You are on page 1of 1

2 l Ona www.onamagazin.

com
KOLUMNA
a maturskoj večeri, krajemšezdesetih godi-
naprošlogveka, obukaosamsvoje prvoodelo. Iako
sambio roker i prezirao odela, bilo je sasvimlogič-
no da ga obučem, jer su devojke iz razreda to nare-
dile. One su obukle svoje prve balske haljine, duge
do zemlje, iako je maksi moda tek počela da prote-
ruje mini, koji je lansirala Meri Kvant. Mnogo go-
dina kasnije shvatiosamda je tobila zavera modne
industrije, jer su se u vreme dece cveća nagomilale
ogromnekoličinecrnihštofova, kojejetrebalouva-
liti kupcima. Tako je nastala maksi moda sa domi-
nantnom crnom suknjom do gležnjeva. Bio je to
pravi zločin prema mojimdrugaricama iz razreda,
koje suzanosnoizgledale uminićimadoksupono-
sno šetale svoje nogice po školskomdvorištu.
Zadatak da uđem u svoje prvo odelo shvatio
samozbiljno: izabrao samsivi štof i odneo ga kod
čika Miše krojača, koji mi je uvalio brojne mod-
ne časopise. Blenuo samu manekene na slikama,
preplašen da ću i ja u novom odelu izgledati kao
oni: ženstveno, providno, isušeno, neuhranjeno...
„Imamzatebe najnoviji hit“, rekaomi je zaverenič-
ki čika Miša i munuo me u rebra. Zatimmi je po-
kazao dva presvučena dugmeta, koja se prišivaju
iznad falte na produženomdelu leđa. „Falta ide
umestošlica na sakou. Takonose „Bitlsi“, do-
dao je opet zaverenički, otkinuo parče što-
fa i uputio me u jednu malu radnju kod
Zelenog venca u kojoj su presvlačili
dugmiće. Ispred radnje je bio dug
red. Učinilo mi se da su u nje-
mu bili svi beogradski ma-
turanti.
Moji sinovi su se
godinama smejali
mojoj slici sa
maturena
kojoj
Noć lažnog
Muškarac u izvesnim godinama
N se lako uočava da sam stranac u sopstve-
nomodelu. Akada je došao red na njihovo
matursko veče, obukli su svoj prvi sako, pa
samsejasmejaoi izgovoriočuvenurečenicu
iz serije „Grlom u jago-
de“: “Bane, najzad
si postao čovek“.
Oni su me gle-
dali začuđeno,
malo uplašeni
konstatacijom
da sam im
zaboravio
i me na .
Na nji-
hovoj
ma-
turskoj slici drugarice iz odeljenja izgledaju kao
anđeli, u dugimhaljinama sa otvorenimleđima.
Dečaci izgledaju preplašeno, mada su to pokušali
da sakrijuosmesima.
Ciuxt¡tn,i oitxuit
Drugari iz mog odeljenja nastavili su sa pro-
slavamamaturskihvečeri, svakegodine. U
početku smo donosili slike sa ekskur-
zija, fotografje momaka i devojaka
sakojimasmosezabavljali, apo-
tom su na red došli porodični
albumi sa nasmejanom deči-
com. Na sledećimmaturskim
večerima pratili smo, zahva-
ljujući albumima, kako naša
deca rastu, pa smo propra-
tili i slike njihovih matur-
skih večeri. Onda su se u
albume uselile snajke, pa
potom unuci. Dok smo
ludovali na proslavama
dvadesetogodišnjice,
tridesetogodišnjice i če-
trdesetogodišnice ma-
ture, zaboravljali smoda
naša deca i unuci strepe
da nas ne stref šlog ili
da ne ostanemo ukočeni
nasred podijuma u trenutku
kada orkestar svira pesme „naše i
vaše mladosti“.
I ove godine sam sa svojim
brojnimkumovima, sa kojima sam
prvo bio u istomrazredu pa tek onda u sali
za venčavanja, proslaviogodišnjicumature na spla-
vu „Malevila“, u Zemunu. Prošao samkolima po-
red Hajata, ispred koga su u redovima, kao da je
reč o nekoj nestašici proizvoda, čekali maturanti.
Izgledali su raskošno. One u dugimhaljinama, oni
uodelima, novimcipelama, s prvomkravatomoko
vrata. Raskoš osvetljenog hotela sliku
je činila nadrealnom: usred svetske
krize, kada se roditelji dovijaju kako
da imporodica preživi do narednog
prvog, njihova deca se lažno pred-
stavljaju glumatajući glamur i bogat-
stvo.
lino siivis¡ii
Kakav samja licemer, prolete mi
kroz glavu. Pa i ja se u ovoj noći laž-
no predstavljam! Kao cela moja gene-
racija. Obukao samizlizane farmerke,
ispranu košulju, opasao kaiš sa nešto
većom šnalom! Kada sam tako otišao
naposao?Nikada. Ufrmuulazimobu-
čenuodelo, sakravatomokovrata, nafksanimci-
pelama. A sada na nogama imamsvoje omiljene
patike u kojima dva puta nedeljno igramodbojku.
Negde sam pronašao „Pino silvestre“, sa mirisom
borovine, i nekontrolisanoganasuopovratui ruka-
ma u nameri da miris parfema naše mladosti moji
drugari osete na dvadeset metara razdaljine. Noć
Vanja Bulić
novinar i
pisac
pedstavljanja
lažnog pred-
s t a v l j a nj a
mogla je da
počne. Neki
novi klinci
su žurili da
ulete u go-
dine u ko-
jima će im
sadašnjost
biti najlep-
ša stranica
al buma,
a njiho-
vi očevi,
majke i poneki baka i
d e k a , uporno su prizivali vreme
u kome nije bilo mesta za odela, kravate
i haljine do zemlje. Moja drugarica Tanja je te ve-
čeri došla u teksas suknji koju je nosila šezdesetih
godina na eskurziji na Sutjesci. Šta je spajalo dve
maturske večeri na splavu i u hotelu „Hajat“? Pe-
sma „Moji su drugovi biseri rasuti po celom sve-
tu...“. Jedni su pesmu pevali sa razumevanjemkoje
donose godine, a oni mlađi, zaneseni vozićemšto
krivuda kroz salu dok zdušno pevaju, kao da su na
plej bek otvarali usta dok žubore reči o gorčini koju
će imživot tek podariti.
Yis¡iiitv
Šta se dogodilo sa mojimprvimodelomšive-
nim za matursko veče? Pred zoru smo iz Doma
vazduhoplovstva u Zemunu krenuli peške, preko
Brankovog mosta. Zastali smo pored konaka kne-
ginje Ljubice. Uz ogradu su se razbokorile crvene
ruže. Zaleteli smosekaoskakavci naplast sena, bra-
li ruže, poklanjali ihsvojimnajboljimdrugaricama,
budućimkumama, a zatimse naslonili na ogradu.
Pevali smo„Yesterday“. Biojetomuzički oproštaj sa
onimšto se u našimživotima dogodilo juče, a tra-
jalo je 18 godina. Kad smo krenuli, shvatili smo da
smo se naslonili na sveže ofarbanuogradu!
Maturske haljine i maturska odela odjed-
nom su postali iznošene krpe, roba za jedno-
kratnu upotrebu.
Skinuo samsako i bacio ga ukantuza đubre.