You are on page 1of 42

EKONOMIKA POSLOVANJA ISPITNA PITANJA ZADACI

2

SADR ŽAJ : ISPITNA PITANJA
1. Preduzeće i karakteristike preduzeća

5

2. Ciljevi preduzeća

5 6 7

3. Osnovne komponente preduzeća 4. Veličina preduzeća 6

5. Osnovna sredstva – pojam i podela 6. Obrtna sredstva – pojam i podela 7 7. Ukupan prihod 8 8. Ukupan rashod 8 9. Dobit i raspodela dobiti 9 10. Gubitak 9 11. Troškovi – pojam i podela10
12. Aktuelna pravna regulativa i osnivanje preduzeća 13. Preduzetnik – inokosno preduzeće 11 14. Ortačko društvo – O.D. 11

10

15. Komanditno društvo – K.D. 16. Akcionarsko društvo – A.D. 18. Korporacije 19. Holding 14 21. Produktivnost 22. Ekonomičnost 15 23. Rentabilnost 24. Likvidnost 16 25. Investicije 16 13 14

12 12 13

17. Društvo sa ograničenom odgovornošću – D.O.O

20. Preduzeća globalnog karaktera

15 15

26. Biznis-poslovni plan preduzeća 17
27. Osnovna načela privatizacije preduzeća

18 28. Subjekti nadležni za sprovo enje privatizacije 29. Javni tender 19 30. Javna aukcija 19

18

ZADACI
1.Obračun amortizacije (progresivni/degresivni metod)

21 2.Ukupno ostvarena vrednost, preneta vr.,ostatak vr. i koeficijenti 23 3.Stepen iskorišćenosti kapaciteta i kapaciteti 24 4.Mrtva tačka rentabiliteta – poslovanje na pozitivnoj nuli 26 5.Produktivnost rada 29 6.Ekonomičnost 30 7.Rentabilnost 31 8.Ispitni zadaci – I grupa 32 9.Ispitni zadaci – II grupa 34 10. Ispitni zadaci – III grupa 36 11. Ispitni zadaci – IV grupa 39

3

4

predstavlja organizacionu celinu 2. 4. interesi države 1zaposlenost 2stabilnost cena 3efikasnost poslovanja 4rast i razvoj preduzeća 2. obavlja odre enu delatnost u privredi 3. To je složen ekonomski i organizacioni subjekat koji podrazumeva detaljnu podelu rada. 2. slobodnom ugovaranju poslova i slobodnom utvr ivanju cena proizvoda) (pravna samostalnost ogleda se u obavljanju finansijskih transakcija kod poslovnih banaka. interesi zaposlenih 1sigurnost zaposlenja 2veća zarada 3dodatna motivacija 4opstanak. interesi menadžera 1veći profit 2veće zarade 3dobar status u preduzeću 4privilegije 4. rast i razvoj preduzeća 5 . ostvarenje što veće dobiti (profita) Osnovni motiv i cilj svakog preduzeća ogleda se u sledećem : minimalni troškovi poslovanja maksimalni poslovni rezultati konstantna likvidnost 2 – CILJEVI PREDUZEĆA Ciljevi u preduzeću mogu biti ekonomski i neekonomski.1 – PREDUZEĆE I KARAKTERISTIKE PREDUZEĆA Preduzeće je privredni subjekat u kome se obavlja odre ena privredna aktivnost u tržišnoj privredi. 3. Osnovne karakteristike preduzeća su : 1. vlasnički interesi 1veća dobit 2veće dividende 3povećanje vrednosti preduzeća 3. vo enju poslovnih knjiga i donošenju akata u preduzeću) 4. U okviru preduzeća razlikujemo četiri grupe ciljeva: 1. predstavlja odre eno privredno društvo 1. potpuna ekonomska i pravna samostalnost (ekonomska samostalnost ogleda se u slobodnom donošenju planova i programa poslovanja. funkcija i me usobnu koordinaciju.

obima poslovanja i broja zaposlenih sva preduzeća svrstavamo u tri kategorije: 1. Organizacija rada predstavlja uskla ivanje materijalnih i ljudskih elemenata proizvodnje u svrhu postizanja najvećeg učinka s najmanjim utroškom ljudskog rada i sredstava. 4 – VELIČINA PREDUZEĆA Na osnovu visine uloženog kapitala. sredstva – kapital preduzeća Sredstva u preduzeću treba da budu kvantitativno i kvalitativno uskla ena sa zadacima koje treba realizovati Svi zaposleni u preduzeću čine njegov radni kolektiv.posluju u oblasti maloprodaje.mali iznos uloženog kapitala 2.veći obim poslovanja 9.posluju u oblasti industrije i sektoru usluga Osnovne specifičnosti velikih preduzeća su: 1234567- veliki iznos uloženog kapitala veliki obim poslovanja visoki profiti veliki broj zaposlenih (preko 300 radnika) velika pokrivenost tržišta primena savremene opreme i tehnologije karakteristična su za razvijene tržišne privrede 6 .specijalizacija 11.primena savremene nauke.velika fleksibilnost i prilagodljivost tržištu 6. velika Osnovne specifičnosti malih preduzeća su: 1.veći obim uloženog kapitala 8. organizaciona struktura preduzeća radni kolektiv preduzeća 2.3 – OSNOVNE KOMPONENTE PREDUZEĆA Osnovne komponente (elementi) preduzeća su: 1.mali broj zaposlenih (do 50 radnika) 4. organizacijom i postavljenim zadacima.mali obim poslovanja 3.specijalizacija nije potrebna 5.veći broj zaposlenih (od 100 do 300 radnika) 10. tehnike i tehnologije 13. Njihovi me usobni odnosi regulisani su propisima. mala 2. 3. srednja 3. velikoprodaje i sektoru usluga Osnovne specifičnosti srednjih preduzeća su: 7.niski troškovi poslovanja 12.

5 – OSNOVNA SREDSTVA – POJAM I PODELA Osnovna sredstva predstavljaju trajna sredstva preduzeća. osnovna sredstva u obliku prava 1o licence 2o patenti 3o koncesije 4o ulaganja u naučna istraživanja o dugoročne hartije od vrednosti dugoročni krediti o 6 – OBRTNA SREDSTVA – POJAM I PODELA Obrtna sredstva su sredstva koja stalno kruže u procesu poslovanja preduze ća. osnovna sredstva u obliku stvari o zgrade o šume i prirodna bogatstva o mašine o oprema o alati o transportna sredstva 2. obrtna sredstva u obliku prava 1o potraživanja od kupaca 7 . obrtna sredstva u obliku stvari o sirovine o repromaterijal o poluproizvodi o gotovi proizvodi o inventar o ambalaža o gorivo i mazivo 2. postepeno se troše u procesu poslovanja. imaju duži vek trajanja (preko jedne godine) i postepeno prenose svoju vrednost na nove proizvode. obrtna sredstva svrstavamo u tri kategorije: 1. obrtna sredstva u obliku novca 1o novac na računu poslovnih banaka 2o devizna sredstva preduzeća 3. obveznice 3. Prema procesu poslovanja sva osnovna sredstva svrstavamo u tri kategorije: 1. pretvarajući se iz jednog pojavnog oblika u drugi. osnovna sredstva u obliku novca o akcije. imaju kraći vek trajanja (do jedne godine) i u potpunosti prenose svoju vrednost na nove proizvode. Prema procesu poslovanja.

finansijski prihodi 1o prihodi od kamata 2o pozitivne kursne razlike 3o prihodi od povezanih preduzeća 3. poslovni rashodi 1o troškovi materijala 2o troškovi zarada radnika 3o troškovi amortizacije 2. Ukupne rashode svrstavamo u tri kategorije : 1.7 – UKUPAN PRIHOD Ukupan prihod preduzeća čine svi prihodi koji su nastali u poslovanju preduze ća u odre enom vremenskom periodu (obično jedna godina) i koji su u skladu sa zakonskim propisima. finansijski rashodi 1o rashodi kamata 2o negativne kursne razlike 3o otpis dugoročnih finansijskih plasmana 3. Sve prihode u preduzeću svrstavamo u tri kategorije : 1. vanredni prihodi 1o prihodi od prodaje osnovnih sredstava 2o viškovi robe 3o ostali vanredni prihodi 8 – UKUPAN RASHOD Ukupan rashod preduzeća čine svi rashodi koji nastaju po osnovu obavljanja procesa poslovanja u odre enom vremenskom periodu i koji su u skladu sa zakonskim propisima. vanredni rashodi 1o razni gubici 2o manjkovi 3o otpisi obrtnih sredstava 8 . poslovni prihodi 1o prihodi od prodaje proizvoda 2o prihodi od pruženih usluga 3o prihodi od premija 4o prihodi od dotacija 2.

