You are on page 1of 1123

Međunarodna statistička klasifikacija bolesti i srodnih zdravstvenih problema

Deseta revizija

Knjiga 1 Tabelarna lista

Izdanje 2010

Deseta revizija Knjiga 1 Tabelarna lista Izdanje 2010 Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”

Deseta revizija Knjiga 1 Tabelarna lista Izdanje 2010 Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović

MEĐUNARODNA STATISTIČKA KLASIFIKACIJA BOLESTI I SRODNIH ZDRAVSTVENIH PROBLEMA Deseta revizija, Knjiga 1, Izdanje 2010

Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” Dr Subotića 5, Beograd www.batut.org.rs

Glavni i odgovorni urednik Prim. dr sc. med. Dragan Ilić

Urednik Dr Miljan Ljubičić

Uređivački odbor Dr sc. mеd. Јаsminа Grоzdаnоv Dr sc. med. Milena Vasić Dr sc. med. Vesna Korać Mr sc. med. Vesna Horozović Mr sc. med. Dragana Jovanović Dr Maja Krstić Dr Aleksandar Medarević Dr Snežana Dejanović

© Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, 2013

Objavila Svetska zdravstvena organizacija 2011. godine pod naslovom International statistical classification of diseases and related health problems 10 th revision, edition 2010, Volume 1 (2011)

© Svetska zdravstvena organizacija 2011

Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije je ustupio pravo prevođenja za srpsko izdanje Institutu za javno zdravlje Srbije, koji je isključivo odgovoran za izdanje na srpskom jeziku.

ISBN 978-86-7358-055-5

Saradnici Mr sc. mеd. Bојаnа Grgić Dr Danijela Simić Dr Snežana Živković Perišić Mr sc. mеd. Drаgаn Miljuš Mr sc. med. Nataša Mickovski Dr Ivana Rakočević Dr Jelena Janković Dr Snežana Plavšić Dr Mirjana Tošić Dr Ivana Grubor Mr sc. mеd. Јеlеnа Gudеlj-kMr sc. med. Branka Matić Dr Danijela DukDr Dragana Jović Dr Ivana Kelić Dr Milunka Milinković Dr sc. med. Ljiljana Crnčević Radović Dr Gordana Dragutinović Dr Nataša Ločkić Dr Katarina Boričić

Lektor za latinski jezik prof. Vera Marković

Lektor za srpski jezik:

Mr Tamara Gruden

Sadržaj

Uvod

1

Zahvalnost

3

Ažuriranje

5

Obuka

5

Kolaborativni centri SZO za klasifikaciju bolesti

7

Izveštaj Međunarodne konferencije o Desetoj reviziji Međunarodne klasifikacije bolesti

9

Lista tromesnih kategorija

23

Tabelarna lista uključenih dijagnoza i četvoromesnih podkategorija

95

I Zarazne i parazitarne bolesti

97

II Tumori

169

III Bolesti krvi i bolesti krvotvornih organa i poremećaji imuniteta

239

IV Bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ishrane i metabolizma

261

V Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja

299

VI Bolesti nervnog sistema

359

VII Bolesti oka i pripojaka oka

395

VIII Bolesti uva i mastoidnog nastavka

425

IX Bolesti sistema krvotoka

439

X Bolesti sistema za disanje

481

XI Bolesti sistema za varenje

513

XII Bolesti kože i bolesti potkožnog tkiva

561

XIII Bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

591

XIV Bolesti mokraćno-polnog sistema

643

XV Trudnoća, rađanje i babinje

683

XVI Određena stanja nastala u perinatalnom periodu

723

XVII Urođene malformacije, deformacije i hromozomske nenormalnosti

753

XVIII Simptomi, znaci i patološki klinički i laboratorijski nalazi, neklasifikovani na drugom mestu

809

XIX Povrede, trovanja i ostale posledice spoljašnjih uzroka

843

XX Spoljašnji uzroci obolevanja i umiranja

955

XXI Faktori koji utiču na zdravstveno stanje i kontakt sa zdravstvenom službom

1029

XXII Šifre za posebne namene

1063

Morfologija tumora

1067

Posebne liste za tabeliranje smrtnosti i obolevanja

1087

Definicije

1105

Propisi u vezi sa nomenklaturom

1111

Predgovor prvom srpskom dopunjenom izdanju

Zahvaljujući Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) u čijem je domenu i ustanovljavanje međunarodnih klasifikacija koje se odnose na zdravlje, danas smo svedoci njihove široke primene, kao zajedničkog zdravstveno statističkog jezika, u svim zemljama članicama. Glavna klasifikacija u oblasti zdravlja, Deseta revizija Međunarodne statističke klasifikacije bolesti i srodnih zdravstvenih problema, objavljena je 1992. godine i u upotrebi je do današnjih dana.

Klasifikacija bolesti predstavlja sistem kategorija koje se dodeljuju određenim bolestima po definisanim kriterijumima. Statistička klasifikacija bolesti obuhvata celokupni raspon bolesnih stanja uz broj kategorija koji nikako ne bi trebalo da bude nesavladivo veliki.

Međunarodna klasifikacija bolesti je standardna alatka sredstvo koje se koristi u epidemiologiji, zdravstvenom menad mentu i u kliničke svrhe, odnosno u analizama opšteg zdravstvenog stanja populacionih grupa i ukupnog stanovništva, za praćenje incidencije i prevalencije bolesti i drugih zdravstvenih problema. na se koristi za klasifikaciju bolesti i drugih zdravstvenih problema zabele enih u različitim vrstama medicinske dokumentacije i zdravstvenih dokumenata, kao i matičnih knjiga, uključujući knjige umrlih. MKB omogućava čuvanje i preuzimanje informacija u epidemiološke i kliničke svrhe. Podaci dobijeni na osnovu primene MKB pru aju osnovu za izradu nacionalne statistike mortaliteta i morbiditeta od strane dr ava članica SZ . ni takođe omogućavaju poređenje podataka unutar populacija tokom vremena i između populacija u istom trenutku, kao i obezbeđivanje nacionalno konzistentnih podataka.

Desetu reviziju Međunarodne statističke klasifikacije bolesti i srodnih zdravstvenih problema (MKB- opšteprihvaćena i nepromenjena skraćenica), preveo i publikovao Savezni zavod za unapređenje zdravlja 1996, dok je u upotrebi od 1997. godine.

d momenta usvajanja Desete revizije MKB, organizovano se pristupilo a uriranju klasifikacije zbog pojave novih bolesti i stanja ili drugačijeg klasifikovanja već postojećih bolesti zbog novih saznanja i dijagnostičkih postupaka u vezi sa njima. Tako je Svetska zdravstvena organizacija 2004. godine izdala štampano dopunjeno drugo izdanje Desete revizije MKB, i nastavila rad na daljoj reviziji.

Ovo izdanje Desete revizije MKB na srpskom jeziku, kojim su obuhvaćene zvanične dopune objavljene do 2011. godine predstavlja doprinos lekara i rukovodstva Instituta za javno zdravlje Srbije zdravstvenoj struci.

Iz engleskog originala i srpskih medicinskih naziva uz obavezni prikaz latinskih dijagnoza nastala je knjiga koja je nastojala udovoljiti mnogobrojnim kriterijumima struke. Nadamo se da smo uspeli u pokušaju da MKB priredimo na način koji će biti od najveće koristi stručnoj javnosti u Srbiji, kojoj je ova knjiga pre svega namenjena.

Direktor Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” Prim. dr sc. med. Dragan
Direktor
Instituta za javno zdravlje Srbije
„Dr Milan Jovanović Batut”
Prim. dr sc. med. Dragan Ilić

Uvod

Klasifikacija bolesti može da se definiše kao sistem kategorija koje se dodeljuju određenim bolestima po utvrđenim kriterijumima. Mogući su mnogi načini klasifikacije, ali odabrani zavisi od svrhe za koju će se upotrebiti prikupljeni statistički podaci. Statistička klasifikacija bolesti mora obuhvatiti celokupni raspon bolesnih stanja a da broj kategorija ostane u prihvatljivim granicama.

Deseta revizija Međunarodne klasifikacije bolesti i srodnih zdravstvenih problema, koja je službeni oblik dobila 1893. godine pod naslovom „Bertillonova klasifikacija ili međunarodni popis uzroka smrti”, poslednja je u seriji. Drugi tom sadrži ukupan istorijski prikaz razvoja klasifikacije. Iako je naslov klasifikacije promenjen, da bi se bolje pojasnio njen sadržaj i svrha kao i upozorilo na postupno širenje obuhvata klasifikacije na pojmove izvan bolesti i povreda, zadržana je poznata skraćenica MKB. U ovoj su klasifikaciji bolesti razvrstane na najprikladniji način za opšte epidemiološke potrebe i za procenu zdravstvene zaštite.

Rad na Desetoj reviziji MKB počeo je u septembru 1983. godine, kada je u Ženevi sazvan Pripremni sastanak o MKB-10 reviziji. Program rada na redovnim sastancima usmeravali su rukovodioci kolaborativnih centara SZO za izradu klasifikacija bolesti. Smernice za sprovođenje odgovarajuće politike utvrđivane su na nizu posebnih sastanaka, uključujući i sastanke Komisije stručnjaka za Deseta reviziju Međunarodne klasifikacije bolesti, koji su održani 1984. i 1987. godine.

Uz stručni doprinos mnogih grupa specijalista i pojedinih stručnjaka, na predstavljeni predlog ove revizije, tokom 1984. i 1986. godine pristigao je čitav niz primedaba i predloga od zemalja članica SZO i regionalnih kancelarija SZO. U pristiglim primedbama jasno je iskazano da mnogi korisnici žele da u MKB budu obuhvaćeni i ostali, a ne samo dijagnostički podaci (u najširemu smislu te reči) koje je ona uvek obuhvatala. Radi prilagođavanja potrebama korisnika, stvorena je koncepcija porodice klasifikacija, s osloncem na tradicionalni format i strukturu MKB. MKB bi trebalo da udovolji zahtevima za pružanje dijagnostičkih podataka u opšte svrhe, a istovremeno bi se primjenjivale druge s njom povezane klasifikacije, koje ili istim informacijama pristupaju drugačije, ili pak sadrže drugačije informacije (naročito medicinske i hirurške procedure i onesposobljenost).

Prema sugestijama u vreme izrade Devete revizije klasifikacije, da bi drugačija bazična struktura mogla bolje da zadovolji potrebe brojnih i različitih korisnika, razmatrano je nekoliko mogućih modela. Postalo je, međutim, jasno da je tradicionalni način formiranja klasifikacije po kriterijumu jedne varijable, uz druge aspekte njene strukture s naglaskom na stanja koja su česta, skupa ili zbog drugih razloga važna za javno zdravlje, izdržao izazov vremena, te da mnoge korisnike ne bi zadovoljio ni jedan od ponuđenih modela kao moguća zamena.

Stoga je, kao što će se videti, Deseta revizija zadržala tradicionalnu strukturu MKB, s tom razlikom što

je prethodno numeričko šifriranje zamenjeno alfa-numeričkim. Tako je proširena mogućnost šifriranja i

ostavljen prostor za buduće revizije bez prekidanja brojčanog sistema, što se događalo kod prethodnih revizija.

Da bi se što bolje iskoristio raspoloživi prostor, određeni poremećaji imunološkog sistema ujedinjeni su

s bolestima krvi i krvotvornih organa (III poglavlje). Nastala su nova poglavlja za bolesti oka i očnih adneksa, kao i za bolesti uha i mastoidnog nastavka. Pređašnje dopunske klasifikacije spoljnih uzroka

i faktora koji utiču na stanje zdravlja i kontakt sa zdravstvenom službom sada su deo glavne klasifikacije.

Sistem dvojnog razvrstavanja označavanjem nekih dijagnostičkih navoda krstićem i zvezdicom, uveden u Devetoj reviziji, zadržan je i proširen, pri čemu su zvezdicom označene homogene kategorije na nivou tri šifarska mesta.

Međunarodna klasifikacija bolesti

Sadržaj tri knjige MKB-10

Način prikazivanja klasifikacije je izmijenjen i sada postoje tri knjige.

Knjiga 1, Tabelarna lista: Sadrži izveštaj Međunarodne konferencije o Desetoj reviziji MKB, klasifikaciju po nivoima s tri i četiri šifarska mesta, klasifikaciju morfologije neoplazmi, posebne tabelarne liste za mortalitet i morbiditet, definicije i propise o nomenklaturi.

Knjiga 2, Priručnik za upotrebu: Knjiga objedinjuje napomene o lekarskim izveštajima i pravilima za klasifikaciju, ranije sadržanim u Knjizi 1, sa mnogo novih opštih podataka i uputstava za upotrebu Knjige 1, koji su nedostajali u ranijim revizijama. Takođe sadrži i istoriju klasifikacije, koja je ranije bila sastavni deo uvoda u Knjigu 1.

Knjiga 3, Abecedni indeks: Knjiga sadrži abecedni indeks s uvodom i proširenim uputstvima za upotrebu.

