You are on page 1of 8

Znaaj najstarijeg deteta Kada je u pitanju razlika u godinama izmeu roenja brae i sestara, vai osnovno pravilo to je manji

broj godina u pitanju je vei uticaj brae i sestara jednih na druge. Ako je ta razlika vea od 6 godina, tada e deca imati mnotvo karakteristika jedinaca, u kombinaciji sa karakteristikama svog reda roenja. Zato imajte ovu informaciju na umu kada itate svoj red roenja. Takoe je interesantan nalaz da ako se poklapaju va red roenja u porodici sa redom roenja vaeg istopolnog roditelja, imaete vie karakteristika tog reda roenja nego ako va istopolni roditelj ima razliit red roenja od vaeg. Jedinci, poto nemaju brau i sestra da se sa njima uporeuju e razviti karakteristike roditelja istog pola u veoj meri od dece sa braom i sestrama. Jedinica ija majka je najstarija u svom redu roenja e najverovatnije biti vie ozbiljna i akademski nastrojena od jedinice ija je majka najmlaa i samim tim razigranija i veselija. Od najstarijih vremena najstarije dete u porodici ima poseban znaaj. Taj poseban znaaj se odnosio kako na nasleivanje kraljevstva tako i na njihovo prinoenje kao rtve u religioznim obredima, to predstavlja dobru metaforu za izmeane blagoslove koje prate nastariju decu. Najstarije dete - prvo dete - je kao prva ljubav. Taj odnos se nikada vie ne moe ponoviti. Nabijen je divljenjem i uenjem o tome ta su roditelji doneli na ovaj svet. ak i kada neko drugo dete postane omiljeno nekom roditelju odnos sa prvim detetom e i dalje biti intenzivniji od tog odnosa. Tokom prvih nekoliko godina najstarije dete doivljava potpunu, nepodeljenu roditeljsku panju, ljubav, strahove i oekivanja. ak je to tano i za period trudnoe sa prvim detetom. Ona je praena veim uzbuenjem i strepnjom nego naknadne trudnoe. To nije potpuno nezasnovano, jer je dokazano da se prvorodke obino u proseku poraaju oko 14 asova u poreenju sa drugorotkama kod kojih je duina trajanja poroaja u proseku 8 sati. Roditelji su skloniji da svoje provoroeno dete vide kao produetak sebe samih pa vre pritisak na njih da budu uspeni. To se obino vidi kroz injenicu da najstarija deca prva prohodaju, progovore i bre savladaju kontrolu stolice od kasnije dece u porodici. Eksperiment: prvo dete Meutim, prvo dete je takoe i veliki eksperiment. Roditelji uglavnom ne znaju kako se treba ponaati kao roditelj. Zbog nedostatka iskustva i znanja prvoroeno roditeljstvo je obino napetije i stresnije za same roditelje a samim tim i za decu. Obino su roditelji ili previe zatitniki raspoloeni prema prvoroenima ili su previe poputajui u samom vaspitanju a u isto vreme su veoma zahtevni i imaju velika oekivanja zbog kojih kanjavaju decu ako ih ne ispune.
