji da razgovor sa subjektom vodi ka unapred postavljenpm cilju - dolaenju
do odreenih injenica.
Intervjuom se mogu prikupiti injenice koje se odnose na miljenja, stavove, sudove,
elje, interesovanja i preferencije onoga ko se intervjuie. Re je o injenicama do kojih se
ne moe ili se teko moe doi ostalim istraivakim tehnikama i instrumentima. Intervju,
pre svega, zbog njegove vremenske ogranienosti, ne treba nikad optereivati sakuplja njem injenica (na primer, o intervjuisanom) do kojih se moe doi i na drugi nain (anke tiranjem, analizom dokumentacije i si.).
Intervju se moe koristiti u strunom radu u svakoj organizaciji/preduzeu, ukoliko se
eli unapreivati neki aspekt, podruje, elemenat, metoda, nain, oblik itd. rada, prethodno
se mogu intervjuisati oni na koje se to odnosi (saradnici, menaderi, vlasnici...) i, na osno vu dobijenih podataka, sigurnije preduzimati nameravane promene ili odustajati od njih.
U oba sluaja - kada se intervju koristi u istraivake i strune svrhe - teite je na
predmetu prouavanja, odnosno strunog rada. Kod intervjua koji ima terapeutski karakter, to u svom radu koriste psiholozi, savetnici u preduzeu/organizaciji, zatim neki me naderi, saradnici, kao i rukovodioci organizacije/preduzea, usredsreenot je na linosti
intervjuisanog (nastojanju da se utvrde uzroci krize, povlaenja u sebe, promena u ponaa nju prema drugim saradnicima i kolegama, opadanja uspeha i efektivnosti; izostajanja sa
posla i iz firme, neredovnog dolaenje u firmu, itd.) pre nego to se preduzmu odgovaraju e mere ili sankcije.
Bez obzira na to o kojoj vrsti intervjua je re, on mora biti veoma solidno priprem ljen, a posebno kada je re (to nas ovde interesuje) o intervjuu u istraivake svrhe. To
nije neobavezan razgovor, askanje o neem, ve razgovor sa tano utvrenim predmetom
(temom - otuda naziv tematski), sa tano formulisanim ciljem i zadacima. Intervjuista,
koji u ovom sluaju predstavlja glavnog nosioca istraivanja, mora biti temeljno priprem ljen za intervju. On mora tano da zna koja pitanja e postavljati, kako e voditi i usmeravati razgovor da bi doao do relevantnih injenica - saznanja.
Pored dobrog poznavanja predmeta istraivanja i ele istraivake zamisli, mesta in tervjua i njegovih rezultata u sklopu celog istraivanja, intervjuista mora lino biti pripre mljen za voenje intervjua. On mora biti komunikativan, strpljiv, mora umeti da slua
druge, suzdran da ne bi ulazio u rasprave s intervjuisanim, ne srne da stvara atmosferu
napetosti i urbe, njegova pitanja ne smeju liiti na isleivanje (to rukovodioci esto ine
zaboravljajui da nije re o ispitivanju i procenjivanju saradnika) i si. Pored poznavanja
onih koje e intervjuisati (makar i na osnovu dokumentacije i prethodnih razgovora), in tervjuista mora potovati i uvaavati linost intervjuisanog. Odmah treba rei da nisu svi
istraivai jednako sposobni za voenje intervjua. Vebanjem se mnogo toga moe naui ti, ali ako istraiva osea da mu to ne lei, bolje je da intervjuisanje prepusti svojim sara dnicima.

Intervju moe biti otvoren i zatvoren (vezan i slobodan). U zatvorenom (vezanom) intervjuu osnovu za voenje razgovora predstavlja lista (protokol) tano utvrenih pitanja
koje intervjuista obavezno treba da postavi intervjuisanom. Ta pitanja mogu biti ak i ve oma precizno formulisana. Njih intervjuista mora dobro znati (esto i napamet) i postav ljati onako kako su ona u toj osnovi za razgovor formulisana. Ovaj intervju se po svom
karakteru pribliava usmenom anketiranju.
U otvorenom (slobodnom) intervjuu osnovu ini okvir (skica) za razgovor. Intervjuista
dobro zna predmet, cilj i zadatke istraivanja, a u pripremi za intervjuisanje on utvruje
samo elemente pitanja kojih e se pridravati tokom razgovora. U toku slobodnog razgo vora intervjuista u pogodnom momentu postavlja odreeno pitanje, odnosno prema situa ciji formulie pitanja za intervjuisanog. Ovaj intervju zahteva od intervjuiste dobru prip remu jer ako on ne usmerava otvoreni/slobodni razgovor, moe se destiti da i ne doe do
potrebnih injenica.
Intervju je najee individualan. Intervjuista razgovara sa svakim ispitanikom pojedinano i bez prisustva drugih subjekata. Ovaj intervju se koristi kada se ele saznati mi ljenja, stavovi, sudovi, elje, interesovanja, preferencije svakog pojedinanog ispitanika
(subjekta). Posebno je pogodan kada se radi o linim stvarima koje se ne iskazuju rado
pred drugima.
Intervju moe biti i grupni. U ovom sluaju intervjuista vodi razgovor sa svim lanovima jedne grupe (odeljenja, sekcije, klub, udruenje, klijenti/potroai i si.) i teite raz govora je na prikupljanju injenica o grupi (sadraj rada, stanje i odnosi u grupi, rukovo enje grupom, poloaj pojedinaca u grupi, preokupacije lanova grupe, interesovanja, mi ljenja i elje lanova grupe, stavovi i miljenja o onome to se zbiva u grupi, odnosno u
neposrednom okruenju i iroj drutvenoj zajednici itd.).
Intervju se moe kombinovati i sa drugim istraivakim tehnikama. Za vreme indivi dualnog intervjua intervjuista treba da posmatra reakcije subjekata na postavljena pitanja u
toku odgovaranja. Grupni intervju se esto kombinuje sa sociometrijskom tehnikom. In tervju se moe kombinovati i sa anketiranjem, bilo da prethodi ili prati anketiranje.
Dobre strane intervjua su u tome to se u procesu prikupljanja injenica relevantnih
za predmet istraivanja uspostavlja neposredan kontakt i komunikacija izmeu istraivaa
(intervjuiste) i onoga koga ispituje (intervjuisanog). Intervju se moe podeavati prema
svakom intervjuisanom. U dobro organizovanom i pripremljenom intervjuu, uz dobrog
intervjuistu, moe se postii vei stepen meusobnog poverenja i saradnje, vei stepen
iskrenosti i tanosti linih iskaza, nego, na primer, prilikom anketiranja, skaliranja, sociometrijskog istraivanja. U toku intervjua pitanja (i ceo razgovor) mogu varirati da bi se
dolo do pravih i celovitih odgovora. Intervju je pogodan i za kombinaciju sa ostalim is traivakim tehnikama, pa je i u tome njegova dobra strana.
Intervju ima i dosta slabih strana koji ograniavaju njegovo korienje i u naune i u
strune svrhe. Intervjuom se, pre svega, moe obuhvatiti mali broj ispitanika - samo dva desetak. Intervju je za istraivaa , i po broju ispitanika, a i vremenski (intervjuisanje
dvadesetak subjekata zahteva veoma mnogo vremena), veoma neekonomian i neraciona lan. Za vreme intervjuisanja nije mogue beleiti odgovore intervjuisanog, i to ne samo
zbog toga to bi to dovodilo do prekida u razgovoru ve i zbog toga to subjekti intervjua
esto ne vole takvo beleenje. Ono kod njih izaziva podozrenje bez obzira na to kakvo
objanjenje daje intervjuista. Mnogi ne vole i ne ele da razgovaraju kada su pred njima
ukljueni i razni tehniki ureaji (na primer diktafoni, magnetofoni, kasetofoni, rekorderi i
si.), koji najvernije mogu da zabelee ceo razgovor. Beleiti, dakle, treba posle zavretka

intervjua. I pored najveeg stepena koncentracije intervjuiste u toku intervjua, i pored

dobrog pamenja, ipak nije sigurno da e intervjuista verno zabeleiti ceo tok razgovora.
U tom zapisivanju mesa se objektivno (ono to je bilo) i subjektivno (ono to je
intervjuista zabeleio). To je i najvea slabost intervjua korienog u istraivake svrhe.
Rekli smo da je intervju i vremenski neracionalan. Dvadesetak minuta predvienih za
razgovor (to je optimalna vremenska granica) za dvadesetak subjekata, uz pauze od
najmanje dvadesetak minuta (da bi intervjuista zabeleio sadraj prethodnog i pripremio se
za naredni intervju), to je oko 15 sati intenzivnog rada. Zapisivanje je olakano ako se
pripremi dobra osnova za razgovor (osnova ili protokol intervjua). U tom sluaju je,
meutim, re o zatvorenom (vezanom) intervjuu koji ima svojih slabosti u odnosu na
slobodni intervju.
Ako se intervju struno dobro pripremi (izrada osnova i okvira za razgovor), ako se
intervjuista solidno pripremi za voenje i beleenje razgovora, ostaje jo mnogo tehnikih pitanja koja se moraju dobro resiti, poto od njih zavisi ceo uspeh intervjua (obezbeenje uslova za voenje razgovora - odgovarajuih prostorija; izolovanosti u toku razgo vora; izrada preciznog vremenskog rasporeda za intervjuisanje - subjekti nikako ne smeju
da ekaju na intervju, da intervjuista kasni, da nije na vreme zavrio prethodni razgovor i
si.). Zbog toga intervju i nije lako sprovesti kako se to obino misli.
Obrada podataka dobijenih intervjuom pre svega je kvalitativna, a moe, u nekim slu ajevima (kada su tano i precizno utvrene i zapisane injenice) biti i kvantitativna.
Kvantitativnu obradu onemoguava i mali broj ispitanika, tako da se, zbog svih navedenih
odlika, intervju najee kombinuje sa ostalim istraivikim tehnikama.
Protokol intervjua je instrument kojim se prikupljaju podaci o istraivanoj temi, odnosno dokument organizovanog razgovora. Kao takav on predstavlja izvor podataka za
izvoenje zakljuaka o problemu istraivanja. Metodolozi ga esto identifikuju i kao zapi snik o intervjuu. Poto je protokol intervjua izvor podataka u istraivanju, on po pravilu
ima organizovanu formu kojom se olakava i pojednostavljuje unoenje podataka. U toj
formi poseban deo ini zaglavlje, u kome se organizuje prostor za opte podatke o ispita niku i istraivau, zatim o vremenu, mestu i uslovima intervjuisanja. U drugom delu upit nika se nalazi niz pitanja ija forma zavisi od toga da li je intervju otvoren ili zatvoren
(vezan ili slobodan). Za zatvoren (vezani) intervju sva su pitanja unapred utvrena i ubeleena, tako da se ispod njih ostavlja prostor za beleenje odgovora ispitanika. Slobodni
intervju podrazumeva u ovom delu protokola, takoe, evidentiranu listu pitanja za voenje
razgovora, koja u ovom sluaju vie lii na podsetnik, odnosno, ima karakter podsetnika,
dakle nije striktno utvrena, tj. moe se od nje odstupiti u toku razgovora.
Smatra se daje zapisivanje podataka po seanju, dakle, formiranje protokola intervjua
nakon intervjua manje pouzdano. S druge strane, beleenje u toku razgovora remeti ko munikaciju i utie na pouzdanost podataka. Ovo su veliki nedostaci intervjua, a time i pro tokola intervjua, kao instrumenta kojim se u toku intervjua prikupljaju podaci. Smatra se,
da dobrom obukom intervjuiste ovi nedostaci donekle mogu biti ublaeni. Protokol inter vjua je instrument kojim se prikupljaju podaci o istraivanoj temi, odnosno dokument or ganizovanog razgovora. Kao takav predstavlja izvor podataka za izvoenje zakljuaka o
problemu istraivanja.

Primer

Protokol intervjua o spremnosti zaposlenih na meusobnu razmenu znanja

Cilj ovog intervjua je da se utvrdi Vae miljenje o prisutnosti razmene znanja i ko munikacije izmeu saradnika u organizaciji/preduzecu. Molimo Vas da iskreno odgovorite
na sledea pitanja:
Ispitiva:______________________________________________
Ispitanik:____________________________________________
Mesto intervjuisanja: __________________________________
Vreme intervjuisanja:_______________________________________________
Pitanja
1. Da li se u Vaoj firmi zaposleni meusobno pomau ?
2. Da li zaposleni u Vaoj firmi pomau kolegama iz drugih radnih
grupa/timova ?
3. Kakva je spremnost za sticanje znanja kod zaposlenih u Vaoj
firmi?
4. Koji su najei razlozi neslaganja meu zaposlenima u Vaoj
firmi?
5. Da li zaposleni u Vaoj firmi otvoreno komuniciraju sa
kolegama iz svojih radnih grupa/timova ?
6. Da li zaposleni u Vaoj firmi otvoreno komuniciraju sa
kolegama iz drugih radnih grupa/timova ?
7. Da li zaposleni u Vaoj firmi uvaavaju postignua drugih
timova/ grupa ?
8. Imaju li zaposleni u Vaoj firmi poverenje jedan u drugoga ?
9. Da li se razmena znanja u Vaoj firmi novano/materijalno nagra uje ?
10. Da li razmena znanja u Vaoj firmi poveava anse da se napredu je
u mogunosti graenja karijere ?
11. Da li se u Vaoj firmi pohvaljuje i podstie kooperativno ponaa nje
?
12. Sta najvie nedostaje Vaoj firmi u praktinom sprovoenju raz mene znanja ?

Odgovori

ORAK ISTRAIVANJA

ivanja. - Prikupljanje podataka o nekoj pojavi poinje definisa-njem osnovnog skupa istraivanja. Na definisanom skupu
g istraivanja, i to od prikupljanja informacija na istraivakim jedinicama do donoenja statisti kog zakljuka o
To je skup onih istraivakih jednica koje prema dogovorenom zakonu verovatnoe podleu izabranom procesu biranja.
ca predstavlja i skup podataka (rezultata merenja) o posmatranom obeleju na statistikim jedinicama, predmetima,
elektualnim proizvodima, koji u nekom obliku ine deo ili celinu tih masovnih pojava i koji podleu statistikom merenju,
erimentalnom istraivanju pojava i procesa u menadmentu sku pom istraivakih jedinica se mogu smatrati vrednosti
vu kontro-lisanih i od istraivaa utvrenih tretmana pojedinih faktora na eksperimentalnim jedini cama. Na sastav skupa
e pojava koja se istrauje. Za skup istraivanja koristi se i sinonim populacija, ali samo u sluajevima kada su lica

upovi istraivanja
akulteta za menadment u Republici Srbiji u kolskoj 2008/2009.
na privatnim fakultetima, na dan 1. septembra 2008. godine;

i menadment na dravnim fakultetima u 2008/2009. kolskoj godini;

a na fakultetima za menadment novosadskog privatnog Univerziteta

godine;

Marketinga u finalnom merenju na ekperimentalnoj grupi ispitanika u

jektima

anja zahteva precizno definisanje njegovog sadraja i obima. Svaki skup istraivanja definie se pojmovno (sadrajno),

aivaki skup znai odrediti obeleja po kojima se utvruje pripadnost jedinica skupu. Npr. pojam studenata se odreuje
spunjeni da bi se neko smatrao studentom. Studentom se smatra lice upisano na fakultet, koje ispunjava obaveze i ima
astavnim planom i programom fakulteta.

straivaki skup znai odrediti prostor sa koga istraivake jedinice pripadaju datom skupu. Istraivaki skup se moe
eem geografskom podruju. Studenti se mogu posmatrati u sastavu izdvojenog odeljenja, kole, teritorije optine, okruga.

straivaki skup znai utvrditi pripadnost istraivakih jednica nekom vremenskom intervalu ili odreenom vremenskom
inice u okviru istraivakog skupa mogu imati statika i dinamika obeleja, da se posmatraju u datom momentu ili u
na ovaj uslov statistiki skup moe biti: (1) skup stanja i (2) skup kretanja.

- Zakonitosti i pravilnosti u okviru osnovnog skupa se otkri vaju na obelejima jedinica posmatranja koje se nazivaju
inice istraivanja su konstitutivni elementi skupa istraivanja. Izmeu sebe moraju biti uporedi-ve, ali i jednake po optim
dinice su nosioci obeleja skupa istraivanja. Npr. obeleja koja definiu studenta kao statistiku jedinicu su: ime i prezi eksa, godina studija, status tokom studiranja, proek ocena i si.

