You are on page 1of 32

Mirjana Ojdani

SMENA BOGOVA
ateistiko-feministika komedija Posveeno generaciji 1951. Beograd, novembra 1996. Lica: Svaka slinost s realnim ljudima i situacijama je nemogua! Ljudi: Razumenka Goli, 68 godina, starovremska ena Mira Trtica, 45 godina, njena erka, savremena Zlatibor Trtica, 25 godina, Mirin sin, presavremen Ema Kos, 30 godina, Zlatiborova druga rezerva Ana Kos, 28 godina, Zlatiborova prva rezerva Ida Kos, 25 godina, Zlatiborova devojka Eva Kos, 55 godina, majka sestara Kos Don Smit, dobrodrei 400-godinjak, pravi Amerikanac Njihovi bogovi: Bog, pravoslavni i katoliki (jedan glumac) Sveta Petka Jehova Alah Manitu Ona, nova boginja svega (devojica, pa devojka) I njihove ivotinje: Kraljica, Razumenkina maka Lider, Razumenkin pas 1. scena - Bogovska nervoza Negde na nebu ili bar na videobimu. BOG: Odlazim, obeao sam da u skoknuti na jo nekoliko mesta... Vrlo si popularna, zna... Mnogi te slave... PETKA: Pomaem narodu, pa zato... A i u modi smo opet. Zahvaljujem to si svratio, Gospode... BOG: Ti zna da ja ne volim kad se sveci previe eksponiraju. PETKA: Oprosti, Gospode, mi ne pretenduje-mo, daleko bilo. Narod slavi nas, a mi slavimo tebe. BOG: Ipak ste vi neki ostatak onih paganskih poludemona! Jedva sam se otarasio prgavog Peruna, a on mi teslimio vas da mi uzimate ljubav podanika, zlobnik matori! Meni treba ljubavi, ja bez ljubavi ne mogu da ivim. PETKA: Svima treba ljubavi, Gospode. BOG: Ali, ja sam Bog, meni treba vie! Zna li ti koliko je meni godina? Zna H ti koliki

su bogovi poumirali od nedostatka ljubavi i vere? PETKA: Bogovi ne umiru, Gospode. Gospod je jedan!!! Ti si jedini. BOG: Ma nemoj da se laemo, Petka! Ima vie mrtvih bogova nego buva na kueem repu! Je l' odapeo nalickani Amon-Ra? Nita mu nije vredelo to su mu zidali onolike hramove i piramide! A razvratni Zevs, sa svojom ljubomornom Herom, ivi jo samo u dosadnim tragedijama. ak ni lepa Afrodita, boginja ljubavi, nije mogla da sauva ljubav ljudi. Onakva lepotica! Ma, ljudi su kurve, menjaju bogove ko arape. PETKA: Kakve su to jeretike misli, Gospode? Kakve arape? BOG: ta se pravi blesava! A kako je samo bedno skapao... onaj... onaj Montezumin bog. Kako se ono zvae? PETKA: Ne mogu sad da se setim, ali znam na koga misli... BOG: Eto! Crko je tako da mu ni ime nije ostalo! PETKA: Samo oprosti, Gospode, on nije skonao od nedostatka ljubavi nego zato to su mu pobili sve vernike. a mrtvi vernici ne mogu ni da vole ni da veruju, da prosti. A pobili su ih, ako si zaboravio, ba tvoji ratnici, i to poto su ih ve pobedili na bojnom polju. BOG: Moji? Jes' ti normalna, Petka? PETKA: Sad se pria da su potamanili est miliona ena i nejai u jednom dahu... Mada ja sumnjam da je njih moglo biti est miliona... BOG: Moji ratnici da su pobili, jesi ti skrenula? Istrebili su ih panski konkistadori. Katolici! Usred humanizma! PETKA: Pa i oni su hrisani... BOG: Oni pripadaju mom drugom ,,ja", a ja s njim nemam nita ve devet i po vekova! PETKA: Oprosti Gospode znam Gospode... naravno Gosp... BOG: Onaj debeljko tvrdi da svaka 24 veka propada po jedna civilizacija, a s njom umire i njen bog. A meni je ve dve hiljade godina. Treba mi ljubavi, treba mi vere, treba mi sve vie ljubavi i vere, ako mislim da preivim! A mislim! PETKA: Koji debeljko? BOG: Onaj debeli, uti! PETKA: uti, debeli debeljko? Misli Buda? BOG: Zar se nije zvao Sidarta? PETKA: Zove se Buda. BOG: Vidi koliko ih je, ne mogu ni imena da im popamtim! Taj tvrdi da u ja da nestanem za samo etiri veka. PETKA: Ovaj... zna kako su laljivi ti istonjaci, Gospode. Uostalom, Jehovi je ve oko sedam hiljada godina i jo je iv! BOG: Sluaj, Petka, ti vidi da sam depresivan, da mi nije dobro i nala si ba sad da mi spominje Jehovu, njegovih sedam milenijuma i samu injeni-cu da je iv. Sta ja treba da mislim o tome? Je V to podrivanje mog samopouzdanja? PETKA: Sta ti pada na pamet, Gospode! Greh je sumnjiiti... BOG: Aje 1'?! Sad sam jo i grenik. Malopre kae paranoik! PETKA: Iju! Kad sam rekla paranoik?! BOG: Kad sam kazao da me podriva, jesi tvrdila da nije istina - a ta to znai?! Znai, ja uobraavam. Kako se zove onaj ko uobraava napade? Paranoik! Eto ta si rekla! Nije dosta to me bije glas da sam izmatik, trobog, sad jo treba da se pria da sam i paranoik...

PETKA: Ma, ko pria da si izmatik? Smiri se, Gospode.. BOG: izmatik jesam. Pocepali me na tri komada i restlove. Prvo katolici, zbog kalendara! Zamisli, pocepaju Boga zbog kalendara! Onda protestanti zbog... zbog... Pod kojim izgovorom su me oni raskolili, ne mogu ni da se setim sad... ta ja trpim od ljudi, to niko jo nije trpeo! To ne bi trpeli ni plemenski totemi u Africi! A ovamo gnjave po itav dan: daj mi boe zdravlja, daj mi boe sree, daj mi boe da rodim, daj mi boe da ne rodim! PETKA: To je zato to si dobar i milostiv, Gospode.. BOG: Neki dan me jedna davila da joj stvorim vee sise. Pa zar mi nemamo nikoga ko bi se bavio sisama, nego sve moram ja sam! PETKA: Dobro, smiri se, evo ja u da se bavim sisama... BOG: Aha! Hoe daproiri podruje delovanja, sad sam te uhvatio! iri podruje delovanja i uticaja! Tako, dakle! Prole godine si uzela bubuljice, sad i sise! PETKA: Hou samo da ti pomognem... BOG: Ne treba meni nikakva pomo! Ja sam Bog! (Ulazi Jehova.) JEHOVA: alom alehem! (Petki) Na kolena! (Trenutak napete tiine. Mrak.) 2. scena - Poreklo boginje (U dnevnoj sobi, kasno nou, Mira i Razumenka raspremaju rusvaj koji je ostao posle slave. Mira je jako umorna i ljuta.) MIRA: Ba tebe i tvoje metuzaleme boli oka to ja moram ujutro na posao! to meni dolazi poslovni partner ak iz Amerike, a nisam ponovila engleski. to me ubi irina. RAZA: Ne grei due, dolaze nam jednom godinje. Za slavu. MIRA: Ali zato ne znaju da odu! Dri ovo. RAZA: Zna tvoj sin da ode, kad god ne treba! Je 1' to lepo da na slavi u kui nema muke glave? Nisi ti njega nauila pristojnosti! MIRA: Nauila si ti mene, pa mi sada sere po glavi ko god stigne! A ja fina, pa utim! On bar radi po svojoj volji! RAZA: Poslali ga da slika pustinju, mora da je ba to eleo! MIRA: Da nije, ne bi odlazio! RAZA: eznuo je za pustinjom! Ma nemoj! MIRA: A ta fali pustinji? RAZA: Sve joj fali! Sve! Zato se i zove pustinja! Pojedi neto. MIRA: Al' tamo nema tvojih dosadnih gostiju. To je, vidi, velika prednost Sahare! (maki) ic odavde, Kraljice! RAZA: Ako mi samo jo jednom izostane sa slave, razbatiniu ga, slobodno mu reci! MIRA: Nee vie nikad, budi sigurna! RAZA: Kako zna? Nemoj da pije na prazan stomak! MIRA: Znam, zato to u ja tu slavu da ti ukinem! RAZA: Sad, kad svi uvode, ti e da ukida!? A tek smo doli na svoje! Sva si na oca, uzvetarski pia! MIRA: Nismo doli na svoje nego smo se vratili pedeset godina unazad! I, ako tako nastavimo, za koji mesec biemo u Drugom svetskom ratu, za koju godinu biemo opet u Prvom.

RAZA: Bolje pojedi to ito, greh je da se baci! MIRA: Aza deceniju biemo ponovo pod Turcima, i ta e ti onda slava, nosie feredu! Daj to za mainu... RAZA: Tako mi i treba kad ja raam s komunistom! MIRA: Je 1' te neko tero? Pobegla si za njega! Nosi ovo tamo. RAZA: Pobegla sam to sam htela dete! Da sam znala u ta e izrasti... MIRA: Ne izgovaraj se na mene! Jurila si ga jer je bio lep kao greh, lep kao sam avo! Drhtala si ko pruti na vetriu! RAZA: Govorila je pokojna mama da su to avolska posla i da ne mogu na dobro izai, al' ja mlada - luda... ne verujem... MIRA: avolska posla ne postoje! RAZA: Da, da, kad bi se zezali! Nemoj to, to emo sutra! MIRA: Kao to ne postoje ni avoli! Nemam sutra vremena! RAZA: Ako ne postoje, ko mi je sakrio crveno klupe za aru, pa sad ne mogu da zavrim demper?! MIRA: Sakrila ti tvoja maketina! avole su izmislili bogovi da bi imali koga da okrive za svoje greke! RAZA: A bogove su izmislili ljudi da bi imali koga da okrive za svoje greke? MIRA: Tano tako! RAZA: Ko da ti sluam pokojnog oca! itav svet je izmiljotina!" Samo radnici i seljaci nisu! MIRA: Nisam ja spavala s njim, nego ti! ta 'oe sad? RAZA: 'Ou da bude moje dete, a ne njegovo! Nisi ga estito ni poznavala! MIRA: Samo one koje ne poznajemo moemo voleti. Kad upozna oveka, kasno je za ljubav... RAZA: Kako ja tebe volim, a poznajem te ko zlu paru? MIRA: Voli me! Ko maka mia! Daj, ja u! RAZA: Je 1' ti to po sebi sudi, je V to ti svog sina voli ko maka mia? MIRA: Ja njega volim ko zmija abu. Pitaj ga. RAZA: ivota ti, jes' ti ikad ula da postoji greh? Sta e biti ako ipak ima Boga, pa ti jednom doe njemu na istinu? Zar si ba tako sigurna da ga nema? MIRA: Ima ga, normalno! (dovlal usisiva) RAZA: Malopre ree da je izmiljen. MIRA: Izmiljen je i usisiva, pa ga sad ima! (ukljui usisiva) uj kako samo drnda! Evo ti! (Raza se krsti. Usisiva drnda, a one se deru) RAZA: I ta e da mu odgovori kad te upita zato si ga poredila s drndavim, razvaljenim usisivaem? MIRA: Nita! Nee me pitati! RAZA: Ba sam znatieljna kako e to da izbegne. Preskoie umiranje? MIRA: Ne, nego tako to u ja sebi da izmislim svog boga sa ugraenim razumevanjem, koji ne pita nita! RAZA: ta? Radi na izmiljanju Boga? (krsti se, zgranuto) Ima stomane smetnje? MIRA: Pa, kad je mogao Muhamed, kad su mogli Mojsije i Sidarta... Kako sad da izvadim ove fleketine, vidi!? RAZA: (krsti se) Kad je mogao Hrist, to ne bi i ti, je li? Boga da izmisli moe, a fleke da izvadi, to tije tee!?