1

I ba kada se prvoroena deca naviknu na taj izuzetni i povlaeni status kod svojih roditelja, rodi se nova beba. Ako se to desi u periodu kada prvoroeno dete ima izmeu 18 meseci do 4-5 godina, to je jako veliki ok za najstarije dete. Nakon 5-te godine ivota, prvoroeno dete ima svoje mesto u spoljanjem svetu kao i dobro ustanovljen identite, pa je u manjoj meri zastraeno pridolicom. Ono to prvoroena deca tada otkriju je da su roditelji iznenada mnogo manje dostupni i manje zainteresovani za njih, a istovremeno se njihovo ponaanje stroije kanjava i izgleda kao da sasvim iznenada roditeljska ljubav od bezuslovne postaje uslovna. Najstarija deca koja dobro prou kroz taj ivotni period su obino ona koja se na kvalitetniji nain poveu sa ocem. Obino su najstarija deca prilino zbunjena dolaskom nove bebe. Sve se menja, a oni ne razumeju zato. U prvom trenutku se oseaju naputeno i kao posledica toga oseaju ljubomoru. Bez obzira koliko su dobro roditelji pripremili dete za pridolicu, prvoroeni obino ne vide razloga za novu decu u porodici, i pitaju se zato nisu bili dovoljni svojim roditeljima i zato im je trebala nova beba? Tada prvoroena deca pribegavaju najeem obrazcu vraanja roditeljske panje na sebe: pokuavaju veoma naporno da budu dobri (ak perfektni) da bi ih roditelji vie voleli od zamene. Pomau sa bebom, mogu ak u ekstremnim situacijama postati roditeljske zamene. Roditelji to sa svoje strane podravaju pohvalama i nagradama i iako su ostvarili svoju nameru - vraanje roditeljske ljubavi i panje - cilj je ostvaren plaanjem odreene cene a ona se sastoji u tome to su postali dobri, mirni, odgovorni, negujui, odrasli, itd. Na taj nain prvoroena deca ue da je nain da se dobiju nagrade od roditelja ponaanje koje se od njih oekuje - da postanu odrasli" od pomoi. Na taj nain ue da se identifikuju sa roditeljima kao nain razlikovanja od plaljive bebe. Kada je beba razliitog pola od prvoroenog deteta, negativne reakcije obino nisu tako dramatine, u mnogo manjem stepenu se oseaju ugroeno. Ako su svi mlai potomci suprotnog pola od prvoroenog imitiranje odraslih u ponaanju e biti blae. Na primer, najstariji brat je prema svojim sestrama neniji i paljiviji nego najstariji brat prema svojoj brai. Otkud napetost kod dece esto su najstarija deca u porodici stroije kanjavana nego mlaa. Jedan razlog je roditeljska visoka oekivanja i anksioznost u vezi roditeljstva. Drugi razlog je to su roditelji optereeniji kada u porodici ima vie dece pa imaju manje strpljenja sa najstarijim i veoma esto se ono okrivljuje za svae izmeu brae i sestara jer smatraju da zbog svojih godina ono treba da bude najzrelije i najodgovornije. Takoe, poto najstarija deca najvie vremena provedu u ekskluzivnom roditeljskom prisustvu imaju najvie ansi da posmatraju i imitiraju roditeljsko ponaanje. Zbog toga su najsliniji svojim roditeljima. Ako su roditelji neni i paljivi i oni e biti takvi, ako su agresivni i grubi i oni e postati takvi.
2

Zbog toga ranog negativnog iskustva promene koje su doiveli roenjem mlaeg brata ili sestre, najstarija deca ne vole promene. U nekim sluajevima mogu postati tako rigidni da nisu spremni da prihvate nikakvu promenu i nisu u stanju da prave kompromise. Blizak kontakt sa roditeljima prua najstarijoj deci mogunost boljeg razvoja verbalnih vetina kao i sposobnost apstraktnog miljenja u poreenju sa mlaom decom. Kao posledica toga, obino su najbolje prilagoeni za uenje i kolu. Najstariji obino imaju vie privilegija nego mlaa braa i sestre ali se od njih oekuje i prihvatanje veeg stepena odgovornosti kako odrastaju. Najstarija devojica obino ima iste odgovornosti kao i najstariji deak - ali nema iste privilegije. Kao odrasli, najstariji obino imaju mnoge roditeljske kvalitete, mogu uvati i negovati druge i s obzirom da se bolje nose sa odgovornostima lake prihvataju liderske pozicije. Na primer, interesantan je podatak da je vie od polovine predsednika amerike bilo najstarije muko dete u svojoj porodici, a isto tako i 21 od 