You are on page 1of 19

Sadržaj

1

U planiranju svojih aktivnosti ekon omska politika svoje polazište ima u savremenoj makroekonomskoj analizi i na nju se neposredno oslanja.Oni se sastoje u respozivnosti privrednih subjekata. drţava čini napore da aktivnosti privrednih učesnika usmeri u ţeljenom pravcu. ekonomska politika se bavi istraţivanjem instrumenata i mera pomoću kojih se ostvaruj u definisani ekonomski ciljevi. "Shvaćena kao skup postupaka i akcija koji imaju karakter posrednog upravljanja ekonomska politika pretpostavlja da su ispunjeni o dre Ď eni uslovi. Slobodu učesnika u ekonomskom ţivotu bitno determiniše privredni i pravni ambijent koga u značajnom stepenu oblikuju upravo instrumenti ekonomske politike.instrumentima i merama ekonomske politike drţava kreira ponašanje uče sn ika u ekonomskom ţivotu. Raspoloţivim merama i instrumentima ekonomske politike. Za to je potrebna dovoljno jaka motivacija subjek ata odlučivanja da dostignu što veće vrednosti svojih funkcija cilja. Suština njenog angaţmana nije direktno pomeranje resursa na poţeljne upotrebe nego delovanje na subjekte koji raspolaţu resursima i donose odluke o pravcima njihovog angaţovanja. koji autono-mno odlučuju u jednom privrednom ambijentu. savremena drţava čini napore da brojnim i najraznovrsnijim merama kreira adekvatnu ekono msku politiku. Kao posebna oblast nauke. Ekonomska politika podrazumeva posredne metode delovanja na tok privrednih procesa. Na osnovu najnovijih spoznaja ekonomske nauke.Uvod Ekonomska politika je skup aktivnosti koje preduzima drţava a usmerava ih na realizaciju najvaţnijih privrednih ciljeva. na upravljačke impulse koje ekonomska politika emituje putem svojih mera i akcija. na koji način se realizuju kratkoročni i dugoročni društveno ekonomski ciljevi.kao i njihova sposobnost da biraju odluke i formulišu politiku koja je najviše na liniji takve optimizacije'" Dakle. 2 .odnosno ona u uslovima trţišnog načina privreĎivanja ne ograničava slobodu izbora učesnika u ekonomskim procesima.

Osnovni atributi ekono mske politike su: 1) nosioci. Primera radi. Kod komplementarnih ostvarenje jednog doprinosi delimičnoj ili potpunoj realizaciji drugog cilja. dugoročni. Atributi ekonomske politike U najopštijem smislu. str. a njihova upotreba podrazumeva izuzetnu koordinisanost akcija.1. preraspodela dohotka. Mogu biti: nezavisni. smanjenje neravnomernosti u raspodeli dohotka. povećanje meĎunarodne konkurentnosti i tako dalje. Konjfliktni su oni ciljevi kod kojih ostvarenje jednog cilja oteţava ili onemogućava ostvarenje drugog cilja. 3) Insirumenti su sredstva pomoću kojih nosioci ekonomske politike ostvaruju postavljene ciljeve. Definisanje tih principa podrazumeva odreĎivanje nosilaca akcije. 1) Nosioci ekonomske politike su subjekti koji donose mere i realizuju zacrtane ekonomske ciljeve. Neke od ovih institucija mogu donositi ekonomske odluke koje su obavezne samo za svoje članove. kao i ciljeva. povećanje ekonomske efikasnosti. U najširem smislu. 3 . K. drţava deluje na ponašanje pojedinih aktera privreĎivanja. U grupu kratkoročnih ciljeva ekonomske politike moguće je navesti stabilnost cena. Putem instrumenata. a reĎe političke partije i ostale političke i interesne grupe koje imaju uticaja na proces donošenja najrazličitijih ekonomskih odluka. ekonomskom politikom drţava kontrološe ekonomske aktivnosti.1 Rečju. Instrumenti moraju biti od strane drţave dobro osmišljeni. komplementarni. instrumenti i 4) mere. sredstava pomoću kojih se postavljeni zadaci ostvaruiu. (1958) Priciples of Economic Policv. reč politika odnosi se na principe kojim se ruk ovodi neka akcija usmerena na realizaciju precizno definisanih ciljeva. 2) ciljevi. kao što su puna zaposlenost. 2) Ciljevi ekonomske politike su poţeljna stanja ekonomskog sistema. izraţenija stopa privrednog rasta uslovljava manju nezaposlenost. Kratkoročni ili operativni ciljevi su neizostavna komponenta tekuće ekonomske politike. kratkoročni. Najvaţniji dugoročni ciljevi ekonomske politike se odnose na privredni rast. Nezavisni su oni kod kojih ostvarenje jednog ne dovodi u pitanje realizaciju drugog cilja. mera. 1. povećanje izvoza uz isti obim proizvodnje uslovljava lošiju snabdevenost domaćeg trţišta. poboljšanje platnog bilansa zemlje i tome siično. Englewood Cliffs. Korišćenjem različitih instrumenata drţava deluje posrednim putem na 1 Boulding. Ilustracije radi. konfliktni. to su drţavni i paradrţavni organi. stabilne cene.