- Zbog praktine nemogunosti da se dobiju informacije o os novnom skupu koriste se uzorci istraivanja. Pod uzorkom
aan deo osnovnog skupa koji se na odreen nain izdvaja iz osnovnog skupa radi ispitivanja nekog obeleja. Uzorak
sti posmatranog obeleja, tj. podaci na izdvojenim jedinicama osnovnog skupa. Podaci dobijeni eksperimentom ine

moe beskonano ponavljati. Broj jedinica u uzorku istraivanja zove se obim ili duina uzorka. Prednosti istraivanja na
ni skup su: bre se istrauje, jeftinije istraivanje, nemogunost organizovanja istraivanja na osnov nom skupu, uzoraki
mogunost da se izborom statistikih jedinica smanji heterogenost. Obim uzorka je broj istraivakih jedinica u uzorku
ekta istraivanja, broja podataka o istraivakim jedinica uzorka, varijabil nosti obeleja, povezanosti obeleja i statistikih
njeni u analizi podataka.

jedinicama mogu se prikupiti posmatranjem i eksperimentom i to: (1) iscrpno (cenzus) i (2) reprezentativno.
rovatnostan) rep-rezentuje eli skup istaivanja po osnovnim svojstvima, osobinama, karakteristikama. Za-htevi za izbor
u: da nain izbora uzorka bude nezavisan od obe leja koje se posmatra; daje verovatnoa pojavljivanja bilo kojeg
se raspodela obeleja na uzorku i obeleja na osnovnom skupu to manje razlikuju. Ako je uzorak reprezentativan, a to
ezultati istraivanja se mogu s dovoljnim i unapred poznatim stepenom verovatnoe uoptiti za eli osnovni (statistiki)
dabran. Rezultati istraivanja na uzorcima daju tane karakteris tike samo za taj uzorak, a procenjuju osnovni skup uz
ocene. Uzorkom se postie samo procena karakteristika osnovnog skupa, a postupcima statistike analize odreuju se
rocene.

traivanja iz populacija (osnovnog skupa) je veoma sloen, de likatan i odgovoran posao svakog istraivaa. Nacrti
pravila i postupaka za izvlaenje, na odreeni nain, uzorka iz osnovnog skupa. S obziibm na nain uzrokovanja, odnosno
razlikovati vie uzoraka.
Preduslovi izbora uzoraka
U okviru projekta Slobodno vreme studenata definisan je osnovni skup koga ini 920
studenata prve godine studija fakulteta za menadment u Republici Srbiji u kolskoj
2007/08 godini.
Definisani osnovni skup se sastoji od est podskupova.
Za formiranje bilo koje vrste uzorka potrebno je popisati sve studente iz osnovnog
skupa (populacije): Beograd od broja 001 do 230, Novi Sad od 231 do 414, Sombor, od
415 do 552, Jagodina od 553 do 690, Uzice od 691 do 805, Lepo-savi od 806 do 920.
Projektovan je uzorak od 200 studenata.
Jedostavni (prosti) sluajni uzorak je takav uzorak kome postoji jednaka verovatnoa, ansa svake istraivake jedinice, (ispitanici) da budu odabrani iz osnovnog jasno
definisanog skupa, svi imaju nezavisnu i jednaku verovatnou izbora i time ga valjano i
primereno predstavljaju (zato se i zove verovatnosni uzorak). Bira se na osnovu popisa
istraivakih jedinica ili raunskog programa izbora sluajnih brojeva (lutrijski, pomou
tablice sluajnih brojeva, kompjuterski, telefonski imenik, biraki spisak). Kada je populacija beskonana, uzorak e biti sluajan (a) ako svaki lan koji ulazi u uzorak dolazi iz iste
populacije i (b) ako je svaki lan izvuen nezavisno od svih ostalih lanova.

Jednostavni (prost) sluajni uzorak

saini se popis svih studenata prve godine fakulteta za menadment u Republici

Srbiji;
programski se izvlae sluajni brojevi koji predstavljaju studente sa popisa od 1 do
920;
dobije se jednostavni sluajni uzorak od 200 jedinica.

Sistematski uzorak je vrsta reprezentativnog uzorka koji se dobija sistematskim odbrojavanjem jedinica osnovnog skupa (populacije) koje e formirati uzorak (svaka peta, ili

svaka deseta i si.). Dakle, iz spiska lanova populacije (N), izvlai se, na osnovu uzoranog intervala sistematski uzorak (n). Da bi se odredio interval izbora uzorka treba prethodno odrediti potrebnu veliinu uzorka n. Postoje veliina populacije N poznata, interval
izbora (k) uzorka se odreuje iz obrasca k = N/n (na koliko jedinica osnovnog skupa
ulazi jedna u uzorak). Nekim sluajnim procesom se izabere jedan od prvih deset (po
redosledu u spisku) lanova populacije, a potom se primenjuje interval izbora uzorka tako
da se od izabranog lana dalje odabira svaki k-ti lan.
Sistematski uzorak
saini se popis svih studenata prve godine est fakulteta za menadment u Srbiji;
odredi se interval izbora 5;
sluajnim izborom u okviru prve jedinice odredi se broj prvog stude nata koji e
biti biran u uzorak;
broju prvog studenta, izabranog u uzorak, dodaje se 5 i dobija broj drugog studenta
za uzorak;
postupak se nastavlja do izbora 200 studenata u uzorak istraivanja.
Grupni (klasterski) uzorak je vrsta reprezentativnog uzorka, kada se u uzorak
umesto pojedinaca, biraju ve formirane grupe subjekata (osnovni skup je sastavljen od
vie podskupova, a ti podskupovi sluajni su s aspekta varijabli koje merimo). Jedinice
uzorka ne ine pojedinani sluajevi populacije, nego njihove grwpe-skupine). Za potrebe
istraivanja iz svakog podskupa izabere se po jedan poduzorak. U tom sluaju svi poduzorci ine grupni uzorak istraivanja.
Grupni uzorak

osnovni skup studenata sastavljena je od est podskupova (Beograd, Novi Sad,

Sombor, Jagodina, Uzice i Leposavi);
postupkom jednostavnog sluajnog uzorka iz svakog podskupa izaberu se studenti
u poduzorke (Beograd 50, Novi Sad 40, Sombor 30, Jagodina 30, Uzice 25 i
Leposavi 25 studenata);
od svih poduzoraka dobije se grupni uzorak obima 200 istraivakih jedinica.

Proporcionalni grupni uzorak je vrsta grupnog uzorka iji se poduzorci formiraju

vodei rauna da proporcionalni odnos osnovnih podskupova bude zadran i u uzorku. Pri
tom se elementi iz osnovnih podskupova u poduzorke biraju metodom jednostavog
sluajnog uzorka. Spajanjem svih poduzoraka dobije se proporcionalni grupni uzorak.

Proporcionalni grupni uzorak

izraunaju se procenat studenata u svakom od est podskupova u odno su na

osnovni skup (Beograd 25%, Novi Sad 20%, Sombor 15%, Jagodina 15%,
Uzice 12,5%, Leposavi 12,5%);
izrauna se broj studenata za svaki od est poduzorka vodei rauna da je obim
uzorka 200 jedinica (Beograd 50, Novi Sad 40, Sombor 30, Jagodina 30, Uzice
25 i Leposavi 25);
postupkom jednostavnog sluajnog uzorka izvri se izbor studenata iz svakog
podskupa u odgovarajui poduzorak;
spajanjem svih poduzoraka dobije se proporcionalni grupni uzorak.

Dvoetapni grupni uzorak se formira tako da se sluajnim putem od vie podskupova

izaberu samo neki ije e istraivake jedinice ui u uzorak. Istraivake jedinice uzorka se
biraju iz sluajno izabranih podskupova postupkom jednostavnog sluajnog uzorka. Ova
vrsta uzoraka je najprikladnija za primenu na celokupnom podruju istraivanja u
menadmentu. Nain izbora podskupova nema veze sa onim ta se istrauje.
Dvoetapni grupni uzorak

definie se est podskupova od studenata sa est fakulteta za menad- ment u

Republici Srbiji (Beograd, Novi Sad, Sombor, Jagodina, Uzice i Leposavi);
numerie se svaki podskup i napravi popis studenata unutar njih;
izvuku se sluajni brojevi koji odreuju podskupove iz kojih e se birati studenti
u uzorak, npr. 2 (Uzice) i 4 (Jagodina);
postupkom jednostavnog sluajnog uzorka izabere se svih 200 studenata iz
odabranih podskupova koji ine uzorak.

Stratifikovani uzorak (slojeviti uzorak) je reprezentativan uzorak koji se

formira u sluaju kada je poznata neka varijabla na osnovu koje se osnovni skup deli
na podskupove (stratume ili slojeve). Budui da osnovni skup nije homogen, on se
najpre podeli na prirodne stratume, delove koji su u pogledu sutinskih obeleja
homogeniji nego ela populacija (pol, obrazovanje), a onda se iz svakog stratuma bira
proporcionalni broj jedinica postupkom jednostavnog sluajnog uzorka (tabelom
sluajnih brojeva).
Stratifikovani uzorak

neka je varijabla po kojoj se osnovni skup deli na podskupove, pol studenata;

izdvoje se dva podskupa: (1) studenti sa studentskim kreditom i (2) stu denti bez
studenstkog kredita;

izrauna se procenat svakog podskupa u odnosu na osnovni skup, npr. za studente sa

kreditom 20%, za studente bez kredita 80%;

na osnovu procenta u osnovnom skupu izrauna se broj studenata koji e iz oba

podskupa biti odabrani u uzorak veliine 200 istraivakih je dinica (studenti sa
kreditom 40, studenti bez kredita 160);

postupkom jednostavnog sluajnog uzorka odabere se onoliko studenata iz svakog

podskupa koliko iznosi procenat svakog stratuma u osnovnom skupu.

Kvotni uzorak (nereprezentativan, neverovatnostan) zahteva biranje kvota iz

kojih sve statistike jedinice uzlaze u uzorak. Budui da nije sluajni uzorak rezultati
istraivanja se ne mogu generalizovati na osnovni skup. Ovaj uzorak se esto koristi za
istraivanje stavova, javnog mnjenja. Kod ovog uzorka istraiva odreuje i uzima
prigodno (ne sluajnohao kod stratifikovanog) kvotu, tj. odreeni broj jedinica iz
podgrupe, populacije, koje su ukljuene u uzorak. Vodi se rauna da veliina podgrupa u
uzorku i veliina odgovarajuih podgrupa u populaciji budu proporcionalne, srazmerne.
Kvotni uzorak
odredi se prvih 40 studenata fakulteta za menadment u Beogradu,
odredi se prvih 40 studenata fakulteta za menadment u Novom Sadu.
odredi se prvih 30 studenata fakulteta za menadment u Somboru.
odredi se prvih 30 studenata fakulteta za menadment u Jagodini,
odredi se prvih 30 studenata fakulteta za menadment u Uzicu,
odredi se prvih 30 studenata fakulteta za menadment u Leposaviu.

Prigodni uzorak je vrsta neverovatnosnog, nereprezentativnog uzorka koga

sainjavaju jedinice osnovnog skupa koje su istraivau na raspolaganju ( ako je, npr.,
menader istraiva, onda e mu, sopstveno odeljenje, grupa saradnika biti uzorak
istraivanja, jer su mu oni pri ruci, na raspolaganju). Budui da ovaj uzorak nije
sluajan rezultati koji se dobiju mogu se smatrati vrednim, ali ne mogu se
generalizovati na osnovni skup istraivanja.
Prigodni uzorak
U uzorak istraivanja bira se 200 studenata fakulteta za menadment u Novom
Namerni uzorak ne poiva na raunu verovatnoe, ali eli to vie da bude
reprezentativan. Osnovna pretpostavka u izboru namernog uzorka je da istraiva
namerno bira uzorak, pojedince, grupe koji e po njegovom miljenju najvie doprineti
celishodnijem sprovoenju preduzetog istraivanja. Vaan je dobar uvid u odreenu
populaciju i dobro prosuivanje - biraju se jedinice za koje se smatra da su najtipinije
za populaciju koja se istrauje.

Veba 12:

IZRADA KODNE LISTE

Kodiranje upitnika podrazumeva obeleavanje modaliteta varijabli u svakom pitanju

jednim odreenim simbolom. Time se obezbeuje da se svaki podatak sakupljen u istrai vanju obelei (oznai, kodira, signira) znakom kategorije (modaliteta, grupe, klase) kojoj
pripada. Sinonimi za termin kodiranje su: ifriranje i signiranje. Kao zamena za modalitete
obeleja statistikih jedinica koriste se znaci za kodiranje. To mogu biti brojevi, slova,
krstii ostali razliiti znaci, boje i si. Kodiranje se najee sprovodi numerikim ili slov nim oznaavanjem odgovora, odnosno oblika obeleja. Kodiraju se svi kvalitativni podaci,
a izuzetno numeriki podaci. Kodiranjem se poveava brzina unoenja podata u listu pri marnih podataka i obezbeuje njihova kvantitativna obrada. Za sprovoenje postupka ko diranja podataka u empirijskim istraivanjima izrauje se kodna lista {ifrarnik, kodeks
ifara, datoteka sa kodnim podacima). Kao instrument istraivanja izrauje se nakon
konstrukcije upitnika, i to pre njihove upotrebe. Nju ini popis obeleja i znakova za signi ranje koji im odgovaraju.
Kodeks ifara sadri sledee elemente:

redosled obeleja,

vrstu skale merenja,

imena obeleja,

broj i opis modaliteta obeleja,

opis obeleja,

znaenje kodova,

jedinice mere za obeleja.

Prilikom kodiranja modaliteta (oblika, kategorija) varijabli istraivanja brojevima,

mora se voditi rauna o tome kako e brojevi biti upotrebljeni. Kodiranje se moe i
izostaviti u sluaju kada je podatak takav da sam oznaava svoju kategoriju (meseci u go dini, razredi i si.).
Veoma je vano paljivo izvriti kodiranje statistikih podataka prikupljenih upitni kom, jer od svih etapa u sreivanju podataka u ovoj etapi nastaje najvei broj greaka.
Veinu tih greaka nije mogue pronai mehanikim putem, nego samo logikim putem i
to procenom verodostojnosti odgovora, detifrovanjem nejasnih odgovora i slino.
Za primer dajemo kodnu listu za Anketni upitnik o slobodnom vremenu
studenata.

Kodna lista za Anketni upitnik Slobodno vreme studenata (AUSVS)

Ozna

Obeleja

Vrsta
obeleja
kvalitativno i
prirodno dihotomno
kvantitativno

ka
O1

O2

03

pol

godina

status studen-

Modaliteti
Skala merenja
obeleja
nominalna
muki
enski
ordinalna

kvalitativno nominalna

ta

04

nominalna
uslovi stanovanja

kvalitativno

05

proek ocena

kvantitativno ordinalna

o6

vrsta
slobodnih aktivnosti

kvalitativno

07

vreme provedeno u slobodnim aktivnostima

informisanost

kvantitativno omerna

TI

intervalna
kvantitativno
kontinuirano
kvantitativno intervalna
ori-

EO

ekoloka
jentacija

SZ

zadovoljstvo

SA

spremnost
akciju

SUM

nominalna

za

Kodovi
1

prva
1
druga
2
trea
3
etvrta
4
apsolvent
5
finansiranje
iz
1
budeta drave
sufinansiranje
2
samofinansiranj e
3
u porodici
1
u
studentskom
2
podstanar
3
kod rodbine
4
od 6,00 do 7,00
1
od 7,01 do 8,00
2
od 8,01 do 9,00
3
od 9,01 do 10,00
4
1
dopunsko
obrazovanje
kultura,
2
umetnost, razonoda
fizika kultura
3
1 sat
1
2 sata
2
3 sata
3
4 sata
4
od Odo 100
0-100
od Odo 100

123

kvantitativno intervalna

od Odo 100

12 3

kvantitativno intervalna

od Odo 100

12 3

intervalna

od 0 do 400

123

kvantitativno
kontinuirano

IZRADA KODNE LISTE

Ozna
ka

D,
D2

Obeleja

Vrsta
Modaliteti
Skala
me-renja
obeleja
obeleja
zavrena
vetaka
nomina
gimnazija
dnja kola
tomizacija
struna kola
posedovanj
dihotomizaci
nomina
poseduje
ne poseduje
line biblioteke

posedovanj
personal
nog raunara
upotreba
D4
nog jezika
studentski
D5
kredit
dolazak na
Ti
fakultet

D3

T2

redosled po
roenju

T3

rad

T4

telesna

T5
IQ

na

ni

materijalno
stanje
ce
inteligencij

vetaka
tomizacija

nomina

vetaka
tomizacija
vetaka
tomizacija
vetaka
tomizacija

nomina

kvantitativna
prirodna
tomizacija
vetaka
tomizacija

ordinal

vetaka
tomizacija

omerna

nominal
nominal

nomina

vetaka
tomizacija

nominal

kontinuirano

interval

Kodovi
1
2
1
2

poseduje
ne poseduje

aktivno
pasivno
ima
nema
peke
javnim pre vozom
linim vozilom
prvo
drugo
tree
iznad prosean
prosean
ispod proeka
iznad prosean
prosean
ispod proeka
iznad prosean
prosean
ispod proeka
iznad prosean
prosean
ispod proeka

1
2
1

2
1
2
3
1
2
3
1
2

3
1
2
3
1
2
3
1
2
3

Kod zatvorenih pitanja nabrajanja moe biti veliki broj ponuenih odgovora za svaki
modalitet. Svaki ponueni odgovor je jedno dihotomno pitanje. Zaokruivanje ponuenog
odgovora znai da, nezaokruivanje znai ne. U statistikoj obradi takvi se odgovori i tre tiraju kao posebna pitanja pa ih je u izradi i kodiranju upitnika potrebno numerisati kao
posebna pitanja.
Tekoe u kodiranju nastaju s otvorenim pitanjima u upitniku. Za taj tip pitanja u upi tniku redosled postupaka sreivanja podataka je sledei: (1) redigovanje odgovora koje
znai sintetiko shvatanje iskaza i njihovo pripremanje za klasifikovanje, to se odvija uz
tekoe da se u jednom tekstualnom odgovoru ne moe lako pronai sutina odgovora; (2)
pronalaenje zajednikih nazivnika po kojima e se nivo varijacije odgovora grupisati; (3)
selekcija karakteristinih odgovora; (4) oznaavanje odgovora kodiranjem; (4) grupisanje
odgovora po srodnosti. Kodiranje se vri naroito kada se iskazi ne ele iznositi u broja nim, kvantitativnim, nego tekstualno - sadrinskim relacijama. Statistika obrada pitanja
otvorenog tipa je tea zbog veliine razliitosti, individualnih odgovora, koje je mnogo
tee svrstati u razne kvantitativne kategorije.