23 amerikih astronauta. Ili pogledajte sledeu sliku: Drugi svetski rat je voen od strane najstariji sinova - erila, Hitlera, Musolinija i Hirohita, zajedno sa jedincima - Ruzveltom i Staljinom. Taj doivljaj odgovornosti moe postati teret. Najstarija deca se mogu pretvoriti u perfekcioniste i osobe koje neprestano brinu i strepe, koji se plae greaka ili razoaranja svojih roditelja. Deca koja mucaju su obino najstarija deca koja se plae da e rei neto pogreno pa poinju da mucaju. Najstarija deca takoe sa tekoom prihvataju greke od strane drugih ljudi. S obzirom, da ubrzo shvate da nita nije savreno, mnoga najstarija deca postaju pesimisti kako u odnosu na svet uopte tako i u odnosu na ivot konkretno. Naglasak na postignua tei da najstariju decu uini napetom, ozbiljnom, rezervisanom i manje razigranom i veselom nego drugi red roenja. Obino naporno rade i odgovorni su ta god da rade. Vana potreba najstarije dece je uvaavanje i oboavanje od strane drugih ljudi. Zbog toga to im neuspeh tako teko pada, najstariji je jako loe nose sa kritikama a isto tako teko priznaju da su pogreili. Teko sami trae pomoi ali su zato spremni da idu na svoju tetu da bi pomogli drugima. Takoe ne uspevaju da imaju poverenja u sposobnosti drugih ljudi, i esto zbog toga nisu u stanju da delegiraju poslove. ak i u sportu i igrama, prvoroeni su izrazito takmiarski nastrojeni. Za njih nije dovoljno da dogiraju, moraju da tre maraton, obian prijateljski tenis se pretvori u tenisku borbu do poslednjeg daha ili pobede, itd.

Pomo prvoroenoj deci Najbolje moete pomoi svom najstarijem detetu tako to ete vriti manji pritisak na njega ili nju da postie uspehe uz istovremeno otvorenije pokazivanje ljubavi i odobravanja bez uslovljavanja. Priznajte sopstvene greke pred svojim prvoroenim, pokazujui mu na taj nain da je normalno greiti i da niko nije savren. Izbegavajte kritikovanje njihovih postignua. Dozvolite svom najstarijem detetu da ono samo odredi koliko i kako e vam pomagati oko mlae dece, i iznad svega, nemojte ga primoravati na ulogu odraslog pre vremena. Dozvolite mu da bude dete i da se igra koliko god to eli. Nakon to su se rodila druga deca, nastavite da provodite odreeno vreme samo sa najstarijim detetom da biste mu pomogli da se osea vanim kao pojedinac a ne kao pomaga. Najstarija deca odlino reaguju na prijatna iznenaenja. Zbog toga to esto planiraju i razmiljaju unapred, i naporno rade u pripremi stvari, esto ne mogu da uivaju kada su recimo na odmoru. Ali iznenadni izlet, isplaniran od strane nekog drugog, utie na njihovo oputanje i poveava im mogunost da uivaju. Najmlaa deca, kao i jedinci, nikada ne bivaju zamenjeni novom bebom. Oni su uvek bebe u svojim porodicama. Veina njih nastavlja da izgleda mladoliko (mlae od svojih kalendarskih godina) ak i do pozne starosti. Zbog tog svog statusa "vene bebe" najmlaa deca su posebni lanovi svoje porodice na nain na koji najstariji i srednji red roenja nikada nisu. Oni dobijaju jako puno panje jer se svi u porodici ukljuuju u njihovu brigu i negu. Mogu ih ak tretirati u okviru porodice kao kunog ljubimca ili porodinu maskotu. Roditelji su najoputeniji u svojoj roditeljskoj ulozi u odnosu sa najmlaom decom. Vie ne panie oko svake sitnice i nisu anksiozni oko toga da li su dobri roditelji. Tolerantniji su prema grekama najmlae dece i manje pritiska vre na dete da to bre naui da hoda, govori, itd. Iako im je najstarije dete i dalje izvor ponosa, najmlae im je izvor zadovoljstva. U mnogim istraivanjima roditelji smatraju da je najlake bilo odgajati najmlae dete i da je ono bilo najzabavnije od svih. Iako se najmlaoj deci dosta poputa i udovoljava od strane roditelja, oni obino nisu razmaeni na negativan nain. Jednostavno naue da oekuju dobre stvari od ivota, pa su u skladu s tim optimisti i hedonisti. Najmlaa deca esto oekuju i dobijaju pomo od drugih ljudi, ak i kada ih ne pitaju. To postiu jednostavno time to izgledaju bespomono i ljudi tre da im pomau. Ne moraju previe da se sami trude.