MIRA: Sigurno da je tee! Zato je nama enama ostavljeno ienje fleka a mukarci su zadrali izmiljanje... A to sam ja gora od njih? RAZA: Nisi gora, naravno, samo to ima temperaturu... MIRA: A da nisam moda gora i od nepismenih crnaca po dunglama ili od Bumana... RAZA: Nisi. Ko kae? Idi, odmori se. Mora sutra na posao. Ja u sve. Da izvadim te flekice.... i sve da sredim. MIRA: E, pa kad su oni mogli sebi da izmisle tolike bogove, mogu valjdai jajednogmalog, debelog dobricu, koji e da pomae i u ienju fleka... RAZA: (zabrinuta, iskljui usisiva) U redu, u redu. Idi lezi, a ja u da ti donesem vode, eera, toplomer i aspirin. MIRA: Ako moe sama, stvarno bih legla, ba sam grogi... RAZA: Vidim, jasno mi je... Mogu, mogu, samo idi... MIRA: I, zna ta? Neu uopte da izmiljam boga! RAZA: Dobro je, duo, ako nee, ne mora. to da se gnjavi? Bolje da otpajki malo... Sutra ima posla... MIRA: Izmisliu boginju! RAZA: Boginjicu? Jao... ba lepo. Idi sad lezi, a kad ustane imae lepo svoju boginjicu, i ta te briga.. 'Ajde, lutko! MIRA: Mama, ta je s tobom? RAZA: Sa mnom? Nita. 'Ajde, odveu te ... Idemo... MIRA: ta ti je, bre, ta me vodi, znam gde mi je spavaa soba! RAZA: Naravno da zna, ali idemo prvo u kupatilo da opere zubie. MIRA: Joj, mama, ne mogu sad, umorna sam... Nisam nita ni vakala... Nemoj da si takav diktator... RAZA: Mala moja... ali mora, zna koliko kota zubar... (Ulazi Eva Kos.) EVA: Dobro vee. Srena slava! Je l se tako kae? (Trenutak tine. Mrak.) 3. scena - Zemljaki sporazum (direktan nastavak 1. scene) Ulazi Jehova. JEHOVA: alom alehem! (Petki) Na kolena! (Trenutak napete tiine.) BOG: Dobar dan, kolega. Otkud vi? PETKA: ta da radim? BOG: Klekni. I on je nekakav bog! JEHOVA: Pod tim nekakav", ta miljaste? BOG: Nita. Ja nisam dvosmislen. JEHOVA: Znam, trosmisleni uvek bijaste! BOG: (Petki) ta klei i trese se tu? Ukloni se, imam posla! (Petka se smerno povue) JEHOVA: Strogost tvoja primetna je vrlo. BOG: Mora se... Inae ne bih ja... JEHOVA: Inae bi izmu uinili... BOG: Ma, ne, nego navikli su.... JEHOVA: Stariji ja sam, te mi je poznato!

BOG: Ba dobro to si svratio, da te pitam! Odavno mislim da te upitam kako preivljava 70 vekova, kad onaj debeli uti tvrdi... JEHOVA: Dooh da pitam ja tebe! Ti, kad pitati htedne, tada k meni proetaj! BOG: Nikad ne mogu da te naem. Stalno se muva tamo i ovamo... Taman te stignem, kau ba sad ode"... JEHOVA: Radim, brinui za vernike rasejane mi po svetu silom tuom i nevoljom svojom. BOG: Ja nikad nisam rasejavao tvoje... JEHOVA: Podelivi se na delove razne, lako je rei: Ne inih ja, onaj drugi injae!!!" BOG: Doe li ti da se svaa? JEHOVA: Ne dooh. BOG: Onda reci ta ima, urim na neka mesta! JEHOVA: Dooh da potvrdi: vredi li dogovor to me' nama bejae?! to od mojih enskinja ikad roeno bude, mojom pastvom postaje. Jer kod mene vera nasledna po materi biva. BOG: A ti zna da se kod mene vera nasleuje po ocu. JEHOVA: Stoga i dodoh da dogovor potvrdi. BOG: Koliko? JEHOVA: Tri. BOG: Trojke? JEHOVA: Ne. BOG: Singlovi? JEHOVA: Da. Tri blagoslovene, a grene majke. BOG: I sva tri oca su moji vernici? Azabranio si im da se meaju sa mojima. Nisu ti ba poslune! JEHOVA: Jedan samo otac bejae, grenik i vernik ti nikakav! BOG: Moj dasa osvojio tri tvoje devojke! Eh, da mi je vie takvih, pa da ivim dva mandata! JEHOVA: Tri roene sestre zavede sramno i greno! Porod e mojim, ipak, postati. BOG: A kad treba da se rode? JEHOVA: Za koji mesec, ako dogovor potvrdi... BOG: A ako se ne dogovorimo? JEHOVA: Mogu i neroeni ostati.... BOG: Svi priaju da si surov, a ja nisam verovao... ta ima protiv dece? Nek' se raaju! JEHOVA: Roeni bie ako garant mi daje! BOG: A ako ti ne garantujem? JEHOVA: Nita tada desiti se nee. BOG: I ti bi dozvolio da tri roene sestre pobace? Milosti nema! Zamisli kakav bi to ok bio za baku i deku?! JEHOVA: enskinje moje udavane nisu, sva moralna prava na meni ostae! BOG: Dobro, nek' ti bude! Ipak smo mi neki zemljaci... JEHOVA: Milosti tvojoj zahvalan, odlazim. U zdravlju ostaj! BOG: Samo ne mogu da ti garantujem! JEHOVA: ta ree? BOG: Zna i sam, ljudi su prevrtljivi i nepouzdani. Mogu posle da se pokrste ili poture, pa ta e onda?

JEHOVA: Pomenu li da si u urbi nekakvoj? BOG: Jesam, zato? JEHOVA: Onda hitaj, odocnie! (obojica nestanu) 4. scena - Iz donjeg rakursa (nastavak 2. scene) MIRA: Joj, maraa, ne mogu sad, umorna sam... Nisam nita ni vakala...Nemoj da si takav diktator... RAZA: Mala moja... ali mora, zna koliko kota zubar... (Ulazi Eva Kos.) EVA: Dobro vee. Srena slava! Je 1' se tako kae? (Trenutak tine.) RAZA: Malo ste zakasnili... MIRA: Evo jo jedne tvoje babetine! O, dobro vee, dobra eno! (ljubi Evu napadno) Otkud vi kroz zatvorena vrata u sitne sate i nepozvana!? Ba se neobino radujem, uasavam i oduevljavam! EVA: (Razi) Gospoa je bolesna? RAZA: Nadam se da nije. MIRA: Bojite se gripa? Niste vakcinisani? Onda da se ne cmaemo. Pozdravite macu, Kraljica se zove! RAZA: Izvinite, a s kim imamo ast? EVA: Nije valjda to Mira Trtica, domaica ove kue? RAZA: Jeste, samo, kod nas se i gosti predstavljaju... EVA: Ja sam ekala da vam se gosti raziu, jer imam neto... A moe li se s njom razgovarati? Mislim, malo je udna... RAZA: Premorena je. Moda sutra... MIRA: Ama, moe sad, zato ne odmah?! Ja sam, znate, ena bez granica. Ne moram da spavam. Samo radim, spremam, sluam. Ne moram da jedem. Donosim pare, ne treba mi nita. Sve dajem. Ne treba mi ak ni malo slobode u roenoj kui, koliko da operem zube... Sta e mi zubi! Ionako nema nita da se dere. Sve su podrale bezdune bespomone babe i krvoloni kuni ljubimci! RAZA: (Evi) Vidite: nije joj dobro. EVA: U redu, doi u drugi put, premda mi je prilino hitno. MIRA: Ama, zato drugi put, ako vam je prilino?! Mamica mi je ve objasnila da nema nita prilinije od slave. Ve sam progutala buljuk dosadnih gostiju, pa mogu i vas! Svariu vas nekako. Imam viak kiseline, zato sam i ir dobila, na dvanaestopalanom crevu, znate, ko orah.... RAZA: Izvinite, loe joj je... MIRA: Sedite, posluite se, evo ito, kau, ne valja da sebaci! RAZA: Smiri se, gospoa uopte nije moja goa... MIRA: Ako nije goa, onda je kominica, normalno! EVA: Nisam, zapravo, ja sam... MIRA: Au, teta to niste komika, jer naa su vrata uvek otvorena za alavi komiluk. Pozajmljuju koske za dukele, praher za tepihe u etiri popodne, vetake trepavice, piju kafu u mom krevetu, sue arape mojim fenom.... EVA: Vidim da sam pogreila trenutak, ao mi je...

MIRA: Vi ste promaili trenutak, a ja sam promaila ivot! Hajde da se napijemo i zaboravimo! Pijeeem da ga... Jer, ta se pesma zapravo odnosi na zaboravljanje ivota, a ne na zaboravljanje njega! On je tu nebitan, kao i inae! RAZA: Daj, urazumi se malo, ta ti je!? EVA: Moda je malo vie popila. Pa neka. Slava je. Oprostite... RAZA: Upoznaemo se drugi put... EVA: Da, da, uskoro... Do vienja. MIRA: Ama, gde e sad, bre? Nije ovo miting opozicije, ovo je moja kua! Ne moe to tek tako! Ueta kad 'oe, ieta kad ti dosadi. 'Ou da ujem ko si i ta 'oe! EVA: Zovem se Eva Kos. Majka sam tri keri koje... RAZA: Mirjana, idi u svoju sobu! EVA: Imala sam s vama jedan ozbiljan razgovor, ali vidim da ovo nije pravi as... MIRA: Kako nije? Svi ozbiljni razgovori vode se kasno nou iza zatvorenih vrata i u pijanom stanju. Sedaj! Cugni malo! Uzmi bar kolaa, to maka ne klopa! Mama, skuvaj kafu! RAZA: Neu! Pusti enu! Idi lezi!!! MIRA: Kad nee, nee! Eto ta je slobodna ena! Ona moe da nee, ti moe da hoe, samo ja ne mogu ni da hou, ni da neu! Ja moram! EVA: Ne morate. Evo, odlazim... MIRA: Sedi 'vamo! Sluam te! Ime? Prezime? Razlog zato si upala u moju kuu u sitne sate kad mi je pun mesec svega, kad sam ba krenula da operem zube i da izmislim jednog fleksibilnijeg boga za lake deflekiranje tepiha... RAZA: Pobogu, eno, vidi da joj nije dobro! Ostavi nas. Idi EVA: A je 1' primeujete vi da ona mene dri? Nisam u ivotu videla ovako pijanu enu! MlRAi(Razi) Ba fino to si me nauila pristojnosti, pa sad mogu da otrpim da me u roenoj kui neka padobranka smatra pijanom krmaom. (Evi) Joj, to volim to sam lepo vaspitana! Jer da nisam, ja bih sad morala da te aljem u piku mate-rinu, da ti jebem oca, radi ravnopravnosti, pa bih morala da te bijem, pa onda da me hapsi milicija, a u zatvoru bubavabe, fuj! Zato tamo nema dezinsekcije? RAZA: (Evi) Da zovem prvu pomo? EVA: Obavezno! Odmah. Joj, to je ovo strano. MIRA: Nema meni prve pomoi, njima je ao bubavaba, nema meni druge pomoi... ni tree pomoi... Bube mile i gmiu... RAZA: (Evi) Je 1' znate vi kako izgleda nervni slom ivaca? MIRA: A moda to uopte nisu bubavabe, moda su to bubarusi, a ja dabe vream nevine vabe... EVA: Mislim da izgleda ba ovako.... (mrak) 5. scena - Zericu goljava buca BOG: Meni nala da izmilja bogove! Ona meni! Pa da vidi onda kako radi nervni slom! Pa smiljaj koga hoe.... Ja, pa usisiva! Dobro da me ne uporedi s peglom, ili s vibratorom! PETKA: Zato si tako strog, Gospode? To je obina ena. Preoptereena. Glupa je, nesretnica, oprosti joj... BOG: Oprosti ovome, glup je, oprosti onome, blesav. Jesam ja ovde da pratam budalama ili da vladam?