To je neto ekonomski rezultat poslovanja i predstavlja osnovni motiv i cilj svakog preduzeća.dividende . UP > UR = D Raspodela dobiti : Bruto dobit Obaveze iz dobiti 1 – ugovorne obaveze Neto dobit 1 . subjektivni faktori 1o nedostatak motivacije 2o loši me uljudski odnosi 9 .akumulacija – rezerve (min.povraćaj kredita . UR > UP = G Faktori koji utiču na gubitak : 1.9 – DOBIT I RASPODELA DOBITI Dobit ili profit predstavlja čist rezultat izvršenih ekonomskih aktivnosti preduzeća u odre enom vremenskom periodu (jedna godina). Ukoliko su u preduzeću u odre enom vremenskom periodu ukupni prihodi veći od ukupnih rashoda. organizacioni faktori 1o viškovi zaposlenih 2o loša kvalifikaciona struktura kolektiva 4. društveni faktori 1o visoki porezi 2o takse 3o inflacija 2. preduzeće je poslovalo sa dobitkom. 15% od neto 2 dobiti) 3 . tehnički faktori 1o zastarela oprema 2o zastarela tehnologija 3.kamata 2 – zakonske obaveze 1PDV 2porez na dobit 3doprinosi 10 – GUBITAK Ukoliko su u preduzeću u odre enom vremenskom periodu ukupni rashodi ve ći od ukupnih prihoda tada je preduzeće poslovalo sa gubitkom.

varijabilni troškovi Fiksni troškovi su troškovi koji se ne menjaju pri promeni obima proizvodnje. 12 – AKTUELNA PRAVNA REGULATIVA I OSNIVANJE PREDUZEĆA Zakon o privrednim društvima postavlja sva preduzeća u jednak položaj u pogledu prava. donosi se Osnivački akt ili Ugovor o osnivanju. dotacijama od strane države 4. oni su konstantni. obaveza i odgovornosti. društvo sa ograničenom odgovornošću Svi navedeni oblici organizovanja preduzeća su dužni da posluju u skladu sa zakonom.apsolutno fiksni troškovi 2. prava.proporcionalno varijabilni troškovi 2. preduzetnik 2. dobrim poslovnim običajem i poslovnim moralom. 1 0 . troškove delimo u dve grupe: 1. U odnosu na promenu obima proizvodnje. otpisom potraživanja od strane poverilaca 2. delatnost preduzeća 4. dotacijama drugih preduzeća koja su ekonomski zainteresovana za njegov rad 3. ortačko društvo 3. Postoje tri kategorije varijabilnih troškova: 1. Osnivački akt sadrži sledeće elemente: 1. komanditno društvo 4.degresivno varijabilni troškovi.Ostvareni gubitak (u razumnim granicama) preduzeće može da pokrije na sledeće načine : 1. obaveze i odgovornost osnivača 6. osnivački ulog 5. način utvr ivanja i raspodele dobiti i gubitka 7. oni su promenljivi. smanjenjem sopstvenih rezervnih sredstava 5. prodajom imovine preduzeća 11 – TROŠKOVI – POJAM I PODELA Troškovi predstavljaju vrednosni izraz utrošenih elemenata proizvodnje i poslovne izdatke koji su vezani za ostvarenje te proizvodnje. zastupanje preduzeća Preduzeće stiče status pravnog lica upisom u registar u Agenciji za privredne registre. 1. Prema Zakonu o privrednim društvima postoje sledeći oblici: Prilikom osnivanja preduzeća. Postoje dve kategorije fiksnih troškova : 1. fiksni troškovi 2.relativno fiksni troškovi Varijabilni troškovi su troškovi koji se menjaju sa promenom obima proizvodnje. akcionarsko društvo 5. podatke o osnivačima 3. firmu i sedište preduzeća 2. Osnivači mogu biti fizička i pravna lica.progresivno varijabilni troškovi 3.

Ortačko društvo ili partnerstvo je forma poslovne organizacije u koju se udružuju dva ili više partnera – ortaka radi obavljanja odre ene delatnosti i ostvarenja profita.efikasna kontrola poslovanja 3. Partneri obezbe uju potreban kapital za osnivanje i rad društva. preduzeće osniva i vodi jedno lice – vlasnik Prednosti inokosnog preduzeća: 2. 2. Javno ortačko društvo – to je privredno društvo koje se osniva ugovorom izme u dva ili više lica – ortaka radi obavljanja odre ene delatnosti. To je preduzeće koje osniva. tajni ortak za obaveze društva prema trećim licima odgovara neograničeno. celokupni osnivački kapital pribavlja sam vlasnik 3.relativno niski troškovi poslovanja Nedostaci inokosnog preduzeća: 5. organizuje njegov rad i kojim upravlja jedno lice – preduzetnik. pod zajedni čkom firmom i ostvarenja profita.D. Tajno ortačko društvo – to je privredno društvo gde jedan ili više članova društva nisu poznati javnosti.13 – PREDUZETNIK – INOKOSNO PREDUZEĆE Inokosno preduzeće je najjednostavniji oblik organizovanja preduzeća. imaju solidarnu odgovornost. Svi ortaci u ovom društvu su poznati javnosti.visok stepen rizika za poslovanje 6.nedostatak sredstava za poslovanje 7.rizik bankrotstva 14 – ORTAČKO DRUŠTVO – O. solidarno. vlasnik snosi celokupni rizik poslovanja 4.visoka motivisanost za dobit 2. Razlikujemo dva oblika ortačkog društva: 1. dok javni ortaci odgovaraju ograni čeno – u visini svojih uloga u društvu. učestvuju u raspodeli ostvarenog profita ili gubitka u zavisnosti od visine uliženog kapitala. Isto važi i za gubitak. vlasnik odgovara celokupnom svojom imovinom za obaveze preduze ća prema trećim licima 1. Ugovorm o osnivanju ta čno je predvi ena visina odgovornosti ortaka prema tre ćim licima.efikasni menadžment 4. Ukoliko Ugovorom o osnivanju nije drugačije definisano. 11 . Osnovne specifičnosti inokosnog preduzeća: 1. ortaci za obaveze društva prema tre ćim licima odgovaraju neograničeno. Ukoliko ugovorom nije drugačije definisano.

uglavnom obezbe uju većinski osnivački kapital i za obaveze društva prema tre ćim licima odgovaraju ograničeno (u visini uloga u društvo).D. komanditori 2.D. solidarno. Osnovni kapital je unapred definisan i podeljen na akcije odre ene nominalne vrednosti. komplementari Komaditori su članovi K. Za obaveze društva prema trećim licima akcionari odgovaraju ograničeno. akcije bez prava glasa 1. obične – redovne akcije 2. u visini vrednosti akcija. banke. Sa stanovišta odgovornosti prema trećim licima razlikujemo dve vrste članova društva: 1. 3. iznos uloga i komanditora i komplementara (pojedinačno) uslovi i način utvr ivanja i raspore ivanja dobiti način snošenja rizika (gubitak) 16 – AKCIONARSKO DRUŠTVO – A.doneta je odluka o isplati dividendi na Skupštini akcionara Postoje sledeće vrste akcija: 1.D.preduzeće je poslovalo sa dobitkom 2. Prihod koji se ostvaruje po osnovu posedovanja akcija naziva se dividenda. koji vode poslovanje društva i za obaveze društva prema trećim licima odgovaraju neograničeno.15 – KOMANDITNO DRUŠTVO – K. 1 2 . Akcije su dugoročne hartije od vrednosti koje izdaju akcionarska društva. akcije sa pravom glasa 4. 4. zatvoreno – otkupom svih akcija prilikom osnivanja bez upu ćivanja javnog poziva za upis i uplatu akcija.realnu vrednost – to je vrednost po kojoj se akcija može prodati u datom trenutku na tržištu. 2.nominalnu vrednost – to je vrednost po kojoj se akcija izdaje. Akcionarsko društvo je privredno društvo fizi čkih ili pravnih lica koje se osniva radi obavljanja odre ene privredne delatnosti. Komplementari su članovi K. odnosno emituje 2. Komanditno društvo je društvo dva ili više lica koje obavljaju odre enu delatnost pod zajedničkom firmom u ciqu ostvarewa profita. Komplementar može biti samo fizi čko lice. povlašćene – prioritetne akcije 3. Dividenda se isplaćuje akcionarima ako su ispunjena sledeća dva uslova: 1. otvoreno – upućivanjem javnog poziva trećim licima za upis i uplatu akcija. dok komanditor može biti i fizi čko i pravno lice.D.D. nastaje Ugovorom o osnivanju koji sadrži sledeće elemente: 1. Osnivanje K. ukupnu vrednost uloga svih članova 2. finansijske institucije i država. koji ne učestvuju u vo enju poslovanja. Akcionarsko društvo može biti osnovano na dva načina: Akcija poseduje sledeću vrednost: 1.