* * *

Klasifikaciju je odobrila Međunarodna konferencija o Desetoj reviziji Međunarodne klasifikacije bolesti 1989. godine, a 43. Skupština Svetske zdravstvene organizacije prihvatila, ovom rezolucijom:

Razmotrivši izveštaj Međunarodne konferencije o Desetoj reviziji Međunarodne klasifikacije bolesti, 43. Skupština Svetske zdravstvene organizacije;

1. USVAJA sledeće preporuke konferencije:

(1)

o detaljnoj listi kategorija s tri šifarska mesta i neobaveznim potkategorijama s četiri šifarska mesta, kao i kratkim tabeliranim listama za mortalitet i morbiditet koje čine Desetu reviziju Međunarodne statističke klasifikacije bolesti i srodnih zdravstvenih problema, koja stupa na snagu 1.1.1993. godine;

(2)

o definicijama, standardima i zahtevima za izveštavanje u vezi s maternalnim, fetalnim, perinatalnim, neonatalnim mortalitetom i mortalitetom odojčadi;

(3)

o pravilima i uputstvima za šifriranje osnovnog uzroka smrti i za šifriranje glavnoga stanja u morbiditetu;

2. TRAŽI od generalnog direktora da objavi „Priručnik za međunarodnu statističku klasifikaciju bolesti i srodnih zdravstvenih problema”;

3. PODRŽAVA preporuke konferencije:

(1)

o konceptu i primeni porodice klasifikacija bolesti i stanja, s Međunarodnom statističkom klasifikacijom bolesti i srodnih zdravstvenih problema kao jezgrom, okruženom nizom srodnih i dopunskih klasifikacija kao i „Međunarodnom nomenklaturom bolesti”;

(2)

o uvođenju postupka ažuriranja u okviru desetogodišnjeg razdoblja.

Zahvalnost

Od objavljivanja Šeste revizije MKB 1948. godine, Svetska zdravstvena organizacija koordinirala je rad na njenoj povremenoj reviziji. Razumljivo je da je širenjem primena klasifikacije rasla i želja korisnika da doprinesu postupku njene revizije. Deseta revizija je rezultat opsežnog međunarodnog rada, saradnje i kompromisa. SZO ovim odaje priznanje mnogim međunarodnim i nacionalnim grupama specijalista i pojedincima iz mnogih zemalja za njihov doprinos.

Ažuriranje

Zvanične izmene i dopune objavljenih tomova MKB-10 su dostupne kao godišnja lista promena na sajtu SZO za klasifikacije:

www.who.int/classifications – Classification of Diseases (ICD-10) – ICD-10 Updates

Ove izmene se godišnje odobravaju na sastanku šefova Kolaborativnih centara SZO za porodicu međunarodnih klasifikacija.

Liste sadrže izvore preporuka i datume implementacije.

Datum odobrenja je dat za svaku od promena, osim korekturnih ispravki.

Obuka

Zvanično samostalno učenje i obuka ICD-10 i online podrška foruma dostupna je na:

Verzija za "offline“ korišcenje je dostupna za preuzimanje, kao i CD-ROM, na zahtev.

Kolaborativni centri SZO za klasifikaciju bolesti

Osnovano je četrnaest kolaborativnih centara SZO za klasifikaciju bolesti, kao pomoć zemljama za probleme razvoja i primene klasifikacija vezanih za zdravstveni sistem, a posebno radi pružanja takve pomoći u vezi s MKB.

Važno je da zemlje članice upozore kolaborativne centre na sve značajne probleme s kojima bi se mogle susretati u primeni MKB, a naročito za učestalu pojavu nove bolesti za koju MKB nije predvidela odgovarajuće mesto. Dosada, u periodima između dve revizije, MKB nije obnavljana, ali je ustanovljen mehanizam da se dodela šifara za nove bolesti, kada je potrebno, ostvari preko tih Centara

Osim službenih kolaborativnih centara SZO postoji i veliki broj nacionalnih referentnih centara i kancelarija s kojima se pojedini korisnici, kada naiđu na poteškoće, prvo moraju da konsultuju.

Najnoviji pregled koji se odnosi na određene centre proveriti na:

Komunikacija se obavlja tako što se saopštenja naslovljavaju na šefa Kolaborativnog centra za klasifikaciju bolesti na jednoj od ovih adresa:

Australian Institute of Health GPO Box 570 Canberra ACT 2601 Australia

National Center for Health Statistics Centers for Disease Control and Prevention 3311 Toledo Road Hyattsville, MD 20782 United States of America

Ostalih 12 centara, od kojih je svaki zadužen za jedan jezik ili za grupu jezika, nalazi se u sledećim institucijama:

Peking Union Medical College Hospital Chinese Academy of Medical Sciences No. 1 Shuaifuyuan, Dongcheng District Beijing 100730 China (za kineski)

INSERM 44 Chemin de Ronde F-78110 Le Vésinet France (za francuski)

Nordic Centre for Classifications in Health Care Norwegian Directorate of Health PO Box 7000, St Olavs pass NO-0130 Oslo Norway (za nordijske zemlje)

Međunarodna klasifikacija bolesti

Faculdade de Saude Publica/Universidade de Sao Paulo Avenida Dr Amaldo 715 0255 Sao Paulo, SP Brazil (za portugalski)

National Research Institute of Public Health 12, Vorontsovo pole 105064 Moscow Russian Federation (za ruski)

Centro Venezolano de Clasificación de Enfermedades (CEVECE) El Silencio Centro Simón Bolívar, Edificio Sir, Piso 3, Oficina 315 Caracas 1010 Venezuela (za španski)

Waisenhausgasse 36-38A

50676 Köln

Germany (za nemački)

Agenzia Regionale della Sanità Via Pozzuolo n. 330

33100 Udine

Italy (za italijanski)

National Institute of Public Health and the Environment (RIVM) PO Box 1 3720 BA Biolthoven The Netherlands (za holandski)

Directorato General de Información en Salud Subsecretaríato de Innovación y Calidad en Salud Secretería de Salud Reforma No. 450 - 11vo. Piso Col. Juárez Mexico DF Mexico

Central Bureau of Health Intelligence (CBHI) Directorate General of Health Services Ministry of Health & Family Welfare New Delhi, India

ICD Office Vital and Health Statistics Division Statistics and Information Department Minister’s Secretariat, Ministry of Health, Labour and Welfare 1-2-2 Kasumigaseki, Chiyodaku, Tokyo, Japan

Izveštaj Međunarodne konferencije o Desetoj reviziji Međunarodne klasifikacije bolesti

Međunarodna konferencija o Desetoj reviziji Međunarodne klasifikacije bolesti, koju je sazvala SZO u sedištu SZO, održana je u Ženevi od 26. septembra do 2. oktobra 1989. godine uz prisustvo delegata iz 43 zemlje članice:

Angola Australija Bahami Belgija Brazil Bugarska Burundi Velika Britanija Venezuela Danska Bivša DDR Indija Indonezija Izrael Japan Kanada Kina Kipar Kuba Kuvajt Luksemburg Madagaskar Mađarska Mali Malta Mozambik Nigerija Portugalija Republika Koreja SAD Senegal Singapur SR Nemačka Bivša SSSR Tajland Uganda Ujedinjeni Arapski Emirati Finska Francuska Holandija Španija Švedska Švajcarska

Međunarodna klasifikacija bolesti

Ujedinjene nacije, Međunarodna organizacija rada i regionalne kancelarije SZO uputili su predstavnike da sudeluju na konferenciji. Pored njih, svoje predstavnike je uputilo Veće za međunarodne organizacije medicinskih nauka i dvanaest drugih nevladinih organizacija koje se bave registracijom raka, gluvoćom, epidemiologijom, porodičnom medicinom, ginekologijom i akušerstvom, hipertenzijom, zdravstvenom dokumentacijom, preventivnom i socijalnom medicinom, neurologijom, psihijatrijom, rehabilitacijom i polno prenosivim bolestima.

Konferenciju je u ime generalnog direktora otvorio njegov pomoćnik Dr J.P. Jardel, koji je govorio o opsežnim konsultacijama i pripremama za izradu predloga revizije, zbog čega je između objavljivanja dve revizije ove klasifikacije nastala pauza duža od uobičajene. Nagovestio je da će Deseta revizija nositi novi naslov: „Međunarodna statistička klasifikacija bolesti i srodnih zdravstvenih problema” kako bi se istakla njena statistička namena kao i ukazalo na to da je došlo do proširenja sadržaja klasifikacije. Zadržana je, međutim, pogodna skraćenica MKB. Dr Jardel je spomenuo i novu shemu alfa-numeričkog šifriranja, koja je omogućila bolju ravnotežu između sadržaja pojedinih poglavlja, a ostavilja prostor i za naknadne izmene i dopune. Takođe je najavio i nameru izrade priručnika za MKB sa kategorijama sa tri šifarska mesta i abecednim indeksom, čija se primena predviđa onde gde složenija i iscrpnija verzija sa četiri šifarska mesta ne bi bila odgovarajuća.

Konferencija je izabrala sledeće rukovodstvo:

Dr R.H.C. Wells (Australija), predsednik Dr H. Bay Nielsen,(Danska), potpredsednik Dr R. Braun, (DDR), potpredsednik Mr R. A. Izrael, (SAD), potpredsednik Dr R. Laurenti, (Brazil), potpredsednik Dr R Maguin, (Francuska), izveštač Ms E. Taylor, (Kanada), izveštač

Sekretarijat je radilo u ovom sastavu:

Dr J.-P. Jardel, pomoćnik generalnog direktora, SZO, Ženeva, Švajcarska Dr H.R. Hapsara, direktor Odeljenja za epidemiološki nadzor, procenu zdravstvenog stanja i trendova, SZO, Ženeva, Švajcarska Dr J.-C. Alary, glavni medicinski referent, Služba za razvoj epidemiologije i zdravstvene statistike, SZO, Ženeva, Švajcarska Dr G.R. Braemer, medicinski referent, Služba za razvoj epidemiologije i zdravstvene statistike, SZO, Ženeva, Švajcarska (sekretar) Mr A.L'Hours, stručni referent, Služba za razvoj epidemiologije i zdravstvene statistike, SZO, Ženeva, Švajcarska Profesor W. Janisch, DDR (povremeni savetnik) Mr T. Kruse, Danska (povremeni savetnik) Dr. K. Kupka, Francuska (povremeni savetnik) Dr. J. Leowski, Poljska (povremeni savetnik) Ms R.M. Loy, Ujedinjeno kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske (povremeni savetnik) Mr R.H. Seeman, SAD (povremeni savetnik)

Sekretarijatu konferencije pomagali su predstavnici ostalih odgovarajućih stručnih jedinica sedišta SZO.

Konferencija je prihvatila dnevni red s predlogom sadržaja poglavlja za Desetu reviziju, materijal koji će biti uvršten u objavljeni priručnik, postupak za njeno uvođenje, kao i porodice klasifikacija i ostala pitanja.

Izveštaj Međunarodne konferencije

1. Istorija i razvoj primene Međunarodne klasifikacije bolesti (MKB)

Na konferenciji je bilo reči o impozantnoj prošlosti statističke klasifikacije koja datira još iz 18. veka. Dok su se prethodne klasifikacije bavile samo uzrocima smrti, Šestom revizijom iz 1948. godine obuvat je proširen i na nesmrtonosne bolesti. Unošenjem pojedinih inovacija radi udovoljavanja statističkim potrebama raznih organizacija, proširivanje se nastavilo u svim klasifikacijama, uključujući i Devetu reviziju. Dalje, Međunarodna konferencija za Devetu reviziju, održana u Ženevi 1975. godine (1), preporučila je i odobrila probno objavljivanje dopunske klasifikacije medicinskih procedura, kao i klasifikacije oštećenja, onesposobljenosti i hendikepa.

2. Pregled pripreme predloga za Desetu reviziju MKB

Predlozi o kojima je konferencija raspravljala proizašli su iz opsežnih aktivnosti u sedištu SZO i širom sveta. Program rada usmeravan je na redovnim sastancima šefova kolaborativnih centara SZO za klasifikaciju bolesti. Političke smernice utvrdila je na nizu sastanaka Komisija stručnjaka za Desetu reviziju Međunarodne klasifikacije bolesti koja se sastala 1984. (2) i 1987. godine (3) radi donošenja odluka o smernicama za dalji rad i formiranja konačnog predloga.

Opsežne pripreme su bile neophodne kako bi se udovoljilo zahtevima za radikalnu pomenu strukture MKB, neophodnu da statistička klasifikacija bolesti i ostalih zdravstvenih problema odgovori raznovrsnim potrebama za podacima o mortalitetu i zdravstvenoj zaštiti. Ispitani su načini na koje se sistem šifriranja može ustaliti, kako bi se skratio vremenski jaz u primeni koja nastaje posle uvođenja nove revizije, kao i mogućnost uravnoteživanja sadržaja različitih poglavlja MKB.

Jasno je bilo da čak i s novom strukturom, jedna klasifikacija ne može da premosti ekstremno različite zahteve. Stoga je razvijen koncept porodice klasifikacija, sa glavnom MKB kao jezgrom koje zadovoljava osnovne potrebe tradicionalne statistike mortaliteta i morbiditeta, dok ostali članovi porodice zadovoljavaju potrebe za više ili manje detaljnim ili raznovrsnim klasifikacijama i srodnim pitanjima.

Kolaborativni centri su ispitali različite moguće modele organizacije MKB, ali je utvrđeno da svaki ima nedostatke, a ni jedan dovoljno prednosti koje bi bile opravdane kako bi se mogla zameniti postojeća struktura. Na posebnim sastancima gde se procenjivala Deveta revizija, potvrđeno je da, iako su neki mogući korisnici smatrali da je sadašnja stuktura MKB neprikladna, većina zadovoljnih korisnika su smatrali da ona, uprkos jasnim nedostacima, ima mnogo dobrih strana, pa su izrazili želju da zadrži postojeći oblik.

