You are on page 1of 10

REPUBLIKA SRBIJA PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

PRIRUNIK ZA PROJEKTOVANJE PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI

3. SAOBRAAJ

BEOGRAD, 2012.

Izdava: Izdanja: Br. 1

Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd

Datum 30.04.2012.

Opis dopuna i promena Poetno izdanje

Saobraaj

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

SADRAJ 3.1 3.1.1 3.1.2 3.2 3.2.1 3.2.2 3.2.2.1 3.2.2.2 3.2.3 3.2.3.1 3.2.3.2 3.2.3.3 3.2.3.4 3.2.3.5 UVODNI DEO OPTE TERMINOLOGIJA PODACI O SAOBRAAJU VRSTA I STRUKTURA PODATAKA O SAOBRAAJU NAIN PRIBAVLJANJA PODATAKA O SAOBRAAJU Brojanje saobraaja Saobraajne studije PODACI O SAOBRAAJU PREMA SVRSI UPOTREBE Dimenzioniranje saobraajnica Dimenzioniranje kolovoznih konstrukcija Odreivanje mera za zatitu okoline Saobraajno i ekonomsko vrednovanje projekata Planiranje upravljanja i odravanja putne infrastrukture 1 1 1 2 2 3 3 4 5 5 5 5 5 6

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Saobraaj

3.1.2 TERMINOLOGIJA

3.1

UVODNI DEO

3.1.1 OPTE Uloga drumskog saobraaja u okviru nacionalne privrede i drutva je u svakoj dravi razliita i sa razvojem privrede i drutva se stalno menja. Globalno posmatrano zavisi pre svega od geografskih uslova pojedinane drave, stepena razvijenosti privrede i razvijenosti strukture samog transportnog sistema. Njegov znaaj i uticaj na nacionalnu privredu odraava se preko funkcija koje u njoj obavlja. Drumski saobraaj je privredna delatnost koja savladavanjem prostora i vremena omoguava obavljanje procesa reprodukcije, jer se isto kao ostale vrste saobraaja pojavljuje kao njen uslov u reprodukcionom lancu iji krajnji cilj je povezivanje proizvodnje i potronje. Drumski saobraaj funkcionie, dakle, kao bitan faktor u drutvenoj podeli rada. Utie na razvoj novih industrijskih grana to menja strukturu privrede. Drumski saobraaj je opti uslov razvoja svake drave i njenih regiona. Saobraajna infrastruktura omoguava obavljanje procesa proizvodnje saobraajnih sredstava, a istovremeno je i faktor prostornog povezivanja razliitih inilaca proizvodnje i time uslov za njeno funkcionisanje. U fazi planiranja, izgradnje, upravljanja i odravanja putne infrastrukture bitni su i podaci o saobraaju. Podaci o saobraaju predstavljaju saobraajno optereenje koje ima odreeni deo saobraajne deonice u odreenoj jedinici vremena. Saobraajna optereenja predstavljaju broj vozila u jedinici vremena. Pri planiranju je za sadanje i budue stanje bitno poznavanje sadanjeg saobraajnog optereenja na odreenoj putnoj mrei, kao i saobraajna optereenja na mrei koja bi nastala ako se odreeni projekat na putnoj infrastrukturi ne izvede. Saobraajna optereenja je potrebno uvek posmatrati sa aspekta prostora i vremena, dakle za odreeno podruje koje predstavlja saobraajna mrea i za odreeni vremenski period koji predstavlja planski period od npr. 20 godina.