ali se na njihovoj elaboraciji nećemo detaljnije zadrţavati. što je veći broj instrumenata ekonomske politike. 3 3 2 -3 3 3 . str. str. 4 .4 Razumljivo je da postoje i drugačiji načini razvrstavanja najvaţnijih instrumenata ekonomske politike. Treba napomeniti da dejstvo instrumenata ekonomske politike nije jednoznačno. 5 Shaw. Ukratko. 4) instrumente direktne kontrole i 5) instrumente promene institucionalnih aranţmana. Homewood. U prinicipu. 21. Informator. op. 2) instrumente monetarne politike. Instrumenti ekonomske politike su varijable koje kontroliše drţava i pomoću kojih ona deluje na ekonomski mehanizam u cilju ostvarenja ključnih ekonomskih ciljeva. McCrostie. 324-332. To u krajnjoj instanci upućuje na zaključak da je proces kreiranja i realizacije ekonomske politike izuzetno sloţen postupak koji je neminovno praćen rizikom pogrešnih procena i povlačenja nesvrsishodnih poteza. Zagreb. 1-3 4 Shaw. 4) instrumente deviznog kursa i 5) instrumente politike zapošljavanja u javnom sektoru. M. ali su retki i ciljevi koji su pod dejstvom samo jednog instrumenta.promenu ponašanja pojedinih ekonomskih subjekata.2 U literaturi postoji veliki broj različitih načina razvrstavanja instrumenata ekonomske politike. 3) instmmente kontrole cena i dohodaka. Balackwell Business. Greenaway D. str. put do koncipiranja konzistentne ekonomske politike je lakši. (1997) Fiskalna politika u ekonomskoj teoriji i praksi.3 Interesantan je pristup grupe britanskih ekonomista koji sve instrumente ekonomske politike dele na: 1) instrumente fiskalne politike. pak. Uticajem u pravcu ostvarenja nekog precizno definisanog zadatka moţe se istovremeno oteţati ispunjenje drugog cilja. M. Bornstein. uvoĎenja novih instrumenata ekonomske politike. McCrostie. Irwin. Po jednom broju autora sve instrumente ekonomske politike moguće je podeliti u sledećih pet grupa: 1) instrumente javnih finansija. (1997) Macroeconomics . G. 3) instrumente deviznog kursa. G. str. M. (1989) Comparaiive Economie Svstems. P. 2) instrumente novca i kredita. Greenaway. Gotovo da i nema instrumenta ekonomske politike kojim se deluje samo na jedan cilj. cit. 4) Mere ekonomske politike su postupci usmereni u pravcu promene ili ukidanja postojećih instrumenata ili. multiinstrumentalnost je jedna od bitnih karakteri stika ekonomske politike. Osnovm problem u adekvatnom izbom i kvantitativnom dimenzioniranju pojedinih instrumenata proizilazi iz mnogostruke meĎuzavisnosti ciljeva i instrumenata ekonomske politike. Merama ekonomske politike drţava deluje na aktivnosti 2 3 Jurković. D. Stvar dodatno komplikuje činjenica da su i ciljevi i instrumenti meĎusobno veoma zavisni.

Svetske trgovinske organizaciie.5 1) Osnovna ograničenja sa kojima se suočavaju polismejkeri u kreiranju i primeni pojedinih instrumenata i mera ekonomske politike proizilaze iz međunarodnih sporazuma zemalja članica MeĎunarodnog monetarnog fonda. Ograničenja ekonomske politike Prilikom istraţivanja osnovnih atributa ekonomske politike u ekonomskoj literaturi se često govori i o njenim objektivnim ograničenjima. Evropske unije. Svetske trgovinske organizacije. na primer). Svetske banke. Ovakvi sporazumi ograničavaju mogućnosti menjanja tarifa. 1 0 5 . Na temelju najnovijih spoznaja ekonomske teorije. Evropske unije. 3) ograničenja koja dolaze od zakonodavne vlasti i 4) neizvesnosti u primeni pojedinih instrumenata i mera ekonomske politike. Svetske banke. a mogu uticati i na obaveze striktnog kontrolisanja količine novca u opticaju i tome slično.privrednih učesnika u ţeljenom smeru.”5 2) U postupku formulisanja ključnih ekonomskih ciljeva u svim trţišnim ekonomijama vaţnu ulogu ima princip jednakosti. koja podrazumeva prenos dela ekonomskog suvereniteta zemalja (pojedinačno) na meĎunarodne institucije i asocijacije. Premda u vezi ovog pitanja ne postoji jedinstvo mišljenja moguće je kao posebna izdvojiti sledeća četiri uzroka ograničenja ekonomske politike: 1) meĎunarodni ugov ori. s tr . (2 0 0 0 ) Ekonomska politika . pa svoju ekonomsku politiku svaka zemlja mora usklaĎivati sa njihovim pravilima i politikom. kvota. Potreba za ustanovljavanjem sistema raspodele dohotka i poresko-transfernog sistema koji je prihvaćen kao 5 Božić. M. B o na Fid es . “Savremenu praksu političkih i ekonomskih odnosa u svetu karakteriše globalizacija ekonomske politike. Ni š. 2) postojanje neekonomskih ciljeva. poreskih stopa. UsklaĎivanje ekonomske politike konkretne zemlje sa meĎunarodnim okruţenjem ima za osnovni cilj korišćenje meĎunarodnog ekonomskog okruţenja kao pozitivnog faktora u rešavanju svojih tekućih i razvojnih problema u ekonomiji. 2. U meĎunarodnim ekonomskim odnosima postoje odgovarajuća pravila ponašanja i politika meĎunarodnih ekonomskih asocijacija (MeĎunarodnog moneta rnog fonda. Pomoću njih se realizuju kratkoročni i dugoročni ekonomski ciljevi. savremena drţava nastoji da paletom najraznovrsnijih mera kreira najefikasniju ekonomsku politiku.