Ispitani su razliliti načini alfa-numeričkog obeležavanja, kako bi se pronašao šifarski okvir kojim bi se uspostavila čvršća ravnoteža među poglavljima, a ostavilo dovoljno prostora budućim izmenama bez narušavanja šifri.

Odluke o ovim pitanjima omogućile su izradu više nacrta predloga poglavlja Desete revizije. Nacrti predloga su dva puta slati svim zemljama članicama na mišljenje i razmatrani od strane drugih zaintersovanih tela na sastancima glavnog Centra i Komisije stučnjaka. Brojna međunarodna specijalistička stručna društva, pojedini specijalisti i stručnjaci, ostale službe sedišta SZO i njene regionalne kancelarije su pružile savete i smernice jedinici SZO nadležnoj za izradu MKB i kolaborativnim centrima u pripremi predloga i odgovarajućih materijala iznetih na Konferenciji. SZO je izrazila punu zahvalnost na pomoći.

3. Opšte karakteristike i sadržaj predložene Desete revizije MKB

Glavna novina u predlozima za Desetu reviziju je upotreba alfa-numeričkog sistema šifriranja, koji se sastoji od četiri mesta - jednog slova i tri brojke. Posledica je bila da se u odnosu na Devetu reviziju mogućnost šifriranja više nego udvostručila i omogućila da se većini poglavlja pripiše jedno slovo ili

Međunarodna klasifikacija bolesti

skup slova, a svakom poglavlju se može pridodati 100 tromesnih kategorija. Od raspoživih 26 slova upotrebljeno je 25. Slovo U ostavljeno je neiskorišćeno za potrebe budućih izmena i dopuna, kao i mogućih privremenih klasifikacija, a radi rešavanja poteškoća koje se između dve revizije mogu pojaviti na nacionalnom i međunarodnom nivou.

Odlučeno je da pojedine tromesne kategorije ostanu neiskorišćene za buduća proširenja i revizije. Njihov se broj razlikovao između kategorija. Kategorije zasnovane na anatomskoj podeli imaju manje neiskorišćenih kategorija jer se smatralo da će njihove buduće izmene biti manje opsežne.

Deveta revizija je sadržala 17 poglavlja i dve dodatne klasifikacije: Dodatna klasifikacija spoljnih uzroka, povreda i trovanja (šifra E) i Dodatna klasifikacija faktora koji utiču na stanje zdravlja i kontakata sa zdravstvenom službom (šifra V). Prema preporuci Pripremnog sastanka za Desetu reviziju (Ženeva, 1983.) (4), koja je inače podržana na kasnijim sastancima, ta dva poglavlja više nisu dopunska, već su uvrštena u glavnu klasifikaciju.

Redosled poglavlja u početku je bio isti kao i u Devetoj reviziji. Radi boljeg korišćenja raspoloživog prostora poremećaji imunog sistema priključeni su bolestima krvi i krvotvornih organa, dok su u Devetoj reviziji bili priključeni endokrinim bolestima, bolestima ishrane i metabolizma. Novo poglavlje „Bolesti krvi i krvotvornih organa i određeni poremećaji imunog sistema’’ sada je iza poglavlja „Neoplazme” sa kojim deli slovo D.

Tokom razmatranja prethodnih nacrta poglavlja „Bolesti nervnog sistema i čula’’ postalo je jasno da

nije moguće sve zahtevane detalje podvesti u šifru sa jednim slovom i 100 tromesnih kategorija. Zato

je odlučeno da treba napraviti tri odvojena poglavlja, pa je poglavlju „Bolesti nervnog sistema’’ dodeljeno slovo G, a poglavlja „Bolesti oka i adneksa oka’’ i „Bolesti uha i mastoidnog nastavka’’ dele slovo H.

Poglavlja „Bolesti genitourinarnog sistema”, „Trudnoća, porođaj i puerperijum”, „Određena stanja nastala u perinatalnom periodu” i „Kongenitalne malformacije, deformiteti i hromozomske abnormalnosti” grupisana su u susedna poglavlja od XIV do XVII.

Uključivanjem dva prethodna dodatka klasifikaciji u osnovnu klasifikaciju, broj poglavlja u Desetoj reviziji se povećao na 21. Naslovi nekih poglavlja su ispravljeni, tako da jasnije upućuju na sadržaj.

Tamo gde su bile predložene značajne izmene MKB, sprovedena je odgovarajuća provera na terenu. To se odnosilo na sledelja poglavlja:

V Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja

XIX Povrde, trovanja i posledice delovanja spoljašnjih faktora

XX Spoljašnji uzroci morbiditeta i mortaliteta

Izmene u poglavlju II „Neoplazme”, iako manjeg obima, takođe su prošle određene terenske provere.

Predlozi za Desetu reviziju obuhvatali su i sledeće izmene:

• Na početku svakog poglavlja su napomene o kategorijama koje se isključuju, proširene pojašnjenjima o relativnoj hijerarhijskoj važnosti poglavlja, kao i pojašnjenjem da veću prednost pri označavanju imaju poglavlja „specijalnih grupa’’ nego poglavlja o organima i sistemima organa. Među poglavljima specijalnih grupa prioritet imaju poglavlja „Trudnoća, porođaj i puerperijum’’ i „Određena stanja nastala u perinatalnom periodu’’.

• Sva poglavlja počinju pregledom skupa kategorija sa tri šifarska mesta, a tamo gde je važno, i pregledom kategorija označenih zvezdicom, radi pojašnjenja organizacije poglavlja i jednostavnije primene kategorija sa zvezdicom.

• Napomene se u tabelarnom popisu odnose na sve primene klasifikacije. Ako se napomena odnosi samo na morbiditet ili samo na mortalitet, uključena je u posebne napomene uz pravila za šifriranje morbiditeta ili mortaliteta.

Izveštaj Međunarodne konferencije

• U Devetoj reviziji posebno je označen određen broj stanja uzrokovanih lekovima. Taj je pristup zadržan i u izradi predloga Desete revizije, pa su mnoga takva stanja posebno označena.

Kao važna novina uvedene su na kraju nekih poglavlja kategorije za označavanje poremećaja posle medicinske procedure. One označavaju važna stanja koja su i sama po sebi problem u zbrinjavanju; primeri su endokrine bolesti i bolesti metabolizma nakon odstranjivanja organa, kao i druga specifična stanja kao sto su "dumping’’ – sindrom nakon gastrektomije. Stanja posle medicinskih zahvata koja nisu specifična za određeni sistem organa, uključujući i komplikacije neposredno nakon zahvata, npr. vazdušna embolija i postoperativni šok, i dalje su razvrstana u poglavlju „Povrede, trovanja i posledice delovanja spoljašnjih faktora’’.

U Devetoj reviziji naslovi sa četiri šifarska mesta često su se morali povezivati s tromesnim naslovima da bi se proverili pravo značenje i svrha potkategorije. Značajna promena u nacrtu predstavljenom na konferenciji je bila u tome što su skoro svi naslovi bili potpuni i mogli biti samostalni.

Dvostruke klasifikacije prema etiologiji i prema manifestacijama, poznate kao sistem krstića i zvezdica, koji je uveden u Devetu reviziju, naišao je na određene kritike. Većina zamerki se odnosila na to da je klasifikacija na nivou trećeg i četvrtog šifarskog mesta često sadržala informacije o manifestacijama bolesti pomešane sa ostalim informacijama, pri čemu su se iste dijagnostičke oznake često javljale prema oba kriterijuma. Takođe, mnogi su smatrali da sistem nije dovoljno sveobuhvatan. Radi prevladavanja tih problema, u nacrtu Desete revizije informacije sa zvezdicom razvrstane su u 82 istorodne, homogene, tromesne kategorije za koje primena nije bila obavezna. Takav pristup dopušta označavanje dvema šiframa dijagnoza koje sadrže informacije i o osnovnoj bolesti i manifestacijama ili komplikacijama na određenom organu ili mestu, što omogućava pronalaženje ili tabelarno prikazivanje po jednom i drugom kriterijumu.

Konferencija je prihvatila takve karakteristike Desete revizije.

Na konferenciji su predstavljena sva poglavlja sa prikazima promena uvedenih posle Devete revizije, kao i šire informacije o određenim novinama. Nakon rasprave o nekim pitanjima u vezi sa strukturnim i sadržajnim promenama poglavlja, dogovoreno je da sekretarijat preuzme praćenje i izmene klasifikacije.

Međunarodna klasifikacija bolesti

4. Standardi i definicije u vezi sa zdravljem majke i deteta

Konferencija je sa interesovanjem razmotrila predložene definicije, standarde i pravila izveštavanja u vezi sa materalnim i fetalnim mortalitetom, kao i perinatalnim, neonatalnim mortalitetom i mortalitetom odojčadi u Desetoj reviziji. Te su preporuke rezultat niza posebnih sastanaka i dogovora usmerenih ka poboljšanju usporedivosti podataka.

Na konferenciji je dogovoreno da je poželjno zadržati definicije živorođenih i smrti fetusa iz Devete revizije.

Posle rasprave, Konferencija je osnovala radnu grupu za definisanje pojma materalnog mortaliteta i na osnovu njenih preporuka prihvatila da treba zadržati i definiciju smrti majke iz Devete revizije.

Radi unapređenja kvaliteta podataka o maternalnom mortalitetu i prikupljanja dodatnih podataka o umiranju tokom trudnoće ili u vezi s njom, kao i potsticanja registrovanja umrlih od uzroka u vezi s porodiljstvom, a nakon 42 i više dana od završetka trudnoće, radna grupa je formulisala dve dodatne definicije: jednu za „smrt u vezi sa trudnoćom’’, a drugu za „kasnu smrt majke’’. [Obe su uvršćene u poglavlje Definicije]

Konferencija je:

PREPORUČILA zemljama članicama da razmotre mogućnost uključivanja u potvrdu o smrti pitanje o sadašnjoj trudnoći, kao i o trudnoći u razdoblju od godine dana pre smrti.

Dogovoreno je da u količniku koji prikazuje maternalni mortalitet [kako je sadržano u Knjizi 2] kao imenilac treba uzeti broj živorođenih, jer se u svetu lakše dolazi do tog pokazatelja nego do ukupnog broja rođenih (broj živorođene dece plus broj mrtvorođenih).

Konferencija je preporučila da se objavljene stope perinatalnog, neonatalnog mortaliteta i mortaliteta odojčadi, zasnovane na kohortama rođenih, identifikuju i razlikuju na isti način.

Konferencija je podržala način označavanja dobi u jedinicima proteklog vremena i odredila da prvi dan života treba označiti kao nulti dan.

Konferencija je:

PREPORUČILA da se u priručnik za upotrebu Desete revizije MKB unesu definicije, standardi i uslovi izveštavanja u vezi s maternalnim i fetalnim mortalitetom, kao i perinatalnim, neonatalnim mortalitetom i mortalitetom odojčadi.

5. Pravila za šifriranje i selekciju i tabelarne liste

5.1. Pravila za šifriranje i selekciju mortaliteta

Konferencija je obaveštena o postupku preispitivanja pravila za selekciju i promenu osnovnog uzroka smrti i pripadajućih napomena objavljenih u Devetoj reviziji, što je rezultiralo preporukama za izmene u pravilima, kao i opsežnim promenama u napomenama.

Konferencija je:

PREPORUČILA da pravila za selekciju uzroka smrti za primarno tabeliranje mortaliteta, koja su postojala u Devetoj reviziji budu zamenjena onima iz Desete revizije [kako je sadržano u Knjizi 2].

PREPORUČILA da pravila za selekciju uzroka smrti za primarno tabeliranje mortaliteta, koja su postojala u Devetoj reviziji budu zamenjena onima iz Desete revizije [kako je sadržano u Knjizi 2].

Konferencija je obaveštena da su urađene i revidirane dodatne napomene za šifriranje osnovnog uzroka smrti i tumačenja dodatnih napomena o uzrocima smrti. Budući da im je svrha obezbeđivanje

Izveštaj Međunarodne konferencije

doslednosti šifriranja, konferencija je prihvatila da one budu uvršćene u Desetu reviziju.

Na konferenciji je primećeno da se u vezi sa uzrocima smrti i dalje stalno šifrira i analizira više stanja. Iako je takav postupak podržan, nije preporučeno da Deseta revizija sadrži bilo kakva posebna pravila ili analitičke metode koje treba slediti.

Razmatrajući međunarodni obrazac potvrde o smrti i uzroku smrti, Komisija stručnjaka je uvidela da je u starijoj populaciji sa sve većim učešćem umrlih prisutno sve više bolesnih stanja, kao i da efekti udruženih odgovarajućih terapijskih intervencija imaju tendenciju umnožavanja mogućih iskazi koji se odnose na osnovni i neposredni uzrok smrti. To znači da se na potvrde o smrti u mnogim zemljama upisuje sve više bolesti i stanja, pa je Komitet preporučio da se dodatni red (d) uvrsti u I deo potvrde.

Konferencija je zato

PREPORUČILA da države, ako su utvrdile potrebu, razmotre mogućnost umetanja dodatnog reda (d) u Prvi deo lekarske potvrde o uzroku smrti.

5.2. Pravila za šifriranje i selekciju morbiditeta

Po prvi put, smernice za registrovanje i šifriranje morbiditeta su uključene u Devetu reviziju kako bi omogućile izbor jednog stanja za prikaz u morbiditetnoj statistici. Iskustvo stečeno prilikom upotrebe definicija i pravila Devete revizije bilo je veoma korisno i podstaklo je zahteve lekara za dopunskim pojašnjenjima i uputstvima o registrovanju dijagnostičkih informacija, kao i smernicama za rešavanje pojedinih problematičnih situacija.