PETKA: I jedno i drugo, Svevinji. Majka joj je prava hrianka. Slavu slavi, svee pali, priloge daje, grobove plevi, moli se, veruje iskreno, pati se... BOG: A udavala se za komunistu?! PETKA: Mlado - ludo. Platila je ona to, jadnica. Vidi kakvu si joj erku dao. A tek unuk da vidi kakav joj je, muka jedna. Ni na slavi nije bio, otio da slika Saharu. Ma strano! Napravio mangup troje vanbrane dece, i to nekim Jevrejicama. Zaveo tri roene sestre, moe misliti! BOG: I - ti misli da je to u redu? Izda s komunistom, onda dobije blesavu ker i unuka kurvara, pa smo kvit! PETKA: Nije joj lako, veruj mi, Gospode. Platila je, sirota, poteno sve svoje grehe. BOG: Ama, je 1' to njen unuk zbog koga mi je Jea dolazio? PETKA: Jeste, njen. Zlatibor Trtica se zove. BOG: Eto, i to ima da mi plati! PETKA: Nije ona, sirota, kriva to je tebi Jehova dolazio. BOG: Je 1' ona rodila ludu ker, je 1' erka rodila kurvara, je 1' zbog njega Jea svrao da mene nervira?! PETKA: Dolazio je zbog dece, ne zbog momka. Uostalom, moram da ti kaem kako ja ve neko vreme ozbiljno sumnjam da Jehova sam navlai nae momke da mu oplouju usedelice i uspijue... BOG: Ma nemoj? PETKA: Njegovi se svi momci izmetnuli u neke bankare, naunike, umetnike, trgovce... Oni sigurno vie ne... vie ne... BOG: Misli, ne obavljaju brane dunosti, ni vanbrano? PETKA: Je l'da je sumnjivo, Gospode? BOG: Ako je to istina, morali bismo... Uf! PETKA: Ne moemo da ratujemo sa saveznikom... BOG: Moe saveznik s nama! Zovni mi odmah Georgija, Iliju, Petra, da vidim.... (Dolazi Alah) ALAH: Selam alejkum, potovani, belim, nijesam na smetnji... BOG: Otkud ti? Ide na godinji, pa svratio? ALAH: Ne odmaram ve petsto godina. Gadan zeman doo, nemam kad. Ovi moji stalno ratuju... Dosadie vie! BOG: Kad si im obeao denet za junaku pogibiju. Dri ih u bedi. Rat im je najkrai put do raja. Sam si kriv. ALAH: Nijesam svrao da me vrijea, potovani. Zna i sam da ste mi ostav'li najgora klimatska podruja sa insanima lijenim i usijani' glava. Jaramazi! BOG: Pa si doao na pogrenu adresu da menja Bliski istok za Skandinaviju? to se uvlai u Pariz na mala vrata, ba me briga! Od mene si dobio Bosnu i ne dam ti vie ni svraje gnezdo! Ni stida ni srama nema! ALAH: Imam, potovani, doo sam da se ogradim. BOG: Od ega? ALAH: Ti zna da ja pred enskima o ozbiljnim... BOG: (mahne, Petka izade) Od ega? ALAH: Jedan tvoj ... osunetio se. Sam doo u Egipat i uzo moju vjeru. Divanija, hain i munafik! 'Ou da zna da ga niko nije zvao... BOG: Pet vekova si mi turio itav Balkan pa nisi dolazio da se ograuje, a sad si

potego zbog jednog jedinog izroda. Zar nije logino da mi bude sumnjiv? ALAH: Logino je, potovani, ali nije u tome stvar. Ovaj se meni priklonio zato to 'oe da se eni... BOG: to kod mene nije mogo? Je 1'ja branim? ALAH: Brani tri odjedared... BOG: Tri? ALAH: Tri Jevrejke, sestre roene, sve tri nosee, pa sam doo da ti item da objasni Jehovi kako je sve to zbog insanskog marifetluka. Uini mi sevap! Zna, ja sam s njim u jako labavom primirju... staklenom... BOG: A ja sam ko ruka s rukavicom, pa nema nita lake nego da mu rastolkujem! ALAH: Bar nisi u ratu, ko ja... BOG: Nisam, zasad... ALAH: Ako rijei, potovani, ti zna, eif i merak mi je da mi ba ti bude saveznik! BOG: Pa mi smo kol'ko jue tek sklopili neki miri... ALAH: Ali smo ga sevapli sklopili, potovani! Bilahi! BOG: S Jeom sam 17 vekova u miru, zar da ratujem sad zbog tri uspijue i troje kopiladi? ALAH: Povod moe da bude bilo ta, a razloga uvijek ima... BOG: A dok se nas trojica zezamo zbrisae nas uti debeljko s lica zemlje ko maginom krpom! (uje se deji pla) Petka, Petka, ta se to dere? Kakvo je to derite? PETKA: Neka beba, gospodaru, ne znam otkud ovde... ALAH: Nikad ne bih pomislio da ti aikuje sa enama ko neki starovekovni Zevssevdalija, potovani... BOG: Pazi ta divani, potovani"! PETKA: (ulazi panino) Gospode, Gospode, imam neto da ti kaem... BOG: Reci! PETKA: Ne smem pred Alahom, uvredie se... ALAH: Bezbeli, nijesam ja neki enomrz! Govori. PETKA: Ono tamo nije ljudsko edo. Ono je nova boginja. BOG: Ono to se dere? Po emu zna? PETKA: Rei u ti posle.... ALAH: Vidi belaja! enski bog? Da bruke! enski? Da sramote! To je smislila neka od tvojih. Dabili harama! Ja nemam feministkinja! Ti, beli, ima, potovani.... BOG:Ima i Jea.... ALAH: ta e sad? Da ucmeka dok je malo? BOG: Da je mogue ubiti boga ja bih tebe, zemljae,odavno smako! ALAH: Ima pravo. I ja bih tebe, potovani... bezbeli. BOG: Boga moe da ubije samo u ljudima. Zna kako oni kau - ubio boga u njemu.... ALAH: Pih, sad mora otkrivat' njene zavrzlame. to je to naporno! A toliko se nakotilo ovije' insana. Ko da niko nita ne radi nego samo djecu prave! Nimalo ti ne zavidim, potovani. Kako e na' koji su njeni meu milionima? Kak'a poslina po ovoj vruinini! BOG: A zato bih ba ja sve to morao? ALAH: Zato to je na tvojem terenu... BOG: Briga me! Neka samit odlui! Meni se ne uri... ALAH: ivjee dok ih tvoji ne pronau i hairli ne pobiju. Valjalo bi pourit' dok ti ne poraste...

BOG: Idem da je vidim, nisam video boga bebu jo otkad si ti bio mali... ALAH: Ja enskog boga nijesam vidio nikad, beli... (izlaze, a spolja) BOG: Jao, vidi, smeje se. to je sjatka maja bucka.. ALAH: Meni se, bezbeli, ini zericu goljava, potovani... 6. scena - Feministiki san snova (U sredini je Zlatibor Trtica. Oko njega trudne sestre Kos, pretei. Neka ima no, neka lanac ili bi, a jedna ga dri na nianu. Ida ima mobilni telefon koji e kasnije dodati drugoj sestri....) IDA: Alo, je 1' to Prva pomo? Molim vas jedna kola u Kajmakalansku 2, podrum. Imamo povreenu osobu. Ne. Mukarac, u tui.... Dosta povreda... mnogo... ZLATKO: Daj, bre, ne zezaj ljude, uzima im vreme a imaju ozbiljnijih sluajeva! EMA: Bie i ti ozbiljan sluaj vrlo brzo, lue! IDA: (u telefon) Pa ne znam da li umem ba najpreciznije da vam opiem... na primer, otkinuto mu je uvo.... ono na kome nosi naunicu... levo... ZLATKO: ta vamje, bre, jeste poludele? ANA: Poludele smo, dragi, zar ti ne bi poludeo? IDA: (u telefon) Pa onda, ima i nekoliko slomljenih rebara. Da da, sve mogu da vidim, zato to je potpuno go. Potpuno, siromah, ni gaa nema.... Jeste, izloen je mojim pogledima! Vidim sve odlino Sve vidim, ali ne umem da objasnim. Ja nisam anatom, nego agronom. (predaje slualicu sestri Ani da ova nastavi razgovor) ZLATKO: Moe neko stvarno da strada dok vi zadravate Prvu pomo! EMA: Ti e stvarno da strada, ljubavi, zar ne razume? ANA: (u telefon) Jao, da, skalp. Skinut mu je i skalp. Znate, onako kako su to radili Indijanci u kaubojskim filmovima sa Donom Vejnom na elu. Ma, ne zezam se... ZLATKO: (dovikuje) Zeza se, zeza se! ANA:Da, da, sva kosa je skinuta. Krasna kosica, sad moe da je proda kao periku, a on da dublira Telija Savalasa... Pa, ne krvari ba koliko bi trebalo, izgleda da je bio prilino beskrvan... Zube? Zube nema uopte... Jeste... imao je pre vrlo lepe zubie, ali sad nema, svi su izbijeni... Sta vam ja mogu to nikad niste videli izbijene kutnjake, doite pa pogledajte... Prosuli se kao kokice! ZLATKO: Vi se to ozbiljno zezate? Vi ste lude! EMA: eeru, spremi se da bude krezubi invalid! ANA: Jao, tek sad sam primetila, pa on je utrojen. Sta kako mislim utrojen, pa odsekli mu... ono... Bogami, moe da bude mafijaki obraun. E, ne znam za ud, to emo da vidimo... Kako mislite u zubima, kad nema zuba? ZLATKO: Upomo, pomozite mi... Poludele su, upomo... ANA:Normalno da se dere, nije mu lako. Leva ruka mu visi nekako mlitavo.... sigurno polomljena... Sve mu visi mlitavo... ZLATKO: Upomo, ubie me, unakazie me... Aloooo! ANA: Nije onesveen, ujete kako bunca... Sigurno ga boli kad toliko urla... Ne znam za kimu, stvarno ne znam.. Mislim da kimu nije ni imao, ali zato ima mnoge modrice po stomaku i nogama... razne... od noktiju, od zuba... ZLATKO: Alo, doite odmah, zovite miliciju, ubie me! Upomo! Alooo... To su tri