4

Najmlaa deca se obino mnogo manje fiziki ili psihiki kanjavaju, posebno ako ima vie starije dece. Nasuprot najstarijoj deci obino ih vie kanjava majka a ne otac. Najstarija deca zbog toga esto smatraju da njihovi najmlai braa ili sestra mogu da se provuku sa svakakvim ponaanjem. Zbog toga "pravila" imaju manje znaaja za ovaj red roenja. ak i kada odrastu, smatraju da su pravila stvorena za druge ljude a ne za njih. Skloni su da kre socijalne norme ponaanja. Najmlai su takoe skloni da budu manje disciplinovani u sopstvenom linom ivotu, i skloni su da odlau izvravanje potrebnih aktivnosti ili zadataka, i neprestano kasne na zakazane dogovore i sastanke. Uprkos tome, najlaa deca esto ostaju zavisna od drugih ljudi celog svog ivota. esto biraju starije partnere, a onda se bore protiv njihove kontrole. Najmlaa deca mogu na primer traiti savet strunjaka a kada ga dobiju mogu mu se suprotstavljati. Ukoliko se u porodici preterivalo sa panjom prema najmlaem detetu, ono moe imati nerealna oekivanja od drugih ljudi i ivota, tj. mogu oekivati da se svi prema njima ponaaju na identian nain kao njihova porodica. Takoe mogu biti kasnije u ivotu osetljivi u pogledu naina tretiranja, a i mogu smatrati da su uskraeni za privilegije i slobodu koju imaju njihovi starija braa i sestre koje oni takoe ele. Ako su stalno nasleivali odeu i obuu od starije dece moe im postati jako vano da imaju kvalitetnu garderobu i sjajne igrake za odrasle (na pr. automobil). Najmlaa deca, zahvaljujui svom redu roenja, brzo naue da nije uvek najefikasnije biti agresivan da bi ostvario ono to se eli. esto razvijaju ponaanje koje u osnovi sadri manipulaciju u cilju dobijanja eljenog, bilo tako to se dure ili to su armantni, a ponekad ne prezaju ni od prevara. Ako su odrastali u srenim porodicama, najmlaa deca e biti najveselija, najrazigranija i sa najvie samopouzdanja. Obino e razviti avanturistiki ivotni stil i bie otvoreni za novine. Zato su jedinci jedinstveni Ohrabrite svoje najmlae dete da bude vie nezavisno, promiljeno i samodovoljno. Ukljuite ga u proces donoenja odluka. Hvalite njihove sitne uspehe ba kao to ste to radili sa svojim najstarijim detetom. Ne dozvolite da starija deca dominiraju ili previe zadirkuju najmlae. Ponite rano da itate svom najmlaem detetu i ohrabrite ga u intelektualnom razvoju. Nemojte pretpostaviti da je ono suvie malo ili nezrelo da zaista bude od pomoi. Dajte mu odgovarajui deo kunih obaveza. Nikada ne poredite najmlae dete sa starijom decom. Imajte da umu da su njegovi kvaliteti vie povezani sa redom roenja a ne sa uroenim osobinama. Pobrinite se da vae najmlae dete ima nove stvari, bez obzira da li je to garderoba ili igrake. Oduprite se iskuenju da veete svoje najmlae dete za sebe iz straha da ete ostati sami. Roditelji u
5