U postupku kodiranja otvorenih pitanja prvo se proitaju svi odgovori na odreeno

pitanje. Na osnovu prvog uvida u odgovore defmiu se kategorije za svrstavanje odgovora.
Budui da su to opisni podaci oni se razvrstavaju u razliite grupe, jer ne mogu da se
kvantitativno obrauju i kao takvi interpretiraju. Radi se o saimanju odgovora u grupe.
Iako se odgovori ne sabiraju, potrebno je odrediti koja grupa je vea, to jest u koju grupu
je ulo vie odgovora. Ovo je potrebno da bi se videlo staje vei problem i koji su predlo i
ei. Na taj nain e i grupe dobiti svoje mesto po vanosti. Takve grupe dobijaju od reene kodove. Iako su odgovori na otvorena pitanja mnogobrojni i raznovrsni mogue ih
je grupisati, sreivati i saimati. Analiza odgovora na takva pitanja davae veliki doprinos
dopuni ostalim kvantitativnim podacima.
Kod esej-pitanja ispitanici navode vlastita miljenja, koja se ne mogu jednostavno tabelirati, ve se obrauju postupkom analize sadraja. Obrada odgovora na takva pitanje jo
je sloenija u odnosu na klasina pitanja otvorenog tipa jer su odgovori jo raznovrsniji. I
kod ove vrste pitanja razliiti se odgovori grupiu prema slinosti u manji broj grupa. Npr.
svi pozitivni odgovori, bez obzira na pojedinosti, inie jednu grupu, svi negativni drugu,
a svi neutralni i neodreeni odgovori svrstae se u treu grupu. Takvo razvrstavanje odgo vora je ve kvalitativna analiza koja rezultira klasifikacijom odgovora u manji broj grupa.

Veba 13:

FORMIRANJE LISTE PRIMARNIH

PODATAKA

Anketnim upitnikom se moe doi do korisnih podataka samo ako su ispunjeni

slede-i uslovi: (1) daje problem istraivanja primeren metodolokim
mogunostima upitnika i jasno formulisan, (2) daje upitnik dobro konstruisan, (3)
daje uzorak reprezentativan, (4) daje prikupljanje podataka adekvatno, (5) daje
statistika analiza korektna.
Da bi se obezbedila adekvatna statistika analiza, podaci prikupljeni anketnim
upitnikom se sreuju i obrauju po unapred utvrenom planu, pri emu se dolazi do
egzaktnih i induktivno zasnovanih informacija. Sreivanje i obrada podataka je
posao koji zahteva izuzetno strpljenje i na njega se istraivai sa ustezanjem
odluuju. Sreivanje prikupljenih podataka se izvodi u zavisnosti od tipa pitanja.
Prvi korak obrade je tretiranje upitnika u celini, koji obuhvata sledee postupke: (1)
pregledanje sa ciljem odstranjivanja i izdavanja upitnika koji su potpuno neitljivi,
nepotpuni: (2) sreivanje upitnika po osnovnim obelejima ispitanika ( npr.
godinama, polu, mestu stanovanja, nivou obrazovanja); (3) paginacija, tj.
obeleavanje upitnika brojevima da bi se u daljoj obradi tretirali po njima.
Poto veina upitnika u istraivanju ima formu otvorenih i zatvorenih pitanja to
je potrebno uvaavati i kvantitativni i tekstualno - kvalitativni aspekt sreivanja
podataka. To znai da drugi korak obrade zavisi od tipa pitanja. Za zatvoreni tip
pitanja redosled postupka sreivanja podataka je sledei: (1) kodiranje pitanja
prema ve uraenoj kodnoj listi, (2) izrada liste primarnih podataka; (3)
ubeleavanje kodova, koji predstavljaju modalitete varijabli, u listu primarnih
podataka; (4) utvrivanje apsolitnih i relativnih frekvencija zbrajanjem po
modalitetima, za nezavnisne i zavisne varijable; (5) tumaenje dobijenih rezultata;
(6) formiranje kontingencijskih tabela. Zatvoreni tip pitanja lako se statistiki
obrauje, rezultati se lako tabeliraju, mogu se raunski i grafiki lake obraditi.
Priprema podataka za analizu podrazumeva, kako smo ve konstatovali,
formiranje tabele primarnih podataka kao istraivake baze podataka. Sinonimi za
termin lista primarnih podataka su: tabela primarnih podataka, baza podataka,
tabulator, rekapitulacij-ska tabela, listing, plahta, datoteka, fajI sa podacima.
Lista primarnih podataka je u vidu tabele. U predkolone liste se upisuju redni
brojevi ispitanika upisani na anketne upitnike, a u zaglavlju obeleja ispitanika sa
modalitetima. Ovo znai da se u redovima nalaze kodovi koji se odnose na jednu
statistiku jedinicu, a u kolonama kodovi koji se odnose na jedno statiko obeleje
(varijablu). Lista primarnih podataka treba daje: jasna, razumljiva, pregledna,
efikasna.
Podaci preuzeti iz Anketnog upitnika o slobodnom vremenu studenata za 52
anketirana studenata uiteljskih fakulteta u Republici Srbiji, od 200 studenata
obuhvaenih uzorkom istraivanja, prikazani su u listi primarnih podataka. Podaci
izraavaju modalitete obeleja studenata kao statistikih jedinica: pol studenta,
godina studija, status studenta, uslove stanovanja, proek ocena, vrste slobodnih
aktivnosti, vreme provedeno u slobodnim aktivnostima, ekoloku informisanost,
ekoloku orijentaciju, zadovoljstvo ouvanosti ivotne sredine i stepen ekoloke
aktivizacije.
Analiza, interpretacija podataka i izvetavanje o istraivanju vri se na osnovu

dobijenih podataka, usputnih posmatranja i teorijskih osnova na kojima poiva

istraivanje. Stoga je potrebno vriti takozvana ukrtanja ili posmatranja pojedinih
rezultata sa stanovita svakog znaajnog obeleja. Za te potrebe koristi se tablica
primarnih podataka. Odgovori u listi primarnih podataka izraeni u kodovima
sabiraju se i tabeliraju prema frekvencijama i izraavaju u procentima. Svi rezultati
izvedeni iz sirovih podataka sreuju se po tabelama koje na pregledan nain
prikazuju osnovne iznose i kvantitativne pokazatelje pojave koja se istrauje.
Meutim, interpretacija rezultata u obliku frekvencija nije uvek najbolja, jer se
znaenje nekih problema ne moe izvesti iz frekvencija. Obrada anketnog upitnika
treba da ide dalje od procenta, a interpretacija dalje od podataka. Otvorena pitanja se
obrauju pomou postupka analize sadraja.
Baza podataka

1
2
3
4
5
6
7
8
9
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
5
5
5

0
1
2
2
2
1
1
2
2
2
1
2
2
2
1
2
1
2
1
2
2
2
2
2
2
1
2
1
2
2
1
1
2
1
2
1
2
2
1
1
2
1
[
2
2
1
2
1
1
2
I
1
2
!

0
2
4
5
1
3
2
4
3
2
4
2
3
3
2
5
3
4
4
2
1
3
1
2
4
3
2
5
5
2
1
2
3
3
2
4
2
2
2
1
2
1
2
4
5
1
3
2
4
3
1
5
4
3

0
3
2
3
2
3
1
3
1
1
1
1
2
1
1
3
1
1
1
2
2
1
1
1
3
1
1
2
1
1
3
2
2
1
1
2
1
2
1
1
3
2
2
1
7
1
3
2
3
3
1
1
2

0
4
4
2
2
4
4
1
3
4
3
2
3
I
2
3
1
2
1
3
1
2
2
1
4
1
3
2
1
3
1
3
3
2
1
2
4
1
1
3
1
4
2
4
1
2
1
4
1
3
2
2
4
3

0
5
2
4
2
3
1
2
4
!
2
2
2
2
1
3
2
2
1
2
2
1
2
3
1
2
4
3
2
1
3
2
2
2
3
2
2
2
4
2
1
3
2
2
2
1
2
1
3
1
1
2
-

0
6
2
1
3
1
3
3
1
3
2
2
3
3
2
1
3
3
1
3
3
2
3
3
2
3
1
3
3
7
3
1
2
3
3
1
2
3
3
1
2
3
3
2
3
2
2
3
3
3
2
3
3
2

0
7
1
2
4
1
3
4
2
3
3
2
2
3
2
2
4
2
3
2
2
1
4
2
3
3
I
2
1
2
4
1
3
2
2
2
3
1
4
1
3
2
2
3
2
1
2
2
2
2
2
2
2
3

T
8
4
7
4
8
3
5
8
2
5
4
4
4
5
7
5
3
3
5
5
5
6
5
4
6
7
5
6
2
7
6
7
8
2
3
3
3
4
7
4
3
4
5
5
2
3
5
2
5
3
5
5
4

E
9
4
8
4
7
1
5
8
2
5
4
4
3
2
6
3
3
2
3
5
1
5
5
3
6
8
2
7
3
7
6
7
8
3
4
3
4
4
7
4
1
4
5
6
2
3
5
2
6
2
5
5
5

S
1
5
9
5
.
2
5
9
2
5
4
4
4
2
7
3
3
3
3
6
2
6
5
4
6
9
3
6
1
6
6
6
7
2
3
3
3
3
7
4
1
4
5
5
2
3
4
2
5
1
5
5
4

S
1
4
8
4
7
1
4
8
1
5
3
3
3
1
6
3
2
2
3
5
1
5
4
3
6
8
2
7
2
7
6
7
8
2
3
3
4
4
7
4
1
4
5
6
2
3
4
2
6
1
5
5
5

S
1
1
3
1
3
8
2
3
9
2
1
1
1
1
2
1
1
1
1
2
1
2
2
1
2
3
1
2
9
2
2
2
3
1
1
1
1
1
2
1
9
1
2
2
9
1
1
9
2
8
2
2
1

D
1
1
1
2
1
1
2
2
1
1
2
2
2
1
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
1
2
2
2
1
2
1
2
2
2
2
2
1
1
1
1
2
2
1
1
i
2
1
2
2
2
1
1
1

D
1
2
1
2
2
1
2
1
2
2
1
2
1
2
2
1
1
1
1
1
1
2
2
2
1
2
2
1
1
2
2
1
2
1
2
2
2
1
2
2
1
2
2
2
2
1
1
1
2
2
1
1

D
1
2
2
2
2
2
2
2
1
2
2
1
2
1
2
1
1
1
1
1
1
1
1
2
1
1
2
2
2
2
2
1
1
2
1
1
1
2
1
2
2
2
~
2
2
1
2
1
1
2
2
2
1

D
1
2
1
1
2
2
1
1
1
2
2
2
2
1
1
2
1
1
2
1
2
2
1
1
1
2
1
2
2
2
2
1
1
2
2
2
1
1
1
2
2
2
1
2
1
1
2
2
2
2
2
I
1

1
2
2
1
2
2
2
1
1
2
2
2
1
2
1
2
2
2
1
2
1
1
2
2
!
1
1
1
1
2
1
2
1
2
1
2
2
1
1
1
2
1
2
1
2
1
I
2
1
2
2
1
2

T
1
3
3
3
3
2
1
3
3
3
1
3
2
3
3
3
3
2
3
3
3
3
2
3
3
1
3
3
3
3
2
1
3
3
3
3
2
1
3
3
3
2
3
1
3
1
3
3
1
2
3
2
3

T
2
3
1
3
2
3
3
3
3
3
3
2
1
3
1
2
3
3
1
3
3
3
3
3
2
2
3
3
3
3
1
3
i
3
3
2
3
3
1
3
3
3
3
3
3
3
3
3
2
3
1
3

T
2
3
3
3
3
3
*
3
3
3
3
2
3
2
1
3
1
1
3
3
3
3
1
3
3
3
3
2
3
3
2
3
1
3
2
3
3
1
2
1
3
2
3
3
3
2
3
3
3
1
1
3
3

T
2
3
3
3
3
3
2
3
3
3
3
3
1
3
3
3
2
3
1
2
1
3
2
1
3
1
3
3
3
3
2
3
1
3
3
3
2
3
1
1
3
3
3
1
3
3
3
3
3
0
2
3

T
2
2
3
3
3
2
3
1
1
2
3
3
1
3
1
3
3
3
3
2
3
3
2
3
1
1
3
3
3
3
3
2
1
3
3
3
3
1
3
3
3
3
3
1
3
3
3
3
3
2
2
2
3

U obradi podataka prikupljenih upitnikom koriste se dva nivoa obrade, prvi nivo unu tar celog uzorka, i drugi nivo, kada se rezultati ukrtaju s nekim obelejem. Za ukrtanje
podataka formiraju se kontigencijske tabele.
Apsolutne i relativne frekvencije za varijable Vj

1
2
1
1
1
1
9
1
1
1
1
1
1
I
1
1
1
1
1
1
1
1
9
1
1
9
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
I
1
1
1
1
!
1
1
1
1
1
9
1
1
1
1
1
1

Obeleja

Oznaka
obeleja

v,

Pol

v2

godina studija

v3

Status studenta

v4

uslovi stanovanja

v5

proek ocena

v6

vrsta slobodnih aktivnosti

v7

vreme provedeno u slobodnim aktivnostima

Modaliteti obeleja
Muki
enski
Prva
Druga
Trea
etvrta
apsolvent
fraansiran iz budeta
sufinansirajui
samofinansirajui
u porodici
u studentskom domu
podstanar
kod rodbine
od 6,00 do 7,00
od 7,01 do 8,00
od 8,01 do 9,00
od 9,00 do 10,00
dopunsko obrazovanje
kultura,
umetnost,
fizika kultura
jedan sat
dva sata
tri sata
etiri sata

Kod
1
2
1
2
3
4
5
1
2
3
1
2
3
4
1
2
3
4
1

2
3
1
2
3
4

22
30
8
16
12
10
6
26
16
10
16
14
12
10
12
28
8
4
9
15
28
9
25
12
6

43
57,70
15,40
30,80
23,10
19,20
11,50
50,00
30,80
19,20
30,80
26,90
23,10
19,20
23,10
53,80
15,40
7,70
17,30
28,80
53,80
17,30
48,10
23,10
11,50

Frekvencije dihotomnih varijabli

Oznaka
obeleja
D,

Obeleja
zavrena srednja kola

D2

posedovanje line biblioteke

D3

Posedovanjepersonalnog

D4
D5
D6

Ozn

Modaliteti
obeleja
gimnazija
struna kola
poseduje
ne poseduje

Kod

poseduje
ne poseduje

upotreba stranog jezika

aktivno
pasivno
studentski kredit
ima
nema
zavrena srednja kola
gimnazija
struna kola
Frekvencije trihotomnih varijabli
Obeleja

Modaliteti obeleja

1
2
1
2

21
31
23
29

40,40
59,60
44,20
55,80

1
2

23
29

44,20
55,80

24
28
26
26
22
30

46,20
53,80
50,00
50,00
42,30
57,70

2
1
2
1
2

Kod

aka
T,

dolazak na fakultet

T2

redosled po roenju

T3

rad na raunam

T4

telesna masa

T5

materijalno
dica

stanje

Peke
javnim prevozom
svojim autom
Prvo
Drugo
Tree
iznadprosean
Prosean
ispodprosean
iznadprosean
Prosean
ispodprosean
iznadprosean
Prosean
ispodprosean

1
2
3
1
2
3
1
2
3
1
2
3
1
2
3

8
9
35
8
8
36
9
8
35
9
8
35
9
9
34

15,40
17,30
67,30
15,40
15,40
69,20
17,30
15,40
67,30
17,30
15,40
67,30
17,30
17,30
65,40

Veba 14:

STATISTIKE SERIJE

Grupisanje podataka je etapa rada sa podacima u kojoj se statistike jedinice sreuju

u obliku statistikih serija, koje predstavljaju statistike skupove i osnovu za opisivanje
njihovih karakteristika.
Statistike serije slue za prikazivanje:
(1) strukture statistikog skupa po nekoj varijabli;
(2) rasporeda statistikog skupa u prostoru,
(3) promena statistikog skupa u vremenu.
Grupisanjem statistikih podataka u serije osigurava se da se vei broj podataka same u manji broj. Time se pokazuje kako su statistika obeleja rasporeena izmeu jedini ca
skupa i skup opisuju s obzirom na karakteristike koje poseduje. Dobija se utisak o pri rodi
rasporeivanja podataka i lake se uoavaju karakteristike pojave koja se istrauje.
Statistike serije nastaju tako to se oznaeni (kodirani) podaci grupiu (klasifikuju)
prema statistikim obelejima u odgovarajue, unapred utvrene grupe, (kategorije, moda litete ili klase). To zavisi od injenice da li su podaci numeriki ili atributivni.

Osnovna numerika statistika serija

Osnovna statistika serija je serija kojom se daje raspored individualnih vrednosti ne kog obeleja (varijable) posmatranih statistikih jedinica. Iz liste primarnih podataka (Ve ba
13) izdvojeni su rezultati sa Testa informisanosti. Radi se o nizu sirovih (originalnih,
negrupisanih), nesreenih rezultata.

4 7 4 8 3 5 8 2 5 4 4 4 5 7 5 3
8 8 9 2 3 3 4 6 7 7 4 0 4 0 7 3 2

5 5 5 6 5 4 6 7 5 6 2 7 6 7 8 2 3
3 9 8 1 3 1 4 4 7 9 8 0 4 1 0 7 7 4
3 4 7 4 3 4 5 5 2 3 5 2 5 3 5 5 4
8 0 4 2 9 5 4 8 2 2 0 4 9 0 4 4 8

Neintervalna numerisitka serija

Iz osnovne statistike numerike serije koja predstavlja ocene na ispitu iz metodologi je
pedagokih istraivanja formirana je neintervalna numerika serija.
9, 6, 6, 5, 8, 10, 7, 9, 7, 5, 8, 6, 6, 7, 8, 7, 7, 6, 6, 5, 5, 10, 9, 8, 7, 9, 8, 7, 8, 8, 7, 6, 5.
X
0

Elaboracija

//

////

//// //

6,
06 1
2,12 2

///// ///

1,21 2

///// //

/////

4,242
1,21 1

N =

5,15 1

33

5,15
U etvrtu kolonu tabele upisuju se procentne frekvencije
koje se dobiju tako to se
frekvencija za datu ocenu podeli sa ukupnim brojem ispitanika i pomnoi sa 100.