3. 4) selekcija najefikasnijih mera ekonomske politike i 5) pravovremenost u preduzimanju mera i izboru instrumenata. 1) Realnost pojedinih ciljeva ekonomske politike u potpunosti determiniše aktuelna ekonomska situacija kao i odnos izmeĎu političkih snaga u zemlji u odreĎenom vremenskom intervalu. Izdvajanje veće sume štednje u cilju zadovoljenja pravičnosti u sadašnjosti moţe usloviti niţu stopu privrednog rasta u budućnosti i analogno tome niţe zarade zaposlenih. 3) Primena pojedinih mera ekonomske politike od strane izvršne vlasti podrazumeva često saglasnost najvišeg drţavnog zakonodavnog tela. u SAD pojedini oblici ekonomske politike koje najavljuje predsednik drţave mogu se sukobiti sa suprotnim mišljenjem kongresne većine alternativne političke opcije."pravedan". Efikasnost ekonomske politike Ključno pitanje svake ekonomske politike odnosi se na njenu efikasnost. Kao ograničavajući faktor u primeni ekonomske pol itike moţe se pojaviti i čitav niz situacija kada rasprostranjeno verovanje u svrsisho dnost slobodne trţišne konkurencije i neintervecionističkog odnosa prema ključnim ekonomskim pitanjima moţe sprečiti prihvatanje pojedinih mera eko nomske politike ili pak oteţati njihovo delovanje. fenomen neizvesnosti je jedan od najznačajnijih limitirajućih faktora u realizaciji ekonomske politike. Ilustracije radi. moţe u značajnoj meri relativizirati efikasnost primene pojedinih mera ekonomske politike koje imaju za cilj podsticanje privrednog rasta. Nesigumost moţe odvratiti polismejkere od prihvatanja politike koja bi ex post mogla biti optimalna primenjujući ona rešenja koja ex ante minimiziraju rizik neprihvatljivih posledica. Oganičenja koja se na ovom planu mogu pojaviti kao i stepen njihovog uticaja na modifikaciju sadrţaja ponude polismejkera su determinisani relevantnim političkim uticaiima. Tu se pre svega ima u vidu dostignuti nivo 6 . odnosno usaglašenost mera ekonomske politike. 3) koordiniranost samih instrumenata. Na taj način struktura poreza procenjena kao progresivna u statičkom pogledu. 4) I najzad. Sledećih pet faktora determiiniše fenomen efikasnosti ekonomske politike: 1) realnost ciljeva. moţe biti krajnje nesvrsishodna u dinamičkom smislu posmatrana i obratno. 2) usklaĎenost ciljeva i instrumenata.

kada su po sredi faktori ekonomske politike kratkoročnog karaktera. proces koordinacij e. 2) Usklađenost ciljeva i instrumenata je od izuzetno velikog značaja za efikasnost ekonomske politike. Jer. po pravilu. odnos svetskog okruţenja prema pojedinim drţavama i tome slično. od usklaĎenosti ciljeva i instrumenata zavisi i mogućnost primene konkretnih oblika ekonomske politike uopšte. strukturi privrede. faza razvojnog ciklusa u kojoj se privreda nalazi. proizilazi da se pitanje njihove vertikalne i horizontalne koordiniranosti nameće svom svojom aktuelnošću. faktori egzogenog karaktera delovanja i tome slično. Pod vertikalnom koordinacijom se podrazumeva usaglašenost delovanja subjekata na različitim nivoima odlučivanja. Nasuprot tome. dostignuti nivo društvenog razvoja. i šire. kod strategijskih ciljeva odlučujuću ulogu i značaj imaju faktori koji govore o dostignutom stepenu privrednog razvoja zemlje. U uslovima trţišnog privreĎivanja i naglašene decentralizacije upravljanja. UsklaĎenost ciljeva i instrumenata ekonomske politike moguće je povećati tako što će se: a) povećati broj instrumenta. vrednost promenljive cilja zavisi od vrednosti vrlo velikog broja instrumentalnih varijabli. struktura privrede. odnosno usaglašenost komponenata ekonomske politike podrazumeva kako vertikalnu tako i horizontalnu usaglašenost odluka subjekata ekonomske politike u okviru iste komponente ili istog instrumenta ekonomske politike. Kada je u pitanju privredni razvoj očigledno je da prostorno nekoordinisane odluke mogu imati izuzetno negativan uticaj na efikasnu alokaciju raspoloţivih proizvodnih faktora. odnosno faktori koji determinišu nivo potencijalne ponude. Štaviše.privrednog. Sasvim je razumljivo da u zavisnosti od prirode i karaktera pojedinih ciljeva. uticaj napred pomenutih faktora moţe biti krajnje različit. Na alokaciju resursa mogu negativno delovati i sve odluke koje menjaju trţišno 7 . koga karakteriše minimum delovanja negativnih eksternih efekata. što ukazuje na meĎuuslovljenost ciljeva i instrumenata. Ilustracije radi. je postupak traţenja optimalnog nivoa odlučivanja. Znajući da neutralnost i selektivnost instrumenata ekonomske politike nije česta pojava. uvek kada postoji veći broj subjekata i više nivoa odlučivanja. b) neki od prvobitno formulisanih ciljeva supstituisati novim ciljem i c) odustati od zahteva za punom realizacijom postavljenih ciljeva. daleko izraţeniji uticaj će imati činioci koji govore o konjunktuvnim prilikama. što je u praksi i najčešće prisutan slučaj. najjednostavnije rečeno. 3) Koordiniranost samih instrumenata. dok se pod horizontalnom koordinacijom ima u vidu usklaĎivanje aktivnosti subjekata na identičnim nivoima odlučivanja. dometima u osvajanju novih tehnologija.