Pod pojmom saobraaj podrazumeva se skup razliitih prevoznih, potanskih, telegrafskih i telefonskih usluga koje odreene organizacije obavljaju kao samostalnu privrednu delatnost. Svrha tih delatnosti je prenos materijalnih dobara, prevoz ljudi, prenos vesti i energije iz jednog mesta (drave, pokrajine ili podruja) u drugo mesto. Saobraaj se odvija saobraajnim ili prevoznim sredstvima (vozilima, plovilima, vazduhoplovima i slino) putem organizacija za komunikaciju (pote, telefona, telegrafa, radija i televizije) i saobraajnim putevima (putevima, eleznicama, moru, vazduhu, rekama i plovnim kanalima i slino). Razvoj saobraaja u nekoj dravi zavisi od drutveno-ekonomskih faktora i od stepena razvoja proizvodnih snaga. U razvoju saobraaja se naroito odraava napredak nauke i tehnologije, a na razvoj saobraaja utiu i geografski poloaj, kao i prirodna bogatstva znaajna kao izvor energije. Transport i prevoz su sinonimi za specijalnu delatnost koja pomou saobraajne infrastrukture i podstrukture omoguava proizvodnju saobraajne usluge. Pod pojmom transport podrazumeva se prevoz robe, ljudi, prenos energije i podataka sa jednog mesta na drugo uz obezbeivanje bezbednog, brzog i racionalnog prevoza. Osnovni zadatak transporta je savladavanje prostornih razlika pri prevozu tereta, ljudi i potanskih poiljki. Kapacitet puta Roadway Capacity: kapacitet (propusnost) puta je maksimalan broj vozila koja u jedinici vremena (1 sat) mogu da pree odreeni putni profil u odreenim uslovima, bez zastoja. Nivo usluge Level of service: podrazumeva kvalitetnu meru koja oznaava skup uslova kretanja koji mogu da nastupe u toku kretanje odreenim putem, odnosno saobraajnom trakom, i to pri razliitim intezitetima saobraajnog toka. Protok vozila - Flow rate: protok vozila (ili udeo saobraajnog toka) odgovara broju vozila koja odreeni putni profil (presek) preu u odreenom vremenskom intervalu. Protok vozila u odnosu na nivo usluge Service flow rate: predstavlja maksimalan kontinuirani protok vozila za koja se jo moe oekivati da e prei presek puta ili saobraajne trake u odreenom vremenskom intervalu (po pravilu 15 minuta), i to pod

JP Putevi Srbije

Saobraaj

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

preovlaujuim putnim, saobraajnim, spolnjim i kontrolnim uslovima. Sve navedeno mora da se ostvari na odreenom nivou usluge. Intezitet saobraajnog toka Traffic Volume: broj vozila koja u odreenom vremenskom intervalu preu putni profil. Izraava se kao broj vozila na: sat, dan i sl. Osnovni uslovi Base condition: predstavljaju najbolje mogue karakteristike saobraajnog toka to podrazumeva da je potranja manja od ponude. Osnovni uslovi predstavljaju idealne uslove pri kojima nema zastoja i kretanje se odvija neometano. Preovlaujui uslovi Prevailing condition: predstavljaju geometrijske, saobraajne i kontrolne uslove u toku perioda praenja (analiziranja). Ekvivalent putnikih vozila Passenger car equivalent: ekvivalent putnikih motornih vozila predstavlja broj putnikih motornih vozila u saobraajnom toku koja raunski zamenjuju jedno teretno vozilo, i to u specifinim putnim, saobraajnim i kontrolnim uslovima. Vrni as Peak hour: je najvei broj vozila koja u jednom satu preu odreeni putni profil ili saobraajnu traku. Faktor vrnog asa Peak hour factor: predstavlja vrednost koja se dobije kada se vrednost protoka u jednom satu u saobraajnom picu podeli vrednou protoka vozila (takoe u saobraajnom picu) za 15 minuta. Prosena brzina putovanja Average Travel Speed: predstavlja odnos duine preenog segmenta puta i prosenog vremena putovanja svih vozila koja preu taj segment, ukljuujui sve stvarne faktore uticaja (ekanje na raskrsnicama, zastoji, ). Highway Capacity Manual HCM: predstavlja jedno od metodologija za saobraajno dimenzioniranje putne infrastrukture. Saobraajna studija Traffic Study: predstavlja dokument ija je namena odreivanje saobraajnih pokazatelja za odreenu putnu infrastrukturu. Saobraajne studije razlikuju se u odnosu na namenu i metodologiju izrade saobraajnih optereenja.