furije, a ja sam sam! ANA: (predaje slualicu Emi, apatom Zlatku) Nisi zasluio da umre. ivee kao skot, to i jesi. EMA (u telefon) Ma, pozvali smo ve miliciju, halucinira malo. Otkud znam od ijih zuba, samo vidim da su ujedi do krvi, a da 1' su od pseih, lavovskih ili ljudskih zuba ne mogu da ocenim. Ja, znate, nisam dentist, nego lingvist... Besni su sigurno bili kad su ga ovako mlatili... Molim? Ne znam za besnilo... Stvarno ne znam... ZLATKO: Besnilo, to je besnilo, zovite intere, to su tri besne kuke! ANA: Zato se dere, kuco? Ovo je tek uvertira? EMA: (u telefon) ujete li me? Da, strano se dernja. To sam zaboravila da vam kaem, brkovi su takoe poupani, i brada... Da da, moe biti da mu je i jezik iupan... Nemate slobodna kola? Pa, nije tako hitno. Ako iskrvari, bie to boja volja. Sta se moe... ZLATKO: Policijaaa! Upomo! EMA: (u telefon) Pa, ne mogu ja da mu zaustavim krvarenje, ne mogu ... Gadi mi se... Vi doite, ako moete, ako ne mognete - onda nita. (prekine vezu) Imamo vremena, nemaju kola. (Zlatku) Dr' se sad jae, mae! (pretei, polako krue oko njega) ZLATKO: Za to to ste naumile ide se u zatvor, zna! ANA: Samo ako nas uhvate, lutko, a nee! ZLATKO: Uhvatie vas. Mi imamo najbolju policiju na svetu! EMA: Koja ne uva tebe, nego vlast, a ti si, kuco, niko i nita. ZLATKO: Ali, moemo da se dogovorimo, ja sam spreman na sve kompromise. Ba na sve... ANA: Budi spreman na sve batine, zavodnie! Mao! ZLATKO: Samo recite ta traite od mene! EMA: Sada vie nita. ZLATKO: Poturio sam se, mogu sve tri da oenim... Mogli bismo lepo da se sloimo... IDA: Svakoj da bude mu po jedan dan i jo ti ostane etiri dana za kurvanje! Pa za Osmi mart donese nam triper! Za Novu godinu sifilis, a za Dan zahvalnosti sidu! ZLATKO: Kakve veze ima Dan zahvalnosti? IDA: Pa, da ti budemo zahvalne! 'Ajde, skidaj prvo jaknu. ZLATKO: Neu. Skini mi sama, ako moe! ANA: (s lea mu zdere jaknu) Ima ko moe! Aferim, efendi Zlatibore! ... A sada: dole gae da vidimo ta nudi! EMA: 'Ajde, ago, igraj nam malo ples sa sedam velova! ZLATKO: Odbij! Ti se nekom sveti! Udae se za onog... onog kretena, misli da neu da mu kaem! Ukrala si mi dete, jesi ti svesna ta to znai? Nosi moje dete drugom mukarcu u drugu dravu, u drugu veru... ANA: Da je pravde, trebalo bi ti mene da bije! ZLATKO: Ili ja ili taj tvoj kreten! Ako ima Boga! EMA: Kojeg boga, merakli Zlatibore? Ja sam sada tvoj bog! ANA: Dole gae! (noem mu zasee pantalone, koje spadnu) Rekle smo lekarima da si gologuz! Nije lepo da ih laemo. ZLATKO: Kako te nije stid? Pa nisam te silovao! Ida, kunem ti se, sama mi se namestila! Muvala se oko mene, vrckala. Ja kaem, zaboravila si da obue suknju, ona kae - to je suknja. 'Oe da je slikam golu za linu kartu. Prostrla se ko otira za cipele! Pa i ja sam iv ovek, hormonalan!

ANA: Mar, strvino! Sikter! (udara ga) IDA: Jednom reju, silovala je ona tebe! ZLATKO: asti mi, uradio sam to iz saaljenja! Nisam ja kriv to je toliko zagorela da zatrudni od mukog pogleda! ANA: Iz saaljenja! Iz saaljenja! Jebem ti tatu laljivog! Jebem ti ast laljivu!!! (udara jo besnije i gre) IDA: I Emu si oplodio" iz saaljenja? ZLATKO: S njom sam bio mrtav pijan, Ida, veruj mi! Ona me je napila, zna da sam slab u piu! Bio sam mrtav pijan! EMA: E, sad e biti samo mrtav! (udara sistematino) ZLATKO: A ti e da rodi idiota, zato to si me naroljala! EMA: Ja sam abortirala, bee! Radije bih rodila zmiju nego tvoje kopile! (udara hladnokrvno, sportski) ZLATKO: Kurvetijo! Ubila si moje dete i ima obraza da me pogleda u oi! EMA: Imam obraza i da ti pljunem u lice! ZLATKO: Gadi mi se! ANA: Gaenje je uzajamno, don't worry! (utne ga) ZLATKO: Skloni taj no, zviznuu te nogom, ispae ti to kopile istog asa! (on proba da je udari, ali ga one zajedno bace na zemlju) ANA: (Idi) Ovu balegu si ti volela! IDA: Kako ga sad mrzim, kako ga mrzim! ZLATKO: Ida, one su me navukle, ja samo tebe volim, uvek sam samo tebe voleo, oprosti mi, udaj se za mene... ANA: I spasi ga od batina... IDA: Umukni! Ubiu te! (ali ne udara) ZLATKO: Zavele su me, ja sam slabi. Oprosti mi. Kako e sama da odgaja dete? Zaboraviemo sve ovo. Idemo u Australiju. One te mrze. One su ljubomorne to volim samo tebe... IDA:Ubiuga! Ubiuga! ANA: Pa, ubij ga. IDA: Ne mogu... ZLATKO: Ubij me, ne elim bez tebe da ivim! Bolje da umrem nego da me ovako poniavaju! EMA: Ponienje za ponienje, zulumaru! ZLATKO: Ida, veruj mi, uvek sam samo tebe voleo... Ida, molim te... Detetu treba otac... misli bar na dete... IDA: Mrzim te, prezirem te, mrzim te... (bije ga histerino, ali slabo i dezorganizovano. Ubij me, evo, hou da umrem ako me ne voli! (uje se sirena Prve pomoi.) ANA: Dolaze, idemo... EMA: 'Ajde, Ida, uhvatie nas... IDA: Ubiu ga! 'Ou da ga ubijem! ZLATKO: Znam da me voli, Ida, ja to oseam... (Sirena sve glasnije. Ana i Ema odvlae Idu. ) ANA: Dosta je, ajde... EMA: Smiri se, kreemo...

ZLATKO: Ida, nemoj! Zar da ubije oca svoga deteta... IDA: Pustite me! Pustite me da ga ubijem! (Ana i Ema odvuku Idu. Zlatko ostaje na podu, polugo i izubijan) 7. scena - Prijateljski samit neprijatelja (U bratskoj mrnji i diplomatskom nerazumevanju. Jehova, Alah i katoliki Bog. On je isti kao pravoslavni, samo tvri, u boljoj formi i savremeniji. Drugi kostim. Igra isti glumac.) JEHOVA: Nazareanine, uti debeljko sve ljui biva to ga utim debeljkom naziva. ALAH: Taj golotrbi samo sjedi i seiri. Seiri, bezbeli. BOG: Nikad ga nisam tako zvao! ALAH: Koga? BOG: Budu! ALAH: A, jes' - onaj drugi ti ga tako zove. BOG: (Jehovi) A kako to da se na vas, uvaeni, ne ljuti istim tim povodom? Inter nos: nije mi poznato da vas neto previe ljubi i simpatizira... JEHOVA: Ljubav ne, no mudro potovanje za mene ima jer snagu veliku posedujem. U sukobu nikad ne bijasmo. ALAH: (Bogu) Toliki uvod da bi nam pomenuo svoju snagu. BOG: (Alahu) Koja je, uostalom, vrlo diskutabilna! ALAH: (Bogu) Apsolutno diskutabilna, cijenjeni! JEHOVA: Doosmo li o meni samit drati ili o Boginji novoj to se nezvana pojavi? BOG: ekamo li jo koga? JEHOVA: Tvoj alterego, Nazareanine, stigao nije! BOG: Bez provokacija, ako je mogue! Carpe diem! ALAH: Provokacija, bezbeli, cijenjeni. Poznato mu je da ne moete zajedno vas dvojicatrojica. BOG: Je li Buda poslao neki stav ili poruku? JEHOVA: Stav ne, no poruku posla kako vremena nema jerbo o milijardama vernika brigu veliku brine... BOG: Uvek pominje te milijarde, samo da bi nam nabio komplekse! A pola mu razvukli komunisti! ALAH: Pa ono, i kod vas dvojice su se komunjare lijepo omrsile. Uzee i vama lijep danak u krvci... JEHOVA: Ponimo smesta! Ko e sastanak voditi? BOG: Ex tempore! Moe ti, uvaeni, ti si najstariji... a moe i Alah, kao najmlai... JEHOVA: A moe i ti jer najmnogobrojniji jesi... ALAH: Dobra fora, uvaeni. BOG: Ab iove princidium! Tko je ta nova? Kako se zove? ALAH: Dijete, cijenjeni, malo goljavo ensko. Nikak'o! Ali raste na oigled. Ja gledo. Zove se Ona. BOG: Znai, ni imena jo nema... Sapienti sat! ALAH: ta e joj ime? Ona je bezbeli jedna, a ne ko mi to nas samo lau. Njega lau njegovi, tebe lau tvoji... BOG: A tebe tvoji ne! Odakle je? ALAH: Sa Balkana, cijenjeni, o'kle i sve divanije.

BOG: Koliko ima vjernika? JEHOVA: Jednu grenicu za sada ima. BOG: Zato mi onda uzimate vrijeme? Tu jednu mogu zgaziti kola ili vlak, ili e joj pasti zrakoplov kad krene na ljetovanje. ALAH: Joj, kad ree avion, 'ajd da pourimo, uvaeni. Imam jedan putniki to e se bunut' u Zaliv za est minuta, a trebam spas't dvojicu iz njega... Nije im jo vakat... JEHOVA: Tvoji jo uvek stavljaju bombe u putnike avione?! Koliko puta sam ulagao prigovor! ALAH: Izun je, cijenjeni. I tvoji meu! JEHOVA: Nije istina. Moji obaraju samo vojne! ALAH: Jes', beli! Vojne zadana, a civilne obno! Vojne kad pogode, a civilne kad promae! BOG: Ne dozvoljavam svau na svojoj teritoriji! JEHOVA: A zato ti uvek ratuje na tuoj! Sad mije jasno! BOG: (Jehovi) Ti bi se trebao ee ivcirati. Kad se naivcira preskoi nekoliko stoljea i govori ist' normalno... ALAH: Ajde, bolan, urim, to emo drugi put, sad kaite ta emo sa Onom! BOG: Dixi! JEHOVA: Nita joj moi neemo dok samo proroka ima! ALAH: Kako, bolan, nita ne moemo? JEHOVA: Ko to ne mogosmo ni tebi dok si s Muhamedom sam bio, ni njemu dok sa Isusom sam bejae... BOG: Ni tebi dok si bio sam sa Mojsijem! (Alahu) Dok su sami, prorok i Bok su u istoj auri i ne m're im nitko ni'. ALAH: Ni bogovi? to me onda insani lau da sam svemoan? JEHOVA: Ni Budi ne mogasmo dok sam sa Sidartom bee! ALAH: Njemu, bezbeli, ne moemo nita ni da-nas kad je sam s milijardama! JEHOVA: Mogli bismo da vi opasnost vidite i razmirice me' nama zaboraviti moete! ALAH: Merhaba, cijenjeni, je 1' ti to zove u savez? Valjalo bi prvo da sklopimo tvri mir nas dvojica... BOG: Lako emo s Budom. Njemu uniti jednu jedinu etvu rie i nema ga vie. Sve te njegove razvikane milijarde ivotare na posnoj rii. Usus est optimus magister. ALAH: to mu onda ne sjebe tu jednu etvu, cijenjeni, izun je! Da ne seiri vie i da se ne duva! JEHOVA: Jer pogreno proceni, kao i vazda, Nazareanin! BOG: Ako smo se preraunali u Drugom svetskom, ne znai da emo uvijek! Audaces fortuna juvat JEHOVA: Ni u treem uspeti nee, dobar ti stojim! ALAH: Ajmo, bolan, urim! Ve su mi pali u more. Ne mogu insani plivat' dovijeka! A jo neplivai. BOG: Dobro, dobro, onda ekajmo pravi trenutak. Nec Hercules contra duos. Vano je da nema saveznika. JEHOVA: Ima! BOG: Kako ima? Koga? ALAH: Ma nekog divljaka, cijenjeni, nema veze. Svravajte, aman, podavie mi se ona dvojica...