Konferencija je podržala preporuke konferencije o reviziji iz 1975. godine o stanju koje treba da se odabere kod analize bolesti u vreme pružanja zdravstvene zaštite i svoje gledište da rutinsku statistiku, kada je to moguće, treba dopuniti šifriranjem i analizom više stanja. Istaknuto je da u Desetoj reviziji treba razjasniti da je većina smernica primenjiva tada kada je potrebno dati tabelarni prikaz „vodećega stanja’’ za neku epizodu bolesti i kada je pojam epizode sam po sebi važan za način prikupljanja podataka.

Konferencija je prema tome,

PREPORUČILA da Deseta revizija obuhvati i dodatne smernice za obeležavanje i šifriranje morbiditeta i uključi definicije „vodećeg ili glavnog main condition stanja’’ i „ostalih stanja’’, sa izmenjenim pravilima za postupak u slučaju očigledno pogrešno prijavljenog „vodećeg stanja’’. (Preporuke su u Knjizi 2.)

Konferencija je takođe

PREPORUČILA, da, ako je „vodeće stanje’’ razvrstano prema dvostrukim kriterijumima koji postoje u MKB, treba zabeležiti i šifre s krstićem i zvezdicom radi omogućavanja tabelarnog prikazivanja na oba načina.

Konferencija se složila sa potrebom dalje pomoći uključivanjem opširnih napomena i primera.

5.3. Tabelarni popisi za mortalitet i morbiditet

Konferencija je upoznata s teškoćama nastalim u primeni Osnovne tabelarne liste zasnovane na Devetoj reviziji i sa preduzetim aktivnostima, naročito onima od strane SZO, na utvrđivanju novih tabelarnih listi za objavljivanje podataka o mortalitetu. Uvidelo se da je u mnogim zemaljama mortalitet dece uzrasta do pet godina pouzdaniji pokazatelj od mortaliteta odojčadi, kao i da bi umesto liste mortaliteta odojčadi bilo bolje imati listu koja bi obuhvatala mortalitet odojčadi i dece do pet godina.

Dve verzije opšteg popisa mortaliteta i popisa mortaliteta odojčadi i dece su pripremljene za razmatranje Konferenciji, pri čemu je druga verzija obuhvatila naslove poglavlja i preostale pojedinosti koje prema potrebi treba uključiti u poglavlja.

Zbog određenih nejasnoća u vezi sa izloženim popisima mortaliteta sazvana je radna grupa da razmotri mogućnost uključenja nekih dodatnih pojedinosti. Izveštaj radne gupe je prihvaćen na Konferenciji i on se odrazio na popis mortaliteta (videti Posebne tabelarne liste).

Međunarodna klasifikacija bolesti

Konferencija je razmotrila i liste za tabelarni prikaz morbiditeta, i to predloženi tabelarni spisak i model liste za objavljivanje zasnovan na naslovima poglavlja, gde su ispod svakog naslova kao primeri uključene izabrane pojedinosti. Izražena je sumnja o primenjivosti takvih lista na sav morbiditet u najširem smislu. Postignuta je opšta saglasnost da su predložene liste verovatno prikladnije za bolnički morbiditet, a da dalje treba raditi na razvoju lista za ostale primene morbiditeta, i da u Desetoj reviziji tabelarne liste za morbiditet i mortalitet moraju pratiti tabelarne liste s odgovarajućim objašnjenjima i uputstvima za korišćenje.

U svetlu odluka radne grupe, Konferencija je prihvatila da tabelarne liste treba objaviti u Desetoj reviziji kao i da je potrebno učiniti dodatni napor da bi naslovi u listama bili jasniji i razumljiviji. Radi lakše izrade alternativnih kriterijuma tabelarnog prikazivanja sa zvezdicom, prihvaćena je izrada druge verzije tabelarnih lista za morbiditet, koja bi uključivala i kategorije obeležene zvezdicom.

6. Porodica klasifikacije

6.1.

Koncept porodice klasifikacija

Još je pri izradi Devete revizije bilo jasno da MKB ne može obuhvatiti sve potrebne informacije, već da bi samo porodica klasifikacija bolesti i ostalih stanja mogla zadovoljiti raznovrsne zahteve javnoga zdravlja. Od kasnih 70-ih razmatraju se razna moguća rešenja, od kojih su izabrana ona zasnovana na klasifikacijama (MKB) sa serijama modula, pri čemu su neke povezane hijerarhijski, a druge se međusobno dopunjuju.

Nakon studija obavljenih sa raznim kolaborativnim centrima i obavljene rasprave, usavršena je koncepcija porodice klasifikacija koju je 1987. revidirala Komisija stručnjaka i predložila priloženu shemu.

Izveštaj Međunarodne konferencije

Izveštaj Međunarodne konferencije Konferencija je, PREPORUČILA da SZO prati koncept porodice klasifikacija bolesti i

Konferencija je,

PREPORUČILA da SZO prati koncept porodice klasifikacija bolesti i stanja.

Radi očuvanja celovitosti MKB i ove koncepcije porodice klasifikacija Konferencija je,

PREPORUČILA da, u interesu međunarodne uporedivnosti, bez odobrenja SZO, pri izradi prevoda ili prilagođavanja MKB ne treba menjati sadržaj tromesnih i četveromesnih potkategorija Desete revizije, naznačen u naslovima. Sekretarijat SZO je nadležan za MKB i radi kao nadležno telo za odobravanje svih publikacija i prevoda (izuzev nacionalnih statističkih publikacija). O nameri prevođenja i adaptacije ove ili drugih klasifikacija vezanih za MKB, treba odmah obavestiti SZO.

Međunarodna klasifikacija bolesti

Na konferenciji je sa interesovanjem ispraćeno predstavljanje primene i povezivanja raznih članova porodice MKB pri medicinsko-socijalnom i multidimenzionalnom ocenjivanju stanja starijih osoba ne samo u odnosu na zdravlje već i dnevne životne aktivnosti, kao i društvene i materijalne okolnosti. Jasno je pokazano da se upotrebom MKB i Međunarodne klasifikacije oštećenja, onesposobljenosti i hendikepa (ICIDH), a posebno šifara iz 21. poglavlja Desete revizije, mogu dobiti uporedivi podaci.

6.2. Adaptacija zasnovana na specijalnostima

Konferencija je obaveštena o planovima za razvoj i adaptaciju Desete revizije u oblasti duševnog zdravlja. Kliničarima iz područja psihijatrije potrebno je, uz njima namenjenu verziju, dati i kliničke smernice; treba predložiti naučnoistraživačke kriterijume koji bi se koristili u istraživanjima vezanim za probleme duševnoga zdravlja; predlog za višekriterijumsko označavanje poremećaja u detinjstvu i klasifikaciju problema odraslih biće pripremljen, kao i verzija za upotrebu u opštoj medicini. Po uzoru na prethodne publikacije, biće izrađena skraćena verzija MKB sa šiframa koje se odnose na područja psihijatrije i neurologije.

Konferencija je upoznata sa metodama primenjenim u početku razvoja nacrta namenjenim specijalistima stomatologije i zubarima (ICD-DA), a radi očuvanja osnovne strukture i funkcije MKB, kao i sa činjenicom da se pripreme za novu reviziju ICD-DA, koja će biti deo Desete revizije MKB, privode kraju.

Predstavljeno je drugo izdanje Međunarodne klasifikacije onkoloških bolesti (ICD-O), klasifikacijom prema više kriterijuma koja uključuje i topografiju i morfologiju neoplazmi. Nakon dugotrajne izrade morfoloških šifri ICD-O, učinjene su određene izmene, kao što je sprovedena i temeljna provera na terenu. U Desetoj reviziji topografske šifre drugog izdanja zasnivaju se na kategorijama C00-C80, a njihovo objavljivanje će da usledi posle odobrenja Desete revizije od strane skupštine Svetske zdravstvene organizacije.

Dogovoreno je da za oblast opšte medicine treba da se urade adaptacije, a konferencija je obaveštena da su grupe koje rade na tome spremne da sarađuju sa SZO. Uzumajući u obzir adaptacije zasnovane na specijalnostima, koje će verovatno biti sve brojnije, preporučeno je da SZO bude nadležno mesto za rešavanje nejasnoća, što ima veliki značaj.

6.3. Informaciona podrška na nivou primarne zdravstvene zaštite

U skladu sa preporukama konferencije za reviziju MKB 1975. godine, Regionalna kancelarija za Jugoistočnu Aziju SZO je 1976. u Delhiju sazvala radnu grupu koja je sastavila detaljan spisak pridruženih simptoma, iz kojeg su proizašla dva kratka popisa: jedan za uzroke smrti, a drugi za razloge kontakta sa zdravstvenom službom. Taj je sistem proveren na terenu u zemljama regiona, a rezultati su poslužili za reviziju spiska pridruženih simptoma i obrazaca za izveštavanje. Preuređenu verziju objavila je SZO 1978. u brošuri „Laičko izveštavanje o zdravstvenim informacijama’’ (Lay reporting of health information) (5).

Svetska strategija programa „Zdravlje za sve do 2000. godine’’, pokrenuta 1978., postavila je niz izazova razvoju informacionih sistema zemalja članica. Na Međunarodnoj konferenciji o zdravstvenoj statistici za 2000. godinu (Belađio, Italija, 1982.) (6) utvrđeno je da je integracija informacija iz „Laičkih izveštaja” sa zdravstvenim informacijama i sa drugim informacijama koje se formiraju i koriste u upravljanju u zdravstvenom sistemu, važan problem koji usporava širu primenu sistema laičkog izveštavanja. Na Konsultativnom sastanku o klasifikacijama u primarnoj zaštiti (Ženeva, 1985.) (7) naglašena je potreba za pristupom koji bi izjednačio informatičku podršku službi zdravstvenog menadžmenta i upravljanja u zajednici preko informacija koje su zasnovane na laičkim izveštajima, kao i informacijama o zajednici u širem smislu.

Konferencija je bila obaveštena o iskustvima zemalja na razvijanju i primeni zdravstvenih informacija zasnovanih na zajednici koje obuhvataju zdravstvene probleme, potrebe, odgovarajuće faktore rizika i resurse. Podržan je koncept razvoja nekonvencionalnih metoda na nivou zajednice kao načina za prevazilaženje informatičkih nedostataka u pojedinim zemljama kao i za jačanje njihovih informacionih sistema. Istaknuto je da, i za razvijene zemlje i za zemlje u razvoju, takve metode ili sisteme treba razvijati na lokalnom nivou i da ih zbog faktora kao što su specifičnosti morbiditeta i razlike u jeziku i

Izveštaj Međunarodne konferencije

kulturi, ne treba pokušavati preneti druga područja ili u druge zemlje.

6.4. Oštećenja, onesposobljenost i hendikep

SZO je 1980. godine na engleskom jeziku objavila nacrt Međunarodne klasifikacije oštećenja, onesposobljenosti i hendikepa (ICIDH) (8), u skladu s preporukama konferencije o reviziji iz 1975. godine i rezolucije WHA29.35 (9) Skupštine Svetske zdravstvene organizacije iz 1976. godine. Od tada su se istraživanja i razvoj klasifikacije odvijali u nekoliko smerova.

Glavne definicije tri elemenata: oštećenja, onesposobljenosti i hendikepa bitno su doprinele promeni stavova prema invalidnosti/onesposobljenosti. Definicija oštećenja, na području gde je bilo puno preklapanja s nazivima u MKB, široko je prihvaćena. Definicija invalidnosti uglavnom je istovetna sa definicijom stručnjaka i stručnih grupa za rehabilitaciju, iako se smatralo da bi u samoj šifri veću pažnju trebalo posvetiti stepenovanju težine invalidnosti, koja često prethodi hendikepu. Sve je više zahteva za izmenom definicije hendikepa radi jasnijeg isticanja efekta interakcije sa okolinom.

Zbog brzog razvoja ideja i prakse na području invalidnosti nije bilo moguće na vreme izraditi reviziju klasifikacije ICIDH za podnošenje konferenciji. Utvrđeno je da se objavljivanje nove verzije ne može očekivati pre početka primene Desete revizije MKB.

6.5. Medicinske procedure

SZO je 1978. godine u skladu s preporukama konferencije o reviziji iz 1975. i rezolucije Skupštine Svetske zdravstvene organizacije VVHA29.35 (9) iz 1976. eksperimentalno objavila Međunarodnu klasifikaciju medicinskih procedura (ICPM) (10). Klasifikaciju je prihvatilo nekoliko zemalja, a mnoge druge prihvatile su je kao osnovu za klasifikaciju hirurških procedura.

Rukovodioci Kolaborativnog centra SZO za klasifikaciju bolesti priznali su da postupak izrade nacrta, prikupljanja primedbi, ponovnog pisanja i traženja novih komentara, kroz koji SZO mora proći pre konačnog formulisanja i objavljivanja klasifikacije, nije pogodan za područja koja se brzo razvijaju kao što je područje medicinskih procedura. Rukovodioci Centra su zato preporučili da ICPM nije potrebno revidirati istovremeno sa Destom revizijom MKB.

Stručni komitet je 1987. godine postaviio zahtev SZO da za Desetu reviziju MKB razmotri ažuriranje nacrta 5. poglavlja, „Hirurške procedure’’, probnog ICPM. Sekretarijat je kao odgovor na tu molbu i potrebu mnogih zemalja, pokušao da pripremi tabeliranu listu procedura.