3.2
3.2.1

PODACI O SAOBRAAJU
VRSTA I STRUKTURA PODATAKA O SAOBRAAJU

Podaci o saobraajnom toku predstavljaju jednu od osnovnih informacija o saobraaju na putevima i slue kao osnova za analizu saobraajnih uslova i kao podaci koji se neizostavno koriste u procesu planiranja i projektovanja. Podaci o saobraaju se koriste neposredno pri planiranju svih aktivnosti na putno saobraajnoj infrastrukturi. Podaci o saobraaju u drumskom saobraaju dati su u jedinici vozilo/jedinica vremena. Vozila u drumskom saobraaju ine: - Bicikli (vozila bez motora) i mopedi: - Motocikli, - Putnika vozila, - Autobusi, - Laka teretna vozila nosivosti do 3 tone, - Srednja teretna vozila nosivosti od 3 do 7,5 tona, - Teka teretna vozila nosivosti iznad 7,5 tona, - Teretna vozila sa prikolicom, - Traktori. Jedinica vremena predstavlja jedan dan (24 sata), jedan sat ili proizvoljan vremenski interval, npr. za dimenzioniranje raskrsnica koristi se interval od 15 minuta. Podaci o saobraaju dati su kao proseni godinji dnevni saobraaj (PGDS) koji predstavlja prosean broj vozila na dan za odreenu godinu. Jedinica je [vozila/dan]. PGDS je odreen za sva vozila kao i za pojedinanu kategoriju vozila. Podaci o saobraaju mogu da budu dati u jedinici prosean saobraaj radnim danom (PSRD) ili prosean dnevni sezonski saobraaj (PDSS) koji prestavlja proseni godinji dnevni saobraaj radnim danima i proseni godinji dnevni saobraaj u turistikoj sezoni. Sledea primenljiva kategorija predstavlja saobraaj na sat. Postoji karakteristian saobraaj na sat u jutarnjem i popodnevnom vrnom optereenju (J, P) koji predstavlja prosean saobraaj na sat u jutarnjem i popodnevnom vrnom optereenju. U to vreme saobraaj na sat je obino najvei i neposredno se koristi za dimenzioniranje. U odreenom danu ili u odreenom periodu postoje i periodi van vrnog optereenja kada je saobraaj po pravilu manji od saobraaja u vrnim optereenjima (jutarnji, popodnevni). Jedinica je [vozila/sat]. Pri dimenzioniranju i odreivanju propusnosti putnih deonica i
JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Saobraaj

raskrsnica koriste se i podaci o saobraaju u kraim vremenskim intervalima koji po pravilu traju 10 minuta, odnosno intervali od 5 minuta. Tabela 1: Podaci o saobraaju u jedinici PGDS [voz/dan] ili saobraaj na sat [voz/h] prema strukturi za dimenzioniranje saobraajnica
Broj traka Motoci kli Auto Putnika busi Ter-I Ter-s Ter-t Ter-p Ukupno

God Deonica Smer

Peaci Biciklisti

Legenda: Godina Deonica Smer Br-traka Peaci Biciklisti Motocikli Putnika Autobusi Ter-I Ter-s Ter-t Ter-p Ukupno godina za koju su dati podaci o saobraaju broj ili naziv saobraajne deonice jedan ili oba smera (npr. autoput) Broj saobraajnih traka za koje su dati podaci o saobraaju broj peaka broj biciklista broj motocikala broj putnikih vozila broj autobusa laka teretna vozila nosivosti do 3 tone, srednja teretna vozila nosivosti od 3 do 7,5 tona, teka teretna vozila nosivosti iznad 7,5 tona, teretna vozila sa prikolicom ili poluprikolicom i vuna vozila broj svih vozila zajedno, bez peaka i biciklista Rezultati brojanja saobraaja za javne puteve I i II reda dostupni su na internet stranici <http://www.putevi-srbije.rs/sr/prosecangodisnji-dnevni-saobracaj>. Brojanje saobraaja vri se na razliite naine u odnosu na svrhu i potrebe. Brojanje saobraaja odvija se na odreenim presecima saobraajnih deonica u odreenim vremenskim periodima pema strukturi vozila. Na odreenim takama brojanje saobraaja se vri kontinuirano pomou raznih automatskih ureaja za brojanje (brojai saobraaja, kamere, detekcija,) ili runo. Runa brojanja saobraaja su po pravilu jednodnevna ili u trajanju od nekoliko sati, najmanje 16 sata na dan, da se moe utvrditi PGDS na osnovu dobijenih rezultata runog brojanja vozila i sa pomou rezultata sa automatskih ureaja. Za utvrivanje podataka u vrnom satu se brojanje vozila opravi u vremenu vrnog sata +- dva do tri sata. Pored runog brojanja podatke je mogue dobiti i pomou razliitih prenosnih ureaja za brojanje, pomou kojih se sabira obim i struktura podataka o saobraaju. Rezultati ovakvih brojanja su vrlo bitni pri planiranju svih potrebnih mera u saobraajnoj infrastrukturi. Brojanje saobraaja moe da