JEHOVA: Divljak jeste, al' bezazlen nije nikako! BOG: Zato ga onda nisi pozvao na samit? JEHOVA: Zvah ga, no doi ne hte'. BOG: Zbog ega? JEHOVA: Zbog tebe, to mu narode pobi! BOG: Ja? Kako se zove? Odakle je? JEHOVA: Manitu je ime njegovo. Iz Amerike stie. BOG: Zar je on iv? Pa kako? JEHOVA: iv osta, mada mu ti svu pastvu pobi! BOG: Nisam ja! Njih su istrijebili vaspovci! ALAH: Koji su ti ti? BOG: White-Anglosaxon-Protestant - koji pripadaju mom drugom alter egu! Ne bih se ja, na tvom mjestu, pravio nevjet. JEHOVA: (Bogu) Vrlo lukavo bee to sa cepanjem tvojim! ALAH: (Bogu) Tebe, kaurine, bezbeli ima zericu previe! BOG: Ima me koliko me ima, i moete se slikati obojica! Ako su mu, kao to kae, pobijeni vjernici, kako je on mogao ostati? Vis legis! JEHOVA: Jedan ti, veran njemu, skriven ostade! BOG: Jedan? Jedan jedini? Pa taj je ve morao prirodnom smru... Indijanci su prije etiri vijeka pobijeni ili pokrteni. Kako je taj ostao? JEHOVA: Ostade, to tvoji aljkavi, ko uvek, bejahu! BOG: Lapsus memoriae! U Dahau i Auvicu pedantni bejahu" ALAH: ekaj! Stani! Smiri loptu. Pedeset godina sluam tu priu. Dosadiste! Mir! Imamo prea posla! Mogu li se tom Amerikancu smrsiti konci? Ako si pobio sve, moe i tog jednog. Ako mu je i etr'sto godina, nije besmrtan! BOG: Ama, nisam ja pobio! Dobro, dobro, prije svega, otkud mu ovjek od etiri vijeka? Indijanci su umirali sa 30-40. JEHOVA: Samo njega ima, ivi obnavljajui ga... ALAH: Bezbeli, podavie mi se ona dvojica! Ne mogu vie dangubiti sa vama. Jeb' ga sad, moram ope' udo initi! to ne volim uda, nijesam ja poetnik, bolan! urim, uemo se... (Alah ode urno, a Bog i Jehova ostanu u mrtvoj tiini) BOG: Kakav je ovo lakrdija... JEHOVA: S tobom nasamo, nemam razgovora! (Jehova ode, dostojanstven i ljut) BOG: Diem perdidi... Venies sub dentem! (mrak) 8. scena - Poetnica (Mira i Don u kancelariji, na poslovnom doruku. Boginja Ona sad je kao devojica od 7-8 godina i spava na prostirci pored stola, ili se igra. Manitu sedi uza zid na podu, sglavom na kolenima. Ljudi ne vide bogove, ali bogovi, normalno, vide ljude.) MIRA: Nisam mogla da pretpostavim da govorite na jezik. Kad ste nauili? DON: Imao sam vrlo mnogo vremena... MIRA: Otkud vam vreme? Vi niste pravi Amerikanac? DON: Najistiji... MIRA: Ne izgledate kao vaspovac. DON: Navaho...

MIRA: Ozbiljno? Mislila sam da ste izumrli!... Izvinite... DON: Nismo izumirali. Istrebljeni smo. MIRA: Ovaj... a kako to da se ne zovete Bik Koji Sedi? DON: Tako mi je ime. MIRA: Kako? DON: Bik Koji Sedi. (smeju se) MIRA:A Don Smit? DON: To mi je... pseudonim... MIRA: Zato je tako bezlino? Da se izgubite u masi? DON: Da. Vi ste vrlo inteligentna ena, Mira. I vrlo lepa ena. (grei jer se zbunio) MIRA: (stidljivo) Hvala. DON: Zato ste pocrveneli? (Tiina, kratko.) ONA: (Manituu): Zbog ega ute? MANITU: Trae rei... ONA: Ih, koliko ima rei. Kako su samo debeli renici.... MANITU: Kad hoe da kau neto vano, ljudima uvek nedostaju rei. ONA: ta treba da uinim? MANITU: Nita. Odmaraj se. (ili igraj se.) ONA: Ti pazi da ne zabrljaju! MANITU: Dobro! Mira i Don. DON: Zato vam je sin u bolnici? MIRA: Eh, to je duga pria! DON: Imamo vremena... MIRA: (uti) DON: Uinio je neto runo? MIRA: Dobio je batine... DON: Zato? MIRA: Zato to je bio kriv. DON: Mogu li neto da pomognem? MIRA: Ne moete... (Ulazi Eva Kos.) EVA: Dobar dan, ako tako uopte moe da se kae. Vaa majka me je opet izbacila iz kue. Jedva sam vas nala. Moram da razgovaram s vama. Jeste li sposobni danas? Hoete li jedan sedativ, preventivno? MIRA: Ne hvala. ta ste hteli? EVA: Ne znam odakle da ponem... DON: Treba li da izaem? MIRA: Ostanite. Niste vi suvini! EVA: Ja sam suvina. Ali neka. ta mogu, moram. Gospoo, moja erka je oajna! Potpuno je van sebe. MIRA: A moj sin je na krpljenju! EVA: U stanju oaja, ona je neuraunljiva i ne odgovara za svoje postupke i odluke! MIRA: Vae keri, inae, ne odgovaraju za svoje postupke! (Kurlus. Mira i Eva se ukoe. Don ode do prozora.)

ONA: Ko je ova riokosa? MANITU: Jedna nesrena majka. ONA: ta znai - nesrena majka? MANITU: Znai da ima decu. ONA: ta hoe? MANITU: Ne zna ni sama... ONA: Priuvaj ih ti, meni je to zapetljano. MANITU: Dobro. EVA: Moemo li, ipak, nasamo? . MIRA: Danas imam gosta. Moemo sutra EVA: Od prolog vaeg sutra" prolo je 15 dana! MIRA: Bila sam bolesna. EVA: Nikakav posao nije prei od dece. Moramo danas. MIRA: Onda izvolite. ONA: ta sad rade? MANITU: Odmeravaju snagu. ONA: 'Oe da se biju? MANITU: Ne verujem... ONA: I - koja je jaa? MANITU: Ne znam, videemo... ONA: Davidimo! (Ona se nameta da s Manituom posmatra scenu.) EVA: Ja ne elim da se moja Ida uda za vaeg sina! MIRA: Ni ja to ne elim. EVA: On je jedno neodgovorno derite! Pokvaren, prevrtljiv, nezreo, kukavica, podlac, neveran, glup, neodgojen. Nikad nije bio lep, a sad je jo unakaen. Jednom reju: on je jedan neopisivo odvratan smrdljivi gad! MIRA: Govorite o mom detetu, gospoo! EVA: Izvinite, moda vi niste krivi, ali to je tano! MIRA: Doli ste da traite neto od mene, a pola sata pljujete po mom sinu. ta elite za protivuslugu? EVA: elim da ubedite svog sina da ubedi moju ker da ide na abortus i da se raziu, odmah! Odmah! Sve je to bolesno i besperspektivno! Taj va Kopaonik, on je... MIRA: Zlatibor! EVA: Molim? MIRA: Zlatibor se zove! EVA: Vi znate da je on zaveo jo dve moje keri?! MIRA: O tome ko je koga zaveo moemo kasnije! Ubeujete me da ubedim da ubedi! Taj plan nema anse, gospoo! EVA: Ali vi morate to da reite, to je vaa dunost! MIRA: Niti moram, niti mogu, niti smem. EVA: Taj brak e biti pokretni pakao! Pa to venanje u crkvi, to tek nema smisla! Moja erka ne pripada toj crkvi a va sin se poturio, pa kako onda? Kako, molim vas? MIRA: U kojoj crkvi? EVA: Pravoslavnoj! MIRA:Azato?

EVA: Zato to ona hoe da obue belu venanicu u estom mesecu trudnoe! Izgleda kao laa, to je veliki greh. Ne mogu da shvatim da to kod vas moe! MIRA: Ne moe to, ali ne moe ni pobaaj u estom mesecu! EVA: Ali to nesretno dete ne sme da se rodi, ni po koju cenu! Ne moe i ne sme. Treba ga spasiti od raanja. Jer oni se, zapravo, mrze, samo togajo nisu svesni. Prirodno je da se mrze jer su svedoci takvih groznih ponienja! DON: Zato mislite da je prirodno da se ljudi mrze, gospoo? (Iznenaenje. Tiina.) ONA: Hvala ti, mislila sam da e riokosa da pobedi. MANITU: Udarac je malo rutinski, ali nije lo. EVA: Kakvo je to pitanje? DON: Razmislite o njemu. (Don gleda kroz prozor. Eva i Mira se gledaju u oi, besno i bespomono. Zatim gledaju u zemlju. Manitu i Ona posmatraju njih a dolazi Bog, pravoslavni. Manitu ustaje dostojanstveno.) BOG: Jo vam nije dosadilo da se meate s grenicima? ONA: Pomalo jeste, ali ee su smeni. BOG: (Manituu) Opusti se, strane. Dok si na mojoj zemlji, nita ti se nee dogoditi, ne mora da straari. MANITU: Znam da me trae, bledoliki. BOG: Ne trae te, znaju gde si. Mene se boje! ONA: Ti voli da te se boje, ika Gospode? BOG: (smeje se) Ne, ali... MANITU: Ali ti prija... I ti nosi krst, zato me titi? BOG: Iz inata! ONA: tajetoinat? BOG: Ne mogu da ti objasnim, moram da ti pokaem... (povede je) Zato si prestala da raste? ONA: Odrasli su dosadni, a dosada je pravi greh... BOG: Nisam znao. Strane, je 1' i kod tebe dosada greh? MANITU: U skladu s Prirodom nema ni dosade ni greha, bledoliki. BOG: (Oni) I ti si u skladu s Prirodom? ONA: Priroda je u skladu sa mnom. Ja sam Boginja, nisi uo? BOG: (smeje se) Dobro, doi... ONA: (zastane) Pusti ih da priaju, ta si ih ukoio? BOG: Neka razmiljaju jo malo... ONA: Priuvaj ih, crvenko, odmah se vraam! BOG: Nemoj da ga zove crvenko, i on je ipak Bog. ONA: A zar se bogovima ne sme kazati istina? BOG: (kroz smeh) Ba si devojurak! 9. scena - Oseanje krivice (Petka i Razumenka. Molitva) RAZA: Pomozi mi, sveta Petka, upaliu ti sveu debelu ko ruka... molim ti se... Evo, postiu mesec dana.. Dva! PETKA: Ne smem, nije moj resor...

RAZA: Objasni mu nekako... kai kakva je stvar... Kai, sve sam uinila da ga vaspitam, a nije mi polo za rukom. Da je On eleo da starci vaspitavaju decu, uinio bi da ene raaju sa 50. Ali moja erka radi po vas dan, ona je mlada ostala udovica. Teko dolazi do hleba. Mangupa ostavila meni, a meni nemonoj izmako, ta u sad, grena ja...? PETKA: Objasnila sam mu ve... RAZA: Zar se toliko ljuti? Ne moe da oprosti...? PETKA: Smeje se... RAZA: Iju! ta to znai? PETKA: Ne znam... RAZA: Ko e znati, ako ti ne zna, jadna ja... PETKA: Ne znam, nikad se nije smejao... dok se nije pojavila ova nova... RAZA: Koja nova? PETKA: To se tebe ne tie. RAZA: Kako? Zato se smeje? ta je smeno u mojoj nesrei? PETKA: Ne smeje se tebi. RAZA: Nego emu? PETKA: To je ono to ne razumem! Zbogom ostaj... RAZA: Ne ostavljaj me. Kako u sama s tolikom nevoljom? PETKA: Ima veih nesrea, pogledaj oko sebe. 10. scena - Brundajui motor (U avionu Ida i Zlatko putuju za Australiju.) IDA: Muka mi je... ZLATKO: To je zbog bebe... IDA: Nije nego od straha. ZLATKO: Nismo mogli da plivamo do Australije. Vidi kolika je vodurina ispod nas. Opusti se, avion je najsigurniji prevoz. Statistiki dokazano. IDA: Kad bih mogla bar da se pomolim... ZLATKO: Pa, pomoli se, ako e da ti pomogne... IDA: Ma nee. Ljuti se na mene. ZLATKO:Ko? IDA: Jehova. ZLATKO: Lako mu je da se ljuti, al' da pomogne to je ve tee. Zato oni i jesu takvi namori... IDA: Ko? ZLATKO: Pa svi ti bogovi. Ozbiljno. Imo sam jednog tako namrgoenog, onda se poturim da probam drugog. Mislim, mlai je, razumee... Kad ono i on. Pito sam ga da mi sredi vizu za Australiju, kae: Sikter! imam prea posla! I moro sam da potkupim jednog slubenika... IDA: (smejese) Ti si lud! ZLATKO: Sad sam opet ateista. ta e mi bog ako moram sve sam da odradim? IDA: ta se to uje? ZLATKO: Motor... IDA: Zato brunda? Jao, tresemo se... ZLATKO: Ma ne brunda, smiri se...