Ta lista je predstavljena rukovodiocima Centra na sastanku 1989. godine i tom prilikom je prihvaćeno da može da posluži kao vodič nacionalnim publikacijama ili objavljivanju statističkih podataka o izvršenim hirurškim procedurama, kao i da bi se olakšalo poređenje među državama. Namena liste je da se identifikuju procedure i grupe procedura, i da ta lista posluži za razvoj domaćih klasifikacija, njihovo poboljšanje i međunarodno poređenje.

Konferencija se složila da je lista kvalitetna, uz napomenu da je treba razvijati, bez obzira na činjenicu da bi mogla da bude objavljena tek nakon početka primene Desete revizije MKB.

6.6. Međunarodna nomenklatura bolesti

Od 1970. godine Savet za međunarodnu organizaciju medicinskih nauka (CIOMS) bavi se izradom Međunarodne nomenklature bolesti (IND) koja može da posluži kao dodatak MKB.

Osnovna namena IND je da svakoj bolesti dodeli samo jedan određeni naziv. Glavni kriterijum izbora naziva je da bude specifičan, nedvosmislen, što je moguće više samoopisan i jednostavan, kao i da se, gde je moguće, zasniva na uzroku. Svaka bolest ili sindrom za koju je određen naziv, definisani su nedvosmisleno i što je moguće kraće. Uz svaku definiciju pridodat je spisak sinonima.

Tokom Konferencije objavljene su knjige o bolestima donjih disajnih puteva, infektivnim bolestima (virusnim, bakterijskim, parazitarnim i gljivičnim bolestima), bolestima sistema srca i krvotoka. U izradi

Međunarodna klasifikacija bolesti

su knjige o bolestima sistema za varenje, ženskog genitalnog sistema, mokraćnog sistema i muškog genitalnog sistema, bolestima metabolizma i endokrinim bolestima, bolestima krvi i krvotvornih organa, imunološkog sistema, mišićno-koštanog i nervnog sistema. Za sledeća izdanja predložene su knjige koje obrađuju psihijatrijske bolesti, bolesti kože, uha, nosa i grla, kao i oka i očnih adneksa.

Konferencija je uvidela da je za razvoj MKB i postizanje uporedivosti zdravstvenih informacija važno imati autoritativne, ažurne i međunarodne nazive bolesti. Konferencija je stoga

PREPORUČILA da treba podstaći SZO i CIOMS da pronađu najefikasniji način da spisak naziva završe na vreme i da ga održavaju.

7. Primena Desete revizije MKB

Konferencija je obaveštena o nameri SZO da objavi detaljnu četveromesnu verziju Desete revizije u tri knjige. Prva će sadržati tabelarnu listu, druga sve pripadajuće definicije, standarde, pravila i uputstva, a treća Abecedni indeks.

Konferencija je zatim obaveštena da će tromesna verzija Desete revizije biti objavljena u jednojj knjizi koja će u Tabelarnoj listi sadržati sve napomene o uključenim i isključenim kategorijama. Lista će takođe sadržati i sve srodne definicije, standarde, pravila i uputstva, kao i skraćen Abecedni indeks.

Zemlje članice koje žele da objave Desetu reviziju na sopstvenom jeziku moraju o toj nameri obavestiti SZO. SZO će staviti na raspolaganje primerke nacrta MKB na nivou sa tri i sa četiri mesta i u štampanom obliku i na elektronskom medijumu.

Što se tiče izgleda stranica i vrste formata, kako za Tabelarne liste, tako i za Abecedni indeks, Konferencija je uverena da će se uzeti u obzir preporuke rukovodioca Centra i primedbe šifranata i da će se svakako nastojati da se pronađu poboljšanja u odnosu na Devetu reviziju.

Kao i kod Devete revizije, uz pomoć kolaborativnih centara namera je da se razviju materijali za preorijentaciju obučenih šifranata. Regionalne kancelarije SZO i pojedine zemlje su ovlašćene za sadašnje kurseve obuke. Oni će se održavati od kraja 1991. do kraja 1992. godine, a moraju se završiti pre početka primene Desete revizije.

SZO će izraditi i materijale za osnovnu obuku novih korisnika MKB, ali se ne planira da ti kursevi počnu pre 1993. godine.

Kao što je napomenuto, SZO će biti spremna da obezbedi Desetu reviziju (i Tabelarnu listu i Abecedni indeks) na elektronskom medijumu. Ubuduće će se, uz pomoć kolaborativnih centara, obezbediti i ostala programska podrška. Ključ za prevođenje Devete revizije u Desetu i obratno morao bi biti na raspolaganju pre početka upotrebe Desete revizije.

Budući

Konferencija je,

je podržao Komitet stručnjaka, pravovremeno obavljeni,

da su poslovi pripreme, koje

PREPORUČILA da Deseta revizija Međunarodne klasifikacije bolesti stupi na snagu od 1. januara 1993. godine.

8. Buduća revizija MKB

Na konferenciji se raspravljalo o problemima tokom produženog perioda primene Devete revizije, a u vezi sa pojavom novih bolesti i nepostojanjem mehanizama ažuriranja koji bi omogućio njihovo uvrštavanje u klasifikaciju.

Razmotreni su različiti predlozi za prevladavanje tih teškoća i izbegavanje sličnih problema u Desetoj reviziji. Jasno se oseća potreba za razmenom tekućih informacija radi međunarodne standardizacije Desete revizije, ali i da se efekat svake promene uvedene tokom njenog „životnog veka’’ na analize i trendove mora vrlo pažljivo da razmotri. Raspravljano je i o vrsti stručnog tela koje bi raspravljalo o

Izveštaj Međunarodne konferencije

promenama i mogućnostima za primenu neiskorišćenog slova „U’’ u novim ili privremeno dodeljenim šiframa. Dogovoreno je da je konferencije o revizijama neizvodljivo održavati češće od jednom u svakih deset godina.

Na osnovu iznetih potreba i činjenice da ne bi bilo uputno pokušati da se tačno odredi i definiše postupak koji bi bilo potrebno primeniti, Konferencija je

PREPORUČILA da sledeću Međunarodnu konferenciju o reviziji treba održati za deset godina, a da SZO mora podržati koncept procesa za ažuriranje u razdoblju između revizija i razmotriti način za uspostavljanje uspešnog sistema ažuriranja.

Međunarodna klasifikacija bolesti

9. Usvajanje Desete revizije MKB

Konferencija je dala sledeće preporuke:

Razmotrivši predloge koje je SZO pripremila na osnovu preporuka Komiteta stručnjaka za Desetu reviziju Međunarodne klasifikacije bolesti, prihvatajući potrebu za nekim manjim izmenama koje su rezultat primedbi na detalje iznete od strane zemalja članica tokom Konferencije,

PREPORUČILA da predložena preuređenja poglavlja s kategorijama od tri šifarska mesta i potkategorijama od četiri šifarska mesta, kao i kratke tabelarne liste za morbiditet i mortalitet, budu Deseta revizija Međunarodne statističke klasifikacije bolesti i srodnih zdravstvenih problema.

Literatura

1.

Međunarodna klasifikacija bolesti, revizija iz 1975., Knjiga 1. (Ženeva, Svetska zdravstvena organizacija, 1977, pp. xiii- xxiv.)

2.

Izveštaj Komiteta stručnjaka o Desetoj reviziji Međunarodne klasifikacije bolesti, 1984. Prvi sastanak (neobjavljeni dokument DES/EC/ICD-10/84.34).

3.

Izveštaj Komiteta stručnjaka o Desetoj reviziji Međunarodne klasifikacije bolesti. Drugi sastanak. Ženeva, Svetska zdravstvena organizacija, 1987. (neobjavljeni dokument VVHO/DES/EC/ICD-

10/87.38).

4.

Izveštaj pripremnog sastanka o MKB 10. Ženeva, Svetska zdravstvena organizacija, 1983. (neobjavljeni dokument DES/ICD-10/83.19).

5.

Laički izveštaji o zdravstvenim informacijama. Ženeva, Svetska zdravstvena organizacija, 1978.

6.

Međunarodna konferencija o zdravstvenoj statistici za 2000. godinu. Budimpešta, Statistical Publishing House, 1984.

7.

Izveštaj Konsultativnog sastanka o klasifikacijama za primarnu zdravstvenu zaštitu, 1985. (neobjavljeni dokument DES/PHC/85.7).

8.

Međunarodna klasifikacija oštećenja, onesposobljenosti i hendikepa, Ženeva, Svetska zdravstvena organizacija, 1980.

9.

Službena dokumentacija SZO, br. 233, 1976., p.18.

10.

Međunarodna klasifikacija medicinskih procedura, Ženeva, Svetska zdravstvena organizacija,

1978.

Lista tromesnih kategorija

Grupa I

Grupa I

Zarazne i parazitarne bolesti (A00 – B99)

Crevne zarazne bolesti (A00-A09)

A00

Kolera

A01

Tifusna groznica i paratifusna groznica

A02

Druge infekcije uzrokovane salmonelama

A03

Šigeloza, uzročnik Shigellae

A04

Ostale bakterijske crevne infekcije

A05

Ostala trovanja hranom uzrokovana bakterijama, neklasifikovana na drugom

A06

mestu Amebijaza

A07

Ostale crevne infekcije uzrokovane protozoama

A08

Crevne infekcije uzrokovane virusima

A09

Drugi gastroenteritis i kolitis infektivnog ili neoznačenog porekla

Tuberkuloza (A15-A19)

A15

Tuberkuloza organa za disanje potvrđena bakteriološki i histološki

A16

Tuberkuloza organa za disanje, nepotvrđena bakteriološki i histološki

A17

Tuberkuloza nervnog sistema

A18

Tuberkuloza drugih organa

A19

Rasejana tuberkuloza

Zoonoze uzrokovane bakterijama (A20-A28)

A20

Kuga

A21

Tularemija

A22

Antraks [Crni prišt]

A23

Bruceloza [Mediteranska groznica]

A24

Sakagija i Melioidoza, uzročnik Pseudomonas pseudomallei

A25

Groznica posle ujeda miša

A26

Erizipeloid – oboljenje slično crvenom vetru

A27

Leptospiroza, uzročnik Leptospira interrogans

A28

Ostale bakterijske zoonoze, neklasifikovane na drugom mestu

Druge bolesti uzrokovane bakterijama (A30-A49)

A30

Lepra [Hansenova bolest]

A31

Ostale bolesti uzrokovane mikobakterijama

A32

Listerioza, uzročnik Listeria monocytogenes

A33

Tetanus novorođenčeta

A34

Porođajni tetanus

A35

Drugi tetanus

A36

Difterija

A37

Veliki kašalj

A38

Šarlah

A39

Infekcija uzrokovana meningokokom

A40

Streptokokna sepsa

A41

Ostale sepse

A42

Aktinomikoza, uzročnik Actinomyces

Međunarodna klasifikacija bolesti

A43

Nokardioza, uzročnik Nocardia

A44

Bartoneloza, uzročnik Bartonella

A46

Crveni vetar

A48

Druge bakterijske bolesti, neklasifikovane na drugom mestu

A49

Bakterijska infekcija neoznačene lokalizacije

Bolesti pretežno prenete polnim odnosom (A50-A64)

A50

Urođeni sifilis

A51

Sveži sifilis

A52

Pozni sifilis

A53

Ostali neoznačeni sifilisi

A54

Infekcija gonokokom

A55

Venerički limfogranulom, uzročnik Chlamydia

A56

Ostale polne bolesti uzrokovane hlamidijama

A57

Meki šankr

A58

Zrnasti tumor prepone

A59

Trihomonijaza, uzročnik Trichomonas vaginalis

A60

Anogenitalna infekcija uzrokovana virusom herpesa [herpes simplex]

A63

Ostale bolesti prenete pretežno polnim odnosom, neklasifikovane na drugom

A64

mestu Neoznačena bolest preneta polnim odnosom

Druge bolesti uzrokovane spirohetama (A65-A69)

A65

Sifilis van polnih organa

A66

Frambezijaze, uzročnik Treponaema pertenuis

A67

Pinta – ljuskasto-pegasto oboljenje kože

A68

Povratna groznica

A69

Ostale infekcije spirohetama

Druge bolesti uzrokovane hlamidijama (A70-A74)

A70

Hlamidijaza, uzročnik Chlamydia psittaci

A71

Trahom

A74

Ostale hlamidijaze

Rikecioze - Bolesti prenete artropodama (člankonošcima) (A75-A79)

A75

Pegavac [Pegavi tifus] – tifusna groznica koju prenose vaši

A77

Osipna groznica koju prenose krpelji

A78

Kju-groznica

A79

Druge rikecioze

Infekcije centralnog nervnog sistema uzrokovane virusima (A80-A89)

A80

Akutna dečja paraliza

A81

Infekcije centralnog nervnog sistema sporog toka uzrokovane virusima

A82

Besnilo

A83

Zapaljenje mozga uzrokovano virusima koje prenose komarci

A84

Zapaljenje mozga uzrokovano virusima koje prenose krpelji

A85

Ostala zapaljenja mozga uzrokovana virusima, neklasifikovana na drugom mestu

A86

Zapaljenje mozga uzrokovano virusima, neoznačeno

A87

Zapaljenje moždanica uzrokovano virusima

Grupa I

A88

Ostale infekcije centralnog nervnog sistema uzrokovane virusima, neklasifikovane

A89

na drugom mestu Infekcija centralnog nervnog sistema uzrokovana virusima, neoznačena

Groznice i hemoragijske groznice uzrokovane virusima koje prenose člankonošci (A90-A99)