usvajanje statuta na osnivačkoj skupštini 3.O.Osnivanje akcionarskog društva se odvija kroz sledeće etape: 1. Ulozi članova društva čine osnovni kapital i ulozi mogu biti u novcu. skupština akcionara 2.O. Osnovni cilj formiranja korporacije je ostvarenje što većeg profita. upravni odbor 3. grupa akcionara (najveći iznos) 2. D. korporaciju vode dobro plaćeni. upravni odbor 3. Članovi društva za obaveze prema tre ćim licima odgovaraju ograničeno – u visini svojih uloga u društvu. stvarima i pravima. potpisivanje Ugovora o osnivanju 2. stručni i visoko motivisani menadžeri 4. Osnivači D. Ulozi se mogu prenositi me u članovima društva. nadzorni odbor 4. Ostvarena dobit u društvu deli se srazmerno ulozima članova što važi i za gubitak.O. predstavlja jedinstvenu celinu u poslovnom i vlasničkom pogledu 2. Svaki član društva može imati samo jedan ulog. vlasnici su privatna lica i imaju ograni čenu odgovornost – u visini vrednosti akcija koje poseduju 5. pribavljanje odobrenja za emitovanje akcija od Komisije za hartije od vrednosti 4. korporacijom upravlja menadžment korporacije koji emituje i prodaje akcije. utvr uje visinu dividendi i postavlja strategije razvoja Postoje dva oblika korporacija: 1. u korporacijama je razgraničeno vlasništvo nad kapitalom od upravljanja preduzećem 3. može imati najviše pedeset članova.O.diversifikovana 2. nadzorni odbor 1 3 . Osnovne specifičnosti korporacije: 1.O. revizorski odbor 5. registracija u Agenciji za privredne registre Organi upravljanja u akcionarskom društvu su: 1.konglomeratska Organi upravljanja u korporaciji: 1. mogu biti pravna i fizi čka lica. Društvo sa ograničenom odgovornošću je oblik privrednog društva koji se osniva radi obavljanja odre ene privredne delatnosti i ostvarenja profita. 18 – KORPORACIJE Korporacije su velike multinacionalne i transnacionalne kompanije koje postoje u razvijenim privredama. generalni direktor 17 – DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU – D.O.

u poslovnom pogledu. posluju na više kontinenata. Taj povraćeni kapital se koristi za unapre enje poslovanja i novo investiranje. veliki obim proizvodnje. Razlikujemo sledeće oblike kartela: o karteli cena 3. Preduze će koje je unelo kapital u koncern ima pravo da uloženi kapital vrati iz sopstvenog neto profita koncerna. Konglomerati objedinjuju različite delatnosti. U preduzeća globalnog karaktera ulaze: 1. preduzeća koja u u u sastav holdinga gube upravlja čku samostalnost ali zadržavaju poslovnu samostalnost 4. koncerni – to su složena preduzeća koja se sastoje od nekoliko udruženih ali finansijski jakih kompanija koje zadržavaju pravnu samostalnost. zavisna preduzeća posluju kao samostalni poslovni subjekti sa statusom pravnog lica 6. 2. trustovi – predstavljaju složene oblike udruživanja preduze ća koji su prisutni u sledećim delatnostima: o karteli područja o finansije o osiguranje o reosiguranje U okviru trustova vodi se jedinstvena politika cena.HOLDING Holding predstavlja veliki poslovni sistem u čijem sastavu razlikujemo dva oblika preduzeća: Osnovni motiv formiranja holdinga jeste uspostavljanje vlasni čke odnosno upravljačke prevlasti nad postojećim u budućim članicama sistema. konglomerati – to su najsloženiji oblici organizovanja i povezivanja preduzeća.zavisna preduzeća – kćerke Osnovne specifičnosti holdinga: 1.mešovit holding (poslovi upravljanja i poslovanja) 20 – PREDUZEĆA GLOBALNOG KARAKTERA Preduzeća globalnog karaktera su velike kompanije koje imaju visoko tržišno učešće.19 . imaju visok kapital.matično preduzeće – majka 2. matično preduzeće se postaje posedovanjem 51% akcija Podela holdinga: 1. karteli – formiraju se od malih preduze ća koja su dosta jaka kako bi se zaštitila od monopola i konkurencije. ostvaruju ekstra profite i posluju u globalnim razmerama. uglavnom ostvaruju ekstra profite i imaju monopolski položaj na tržištu. 1 4 . u upravljačkom pogledu zavisna preduzeća postaju subsidijarna preduzeća 5. vlasnička objedinjenost preduzeće članica holdinga 2.čist holding (poslovi upravljanja) 2. 1. upravljačka dominacija nad kćerkama i nad celokupnim sistemom 3. 4.

vreme angažovanja sredstava 6. Suština ekonomičnosti je u štednji i ona pokazuje odnos preduzeća prema ukupnim troškovima. prirodni faktori (prirodni i klimatski uslovi) 3. prodajne cene proizvoda 3. Primenom rentabilnosti izražava se efikasnost angažovanih sredstava kao i isplativost poslovanja preduzeća. tržišni faktori (konkurencija) 2. objektivni – faktori koji deluju nezavisno od preduzeća i nalaze se u njegovom poslovnom okruženju. tehnoligija) o ljudski faktori (radno iskustvo radnika. Za rentabilnost je veoma bitan vremenski faktor. Društveni značaj produktivnosti ogleda se u njenom uticaju na društveni standard stanovništva. veličina angažovanih sredstava 5. mere poreske politike) o prirodni faktori (zemljište. obim ostvarene proizvodnje 4. subjektivni – faktori koji se nalaze u samom preduze ću i na njih preduzeće može da utiče primenom odre enih mera. Sve faktore koji utiču na produktivnost svrstavamo u dve grupe: 1.21 – PRODUKTIVNOST Produktivnost rada je princip poslovanja čiji je osnovni zahtev da se uz minimalno trošenje radne snage ostvari što veća dobit. Faktori koji utiču na rentabilnost su: 1. mere poreske politike) 2. U subjektivne faktore ubrajamo: o tehnički faktori (naučna i tehnička dostignuća. tehničko-tehnološki faktori (savremena tehnologija. savremena oprema) 4. organizacioni faktori (organizacione mere i rešenja) 23 – RENTABILNOST Rentabilnost je ekonomski princip poslovanja čiji je osnovni zahtev da se sa što manjom masom angažovanih sredstava ostvari što veća dobit. optimalna organizaciona rešenja) 22 – EKONOMIČNOST Ekonomičnost je princip poslovanja čiji je osnovni zahtev da se uz minimalno trošenje elemenata proizvodnje ostvare maksimalni poslovni rezultati. Faktori koji utiču na ekonomičnost su: 1. koeficijent obrta sredstava 1 5 . motivisanost za rad) o organizacioni faktori (optimalna organizacija rada. klimatski uslovi) 2. društveni faktori (mere ekonomske politike. U objektivne faktore ubrajamo: o društveni faktori (mere ekonomske politike.

kratkoročno (ulaganja za poboljšanje uslove rada u okviru postoje ćih kapaciteta preduzeća. Investiciona ulaganja se vrše za: 1. Ukoliko je 1 6 npr. 25 – INVESTICIJE Investicije predstavljaju dugoročna ulaganja u poslovna sredstva preduzeća u cilju proširenja i unapre enja poslovanja. kredit za vakcinu protiv pti čjeg gripa) Kao pokazatelj efikasnosti investicija koristi se stopa rentabilnosti investicija koja pokazuje prinos koji se očekuje od uloženih sredstava za konkretnu investiciju.nabavku savremene opreme i mašina 2. depozitni novac (Nd) 3.proširenje postojećih kapaciteta 4.privredne investicije 2. npr. 2. investiranje može biti: 1.24 – LIKVIDNOST Likvidnost je princip poslovanja i princip ostvarivanja i sprovo enja rentabilnosti.zamenu dotrajalih mašina 3. unutrašnji izvori 1o sredstva iz neto dobiti 2o amortizacija 2. Likvidnost predstavlja sposobnost preduzeća da u odre enom roku izvrši sve dospele Likvidna sredstva preduzeća čine: 1. gde Od predstavlja dospele obaveze. nabavka klima ure aja) . One predstavljaju važno ekonomsko sredstvo za razvoj preduzeća. Izvori pribavljanja sredstava mogu biti: 1. spoljašnji izvori 1o krediti 2o inostrani kapital 3o državni fondovi za razvoj 4o inostrane donacije Prema vremenskoj dinamici ulaganja.usavršavanje kadrova Prema osnovnoj nameni investicije se dele na: 1. npr.neprivredne investicije Za finansiranje investicionih projekata neophodno je obezbediti odre ena finansijska sredstva. novac na računu poslovnih banaka (Nb) za izračunavanje likvidnosti: obaveze plaćanja. Za ocenu likvidnosti preduzeća značajna je raspoloživost novčanih sredstava kao i struktura tih sredstava u odre enom periodu. kredit za novu šainu) 3. 2. unovčive hartije od vrednosti (Hv) Formula L = ( Nb + Nd + Hv ) / Od .uvo enje savremene tehnike i tehnologije 5. dugoročno (ulaganja u dugoročni razvoj.nabavku patente i licenci 6. srednjoročno ( proširenje postojećih kapaciteta.

