You are on page 1of 6

ta je harizma? Da li je posedujete?

od tatjana na 20. avgust 2012.

Iako se ljudi u principu ne slau oko definicije harizme, ipak mogu da se sloe ko je poseduje, a ko ne. Kao harizmatine linosti naje !e se navode popularne oso"e iz sveta ou "iznisa #pevai, glumci, voditelji$ ili politiari. %o su oso"e koje izazivaju medijsku panju, uticajne su, vo&e. I iako su svi oni harizmatini, sloi!emo se da svako ima neku svoju specifinost ta je harizma? 'arizma je pozitivna energija koja zrai iz oso"e koja je poseduje, kojom ona skre!e panju na se"e i privlai druge ljude. (o skoro ova magnetna privlanost je predstavljala enigmu, potpunu misteriju, ali odnedavno naunici poinju da je prouavaju i demistifikuju skidaju!i s nje veo tajne. )utentina, uro&ena harizma je, verovatno, ne to to imate ili nemate, to je dar. *ali "roj ljudi je jednostavno ro&en s njom. )li ona moe "iti uve!ana. +onald ,. +iggio uestvuje ve! -0 godina u istraivanjima vezanim za ovo i veruje da se do lo do do"rog razumevanja linih oso"ina koje mogu svaku oso"u da uine harizmatinom. 'arizma je uglavnom povezana sa slikom neke oso"e koju ona stvara o se"i, a ne sa njenim znanjem ili o"razovanjem../ina harizma. je konstelacija kompleksnih i sofisticiranih socijalnih i emocionalnih ve tina. 0ve ve tine omogu!avaju harizmatinoj oso"i da svojim delovanjem utie na druge na du"okom emocionalnom nivou, da efikasno komunicira s njima i gradi jake me&uljudske veze. 1matra se da je lina harizma sainjena od 23 ve tina. koje su vi e, manje ili sve prisutne kod harizmatinog pojedinca. %o su4 emocionalna ekspresivnost, emocionalna osetljivost, emocionalna kontrola, socijalna ekspresivnost, socijalna osetljivost i socijalna kontrola. 5eoma je vano, tako&e, kako oso"a nalazi "alans izme&u ovih ve tina. 6a primer, prevelika izraajnost "ez mogu!nosti kontrole moe da umanji harizmu. Emocionalna ekspresivnost - 'arizmatini pojedinci izraavaju svoja ose!anja spontano i iskreno. %o im omogu!ava da utiu na raspoloenje i emocije drugih. 'arizmatini ljudi kao da 2osvetle. prostoriju u koju u&u. 0ni naje !e izazivaju pozitivne efekte, ali moe da se desi i da nas izazovu kad su ljuti ili iritirani. Emocionalna osetljivost - %o je sposo"nost itanja tu&ih emocija koje dozvoljava harizmatinoj oso"i da napravi emocionalni kontakt odgovaraju!i njihovim ose!anjima. 7ovezuju!i se s ljudima oni imaju sposo"nost da druge oso"e ponu ose!ati kao da su samo oni prisutni u nekoj prostoriji. Emocionalna kontrola - 8aista, harizmatini pojedinci imaju sposo"nost da kontroli u i reguli u emocije koje emituju. 6jima se ne de ava da im 2izleti. reenica. 0ni su do"ri emotivni glumci, koji mogu da ukljue arm kad im je to potre"no.

Socijalna ekspresivnost - %o je ver"alna komunikacijska ve tina i sposo"nost da se angauju drugi u socijalnoj interakciji. 'arizmatini ljudi su ve ti i za"avni sagovornici. 0ni sigurno utiu na nas svojom emotivnom ekspresivno !u, ali postoji i snaga u njihovim reima. 1koro svi harizmatini lideri su efikasni govornici. Socijalna osetljivost - %o je ve tina u itanju i interpretiranju socijalne situacije, sposo"nost da saslu aju druge i da "udu uskla&eni s njima. %o pomae harizmatinim oso"ama da "udu taktini i osetljivi na svoje okruenje. Socijalna kontrola - 1ofisticirano igranje dru tvenih uloga je ve tina koja je pose"no vana za harizmationog lidera. %o se moe videti u nainu na koji se harizmatini lider nosi sa staloeno !u i elegancijom. %o im omogu!ava da se uklope sa svim vrstama ljudi to razlikuje harizmatinog pojedinca od onih koji imaju manju harizmu. 7re nekoliko godina razvijen je i sistem merenja ovih osnovnih ve tina koje zajedno sainjavaju 2linu harizmu.. %o moe o"ez"editi polaznu taku za prepoznavanje i razumevanje ovih ve tina kod svakog pojedinca #slino popularnoj pojavi emocionalne i socijalne inteligencije$. %ako&e je utvr&eno da ljudi mogu zaista da razviju ili izo tre svoje osnovne socijalne ve tine i na taj nain pove!aju svoju harizmu. X-faktori uspeha 7omenula sam ve! na poetku teksta da svaka harizmatina linost ima neku svoju specifinost. 9edno drugo istraivanje "avilo se zato malo drugaijim pogledom na harizmu : podelom na razliite 2tipove. u zavisnosti od kvaliteta koje harizmatinu oso"u ine magino privlanom. 0vi kvaliteti sami po se"i ne garantuju uspeh, ali su esto oigledni kod ve!ine harizmatinih ljudi. 6azvani su X-faktor uspeha i ima ih ;4 < sposo!nost za predvo"enje #liderstvo$, % &armantna, odmerena drskost, % radost 'ivljenja #'ivotni entuzijazam$ i % sna'no saose(anje #do!ro)instvo, milosr"e$. 1vi moemo da pove!amo neki od na ih =>faktora, ali tre"a da ga otkrijemo i negujemo. Sposo!nost za predvo"enje, vo"stvo, liderstvo Iako ud"enici dele predsednike po partijskoj liniji, oni se realno dele na harizmatine, inspirativne majstore i lo e dravnike. +onald +iggio, professor liderstva i organizacione psihologije, jedan od retkih istraivaa koji se oz"iljno "ave ovim mistinim kvalitetom, smatra da su ove oso"e sjajni komunikatori i da se kod njih preklapaju oso"ine kao to su