A90

Denga groznica

A91

Hemoragijska denga groznica

A92

Ostale groznice uzrokovane virusima koje prenose komarci

A93

Ostale groznice uzrokovane virusima koje prenose člankonošci, neklasifikovane na

A94

drugom mestu Groznica uzrokovana virusima koje prenose člankonošci, neoznačena

A95

Žuta groznica

A96

Hemoragijska groznica uzrokovana arenavirusima

A98

Ostale hemoragijske groznice uzrokovane virusima, neklasifikovane na drugom

A99

mestu Hemoragijska groznica uzrokovana virusom, neoznačena

Infekcije sa oštećenjima kože i sluznice uzrokovane virusima (B00-B09)

B00

Infekcije uzrokovane herpes virusom, uzročnik Herpes simplex

B01

Varičela-ovčije boginje

B02

Zonski-pojasasti herpes

B03

Velike boginje

B04

Boginje majmuna

B05

Morbili [male boginje]

B06

Rubeola [crvenka]

B07

Virusne bradavice

B08

Ostale infekcije sa oštećenjem kože i sluznice uzrokovane virusima,

B09

neklasifikovane na drugom mestu Infekcija sa ostećenjima kože i sluznice uzrokovana virusima, neoznačena

Zapaljenja jetre uzrokovana virusima (B15-B19)

B15

Akutno zapaljenje jetre uzrokovano virusom A

B16

Akutno zapaljenje jetre uzrokovano virusom B

B17

Ostala akutna zapaljenja jetre uzrokovana virusima

B18

Hronično zapaljenje jetre uzrokovano virusima

B19

Zapaljenje jetre uzrokovano virusima, neoznačeno

Sida - Bolest stečenog nedostatka imuniteta uzrokovana virusom humanog nedostatka imuniteta [Morbus HIV] (B20-B24)

B20

Sida – Bolest stečenog nedostatka imuniteta sa zaraznim i parazitarnim bolestima

B21

Sida sa zloćudnim tumorima

B22

Sida sa drugim označenim bolestima

B23

Sida sa drugim stanjima

B24

Sida, neoznačena

Druge bolesti uzrokovane virusima (B25-B34)

B25

Citomegalovirusna bolest

B26

Zauške

Međunarodna klasifikacija bolesti

B27

Mononukleoza – oboljenje uzrokovano virusom praćeno povećanjem broja

B30

monocita u krvi Zapaljenje vežnjače uzrokovano virusima

B33

Druge bolesti uzrokovane virusima, neklasifikovane na drugom mestu

B34

Infekcija uzrokovana virusima, neoznačene lokalizacije

Mikoze – Gljivična oboljenja (B35-B49)

B35

Dermatofitoza, uzročnik dermatofiti

B36

Ostala površinska oboljenja kože uzrokovana gljivicama

B37

Kandidijaza, uzročnik Candida species

B38

Kokcidioidomikoza, uzročnik Coccidioides immitis

B39

Histoplazmoza, uzročnik Histoplasma species

B40

Blastomikoza, uzročnik Blastomyces dermatitidis

B41

Parakokcidioidomikoza, uzročnik Paracoccidioides

B42

Sporotrihoza, uzročnik Sporothrix (Sporotrichum) schenckii

B43

Hromomikoza i apsces, uzročnici braon-pigmentisane gljive

B44

Aspergiloza, uzročnik Aspergillus species

B45

Kriptokokoza, uzročnik Criptococcus neoformans

B46

Zigomikoza, uzročnici Rhizopus sp., Mucor sp. i Absidia sp.

B47

Micetom

B48

Ostale mikoze, neklasifikovane na drugom mestu

B49

Mikoza, neoznačena

Bolesti uzrokovane protozoama (B50-B64)

B50

Tropska malarija [Barska groznica ili groznica močvara], uzročnik Plasmodium

B51

falciparum Malarija, uzročnik Plasmodium vivax

B52

Malarija, uzročnik Plasmodium malariae

B53

Ostale malarije, parazitološki potvrđene

B54

Malarija, neoznačena

B55

Lajšmanijaza, uzročnik Leishmania

B56

Bolest spavanja ili afrička tripanozomijaza, uzročnik Trypanosoma sp.

B57

Chagasova bolest, uzročnik Trypanosoma cruzi

B58

Toksoplazmoza, uzročnik Toxoplasma gondii

B59†

Pneumocistoza, uzročnik Pneumocystis carinii (J17.3*)

B60

Ostale bolesti uzrokovane protozoama, neklasifikovane na drugom mestu

B64

Bolest uzrokovana protozoama, neoznačena

Bolesti uzrokovane parazitnim crvima (B65-B83)

B65

Šistozomijaza, uzročnik Schistosoma

B66

Ostale bolesti uzrokovane metiljima

B67

Ehinokokoza, uzročnik Echinococcus granulosus i Echinococcus multilocularis

B68

Tenijaze, uzročnici pantljičare

B69

Cisticerkoza, uzročnik Cysticercus cellulosae

B70

Difilobotrijaza i sparganoza, uzročnik Diphyllobothrium i Sparganum

B71

Ostale infekcije uzrokovane pantljičarama

B72

Drakunkulijaza, uzročnik Dracunculus medinensis

B73

Onkocerkijaza, uzročnik Onchocerca volvulus

B74

Filarijaza, uzročnik Filaria

B75

Trihineloza, uzročnik Trichinella species

Grupa I

B76

Ankilostomijaza

B77

Askarijaza, uzročnik Ascaris lumbricoides

B78

Strongiloidijaza, uzročnik Strongyloides stercoralis

B79

Trihurijaza, uzročnik Trichuris trichiura

B80

Enterobijaza, uzročnik Enterobius vermicularis

B81

Ostale helmintijaze creva, neklasifikovane ne drugom mestu

B82

Neoznačena infekcija parazitima creva

B83

Ostale helmintijaze

Pedikuloza, akarijaza i druge infestacije (B85-B89)

B85

Vašljivost glave i stidnog predela

B86

Šuga, uzročnik Sarcoptes scabiei

B87

Mijaza, uzročnik larve raznih vrsta muva

B88

Ostale infestacije člankonošcima

B89

Parazitarna bolest, neoznačena

Posledice zaraznih i parazitarnih bolesti (B90-B94)

B90

Posledice tuberkuloze

B91

Posledice zapaljenja sive mase kičmene moždine

B92

Posledice lepre

B94

Posledice drugih i neoznačenih zaraznih i parazitarnih bolesti

Bakterijski, virusni i drugi zarazni uzročnici bolesti (B95-B98)

B95

Streptokok i stafilokok kao uzročnici bolesti klasifikovanih u drugim grupama

B96

Drugi označeni bakterijski agensi kao uzročnici bolesti klasifikovanih u drugim

B97

grupama Virusi kao uzročnici bolesti klasifikovanih u drugim poglavljima

B98

Ostali označeni infektivni agensi kao uzročnici bolesti klasifikovanih u drugim grupama

Druge zarazne bolesti (B99-B99)

B99

Druge i neoznačene zarazne bolesti

Međunarodna klasifikacija bolesti

Grupa II

Tumori (C00 - D48)

Zloćudni tumori (C00-C97)

Zloćudni tumori za koje je potvrđeno ili se pretpostavlja da su primarni tumori označenih lokalizacija, osim limfnog, hematopoeznog i srodnih tkiva (C00-C75)

Zloćudni tumori usne, usta i ždrela (C00-C14)

C00

Zloćudni tumor usne

C01

Zloćudni tumor korena jezika

C02

Zloćudni tumor drugih delova jezika

C03

Zloćudni tumor desni

C04

Zloćudni tumor poda usta

C05

Zloćudni tumor nepca

C06

Zloćudni tumor drugih delova usta

C07

Zloćudni tumor parotidne [doušne] žlezde

C08

Zloćudni tumor drugih i neoznačenih velikih pljuvačnih žlezda

C09

Zloćudni tumor krajnika

C10

Zloćudni tumor usno-ždrelnog dela usta

C11

Zloćudni tumor nosnog dela ždrela

C12

Zloćudni tumor kruškolike jamice

C13

Zloćudni tumor donjeg dela ždrela

C14

Zloćudni tumor usana, usta, ždrela i druge lokalizacije

Zloćudni tumori organa za varenje (C15-C26)

C15

Zloćudni tumor jednjaka

C16

Zloćudni tumor želuca

C17

Zloćudni tumor tankog creva

C18

Zloćudni tumor debelog creva

C19

Zloćudni tumor rektosigmoidnog spoja debelog creva

C20

Zloćudni tumor rektuma

C21

Zloćudni tumor anusa i analnog kanala

C22

Zloćudni tumor jetre i intrahepatičnih žučnih kanala

C23

Zloćudni tumor žučne kese

C24

Zloćudni tumor drugih delova žučnih kanala

C25

Zloćudni tumor pankreasa

C26

Zloćudni tumor organa za varenje, nedovoljno određene lokalizacije

Zloćudni tumori organa za disanje i organa grudne duplje (C30-C39)

C30

Zloćudni tumor nosne šupljine i srednjeg uva

C31

Zloćudni tumor nosnih sinusa

C32

Zloćudni tumor grkljana

C33

Zloćudni tumor dušnika

C34

Zloćudni tumor bronhija i pluća

C37

Zloćudni tumor grudne žlezde

Grupa II

C38

Zloćudni tumor srca, medijastinuma i pleure

C39

Zloćudni tumor grudne duplje, druge lokalizacije

Zloćudni tumori kosti i zglobne hrskavice (C40-C41)

C40

Zloćudni tumor kosti i zglobne hrskavice udova

C41

Zloćudni tumor kosti i zglobne hrskavice druge lokalizacije

Melanom i drugi zloćudni tumori kože (C43-C44)

C43

Melanom – crni zloćudni tumor kože

C44

Ostali zloćudni tumori kože

Zloćudni tumori vezivnog i mekog tkiva (C45-C49)

C45

Mezoteliom – zloćudni tumor ćelija mezotela

C46

Kapošijev sarkom – zloćudni tumor vezivnog tkiva

C47

Zloćudni tumor perifernih živaca i autonomnog nervnog sistema

C48

Zloćudni tumor peritoneuma i retroperitoneuma

C49

Zloćudni tumor drugog vezivnog i mekog tkiva

Zloćudni tumor dojke (C50-C50)

C50

Zloćudni tumor dojke

Zloćudni tumori ženskih polnih organa (C51-C58)

C51

Zloćudni tumor stidnice

C52

Zloćudni tumor vagine

C53

Zloćudni tumor grlića materice

C54

Zloćudni tumor tela materice

C55

Zloćudni tumor materice, neoznačenog dela

C56

Zloćudni tumor jajnika

C57

Zloćudni tumor ostalih i neoznačenih ženskih polnih organa

C58

Zloćudni tumor posteljice materice

Zloćudni tumori muških polnih organa (C60-C63)

C60

Zloćudni tumor penisa

C61

Zloćudni tumor prostate

C62

Zloćudni tumor testisa

C63

Zloćudni tumor ostalih i neoznačenih muških polnih organa

Zloćudni tumori sistema za mokrenje (C64-C68)

C64

Zloćudni tumor bubrega, izuzev karlice bubrega

C65

Zloćudni tumor karlice bubrega

C66

Zloćudni tumor mokraćovoda bubrega

C67

Zloćudni tumor mokraćne bešike

C68

Zloćudni tumor ostalih i neoznačenih mokraćnih organa

Zloćudni tumori oka, mozga i drugih delova centralnog nervnog sistema

(C69-C72)

C69

Zloćudni tumor oka i pripojaka oka

C70

Zloćudni tumor moždanica

Međunarodna klasifikacija bolesti

C71

Zloćudni tumor mozga

C72

Zloćudni tumor kičmene moždine, lobanjskih živaca i ostalih delova centralnog nervnog sistema

Zloćudni tumori štitaste žlezde i drugih žlezda sa unutrašnjim lučenjem

(C73-C75)

C73

Zloćudni tumori štitaste žlezde

C74

Zloćudni tumor nadbubrežne žlezde

C75

Zloćudni tumor ostalih endokrinih žlezda i srodnih struktura

Sekundarni zloćudni tumori, nedovoljno definisani i neoznačene lokalizacije (C76-C80)

C76

Zloćudni tumor ostalih i nedovoljno definisanih lokalizacija

C77

Sekundarni i neoznačeni zloćudni tumor limfnih čvorova

C78

Sekundarni zloćudni tumor organa za disanje i varenje

C79

Sekundarni zloćudni tumor ostalih i neoznačenih lokalizacija

C80

Zloćudni tumor bez označene lokalizacije

Primarni zloćudni tumori limfnog, krvotvornog i srodnog tkiva (C81-C96)

C81

Hodgkinova bolest-zloćudni tumor limfnog tkiva

C82

Folikularni ne-Hodgkinov limfom-zloćudni tumor

C83

Nefolikularni ne-Hodgkinov limfom

C84

Periferni i kožni limfomi T ćelija

C85

Drugi i neoznačeni ne-Hodgkinovi limfomi

C86

Limfom T/NK-ćelija, drugi specifični tipovi

C88

Zloćudne imunoproliferativne bolesti

C90

Multipli mijelom i drugi zloćudni tumori plazma-ćelija

C92

Mijeloidna leukemija

C91

Leukemija limfoidnih ćelija krvi - zloćudna bolest krvi

C93

Monocitna leukemija - zloćudna bolest monocitnih ćelija krvi

C94

Druge leukemije označenih tipova ćelija krvi

C95

Leukemija-zloćudna bolest neoznačenog tipa ćelija krvi

C96

Drugi zloćudni tumori limfoidnog, hematopoeznog i srodnih tkiva, neodređeni

Zloćudni tumori raznih primarnih lokalizacija (C97-C97)