Evropi imaju sklonosti da kau za svoju najmlau decu:"Ovo je za moju starost", mislei da e ono ostati kod kue, bez sopstvene porodice i da e se brinuti o ostarelim roditeljima. Jedinci su u prolosti bili na loem glasu, ali su skorija istraivanja pokazala da su oni podjednako dobro prilagoeni kao ljudi koji imaju brau ili sestre - ako ne ak i bolje. To su dobre vesti jer e u 21 veku jedinaca biti sve vie na svetu, pre svega zbog toga to istone zemlje pokuavaju da ogranie rast stanovnitva, dok se ljudi na zapadu suoavaju sa tekoama kombinovanja karijere i roditeljstva, to sve dovodi do sve veeg broja porodica sa samo jednim detetom. Na kraju 20 veka, u Americi, 20% ena je imalo samo jedno dete, to je duplo vie od broja jedinaca samo 10 godina ranije. Jedinci imaju i najgore i najbolje iz oba sveta: oni su okrenuti ka postignuima kao najstarija deca u porodicama sa vie dece, i istovremeno su maeni i paeni kao najmlaa deca u porodici. Kao rezultat toga imaju puno karakteristika najstarije dece a istovremeno ostaju detinjasti tokom svog odraslog doba. Mnogi od njih ak izgledaju mlae nego to kalendarski jestu, esto do kasne starosti. Poto jedinci nikada ne ugrozi roenje nove bebe u porodici oni ne moraju da brane svoju poziciju omiljenog deteta svojih roditelja. ee se smatraju specijalnim i izuzetnim od dece koja imaju brae ili sestre. Zbog te bazine sigurnosti u ljubav svojih roditelja i svoju poziciju imaju manje ogorenosti prema autoritetima kada se porede sa najmlaom decom. Sem toga oekuju i prihvataju pomo drugih kada im je ona potrebna. Zbog toga to ne moraju da se takmie sa drugom decom u porodici u veoj meri su oputeni i imaju vee samopouzdanje od najstarije dece u porodici. Takoe imaju manju potrebu da kontroliu druge u poreenju sa najstarijom decom. Ako ne dobiju eljenu panju od jedne osobe, nee se boriti za nju, jednostavno e potrebnu panju traiti od drugih osoba. Jedinci u veoj meri od drugih redova roenja usvajaju karakteristike reda roenja istopolnog roditelja. Na primer, ensko jedino dete ija majka je najmlaa sestra od sestara e biti u veoj meri sklono da flertuje od one jedinice ija je majka najstarija sestra u porodici sa mlaom braom. U stvari, jedinci e u velikoj meri liiti na svoj polnog roditelja sve dok situacija nekih tekoa ili intenzivan stres ne dovedu do toga da se pojave karakteristike jedinaca. S druge strane jedinci imaju roditelja suprotnog pola samo za sebe i mogu u veoj meri da se identifikuju sa njim nego deca sa braom i sestrama. Jedinci tee da se takmie sa istopolnim roditeljem za panju i naklonost roditelja suprotnog pola - i esto u tome pobeuju, posebno ako brak ima problema. Neki istraivai idu ak tako daleko da tvrde da je incest ei u porodicama sa samo jednim detetom. Roditelji jedinaca imaju samo jedan pokuaj u roditeljstvu i zbog toga ele da im dete bude savreno. Kao posledica toga, jedinci esto rano sazrevaju i proputaju period igranja i glupiranja. Oni (jedinci) ili prihvataju ulogu savrenog deteta ili u potpunosti odustaju kada shvate da to nisu u stanju da ostvare.

S obzirom da je roditeljska panja usmerena samo na jedno dete, ono e dobiti koncentrisovanu dozu onoga to su njegovi roditelji. Na primer, ako je roditelj-i ljutita, nasilna osoba to je veoma traumatino iskustvo za jedinca kao jedinog primaoca roditeljskih reakcija. Ako roditelj ima emocionalne probleme, jedino dete mora da se suoi sa njima bez podrke svoje brae i sestara.