ekspresivnost, osetljivost, kontrola, elokvencija, vizija i samopouzdanje. 0no to, najverovatnije, prvo otkrivamo su nagla eni gestovi. )li +iggio kae da je ekspresivnost samo vrh ledenog "rega, ono najvidljivije. ? pozadini je, me&utim, veoma sloeno pona anje. 6eki istraivai smatraju da je sama linost, ustvari, ta koja pokre!e na e radare i uliva poverenje svojim samopouzdanjem, jer harizmatini lider nikad ne igra na malo. 5er"alna fluentnost je, tako&e, neophodna, ali nije dovoljna : postoje oso"e koje su odlini komunikatori, ali nisu harizmatine. 8nameniti lideri daju govore "ogate slikama, oni koriste duplo vi e metafora u nastupima nego njihove kolege koje su manje harizmatine. 'arizmatini lider deluje kao vezivni agens. 7retpostavka je da prirodno privlae ljude da se uskla&uju s njima, tako da lako moete za"oraviti se"e u njihovom dru tvu. @ine to korak po korak, a ovaj postupak poznat je kao sinhronizacija i mogao "i "iti klju za harizmatinog lidera. 1inhronizacija je inilac prisnosti : ako dvoje ljudi klikne, oni nesvesno prilagode svoje poloaje i "rzinu govora jedni drugima. I neki uveni %5> voditelji kontroli u pu"liku odu evljavaju!im smislom za tajming, ponavljanje i ritam. 6eki strunjaci smatraju da se sinhronizovanost ne moe posti!i putem prinudne mimikrije, ne moe se uiti, ali moemo joj se se pri"liiti kroz komunikacione tehnike koje "i u idealnom sluaju postale druga priroda. armantna, odmerena drskost %o je pona anje koje prelazi dru tvene norme i namerno provocira konvencije iznena&uju!i nas i zatiu!i, jer dovodi u pitanje na e konformistike sklonosti. Aarmantna drskost je drzak princip, koji izaziva me ovit odgovor svoje okoline. (rski ljudi razvijaju naviku da uvek hodaju po ivici, izme&u skandala i gole agresije. 6ekad moe napraviti i pro"lem u karijeri oso"i koja je koristi. )ko opaamo da neko koristi ovu svoju drskost da "i unapredio svoj poloaj i ugra"io ve!i deo kolaa ivota, to izaziva lju"omoru ili prezir okoline z"og se"inosti. ?porna drskost i hra"rost pomognuta neustra ivim temperamentom zahteva arm da "i "ila prihvatljiva za okolinu, mada je uvek na ivici prihvatljivosti. ?koliko je udruena sa liderstvom daje vo&u tiranina to se esto moglo videti kroz istoriju. Iza svakog revolucionarnog junaka stajao je esto tiranin koji je na prvi pogled izgledao armantno. *adost 'ivljenja , veliki 'ivotni entuzijazam #. joie de vivre $ Kao "ukvalan prevod francuskog termina. joie de vivre , radost ivljenja na prvom mestu upu!uje na ivotni entuzijazam, uivanje u ivotu, ili tanije, na "ez"rino i optimistiko doivljavanje malih stvari koje ivot ine lepim. 0ni su strastveni istraivai koji vide svoj rad kao igru, a iza njihovog entuzijazma stoji itava ivotna filozofija. 6ikad ih ne tre"a potceniti. Ipak, to ne znai da su "ezuslovno sretni i nesposo"ni za ose!anja du"oke tuge, niti povr ni i nesposo"ni da vide sloenost ivota . )ko ih stavite me&u ljude koji su oelo !eni s razlogom, oni !e saose!ati s njima i "iti tako&e tuni.