C97

Zloćudni tumori više nezavisnih primarnih lokalizacija

Tumori na mestu javljanja – „in situ“ (D00-D09)

D00

Karcinom „in situ“ usta, jednjaka i želuca

D01

Karcinom „in situ“ drugih organa za varenje

D02

Karcinom „in situ“, srednjeg uva i organa za disanje

D03

Melanom „in situ“ zloćudni crni tumor kože

D04

Karcinom „in situ“, kože

D05

Karcinom „in situ“ dojke

D06

Karcinom „in situ“ grlića materice

D07

Karcinom „in situ“ drugih i neoznačenih polnih organa

D09

Karcinom „in situ“ drugih neoznačenih lokalizacija

Grupa II

Dobroćudni tumori (D10-D36)

D10

Dobroćudni tumor usne, usta i ždrela

D11

Dobroćudni tumor velikih pljuvačnih žlezda

D12

Dobroćudni tumor debelog creva, rektuma, anusa i analnog kanala

D13

Dobroćudni tumor drugih delova digestivnog sistema

D14

Dobroćudni tumor srednjeg uva i organa za disanje

D15

Dobroćudni tumor drugih organa grudne duplje

D16

Dobroćudni tumor kosti i zglobne hrskavice

D17

Dobroćudni tumor masnog tkiva

D18

Hemangiom i limfangiom, bilo koje lokalizacije

D19

Dobroćudni tumor mezotela

D20

Dobroćudni tumor mekog tkiva peritoneuma i retroperitoneuma

D21

Dobroćudni tumor vezivnog i drugih mekih tkiva

D22

Mladež

D23

Drugi dobroćudni tumor kože

D24

Dobroćudni tumor dojke

D25

Tumor glatkog mišića materice

D26

Drugi dobroćudni tumori materice

D27

Dobroćudni tumor jajnika

D28

Dobroćudni tumor drugih ženskih polnih organa

D29

Dobroćudni tumor muških polnih organa

D30

Dobroćudni tumor mokraćnih organa

D31

Dobroćudni tumor oka i pripojaka oka

D32

Dobroćudni tumor moždanica

D33

Dobroćudni tumori mozga i drugih delova centralnog nervnog sistema

D34

Dobroćudni tumor štitaste žlezde

D35

Dobroćudni tumor ostalih i neoznačenih endokrinih žlezda

D36

Dobroćudni tumor ostalih i neoznačenih lokalizacija

Tumori neodređene ili nepoznate prirode (D37-D48)

D37

Tumor usta i organa za varenje

D38

Tumor srednjeg uva, organa za disanje i grudne duplje

D39

Tumor ženskih polnih organa

D40

Tumor muških polnih organa

D41

Tumor mokraćnih organa

D42

Tumor moždanica

D43

Tumori mozga i centralnog nervnog sistema

D44

Tumor žlezde sa unutrašnjim lučenjem

D45

Povećanje broja ćelija krvi

D46

Mijelodisplastični sindromi

D47

Drugi tumori limfoidnog, hematopoeznog i srodnih tkiva

D48

Neoplasma neodređene ili nepoznate druge lokalizacije

Međunarodna klasifikacija bolesti

Grupa III

Bolesti krvi i bolesti krvotvornih organa i poremećaji imuniteta (D50 – D89)

Anemije uzrokovane ishranom (D50-D53)

D50

Anemija uzrokovana nedostatkom gvožđa

D51

Anemija uzrokovana neostatkom vitamina B12

D52

Anemija uzrokovana nedostatkom folata

D53

Ostale anemije uzrokovane neodgovarajućom ishranom

Anemije uzrokovane hemolizom (D55-D59)

D55

Anemija uzrokovana poremećajima enzima

D56

Talasemija – porodična anemija dece

D57

Bolest uzrokovana pojavom srpastih ćelija

D58

Ostale nasledne anemije uzrokovane hemolizom

D59

Stečena anemija uzrokovana hemolizom

Aplastične i ostale anemije (D60-D64)

D60

Stečena izolovana aplazija crvene loze

D61

Aplastične i ostale anemije

D62

Akutna anemija posle krvarenja

D63*

Anemija kod hroničnih oboljenja klasifikovanih na drugom mestu

D64

Ostale anemije

Poremećaji zgrušavanja krvi, purpura i druga krvarenja (D65-D69)

D65

Rasejano zgrušavanje krvi u krvnim sudovima

D66

Nasledni nedostatak faktora VIII

D67

Nasledni nedostatak faktora IX

D68

Ostali poremećaji zgrušavanja krvi

D69

Purpura i druga hemoragijska stanja

Ostale bolesti krvi i krvotvornih organa (D70-D77)

D70

Agranulocitoza – smanjenje broja granulocita

D71

Funkcionalni poremećaji polimorfonuklearnih neutrofila

D72

Ostali poremećaji belih krvnih zrnaca

D73

Bolesti slezine

D74

Methemoglobinemija – Plava bolest

D75

Ostale bolesti krvi i krvotvornih organa

D76

Druge označene bolesti koje zahvataju limforetikularno tkivo i retikulohistocitni

D77*

sistem Drugi poremećaji krvi i krvotvornih organa u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

Određeni poremećaji imuniteta (D80-D89)

D80

Smanjenje imuniteta – sa predominantnim poremećajima antitela

D81

Kombinovana smanjenja imuniteta

D82

Smanjenje imuniteta – udruženo sa drugim većim defektima

Grupa III

D83

Obično promenljivo smanjenje imuniteta

D84

Ostala smanjenja imuniteta

D86

Sarkoidoza – Čvorići vezivnog tkiva

D89

Drugi poremećaji imuniteta, neklasifikovani na drugom mestu

Međunarodna klasifikacija bolesti

Grupa IV

Bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ishrane i metabolizma (E00 - E90)

Bolesti štitaste žlezde (E00-E07)

E00

Sindrom urođenog nedostatka joda

E01

Endemska netoksična gušavost i druga stanja

E02

Klinički neizražena smanjena funkcija štitaste žlezde zbog nedostatka joda

E03

Druge smanjene funkcije štitaste žlezde

E04

Druga netoksična gušavost

E05

Tireotoksikoza – povećana funkcija štitaste žlezde

E06

Zapaljenje štitaste žlezde

E07

Druge bolesti štitaste žlezde

Šećerna bolest (E10-E14)

E10

Šećerna bolest, insulinozavisan oblik

E11

Šećerna bolest, insulinonezavisan oblik

E12

Šećerna bolest kod pothranjenosti

E13

Druga označena šećerna bolest

E14

Šećerna bolest, neoznačena

Drugi poremećaji šećera u krvi i poremećaji unutrašnjeg lučenja pankreasa (E15-E16)

E15

Besvesno stanje zbog niskog nivoa šećera u krvi, bez šećerne bolesti

E16

Poremećaji unutrašnjeg lučenja pankreasa

Oboljenja drugih žlezda sa unutrašnjim lučenjem (E20-E35)

E20

Smanjena funkcija paraštitaste žlezde

E21

Pojačana funkcija i drugi poremećaji paraštitaste žlezde

E22

Pojačana funkcija hipofize

E23

Smanjena funkcija hipofize i druge bolesti hipofize

E24

Cushingov sindrom

E25

Poremećaji lučenja polnih hormona nadbubrežne žlezde

E26

Pojačano lučenje aldosterona

E27

Drugi poremećaji funkcije nadbubrežne žlezde

E28

Poremećaji funkcije jajnika

E29

Poremećaji funkcija muških polnih žlezda

E30

Poremećaji polnog sazrevanja, neklasifikovani na drugom mestu

E31

Poremećaji funkcija više žlezda sa unutrašnjim lučenjem

E32

Bolest grudne žlezde

E34

Drugi poremećaji žlezda sa unutrašnjim lučenjem

E35*

Bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

Pothranjenost (E40-E46)

E40

Teška proteinska pothranjenost, „Kwashiorkor“

E41

Teška energetska pothranjenost

Grupa IV

E42

Teška proteinsko-energetska pothranjenost

E43

Teška proteinsko-energetska pothranjenost, neoznačena

E44

Blaga i umereno teška proteinsko-energetska pothranjenost

E45

Zastoj u razvoju usled proteinsko-energetske pothranjenosti

E46

Proteinsko-energetska pothranjenost, neoznačena

Drugi oblici nedovoljne ishrane (E50-E64)

E50

Avitaminoza A – bolest uzrokovana nedostatkom vitamina A

E51

Nedosatatak tiamina

E52

Pelagra – bolest uzrokovana nedostatkom vitamina B3 [vitamin PP]

E53

Nedostatak ostalih vitamina B-grupe

E54

Nedostatak vitamina C

E55

Nedostatak vitamina D

E56

Nedostatci ostalih vitamina

E58

Nedostatak kalcijuma u ishrani

E59

Nedostatak selena u ishrani

E60

Nedostatak cinka u ishrani

E61

Nedostatak drugih hranljivih materija

E63

Drugi nedostaci hranljivih materija

E64

Posledice pothranjenosti i drugi nedostaci hranljivih materija

Gojaznost i bolesti prekomerne ishrane (E65-E68)

E65

Lokalizovana gojaznost

E66

Opšta gojaznost

E67

Drugo prekomerno hranjenje

E68

Posledice prekomernog hranjenja

Poremećaji metabolizma (E70-E90)

E70

Poremećaji metabolizma aromatičnih aminokiselina

E71

Poremećaji metabolizma lančanih aminokiselina i matabolizma masnih kiselina

E72

Drugi poremećaji metabolizma aminokiselina

E73

Nepodnošenje mlečnog šećera

E74

Drugi poremećaji metabolizma ugljenih hidrata

E75

Drugi poremećaji metabolizma sfingolipida i deponovanja masti

E76

Poremećaj metabolizma glikozaminoglikana

E77

Poremećaji metabolizma glikoproteina

E78

Poremećaji metabolizma masti i drugi poremećaji masti u krvi

E79

Poremećaji metabolizma purina i pirimidina

E80

Porfirija i poremećaji metabolizma bilirubina

E83

Poremećji metabolizma mineralnih materija

E84

Cistična fibroza

E85

Amiloidoza – nagomilavanje amiloida u tkivima

E86

Smanjenje količine vode i zapremine krvi

E87

Drugi poremećaji tečnosti, elektrolita i acido-bazne ravnoteže

E88

Drugi poremećaji metabolizma

E89

Poremećaji žlezda sa unutrašnjim lučenjem i poremećaji metabolizma posle

E90*

medicinskih intervencija, neklasifikovani na drugom mestu Poremećaji ishrane i poremećaji metabolizma u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

Međunarodna klasifikacija bolesti

Grupa V

Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja (F00 -

F99)

Organski i simptomatski duševni poremećaji (F00-F09)

F00*

Demencija u Alzheimerovoj bolesti (G30.-†)

F01

Vaskularna demencija

F02*

Demencija u drugim bolestima, klasifikovanim na drugom mestu

F03

Demencija, neoznačena

F04

Organski sindrom nesećanja, neizazvan upotrebom alkohola i psihoaktivnih

F05

supstanci Delirijum, neizazvan upotrebom alkohola i psihoaktivnih supstanci

F06

Drugi duševni poremećaji uzrokovani oštećenjem i disfunkcijom mozga i telesnom

F07

bolešću Poremećaji ličnosti i poremećaji ponašanja uzrokovani bolešću, oštećenjem i

F09

disfunkcijom mozga Organska ili simptomatska duševna bolest, neoznačena

Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom psihoaktivnih supstanci (F10-F19)

F10

Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom alkohola

F11

Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom opijata

F12

Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom kanabinoida

F13

Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom hipnotika ili

F14

sedativa Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom kokaina

F15

Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom drugih

F16

stimulansa, uključujući kofein Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom halucinogena

F17

Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom duvana

F18

Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom isparljivih

F19

rastvarača Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom više psihoaktivnih supstanci i drugih droga

Shizofrenija, shizotipski poremećaji i sumanuti poremećaji (F20-F29)

F20

Shizofrenija

F21

Poremećaj sličan shizofreniji

F22

Stalna sumanuta duševna oboljenja

F23

Akutna i prolazna duševna oboljenja

F24

Indukovano sumanuto duševno oboljenje

F25

Shizoafektivna duševna oboljenja

F28

Drugo neorgansko duševno oboljenje

F29

Neorgansko duševno oboljenje, neoznačeno

Poremećaji raspoloženja (afektivni poremećaji) (F30-F39)

F30

Manična epizoda

Grupa V

F31

Afektivno bipolarno duševno oboljenje

F32

Depresija-depresijsko duševno oboljenje

F33

Povratan depresijski poremećaj

F34

Stalni poremećaji raspoloženja (afekata)

F38

Drugi poremećaji raspoloženja (afekata)

F39

Poremećaj raspoloženja (afekta), neoznačen

Neurotski, stresogeni i telesno manifestni poremećaji (F40-F48)

F40

Fobijski anksiozni poremećaji

F41

Drugi anksiozni poremećaji

F42

Opsesijsko-prisilni poremećaj

F43

Reakcija na težak stres i poremećaj prilagođavanja

F44

Disocijativni (konverzivni) poremećaji

F45

Telesni psihogeni poremećaji

F48

Drugi neurotski poremećaji

Sindromi poremećenog ponašanja udruženi sa fiziološkim smetnjama i telesnim faktorima (F50-F59)