Tabela 1 mora uvek da sadri jedinice kako bi bilo jasno na koju jedinicu se odnose podaci o saobraaju. Ukoliko se podaci o saobraaju odnose na saobraajno vrno optereenje pic, potrebno je da se navede sat, npr izmeu 15 i 16 sati. 3.2.2 NAIN PRIBAVLJANJA PODATAKA O SAOBRAAJU

Podaci o saobraaju mogu da se pribavljaju na dva naina: - Za sadanje stanje (prostora i vremena) brojanjem vozila na odreenom preseku puta u odreenoj jedinici vremena po strukturi vozila. - Za budue saobraajne mree i izradu prognoze saobraajnih optereenja obim saobraajnih optereenja pribavlja se uz pomo studija saobraaja.

3.2.2.1 Brojanje saobraaja


Brojanje saobraaja na postojeoj putnoj infrastrukturi obavljaju upravljai puteva, npr. na dravnom nivou za javne puteve to obavlja Javno preduzee Putevi Srbije.
JP Putevi Srbije

Saobraaj

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

bude i privremeno u odnosu na potrebu i namenu brojanja.

3.2.2.2 Saobraajne studije


Saobraajne studije se razlikuju prema svrsi i metodologiji izrade. Prema svrsi razlikuju se saobraajne studije za deonicu puta ili koridor, kao i putne mree, koje po pravilu obuhvataju i gradsko (prigradsko) podruje, kao i studije raskrsnice ili prikljuka. Prema metodologiji izrade saobraajnih modela razlikuju se saobraajne studije izraene na osnovu makroskopskih, mezoskopskih i mikroskopskih saobraajnih modela. U izradi tih modela primenjuju se jednostavni (pojednostavljeni, direktni, analogni) saobraajni modeli ili sintetiki 4stepeni saobraajni modeli. Pojednostavljeni, odnosno direktni saobraajni modeli su izraeni na osnovu detaljnih terenskih ispitivanja odreenog podruja, a na osnovu kojih se utvruju matrice saobraajnih tendencija koje predstavljaju osnovu za odreivanje saobraajnih optereenja odreene putne infrastrukture. Sintetiki 4stepeni saobraajni modeli zasnivaju se na drutveno-ekonomskim podacima sadanjeg i budueg stanja. Oni ukljuuju produkciju i atrakciju, distribuciju, izbor saobraajnog sredstva i optereivanje koje predstavlja osnovni rezultat saobraajnog modela. Razvojem tehnike i tehnologije veoma su se poboljali i saobraajni modeli, prvenstveno mikroskopski dinamiki saobraajni modeli koji omoguavaju izradu realnijih simulacijskih modela veoma priblinih realnosti. Upotrebom preciznih mikroskopskih simulacijskih modela po metodi dinamikog optereivanja sa velikom pouzdanou mogu se prognozirati saobraajni uslovi i na veoma kompleksnim gradskim podrujima. Takvi saobraajni modeli predstavljaju veliki korak napred u planiranju efikasnih projektnih reenja na saobraajnoj strukturi, a istovremeno omoguavaju racionalnije i efikasnije upravljanje i odravanje postojee saobraajne infrastrukture. Osnovu za modeliranje predstavlja makroskopski saobraajni model. Osnovni cilj saobraajnih studija jeste to tanije odreivanje sadanjeg i budueg saobraajnog optereenja na odreenoj saobraajnoj infrastrukturu za planski period, za sadanju i buduu (ukljuivanjem novih projekata) saobraajnu infrastrukturu.