11. scena - Put za fanatizam (Raza je po celoj kui, gde treba i gde ne treba, zapalila kandila i svee. Stalno eprka neto oko tih svea i mrmlja molitve. Spolja se uje zvuk nekog razbijanja, Mirin vrisak, pa ona utrava, kaljui. Za njom kulja dim.) MIRA: Jao! Mama, bre, pa kako, zato opet? Je 1' ti to namerno radi? Zna, kad bi se neko ba trudio, kad bi ba po itav dan radio na tome da me svaki as neim zajebe, taj bi morao da se naradi, da smilja... a ti to ovako! (pucneprstima) Zato si ukljuila praznu rernu? Umalo da poginem! RAZA: Nisam bila ni blizu poreta, pusti me... MIRA: Uvek mi to radi. Uhvatim kafu - masna tegla ispadne! Uhvatim eer, nije masna tegla, ali nije ni eer, nego gips. Sta radi gips u tegli za eer?! RAZA: Stoji... I onako nema eera. (Za Mirom je ula i Ona, koju ne vide ni Mira ni Raza. Ona se zabavlja gasei svee, to e Razu, u poetku, izluivati.) MIRA: Mama, zato si se tako tupavo prepustila intenzivnom starenju? U poslednjih mesec dana ostarila si deset godina. Ne mogu to da podnesem. Trgni se malo! RAZA: A moe da podnese da ti se sin jedinac iseli na drugi kraj sveta s nekom alamunjom! Je li ga zato ova drava kolovala? Trgni se ti! MIRA: Mama, ostavi mladima i dravi da reavaju svoje probleme kako znaju i umeju. Svi smo gubili mnogo bojei se da ne izgubimo neto malo... Koncentrii se na svoju roenu svakodnevicu! RAZA: Ostavi ti mene na miru! MIRA: Uopte te ne diram. Ti meni stalno podmee neke mine sa svojom akutnom senilnou. Zato si ukljuila praznu rernu u kojoj si zaboravila cipele? RAZA: Nemoj da mi gasi svee, to je detetu za sretan put! Ova je za njegovo zdravlje... MIRA: Nisam ni pipnula tvoje svee, mada mi je dosta tog pretvaranja kue u crkvu! RAZA: Ova je za dobar rad motora... Ova da vreme bude mirno i stabilno... ako moe da pomogne... MIRA: Pitala sam te neto! Jesi htela da ih osui? RAZA: Ovaje protiv terorista, daleko bilo! Ova da pilot bude trezan! Pria se da oni piju od straha. Nemoj da gasi! MIRA: Ama, ne gasim! Kai mi otkud cipele u rerni?! RAZA: Ko mi onda gasi svee? MIRA: Ne znam, valjda promaja... Odgovori mi! RAZA: Kad se ena zacopa u tvojim godinama! Uopte ne brine vie za dete! Jadna ja s vama! Vidi, opet! MIRA: Nisam se zacopala! A Zlatibor vie nije dete! RAZA: Mu ti se jo nije estito ni ohladio u grobu, a ti si ve uzrikila pogledom ko neka iparica! MIRA: Ama, kako se nije ohladio za pet godina, mama? Ve je i zaboravio da je umro! RAZA: Ti si zaboravila! Ti! Onakvog oveka! MIRA: Nisam zaboravila, ali ja sam iva! RAZA: I dok si iva moe da brlja! Bog jeste milostiv, ali ta ti misli, koliko jo moe da te izdri? Sad e da se uda za divljaka, a sin nek' ti plaa grehove! Ba te briga to je divljak, vano da je uvozni! ta e biti s tvojom duom ako Zlatkov avion padne? MIRA: Pu, pu, pu! Daleko bilo, nemoj da malerie! Zato da padne avion? Jesi ti luda?

RAZA: Zato to smo greni i nema nam po-moi! Evo, opet mi se ugasila svea. Vidi, to je dokaz! MIRA: (za sebe) Jesi, luda si! Ai ja sam luda to pitam! RAZA: Tano, ti si luda! Zato si se i zaorila u divljaka! MIRA: Ama, ovek nije uopte divljak, ta je tebi!? Ne dozvoljavam da tako govori o njemu! On je pripadnik jedne vrlo stare civilizacije koja... RAZA: Jes', jes' stare 100 godina 2 meseca i 14 i po minuta. MIRA: I nije divljak nego pravi Amerikanac! RAZA: Svi Amerikanci su divljaci! Jaa civilizacija! Postala od evropskih avanturista i lopova i afrikih robova! (Kako svaa postaje intenzivnija, Raza zaboravi na svee, a Ona ih polako sve pogasi, to Raza neko vreme ne primeuje...) MIRA: On nije od tih. On je pravi Amerikanac! Njegov narod iveo je tamo mnogo pre dolaska prljavih Evropljana, koji su doli da im otmu zemlju i da ih istrebe prvo orujem.. RAZA: Ah, tako! Znai, jo jedan izbeglica?! MIRA: Kakav, bre izbeglica, jesi ti normalna? Izbeglica iz najbogatije zemlje na svetu?! RAZA: Je 1' prio jue za rukom kako bi voleo ovde da ivi, kako ima slinosti izmeu njegovog i naeg naroda.... MIRA: Pa, nekih slinosti ima. Pogledaj kod Andria u Omer-pai Latasu"... A i zemlja nam je ko rezervat... RAZA: Je 1' prio kako su im tamanili ene i decu? MIRA:Pa, kad jesu! RAZA: Eto vidi! Izbeglicama uvek izgine neja, a upai volovskih repova, siroti, ostanu nezatieni, pa dolaze ovamo da ih zbrinu mone samohrane majke... MIRA: Jao, mama, molim te, nemoj da grei duu, to to ti pria je prosto uasno... Daj, priberi se... RAZA: Ova usrana civilizacija je i pukla onog trenutka kad su u ratovima poele da ginu ene, deca i starci a da ostaju ivi ratnici. Neja strada a najjaiostanu! Pih! MIRA: Moda si u pravu, samo to to nije civili-zacijski nego prirodni zakon! I u prirodi preivljavaju najjai! RAZA: A je 1? I ti tvrdi da je napad na Perl Harbur i bomba na Hiroimu stvar iste istorijske teine!? MIRA: Ako sam pomenula Perl Harbur, ne makla se s mesta! RAZA: Znam ja ta ti misli i dok ne zine. Onda se samo televizijski izvinjavaju: Izvin'te za Perl Harbur, OK, a vi izvin'te za Hiroimu - ajd' da razmenimo robu i lovu. MIRA: Kakvu robu, mama? RAZA: Bilo kakvu! Potronu! Izvinjenja, oruje, kompjutere, morsku ribu! A to nije ni slino! Perl Harbur je bio vojna baza, a Hiroima grad. Ej, grad sa zabavitima i bolnicama i sa starakim domovima! MIRA: Au, teta za starake domove! Najvea teta. RAZA: Kad neko napravi vojnu bazu pred tuom kuom on mora da rauna s tim da e jed-nom, kad-tad... MIRA: Mama, Don Smit nee napraviti vojnu bazu pred naom kuom, kunem ti se! RAZA: Sve se bojim da nee, zato se i zove Don Smit! MIRA: Kad si ba navalila, moram da ti kaem da se i ne zove Don Smit nego... Raza primeti pogaene svee.

RAZA: Kuku meni jadnoj i nesrenoj! Kuku meni grenoj i ubogoj! Kuku meni odsad pa doveka! MIRA: Mama, mama, ta ti je? Mama! RAZA: Zar ti ne vidi? MIRA: ta? RAZA: Sve su se svee pogasile. Vidi: sve! MIRA: (malo uplaeno) I - ta to moe da znai? RAZA: Znai da je pao avion! (Ona urno izlazi. Mrak.) 12. scena - Bogovski problemi (Katoliki Bog, Jehova i Alah.) BOG: I - tko je, na koncu, sruio taj australijski zrakoplov? JEHOVA: Moji ga verujui ni pogledom ne okrznue! Alah e o tome vie znati. ALAH: Ama, sjai malo, uvaeni, dosadio si mi vazdan za vratom! JEHOVA: Tada ti, Nazareanine, u svojoj kui krivca potrai! BOG: Zato ja? De facto, i Buda baca enju na Australiju u zadnje vrijeme. ALAH: 'Ou li mu prenosit' tvoje miljenje, cijenjeni? BOG: Kad sjedne s njim za aj na ri Lanki!? ALAH: Cijenjeni i uvaeni, ili igrajmo otvorenih karata, il' da vas ne gledam vie! Nije ovo srednji vijek da moemo divanit' do bijela dana! Dok se mi nadmudrujemo, oni e hajvani dolje ko zna kak'e tete poinit'! JEHOVA: Zalim to priznati moram, mlaahni dobro kae, Nazareanine! ALAH: Omatorili ste, refleksa nemate, a vre-mena su druga! Ono ranije, egleniemo Ijetni dan do podne, pa kad siemo ja nadem 2-3 probodena akijom, 3-4 kraa za glavu, ti, cijenjeni, nae nekolike spaljene nevine vjetice, dekojeg prosutijeh crijeva, a ti, uvaeni, zatekne togod potrovanih, togod zadavljenih... Danas, kako se okrene, neka budaletina baci bombu, kremira devedeset 'iljada dua ako je lijepo vrijeme a sedamdeset 'iljada ako je slabo... Dok se mi nateemo oko jednog aviona, dokopae se neki jaramaz kak'e H-bombe i bum - pa poslije sluaj pla i molitve! BOG: Tertium non datur. Otvaramo karte... JEHOVA: Moje oduvek otvorene bejahu! ALAH: Kaem: avion je pao zbog motora. Crko motor i pljus. JEHOVA: Avion boing najboljim smatraju... ALAH: Dobra je maina, insani ne valjaju! Mehaniar loe pregledo, pilot bio pod gasom. Stjuardesi pukla arapa... BOG: Koliko rtava ima? JEHOVA: Dvadeset etiri i po miliona! BOG: Zemljae, nota bene, nisi duhovit, zato se trudi? JEHOVA: Tano toliko vernika izgubismo to Ona putnike spasi. U njenu veru naivni preoe! BOG: Kako ih je samo popecala sve do jednog po okeanu? ALAH: Poetnica, bolan! uda ini. Voli to! Aktivira vulkan pa pee kajganu za narod. Ja gledo u Polineziji. JEHOVA: Kau, u Srbiji sredila da penzije stignu na vreme! Ne mogoh da poverujem! ALAH: Sjeti se kad si ti bio mali kako si razmicao more! JEHOVA: Jo toliko ostario nisam da na tvoju pomo osloniti se moram!