Uži pristup biznis plana obuhvata: 1. analiza grane – delatnosti. Formula stope rentabilnosti investicija (RI) RI = D / I * 100 gde je D – planirana dobit. a ako je RI manja od kamatne stope – investicija je neisplativa. uvod. donošenje odre enih strateških odluka 5. obezbe enje potrebnih finansijskih sredstava 4. 26 – BIZNIS – POSLOVNI PLAN PREDUZEĆA Biznis plan predstavlja dokument koji detaljno opisuje preduzetni čki projekat i procenjuje njegovu ekonomsku. kontrola poslovanja Postoji širi i uži pristup sadržaju biznis plana preduzeća. koji sadrži: 1o proizvodni portfolio (sve što proizvede) 2o cene 3o kanale distribucije 4o promocije 1 7 . opis poslovanja.ova stopa veća. koja sadrži: 1o dosadašnje trendove 2o analizu konkurencije 3o segmentaciju tržišta 4o prognoze vezane za dalji razvoj 3. koji sadrži: 1o proizvodni proces 2o proizvodne objekte 3o mašine i opremu 5. proizvodni plan. proširenje postojeće delatnosti 3. marketing plan. to je i isplativost investicije veća. Dobijena stopa rentabilnosti investicije se mora uporediti sa aktuelnim kamatnim stopama. Ako je RI veća od kamatne stope – investicija je isplativa. finansijsku i tržišnu dimenziju kako bi se razumela i obezbedila izvodljivost i profitabilnost planiranih poslova. I – planirane investicije. koji sadrži: 1o proizvod 2o usluge 3o veličinu biznisa 4o opremu i ljudske resurse 4. Biznis plan se donosi u sledećim situacijama: 1. početak novog posla 2. Poslovni plan sadrži detalje i modalitete budu ćeg poslovnog poduhvata i pokazuje koliko je sredstava potrebno da bi se odre ena biznis ideja realizovala u praksi kao i uticaj faktora iz poslovnog okruženja. koji sadrži: 1o naziv i adresu preduzeća 2o ime i adresu vlasnika preduzeća 3o opis posla 2.

finansijera ili partnera zainteresuje i uputi ga da pročita ceo biznis plan. promoviše. kontrola ispravnosti u česnika na aukciji i tenderu) 2. finansijski plan 1o bilans stanja 2o bilans uspeha 3o finansijska ocena investicionih alternativa 7. Uz priliv novog kapitala stvaraju se uslovi za po četak ekonomskih reformi i održavanje socijalne stabilnosti. rezime – koji po pravilu treba da bude kratak i jasan a svrha mu je da potencijalnog investitora. Agencija za privatizaciju – to je centralna operativna institucija nadležna da u ime države sprovodi. Velika preduzeća i preduzeća od strateškog značaja za privredu privatizuju se putem javnog tendera. Akcijski fond – to je posebno pravno lice na koje se prenose akcije preduze ća i koje vrši prodaju tih akcija. obezbe uje javnost – Zakon o privatizaciji treba da je transparentan i da omogući pokretanje inicijative za privatizaciju pa sve do proglašenja kupca. ocena rizika sadrži: 1o procena faktora eksternog okruženja 2o procena faktora internog okruženja 8. 1 8 . 27 – OSNOVNA NAČELA PRIVATIZACIJE PREDUZEĆA Privatizacija u Srbiji zasniva se na sledećim načelima: 1. kontrola i verifikacija procene i programa privatizacije. Novim ulaganjima u subjekte privatizacije stvaraju se uslovi za privredni rast i razvoj. fleksibilnost – Zakon predvi a javni tender i javnu aukciju kao modele i tehnike privatizacije. Ovaj fond je dužan da prenete akcije proda u roku od 6 godina od dana prenosa. formiranje prodajne cene subjekta privatizacije prema tržišnim uslovima – zakon predvi a da konačna transakciona cena bude utvr ena na osnovu njene stvarne tržišne vrednosti. obezbe uje i kontroliše privatizaciju. o izboru adekvatnih kupaca koji će poboljšati upravljanje u subjektima privatizacije i obezbediti nove investicije. 2. Aktivnosti se mogu svrstati u dve grupe: o aktivnosti sprovo enja privatizacije obuhvataju sve poslove od momenta donošenja odluke o metodi privatizacije pa sve do momenta zaklju čenja kupoprodajnog ugovora o aktivnosti kontrole sprovo enja privatizacije (kontrola ugovora.kontrola 5. Akcijski fond prodaje akcije iz svog portfelja i vodi ra čuna o maksimiziranju prihoda od privatizacije. stvaranje uslova za razvoj privrede i socijalnu stabilnost – primarni cilj privatizacije nije prodaja subjekata privatizacije već investiciono ulaganje u njega. organizacioni plan: 1o oblici vlasništva 2o identifikacija partnera i glavnih akcionara 3o upravljački tim 6. 4. 3. dok se sva mala i srednja preduze ća privatizuju kroz aukcijsku prodaju. 28 – SUBJEKTI NADLE ŽNI ZA SPROVO ENJE PRIVATIZACIJE Subjekti ili institucije koji su nadležni za sprovo enje procesa privatizacije su: 1.

Organizovanje i sprovo enje javnog tendera povereno je Agenciji za privatizaciju. Institucija koja sprovodi postupak javnog tendera je Tenderska komisija. Osnovna karakteristika aukcijske privatizacije je njena potpuna standardizacija. podnošenje i prijem ponuda – ponude se dostavljaju u zatvorenom obliku i podnose se u utvr enom roku. nadgleda i sprovodi aukciju 2. Ako u česnik čija je ponuda proglašena najpovoljnijom ne potpiše ugovor u predvi enom roku. sprovo enje aukcije – institucija koja obezbe uje postupak aukcije zove se Komisija za aukciju i ona obavlja sledeće poslove: 1. registruje lica koja imaju prava učešća na aukciji 3. 29 – JAVNI TENDER Javni tender je metod privatizacije koji se sastoji u javnom prikupljanju ponuda potencijalnih kupaca. 30 – JAVNA AUKCIJA Javna aukcija je metod privatizacije koji se sastoji u javnom nadmetanju potencijalnih kupaca. subjekta privatizacije i Agencije za privatizaciju. Za učešće na aukciji objavljuje se javni poziv u sredstvima informisanja koji sadrži: naziv subjekta privatizacije. iznos i način uplate depozita. priprema prodaje – priprema obuhvata pripremu tenderske dokumentacije.Centralni registar za hartije od vrednosti – on sadrži jedinstvenu bazu podataka stanja svih izdatih akcija kao i nastale promene. Pored toga što je učesnik na tenderu kupio tendersku dokumentaciju dužan je i da uplati utvr eni depozit. otvaranje i ocena ponuda – nakon propisanog roka za podnošenje ponuda vrši se otvaranje istih i komisija vrši ocenu najpovoljnije. 2. datum i vreme održavanja aukcije. 4. 4. imenuje aukcionara i jegovog pomoćnika 4. 1 9 . proglašava kupca 5. jednog ili više preduzeća. izradu informacionog memoranduma o subjektu privatizacije i objavljivanje javnog poziva za podnošenje ponuda. zaključenje Ugovora o prodaji – učesnik na tenderu koji je izabran kao najpovoljniji u zakonski predvi enom roku zaključuje ugovor o kupovini subjekta. prijave za učešće i registracija učesnika – učesnik na aukciji se može prijaviti za kupvinu 3. datume i rokove za učešće na tenderu. šifra tendera. Ugovor se zaključuje izme u tri strane: kupca. priprema aukcije – obuhvata obaveštenje subjekta privatizacije. 3. pripremu dokumentacije i objavljivanje javnog poziva. javni poziv za podnošenje ponuda – u sredstvima javnog informisanja objavljuje se javni poziv za podnošenje ponuda. procenat kapitala koji se nudi na prodaju. Javna aukcija se odvija kroz sledeće etape: 1. poziva se drugoplasirani na tender listi da potpiše ugovor. Javni poziv sadrži slede će: osnovne podatke o subjektu privatizacije. potpisuje ugovor proglašenje kupca i zaključenje ugovora – kupac koji izlicitira najvišu cenu bude proglašen za kupca i poziva se da u zakonski utvr enom roku pristupi potpisivanuu ugovora o kupovini. 5. 2. Postupak javnog tendera se sastoji iz sledećih etapa: 1.

ZADACI 20 .

000 50.200 5.200 13.000 80.000 67. rešenje: GODINA 1 NVOS 2 AMS 3 AMQ 4=(2*3)/100 UAM 5=SUM(4) SVOS 6=2-5 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 80.500 500 2. 2.000 50.800 7.500 50.000 80.000 80.000 80.nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 50.000 37. t = 10 god.500 32.000 9.500 32.000 45.200 28. Procenjeni vek upotrebe je 10 godina.500 18. Nabavna vrednost osnovnog sredstva je 80.800 51.000 24.400 800 15.500 7.500 2. Izvršiti obračun amortizacije primenom vremenski degresivne metode.000 40.000 12.000 80.200 60.000 10.800 40.500 42.500 4.000 50.000 1 3 5 7 9 11 13 15 17 19 500 1.200 3.000 80.000 50.000 50.000 19 17 15 13 11 9 7 5 3 1 15.600 12.000 50.000 din.000 80.500 8.800 7.500 5.200 800 0 2 1 .600 4.800 51.500 18.500 3.000 80.000 50.200 28.000 4.1 – OBRAČUN AMORTIZACIJE (PROGRSIVNI I DEGRESIVNI METOD OBRAČUNA) Zadatak 1.500 9. AMS – amortizaciona stopa AMQ – amortizaciona kvota AMQ = ( NVOS x AMS ) / 100 UAM – kumulativna amortizacija SVOS – sadašnja vrednost osnovnog sredstva GODINA 1 NVOS 2 AMS 3 AMQ 4=(2*3)/100 UAM 5=SUM(4) SVOS 6=2-5 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 50. (sa predavanja) Izvršiti obračun amortizacije primenom vremenske progresivne metode ako su poznati slede ći elementi : 1.800 79.500 48.200 72.200 80.vek trajanja osnovnog sredstva je 10 godina rešenje: NVOS = 50.000 12.000 25.800 20.000 dinara.000 50.000 49.500 6.800 76.000 64.000 2.400 8.500 0 Zadatak 2.000 80.500 8.000 50.000 din.200 39.