primena konkretnog instrumenata ekonomske politike je neprihvatijiva u slučaju kada je u suprotnosti sa logikom osnovnih privrednosistemskih atributa ili kada je u konfliktnosti sa osnovnim ideološkim preferencijama nosilaca ekonomske politike. Isto tako. Problem dodatno komplikuje ispoljavanje tzv. tajming (timing). Ovo i iz razloga što najveći broj mera ekonomske politike deluje indirektno. preko uticaja na promenu ponašanja ekonomskih subjekata. Tajming predstavlja umešnost kreatora u izboru profila ekonomske politike. Karakter ovog pitanja naglašeno usloţnjava činjenica da primena pojedinih oblika ekonomske politike podrazumeva odreĎenu tehnologiju odlučivanja. Bez obzira na visoku efikasnost i dobar distributivni efekat. zatim instrumentima selektivnog delovanja i instrumentima čiji su troškovi implementacije veći u odnosu na druge instrumente. Ovaj problem je praktično prisutan kod svih decentralizovanih koordinacionih sistema odlučivanja. odloţenih efekata ekonomske politike.uspostavljen relativan odnos cena faktora proizvodnje ili koje na bilo koji način sprečavaju slobodno kretanje proizvoda i usluga na jedinstvenom ekonomskom prostoru. odreĎivanje vrednosti konkretnog inst rumenta ima smisla isključivo u sklopu poznavanja opšte meĎuzavisnosti ciljeva i instrumenata ekonomske politike. Jedno od centralnih pitanja u koncipiranju i realizaciji pojedinih mera ekonomske politike odnosi se na definisanje trenutka kada počinje odreĎena mera da se primenjuje kao i preciziranje duţine njenog trajanja tzv. Odloţeno delovanje ekono mske politike rezultat je većeg broja faktora koji direktno ili indirektno deluju u pravcu pomeranja vremena ispoljavanja odreĎene realne ekonomske varijable. instrumentima šireg spektra delovanja i instrumentima čiji su troškovi implementacije niţi u odnosu na instrumente koji nemaju socijalno neutralno delovanje. Najčešće se prilikom selekcije instrumenata daje prednost socijalno neutralnim instrumentima. u odreĎivanju duţine njenog trajanja kao i smanjenju ili povećavanju intenziteta delovanja pojedinih mera ekonomske politike u zavisnosti od stanja privredne aktivnosti. kao i izbor mera pomoću kojih se ona realizuje. 8 . U ostvarivanju mera ekonomske politike veliku ulogu ima i selekcija instrumenata. Ostvarenju konkretnog cilja ne moţe se prići izolovano od mnogih d rugih ciljeva razvoja. 5) Pravovremenost se odnosi na najpoţeljniji trenutak preduzimanja pojedinih mera ekonomske politike.

Kao ključne ekonomsko-socijalne ciljeve u razvoju svake nacionalne ekonomije moguće je navesti sledeće:  rast proizvodnje materijalnih dobara i usluga. str.4. koji. 3) Nezaposlenost u dugom roku je moguće eliminisati isključivo prome nama strukture trţišta rada. Zavod za udţbenike i nastavna sredstva. Ključni ekonomsko-socijalni ciljevi razvoja tržišnih privreda Nezavisno od nivoa ekonomske razvijenosti moguće je prepoznati listu osnovnih ekonomskih ciljeva koja je manje. Beograd.36. (1996) Ekonomiks i državni mendžment. 2) U kratkom roku ekonomski potencijal je data veličina.  racionalni bilans meĎunarodne trgovine i meĎunarodnog kapitala. a ne manipulacijam novčanom masom i 6 Vukmirica.  obezbeĎenje što pravednije raspodele dohotka  garantovanje ekonomsko-socijalne sigumosti. sa svoje strane. 9 . više ista u većini ekonomski prosperitetnih drţava. odnosno odreĎuje veličinu bruto domaćeg proizvoda. definiše ukupnu ponudu roba i usluga na nacionalnom nivou. uz što veći nivo zaposlenosti.  reprodukciju stanovništva.  postojanje zdravog prirodnog okruţenja.6 Gregori Mankju sa Harvarda kao četiri najznačajmja postulata o kojiima svaka ekonomska politika mora voditi računa izdvaja sledeće: 1) Nivo ţivotnog standarda stanovništva date zemlje u dugom periodu odreĎen je veličinom ekonomskog potencijala. obrazovanja i inovacionih sposobnosti. pak sa svoje strane definiše nivo i kvalitet ţivotnog standarda. što znači da se veličina bruto domaćeg proizvoda i nivo ţivotnog standarda moţe uvećati isključivo pod uticajem promena u agregatnoj traţnji (moneta rna i fiskalna politika). V. Ekonomski potencijal.  odrţavanje stabilnog nivoa cena.  postojanje ekonomskih sloboda.  rast ekonomske efikasnosti privreĎivanja.

