You are on page 1of 1

GOVORCVEĆA

Cvet opevan u pesmama

NA SUNCU JE NAJLEPŠI Božur je višegodišnja biljka koja se gaji, ali u mnogim delovima sveta raste i divlje, naročito u centralnoj Aziji, Evropi i Severnoj Americi. Biljka nije viša od pola metra, veoma sporo raste, ali formira izuzetno lep i bujan bokor. Božur je najlepši kada raste na sunčanom staništu ili u polusenci, pri čemu ga treba redovno obilno zalivati. Voli toplotu i zaštićena mesta. Cveta u maju i junu, ali ako je na isuviše sunčanom i toplom mestu, njegovo ionako relativno kratko vreme cvetanja biće još kraće. Zato vaš božur posadite na mestu koje je samo popodne osunčano, dakle na zapadnoj ili severozapadnoj strani kuće. Vreme sadnje je od sredine septembra do sredine oktobra.

urednik rubrike

Lada Ilić

90 l Ona www.onamagazin.com

Božur
SIMBOL SRPSTVA Božur (paeonia) je na svoj put oko sveta krenuo iz svojih prapostojbina - jugoistočne Evrope i Male Azije. Nije mu dugo trebalo da svojom lepotom osvoji mnogobrojne nacije, ali u Srba je on oduvek bio posebno omiljen, pa se i danas smatra našim narodnim cvetom, simbolom srpstva. Možda zato što crveni kosovski božur raste samo na jednom mestu na svetu - na Kosovu polju, tačno tamo gde se na Vidovdan 1389. godine odigrala Kosovska bitka posle koje je propalo srpsko carstvo. Zato su ga u svojim pesmama opevali mnogi naši slavni pesnici.

Božur

LEKOVIT I OTROVAN Osim što su omiljeni kao baštensko bilje, božuri su veoma cenjeni i kao rezano cveće, pa ih je lepo videti i u vazi. Osim što formiraju izuzetno raskošne bukete, neizostavni su dodaci i u aranžiranju buketa od drugog cveća. Beru se još dok su u pupoljku, čim se otvori zeleni omotač i pojave se cvetne latice, ali ne samo zbog njihove lepote, već i zbog neosporne lekovitosti. U narodnoj medicini cvet božura se koristi za lečenje epilepsije, velikog kašlja, hemeroida, astme, kao i za umirenje nervnog sistema. Biljka je veoma otrovna, nije dovoljno hemijski i klinički ispitana, pa nisu retki slučajevi trovanja pri njenom nestručnom doziranju i načinu upotrebe.

Kako je lepa ova noć! Gle, svuda, s topole, rasta, bagrema, i duda, u mlazevima zlatokosim pada nesuštastvena mesečina. Sada, nad livadama gde trava miriše, u rascvetanim granama, svih njiva koje se crne posle bujne kiše, velika duša mesečeva sniva. Sve mirno. Tajac. Ćuti polje ravno gde nekad pade za četama četa... -Iz mnoge krvi izniknuo davno, crven i plav, Kosovom božur cveta...

Milan Rakić (1876 – 1938)

www.onamagazin.com

Ona l 91