800 .000 43. a predvi eni vek upotrebe je 5 godina.800 61.000 36.600 18.000 120.000 64.000 120.000 36.000 36 28 20 12 4 36. a procenjeni vek upotrebe 10 godina.600 6.000 36.000 100.800 19.000 din.800 90.000 100. Izvršiti obračun amortizacije primenom vremenski progresivne metode.000 20.800 115.000 12.200 15.000 120.000 120.000 36.000 100.000 0 Zadatak 4.000 4.000 96.000 120.200 118.800 10.000 4.400 1.000 64.800 76.200 100.000 100.200 109.000 dinara.000 4 12 20 28 36 4.000 100.000 100.800 97.000 64.000 120.000 12. GODINA 1 NVOS 2 AMS 3 AMQ 4=(2*3)/100 UAM 5=SUM(4) SVOS 6=2-5 1 2 3 4 5 6 7 8 9 120.200 22. Nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 100. AMS = 100 x t-(z-1) t - t-z t t AM S1 AM S2 AM S3 AM S4 AM S5 5 5 5 5 5 AMS 3 z 1 2 3 4 5 AMQ 4=(2*3)/100 % 3 6 2 8 2 0 1 2 4 UAM 5=SUM(4) GODINA 1 NVOS 2 SVOS 6=2-5 1 2 3 4 5 100.400 10.000 100. Nabavna vrednost kamiona je 120.000 120.000 120.000 28.000 36.000 1 3 5 7 9 11 13 15 17 1.200 3.000 64. Izvršiti obračun amortizacije primenom vremenski degresivne i primenom vremenski progresivne metode.000 16.000 16.000 100.000 96.Zadatak 3.000 20.000 4. rešenje: vremenski degresivna metoda NVOS = 100.200 43.200 4.800 13.000 20.000 84. t = 5 god.000 100.000 84.200 58.200 30.000 8.000 76.000 100.000 28.000 dinara.000 0 vremenski progresivna metoda GODINA 1 NVOS 2 AMS 3 AMQ 4=(2*3)/100 UAM 5=SUM(4) SVOS 6=2-5 1 2 3 4 5 100.

10 120.800 120.000 0 2 2 .000 19 22.

13 6 – koeficijent reprodukovanja sredstava Krs = Ak / AS Ak = (444.400 + 7650 = 91.27 5 – koeficijent angažovanja sredstava Kas = AS / UT UT = 11. rešenje: Q – proizvedena količina Cq – cena po jedinici proizvoda UkOstVr – ukupno ostvarena vrednost PrVr – preneta vtrednost OstVr – ostatak vrednosti UP – ukupan prihod AS – angažovana sredstva UT – ukupni troškovi Ak – akumulacija Kks – koeficijent kruženja sredstava Kas – koeficijent angažovanja sredstava Krs – koeficijent reprodukovanja sredstava 1 – ukupna ostvarena vrednost UkOstVr = Q * Cq = 24.000 din.000 din.000 jedinica nekog proizvoda. Cena proizvoda je 20 din.140 din. Angažovani predmeti rada (sirovine i repromaterijal) u iznosu od 28. Isplaćene zarade radnicima su 7. (sa predavanja) Preduzeće je proizvelo 24. Kas = 91. sa minimalnim zalihama od 15%.000 + 24.preneta vrednost PrVr = 11. PRENETA VREDNOST. Kks = 480.000 / 91. 2 – naknada prenete vrednosti sredstava za proizvodnju . Za akumulaciju se izdvaja 15% ostatka vrednosti.400 dinara.000 – 35. Za ovu proizvodnju su angažovana sredstva za rad od 55. .729 / 91.000 + 24. .050 din.2 – UKUPNA OSTVARENA VREDNOST.400-4.260=24.140 + 7650 = 42.000 / 5 = 11.73 2 3 .050 = 0.140 din.050 = 5.400-(28.729 din.860 din.650 dinara.790 din. Krs = 66.000 dinara za vreme od 5 godina.sredstva za rad 55.000 * 20 = 480.400*15)/100=28.860*15)/100 = 66.050 / 42. 4 – koeficijent kruženja sredstava Kks = UP / AS AS = 55.140 = 35.140 = 444. 3 – ostatak vrednosti OstVr = UkOstVr – PrVr = 480. OSTATAK VREDNOSTI I KOEFICIJENTI Zadatak 1.790 = 2.predmeti rada 28.000 + 28.

400 – 20.650 2. Planom je predvi eno da svaka mašina u toku godine ima prekid u radu. C – 4 sata i D – 5 sati.600 jedinica.200 jedinica.550 Kka = (11.800 2.200 – 180 = 66. i to: zbog teku ćeg održavanja 280 sati.100 1.550)*100 = 94% 2 – kapaciteti Preduzeće ima 10 mašina. zbog nedeljnog odmora radnika 320 sati i zbog godišnjih odmora radnika 1. Izra čunati stepen korišćenja kapaciteta metodom maksimalne mesečne proizvodnje.100 jedinica i proizvod D od 1.475 4. realni kapacitet (Kre) i ostvareno kapacitet (Kost).700 4. Uslovni proizvod je proizvod A. U toku godine predvi en je neplanirani zastoj mašina od 180 sati.100 1. (sa predavanja) 1 – stepen iskorišćenosti kapaciteta primenom metode maksimalne mese čne proizvodnje Preduzeće je u aprilu ostvarilo maksimalnu mesečnu proizvodnju.700 jedinica.775 / 12.700 NČR 2 3 4 5 Ekvivalentni broj 1 1. proizvod C od 2.200 2.420 sati.200 1.200 jedinica i proizvod D od 1.400 S/R (Sati Rada) Kre = Kmax – 10*(280+320+1.100 jedinica.800 jedinica. Kmax = 10*24*30*12 = 86. B – 3 sta.5 2 2.775 Qmax ukupno 1.200 4.200 = 66.100 2. Normirani fond sati rada po jedinici iznosi za A – 2 sata. proizvod B od 1.400 4.600 Qmax 1.250 12. Izračunati maksimalni kapacitet (Kmax). proizvod B od 1.200 S/R Kost = Kre – 180 = 66. rešenje: Qost – ostvaren obim proizvodnje Qmax – maksimalan obim proizvodnje NČR – normirani časovi rada ΣQost – ukupno ostvareni obim proizvodnje = Qost * EkvivalentniBroj ΣQmax – ukupan maksimalni obim proizvodnje = Qmax * EkvivalentniBroj Kka – stepen iskorišćenosti kapaciteta = (ΣQost/ ΣQmax)*100 Vrsta proizvoda A B C D Qost 1.5 Σ Qost ukupno 1.020 S/R 2 4 . i to proizvod A od 1.650 jedinica. proizvod C od 2.3 – STEPEN ISKORIŠĆENOSTI KAPACITETA PRIMENOM METODE MAKSIMALNE MESEČNE PROIZVODNJE I KAPACITETI Zadatak 1.200 1.000 11.420) = 86. Ostvarena proizvodnja u septembru je iznosila: proizvod A od 1.

000 S/R Kost=150.400 .280 2. D-7 i E-8 sati. Kre i Kost. B-4. Uslovni proizvod je proizvod B.4 1.350 Kka=(10.650 2.260. Izračunati stepen korišćenja kapaciteta primenom metode maksimalne mesečne proizvodnje. Preduzeće je u martu ostvarilo maksimalnu mese čnu proizvodnju i to A-2.6 0. Predvi eno je da svaka mašina u toku godine ima prekid u radu. Normirani fond sati rada po jedinici proizvoda iznosi A-4. D-1.350)*100 = 93% Zadatak 3.980 i E-3. C-2.500 11. Vrsta proizvoda A B C D E NČR 3 4 5 6 7 Ekvivalentni broj 0.260 1.8 1 1.550 2.200 = 148. C-6.200.320 1.980 3.772 4. B1.Zadatak 2.200 1. Preduzeće je u septembru ostvarilo maksimalnu mese čnu proizvodnju po proizvodima A-1.850 .600 2.712 2.500 jedinica.040 jedinica.600 i E-2.220 10.730 2. Uslovni proizvod je proizvod C.650.550.800 2. Normirani fond sati po jedinici proizvoda iznosio je A-3.616 2.300 Qmax 2. C-5.6 Σ Qost 1.180. B-5. Planiran je i neplanirani zastoj od 1. Ostvarena proizvodnja u decembru je iznosila po proizvodima: A-1.600. Preduzeće je za proizvodnju angažovalo 20 mašina. B-2.730. B-1. Kmax=20*24*30*12 = 172. B-2.480 2.488 2.240 4.040 Qost ukupno 1. D-1.4 Σ Qost 2.880 Qmax 1.800-20*(420+720)=172.800 = 150.200 sat rada.850 2.730 2.280 3. D-6 i E-7 sati.860 2. C-2.8 1 1.880 jedinica.550 1. i to: zbog održavanja 420 sati rada i zbog godišnjih odmora radnika 720 sati rada.180 1.760 2.408 2.566 92% Zadatak 4.800-22.550.000 – 1.550 2. C-2.400 1.422 Qmax ukupno 1.760.900 2.608 13. D-1.800 S/R 2 5 .300 jedinica. D-1900 i E-2.530 Qmax ukupno 1.600 2.864 14.650 1. C-2.500 Qost ukupno 1. Vrsta proizvoda A B C D E Kka = NČR 4 5 6 7 8 Ekvivalentni broj 0. Ostvarena proizvodnja u avgustu je iznosila po proizvodima : A-2.550 2.530/11.2 1.860.800 i E-2.160 3.440 1. Izra čunati Kmax.800 S/R Kre=172.2 1.