sve zemlje EU karakteriše: liberalizacija poslovanja. pored uvaţavanja napred iznesenih opservacija. odluke o proizvodnji. str. ne umanjuje ni u kom slučaju veličine koje u razvoju svake zemlje mogu imati finansijski agregati. decentralizovan sistem donošenja ekonomskih odluka koji se nalazi u rukama vlasnika sredstava za proizvodnju. dok pravnoekonomske aktere u ostvarivanju njihovih ciljeva motivišu prevashodno materijalni motivi). Drţave članice i Unija deluju poštujući princip otvorene trţišne privrede sa slobodnom konkurencijom. da članice Evropske Unije u koncipiranju i realizaciji svoje ekonomske politike moraju voditi računa o napred istaknutim momentima.4) Altemativa izmeĎu nezaposlenosti i inflacije je aktuelnaa isključivo u kratkom roku. konkurentni ambijent privreĎivanja i finansijska i monetarna disciplina. i pored te činjenice. odnosno uvećanju ekonomskih potencijala i proizvodnje. 95 10 . G. Razumljivo. Osnivački itgovori Evropske unije (2003) Beograd. ekonomska i politička tradicija zemalja članica se značajno razlikuje u pogledu odnosa drţave i trţišta. razmeni raspodeli i potrošnji su koordinisane trţišnim mehanizmom.8 U sklopu istraţivanja ključnih pitanja ekonomske politike zemalja Evropske unije. apsolutno sve nacionalne ekonomije članice ove regionalne integracije funkcionišu u okviru privredno-sistemskog ambijenta koga odlikuju kvalitetno iste privredno-sistemske odrednice (dominacija privatne svojine. Drugo. uz davanje prioriteta efikasnoj raspodeli resursa. Prvo. Jedino pod pretpostavkom uvaţavanja osnovnih postulata ekonomske teorije i ekonomske politike one mogu doprineti ostvarenju ciljeva Unije. Worth Publishers. bitne su sledeće dve činjenice. TakoĎe. (1992) Economics.7 Menkju takoĎe decidno piše o sledeća četiri problema za koje ekonomska terorija i ekonomska politika nije u dosadašnjem periodu našla efikasna rešenja: 1) kojim metodama ekonomske politike se moţe povećati proizvodni potencijal? 2) da li je prinicipijelno moguće stabilizovati privredu? 3) kakav je i koliki je uticaj inflacije na ekonomsku aktivnost? 4) koje su posledice deficita drţavnog budţeta? Isticanje vaţnosti ekonomske politike koja je maksimalno usredsreĎena maksimizaciji veličine ponude. odnosno u pogledu meĎusobne koordinacije 7 8 Mankiw.

Beograd. Č esto. Različitost ekonomsko .on je takoĎe. koja se samo polako moţe potisnuti. u domenu političkog ureĎenja uzor predstavljaju svatanja Ludviga Erharda. sledi skoro potpuno čist liberalni kurs u privredi. biće uspešno samo ako se ona zasniva na zajedničkim prinicipima političkog ureĎenja. bar u teoriji. rezultat istorijskog iskustva koje vremenom prerasta u nacionalnu kulturu “. Upravljanje podrazumeva dolaţenje do informacija koje mogu ge nerisati različiti mehanizmi samoregulacije i spoljne regulacije. U Francuskoj. odnosno koncept socijalno trţišne privrede iako u praksi nedostaje orijentacija prema globalnom trţišno-privrednom modelu. 11 . meĎutim.podsistema spontane (trţišne) i svesne (drţavne) makroregulacije. a posebno u još tešnje poveznoj Evropskoi monetarnoj uniji. str. Ovo i pored nesporne činjenice da se pod uticajem globalizacije afirnišu potpuno nova polja ekonomske regulacije u njima. od vremena Margaret Tačer. Sve je očiglednije da se odreĎ ene potrebe mogu zadovoljiti samo na nivou većih organizovanih grupa. V. Iako privredni sistem jedne zemlje predstavlja rezultat političke odluke.»9 5. 72. i to u još većoj meri. Vesels. Velika Britanija. postoji duga tradicija centralizovanog upravljanja privredom. Fondacija Konrad Adenauer. potrebne informacije ne moţe generisati trţište već to moţe da učini isključivo svesni upravljački podsistem. što implicite upućuje na stav o imperativu svojevrsne harmonizacije aktivnosti upravljanja globalnim razvojem. uključujući tu i najviši nivo nacio9 Vajdenfeld. tehnologiju i neophodne preduzetničke i manadţerske sposobnosti.političkih tradicija zemalja članica EU Suštinu privre dnog sistema treba vezati za prirodu upravlja čkog podsistema privrede. radnu snagu. (2003) Evropa od A do Š – priručnik za evropsku integraciju. još od vremena Ţana B. To znači da pored trţišnog me hanizma na makroekonomskom planu mora da postoji i svesni upravlja čki podsistem. veoma se razlikuje u pogledu odnosa plana i trţišta. koji se aktivira svu d a i uvek kada nije moguće upravljati na osnovu korišćenja spontanih trţišnih informačija. V. "Privredni sistem je mehanizam koji povezuje prirodne resusrse. Kolbera. «Kreiranje ekonomske politike u Evropskoj uniji. U Nemačkoj. Ekonomsko-politička tradicija zemalja članica.