ALAH: Uostalom, maznula ti ideju! Razmakla Atlanski okean i nala Atlantidu! JEHOVA: I - koliko time uze nam vernika? ALAH: Neto malo. Tebi je, cijenjeni, uzela... koliko? BOG: Zanemarljivo. Jednog senilnog naunika, dvojicu pijanih novinara i neto studentarije... Id est. JEHOVA: Drugima se udo ne dopade? BOG: Sve manje razumijem njihov ukus. U mojim crkvama sve ikone plau, pa nita raznjeim dvije-tri babe. A ona rasplakala jedan kompjutor i svi se raspametili od sree! ALAH: (kroz smeh) A to rasplaka jadnog kompjutera? BOG: Ma, glupost, valjda ga, nepobjedivog, pobijedila u ahu... JEHOVA: Mnogima se to udo dopade, uh i sam! ALAH: uj, plaua maina! Kako se samo dosjetila?! Meni su zato i dosadila uda to ne mogu vie da pogodim ta oni 'oe... Daj vode! Pustim kiu, ne valja im, uzmem da suim, kukaju - propade etva... Daj ope' vode... Dokle? JEHOVA: A kod mene kae: Prataj gospodaru - i ubije brata! BOG: Vie vole sto ivih smrtnika nego celu jed-nu mrtvu civilizaciju! A ovamo, stalo im do neke kulture... ALAH: Jes', stalo im do besvijesti! Prave nesree i ratove, pa se poslje njima inspiriu i prave umjetnost i kulturu... BOG: Siromah Neron, sam popio bruku, a svi pale radi inspiracije! Quae nocent, saepe docent! ALAH: Pusti Nerona sad! Koliko je Ona navukla vjernika, zna li kogod? JEHOVA: Svakoga asa sve ih vie ima, broja im se ne zna! (Utrava Ona veselo i odmah se baci na Boga. Zagrli ga vrsto.) ONA: Reci dragika" pa u neto da ti slaem! Ali mora da se ujedini sam sa sobom! (Alah i Jehova se smeju.) BOG: Dijete, mlada si i neu ti ovaj put zamjeriti, ali smijeh na raun Svevinjeg je veliki grijeh. MANITU: (koji se takoe stvorio tu) Nijedan smeh nije greh, bledoliki! (mrak) 13. scena - rtvovanje a" (Mira, Don i Eva - kasnije i Raza - na nekoj vrsti kune sedeljke, Eva putuje u Australiju, pa 'je dola da deci ponese ponude. Odnosi su 'jako formalni i nategnuti. Zaljubljeni su nadmoni. Scena poinje glupom i neprijatnom tiinom koju Don eli nekako da prevazie...) DON: Izvinite na indiskreciji, gospoo, da li ste vi udati? EVA: Naravno! Ja imam tri odrasle keri! DON: A zbog ega se va mu nikad ne pojavljuje? EVA: On je umro pre nekih petnaestak godina... DON: Ah, razumem... Oprostite... EVA: Nema veze. Zato? DON: Aod ega je umro? EVA: Od neke besmislene usputne ljubavi... DZON: Nisam nikad uo za besmislenu ljubav... MIRA: Smisao ljubavi ovisi od ugla gledanja na istu. Kad se mu zaljubi u drugu, onda je to za njegovu venanu suprugu besmislena ljubav! DON: Ah, razumem. (Evi) A nedostaje li devojicama? Mislim, vaim kerima...

EVA: Boe sauvaj! On se njih javno odrekao im je uo da su nevenano zatrudnele sa kretenom. (Miri) Izvinite... MIRA: I naredio im da mu vie na grob ne dolaze, cvee ne donose i tome slino... To jest, ako je uopte sahranjen... EVA: Ne, ne, nije sahranjen, naravno... DZON: Ne razumem. Kako nije? Da li je spaljen? EVA: Ma ne, ta vam pada na pamet! Formalno, on je jo uvek iv. Mislim, jede, spava, gleda TV, odrie se dece, ide na posao... Ali sutinski... MIRA: (Donu) Ako ti umre tako mnogo pre sahrane obeaj da e me napustiti. Ne bih mogla da spavam s mrtvacem! DON: (sa smehom) I obratno, draga! Malo glupe tiine. MIRA: Posluite se neim, gospoo... EVA: Ne znam da li je koer... MIRA: E, to ne znam ni ja... (Jo malo glupe tiine.) DON: A da niste i vi postali verski fanatik ot-kad se desilo to s avionom? EVA: Ja sam oduvek bila.... lojalna... ali priznajem da mi je sada verajo vra... DON: Vi, naravno, verujete da je udo delo vaeg Boga? EVA: Zar ne bi bilo neobino da verujem u tueg? MIRA: A, vidite, moja mama je sigurna da je stvar sredio ba njen Bog, a ne neki drugi... EVA: Bog je jedan. MIRA: Da, naravno, to tvrde milijarde budista i milioni muslimana. Meutim, mama je sigurna da je u pitanju njen Gospod i u znak zahvalnosti ve mesec dana ivi samo o hlebu i vodi, reena da se zamonasi... EVA: Pa, malo posta svakako e joj prijati... To je zdravo... DON: A ja sam itao u novinama da se pojavi-la neka nova Boginja i da je to jedno od njenih uda... EVA: Nije se pojavila Boginja nego verska sekta! DON: A u emu je razlika? EVA: U tome to se nove verske sekte pojavlju-ju svaki dan, a bogovi se ne pojavljuju uopte. To je izmiljotina. MIRA: Slaem se sa svim po pitanju izmiljotina! (Ulazi Raza, koja se jako promenila. Nosi neto izmeu mantije i delabije, nejasne boje. Kosu je raspustila ili ak obrijala. Deluje isposniki.) RAZA: Evo, zavrila sam. Izvinite to ste ekali, prijo... EVA: Ma, nita, zato sam dola. Ne idem svaki dan kod dece ak u Ausraliju... RAZA: Pogledajte, natrikala sam mu prave vunene arape i supertopli demper, zatim kapu... EVA: (neoduevljeno) Divno... MIRA: Jao, mama, zar ti se ne ini glupo da alje vunu u svetsku vunenu velesilu... EVA: Drukije greje ono to baka natrika s ljubavlju! MIRA: Ali, tamo je toplo, bolje da si mu natrikala kakve kupae gae... RAZA: Zapakovala sam i grumen rodne grude... MIRA: Mama, molim te... DON: Pusti, ako je takav obiaj...

EVA: Jeste mislili da poaljete neto novca dok se ne snau? MIRA: Dala sam im da ponesu kad su polazili... EVA: Moda novac nije spasen, ja sam ula samo za ljude... Ne znam ta je bilo sa prtljagom... MIRA: Ako mislite da treba, vi ponesite! EVA: To ta uja da ponesem, to je moja stvar! MIRA: A moja je stvar ta u ja da poaljem! RAZA: Nije potrebno vie da se svaate, sad je sve ionako gotovo.... MIRA: Ja, naravno, mislim da tek sada sve poinje! EVA: Klasina nekompatibilnost majke i keri. Imam to u tri primerka! Do vienja, javiu vam se kad se vratim. DON: A koliko ostajete u gostima? EVA: Jedno godinu-dve dana... MIRA: Vi ste ba reili da rasturite taj brak? EVA: Zato mislite? MIRA: Nema veze. Do vienja. RAZA: Ispratiu vas... (Raza i Eva izlaze. Don i Mira se smeju, sreni to su sami, najzad.) MIRA: Vidi ta je odvratna tata. Ova tvoja je ko bela lala. DON: Moja je jutros udavila maku u lavabou... MIRA: Ko, bre? DON: Tvoja majka. MIRA: Kraljicu? DON: Aha... MIRA: U lavabou? DON: Aha... MIRA: A zato? Je 1' bila bolesna? DON: Mislim da jeste... MIRA: Kraljica? DON: Ne, nego mama... MIRA: ekaj, bre, ali zato? Pa ona ju je volela. Godinama se svaamo oko tih njenih ivotinja.... To je bila njena ljubimica. DON: Ba zato, kae, otkrila je da post nije dovoljan... da Bog nije zadovoljan... da mora da pokae veliku, pravu zahvalnost... da mora neto vee da rtvuje... neku konkretnu rtvu... MIRA: A to je davljenje sirote Kraljice u lavabou? DON: Moda je i to bolje nego da ju je, na primer, spalila u kaminu. MIRA: ekaj, a u kom lavabou? U kuhinjskom? DON: Ne, ne, u kupatilskom, ako te to tei... MIRA: Kako, bre, da me tei, pa gde u sad da perem zube? Otkud joj samo ta ideja! DON: Eh, otkud?! rtvovanja ima u svim religijama... MIRA: Ali mi nemamo takvih divljakih obiaja! DON: (sa smekom) Vidim da nemate... MIRA: Mi to nemamo u svojoj tradiciji! Kod nas se, izvini, ak ni ratnici nisu nikad kitili skalpovima svojih neprijatelja, a kamoli domaice! DZON: Nisu. Kod vas su ratnici kitili konje glavama svojih neprijatelja...

MIRA: To je bio turski obiaj, a ne na! DZON: Ali ste ga vi preuzeli, isto kao to smo mi preuzeli skalpiranje od Anglosaksonaca... MIRA: (njuka) Kakav je to miris? DON: Neki smrdljiv... MIRA: Kao da zagoreva neko meso... DZON: Imamo li u kui krematorijum? MIRA: Jao, nije valjda ukljuila rernu s gotovom veerom... (strl, a spolja se uje vrisak) Jao, mama, pa kako si mogla! Bljak! (vraa se smodena) Spalila je Lidera u kaminu! DZON: Kojeg lidera? MIRA: Svojukucu... (moda povraa...) (mrak) 14. scena - Teak boji pos'o ( naslavak 12. scene) ONA: Reci dragika", pa u neto da ti slaem! Ali mora da se ujedini sam sa sobom. (Alah i Jehova se smeju, prvi put veselo i glasno.) BOG: Dijete, mlada si i neu ti ovaj put zamjeriti, ali smijeh na raun Gospodara je veliki grijeh. MANITU: (koji se takoe stvorio tu) Nijedan smeh nije greh, bledoliki! JEHOVA: Dobro doao, strane, drago nam je da te upoznamo! ALAH: A drago mu je i to je tvoj jedinac nee osto sam pa sad moe sluajno da se poklizne i slomi kimu?! Ili da proguta togod otrovano. Nita ti njemu ne vjeruj, jarane! ONA: (Alahu) A kako ti pria s njim ako mu ne veruje? ALAH: Priam to moram, dijete, teak je boji pos'o, ne zna ti jo! Vidjee... ONA: Kao i svaki posao - teak je onome ko ne zna dagaradi! JEHOVA: (kroz smeh) Podui ga, dete! Mada, slab je ak. Za 15 vekova nita ne naui! ALAH: Bezbeli, podui me kako ti ide ona mo-litva za ienje tepiha... ONA: Kakva molitva? ALAH: Ona, eeru, na koju isti fleke sa tepiha! ONA: (Manituu) O emu ovaj aska? MANITU: Pa, pria se da tvoji svetenici imaju, izmeu ostalog, neku molitvu za to... posle koje mrlje prosto nestanu... Zbog toga industrija deterdenata progoni tvoje svetenike... ONA: ta je to - svetenici? BOG: Svjetenici su boji izaslanici na zemlji, boji izabranici. Zar ti to jo ne zna? ALAH: To ti je slino ko hoa... JEHOVA: Skoro kao rabin... MANITU: Oni imaju na hiljade takvih... ONA: Jesu to ko oni elavi to nam je Buda pokazivao? MANITU: Da, tako nekako... ONA: Nemam ja takvih! ALAH: Ih, ne ima! A oni to ti 'odaju gologuzi i raupani? ONA: Nikad nikog nisam izaslala na zemlju", nikog ivog nisam izabrala! BOG: Sami se oni izaberu, dijete, i sami sebe proglase izaslanicima... Dolce cum utilli! ONA: (Bogu) Ima li i ti takvih? ALAH: Tuta i tma! Njegovi su najgori!