Izračunati stepen iskorišćenosti kapaciteta ako maksimalni kapacitet proizvodnje iznosi 14.000 dinara.000 = 240. UPmtr = (480.000 jedinica i ukupan prihod od 480. 2 6 .000 = 144. a varijabilni troškovi učestvuju sa 50%.000*144.000)*100 = 51.000 jedinica.000)*100 = 85. FT = ft * Q = 12 * 12. Izračunati ukupan prihod koji preduzeće treba da ostvari da bi poslovalo bez gubitka.000 = 40 din. ft = (30 * 40) / 100 = 12 din.000 – 240.000 / 20 = 7. Pri tome fiksni troškovi u strukturi cene po jedinici u čestvuju sa 30%. Izračunati stepen iskorišćenosti kapaciteta na kome se ostvaruje mrtva ta čka rentabiliteta.000 / 12. Izračunati obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva ta čka rentabiliteta.200 / 14. (sa predavanja) Preduzeće planira da u toku godine ostvari proizvodnju od 12. Qmtr = 144.000 din.4 – MRTVA TAČKA RENTABILITETA – POSLOVANJE NA POZITIVNOJ NULI Zadatak 1.000 din.000) = 288.000)/(480.42 % 3) UPmtr = (UP*FT) / (UP – VT) VT = vt * Qplan = 20 * 12.000 / 14.000 din.200 jedinica 2) Kka = (Qplan / Qmax)*100 = (12. vt = (50*40) / 100 = 20 din. Qplan – planirani obim proizvodnje Qmax – maksimalni obim proizvodnje Qmtr – obim proizvodnje na mrtvoj tački rentabiliteta ft – fiksni troškovi u strukturi cene po jedinici vt – varijabilni troškovi u strukturi cene po jedinici FT – ukupni fiksni troškovi VT – ukupni varijabilni troškovi C – cena po jedinici proizvoda Kka – stepen iskorišćenosti kapaciteta UP – ukupan prihod UPmtr – ukupan prihod na mrtvoj tački rentabiliteta 1) Qmtr = FT / (C – vt ) C = UP / Q = 480.000 / (40 – 20) = 144.71 % Kka = (Qmtr / Qmax)*100 = (7.

000 / 5.75 % Kka = ( 2.90 % Kka = (Qmtr / Qmax)*100 = (3.000 jedinica i ukupan prihod od 120.200 ) * 100 = 62.000 – 120.000 dinara. ukupni fiksni troškovi iznose 60.50 % Zadatak 3.200 jedinica.000 jedinica.500 jedinica. Izračunati obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva tačka rentbiliteta. Preduzeće planira da ostvari proizvodnju od 5.000 jedinica 2) Kka = (Qplan / Qmax) * 100 Kka = ( 3. 1) Qmtr = FT / (C – vt ) C = UP / Qplan = 200.000 * 60.000 = 40 din.000 / 3.000 / 5.000 )/(200. 1) Qmtr = FT / (C – vt) C = UP / Qplan = 120. Izračunati stepen iskorišćenosti kapaciteta ako maksimalni kapacitet iznosi 3. Izračunati stepen iskorišćenosti kapaciteta.000 / (40 – 24) = 60.000 / 3.500)*100 = 68.18 % 3) UPmtr = (UP*FT) / (UP – VT) UPmtr = ( 200.000 / 3. Qmtr = 60. 2 7 . vt = VT / Qplan = 60. ukupni varijabilni troškovi iznose 120.000 dinara.750 / 5.000 dinara. vt = VT / Qplan = 120. Izračunati obim proizvodnje na kome se postiže mrtva tačka rentabiliteta.000 / (40 – 20) = 2.000 / 16 = 3. Preduzeće planira da u toku godine ostvari proizvodnju od 3.000 / 5.000) = 150.Zadatak 2.000 dinara a varijabilni troškovi 60. Qmtr = 40. Pri tome fiksni troškovi treba da iznose 40. ukupan prihod od 200.000 din.000 dinara a maksimalni kapacitet je 5.000 / 3.200 ) * 100 = 93.000 = 24 din.000 = 40 din. Izračunati ukupan prihod na kome preduzeće posluje bez gubitka.000 dinara.500)*100 = 90.750 jedinica 2) Kka = (Qplan / Qmax)*100 = (5.000 = 20 din.

000 = 450.000 jedinica .000 * 360.000 jedinica 2) Kka = (Qmtr / Qmax) * 100 Kka = ( 10..000 din. Qmtr = 360. UP = 800. Qplan=20. vt=50%.Zadatak 4. ft = (30 * 40) / 100 = 12 din.000 ) / ( 800.000 ) / ( 900. Qmtr = 200.000 / 36.000 / ( 40 – 20 ) = 10. vt = (30 * 50) / 100 = 15 din.000 din. VT = vt * Qplan = 15 * 30.000 – 450.000 ) * 100 = 27.000 jedinica i ukupan prihod od 900.000 / 30.000 jedinica.000 ) = 720.000 = 30 din.000 = 200.000 jedinica.000 din. Izračunati: 1) Qmtr 2) Kka za MTR 3) UPmtr 1) Qmtr = FT / (C – vt ) C = UP / Qplan = 900.000 = 40 din.000 * 200.000 / 20. Qmax = 36.00 % 3) UPmtr = (UP*FT) / (UP – VT) UPmtr = ( 900.000 ) * 100 = 75. Zadatak 5.000 / ( 30 – 15 ) = 24. 2 8 . ft=25%.000 = 360. VT = vt * Qplan = 20 * 20.000 dinara.000 din. Izračunati: 1)Qmtr 2)Kka za MTR i 3)UPmtr 1) Qmtr = FT / (C – vt ) C = UP / Qplan = 800.000 / 32.000 = 400. FT = ft * Qplan = 12 * 30. FT = ft * Qplan = 10 * 20.000 din. Maksimalni kapacitet preduze ća iznosi 32.000 din.000 jedinica 2) Kka = (Qmtr / Qmax) * 100 Kka = ( 24.000 ) = 400.78 % 3) UPmtr = (UP*FT) / (UP – VT) UPmtr = ( 800. vt = (40 * 50) / 100 = 20 din.000 – 400.000 din. Preduzeće planira da u narednoj godini ostvari proizvodnju od 30. Predvi a se da fiksni troškovi u čestvuju sa 40% a varijabilni troškovi sa 50% u strukturi cene po jedinici proizvoda. ft = (40 * 25) / 100 = 10 din.

000 64.000 72. norme su prebačene P>1 .000 4.000 = 0. (sa predavanja) Preduzeće ima sledeće kretanje obima proizvodnje.000/49.000 = 0.88 komentari: P<1 .80 Pc=Qc*Eč/Qc*Nč= 42.000 16.000 NČ EČ Q*NČ Q*EČ 3 5 7 9 4 4 6 8 Σ: 6.5 – PRODUKTIVNOST RADA Zadatak 1. proizvoda 3 5 7 9 Efektivno utrošeno vreme po jed.000 42.89 P>1 – norme su podbačene P<1 – norme su prebačene P<1 – norme su prebačene P<1 – norme su prebačene 2 9 .000 130. proizvoda 4 4 6 8 izračunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti: 1 – na nivou preduzeća 2 – po vrstama proizvoda.000 = 1. norme su podbačene P = 1 .000/72.000/20.000 20.000 7. normiranog i utrošenog radnog vremena: Vrsta proizvoda A B C D Obim proizvodnje 2.000 8.000 P = ΣQ*EČ / ΣQ*NČ P = 130.000 49. 1) proizvod A B C D Q 2.000 / 147.000 7.000 = 0.000 Normirano vreme po jed.86 Pd=Qd*Eč/Qd*Nč= 64.000 8.000 147.000/6. norme su ispunjene za ovaj zadatak.000 8. P<1 – norme su prebačene 2) Pa=Qa*Eč/Qa*Nč= 8.33 Pb=Qb*Eč/Qb*Nč= 16.000 4.000 = 0.