U tom kontekstu moguće je reći da privredni sistem čini skup delova koji su na osnovu odreĎ enih principa povezani u relativno s amostalnu funkcionalnu celinu čiju fizi onomiju odre Ďuju tač no precizirane komponente i njihove odlike. neformalna pravila i ostalo.odnosno spoljašnjom regulacijom. način regulisa nja i koncipiranja ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Privredni sistem čini ambijenta lni okvir u okviru koga privreda posmatrane zemlje funkcioniše. relativno trajno. je izgradnja elemenata informacionog sistema koji treba da pruţe od govor na tri osnovna pitanja privrednog ţivota: Š ta. raste i razvija se. u savremenim privredama postoje mnoge funkcije koje trţište ne moţe da realizuje.bez obzira na način kako je organizovan. 12 . Smisao postojanja privrednog sistema. raspodela moći odlučivanja. raspodele. I zaista. Prvi način upravljanja privrednim aktivnostima podrazumeva regulaciju na osnovu traţišnih zakonitosti. privredni sistem se definiše kao ekonomski odnos kojim se regulišu tokovi reprodukcije (proizvodnje. motivi donosilaca odluka i sistem motivacija u privredi. Najšire. na duţi rok reguliše proces društvene reprodu kcije. zakoni i odluke vlade kojima se formalno reguliše funkcionisanje privrede. razmene i potrošnje).nalne ekonomije. Ponekada ono to i moţe ali uz daleko veće društvene troškove i uz manji stepen efikasnosti u odnosu na svesni upravljački mehanizam. uloga drţave i političkih činilaca u privreĎivanju. karakter i distribucija različitih oblika svojine i vlasničkih prava. kako i za koga proizvoditi. dok se svesno upravljanje vezuje za aktivnosti drţave i u najvećem stepenu se ostvaruje instrume ntima makroekonomske politike. spontanom tj. Ekonomska nauka je jedinstvena u stavu da se privrednim aktivno stima upra vlja na dva osnovna načina : 1. svesnom. automatskom regulacijom i 2. što drugim rečima znači da "privredni sistem predstavlja skup institucija i mehanizama kojima se. Modeliranje odre Ď enog privrednog sistema se odvija i zavisi od svojevrsnog po litičkog sporazuma najznačajni jih političkih snaga u svakom društvu. Sadrţaj privrednog sistema najispravnije je vezati za način funkci onisanja velikog ekonomskog sistema. To je na poseban način ure š en sistem veza i odnosa izme Ď u privrednih subjekata jednog društva. struktura informacija na osnovu kojih se odlučuje.

američkim profesorima komparativnih privrednih sistema. mehanizama i informacija na Plan osnovu kojih se ekonomski učesnici meĎusobno povezuju i putem kojih se reguliše pro. razmeni. b) ključni motivi privrednih subjekata prilikom donošenja odluka o proizvodnji. Decentralizacija raspodeli i potrošnji Koordinacioni mehanizam. mehanizama i informacija na osnovu kojih se ekonomski učesnici meĎ usobno povezuju i putem kojih se reguliše proces društvene repro dukcije.ekonomske odrednice i mogućnosti njihovog ispoljavanja u realnim privrednim sistemima. dat je pregled četiri napred navedene privredno . odnosno sistem institucija. raspo deli i potrošnji. U koloni opcije sa desne strane tabele dat je pregled čistih opcija pojedinih privredno-sistemskih atributa i istaknuta je mogućnost njihovog najrazličitijeg kombinovanja. razmeni. Dominantan oblik svojine je ključna privredno sistemska odre dnica. razmeni. U tabeli 1. c) organizacija angaţmana za donošenja odluka subjekata o proizvodnji. razmeni.Trţište ces društvene reprodukcije KOMBINOVANO 13 . Tabela 1. sve privredne sisteme moguće je opera cionalizovati pomoću četiri osnovne komponen te: a) dominantan oblik svojine. odnosno sistem institucija. Materijalni raspodeli i potrošnji.Po Polu Gregoriju i Robertu Stjuartu. KOBINOVANI KOMBINOVANO Organizacija araţmana za donošenje odluka Centralizacija KOMBINOVANO privrednih subjekata o proizvodnji. Klju čne privredno-sistemske odrednice Privredno-sistemske odrednice Opcije Privatni Dominantan oblik svojine Kooperativni Javni Ključni motivi privrednih subjekata prilikom Moralni donošenja odluka o proizvodnji. raspodeli i potrošnji i privrednih d) koordinacioni mehanizam.

da zdrav novac predstavlja osnovu ekonomske stabilnosti zemlje. razume se i ekonomsku politiku Zajednice grade na modelu: a) socijalno trţišne privrede (Nem a čka). da osnovnu selekciju izme Ďu sposobnih i nesposobnih učesnika vrši trţišna konkurencija . a u novijem periodu i kao sredstvo povećanja ponude . da duţnik snosi krivičnu odgovornost ako name rno izbegava da plaća dugove. u okviru Evropske unije moguće je razlikovati zemlje koje svoju ekonomsku politiku. da radnik gubi zaposlenje ako posla nema. da vlasnik snosi tr ţišne sankcije za neefikasno poslovanje. b) modelu koji podrazumeva značajnu ulogu makroekonomskog planiranja indikativnog tipa u kreiranju ekonomskog ambijenta (Francuska). da drţava ne moţe da troši više nego što prihoduje.). Oni su izrasli uz oslonac. uz jasno definisana prava i obaveze izme Ďu ekonomskih učesnika. Ovo znači da sistem počiva i funkcioniše na ekonomskoj prinudi. 14 . a i nadalje se u punoj meri oslanjaju na čiste (pravne) svojinske odnose. Ovi jedinstveni principi su bili i ostaju fundament privrednih sistema d anašnjih razvi jenih privreda i njih nikakvi socijalni ili bilo kakvi drugi ciljevi ne mogu da ponište.Mešoviti privredni sistemi podrazumevaju istovremeno prisustvo i trţišta i drţave. odnosno u ranijem periodu Evropske zaje dnice su tokom čitavog postojanja upotrebljavale fiskalnu i monetarnu politiku kao sredstvo povećanja traţnje. Najkraće. da drţava putem svog socijalnog programa privremeno preuzima brigu o njemu. c) ekonomije koje u vo Ďenju ekonomske politike slede naglašeni liberalni kurs (Velika Britanija) i d) Drţava blagostanja (Švedska. Zemlje Evropske unije.