F50

Poremećaji ishrane

F51

Neorganski poremećaji spavanja

F52

Neorganski poremećaj u polnom odnosu

F53

Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja udruženi sa babinjama,

F54

neklasifikovani na drugom mestu Psihološki faktori i faktori ponašanja povezani sa poremećajima ili bolestima

F55

klasifikovanim na drugom mestu Zloupotreba lekova bez uzrokovanja zavisnosti

F59

Sindromi ponašanja udruženi sa fiziološkim smetnjama i fizičkim faktorima, neoznačeni

Poremećaji ličnosti i poremećaji ponašanja odraslih (F60-F69)

F60

Specifični poremećaji ličnosti

F61

Mešoviti i drugi poremećaji ličnosti

F62

Trajna promena ličnosti neorganskog porekla

F63

Poremećaji navika i impulsa

F64

Poremećaji polnog identiteta

F65

Poremećaji polne sklonosti

F66

Psihološki poremećaji i poremećaji ponašanja povezani sa polnim razvojem i

F68

orijentacijom Drugi poremećaji ličnosti i poremećaji ponašanja odraslih

F69

Poremećaji ličnosti i poremećaji ponašanja odrasle osobe, neoznačeni

Duševna zaostalost (F70-F79)

F70

Laka duševna zaostalost

F71

Umerena duševna zaostalost

F72

Teška duševna zaostalost

F73

Duboka duševna zaostalost

F78

Druga duševna zaostalost

F79

Duševna zaostalost, neoznačena

Međunarodna klasifikacija bolesti

Poremećaji razvoja psihe (F80-F89)

F80

Specifični poremećaji razvoja govora i jezika

F81

Specifični poremećaji razvoja sposobnosti za školovanje

F82

Specifičan poremećaj razvoja pokretljivosti

F83

Mešoviti specifični poremećaji razvoja

F84

Prožimajući poremećaji razvoja

F88

Drugi psihički poremećaji razvoja

F89

Poremećaj psihičkog razvoja, neoznačen

Poremećaji ponašanja i poremećaji emocija sa početkom u detinjstvu i adolescenciji (F90-F98)

F90

Hiperkinetički poremećaji

F91

Poremećaji ponašanja

F92

Mešoviti poremećaji ponašanja i emocija

F93

Poremećaj emocija sa početkom u detinjstvu

F94

Poremećaji socijalnog funkcionisanja nastali u detinjstvu i adolescenciji

F95

Tikovi – nevoljni pokreti mišića

F98

Drugi poremećaji emocija i poremećaji ponašanja nastali u detinjstvu i adolescenciji

Neoznačen duševni poremećaj (F99-F99)

F99

Duševni poremećaj

Grupa VI

Grupa VI

Bolesti nervnog sistema (G00 - G99)

Zapaljenske bolesti centralnog nervnog sistema (G00-G09)

G00

Bakterijski meningitis, neklasifikovan na drugom mestu

G01*

Meningitis u bakterijskim bolestima, klasifikovanim na drugom mestu

G02*

Meningitis u drugim zaraznim i parazitarnim bolestima, klasifikovanim na drugom

G03

mestu Meningitis zbog ostalih i neoznačenih uzroka

G04

Encefalitis, mijelitis i encefalomijelitis

G05*

Encefalitis, mijelitis i encefalomijelitis u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

G06

Apsces i granulom u lobanji i kičmi

G07*

Apsces i granulom u lobanji i kičmi u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

G08

Flebitis i tromboflebitis u lobanji i kičmi

G09

Posledice zapaljenjskih bolesti CNS-a

Sistemske atrofije koje primarno pogađaju CNS (G10-G14)

G10

Huntingtonova bolest

G11

Ataksija – nasledni poremećaj koordinacije pokreta

G12

Spinalna mišićina atrofija i srodni sindromi

G13*

Sistemske atrofije koje pre svega zahvataju centralni nervni sistem u bolestima

G14

klasifikovanim na drugom mestu Sindrom posle infekcije polio virusom

Vanpiramidna oboljenja i poremećaji kretanja (G20-G26)

G20

Parkinsonova bolest

G21

Sekundarni parkinsonizam

G22*

Parkinsonizam u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

G23

Druga degenerativna oboljenja bazalnih ganglija

G24

Distonija-poremećaj mišićnog tonusa

G25

Druga vanpiramidna oboljenja i poremećaji kretanja

G26*

Vanpiramidna oboljenja i poremećaji kretanja u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

Druge degenarativne bolesti nervnog sistema (G30-G32)

G30

Alzheimerova bolest

G31

Druge degenerativne bolesti nervnog sistema, neklasifikovane na drugom mestu

G32*

Druge degenerativne bolesti nervnog sistema u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

Demijelinizujuće bolesti CNS-a (G35-G37)

G35

Multipla skleroza

G36

Druga akutna rasejana demijelinizacija

G37

Druge demijelinizujuće bolesti CNS-a

Povremeni i paroksizmalni poremećaji (G40-G47)

G40

Epilepsija – Padavica

Međunarodna klasifikacija bolesti

G41

Epilepsijski status - neprekidan niz napada padavice

G43

Migrena – jednostrana glavobolja u napadima

G44

Druge glavobolje

G45

Prolazni cerebralni ishemijski napadi i srodni sindromi

G46*

Sindromi krvnih sudova mozga kod cerebrovaskularnih bolesti (I60-I67†)

G47

Poremećaji spavanja

Poremećaji živaca, korenova živaca i snopova živaca (G50-G59)

G50

Poremećaji trigeminalnog živca

G51

Poremećaji facijalnog živca

G52

Poremećaji drugih lobanjskih živaca

G53*

Poremećaji lobanjskih živaca u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

G54

Oboljenja korenova i spletova živaca

G55*

Pritisak na korenove i spletove živaca u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

G56

Oboljenja jednog živca ruke

G57

Oboljenja jednog živca noge

G58

Druga pojedinačna oboljenja živaca

G59*

Pojedinačno oboljenje živca u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

Oboljenje više živaca i drugi poremećaji perifernog nervnog sistema

(G60-G64)

G60

Nasledno i idiopatsko oboljenje živaca

G61

Zapaljensko oboljenje više živaca

G62

Druga oboljenja živaca

G63*

Oboljenje živaca u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

G64

Drugi poremećaji perifernog nervnog sistema

Bolesti mišićno-živčane spojnice i bolesti mišića (G70-G73)

G70

Miastenija – teška slabost mišića i drugi mišićno-živčani poremećaji

G71

Primarni poremećaji mišića

G72

Druge miopatije - oboljenja mišića

G73*

Bolesti mišićno-nervne spojnice i mišića u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

Moždana paraliza i drugi sindromi paralize (G80-G83)

G80

Cerebralna paraliza

G81

Jednostrana paraliza - oduzetost

G82

Simetrična paraliza - oduzetost obe ruke ili obe noge i svih udova

G83

Druge paralize

Drugi poremećaji nervnog sistema (G90-G99)

G90

Poremećaji autonomnog nervnog sistema

G91

Hidrocefalus – patološki povećana količina moždane tečnosti

G92

Toksičko oboljenje mozga

G93

Drugi poremećaji mozga

G94*

Drugi poremećaji mozga u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

G95

Drugi poremećaji kičmene moždine

G96

Drugi poremećaji CNS-a

Grupa VI

G97

Poremećaji nervnog sistema posle medicinskih intervencija, neklasifikovani na

G98

drugom mestu Druge poremećaji nervnog sistema neklasifikovani na drugom mestu

G99*

Drugi poremećaji nervnog sistema u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

Međunarodna klasifikacija bolesti

Grupa VII

Bolesti oka i pripojaka oka (H00 – H59)

Bolesti kapka, suznog aparata i duplje oka (H00-H06)

H00

Čmičak i tvrdo zrno u kapku oka

H01

Druga zapaljenja kapka oka

H02

Druge bolesti kapka oka

H03*

Bolesti kapka oka u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

H04

Bolesti suznog aparata

H05

Bolesti duplje oka

H06*

Bolesti suznog aparata i očne duplje u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

Bolesti vežnjače oka (H10-H13)

H10

Zapaljenje vežnjače oka

H11

Druge bolesti vežnjače oka

H13*

Bolesti vežnjače oka u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

Bolesti beonjače, rožnjače, dužice i zrakastog tela oka (H15-H22)

H15

Bolesti beonjače

H16

Zapaljenje rožnjače

H17

Ožiljna promena i zamućenje rožnjače

H18

Druge bolesti rožnjače

H19*

Bolesti beonjače i rožnjače u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

H20

Zapaljenje dužice i zrakastog tela

H21

Druge bolesti dužice i zrakastog tela

H22*

Bolesti dužice i zrakastog tela u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

Oboljenja sočiva oka (H25-H28)

H25

Staračka katarakta

H26

Druge katarakte

H27

Druge bolesti sočiva

H28*

Katarakta i druge bolesti sočiva oka u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

Bolesti sudovnjače i bolesti mrežnjače (H30-H36)

H30

Zapaljenje sudovnjače i mrežnjače

H31

Druge bolesti sudovnjače

H32*

Horioretinalne bolesti u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

H33

Odlubljivanje mrežnjače i rascep mrežnjače

H34

Zapušen krvni sud mrežnjače

H35

Druge bolesti mrežnjače

H36*

Bolesti mrežnjače u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

Glaukom (H40-H42)

H40

Glaukom

H42*

Glaukom u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

Grupa VII

Bolesti staklastog tela i bolesti jabučice oka (H43-H45)

H43

Bolesti staklastog tela

H44

Bolesti jabučice oka

H45*

Bolesti staklastog tela i jabučice oka u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

Bolesti vidnog živca i bolesti vidnih puteva (H46-H48)

H46

Optički neuritis

H47

Druge bolesti vidnog živca i bolesti vidnih puteva

H48*

Bolesti vidnog živca i vidnih puteva u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

Poremećaji očnih mišića, binokularnog vida, prelamanja i podešavanja vida (H49-H52)

H49

Razrokost usled oduzetosti mišića pokretača oka

H50

Druga razrokost

H51

Drugi poremećaji pokretanja oba oka

H52

Poremećaji prelamanja svetlosti i poremećaji prilagođavanja oka

Poremećaji vida i slepilo (H53-H54)

H53

Poremećaji vida

H54

Oštećenje vida uključujući slepilo (binokularno ili monokularno)

Drugi poremećaji oka i pripojaka oka (H55-H59)

H55

Spontani i drugi nejednaki pokreti oka

H57

Druge bolesti oka i pripojaka oka

H58*

Druge bolesti oka i pripojaka oka u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

H59

Poremećaji oka i pripojaka oka posle medicinskih intervencija, neklasifikovani na drugom mestu

Međunarodna klasifikacija bolesti

Grupa VIII

Bolesti uva i mastoidnog nastavka (H60 - H95)

Bolesti spoljašnjeg uva (H60-H62)

H60

Zapaljenje spoljašnjeg uva

H61

Druge bolesti spoljašnjeg uva

H62*

Bolesti spoljašnjeg uva u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

Bolesti srednjeg uva i mastoidnog nastavka (H65-H75)

H65

Negnojno zapaljenje srednjeg uva

H66

Gnojno i neoznačeno zapaljenje srednjeg uva

H67*

Zapaljenje srednjeg uva u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

H68

Zapaljenje i začepljenje Eustahijeve tube

H69

Druge bolesti Eustahijeve tube

H70

Zapaljenje mastoidnog nastavka i srodne bolesti

H71

Pokožična tvorevina srednjeg uva

H72

Perforacija bubne opne

H73

Druge bolesti bubne opne

H74

Druge bolesti srednjeg uva i bolesti mastoidnog nastavka

H75*

Druge bolesti srednjeg uva i mastoidnog nastavka u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

Bolesti unutrašnjeg uva (H80-H83)

H80

Otoskleroza

H81

Funkcijske bolesti organa za održavanje ravnoteže

H82*

Vertiginozni sindromi u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

H83

Druge bolesti unutrašnjeg uva

Druge bolesti uva (H90-H95)

H90

Konduktivni gubitak sluha i senzorineuralni gubitak sluha

H91

Drugi gubitak sluha

H92

Bol u uvu i curenje iz uva

H93

Drugi poremećaji uva, neklasifikovani na drugom mestu

H94*

Druge bolesti uva u bolestima klasifikovanim na drugom mestu

H95

Bolesti uva i mastoidnog nastavka posle medicinskih intervencija, neklasifikovane na drugome mestu

Grupa IX

Grupa IX

Bolesti sistema krvotoka (I00 - I99)

Akutna reumatska groznica (I00-I02)

I00

Reumatska groznica bez promena na srcu

I01

Reumatska groznica sa promenama na srcu

I02

Reumatska horea - spontani nevoljni pokreti delova tela

Hronične reumatske bolesti srca (I05-I09)

I05

Reumatske bolesti mitralnog zaliska

I06

Reumatske bolesti aortnog zaliska

I07

Reumatske bolesti trolisnog zaliska

I08

Višestruke bolesti zalistaka srca

I09

Druge reumatske bolesti srca

Bolesti uzrokovane povišenim krvnim pritiskom (I10-I15)

I10

Povišen krvni pritisak, nepoznatog porekla

I11

Bolest srca uzrokovana povišenim krvnim pritiskom

I12

Oboljenje bubrega uzrokovano povišenim krvnim pritiskom

I13

Bolest srca i bubrega uzrokovana povišenim krvnim pritiskom

I15

Sekundarno povišen krvni pritisak

Ishemijska bolest srca (I20-I25)

I20

Stezanje u grudima