600.000 / 8.000 dinara.89 1.000 dinara.789.00 0 4.750 Trs (20% UT) = 8. E >1 – preduzeće je ekonomično 2) parcijalna ekonomičnost Tm (65% UT) = 8.600. Izračunati ukupnu i parcijalnu ekonomičnost.17 0.945.600. troškovi sredstava za rad 15% a troškovi radne snage 20%.000*15/100 = 1.000*20/100 = 1. (sa predavanja) Preduzeće je ostvarilo proizvodnju u vrednosti od 10. Izračunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti na nivou preduze ća i po vrstama proizvoda.000 183.19 .90 Ers = VrPr/Trs = 10.000 / 5.000 Em = VrPr/Tm = 10.00 0 5.000 / 1.000 64.000 63.945.000 prebačene norme podbačene norme prebačene norme ispunjene norme prebačene norme 6 – EKONOMIČNOST Zadatak 1.341. ako je: Proizvod A B C D E Q 3.750 = 7.600.000 = 1.00 0 8.000 = 5.00 0 N č Eč Q*Nč Q*Eč P 1.000 72.Zadatak 2.250 = 1.000 / 1.00 0.000 9.341.96 komentar podbačene norme 2 5 6 9 7 3 3 7 8 7 Σ: 6. Za ovu proizvodnju.00 0 9.000 63. ukupni troškovi iznose 8.000 30.814.000 20.945.60 1. Troškovi materijala su 65%.000 191.000 35.600.000 12.814.82 Esr = VrPr/Tsr = 10.250 Tsr (15% UT) = 8.50 0.789.93 3 0 .945.000*65/100 = 5. 1) ukupna ekonomičnost E = VrPr / UT = 10.945.

14 0.12 0.400.10 0.800 17.14 0.700.12 0.000 357.15 Bazni indeks IR1 100 120 130 150 150 160 Bazni indeks IR1 100 122 133 156 156 167 Lančani indeks IR2 120 108 115 100 107 Lančani indeks IR2 122 109 117 100 107 3 1 .000 1.12 0.000 284.000 15.000 2.09 0.11 0.15 0.11 0.200 19.400 18.14 0. 1) nivo rentabilnosti R1 (rentabilnost na osnovu dobitka) 0.400 AS (angažovan a sredstva) 1.000 226.14 0.15 0.700 16.10 0. (sa predavanja) Dato je sledeće kretanje poslovnih aktivnosti jednog preduze ća.09 0.16 R2 (rentabilnost na osnovu neto dobitka) 0.15 vremenski period 1990 1991 1992 1993 1994 1995 D (dobitak ) 142.7 – RENTABILNOST Zadatak 1.000 2.000 PD (porez na dobitak) 11.000.600.900.000 R1 = D / AS R2 = ( D – PD ) / AS 2) dinamika rentabilnosti (indeksi) Ostvareni nivo rentabilnosti R1 0.12 0. Izračunati nivo rentabilnosti na osnovu dobitka i neto dobitka.13 0.15 0.15 0.16 Ostvareni nivo rentabilnosti R2 0.000 303.000 194.000 1.13 0. i dinamiku rentabilnosti pomoću baznih i lančanih indeksa.000 1.200.

000 / ( 40 – 16 ) = 240.000 jedinica i ukupan prihod od 480.000) = 40.000 jedinica UP = 480.000 435.000)*100 = 76.000 dinara.000 1 3 5 7 9 11 13 15 17 19 4.800 39.000 / 12.92% 3) UPmtr = (UP*FT)/(UP-VT) = (480.000 440. Izračunati: 123- obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta stepen iskorišćenosti kapaciteta na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta ukupan prihod koji preduzeće treba da ostvari da bi poslovalo bez gubitka.000 = 240.000 jedinica 2) Kka = (Qmtr/Qmax)*100 = (10.400 400.000 440.400 17.800 83.000 281.000 dinara VT = vt * Qplan = 16 * 12.8 – ISPITNI ZADACI – I GRUPA 1) Izvršiti obračun amortizacije osnovnog sredstva (kamion) primenom vremenski progresivne metode.600 422. Qplan = 12.000 dinara 1) Qmtr = FT / ( C – vt ) = 240.600 281.000 440.000 440.400 158.000/24 = 10.000 440.000 jedinica Qmax = 13.000 jedinica.600 356.000)/(480.400 57.600 224. GODINA 1 NVOS 2 AMS 3 AMQ 4=(2*3)/100 UAM 5=SUM(4) SVOS 6=2-5 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 440.600 0 2) Preduzeće X planira da u narednoj godini ostvari proizvodnju od 12.000 158.000 74.000 = 192. Predvi a se da će fiksni troškovi učestvovati sa 50% a varijabilni sa 40% u strukturi prodajne cene proizvoda.600 330.000 440.000 440.600 48.200 22.000 440.400 110.000-192.000 = 40 dinara ft = (40*50)/100 = 20 dinara vt = (40*40)/100 = 16 dinara FT = ft * Qplan = 20 * 12.000*240. a vek trajanja kamiona je 10 godina.000 440.000/13.600 70.400 215.200 66. ako je poznato da nabavna vrednost kamiona iznosi 440.000 dinara C = UP / Q = 480.000 30.000 dinara.600 39.400 83.400 440. Maksimalni kapacitet preduze ća iznosi 13.000 dinara 3 2 .400 369.400 13.600 4.

000 88.000 506.000 644.000 57.000 950.62 Bazni indeks IR1 100 112 139 161 218 Bazni indeks IR1 100 119 144 181 230 Lančani indeks IR2 112 124 115 136 Lančani indeks IR2 119 122 126 127 3 3 .000 408.32 0.72 Ostvareni nivo rentabilnosti R2 0.72 R2 (rentabilnost na osnovu neto dobitka) 0.39 0.000 950.000 323.nivo rentabilnosti na osnovu dobitka i neto dobitka 2.37 0.000 42.000 Porez na dobitak 38.000 408.49 0.33 0.000 R1 (rentabilnost na osnovu dobitka) 0.46 0.39 0.000 88.000 890.000 323.37 0.000 57.dinamiku rentabilnosti na osnovu dobitka i neto dobitka pomo ću baznih i lančanih indeksa 1) nivo rentabilnosti vremens ki period P D D (dobitak ) (porez na dobitak) 2000 2001 2002 2003 2004 216.000 45.000 AS (angažovan a sredstva) 650.000 506.000 870.000 870. period 2000 2001 2002 2003 2004 Dobitak 216.000 890.000 38.3) Preduzeće X ima sledeće kretanje poslovne aktivnosti: Vrem.33 0.32 0.000 Angažovana sredstva 650.000 890.000 45.53 0.000 Izračunati: 1.27 0.000 42.49 0.000 890.62 2) dinamika rentabilnosti Ostvareni nivo rentabilnosti R1 0.27 0.46 0.53 0.000 644.

000 180.000 180.800 16.000 39.200 180.000 145.000 19 17 15 13 11 9 7 5 3 1 34.000 180. 1) Q 100 200 300 400 500 600 vtp 50 50 50 50 50 50 vtpg 24 32 38 44 52 68 vtdg 53 48 42 36 26 23 VTp 5.800 VTdg 5.000 180.400 13.200 64.000 180.000 VTpg 2.000 180.600 27.000 28.600 3 4 .700 26.200 12.000 13.000 15.300 9.200 7.000 30.600 14.600 26.000 dinara a vek trajanja kamiona 10 godina.000 20.000 151. progresivno varijabilnih i degresivno varijabilnih troškova. GODINA 1 NVOS 2 AMS 3 AMQ 4=(2*3)/100 UAM 5=SUM(4) SVOS 6=2-5 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 180.000 52.400 17.800 VT 12.800 91.800 16.200 88.200 135.000 5.400 6.000 40. Obim proizvodnje Q 100 200 300 400 500 600 PROSEČNI VARIJABILNI TROŠKOVI progresivn degrsi proporcionalni i vni 50 24 53 50 32 48 50 38 42 50 44 36 50 52 26 50 68 23 1) Izračunati ukupne varijabilne troškove 2) Utvrditi koeficijent reagibilnosti svih pojedinačnih troškova pri promeni obima proizvodnje od 500 na 600 jedinica.200 64.000 23.800 45.400 1.200 30.000 64.800 115.800 172.800 34.600 12.800 178.200 1.000 180.000 84.400 19.600 9.000 10.000 180.800 0 2) Preduzeće M raspolaže podacima o kretanju obima proizvodnje i prose čnih proporcionalno varijabilnih.200 163.000 25.9 – ISPITNI ZADACI – II GRUPA 1) Izvršiti obračun amortizacije osnovnog sredstva (kamion) primenom vremenski degresivne metode ako je nabavna vrednost kamiona 180.800 115.400 11.000 180.

troškovi brže rastu od porasta obima proizvodnje 3) U preduzeću B je ostvarena proizvodnja od 980.2) Q 500 600 Q 100 % Q 20.000 dinara. E > 1 – preduzeće je ekonomično 2) parcijalna ekonomičnost Tm (40%UT) = 720.92% VTdg 13.000 % VTp 20. troškovi materijala iznose 40%.44 Ers = VrPr / Trs = 980.000 VTp 5. tako da u strukturi troškova.000*25/100 = 180.19% koeficijent reagibilnosti proporcionalno varijabilnih troškova Kr = % VTp / % Q = 20% / 20% = 1 Kr = 1 – troškovi su konstantni koeficijent reagibilnosti progresivno varijabilnih troškova Kr = % VTpg / % Q = 56. Izračunati ukupnu i parcijalnu ekonomičnost preduzeća. troškovi sredstava za rad 25% i troškovi radne snage 35%.00% VTp 25.31 Kr < 1 – troškovi rastu sporije od porasta obima proizvodnje koeficijent reagibilnosti ukupnih varijabilnih troškova Kr = % VT / % Q = 32. Ukupni troškovi proizvodnje iznose 720.000 = 3.15% VT 64.000 13.600 VT 20.000*40/100 = 288.000 dinara.000 dinara Trs (35%UT) = 720.000 dinara Em = VrPr / Tm = 980.600 % VT 32.000 = 3.000 / 180.92% / 20% = 2.000 = 1.000 40.800 VTdg 800 % VTdg 6. 1) ukupna ekonomičnost E = VrPr / UT = 980.40 Esr = VrPr / Tsr = 980.000 / 288.000 dinara Tsr (25%UT) = 720.36.15% / 20% = 0.19% / 20% = 1.800 % VTpg 56.000*35/100 = 252.000 / 720.85 Kr > 1 – troškovi brže rastu od porasta obima proizvodnje koeficijent reagibilnosti degresivno varijabilnih troškova Kr = % VTdg / % Q = 6.800 VTp g 14.89 3 5 .000 = 5.61 Kr > 1 .000 / 252.00% VTpg 26.000 30.000 84.