Otuda se mnogi zagovornici federalizma u EU zalaţu za jačanje uloge Komisije na ovom polju. Evropske komisije. Koncipiranje ekonomske politike u Evropskoj uniji Evropska unija je Ugovorom iz Mastrihta 1993 godine potvrdila opredeljenje za model otvorene trţišne privrede.Oni smatraju da bi jačanjem ekonomskih kompetencija Komisije – s obzirom na njen nadnacionalni karakter i nezavisno delovanje. Preciznije rečeno. Ugovor iz Mastrihta nije utvrdio jedinstvenu ekonomsku vladu na nivou Evropske unije i pored činjeni ce da je njime uveden Evropski sistem centralnih banaka (ESCB) i Evropska centralna banka (ECB). bili p ostavljeni "temelji evropske vlade".odnosno privrede sa slobodnom konkurencijom kao osnovom ekonomskog uredjenja. Po preporuci Komisija usvaja predlog opštih smernica ekonomskih politika drţava članica i Unije i o tome podnosi izveštaj Evropskom Savetu. Savet.6. ne predstavlja nadnacionalnu "Ekonomsku vladu EU" budući da se radi o klasičnoj meĎ uvladinoj saradnji. i Finansijskog suda. demokratije. Zemlje Evropske unije ekonomsku politiku smatraju pitanjem od prvorazrednog zajedni čkog int eresa. U cilju realizacije zajedničkih ciljeva drţave članice su jedan deo svojih suverenih prava prenele na Evropsku uniju. me Ď utim. Osnivač ki ugovori definišu i niz pitanja kojim se reguliše struktura privrednog sistema zajedničkog drţavama č lanicama. Federalna pravna struktura 15 . Time bi se otišlo korak dalje u pravcu stvaranja federalističke budućnosti EU. U cilju obavljanja aktivnosti koji ma se realizuju zajednički interesi u skladu sa principom vladavine prava i načelom podele vlasti na nivou Evropske unije izvršena je podela nadle ţnosti izmeĎ u napred pomenutih institucija Saveta Evropske unije. na vladavinu prava. Aktivnosti i mere ekonomske politike zemlje Evropske u nije usaglašavaju u okviru Evro pskog saveta. Suda Evropske unije. Savet odlučuje kvalifiko vanom većinom. Podela vlasti na nivou Evropske u nije je funkcionalna. Unija je zasnovana na načelima slobode. poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. Evropskog parlamenta. načelima koga su zajednička svim drţavama članicama.

dr ţave članice dostavljaju Komisiji informacije o značajnim merama koje su preduzele u oblasti ekonomske politike. odobriti i finansijsku pomoć Unije. odnosno drţavnih organizacija ili preduzeća neke drţave č lanice. Zabranjuje se Evropskoj centralnoj banci kao i nacionalnim centra lnim bankama da odobravaju minusni saldo. regionalnih ili lokalnih organa. Savet moţe da toj drţavi uputi neophodne preporuke. U cilj u što izraţenije koordinacije eko nomskih politika Savet na osnovu izveštaja koji podnosi Komisija. regio nalnih ili lokalnih organa. I više od toga. posebno ukoliko do Ď e do problema u snabd evanju odreĎ enim proizvodima. Unija nije odgovorna za obaveze centralnih administracija. regionalnim u lokalnim upravama. centralnim upravama. odnosno drugih drţavnih organizacija ili preduzeća neke drţave članice.vodi računa o ekono mskom razvoju u svakoj od drţava članica. kada neka d rţava članica zapadne u teškoće. ostalim javnim organima odnosno ostalim javnim organizacijama ili preduze ćima drţava članica povlašćen pristup finansijskim organizacijama. kao i o usaglašenosti njihovih ekono msk ih politika sa opštim smernicama. Zabranjane su i sve mere koje se ne temelje na procenama finansijakog karaktera. što ne utiče na 16 . Drţava članica ne odgovara za obaveze centralnih ad ministracija. niti ih preuzima na sebe. što ne utiče na poštovanje meĎ usobnih finansijskih garancija za zajedničku realizaciju nekog specifičnog projekta. Za potrebe multilateralnog nadzora. regionalnim. a koje obezbe Ďuju institucijama ili telima Unije. pod odreĎ enim uslovima. odnosno bilo koji drugi tip kredita ustanovama ili organima Unije. lokalnim ili drugim javnim organizacijama ili preduzećima drţava članica. ostalih drţavnih organa. niti ih preuzima na sebe. Savet joj moţe.Evropske unije temelji se na principima neposrednog dejstva pravnih akata zajednice i nadleţnosti komunitarnog prava u odnosu na nacionalno zakonodavstvo. Kada se utvrdi da ekonomska politika odre Ď ene drţave članice nije u skladu sa definisanim i usvojenim načelima. Savet tako Ďe moţe usvojiti mere u skladu sa ekonomskom situaci jom.