Primer: Za apsolitnu frekvenciju ocene 9 koja iznosi 4, relativna frekvencija iznosi:

f % = ( f : N ) x l 0 0 = ( 4 : 3 3 ) x 100= 12,12%
Intervalna numerika serija
Granice i sredina klasnih intervala
X

Elaboracija

/%

76-84

////

7,69

67-75

//////
///////
////////////
/////////
////////
//////

11,54

13,46

23,08

17,3

15,58

11,54

100,0
0

58-66
49-57
40-48
31-39
22-30

i=9
2

sredina intervala

22
29

23

24

25

27

Nominalne granice interval

Egzaktne granice intervala

Atributivna serija
Status studenata s obzirom na trokove kolovanja

Status studenata

f%

finansiran iz budeta

26

50,00

Sufinansirajui

16

30,80

samofinansirajui

10

19,20

52

100,00

Ukupno:
.

Vremenska serija
Intervalna vremenska serija
Izostanci sa nastave uenika Prve gimnazije u Beogradu u 2001/2002. kolskoj godini
I

Mesec
Broj
izostanka

X
2

4
4

X
X
I
II
9
1
1
20 40
6

II

1
08

II
I

24

28

36

V
I

Trenutna vremenska serija

Nastavnici rezredne nastave u osnovnim kolama u Uzicu, 1. IX1996. do 2002. god.
Na dan:

Broj nastavnika

1.1X1996.

218

1.1X1997

204

1.1X1998.

182

l.IX 1999.

165

1.1X2000.

134

1.1X2001.

168

1.1X2002.

172

Prostorna serija
Prostorne (geografske) serije formiraju se prema obelejima prostora:
(1) mestima (gradovima);
(2) teritorijalnim podrujima (okruzima, optinama);
(3) podrujima karakteristinim s aspekta cilja istraivanja.
Uenici osnovnih i srednjih kola u Zlatiborskom okrugu u 2003/2004. godini
optine

Broj uenika
Srednje kole

Uzice

Osnovne
kole
926

Cajetina

482

542

Poega

421

392

Bajina
Bata
Kosjeri

380

341

364

310

Ukupno:

2564

2421

836

Kumulativna raspodela frekvencija

Statistiki podaci se mogu kumulirati u serijama raspodele frekvencija i intervalnim
vremenskim serijama. Kod raspodele frekvencija egzistiraju dva kumulativna oblika, kumulativni oblik iznad (kumulativni niz odozgo prema dole) i kumulativni oblik is- pod
(kumulativni niz odozdo prema gore). Kumulativni oblik ispod se formira kumuliranjem
frekvencije od najnieg intervala. Sinonimi termina kumulativni oblik ispod su: manje od i
empirijska funkcija raspodela. Kumulativni oblik iznad (vie od) se formira kumuliranjem
od frekvencije najvie vrednosti. Kumulativna serija raspodele frekvencija na odreen nain
prikazuje zbir frekvencija do odreenog klasnog intervala raspodele ili vremenskog perioda kod
vremenske serije. Za raspodelu frekvencija formiranu na osnovu vrednosti diskontinuirane
varijable s apsolutnim frekvencijama kumulativni niz nastaje na seldei nain:

Kumuliranje frekvencija u obliku ispod:

1 + 6 = 7;

7 + 8 = 15;

15+10=25;

25 + 4 = 29;

29+1=30.

Kumuliranje frekvencija u obliku iznad:

1+4=5;

5+10=15,

15 + 8 = 23;

23 + 6 = 29;

29+1=30.

Broj uenika u odeljenjima Gimnazije u Uzicu u kolskoj 2002/2003. godini

Broj
uenika

Broj
odeljanja

Kumulativni niz
iznad

ispod

40 - 44

30

35 39

24

29 34

10

15

25

24 28

23

15

19 23

29

14 - 18

30

Pogledajm, emu je u raspodeli frekvencija kod kumulativnog oblika ispod jednaka

kumulativna frekvencija najvie vrednosti? Jednaka je zbiru frekvencija.
ta pokazuje kumulativna frekvencija 25 u kumulativnoj seriji ispod? Pokazuje broj
jedinica s vrednou numerike varijable koja je jednaka ili manja od gornje granice tog klasnog
intervala. Konkretno, pokazuje da u Gimnaziji u Uzicu ima 25 odeljenja sa 34 i manje uenika.
ta pokuazuje kumulativna frekvencija 29 u kumulativnoj seriji iznad? Pokazuje da u
navedenoj koli ima 29 odeljenja koji imaju vie od 18 uenika u odeljenju.
Koliko odeljenja u Gimnaziji u Uzicu ima sa 28 i manje od 28 uenika, a koliko vie od tog
broja uenika? Sa 28 i manje uenika u Gimnaziji u Uzicu ima 15 odeljenja, a vie od 28 uenika
ima 15 odeljenja.

Veba 15:

STATISTIKE TABELE

Statistiki podaci, dobijeni istraivanjem, mogu se interpretirati: opisno, uz pomo

statistikih tabela, matematikom interpretacijom i grafikim prikazivanjem. Ovde nas interesuje
tabelarno prikazivanje statistikih podataka, grupisanih (klasifikovanih) u statistike serije.
Sa tabelama smo esto susretali u: informatici, matematici, geografiji, fizici i drugim
nastavnim predmetima. U tim tabelama bili su predstavljeni brojani podaci u vidu nizova, koji su
davali odreene informacije. To znai da su statistike tabele vizuelno sredstvo za prikazivanje
numerikih podataka izraenih u statistikim serijama. Tabele se primenjuju u postupku
sreivanja prikupljenih podataka, u izraunavanju statistikih mera, u izveta- jima istraivanja, u
strunim i naunim lancima, monografskim delima, udbenikoj literaturi, tampi, na stranicama

Interneta i si.
Tabeliranje je postupak prenoenja i stavljanja u meusobni odnos, prethodno grupi sanih
podataka, u izrazima veliina izraenih u apsolutnim vrednostima, prema odreenim pravilima,
sa svrhom da se korisnicima olaka uporeivanje statistikih podataka i statistikih serija.
Statistike tabele su sredstvo deskriptivne statistike, kojim se poveava pregledanost
grupisanih podataka. Naziv tabela potie od latinske reci ploa. Tabelaje grafiko -prostorni
pregled frekvencija nekog obiljeja ili grupe obiljeja, koje svojim ukrtanjem daju grupne i
pojedinane rezultate (R. Supek, 1965).
U postupku izrade tabela odreuje se obim i utvruje shema (mrea). Pri tom sastav lja
tabele mora da ima u vidu cilj istraivanja, u okviru kojeg se vri statistika obrada podataka.
Shema statistike tabele je pravougaonog ili kvadratnog oblika, koju ini sistem horizontalnih i
vertikalnih linija, kaje zatvaraju polja (elije, rubrike), rasporeene u redove i kolone, a u koja se
unose numeriki podaci i znaci. To znai da su osnovni elementi tabele: redovi, postavljeni
vodoravno i kolone (stupci) postavljeni vertikalno. U statisti koj tabeli posebno se izdvajaju:
zaglavlje (tekstualno objanjenje za podatke u kolonama), pretkolona (tekstualno objanjenje za
podatke u redovima), zbirni red (zbir podataka po kolonama, S kolona) i zbirna kolona (zbir
podataka po redovima, redova). Pretkolone i zaglavlje tabele slue za unoenje: (1) modaliteta
(oblika) varijabli, (2) vremenskih intervala i (3) geografskih podruja, i to u kratkom, jasnom i
nedvosmislenom obliku, to zavisi od vrste statistike serije. U nekim tabelama sastavni deo
zaglavlja je jedan ui red, u kojem se kolone tabele oznaavaju brojevima, pretkolona sa nulom,
a kolone brojevima od 1 pa dalje. Brojevi u tom redu, treba da se po formi razlikuju od brojeva u
samoj tabeli. U nekim tabelama, kada je to potrebno, u posebnom redu ispod zaglavlja, navode se
simboli za veliine u kolonama, koje se pojavljuju u objanjenjima, tj. u tekstu, ili se primenjuju u
statistikim formulama.
Zbog preglednosti tabele moraju imati ogranien broj redova i kolona, koje moraju da su u
skladnom odnosu, to se odraava na estetski izgled. U pretkolonu tabele uglavnom se unose
jedinice statistikog skupa, a u zaglavlje tabele varijable koje blie odreuje sve elemente tog
skupa. Oznake u zaglavljima i pretkolonama tabela se ne mogu pisati skrae no, ve moraju biti
precizne i jasne. Raspored i sadraj redova i kolona kod statistikih tabela treba da ja logian i
da je u sadrajnoj vezi sa pojavom i varijablom koja se prikazuje. Pojedini brojevi u tabeli se
mogu isticati boldom i italikom. eli redovi ili kolone mogu se isticati senenjem i bojenjem.
Izbor veliine slova i numerikih oznaka utie na veliinu tabele.
Prostorno - grafiko ureenje obezbeuje daje tabela: (1) jasna i razumljiva, (2) pot puna,
(3) pregledna i (4) tehniki pravilno uraenja.

Identifikacioni elementi statistike tabele

U identifikacione elemente tabele spadaju:
(1) Redni broj i naziv (naslov) tabele.
(2) Opisni deo:
objanjenja u zaglavlju i pretkoloni; jedinice mere;
oznake vremena i prostora;

legenda simbola i skraenica;

napomene i objanjenja.
(3) Brojevni deo.
(4) Izvor podataka.
Naziv tabele treba daje kratak i jasan iz koga se moe saznati: o kojim statistikim jedinicama je re;
po kojem kriteriju je realizovano grupisanje; o prostornoj pripadnosti statistikih jedinica;
vreme na koje se odnose podaci. Primer: Radno iskustvo nastavnika osnovnih kola u
Optini Novi Beograd na dan 1. septembar 2007. godine.
Ako su u tabeli sumirani rezultati istraivanja, dobijeni istraivakim eksperimentom, onda je
u naslovu potrebno naznaiti primenjeni plan eksperimenta, odnosno merenja. Redni broj
tabele, koja se nalazi u masterskom radu, upisuje se ispred naslovne tabele.
Oznaka za jedinicu mere, za podatke posmatranog obeleja, upisuje se na desnoj strani, ili u
zaglavlju, ispod naznake obeleja. Ako jedinica mere nije ista u tabelu se unosi posebna kolona
koja sadri oznake jedinice mere. Legenda simbola i skraenica sastavni su deo tabele. Koriste
se u sluajevima kad su podaci nepoznati, kad pojava ne postoji, kad su podaci privremeni, kad
su podaci procenjeni, kad je pojava neznatna i si. Ispisuje se ispod tabele. Napomene i
objanjenja, ukoliko ih ima, navode se ispod tabele pre izvora podataka. U napomenama se daju
dodatna objanjenja, koja tabelom nisu obuhvaena.
Ukoliko je tabela preuzeta iz neke publikacije, kao izvor se navode: ime autora, godi na
objavljivanja publikacije i stranica. Ako je podatke prikupio i obradio istraiva- pojedinac,
nastavnik, student i si., a oni su prikazani u originalu, osoba se navodi kao iz vor, jer poreklo
podataka moe biti znaajno u interpretaciji. Ako je tabela preuzeta sa internetskih stranica
navodi se sajt i vreme preuzimanja. Oznake izvora omoguuju korisnicima tabele da provere
verodostojnost podataka, ili ako je potrebno da trae detaljnije podatke ili objanjenja, zatim
definicije osnovnih skupova, varijable i druga obavetenja o podacima, radi korienja preuzete
tabele u daljoj obradi odreenih fenomena istraivanja.
U strunim i naunim publikacijama statistiku tabelu prati tekst koji interpretira podatke. Zato u tekstu koji prethodi tabeli i treba da se nalazi uputnica, koja sadri broj tabe le
koju autor nagovetava.
Mrea statistike tabele
Y

X
0
Xl
X
2
X
3
X
4

X
5
X
6

y
2

y
3

Znaci za popunjavanje tabela

Znaci
0,0
0,00

Podaci
Nema pojave, npr. nema studenata sa promatranim
Podatak manji od 0,5 jedinice mere.
Podatak koji je manji od 0,05 jedinice mere.
.
Pojave ima, ali se ne raspolae sa podatkom.
(68)
Nepotpun ili nedovoljno pouzdan podatak.
*
Polje u koje se ne unose podaci (obino kad ih i ne moe

Prosena vrednost.
3)
54
Da se u podnonoj napomeni pod istim brojem daje
objanjenje za taj oznaeni podatak.
Obuhvaen podatkom u pravcu strelice.

(86)?
Neproveren podatak.
/
Prisutnost obeleja statistike jedinice u elaboracijskoj

Sloena tabela
Nastavnici razredne nastave prema kolskoj spremi u osnovnim kolama Zlatiborskog
okruga u 2002/2003. godini
Optina

Struno
Ui
Nastav
12
48
8
36
6
26
4
19
2
16
2
14
34
159

Uzice
BajinaBat
Poega
Cajetina
Kosjeri
Prijepolje
Ukupno:

zvanje
Prof
6
4
3
3
2
1
19

Uku
pno
66
48
35
26
20
17

212

Kombinovana statistika tabela

Kombinovana statistika tabela prikazuje podatke koji se odnose na dve ili vie ra lanjenih
varijabli neke pojave. Jedna varijabla se ita kroz pretkolonu, a ostale varijable kroz zaglavlje.
Nastavnici osnovnih kola po polu i radnom stau u Optini ukarica u periodu 2000 2002. godina
Pol

kolska
godina

Muki

2000
2001
2002

enski

0-

8
9
6

1
1
1

1
1
1

6
4
6

3
3
3

1
1
1

2
2
1

1
2
2

1
1
1

6
6
6

Korelaciona tabela
Korelaciona tabela prikazuje istovremeno raspored istih statistikih jedinica po moda litetima
(klasama) dve numerike varijable.
Informisanost i inteligencija studenata
\IQ
TI \^

22-

104

99

30 3139 40- 1

48 4957 58- 1

66 67- 2
75 7684

100-

95-

//

105109
2
2

//

/
1
2

//

2
3
1
3
1

//
//
//

110114
2

//

///
/

II

2
1
2

119

120124

/////

/////
/////

///

115-

//
2
1

1
//

/
1

/
1

/
1
1

1
1
1

Kontingencijska statistika tabela je vrsta korelacione statistike tabele, koja prikazuje

raspored podataka po modalitetima dve ili vie atributivnih varijabli, izraenih u apsolut nim i

relativnim frekvencijama. Radi se o grupisanju podataka statistikog skupa, najpre po jednoj, a

zatim nezavisno, prema drugoj atributivnoj varijabli.
Prisustvo saradnika na sastancima s obzirom na kolsku spremu
kolsk
Prisustvo
na
Ukup
a sprema
redov
pone
nika no:
saradnika no
kad f
da f
f
f
5
22
11
38
visoka
5
2
1
4
28
14
via
10
1
3
8
6
10
24
srednja
3
4
1
17
35
90
Ukupno:
38
1
4
Veba 16:

GRAFIKO PRIKAZIVANJE REZULTATA

ISTRAIVANJA

Dijagram razdeljenih stupaca je vrsta povrinskog dijagrama kojim se prikazuje

obim i struktura pojave. U okviru stupca posebno je predstavljena jedna, a posebno druga
pojava, dok ceo stubac predstavlja obim jedne i druge pojave. Slui za prikazivanje udela
parcijalne frekvencije koja se odnosi na jedan modalitet u ukupnoj frekvenciji jedne vari jable, odnosno osnovnog skupa.
Status studenata uiteljskih fakulteta u Beogradu, Uzicu i Somboru u akademskoj
2006/2007. godini

Fakul
tet redov
ni vanre
dni Ukup
no

Beog
rad
4230

Uzi

3110

ce 382
6 245

7340

2
8

627

Sombo
r3451
2650
6101

Status studenata uiteljskih fakulteta u Beogradu, Uzicu i Somboru u akademskoj

2006/2007. godini

Beograd

Uice

Sombor

Kruni dijagram strukture je vrsta povrinskog dijagrama kojim se u ugaonom sistemu prikazuje: (1) veliina (celovitost) i struktura (odnos delova prema celini) pojave,
nominalne varijable s kvalitativnim obelejem; (2) vie nominalnih serija s istim nominal nim
obelejem i (3) raspodela skupa na njegove sastavne delove. Kod krunog dijagrama
strukture povrina celog kruga, iji je polupreniL proizvoljan, predstavlja pojavu u celini i
iznosi 100,00% rezultata, a povrine krunih iseaka (sektora) predstavljaju modaliteti te
celine.
Histogram raspodele frekvencija. Histogram raspodele frekvencija je povrinski
dijagram kojim se grafiki u pravougaonom koordinatnom sistemu, a aritmetikom ska lom
na obe ose, pomou pravougaonika koji se meusobno dodiruju, predstavlja:
(1) raspodela frekvencija jedne numerike kontinuirane varijable merene bar intervalnom
skalom, ije su frekvencije raspodeljene u klasne intervale, ili
(2) struktura pojave iste atributivne varijable, izraena numerikim podacima.
Pomou histograma se uoava oblik raspodele frekvencija. Histogram je:
(1) precizan, jednostavan i lagan za konstrukciju; (2) pogodan i
razumljiv za interpretaciju podataka; (3) omoguava zadovoljavajuu
analitiku interpretaciju podataka i (4) omoguava neposredan uvid u
raspored frekvencija u svakom intervalnom razredu.
Rezultati
testa
X

75,5 66,5 57,548,539,531,521,5-

informisanosti

4
6
7
12
9
8
6

Histogram raspodele frekvencija

1

1
3
1
2
1
1
o

7
6
5
4
3
2

21,5 31,5 39,5 48,5 57,5 66,5 75,5 84,5

Poligon raspodele frekvencija je vrsta linijskog dijagrama koji se crta u prvom kvadrantu pravougaonog koordinatnog sistema s aritmetikom skalom na obe ose, i to pomo u
poligonalne linije, koja prikazuje stanje neprekidnih (kontinuiranih) ili prekidnih nume rikih
obeleja. Poligonom frekvencija predstavlja se numerika kontinuirana varijabla.
Uporeivanje se moe vriti u apsolutnim vrednostima, ako je ukupan broj frekvencija obe
serije podataka jednak. Ako ukupan broj frekvencija kod obe serije, koje se grafiki pred stavljaju, nije jednak, moraju se obe svesti na zajedniku osnovu.
Podaci za konstrukciju poligona raspodele frekvencija s grupnim intervalima
Xi

75,5-84,5
66,5-75,5
57,5-66,5
48,5-57,5
39,5-48,5
30,5-39,5
21,5-30,5

/
4
6
7
12
9
8
6

80
71
62
53

44
35
26

Numerike serije podataka nazivaju se raspodelom frekvencija, zato to se u jednoj

koloni statistike serije podataka rasporeuju modaliteti (vrednosti) varijabli, a u drugoj
koloni raspodeljuju uestalosti (frekvencije) svakog modaliteta, tj. prisutnost na statisti kim
jedinicama skupa. Radi se o raspodeli po modalitetima obeleja. Ukupna povrina
predstavlja statistiki skup i odgovara ukupnoj frekvenciji svih intervala, dok povrine
iznad pojedinih klasnih intervala ne odgovaraju frekvencijama dotinih intervala. Frek vencije intervala oznaavaju samo visinu poligona taaka iznad visine intervala.