BOG: O tome iji su najgori raspraviemo nasamo! JEHOVA: Onda vas preduga rasprava eka. Povucite se! ONA: A ta oni rade? BOG: Oni tumae tvoju volju, donose tvoje zakone, grade tvoje crkve, qui bono? Govore tvoje misli... ONA: Otkud znaju moje misli? ALAH: Izmisle, bolan! Meni su izmislili enet i ihad pa ratuju ko bijesni, 15 vijekova ih smirujem. Pitaj njega ta su mu radili sa krstakim ratovima... (Boga) JEHOVA: To mogu i ja da ti ispriam! ONA: (Alahu) ta ti je to denet? BOG: To je neto kao raj... ONA: A ta je raj? JEHOVA: Nita! ONA: Objasni mi, crvenoliki. MANITU: To je jedno sjajno mesto, sasvim obratno nego zemlja, gde je sve u redu i nema nikakvih problema i ljudi tamo ive veno, posle smrti... ONA: (Manituu) to je tamo dosadno! A gde je to? JEHOVA: Nigde! ONA: ekaj, ekaj, o emu vi to meni priate? Sjajno obratno mesto gde nigde ive kad umru? ALAH: Priamo ti o insanima i nji'ovim marifetlucima! BOG: Govorimo ti da e te, kao sve nas, pocijepati na tko zna koliko dijelova: da e te razapeti na krst ako samo bude silazila meu njih, da e u tvoje ime harati, paliti i ratovati... Homo homini lupus est! ONA: Zato u moje ime? JEHOVA: Jer treba odgovornost sa sebe da skinu... MANITU: On hoe da kae da sveti rat dihad nije bila njegova ideja. ALAH: Vidi kako stranac zna! MANITU: Kao to ni krstaki rat nije bila njego-va ideja... BOG: Ad calendas Graecas! ONA: A zato ih onda niste zaustavili? BOG: Samo to pokuavam ve 18 vijekova... JEHOVA: Ja to radim ve 70 vekova, pa nita. ONA: Ih, za toliko vreme niste nita smislili? BOG: Mala herba cito crescit! Kako, kad stalno prave sve gra i gora oruja! ALAH: Kako, kad se svi naoruavaju za odbranu, i to su vei i jai to im vie odbrane treba. Objasnie ti to crvenoliki... On ih najbolje poznaje! Bar ove nove... BOG: Tek to ovde zaustavi - tamo pukne! ONA: A jeste li pokuali s alergijom? ALAH: Sa im? ONA: S alergijom na oruje. Videla sam to kod nekih ena. Kad bismo ih sve time zarazili, niko vie ne bi mogao da ratuje... BOG: Tempori parce. Alergije nisu prelazne... JEHOVA: Moda mogu da budu... Ulazi Petka, smerno i uplaeno. Nosi neto prekriveno. PETKA: Oprostite, veleuvaeni i vrlo potovani, Gospod me je poslao da predam

Novopridoloj... (Spusti pred Onu to to je donela) ONA:ta je to? PETKA: rtva neka, tebi namenjena, koja udnom grekom k nama je stigla... Oprostite. ONA: Sta je to rtva? (otkrije i vidi ugljenisanog psa) Bljak! BOG: Ovako neto nisam vidio pola vijeka! PETKA: Imao je, nesretnik, nesretno ime, moda je zabunom stradao... JEHOVA: Kako mu ime bejae? PETKA: Lider. JEHOVA: Siroto pseto... PETKA: Pratajte... (odlazi) ONA: Ne razumem! ta je to rtva?! MANITU: To je... kad ti vernici u znak zahvalnosti poklone neto do ega im je jako stalo, u elji da te posebno... umilostive... ili obraduju... ONA: Da se radujem ugljenisanom keru? BOG: Eh, ta e! Meni su nekoliko stoljea slali spaljene mlade djevojke, tvrdei da su vjetice! ALAH: A meni su u mostove uzidavali dojilje i blizance... JEHOVA: To je ono o emu ti pree govorasmo! ONA: Odvratno! Poludeu... ako moe bog da poludi. ALAH: Ih, kako ne moe, jadna? Svi smo kroz to proli... ONA: Od gaenja? BOG:Il iod bola... ONA: A kako izgleda kad ...? BOG: Sjeam se onog sirotog Asteka to su mu rtvovali iva ljudska srca... Stigne mu tako krvavo srce i jo kuca... Dosta je i izdrao, a kad je poludio, prosto je pustio da mu pobiju sve podanike i umro... Jedva je ekao da umre. ONA:Ko ih je pobio? BOG: Eh, tko, zar je to sad vano... Acta est fabula! JEHOVA: Sadvie nije, ali ipak su to uinilitvoji panski konkvistadori! BOG: Starovekovni su se leili gromovima i zemljotresima. ONA: (Bogu) A ta si ti radio kad poludi? ALAH: Putao je kugu, lepru, besne politiare, tuberkulozu, najezde glodara, kako kad i kako gde.. ONA: (Alahu) Grozno. A ti? JEHOVA: Koleru, malariju, sterilne intelektualce, uticu, pacove, glad ili suu... ONA: (Jehovi) Jezivo. A ti, stari? BOG: Lepru, sifilis, lude naunike, sidu, genetski inenjering... ONA: Zar je i Buda nekad gubio nerve? ALAH: Nije nego nije! Ko da je njemu lake! ONA: I kako se on leio? BOG: Putao najezde skakavaca, blatne poplave, grad poput glavice kupusa, dizenteriju... svata... Ludilo je ludilo... ONA: A ti, crvenoliki? MANITU: Ja sam ih samo ostavio da piju, da se kvare i sve sam ih prepustio njemu... (tj.Bogu)

ONA: Ako ja poludim, smishu neto originalni-je! (mrak) 15. scena - Primirje (U Razumenkinoj kui. Ruaju Raza i Don.) DON: Ako vam smetam i ako elite, mogu da odem u hotel dok se Mira ne vrati... RAZA: Nema razloga, zete. Vratie se za 15 dana... DON: Znai li to da ste se vi pomirili sa mnom? RAZA: Pomirila sam se sa sudbinom... DON: Je li vam drago to ste postali prabaka? RAZA: Tu se mene ne pita, ko i u mnogim drugim stvarima! DON: Mira je vrlo zadovoljna to je postala baka i to su se rodili blizanci. Moda bi vie volela da su dve devojice, ali ipak... RAZA: I ja sam bila srena kad se rodio Zlatibor, a posle... DON: Ipak, sve se to zavrilo dobro... RAZA: ta se zavrilo dobro? DON: Mislim to, Ida je rodila zdravu decu, va unuk se smirio... Moda e biti dobar porodini ovek... RAZA: Dae Bog... DON: A zato niste hteli s Mirom u posetu? Bojite se putovanja? RAZA: Bojim se rauna. DON: Ja imam novca, mogao sam da platim... RAZA: Nije to raun koji ti moe da plati! (pogleda ga udno) Ja se bojim rauna koji treba poloiti Bogu. DON: (aljivo) Moda i to mogu da platim... RAZA: Moda moe... Vi od preko bare ste jako samouvereni. (Malo napete tiine.) DZON: Zato vas nisu primili u manastir? RAZA: To se tebe ne tie. DON: Izvinite. (Jo malo tiine.) RAZA: Skuvau nam kafu... DON: Ja sam ve popio, jue... RAZA: Ipak u da skuvam... DON: Jedino ako elite da vam pravim drutvo... RAZA: Da, elim da mi pravi drutvo... (mrak) 16. scena - Ujedinjeni (Ujedinjeni hrianski Bog, Alah, Ona, Jehova, Manitu, Petka.) ONA: Lepo ti stoji ujedinjenje. Nekako si mlai, jai i lepi. BOG: (sa osmehom) Sad imam dva Uskrsa, dva Boia, dvaput vie svetaca i popova, enjenih, neenjenih, bradatih, osavih... Ako izdre 10 godina, dau ti Kubu sa Karibima. ONA: Fala ti ko bratu. Ne znam ta u ni sa ovima koje ve imam! BOG:ta sada radi? ONA: Uim ih da se smeju... JEHOVA: Ljudi su oduvek znali vrednost smeha.

ONA: Samo poneki. Ali oni ozbiljni ne mogu da naue... BOG: Nauila si nas, uspee i s njima... ONA: I ja sam se tome nadala... BOG: Nita niste uradili s tom alergijom! ONA: Kako nismo?! Ipak, vie ne ratuju! ALAH: I Budimiru se dopalo. Zvao me da gledam groblje tenkova na ri Lanki. Dobar je on momak... BOG: Ne ratuju vie, ali se zato kote ko zeevi. Naroito oni njegovi... A i tvoji, mome iz pustinje. Zato im nekako ne objasni: Zemlja nee moi da ih izdri... JEHOVA: Umirae od gladi, to nije ni malo bolje od rata. ALAH: Moji, ako se kote, bar umiru na vrijeme, a vai nee da umiru! to stariji i ofucaniji, tim tee umiru! Sa 80 godina idu kod heima i trae lijek od smrti. Stida nemaju! Lake e ti objasniti matorima da treba da umru nego to mogu ja da objasnim bebama da ne treba da se raaju... BOG: Ne bebama, nego roditeljima. Zna ti ko i kako pravi decu! ALAH: Neka djece! Matore treba ubjediti, a to ete ti i Jea! Djeca se ivotu raduju a starci samo neto prigovaraju, kukumave, ronjkaju. Samo gnjave i traejo! ONA: Zato toliko vole da ive, a ale se kako se mue? BOG: Ma, ne vole! Samo se boje smrti! ONA: I ive samo od straha? BOG: Da! MANITU: Nai granicu istine, bledoliki! BOG: Dobro, neki od njih... ONA: Onda emo ih osloboditi straha od smrti, pa e ostati da ive samo oni koji vole ivot! MANITU: Ne znamo koliko ima takvih, opasno je, moe ih malo ostati... ONA:tajetebi? MANITU: Ne znam... Nije mi dobro... ALAH: Ko da je nekome dobro! (Ulazi Petka skolicima", kao u antikoj tragediji) PETKA: Prataj, Gospode! Ponovo jedna rtva! Nekome od vas namenjena... Oprostite grenicima... nisu svesni ta ine... (Manitu se srui. Ona otkriva rtvu i nalazi Donov le.) ONA: ta su mu uradili? JEHOVA: Izgleda otrovan... ONA: Ali zato? JEHOVA: Neko je mislio da tako treba... ALAH: (gleda Manitua) Strancu, zbilja, nije dobro. BOG: To mu je bio poslednji vernik. ONA: Preduzmite neto! Oivite ga, umree! (tj. Oivite oveka, umree Bog) JEHOVA: Ne plai, dete, svi smo ti sada saveznici... ONA: On mi nije saveznik, nego prijatelj! JEHOVA: Niko ne zna tajnu smrti... ONA: (Alahu) Oivi ga, mladoliki, ako je on mogao da ga obnavlja 400 godina, moes i ti!

ALAH: (pokuava) Sta da uinim, crveni brate? 'Ou li pokuat' s infuzijom energije? MANITU: Nemoj, mladoliki, pusti, dosadilo mi je. Imam ve 24 veka, vreme mi je... Pozdravljam te, mezimice! BOG: Vidi, Petka, ovo je lake nego iveti... izgleda malo lake... i mnogo bre! ONA: (Izmenjena oajem, ledeno) Kome je bila namenjena ova rtva? PETKA: Ne znamo pouzdano, zato to... BOG: Meni je namenjena, od jedne lude starice! PETKA: Nije tebi, Gospode, Njoj je namenjena, zbog Njenih uda ena rtvu uini! ONA: Ko je to uradio? Hou da znam ko je to uradio!? (Neki nepoznati zvuci) PETKA: Potedi je, dijete, nesrena je ena i nije pri sebi. Svejedno nema vie pomoi... BOG:Nije dostojno bogova da se osvetom bave! ONA: Kaite mi ko je! Znate da mogu i sama da je naem! (Jezivi zvuci i boje) JEHOVA: Savladaj svoj bol, dete, na opasnom si putu! ONA: Neu da savladam, pustite me! (Grmljavina, Ona odlazi) ALAH: Poludje, siroto dijete!!! PETKA: Gospode, pomozi joj... BOG: Ne mogu, star sam i umoran... PETKA: Pomozite barem ljudima... JEHOVA: Ljudima je nemogue pomoi... ALAH: Da probamo nemogue? BOG: Opet? KRAJ