Dozvolite detetu greke Nekim jedincima e prilino smetati ta roditeljskia fokusiranost na njih. Reagujui na takvu situaciju mogu da se povuku ili da postanu nezavisni i perfekcionisti, to je nain izbegavanja meanja odraslih. Jedinci obino teko podnose kritiku i izbegavae da ponovo neto rade ako su bili kritikovani kako su to uradili prvi put. Jedinci obino puno toga oekuju od ivota, jer im je puno toga pruano dok su odrastali, bilo psiholoki, bilo materijalno. ak i u siromanijim porodicama jedinci su bolje materijalno stajali od porodica istog materijalnog statusa sa vie dece. To ne mora da znai da su razmaeni ili pohlepni vrlo estu su paljivi u baratanju svojim novcem kao i svim drugim svojim vlasnitvima. Roditelji jedinaca su veoma ambiciozni kada je kola u pitanju i nije udo to su onda oni veoma uspeni u koli. Za neke jedince kola je neka vrsta olakanja od preterane roditeljske panje i guenja. Ovo posebno vai za jedince mukog pola, koji su izuzetno usmereni na postignua, posebno kolska odnosno akademska. esto su vrlo uznemireni ako ne uspeju u svemu to pokuaju. Bez obzira koliko su uspeni, jedinci se mogu plaiti neuspeha i razoarenja svojih roditelja. Za razliku od najstarije dece koja ubrzo imaju linu potrebu da budu uspeni, jedinci esto postiu rezultate da bi zadovoljili roditelje. S obzirom da se najee igraju sami sa sobom, jedinci su veoma spretni u imaginaciji i fantaziji i razvijaju sposobnost da zabavljaju sami sebe. Takoe imaju irok spektar interesovanja. Meutim, s druge strane zbog nemogunosti praktikovanja socijalnih vetina u kasnijem ivotu mogu biti nedovoljno socijalno uklopljeni i spretni, ali su zato veoma dobri posmatrai ljudske prirode i ponaanja, jer su godinama bili mirni posmatrai interakcija i razmena meu odraslima. Takoe imaju visoko razvijene verbalne osobine, meutim, kao odrasli imaju tendenciju da manje priaju od drugih redova roenja. U svim porodicama, odrasla deca su vanija svojim roditeljima nego roditelji svojoj deci, ali u porodicama jedinaca ovo je naglaeno. Jedinci obino imaju problema da se odvoje od porodice. Ne mogu da ostave svoje roditelje, posebno samohranog roditelja, a da se ne oseaju krivim i nelojalnim zbog toga. Posebno su optereeni kasnije u ivotu kada je roditeljima potrebna posebna nega. Od svih
7

reda roenja jedinci su najmanje sposobni da se brinu o svojim roditeljima, a nema nikoga drugog da se brine o njima. Jedinci mukog pola tee da se sa tim problemom izbore tako to e ga ignorisati. Setite se da su standardi ponaanja razliiti za decu nego za odrasle i da treba da smanjite svoja oekivanja. Tretirajte svoje dete kao dete i ohrabrujte ga da se igra, glupira i preuzima rizike. Dozvolite svom detetu da pravi greke i da ne bude savreno. Ograniite svoje pohvale na ono u emu je vae dete zaista dobro, previe hvaljenja daje detetu doivljaj preterane vrednosti. Nemojte razmaziti svog jedinca, odnosno jedinicu. Pokuajte da rasporedite dostupni novac, vreme i energiju na svog jedinca kao da imate najmanje dvoje dece. Imajte na umu da letnji i zimski raspusti mogu biti veni za decu koja nemaju drugare za igru. Ne bi bilo loe pobrinuti se da se pozivaju drugovi, kao i da se dozvoljava jedincu da prespava kod prijatelja. Kuni ljubimci su posebno vani jedincima, i mogu biti od izuzetne vanosti za njihovo usvajanje vetina kako se treba brinuti o drugom ljudskom biu.