Poligon raspodele frekvencija s klasnim intervalima

26

35

44

53

62

71

80

Kriva kumulativnih frekvencija je vrsta linijskog dijagrama kojom se

u pravougao-nom koordinatnom sistemu prikazuju sukcesivni zbir
(kumulativne frekvencije) vrednosti varijabli. Ako je nekumulativna
raspodela frekvencije simetrina, onda kriva kumulativne raspodele
frekvencija obino ima oblik neto nagnutog slova S. To znai da svakom
poligonu frekvencija odgovora odreena ogiva i obratno. Grafiki prikaz
kumulativne serije za raspodelu s grupnim intervalima naziva se kumulanta
ili poligon kumulativnih frekvencija.
Podaci za krivu kumulativnih frekvencija

cf

75,5 - 84,5
66,5-75,5
57,5-66,5
48,5-57,5
39,5-48,5
30,5-39,5
21,5-30,5

8
7
6
5
4
3
2

4
6
7
1
9
8
6

5
4
4
3
2
1
6

100,
42,3
80,7
67,3
44,2
26,9
11,5

Kriva kumulativnih frekvencija

21.5

Veba 17:

30.5

39.5

48 5

57.5

75.5

66.6

84,5

MERE PROSEKA

Statistiki pokazatelji kojim se iskazuje centralna tendencija u raspodeli zovu se mere

proseka. Sinonimi tog termina su: mere srednje vrednosti ili mere centralne tendenci-je.
Centralna tendencija je potreba da kondenzujemo (samemo) rezultate.
Mere proseka otkrivaju samo jednu karakteristiku raspodele - centralnu tendenciju. Na
osnovu utrvenih i izraunatih mera proeka omoguuje se: (1) zakljuivanje o obele-jima
pojave koju podaci predstavljaju i (2) uporeivanje vie raspodela to je nemogue samo na
osnovu poznavanja sreenih podataka.
Mere proseka se mogu izraunati iz: (1) negrupisanih (sirovih) podataka i (2) grupi-sanih
(sreenih) numerikih podataka iste vrste u neintervalnu seriju i (3) grupisanih (sre enih)
numerikih podataka iste vrste u intervalnu seriju.

Najvei domet saimanja mase podataka je pretvaranje te mase podataka u jednu je dinu
vrednost. Mere centralne tendencije su ta jedna tipina vrednost, to su mere tipinog uinka
(postignua), izraavaju iznos, vrednost merene varijable prema kojoj svi podaci gravitiraju, ona
nije nuno srednja ali je centralna, to je tipian rezultat.
Izbor pokazatelja centralne tendencije zavisi od:

toga da li elimo da uzmemo u obzir outlier

rezultate,

prirode same varijable,

nivoa merenja i oblika distribucije.

Pozicione mere proseka (poloajne mere) su vezane za mesto u sreenoj seriji vrednosti. To
su mod i medijana. Izraunate (potpune) mere proseka se izraunavaju iz svih vrednosti obeleja
jedinica statistikog skupa dobijenih merenjem. To su: aritmetika sre dina, geometrijska sredina
i harmonijska sredina. Ove mere su preciznije i daju bolju sliku o strukturi pojave u odnosu na
pozicione mere. Sve mere proeka su apsolutne mere. To znai da se izraavaju u istim mernim
jedinicama kao i obeleja statistikih jedinica analiziranog statistikog skupa.
Aritmetika sredina je proek svih rezultata, to je prosena, aritmetika vrednost, to je teite
rezultata (zahteva normalnu raspodelu), ona predstavlja taku na nekom kontinuu mu ili meri.
Aritmetika sredina uzorka istraivanja najee se oznaava sa M, m, AS,
AM, x (ita se iks bar, iks nadvueno, iks srednje), a aritmetika sredina osnovnog skupa
grkim slovom \i.
Medijana je taka (vrednost) koja deli rezultate u varijacionom nizu, poredane po veliini, na
dva jednaka dela sa po 50,00%. Naziva se i medijana, sredinja vrednost ili centralna vrednost;
dakle to je vrednost koja se u nizu podataka rangiranih po veliini nalazi tano u sredini. U
strunim i naunim radovima medijana se oznaava na vie naina: Md, Me, Mdn.
Mod predstavlja dominantnu vrednost, najeu vrednost, odnosno modalitet, koji ima
najveu apsolutnu uestalost. Moe se neposredno identifikovati iz serije podataka ili izraunati
iz intervalne raspodele. Koristi se kada imamo diskontinuiranu distribuciju, kada imamo
vrednost koja izrazito odstupa od drugih. Sinonimi za termin mod su: modus, modna vrednost,
tipina vrednost, dominatna i modalna vrednost.

Veba l8:

MERE VARIJABILNOSTI

Varijabilnost je osnovno svojstvo prirodnih i drutvenih pojava. Pojave variraju u za visnosti

od konkretnih uslova u kojima se deavaju. Variranje prirodnih pojava je manje, dok je
drutvenih vee, zato to na drutvene pojave utie veliki broj faktora. U vezi s ovim razlikuju
se pojave s preteno stabilnim ili preteno dinaminim odnosom.
Mere varijabilnosti zovu se jo i mere rasprenja- potrebno je da se bar jedan ispitanik
(podatak) razlikuje da bi bilo varijabiliteta a vei broj njih da bi neto bilo upotrebljiva varijabla,
zbog toga je vano i merenje rasprenja odnosno varijabiliteta neke pojave.
Ako pojedinane pojave, izraene u vrednostima varijabli istraivakih jedinica, odstupaju
od proseka, iznad i ispod u podjednakom broju i pri tome se potiru, takva odstupa nja se nazivaju
sluajnim. Ako odstupanja idu u istom smeru i na taj nain menjaju prosek raspodele, pokazujui
pri tome novu tendenciju, takva odstupanja se nazivaju sistemskim.

Ako elimo da opiemo pojavu, predstavljenu nizom numerikih podataka, koristei pri
tome neku od statistikih mera, najee emo se opredeliti za neku meru proseka. Ipak, mere
proseka o tom nizu podataka ne mogu rei sve. Nekada one loe reprezentuju osnovni skup
istraivanja.
Kod dve statistike serije, mogu da se podudaraju sve tri vrednosti mera proseka: mod,
medijana i aritmetika sredina, a da serije nisu iste. Da bismo mogli da uporedimo dve ili vie
statistikih serija, pored informacija o proseku, moramo imati informacije o odstupanjima
vrednosti od proseka.
Stepen varijabilnosti neke pojave, tj. variranje vrednosti varijable od proseka, istovrs nih
statistikih podataka, moe biti vei ili manji. On se meri jednom od mera varijabilnosti.
Mere varijabilnosti pokazuju kako se individualni rezultati raspodele grupiu oko ut vrenih
mera proseka. One govore o varijaciji u odnosu na aritmetiku sredinu i pokazuju
reprezetativnost aritmetike sredine.
Mere varijabilnosti iz osnovne serije
Raspon varijacije je najjednostavnija mera stepena varijabilnosti numerikih varijabli.
Definie se kao broj, razlika izmeu najveeg i najmanjeg rezultata raznih vrednosti u seriji koji
se mogu pojaviti od najvie do najnie. To je najjednostavnija i najnetanija mera grupisanja
rezultata oko neke srednje vrednosti.Oznaava se sa RV.
Primer:
X: 15,32, 16,31,25,29, 12, 17,30,23,21,24, 15,26,34,33,25, 18, 11,20.
RV=(Xmax - Xmin) + 1. RV=(34 - 11) + 1 = 23 + 1 = 24
Izraz + 1 koristi se samo kod malih uzoraka. Kod veih uzoraka (V>100) dodavanje lana
+1 nije potrebno.

Interkvartilna razlika
X: 15,32, 16,31,25,29, 12, 17,30,23,21,24, 15,26,34,33,25, 18, 11,20.
Sreeni niz podataka u rastuem smeru:
11,12, 15, 16, 17, 18,20,21,23,24,25,25,26,29,30,31,32,33,34.
Pozicija prvog kvartila Q1: Q1 = * (N+l) = * (20 + 1) = 5,25
Vrednost prvog kvartila Q1 je na poziciji 5,25, tj. izmeu vrednosti 16 i 17 niza i iznosi
16,25.
Pozicija treeg kvartila Q3: Q3 = * (N + 1) = 3/4 (20 + 1) = 15,75
Vrednost treeg kvartila Q3 je na poziciji 15,75, tj. izmeu vrednosti 29 i 30 niza
29,75.
Interkvartilni obim iznosi: Iq = Q3 - Q1 = 29,75 - 16,25 = 13,50
Kvartilno odstupanje Kvartilno odstupanje predstavlja polovinu raspona izmeu treeg
kvartila (Q3) i prvog kvartila {Q1). Oznaava se sa Q. Izraava se u jedinicama u kojima su
izraene vrednosti i raspodele.
Kvartilno odstupanje se izraunava po formuli. Q = (Q3- Q1) : 2

Kvartilno odstupanje iz navedenog primera, gde je izraunat interkvartilni razmak, iznosi:

Q = (Q3 Q1): 2 = (29,75 - 16,25) : 2 = 13,50 : 2 = 6,75
Standardna devijacija predstavljaju proseno odstupanje vrednosti numerike varijable
statistikog niza od aritmetike sredine, tj. proeka. Ona predstavlja realnu prose-nu meru
varijacije vrednosti od aritmetike sredine obeleja u raspodeli.
Standardna devijacija se oznaava grkim slovom sigma () koje se zamenjuje latininim
slovom S ili sa SD. Standardna devijacija se iskazuje u istim jedinicama mere kao i varijabla;
manja standardna devijacija pokazuje daje skup homogeniji, a vea daje skup heterogeniji;
najee je primenjivana mera varijabilnosti; preciznija je mera varijabilnosti od varijanse; ne
moe imati negativnu vrednost; prikazuje veliinu varijabilnosti grupa samo ako su im iste
aritmetike sredine. Na osnovu vrednosti standardne devijacije moe se proceniti nain
grupisanja podataka oko srednje vrednosti raspodele.
Varijansa je proek kvadrata odstupanja od aritmetike sredine (sredita serije). Zove se i
srednje kvadratno odstupanje ili disperzija uzorka. Varijansa, umesto da sve razlike meri u
apsolutnim jedinicama, kao kod srednjeg apsolutnog odstupanja, koristi kvadrate odstupanja.
Zbir kvadrata tih odstupanja je razliit od nule.
Varijansa je pogodna za dalju matematiku obradu; izraava se u jedinicama mere koje
imaju originalni podaci i obeleja; slui za izvoenje standardne devijacije i koeficijenta
varijacije;
Koeficijent varijacije: Osnovna slabost svih mera varijabilnosti je u nemogunosti
korienja za uporeivanje skupova, koji se razlikuju po razliitim mernim jedinicama i po rangu
jedinica u kojima su izraene. Taj nedostatak se prevazilazi upotrebom koeficijenta varijacije.
Koeficijent varijacije je relativna mera varijabilnosti kojom se u procentima izraava odnos
izmeu standardne devijacije i aritmetike sredine vrednosti. Pomou koeficijenta varijabilnosti se
pokazuje proseno odstupanje od sredine.
Koeficijent varijacije daje informacije o homogenosti niza; olakava zakljuivanje o stepenu
varijabilnosti; preovladava nedostatke apsolutnih mera varijabilnosti i postaje naj preciznija mera
varijabilnosti.
Omoguava uporeivanje varijabilnosti dve ili vie serija koje imaju razliite jedinice mere,
razliitih obeleja istih statistikih jedinica (npr. telesne mase, telesne teine, i kapaciteta plua ),
nizova istih numerikih obeleja sa istim jedinicama mere, ali s razliitim aritmetikim sredinama
i standardnim devijacijama, obeleja koja su izraena u razliitim rangovima jedinica, vie nizova
numerikih obeleja,
V= ( : M )* 100
Vrednost koeficijenta varijacije od 30,00% predstavlja graninu vrednost ispod koje se
statistiki skup smatra homogenim, a iznad heterogenim.

Veba 20:

MERE KORELACIJE

Izmeu pojava u menadmentu postoji uzronost i povezanost. Tako izmeu motiva cije,
zadovoljstva, stresa uslova rada na poslu i rezultata koje postiu saradnici jednog odeljenja,
obino postoji takva povezanost (uzajamni odnos), odnosno menjanjem uslova rada sa jedne
strane, menjaju se i produktivnost, efektivnost uinci u radu saradnika, sa druge strane. Radi se
o optoj tendenciji zavisnosti kvantifikovanih veliina koje meuso bno slede odreenu
povezanost, koja se zove korelacija.
Povezani su uzrast, nivo obrazovanja, radni sta, intelektualna svojstva, primanja, so- ciodemografski status, umor, mobing, stres, uslovi rada na poslu, profesionalno usavra vanje i druga
obeleja saradnika. Ove relacije nije potrebno dokazivati, one su poznate iz iskustva. Meutim,
stepen povezanosti tih obeleja moe biti razliit, ali se te vrednosti kreu u priblinim
granicama. Takve pojave se ne mogu posmatrati izolovano. Potrebno je istraivati ne samo odnos
pojedinih elemenata koje ine pojavu, ve i odnos, povezanost jedne pojave sa drugom srodnom
pojavom. Jaina povezanosti izmeu pojava i obeleja moe se odrediti statistikim postupkom
korelacije. Mere kvantitativnih odnosa izmeu pojava izraavaju se kroz takozvane korelacije.
Mere tih funkcionalnih odnosa su koeficijenti.
Za korelaciju moemo rei daje to matematiki razraen nain utvrivanja onoga to esto
uviamo u ivotu: neke pojave su u izvesnoj vezi, a neke nisu povezane. Ako izme u dveju
varijabli postoji povezanost (korelacija), to znai da na osnovu vrednosti na jed noj varijabli
moemo oekivati porast ili pad vrednosti druge varijable.Drugim recima, korelacija izmeu
dveju varijabli pokazuje koliko informacija o jednoj varijabli je istovremeno sadrano u drugoj
varijabli.
U literaturi se koristi vie sinonima za termin korelacija. To su: kovarijacija, povezanost,
zavisnost, veza. Za povezanost dve varijable, najee onih koje su izraene pomou
kvalitativnih kategorija, umesto termina korelacija, upotrebljavaju se termini kontingencija i
asocijacija.
Korelacija predstavlja usklaenost u variranju vrednosti numerikih varijabli koje su
izraene na intervalnoj skali ili na omernoj skali merenja, dok asocijacija tretira usklaenost
meu varijablama koje su izraene pomou nekvantitativnih oblika u vidu atributa. Korelacija
direktno ne objanjava pojave ve utvruje meru slaganja u njihovim varijaci jama, odnosno
doprinosi njihovom objanjavanju. Mera kvantitativnih odnosa izmeu pojava ispoljava se kao
koeficijent kontingencije.
S obzirom da korelacija ukazuje samo na statistiku povezanost meu pojavama, a ne na
uzrono-posledinu povezanost, neki statistiari, ukoliko nema dovoljno dokaza o uz ronoj
povezanosti, koriste sinonim kovarijacija.
U tretiranju povezanosti pojava termin regresija (od lat. regressus - nazadak) se primenjuje, kada se iz vrednosti jedne varijable odreuje vrednost druge varijable. U tom sluaju
povezanost pojava se predstavlja matematikim izrazom kojim se opisuje smer, odnosno

dinamiki oblik promene masovne pojave predoene vrednostima numerikog obeleja.