000 dinara sa minimalnim zalihama od 25% isplaćene zarade radnika iznose 96. predmete rada u iznosu od 54. Za proizvodnju preduzeće je angažovalo: .10 – ISPITNI ZADACI – III GRUPA 1) Preduzeće X je proizvelo 50.000 / 530.000) Kas = 516.000 + 96.14 3 6 .500 + 96.000 + 40. 2.500 / (38.500 vrednost = dinara 3) ostatak vrednosti OstVr = UkOstVr – PrVr = 2.500.000*25)/100 = 40.500.000 dinara 2) naknada prenete vrednosti sredstava za proizvodnju .000 dinara Ukupnu ostvarenu vrednost Naknadu prenete vrednosti sredstava za proizvodnju Ostatak vrednosti Koeficijent kruženja sredstava Koeficijent angažovanja sredstava Koeficijent reprodukovanja sredstava (za akumulaciju 25% od ostatka vrednosti) 1) ukupno ostvarena vrednost UkOstVr = Q * Cq = 50. 5.421.000 * 50 = 2.000 = 4.421.predmeti rada 00 dinara .500 / 174.sredstva za rad u iznosu od 380.375 / 530.000) Kks = 2.000 jedinica proizvoda i izvršilo prodaju po prodajnoj ceni od 50 din/kom.preneta PrVr 38.375 dinara Krs = 605.72 5) koeficijent angažovanja sredstava Kas = AS / UT = 516.000 – 78.500 = 78.500. 6.sredstva za rad 380.500 = 2.500 dinara 4) koeficijent kruženja sredstava Kks = UP / AS = 2.500 * 25)/100 = 605. 3.000 dinara 54.000 dinara sa procenjenim vekom upotrebe od 10 godina Izračunati: 121.000 = 1.500 .500 = 2.0 – (54.500.000 + 40.96 6) koeficijent reprodukovanja sredstava Krs = Ak / AS Ak = (2.000 / (380.000 + 54. 4.000 / 10 = 38.

00% 0.00% 33.00% 0. Tabelarno prikazati kretanje ukupnih fiksnih troškova pri proizvodnji od 100.2) Preduzeće S ima ukupne fiksne troškove u iznosu od 300.00% 50. 1) Q 100 200 300 400 500 600 % promena Q 100. 1. 300.33% 25.00% 33. 200. 3.000 300. Izračunati koeficijent reagibilnosti troškova pri promeni obima proizvodnje od 500 na 600 jedinica.00% FT 300. Tabelarno prikazati kretanje troškova po jedinici proizvoda pri datom obimu proizvodnje. 400.00% 50. 2.000 300.000 300.00% 20.00% 0.000 1.000 % promena FT 0.000 VTp 0 % VTp 0.00% FT 300.000 300.00% 0.00% FT po jedinici (ft) 3.33% 25.000 dinara. 500 i 600 jedinica.33% 25.00% 2) Q 100 200 300 400 500 % promena Q (povećanje) 100.00% 3) Q 500 600 Q 100 % Q 20.000 300.00% Kr = % FT / % Q = 0% / 20% = 0 Kr = 0 3 7 .000 300.00% 33.500 1.000 750 600 % promena FT (smanjenje) 50.00% 20.

000 / 520.000 dinara.46 Ers = VrPr / Trs = 880.000 dinara.000 / 260.38 Esr = VrPr / Tsr = 880.000*30/100 = 156.000 / 156.000*50/100 = 260.000 = 3. tako da u strukturi troškova.000 dinara Em = VrPr / Tm = 880. Ukupni troškovi proizvodnje iznose 520.000 / 104.000 dinara Tsr (20%UT) = 520. E > 1 – preduzeće je ekonomično 2) parcijalna ekonomičnost Tm (50%UT) = 520.3) U preduzeću B je ostvarena proizvodnja od 880.000 = 1.64 3 8 .000 dinara Trs (30%UT) = 520.000 = 8. Izračunati ukupnu i parcijalnu ekonomičnost preduzeća.000 = 5. 1) ukupna ekonomičnost E = VrPr / UT = 880.69. troškovi materijala iznose 50%. troškovi stredstava za rad 20% i troškovi radne snage 30%.000*20/100 = 104.

220+1.500 1.120 8.400 3.400 jedinica i E-2.8 1 1.800 Qost ukupno 920 960 1. Planiran je i neplanirani zastoj u radu mašine od 5.240 sati rada.840 1.za proizvod B 1.500 1.za proizvod A 2.200 sati rada 4) Kost = Kre – 5.300 jedinica. C-2.000 1.700 3.220 sati rada i zbog bolovanja radnika 1.140 Kka = 90.600 jedinica.800 = 39.800 sati. i to: . Za proizvodnju preduzeće je angažovalo 20 mašina. D-5 i E-6.4 0.240) = 172.15% 2) Kmax = 20 * 24 * 30 * 12 = 172.700 2. Predvi eno je da svaka mašina u toku godine ima prekid u radu. po proizvodima: A-2. Normirani fond sati po jedinici proizvoda je iznosio A-2.800 jedinica .920 sati rada. Izračunati: 1234- stepen korišćenja kapaciteta primenom metode maksimalne mesečne proizvodnje Kmax Kre Kost.800 2.800 – 20*(1.za proizvod E 2.600 2.700 jedinica .2 Σ Vrsta proizvoda A B C D E Qost 2. C-4. 1) stepen korišćenja kapaciteta NČR 2 3 4 5 6 Ekvivalentni broj 0. B-3.360 9.800 = 45.500 jedinica .300 1.200 – 5. Uslovni proizvod je proizvod D.600 jedinica.000 1.800 sati rada 3) Kre = 172.za proizvod D 1.920+3.400 sati rada 3 9 .400 2. B1. D-1.080 2.11 – ISPITNI ZADACI – IV GRUPA 1) Preduzeće je u martu ostvarilo maksimalnu mesečnu proizvodnju.600 Qmax 2.800 – 127. i to: zbog održavanja 1.6 0.300 1.800 jedinica Ostvarena proizvodnja u avgustu je iznosila.500 jedinica . zbog godišnjih odmora radnika 3.600 = 45.240 Qmax ukupno 1.300 jedinica.za proizvod C 2.

000*330.52% 3) UPmtr = (UP*FT)/(UP-VT)= (660. 4.000 / 11.000 prebačene norme podbačene norme prebačene norme ispunjene norme prebačene norme .000 / 36 = 9.000 jedinica i ukupan prihod od 660.000 jedinica.000 dinara VT = vt*Q = 24 * 11.000 9.00 0 č Eč Q*Nč Q*Eč P 1. 1) Qmtr = FT/(C-vt) C = UP / Q = 660.67 0. 1) N Proizvod A B C D E Q 4.00 0 6.78 1.obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta.000 = 60 dinara ft = (60*50)/100 = 30 dinara vt = (60*40)/100 = 24 dinara FT = ft*Q = 30 * 11. i Izračunati: 3- ukupan prihod koji preduzeće treba da ostvari da bi poslovalo bez gubitka.000)/(660.000-264.000) UPmtr = 550.000 Normirano vreme 3 5 6 9 7 Utrošeno vreme 5 3 7 7 7 Izračunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti: 1. Maksimalni kapacitet preduze ća iznosi 13.000 7.000 dinara.00 0 8.000 dinara Qmtr = 330.000 72.17 0.stepen iskorišćenosti kapaciteta na kome se ostvaruje MTR.000 184. normiranog i utrošenog radnog vremena.000 42.60 1. Predvi a se da će fiksni troškovi učestvovati sa 50% a varijabilni sa 40% u strukturi prodajne cene proizvoda.000 20.000 6.na nivou preduzeća 2. Proizvod A B C D E Obim pr.po vrstama proizvoda.000 56.167 jedinica 2) Kka = (Qmtr / Qmax)*100 = 70.000 49. 2.00 0 7.2) Preduzeće B planira da u narednoj godini ostvari proizvodnju od 11.000 = 264.00 0 3. 1.000 3.000 8.000 176.000 = 330.96 komentar podbačene norme 3 5 6 9 7 5 3 7 7 7 Σ: 12.00 0.000 dinara 3) Preduzeće K ima sledeće kretanje obima proizvodnje.000 49.000 15.000 36.000/(60-24) = 330.

4 0 .