7siholozi veruje da se moe desiti da neka deca sa ekstatinim duhom ne "udu dovoljno podrana. %o se naroito odnosi na devojice. 1ve je u redu dok su male, ovakvi kvaliteti mogu "iti simpatini okolini, ali kad napune 11 ili 12 godina roditelji i okolina poinju da ih ue da ovakve oso"ine skrivaju i potiskuju kao nedovoljno enstvene. 5e!ina raspoloenja je inae zarazna, ali radost ivljenja ne samo da se iri "rzo nego i pove!ava mogu!nosti i sposo"nosti drugih ljudi "ude!i u njima isto to odu evljenje. Kao veliki predstavnik velikog entuzijazma i radosti ivljenja pominje se uveni muziar, violonelista, 9o>9o *a. ,fekte njegovih koncerata opisuju ovako42Izlazili "iste napolje ose!aju!i uz"u&enje do sri. 7oinjali "iste o"ra!ati vi e panje na oso"e s kojima steB vi e svesti o ki i na prozorimaB utiske oko vas poeli "iste da doivljavate snanije, prosto, ose!ali "iste ivot vi eB. Sna'no saose(anje, do!ro)instvo, milosr"e *ilosr&e je najti i i naj"lai od =>faktora, moda jedini u kome snaga linosti onog koji je poseduje nikad ne zaseni sadraj kome je posve!ena. *ilosrdne oso"e su podjednako vo&ene stra !u kao ostale =>faktor kolege, ali one retko stvaraju pro"lem, niti "ude sumnju koju moemo ose!ati prema visoko zapaljivim ljudima koji poseduju ostale => faktore. (ok je do"roinstvo te ko uhvatljivo u la"oratoriji, pa je te ko raditi eksperimente vezane za njega, ra&ene su studije i opaanja o karakteristikama kao to su mudrost i do"ronamernost. *udrost je oso"ina prisutna kod ljudi koji su introspektivni i ose!aju i prodiru u sr pro"lema. *udrost je tako&e povezana s do"ronamerno !u, ona je topla, samilosna. %o je C>faktor koji proizilazi iz ivotnog iskustva #npr.*endela iz svog legendarnog 2D>godi njeg "oravka u zatvoru nosi svoju uvenu odlunost$. %o ne znai da ne moete "iti mudri i ako ste mladi, ali i onda !e se va a mudrost s godinama pove!avati. 1matra se da je njen najve!i uspon izme&u 2D.i E2. godine. (rugi klju mudrosti je staloenost i sposo"nost prihvatanja nekih neminovnih ivotnih de avanja i okolnosti. *ir i uskla&enost #uravnoteenost$ je centralno naelo "udizma, koji veruje da ljudi ne smeju dozvoliti njihovim emocijama stanje divljih oscilacija kao odgovor na ivotne preokrete. Kroz meditaciju mogu!e je kultivisati sa"ranost i saose!anje koji su u vezi sa do"roinstvom. )li "ilo "i pogre no milost povezati iskljuivo sa duhovnim asketama #ona se sre!e i kod o"inih, plemenitih ljudi$ ili je poistovetiti s "esprekornim manirima. < < < < < < < < < < < < < < < < < < <

/judi koji poseduju neki od =>faktora znaju kako da se postave prema drugima i odre svoj poloaj. ?koliko koriste svoje kvalitete za op te do"ro, drugi rado potpadaju pod njihove ari.

0livia FoC Ga"ane, strunjak iz o"lasti liderstva i harizme, autor je knjige 2'arizma mit. koja govori o tome kako neko moe usavr iti lini magnetizam. Knjiga je puna praktinih ve"i i primera naunih istraivanja vezanih za ovaj fenomen to joj daje pose"an kredi"ilitet.5elike kompanije u svetu sve e !e angauju predavae i trenere iz ove o"lasti koji pomau ljudima da pove!aju svoju sposo"nost da utiu, u"ede i inspiri u druge.

Harizma se ui
Hez o"zira na to da li elite da "udete uspe ni kao roditelj, trener ili, moda, menader ili politiar, za sve ove uloge potre"na je harizma. 'arizmatine vo&e imaju sposo"nost da ujedine veliku grupu ljudi i motivi u ih da rade u korist cele grupe, da promene neije pona anje i zajedno postignu cilj. @ak i ako niste ro&eni sa tim, harizma moe da se naui. 1kora nja studija sa ?niverziteta /ausanne Husiness 1chool pokazala je da specifine o"uke mogu pove!ati harizmu lidera, a strunjaci su izdvojili oso"ine koje poseduju harizmatini ljudi, "ilo da su u pitanju vojskovo&e, roditelji ili sportski treneri. 1. ? svom govoru koristite metafore. 2. 7riajte anegdote, naroito ukoliko ste vi akter u nekim kominim doga&ajima. -. 6agla avajte svoja moralna naela, pokaite iskrenost i integritet. ;. Koristite prvo lice mnoine u govoru, kako "iste istakli povezanost > *i moramo da... E. 7ostavite visoka oekivanja za se"e i svoje saradnike. 3. (elujte samouvereno i o"jasnite za to ste "a vi u pravu. D. 5e"ajte pokrete tela kao to su pokreti ruku, poloaj va eg torzoa... I. 5e"ajte izraze lica tako da uvek "udu u skladu s emocijama koje ose!ate i elite da prenesete. J. Kada govorite, trudite se da animirate slu aoce, kako "iste "ili sigurni da su uli svaku va u re.