Regresijom se moe proceniti vrednost zavisne varijable na temelju pretpostavljene vrednosti
nezavisne varijable.
Kod korelacije se radi o tendenciji zajednike varijacije ili kovarijacije, zajednikog
menjanja dve pojave. Osnovni smisao izraunavanja korelacija je uoavanje uzrono-posledinih
veza izmeu pojava. Koeficijent korelacije je stepen povezanosti iskazan brojem. Meutim,
koeficijent korelacije kao matematiki izraz povezanosti, nije sam po sebi dovoljan dokaz za
tvrdnju da se radi o uzrono-posledinoj povezanosti. Koeficijent korelacije ne objanjava ni
uzrok ni posledicu. Korelacija i njen rezultat imaju znaaj samo ako povezanost ima strune i
logike osnove. Izraunata korelacija uvek pokazuje samo jednu od moguih veza odnosa ili
uticaja.
Linearna korelacija je najjednostavniji oblik povezanosti dve pojave, gde svako poveanje
vrednosti u X varijabli, prati proporcionalna promena vrednosti u Y varijabli. Gra fiki prikaz takve
povezanosti pojava je pravac (regresiona linija). Iz tog razloga takva korelacija se zove
pravolinijska. Veina postupaka izraunavanja koeficijenata korelacije u menadmentu pojava
zasniva se na pretpostavci linearne korelacije.
Nelinearna (krivolinijska) korelacija nastaje ukoliko promene u jednoj ili obe varijable nisu
podjednake na svim vrednosnim nivoima (u jednom delu su vee, a u drugom ma nje), ili ukoliko
tok promena menja smer (npr. u jednom delu raspona varijable vrednosti rastu, a u drugom
opadaju).
Koeficijent korelacije je kvantitativni pokazatelj koji predstavlja numeriku vrednost kojom
se izraava stepen saglasnosti, tj. jaina i smer povezanosti dve ili vie, kvantitativ nih varijabli ili
rangova u zajednikom menjanju. Koeficijent korelacije pokazuje da li postoji povezanost
izmeu varijabli, a ako postoji kakva je i koliko vrsta. Predznak koe ficijenta korelacije odreuje
kvalitet povezanosti. Veliina koeficijenta povezanosti govori o intenzitetu, tj. koliko su vrsto
povezane dve varijeble. Jaina i smer korelacije varira od savrene ili potpune korelacije
(funkcionalna veza) pa do nulte korelacije. Vrednost koeficijenta korelacije moe da iznosi od 0
do -1 i od 0 do +1.
Tipovi veza izmeu varijabli
Funkcionalna -jednoj vrednosti varijable X uvek odgovara jedna odreena vrednost
varijable Y, na primer Y= 3X.U fizici je pritisak date mase gasa u funkcionalnoj vezi sa njenom
zapreminom i temperaturom.
Uzrono-posledina - kada je jedna varijabla ili pojava uzrok druge. Da bi postojala
kauzalna veza ona mora biti funkcionalna.
Stohastika - jednoj vrednosti varijable X odgovara vie vrednosti varijable Y i to svaka sa
odreenom verovatnoom. Stohastika povezanost daleko je najea meu vari jablama u
menadmentu.
Zbog ega je vano poznavanje korelacije - Radi se o dva opta tipa problema za ije je
reavanje nuno poznavanje korelacije izmeu varijabli:
Praktini - tanost predvinja ispitanikovog statusa na jednoj varijabli kada imamo
informaciju o njegovoj meri na drugoj varijabli.
{Primer: predvianje uspeha na poslu na osnovu testova selekcije. Ovim se bavi re gresiona
analiza).
Teorijski - odreivanje stepena u kojem se individualne razlike meu ispitanicima u pogledu
dveju ili vie varijabli mogu pripisati istom determiniuem faktoru.

(Primer: Postoji li generalna osobina desnorukosti? Zadati razliite aktivnosti desnom

rukom, ako su korelacije meu uspenostima u obavljanju svih ovih poslova desnom ru kom
dovoljno visoke verovatno je da postoji jedna jedinstvena crta desnorukosti koja de-terminie
uspeh na svim ovim aktivnostima).
Tipovi povezanosti (korelacije) izmeu varijabli:
Pozitivna naspram negativne povezanosti- odnosi se na smer (predznak) povezanosti.
Pozitivna govori da porastu jedne varijable odgovara porast druge varijable, a negativ na da
porastu jedne varijable odgovara pad vrednosti druge.
Linearna naspram nelinearne- linearnost podrazumeva da se parovi mera iz oba niza
mogu aproksimirati jednom pravom linijom. Linearnost veze meu varijablama treba uvek
proveriti.
Smisao i tumaenje korelacije:
Izraunavanje korelacije bilo kojom metodom daje nam koeficijent korelacije koji je
predstavljen jednim brojem ija se vrednost moe nai u granicama od -1 do +1;
Algebarski predznak korelacije odreuje kvalitet povezanosti (pozitivna/negativna
povezanost).
Veliina broja koji predstavlja izraunati koeficijent informie nas o jaini intenzite ta veze
izmeu varijabli, po apsolutnoj vrednosti koeficijenta (nezavisno od predznaka).
Klasifikacija jaine povezanosti:

Od 0.00 do 0.20 - nikakva do neznatna povezanost

Od 0.20 do 0.40 -

niska do umerena povezanost

Od 0.40 do 0.60 -

srednji intenzitet povezanosti

Od 0,60 do 0.80 -

visoka povezanost

Od 0.80 do 1.00-

veoma visoka povezanost.

Koeficijenti

korelacije

Parametrijski:

Linearna korelacija- r (Karl Pearson).

Biserijska korelacija r bis-primenjuje se kada je jedna od dve varijable iz nekog
razloga data samo u dve kategorije (vetaki);
Tetrahorina - rt- obe varijable su vetaki svedene na dve kategorije.
Neparametrijski:
Metoda rang razlike - rauna se kada jedna ili obe varijable sadre mere koje potiu sa
ordinalne merne skale;
Point-biserijska korelacija - r pbis -jedna varijabla je kontinuirano i normalno
rasporeena a druga je prirodno podeljena na dve kategorije.
Fi koeficijent - <D
Koeficijent kontingencije - C.

Pirsonov koeficijent linearne korelacije

Pirsonov koeficijent je oblik izraavanja korelacionih odnosa izmeu obeleja dve pojave.
To je koeficijent pravolinijske korelacije, jedna od osnovnih relativnih mera stupnja korelacije.

Uslovi za izraunavanje: da su raspodele obe varijable linearno povezane, simetrine i

unimodalne; da su pojave koje se dovode u vezu izraene kontinuiranim vrednostima; da podaci
varijabli pripadaju intervalnoj ili razmernoj skali merenja; da ima vie od 30 paro va rezultata;
za obe varijable mora vaiti pretpostavka o normalnoj raspodeli.
Postupak izraunavanja Pirsonovog koeficijenta korelacije iz sirovih ili negrupisanih
podataka pokazaemo na primeru povezanosti izmeu uspeha grupe uenika drugog razreda
srednje kole, na testovima znanja iz matematike i fizike, iji se rezultati navode u Tabeli.

Uenik

A
B
V
G
D

E
Z
Z
I
J
K
N=12

X2

Y2

XY

37
33
30
34
25
30
28
36
24
26
41
46
X -

34
35
37
33
30
31
35
32
27
34
38
40
Y = 406

1369
1089
900
1156
625
900
784
1296
576
676
1681
2116
X2

1156
1225
1369
1089
900
961
1225
1024
729
1156
1444
1600
Y2==

1258
1155
1110
1122
750
930
980
1152
648
884
1558
1840
XY=

N XY - (X) * (Y)
R = ----------------------------------------------------------- = 0,73
[N X2 (X)2] * [ N Y2 ( y)2]
Rezultat pokazuje relativno visok koeficijent korelacije,koji ukazuje na postojanje linearne
povezanosti izmeu pojave X i Y. Na osnovi izraunate vrednosti rxy= 0,73 i podataka o visini
koeficijenta korelacije konstatuje se da izmeu uspeha uenika na dva testa postoji velika
povezanost i visoka korelacija.
Znaajnost Pirsonovog koeficijenta korelacije moe se testirati preko graninih vrednosti
Pirsonovog koeficijenta (Tablica 6 u Prilogu).
Utvrdi se broj stepeni slobode, tako to se od broja parova ispitanika (N) oduzme 2. df = N
-2 = 1 2 - 2 = 10. Odredi se stepen verovatnoe p 0,05 ili 0,01. To je kriterijum pouzdanosti
odnosno greka sa kojom se ulazi u prihvatanje ili odbacivanje statistike hipote ze. Pronau se
tabele za oitavanje znaajnosti koeficijenta korelacije i u njima nivoi znaajnosti: 0,05 i 0,01.
Pronau se granine vrednosti koeficijenata za korelcije 10 stepeni slobode (jer je df = 10),
koja za na primer iznosi r > 0,576 i > 0,708. Na osnovu utvrenog saznaje se da uz 10 stepeni
slobode koeficijent linearne korelacije treba da je r > 0,576 da bi bio znaajan na nivou 0,05,
odnosno da je r > 0,708 da bi bio znaajan na nivou 0,01.
Statistika znaajnost se tumai na sledei nain. Budui da je izraunati koeficijent
korelacije rxy = 0,73 vei od navedenih graninih vrednosti statistiki je znaajan na oba nivoa
znaajnosti. Pozitivna povezanost izmeu uspeha na testovima znanja iz matematike i fizike je
dakle, sistemska, a ne sluajna. Ako se postavi hipoteza daje koeficijent korela cije statistiki
znaajan na nivou, p = 0,05 znai da se oekuje da je u 95,00% sluajeva korelacija razliita od
nule, a u 5,00% sluajeva prihvata se daje korelacija jednaka 0.
Spirmanov koeficijent korelacije

Spirmanov koeficijent korelacije je neparametrijska mera povezanosti izmeu dve varijable istih ispitanika od kojih jedna ili obe sadre vrednosti koje potiu sa ordinalne
mer-ne skale, od istih ispitanika, iskazane u vidu rangova, a ne njihovih veliina. To je
relativna mera kvantitativnog slaganja rangova dve varijable, rang mesta pojedinaca u
dvema dimenzijama merenja, pri emu meusobna veza meu pojavama zavisi od
usklaenosti meu rangovima. to su rangovi meu pojavama blii to je rang korelacije
vei. Pri izraunavanju Spirmanovog koeficijenta korelacije mora se imati u vidu da se
atributivna obe-leja mogu transformisati u numerika obeleja i rangove.
Uslovi za primenu Spirmanovog koeficijenta su: da se raspolae sa manje od 30 pa rova
podataka; da su jedno ili oba obeleja dati ordinalno; da podaci jednog ili oba obele ja
potiu sa ordinalne skale (da su rezultati obe varijable dati u vidu rangova, a ne njiho vih veliina), dobijenih na istim jedinicama posmatranja; da su varijable u nelinearnom
odnosu.
Spirmanov koeficijent korelacije rangova najee se koristi kao korelacija izmeu
uspeha uenika na testovima znanja iz dva nastavna predmeta u jednom odeljenju.

Ueni
k

A
B
V
G
D

E
Z
Z
I
J
K

N=

Rx

Ry

D2

37
33
30
34
25
30
28
36
24
26

34
35
37
33
30
31
35
32
27
34
38
40
-

3
6
7,5
5
11
7,5
9
4
12
10
2
1
-

6,5
4,5
3
8
11
10
4,5

-3,5
1,5
4,5
-3
0
-2,5
4,5

12
6,5

0
3,5
0
0
-

12,25
2,25
20,25
9
0
6,25
20,25
25
0
12,25
0
0
D2=

41
46
-

9
2
1
-

-5

6 D2
=1- ------------ = 0,62
N (N2- 1)
: koeficijent korelacije; D: razlika ranga u jednoj i ranga u drugoj varijabli za istog
ispitanika; : zbir;
N: broj ispitanika, parova vrednosti.
To znai da izmeu plasmana uenika na oba testa znanja postoji osrednja korelacija,
da je dolo do osrednjeg pomeranja u redosledu uenika na drugom testu u odnosu na prvi.
Dobijeni koeficijent rang korelacije se ne uzima kao takav i sam za sebe, ve se pod vrgava statistikom testiranju. Testiranje se obavlja u cilju dobijanja informacije o znaaj nosti kvantitativne povezanosti. Veliina Spirmanovog koeficijenta nije uvek garant nje gove
pouzdanosti. Rang korelacija e biti utoliko vea ukoliko su razlike meu ispitanici ma u
pogledu postignutog ranga na ispitivanim varijablama manje.
Za odreivanje znaajnosti primenom tabela graninih vrednosti Spirmanovog koefi cijenta potrebno je odrediti: (1) nivo znaajnosti, (2) stepen slobode i (3) granine vredno sti
za zadani broj stepeni slobode i zadanu vrednost (Tablica 9 u Prilogu). Opredelili smo se za
nivo greke (nivo znaajnosti) p = 0,05. Stepeni slobode su izraunati po izrazu: df = N - 2;
pa je df= 12 - 2 = 10. Budui daje izraunati koeficijent korelacije 0,62 vei od granine
vrednosti 0,564 oitane iz tablice, za df= 10 \p < 0,05, odbacuje se nulta hipoteza na nivou

greke p < 0,05. Zakljuuje se da postoji visoka povezanost izmeu rezultata u disciplini X
i disciplini Y.

Veba 21:

STATISTIKI

PARAMETRI

Statistici i parametri. Statistici su statistike mere numerike karakteristike uzorka.

Razlikuju se od parametra koji se odnosi na osnovni skup. Statistici dobijeni na sluajnim
statistikim jedinicama uzorka su ocene parametara osnovnog skupa. Parametri su prema
teoriji statistikog zakljuivanja konstante osnovnih skupova, njihovo znaajno svojstvo.
Vrednosti parametara su esto nepoznate. Izvode se iz informacija do kojih se dolazi ispitivanjem uzorka, i to zakljuivanjem i procenjivanjem. Parametri predstavljaju procene
odgovarajuih mera osnovnog skupa iz kojeg je biran reprezentativni uzorak.
Stepeni slobode U izboru broja vrednosti postoje odreena ogranienja. Broj ogranienja moe biti: 1, 2 ili vie, umanjuje osnovni broj: podataka, posmatranja, stavki u testu,
bodova, pokuaja, kategorija u nekom nizu i si. Znai izbor je uslovljen stepenima slobod nog
biranja. Stepeni slobode predstavljaju mogunost slobodnog (proizvoljnog) odreiva nja
broja sluajeva, broja nezavisnih poreenja, broja nezavisnih doprinosa empirijskoj
raspodeli i si. Broj slobodnih biranja odreuje se tako da se ukupan broj lanova niza (N)
umanji za one vrednosti ija je veliina odreena karakterom postavljenog problema, veliinom uzorka, postojanjem korelacije izmeu uzoraka, brojem intervala i si. Stepeni slo bode se oznaavaju sa df od degree of the freedom: sloboda za variranje.
Intervali pouzdanosti U istraivanjima je neophodno znati u kome se obimu (oko
dobijene vrednosti) moe oekivati da se nalazi potencijalno postojea vrednost reprezen tativna za osnovni skup, dobijena na uzorku, i to na odreenom nivou verovatnoe javlja nja.
Uzorak sa verovatnoom izbora omoguuje nam ne samo izraunavanje ocena parametara
osnovnog skupa nego i odreivanje intervala pouzdanosti tih ocena. Interval pouz danosti je
oekivani obim, u kom se, s odreenim stepenom verovatnoe (najee 95 ili 99 posto),
nalazi stvarna vrednost (statistiki parametar) u osnovnom skupu, na osnovi procene
dobijene na uzorku. Interval pouzdanosti odreuje koliko je neka mera, dobijena u
istraivanju, reprezentativna za osnovni skup u celini i u kojim rasponima oko dobijene
vrednosti verovatno lei prava vrednost.
Standardna greka Standardna greka je standardna devijacija normalne raspodele
istovrsnih statistikih mera dobijenih na razliitim uzorcima istog osnovnog skupa. Mere
dobijene na uzorcima nisu prave mere, ve samo procene ili pribline vrednosti. Standardna greka predstavlja procenu odstupanja razlike mera dobijenih na uzorcima (statis tika) od mera (parametara) u osnovnom skupu. Tako izraunata aritmetika sredina (M)
uzorka samo je procena prave aritmetike sredine (parametra) koja bi se dobila daje ispi tivan celokupan osnovni skup. Standardna greka aritmetike sredine {SEu) pokazuje koliko
je aritmetika sredina (M) uzorka dobra procena aritmetike sredine (u) osnovnog skupa.
Standardna greka aritmetike sredine je standardna devijacija aritmetikih sredina
uzorka oko aritmetike sredine osnovnog skupa. Za standardnu greku aritmetike sredine
vae zakonitosti normalne raspodele.
Nivoi statistike znaajnosti Nivo statistike znaajnosti se izraava/?- vrednou i
predstavlja odreeni stepen verovatnoe koji se trai pri donoenju odluke u prihvatanju ili
odbacivanju nulte hipoteze. Nivo znaajnosti se odreuje arbitrarno. U istraivanju delatnosti vaspitanja i obrazovanja najee se uzimaju dva nivoa statistike znaajnosti p <
0,01 (stroi kriterijum) \p < 0,05 (blai kriterijum). To znai da se prihvata rizik 1,00% ili
5,00% da se neto dogodilo sluajno, odnosno pouzdanost od 99,00% ili 95,00% da se to
nije dogodilo sluajno, ili da se dobijena vrednost moe oekivati u 99 od 100 moguih

merenja (ili u 95,00%).