Izrada saobraajne studije zbog toga predstavlja kompleksan proces koji ukljuuje mnotvo razliitih podataka i procesa, jer broj vozila na odreenom podruju zavisi od velikog broja faktora. Kvalitet i detaljna analiza postojeeg stanja su kljuni u izradi saobraajnog modela. Ukoliko saobraajni model veoma dobro snima sadanje saobraajne uslove (kalibracija i validacija saobraajnog modela), onda se sa velikom izvesnou moe tvrditi da e prognoza saobraaja za budue stanje biti dovoljno precizna. Minimalni sadraj saobraajne studije je sledei: - Jasan prikaz razmatranog podruja (grafiki i opisno); - Prikaz svih ulaznih podataka i polaznih osnova, ukljuujui sadanje drutvenoekonomske podatke i podatke o razvoju celokupnog razmatranog podruja; - Opis primenjene metodologije izrade saobraajne studije sa toliko detalja da je mogue transparetno pratiti rezultate same saobraajne studije; - Prikaz izrade i opis saobraajnog modela; - Rezultate saobraajnih optereenja grafiki i tabelarno za pojedinane vremenske periode po strukturi vozila u odgovarajuoj jedinici (PGDS, saobraaj na sat); - Prikaz saobraajnih tendencija meu svim zonama saobraajnog modela u tabelarnom i grafikom obliku za pojedinane vremenske periode po strukturi vozila i odgovarajuoj jedinici (PGDS, saobraaj na sat); - Prikaz osnovnih podataka o saobraajnom modelu sa opisom pojedinanih elemenata (broj zona, vorita, saobraajnih deonica, povezivanja na zone, osnovni podaci o deonicama (irina, polazna brzina, uzduni nagib, vrsta puta), podaci o razvoju za pojedinanu zonu; - Prikaz i obrazloenje svih terenskih ispitivanja (beleenje registarskih tablica, ankete, brojanje saobraaja); - Rezultate saobraajnog vrednovanja sa detaljnim opisima, nalazima i komentarima. Saobraajna studija ili saobraajne analize i prognoze za pojedinani projekat je po pravilu ukljuena u izradu prethodne studije opravdanosti, odnosno studije opravdanosti koja je obraena u posebnom poglavlju.

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Saobraaj

3.2.3

PODACI O SAOBRAAJU PREMA SVRSI UPOTREBE

u 10-minutnim ili 5-minutnim intervalima unutar merodavnog saobraajnog asa.

Saobraajni podaci se koriste u: - Izradi prostorne dokumentacije, - Izradi projektne dokumentacije, - Izradi investicione dokumentacije, - Planiranju upravljanja i odravanja putne infrastrukture. Saobraajni podaci se koriste u drumskom saobraaju u svim fazama, od faze planiranja putne infrastrukture do izgradnje i njenog korienja, odnosno u fazi odravanja. U razliitim fazama se koriste razliite kategorije podataka o saobraaju. U fazi planiranja putno saobraajne infrastrukture podaci o saobraaju su odreeni na stratekom nivou (prostorno saobraajno planiranje). U ovoj fazi se koristi jedinica PGDS po vrstama vozila, odvojeno za putniki i teretni saobraaj. Podaci o saobraaju se pribavljaju iz saobraajnih studija koje se zasnivaju na makroskopskim saobraajnim modelima. U fazi izrade prostorne dokumentacije podaci o saobraaju se detaljnije odreuju na projektnom nivou (projektno saobraajno planiranje). Na ovom stepenu su nove mere odreene po pravilu na nivou idejnih koncepata, dok je podruje obrade ue i ogranieno na uticajno podruje projekta. Podaci o saobraaju se odreuju u saobraajnim studijama, po pravilu jedinica PGDS i vrnih optereenja (sat). Saobraajni podaci se koriste za: - Dimenzioniranje putnih deonioca, prikljuaka i raskrsnica, - Dimenzioniranje kolovoznih konstrukcija, - Dimenzioniranje mera za zatitu okoline (mere zatite od buke), - Ekonomsko i finansijsko vrednovanje projekata, - Planiranju upravljanja i odravanja putne infrastrukture.