Statistika hipoteza je pretpostavka (iskaz) o vezama i razlikama koje mogu biti sta tistiki testirane. To je na statistikom postupku zasnovana pretpostavka o odreenoj stati stikoj vrednosti neke varijable, parametrima osnovnog skupa, odnosno o raspodeli obeleja sluajno promenljive X koja se ispituje putem uzorka ili raspodeli pojave u nekom
mnotvu pojava.
Osnovna ili nulta hipoteza (HQ) je pretpostavka da X ima neku od dopustivih raspode-la.
Primer. Nema razlike izmeu uspenosti rada u parovima i frontalnog oblika, kao kla sinog
oblika rada u nastavi, tj. daje razlika izmeu odreenih istovrsnih statistikih po kazatelja
jednaka nuli.
To znai da je na uzorku (uzorcima), do utvrene razlike izmeu istovrsnih statisti kih
pokazatelja dolo sluajno, te da se ona zato ne moe generalizovati na osnovni skup
(osnovne skupove). Ako se nulta hipoteza potvrdi, tj. daje tana, ne moe se smatrati daje
utvrena razlika statistiki znaajna.
Alternativna hipoteza (H\) je pretpostavka da X ima neku drugu raspodelu, koja se ne
opisuje nultom hipotezom.
Statistiki testovi Pravilo ili postupak na osnovi koga se za svaki konkretni uzorak
donosi odluka o prihvatanjima HQ ili H\ zove se statistiki test. Test se obino zasniva na
pogodno odabranoj statistici tako da se HQ prihvata za neke vrednosti a za ostale odbacuje.
Odluka o prihvatanju ili odbacivanju postavljene hipoteze donosi se na temelju podataka iz
uzorka, koji je sluajnim izborom jedinica izabran iz osnovnog skupa na koji se hipote za
odnosi. Da li se neto to je naeno merenjem ili registravanjem neke karakteristike na
uzorku ili uzorcima moglo dogoditi sluajno, ili je verovatnoa sluaja tako malena da se
praktino (uz odreeni rizik) moe odbaciti, pa prema tome smatrati da je neki drugi fak tor,
a ne sluaj, doveo do takvog ishoda.
Granina vrednost je ona vrednost statistike mere koja predstavlja granicu sa ko jom
se vrednost statistike mere (statistika) izraunata na uzorakim podacima uporeuje sa
ciljem donoenja odluke o tome da li da se odbaci ili prihvati nulta hipoteza. Zavisi od nivoa
znaajnosti i smera statistikog testa. U statistikim tabelama granine vrednosti su date
najee za nivoe znaajnosti/? = 0,01 i p - 0,05 i za odgovarajue stepene slobode
Statistika znaajnost Statistika znaajnost podrazumeva stepen statistiki dokazane
verovatnoe, da neka statistika mera dobijena na uzorku nije nastala sluajno, ve je
nastala delovanjem sastavnih inilaca. To znai da stvarno postoji u osnovnom skupu.
Odgovarajuim statistikim postupcima proverava se da li je dobijena statistika mera,
npr. razlika aritmetikih sredina dva nezavisna uzorka, dovoljno velika da se moe doneti
odluka o odbacivanju ili prihvatanju nulte hipoteze, da razlika u osnovnom skupu ne pos toji
i smatrati je statistiki znaajnom, uz rizik da ipak postoji mala verovatnoa od 5,00% daje
razlika sluajna i u osnovnom skupu nepostojea.
t-test (uvek malo latinino slovo t) je parametrijski statistiki postupak koji se koristi
za testiranje hipoteza, tj. za utvrivanje statistike znaajnosti razlike izmeu dve isto rodne
statistike mere, (dva statistika iste vrste, npr. dve aritmetike sredine, dve standardne
devijacije, dva procenta, dve proporcije, dva koeficijenta korelacije i si.), dobijene,
uglavnom na malim uzorcima istraivanja. Izraunavanje, t-vrednosti omoguuje se da se
pomou tabela graninih vrednosti utvrdi da li je ta razlika statistiki znaajna, na odree nom nivou znaajnosti, odnosno da l i j e posledica delovanja sistemskog faktora, ili je nastala sluajno, odnosno da se prihvati ili odbaci nulta hipoteza. Veliina t-vrednosti pred stavlja odnos razlike dve statistike mere (npr. razlika aritmetikih sredina dva uzorka) i
standardne greke te razlike; t-vrednost pokazuje koliko puta je razlika vea od svoje sta ndardne greke.

Utvrivanje statistike znaajnosti razlike dve

aritmetike sredine t-testom na velikim uzorcima
Primer. Utvrditi da li postoji statistiki znaajna razlika u rezultatima na testu
znanja izmeu studenata koji su se za test znanja iz matematike pripremali po
klasinom nastavnom materijalu i onih koji su se pripremali po programiranom
nastavnom materijalu (N= 220), ako su dobijeni rezultati testa statistiki obraeni i
prikazani u tabeli.
Grupa
Klasini materijal
Programirani materijal

N
60
160

M
48,20
62,80

o
16,86
13,25

Razlika aritmetikih sredina: DM = M2- M1 = 62,80 - 48,20

= 14,6 Standardna greka razlike izmeu dve aritmetike
sredine:

s X X = s 2 + s 2
1

x1

x2

U naem sluaju iznosi 2,43, kada se vrednosti iz tabele zamene u formuli

A vrednost t-testa rauna se po formuli

t=

Xd
s

X
= d
sd

x1 x 2

Dobijena vrednost t testa je 6,01.

Stepeni slobode: df = Nx + N2 - 2 = 60 +160 - 2 = 218
Razlika izmeu dve aritmetike sredine, grupe uenika koji su radili po klasinom
nastavnom materijalu i grupe uenika koji su radili po programiranom nastavnom
materijalu nije sluajna (statistiki je znaajna). Jer je izraunata vrednost t (t = 6,01)
vea od graninih ^-vrednosti (1,96 i 2,58) na nivoima 0,05 i 0,01 uz 218 stepeni
slobode (Tablica 3 u Prilogu). Dakle, razlika izmeu dve aritmetike sredine je
sistemska (statistiki je znaajna), jer je izraunata / vrednost (/ = 7,46) vea od
graninih t vrednosti (1,96 i 2,58) na nivoima 0,05 i 0,01, uz 228 stepeni slobode.

Analiza kvalitativnih varijabli

ZA

ANALIZU NOMINALNIH ILI KVALITATIVNIH VARIJABLI, OSIM RAUNA PROPORCIJA,

NAJEE SE KORISTI

1. ISPITIVANJE

2-KVADRAT TEST KOJEGA MOEMO UPOTRIJEBITI ZA:

RAZLIKA IZMEU OPAENIH I OEKIVANIH FREKVENCIJA NA JEDNOM

UZORKU ISPITANIKA.

2. ISPITIVANJE RAZLIKA IZMEU DVAJU ILI VIE UZORAKA NA NEKOJ VARIJABLI.

3. ANALIZU

KONTIGENCIJSKIH TABLICA, ODNOSNO TESTIRANJE POVEZANOSTI DVIJU

NOMINALNIH VARIJABLI.

Hi-kvadrat distribucija (2)

TEORIJSKA 2 DISTRIBUCIJA

PRIMJENJUJE SE U SLUAJEVIMA KADA TREBA DONIJETI

ODLUKU O ZNAAJNOSTI RAZLIKA IZMEU STVARNIH I OEKIVANIH FREKVENCIJA.

FORMULA ZA RAUNANJE HI-KVADRATA (2 ) GLASI:

m

( f i f Ti ) 2

i =1

f Ti

2 =

GDJE SU:
FI - STVARNA ILI OPAENA FREKVENCIJA,
FTI - OEKIVANA ILI TEORIJSKA FREKVENCIJA.

2 -KVADRAT DISTRIBUCIJA ZAVISI O BROJU STUPNJEVA SLOBODE.

2 -KVADRAT DISTRIBUCIJE
DISTRIBUCIJA JEDNAKA DISTRIBUCIJI HI- KVADRATA.
GRAFIKI

PRIKAZ

POZITIVNO

JE

ASIMETRINA

Analiza raspodjele frekvencija po kategorijama

PRIMJER:
VARIJABLA "ALKOHOLIZAM U OBITELJI", ISPITANA JE KOD GRUPE DJECE SMJETENE U
DOM ZA DJECU S TEKOAMA U ODGOJU. TESTIRATI DA LI SE DOBIVENE FREKVENCIJE
RAZLIKUJU

OD

OEKIVANIH

POD

PRETPOSTAVKOM

RAVNOMJERNOG

RASPOREDA

FREKVENCIJA PO KATEGORIJAMA VARIJABLE?

ALKOHOLIZAM
OBITELJI

OPAENE
FREKVENCIJE

OEKIVANE

FT

F - FT

(F - FT)2

FREKVENCIJE

(F - FT)2
FT

SAMO OTAC

26

16

10

100

6,25

SAMO MAJKA

12

16

-4

16

1,00

OBA RODITELJA

10

16

-6

36

2,25

UKUPNO

48

48

( f i f Ti ) 2

i =1

f Ti

=
2

9,50

= 9,5

DF = m 1 = 3 1 = 2

NA

5%
DOBIJE TEORIJSKI -KVADRAT.
RAZINI ZNAAJNOSTI

I UZ

STUPNJA SLOBODE IZ STATISTIKIH SE TABLICA

2T = 5,991 < 9,50

ZAKLJUAK:
FREKVENCIJE NISU RAVNOMJERNO RASPOREENE PO KATEGORIJAMA OVE VARIJABLE.

Analiza razlika meu uzorcima kod nominalnih varijabli

ZA ANALIZU RAZLIKA IZMEU UZORAKA KORISTIT E SE 2 TEST.
PRIMJER:
U GRUPI OD 48 DJECE, SMJETENE U DOM ZA DJECU S TEKOAMA U ODGOJU, POLA IH
JE MUKIH A POLA ENSKIH. KOD 18 DJEAKA SAMO OTAC PIJE, A KOD 10 DJEVOJICA
SAMO MAJKA PIJE. KOD 4 DJEAKA I 6 DJEVOJICA PIJU OBA RODITELJA. SAMO MAJKA PIJE
KOD 12-ERO DJECE. TESTIRATI DA LI SE DJEACI I DJEVOJICE RAZLIKUJU U VARIJABLI
"ALKOHOLIZAM U OBITELJI" NA RAZINI ZNAAJNOSTI 5%?
RJEENJE:
1. PODATKE SPREMITI U TABLICU,
2. IZRAUNATI SVE NEPOZNATE FREKVENCIJE,
3. POSTAVITI HIPOTEZE,
4. NAPISATI ZAKLJUAK.
ALKOHOLIZAM

OBITELJI

SAMO

SAMO MAJKA

PIJU

OTAC PIJE

PIJE

RODITELJA

OBA

MUKI

18

ENSKE

10

26

12

10

UK U P N O

24
24
UKUPNO

48

HIPOTEZE:
H0 : NEMA RAZLIKA IZMEU DJEAKA I DJEVOJICA NA VARIJABLI "ALKOHOLIZAM U
OBITELJI"
H1 : POSTOJE RAZLIKE
U OBITELJI"
DA

BI TESTIRALI

SLIJEDEI NAIN:

H0

IZMEU DJEAKA I DJEVOJICA NA VARIJABLI

"ALKOHOLIZAM

HIPOTEZU MORAMO IZRAUNATI TEORIJSKE FREKVENCIJE NA

26 24
= 13
48
12 24
=
=6
48
10 24
=
=5
48
26 24
=
= 13
48
12 24
=
=6
48
10 24
=
=5
48

fT 11 =
fT 12
fT 13
fT 21
fT 22
fT 23

2 =

(18 13) 2 + ( 2 6) 2 + ( 4 5) 2 + ( 8 13) 2 + (10 6) 2 + ( 6 5) 2

13
6
5
13
= 1,92 + 2,67 + 0,2 + 1,92 + 2,67 + 0,2 = 9,58

BROJ STUPNJEVA SLOBODE RAUNA SE KAO

DF = (M-1)(K-1) = (2-1)(3-1) = 2
ZA 5% RAZINU ZNAAJNOSTI IZ TABLICE SE DOBIVA:
2T = 5,991
9,58 > 5,991
ODBACUJE

SE

H0

HIPOTEZA I PRIHVAA

H1

TO ZNAI DA POSTOJI RAZLIKA IZMEU

DJEAKA I DJEVOJICA NA VARIJABLI "ALKOHOLIZAM U OBITELJI".

Veba 24:

PROJEKAT EMPIRIJSKOG ISTRAIVANJA

1. NASLOV (ne moe da bude dugaak kao rezime i da ima ,,i" jer to predstavlja
dva problema)

2. SADRAJ
3. UVOD
opredeljenje za predmet i problem istraivanja (motivacija, oekivanja) aktuelnost
problema istraivanja, isticanje znaaja njegovog istraivanja karakteristike istraivanja i
posebne tekoe (ili olakavajue okolnosti) u istraivanju odabranog problema istraivanja
izjave zahvalnosti: pojedincima, institucijama.
4. TEORIJSKA ORIJENTACIJA
opis posmatranog sistema
teorijska orijentacija ili referentni okvir problema istraivanja: teorija organizacije i
upravljanja , teorijska polazita menadmenta (filozofska, psiholoka,...), paradigme
analiza (prikaz) ranijih, slinih istraivanja, rezultati do kojih se u njima dolo
terminoloko razjanjenje osnovnih pojmova istraivanja iz naslova rada teorijski
pristup problemu istraivanja: teorijsko pozicioniranje i teorijska objanjenja vezana za
problem istraivanja
nove tendencije i perspektive u prouavanju i istraivanju problema istraivanja.
5. METODOLOKA ORIJENTACIJA
predmet istraivanja (ire objanjenje konteksta ili polja istraivanog problema)problem
istraivanja
cilj i karakter istraivanja (vrsta istraivanja) zadaci istraivanja hipoteze istraivanja
varijable istraivanja metode, tehnike i instrumenti istraivanja populacija i uzorak
istraivanja organizacija istraivanja naini i nivoi statistike obrade podataka.
6. REZULTATI ISTRAIVANJA I NJIHOVA INTERPRETACIJA
izlaganje i interpretacija rezultata istraivanja (grupisanje prema problematici,
zadacima, hipotezama i si.)
interpretiranje dobijenih rezultata (podataka): tabelarno, u vidu zakljuka nakon svake
grupe obraenih rezultata i si.
7. ZAKLJUNA RAZMATRANJA
interpretacija optih, glavnih rezultata (zakljuaka) istraivanja markiranje pitanja koje
bi trebalo dalje prouavati - otvorena podruja istraivanja sagledavanje mogunosti
primene ili refleksije dobijenih rezultata na praksu.
8. LITERATURA
spisak literature koriene
metodolokom kodeksu.

tokom

istraivanja,

navedene

prema

9. PRILOZI
primenjeni instrumenti istraivanja
eme, grafikoni, slike i dr.
tabele sreivanja i obrade dobijenih rezultata (podataka)
statistiki, eksperimentalni i drugi programi obrade podataka
zapisnici, protokoli i slini materijali.

PROJEKAT ISTRAIVANJA:
UPUTSTVO ZA IZRADU PROJEKTA ISTRAIVANJA

aktuelnom

1. Izbor teme projekta

Tema projekta istraivanja se bira u toku studijske godine u kojoj student izuava
nastavni predmet Metodologija naunog istraivanja. Student predlae nastavniku naunu
disciplinu i naunu oblast iz koje eli da dobije temu za projekat istraivanja. Iz predloe ne
naune oblasti nastavnik (mentor) i kandidat (student) formuliu temu koja se evidenti ra u
Praktikumu iz metodologije. Tema se odnosi na uu problematiku iz korpusa naunih
disciplina menadmenta. Svaka tema u osnovi sadri predmet istraivanja.
2. Konsultacije sa mentorom
O svim konsultacijama studenta sa mentorom u vezi izrade vebi i projekta istraivanja
vodi se evidencija u Praktikumu iz metodologije sa naznaenim datumom i sadrajem
konsultacija.
3. Bibliografska priprema
Prva faza u izradi projekta istraivanja je izrada tematske bibliografije. Student prou ava literaturu iz naune oblasti kojoj pripada tema istraivakog projekta i to od novije
literature unazad. Pri tome formira bibliografske fie veliine jedna etvrtina formata A-4, ili
moe sastaviti novi folder u kompjuteru sa naznakom - bibliografija. Bibliografija za
prouavanje izabrane teme se dopunjuje na osnovu postojeih tematskih bibliografija.
Bibliografija predstavlja popis izvora naunih informacija. Nastaje kao rezultat rada
autora, kroz etape istraivanja, popisivanja, opisivanja i razvrstavanja bibliografskih jedi nica
po utvrenim principima.
Strukturalni elementi bibliografije su bibliografske jedinice koje se odnose na objavljene samostalne publikacije ili njihove sastavne delove: studije, knjige, lanke, rasprave,
prikaze, beleke, kritike, arhivske dokumente i si., koji se mogu koristiti u naunom i stru nom radu. Podaci o bibliografskim jedinicama navode se u katalozima, bibliografijama i
popisu literature u strunim ili naunim delima. Opis bibliografske jedinice sadri sta ndardne informacije, tj. bibliografske elemente (ime autora, godinu izdanja, naziv dela,
mesto, izdavaa, stranice).
Radna bibliografija se radi na osnovu vie izvora i to: (1) postojeih tematskih bibliografija,
(2) pregledom sadraja najnovije periodike iz oblasti menadmenta, (3) kataloga biblioteke ;
(4) pretraivanjem na Internetu i (5) pregledom najnovijih monografskih dela iz
odgovarajueg tematskog podruja. Student ostvaruje uvid u navedene izvore iz naune
oblasti kojoj pripada tema istraivakog projekta ili tema masterskog rada.
4. Prouavanje literature
Osnova za uspeno definisanje predmeta istraivanja i definisanje kljunih termina i
pojmova, je upoznavanje sa osnovnom strunom literaturom iz menadmenta (ali i ire) o
predmetu istraivanja. Student iitava odabrane bibliografske jedinice (udbenike, priru nike, monografije, lanke u zbornicima i asopisima i dr.). Na osnovu saznanja preispitu je
gledita, komentare i zakljuke autora i daje sopstvena uoptavanja. Zabeleke o proi tanim
tekstovima student vodi ha fiama veliine jedna etvrtina A-4 formata. Sve ono to je
vano za projekat istraivanja mora da je zabeleeno na fiama. Na njima se moraju jasno
razgraniiti citirani i parafrazirani tekstovi od vlastitog opaanja i razmiljanja stu denta. To
se postie pravilnim naznaavanjem izvora citata i parafraziranih delova teksta.
5. Naslovna strana projekta istraivanja
Elementi naslovne strane projekta istraivanja su u sledeem redosledu: univerzitet,
fakultet, sedite fakulteta; ime i prezime autora projekta; tema projekta (ispisana veim
slovima u odnosu na ostale elemente); oznaka - projekat istraivanja; zvanje, titula, ime i

prezime mentora; mesto i godina.

6. Sadraj projekta istraivanja
Sadraj ima funkciju da upozna itaoca sa strukturom projekta. Sadraj obuhvata nas love pojedinih delova sa brojevima stranica. Jasnoa i preglednost sadraja se obezbeuje
rasporedom naslova i podnaslova i tehnikom tampanja. Razlikovanje nadreenih i podre enih delova sadraja projekta se obezbeuje stepenastim oblikom sadraja gde su podre eni delovi uvueni. Sadraj projekta istraivanja se nalazi na poetku rada, iza naslovne
stranice. U sadraj projekta ulazi i popis tabela, ilustracija i priloga, pri emu se u sadraj
unosi broj i naziv tabele i stranice na kojoj se nalazi. Sadraj projekta istraivanja treba da
je strukturiran po modelu: Uvod, 1. Teorijski pristup problemu, 2. Metodologija istraiva nja, 3. Struktura izvetaja istraivanja, Literatura, Prilozi (redni broj nemaju: uvod, litera tura
i prilozi). Stranice osnovnog teksta se numeriu arapskim brojevima, a stranice Priloga
rimskim brojevima. Veliina slova sadraja treba da je ista veliini slova osnovnog teksta.
7. Uvod
U uvodu se objanjava tema, cilj, namena, znaaj, smisao i potreba prouavanja odabranog problema istraivanja. Iznose se glavne etape reavanja problema, odnos izabranog
problema prema ranijim istraivanjima, obim i granice projektovanog istraivanja. U uvo du
se obrazlau razlozi za izuavanje odabrane teme, koji mogu biti praktini, struni i
nauni, znaajni za menadment u celini ali i za pojedina podruja ove nauke. Razlozi
izuavanja problema predstavljaju polaznu taku istraivanja. Obim uvoda je do dve stra nice teksta.
8. Teorijski pristup problemu istraivanja
Svaki problem istraivanja pripada nekom teorijskom kontekstu. Zato je znaajno da se
on postavi i obrazloi teorijskim znanjima, kako bi se locirao u odreeni, njemu pripadajui
teorijski kontekst. Polazna osnova za izradu projekta istraivanja je postojei fond saznanja
o problemu kojim student raspolae. Da bi se taj fond saznanja proirio neophod no je
izuavanje postojee literature iz odreene naune oblasti koja omoguuje da se od govori na
postavljeno pitanje ili da se provere iskazi koji su u neskladu sa istraivaevim uverenjem i
nalazima istraivanja. Izbor literature je napravljen u prethodnoj fazi izrade projekta
istraivanja. Ovaj proces prati i prikupljanje informacija koje se mogu dobiti od iskusnih
eksperata, drugih nastavnika (pored mentora), istraivaa koji su se bavili slinim
problemom. U literaturi se, dakle, traga za svedoanstvima koja su za ili protiv moguih
probnih odgovora na postavljeno pitanje (problem istraivanja). Prouavanje izabrane lite rature voeno je postavljenim problemom istraivanja.
Teorijski deo istraivakog projekta zavisi od prirode teme i njenog sadraja. U nje mu
se iznose ve postojea teorijska saznanja iz oblasti koja se istrauje. Utvruje se raz voj,
stanje i tendencije prouavanog problema u domenu odreene naune oblasti. Iznose se
one naune injenice koje su bitne za teorijsko tumaenje izabrane problematike.
Imena u tekstu se citiraju tako to se navodi srpska transkripcija prezimena autora
(ako je vie autora, onda se navodi ime prvog autora i dodaje ,,i sar."), a zatim se u zagradi
citira izvorno prezime autora, godina u kojoj je delo objavljeno. U teorijskom raspravlja nju
treba da se jasno uoava staje sopstveni prilog studenta, a ta korieni tekstovi i re zultati
drugih autora. To se postie pravilnom upotrebom citata i parafraziranih delova. Literatura u
tekstu se ne citira u vidu fusnota, ve na nain kako je to pokazano u Vebi 3. Fusnote se
koriste samo u izuzetnim sluajevima i sadre samo dodatni tekst (objanjenje). Upotreba
nestandardizovanih skraenica nije dozvoljena.
U strukturisanju projekta istraivanja panja se posebno usmerava na formiranje pa ragrafa. To su najmanje logiko-sadrajne celine rada u kojima se razrauje neka misao.

Sastoje se od vie reenica povezanih tako da ine koherentnu celinu i predstavljaju deo
vee celine. Prema ulozi koju imaju u tekstu paragrafi se dele na funkcionalne, prelazne i
zakljune. Poetna reenica paragrafa stoji pomerena udesno za pet do osam slovnih mesta. Veliina paragrafa zavisi od sadraja teksta i autorovog stila pisanja.
9. Definisanje osnovnih pojmova
U ovom delu rada definiu se kljuni pojmovi sadrani u formulaciji teme projekta istraivanja. To se radi iz razloga to se u literaturi iz menadmenta pojedini termini i poj movi razliito tumae i upotrebljavaju. Do toga dolazi pod uticajem razliitih teorija, ideolokih i metodolokih pristupa, ali i zbog interdisciplinarnog pristupa istraivakim prob lemima. U definisanju osnovnih pojmova koriste se monografije autoriteta iz oblasti me nadmenta kao i renici, enciklopedije i leksikoni.
10. Prethodna istraivanja
U ovom delu projekta istraivanja iznosi se istorija (geneza) interesovanja za odabra nu
temu iz koje treba da se vidi kakav tok je imalo u prolosti njeno prouavanje. Iznose se
samo rezultati glavnih istraivanja vezanih za istraivaku temu. To su podaci o: auto ru,
predmetu istraivanja, vremenu istraivanja, metodama, uzorku, rezultatima do kojih se
dolo istraivanjem i zakljucima. Saznanja do kojih se doe u prouavanju dosadanjih
istraivanja slue da bi se projektovano istraivanje na njih oslonilo i da bi se dobijeni
rezultati mogli porediti. Na osnovu prouene literature dolazi do saznanja o tome dokle se
stiglo u izuavanju istraivakog problema, na koja saznanja se treba osloniti i kakve ko rake treba preduzeti u projektovanom istraivanju.
11. Problem istraivanja
Empirijska i teorijska istraivanja u menadmentu poinju postavljanjem problema,
tj. njegovim defmisanjem i obrazlaganjem. Problem istraivanja je veza izmeu teorijskog i
istraivakog dela projekta. Problem istraivanja proizilazi iz teorijskih razmiljanja do
kojih se dolazi prouavanjem literature i najee se formulie u upitnom obliku i postaje
osnovna vodilja u istraivanju. On u projektu opredeljuje metodologiju reavanja (istrai vanja). Pri definisanju problema istraivanja obino se najpre objanjava ira problematika
podruja koja se eli istraivati, ukazuje se na vanost istraivanja izabranog podruja, da
bi se nakon toga ukazalo na ui, odnosno tano odreeni parcijalni problem na koji je usmereno istraivanje.
12. Predmet istraivanja
Problem istraivanja je u osnovi predmet istraivanja. Predmetom istraivanja se
konkretizuje ono to e biti istraivano. Potrebno je izbegavati uopteno i neprecizno formulisanje predmeta istraivanja. Predmetom istraivanja se odreuje ta se istrauje, odre uje se pojava koja se istrauje, o kojoj se eli doi do odreenog saznanja. Definisanje
predmeta istraivanja znai identifikovanje, odreivanje konteksta, situiranje problema
istraivanja, jasno razgraniavanje od drugih slinih problema. Predmet istraivanja moe
biti: problem, pitanje, aspekt, pojava, proces, stvar, koncepcija. Predmet se odreuje vre menski, prostorno i disciplinarno. Odreuje se vreme u toku koga se prati predmet istrai vanja i prostor na kome e se pratiti predmetna pojava. Disciplinarno odreenje predmeta
istraivanja odnosi se na izbor naune discipline. Odreuje se i ua na oblast uuna kojoj
se problem iz menadmenta nalazi (njegovo lociranje je u okviru neke od disciplina menadmenta: marketing, preduzetnitvo i dr. Prouavanje problema iz menadmenta vrlo
esto zahteva interdisciplinarni pristup. Problem moe da se odnosi na proveru onog to su
drugi istraivai utvrdili ili na prouavanje novog pitanja.
13. Cilj i karakter istraivanja
Ciljem istraivanja se definie opta namera istraivanja, odnosno eljeno stanje na

koje su usmerene istraivake aktivnosti. Ciljem se odgovara na pitanje zato i koja sazna nja
se stiu o predmetu istraivanja. Ciljem se izraava svrsishodnost istraivakog projek ta,
odnosno jasno odreuje ta se istraivakim projektom eli postii. Aspiracija istrai vanja
najee je okrenuta praksi u menadmentu, njenom kvalitetnijem naunom osmi ljavanju.
Istraivanjem se reava postavljeni problem istraivanja, da bi se ostvario cilj istraivanja.
Karakter istraivanja podrazumeva odreivanje vrste istraivanja koje moe da bude:
eksplikativno ili deskriptivno, dijagnostiko ili prognostiko, ekstenzivno ili intenzivno.
Potrebno je utvrditi kako e se istraiva odnositi prema pojavi koju prouava, pasivno tj.
prouava je bez meanja u njen tok, ili aktivno, namerno i kontrolisano izazivajui izvesne
pojave (eksperimentalno).
14. Zadaci istraivanja
U odnosu na cilj istraivanja koji izraava optu nameru istraivanja, zadaci istrai vanja su ui, operativniji i konkretniji. Zadacima se izraavaju zahtevi u okviru postavlje
nog cilja istraivanja. Njih je potrebno u istraivanju ostvariti da bi odabrani predmet bio
istraen. Broj zadataka istraivanja zavisi od predmeta istraivanja.
15. Hipoteze istraivanja
Hipoteze su pretpostavke o reenjima odreenog problema. Izvode se iz postojeih
teorija, sprovedenih istraivanja i iskustva istraivaa. Hipotezama se iskazuje odnos iz meu varijabli istraivanja. Proizilaze iz formulisanog problema, cilja i zadataka istraivanja.
Obino se postavlja jedna opta hipoteza koja proizilazi iz cilja istraivanja i vie po sebnih hipoteza koje proizilaze iz zadataka istraivanja. U izvetaju istraivanja svakoj
hipotezi odgovara zasebna celina za interpretaciju rezultata istraivanja, posebno naslovljena.
Hipoteze se proveravaju injenicama do kojih se dolazi u istraivanju, pa se nazivaju
radne hipoteze. Ukoliko se o predmetu hipoteze ne zna mnogo, onda se postavlja nulta
hipoteza. Zahtevi koji se postavljaju za hipoteze su: da se odnose na predmet istraivanja,
da su saznaj no vredne, jeziki jasne i konkretne, da su zasnovane na dotinoj teoriji i da su
praktino proverljive.
16. Varijable i indikatori istraivanja
Na osnovu postavljenih hipoteza utvruju se, klasifikuju i operacionalizuju varijable
(promenljive) istraivanja. Klasifikacija varijabli se izvodi na opte i posebne, zavisne i
nezavisne i utvruje njihov meusobni odnos. Operacionalizacija varijabli je njihova ko nana konkretizacija. Posebno je vano operacionalizovati pojmove koji se odnose na za visnu varijablu. Potrebno je utvrditi indikatore varijabli kao vidljive manifestacije.
17. Metode, tehnike i instrumenti istraivanja
Izbor metoda i tehnika istraivanja se vri na osnovu osobenosti predmeta, cilja, zadataka, hipoteza i varijabli. Utvrene metode i tehnike daju odgovor na pitanje kako e se
prouavati odabrani problem, odnosno kako e pojedine injenice biti sakupljene (anketi ranje, skaliranje, intervjuisanje, testiranje, analiza dokumentacije iz menadmenta, sociometrijska tehnika). Potrebno je navesti poreklo instrumenata (samostalno konstruisani,
adaptirani za potrebe projekta ili preuzeti od drugog autora), sadraj instrumenata i odred nicu da se nalaze u prilogu. Ukoliko je predvieno probno istraivanje (pilot istraivanje),
navode se metrijske karakteristike i njihov nain utvrivanja.
18. Populacija i uzorak istraivanja
U ovom delu projekta definie se populacija i uzrok istraivanja (pojmovno, prostor no
i vremenski). Odreuje se vrsta uzorka i opisuje nain izbora jedinica uzorka. Struktura

uzorka se prikazuje tabelom uzorka.

19. Statistika obrada podataka
Ovde je potrebno odrediti kako e po hipotezama, prikupljene injenice biti sreene,
kojim nainom i na kojim statistikim nivoima biti obraene, analizirane i interpretirane.
Uz statistike formule daju se objanjenja za sve statistike mere i postupke. Kontigencij-ske
i korelacione tabele se formiraju po hipotezama.
20. Tabele, slike i grafikoni
Tabele, slike i grafikoni se nalaze u osnovnom tekstu i u prilozima projekta. Identifikacioni elementi tabela su: redni broj, naslov tabele, objanjenja u zaglavlju i koloni, jedi nica mere, oznaka vremena i prostora i legenda simbola i skraenica. Tabele moraju da
budu jasne i precizne. U tekstu projekta se posebno formiraju nizovi rednih brojeva za sva
tri oblika ilustracija. Ukoliko je tabela, slika ili grafikon preuzeta od drugog autora ispod
nje se navodi izvor (autor, godina objavljivanja dela i stranica). Tabele, sliku i grafikone
prati tekst koji interpretira podatke. Sve tabele i ilustracije u osnovnom delu projekta i u
prilozima treba da imaju uputnice u tekstu.
21. Organizacija i tok istraivanja
Tok istraivanja obuhvata vreme trajanja svih istraivakih aktivnosti. Sva organiza ciona i tehnika pitanja se konkretizuju. To su materijalni, kadrovski i vremenski uslovi za
izvoenje istraivanja. Posebno se razrauje organizacija rada na terenu i uloga ispitivaa.
22. Struktura izvetaja istraivanja
To je sadraj izvetaja istraivanja koji se sastoji iz tri celine: 1. Teorijski pristup pro blemu, 2. Metodologija istraivanja, 3. Rezultati istraivanja. Teorijski pristup problemu
se razrauje po podnaslovima, metodologija istraivanja je ve utvrena, a u treem delu
se imenuju podnaslovi za rezultate istraivanja na osnovu broja i sadraja hipoteza.

23. Literatura
Literatura se pie na posebnoj stranici. Bibliografske jedinice se redaju azbunim ili
abecednim redom, to zavisi od pisma na kojem je pisan projekat, po prezimenu autora,
odnosno naslova dela ako autor nije naveden. Navode se radovi koji su korieni u izradi
projekta istraivanja. Radovi se navode na jeziku i pismu na kome su napisani. Bibliografske
jedinice moraju biti potpune, sa svim podacima po APA standardima citiranja (veba
24. Prilozi projekta istraivanja
Prilozi obuhvataju merne instrumente, tabelu primarnih podataka, izvorne tabele po dataka i radne tabele.
a. Merni instrumenti (anketni upitnici, skale, protokoli, testovi znanja, testovi spo
sobnosti) prilau se u izvornom obliku sa naznakom o poreklu u fusnoti.
b. Tabela primarnih podataka je dvodimenzionalna tabela koja je namenjena
za unos primarnih podataka o svim ispitanicima i svim varijablama projektovanog istrai
vanja.
c. Izvorne tabele podataka slue za grupisanje podataka koji se prikazuju u osnov
nim tabelama u tekstu. U zaglavlja i pretkolone tih tabela unose se odgovarajui podaci
dok ostali delovi tabela ostaju nepopunjeni.

d. Tabele kontigencije su dvodimenzionalne tabele koje treba da prikau vezu dva

ili vie atributivnih obeleja. U zaglavlja ovih tabela unosi se funkcionalna podela pojave
koja se istrauje, naziv, dimenzija i kategorija unutar tih dimenzija, a u pretkolonama tabe
la strukturalna podela. Polja tabela ostaju prazna i predviena su za strukturalne kategorije
izraene u frekvencijama i procentima. Procenti se daju po nezavisnim varijablama jer su
u tom sluaju informativniji.

e. Radne tabele su namenjene za izraunavanje statistikih mera.

f. Kodeks ifara za merne instrumente.
25. Obim projekta istraivanja
Obim projekta istraivanja je orijentaciono do jednog tamparaskog tabaka (16 stranica). Veliina slova osnovnog teksta je 12 tamparskih taaka (12 pt), a prored 1 (single).
Na jednoj stranici 38 redova sa oko 70 znakova u redu (oko 2500 karaktera) sa marginama
2,5 cm sa gornje, donje i desne strane i 3 cm sa leve strane. Rad se priprema na raunam
radi lakeg otklanjanja primedbi datih na konsultacijama