3.2.3.2 Dimenzioniranje kolovoznih


konstrukcija Pri dimenzioniranju kolovoznih konstrukcija po pravilu se koristi kategorija proseni godinji dnevni saobraaj (PGDS) po strukturi vozila za odreeni planski period. Struktura vozila za dimenzioniranje kolovozne konstrukcije: - Putnika vozila gde su ukljueni i motocikli, - Autobusi, - Laka teretna vozila nosivosti do 3 tone, - Srednja teretna vozila nosivosti od 3 do 7,5 tona, - Teka teretna vozila nosivosti iznad 7,5 tona i - Teretna vozila sa prikolicom ili poluprikolicom. Na osnovu strukture i obima saobraaja se odreuje nazivno osovinsko optereenje (NOO).

3.2.3.3 Odreivanje mera za zatitu


okoline Pri odreivanju mera za zatitu okoline se po pravilu koristi proseni godinji dnevni saobraaj (PGDS) za odreeni planski period i odreenu saobraajnu mreu. Podaci o saobraaju za izraunavanje uticaja buke moraju da sadre i jasno odreene jedinice i vremenski okvir unutar jednog dana: saobraajni podaci u jedinici PGDS za dnevno vreme izmeu 06:00 i 18:00, za veernje vreme izmeu 18:00 i 22:00 i nono vreme izmeu 22:00 i 06:00 narednog dana. Podela saobraaja za obraun uticaja buke mora da bude u skladu sa propisima za obraun uticaja optereenosti bukom.

3.2.3.1 Dimenzioniranje saobraajnica


Pri dimenzioniranju saobraajnica (put, prikljuci, raskrsnice, devijacije) po pravilu se koristi kategorija proseni dnevni saobraaj (PGDS) po strukturi vozila za odreeni planski period. Za izraunavanje propusnosti putnih deonica, prikljuaka i raskrsnica koriste se podaci o saobraaju u merodavnom satu (jutarnji, popodnevno vrno optereenje) za odreeni planski period. Za izraunavanje propusnosti raskrsnica su potrebni i podaci o saobraaju
JP Putevi Srbije

3.2.3.4 Saobraajno i ekonomsko


vrednovanje projekata Podaci o saobraaju za saobraajnu i ekonomsku valorizaciju moraju da budu dati za celokupno razmatrano podruje za saobraajnu mreu bez investicije (sadanje stanje) i za buduu saobraajnu mreu sa investicijom. Pri tom je potrebno obezbediti da u podatke o saobraaju bude ukljueno podruje iste veliine kao to se odreuje u saobraajnom modelu, odnosno saobraajnoj studiji. Saobraajna studija mora da bude

Saobraaj

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

izraena u skladu sa vaeim domaim i/ili meunarodnim standardima. Struktura podataka o saobraaju je data u tabeli 1 u ovom poglavlju. Za pojedinane projekte je struktura vozila prilagoena, odnosno pojedinane vrste vozila su spojene, a minimum podele mora da bude sledei: - Putnika vozila, - Autobusi, - Teretna vozila. Detaljna struktura podataka o saobraaju se propisuje prilikom izrade pojedinane saobraajne studije, prethodne studije opravdanosti o opravdanosti odnosno studije o opravdanosti.

3.2.3.5 Planiranje upravljanja i


odravanja putne infrastrukture Pri planiranju upravljanja i odravanja putnom infrastrukturom je potrebno poznavanje obima i strukture saobraajnih optereenja za sadanje stanje i prognozu saobraajnih optereenja za odreeni planski period za razliite scenarije. - Putna infrastruktura se ne menja (sadanja putna infrastruktura ostaje do kraja planskog perioda); - Putna infrastruktura se dograuje u skladu sa odreenim predvienim projektima koji mogu da budu razliiti, a ukljuuju i mere na eleznici, kao i razne mere pojedinanih sektorskih politika (za takve i budue putne infrastrukture se izrauje saobraajna studija).

JP Putevi Srbije