a taj odnos ostaje blizu referentne vrednosti. Osnovni kriterijumi kojih se Komisija pridrţava u zaključivanju o tome da li se poštuje budţetska disciplina su sledeći: a) da li odnos izme Ď u predvi Ď enog i javnog deficita i bruto domaćeg proizvoda prevazilazi odreĎ enu referentnu vrednost osim ako:  se taj odnos nije bitno i konstantno smanjivao da bi se dostigao nivo koji je blizu referentne vrednosti. 17    . V aţan princip u voĎ enju ekonomske politike zemalja Evropske unije odnosi se na njihovu obavezu da izbegavaju postojanje prekomer nih javnih deficita. Ukoliko Savet do Ďe do zaključka da prekomerni deficit postoji on upućuje preporuke drţavi članici da okonča u odreĎ enom roku takvu situaciju. U nadleţnosti Komisije je nadzor nad r azvojem budţetske situacije i praćenje veličine javnog duga u drţavama članicama. sve dok po mišljenju Saveta prekomerni deficit ne bude korigovan. da zahteva od odnosne drţave članice da pri Zajed nici uloţi beskamatni depozit na neki utvr Ď eni iznos. pre nego što ona emituje obveznice i hartije od vrednosti. b) da li odnos izme Ďu javnog duga i bruto domaćeg proizvoda prevazilazi odre Ďenu referentnu vrednost. da izrekne nov čanu kaznu odgovarajućeg iznosa . koje bi precizirao Savet.  odnosno ako je prevazilaţenje refenentne vrednosti samo izuzetno i privremeno.poštovanje meĎ usobne finansijske garancije za zajedničku realizaciju nekog posebnog projekta. Pod pretpostavkom da ovakva preporuka ostane bez efekta Savet moţe da preduzme sledeće mere:  da od odnosne drţave članice zatraţi da objavi dodatne informa cije. da pozove evropsku investicionu banku da preispita svoju kreditnu politiku prema dotičnoj drţavi članici. izuzev ako se taj odnos ne smanjuje na zadovoljavajući način i ne pribliţava dovoljnom dinamikom nivou referentne vrednosti.

K ljučni princip funkcionisanja zajedničkog trţišta je slobodna konkurencija i harmonizacija nacionalnih zakonodavstsva u pogledu 18 . Ovo pretpostavlja uspostavljanje zajedničke carinske tarife prema proizvodima zemalja nečlanica . Šumanova deklaracija iz maja 1950 godine predstavlja krupan napredak u oblasti evropskih ekonomskih integracionih kretanja. ljudi i ideja. Belgija. koji me Ď utim. Rimskim ugovorom (1957) kojim je stvorena EEZ lansirana je zajednička poljoprivredna politika i uspostavljena je carinska unija šest drţava. što je predhodilo stvara nju Evropske zajednice za ugalj i čelik (1951) čije funkcioni sanje je imalo za rezultat povezivanje šest drţava (Zapadna Nemačka. Zajedni č ke ekonomske politike Konferencija u Hagu kojom je predsedavao britanski premijer Vinston Čerčil (1949) označava formiranje Saveta Evrope i promociju principa ujedinjavanja Zapadne Evrope u cilju ostvarenja zajedničkog ek onomskog napretka. Holandija. Razumljivo da je iza ovog prvenstveno ekonomskog cilja moguĎe prepoznati široku paletu politi čkih ciljeva. Prvenstvo ekonomske integracije nad političkom. Rimski ugovor predvi Ď a uspostavljanje carinske unije članica. kapitala. 7. Italija. Luks emburg) u strateški sektor proizvodnje uglja i čelika. Francuska. odnosno realizacija principa funkcionisanja zajedničkog trţišta i slobodne konku rencije posebno jer ovom prilikom došlo do izraţaja. Drţave članice su neopozivo prenele deo vlastite nadle ţnosti u oblasti upravljanja proizvodnjom uglja i če lika na Visoku vlast koja funkci oniše izvan nacion alne kontrole. odnosno eleminisanje carina i ostalih kvantitativnih ograničenja na proizvode zemalja članica. nisu predmet naših proučavanja.Ukoliko je po mišljenju Saveta prekomerni deficit budţeta elemini san Savet ukida neke ili sve napred istaknute odluke. U cilju fuzije nac ionalnih trţišta u zajedničko trţište kao ključnom predu slovu realizacije dinamičnijeg ekonomskog rasta i zadovoljavajućeg uvećanja ţivo tnog standarda u zemljama članicama. Na ovom skupu je posebno apostrofiran značaj slobodnog kretanja roba. U osnovi označava operacionalizaciju ideje stavljanja proizvodnje uglja u Francuskoj i Nemačkoj pod zajedničku upravu.

od kada EU ima i opšti budţet. Danska i Irska.zabrane drţavne pomoći i zloupotrebe dominantnog poloţaja na zajedni čkom trţištu. Nakon drugog (1973) godina. Tako Ďe se pojačavaju komunitarne nadleţnosti u oblastima regionalnog razvoja. nove članice Portugalija i Španija) došlo je do odreĎ enog zastoja u realizaciji ideje evropskih integracija. istraţivanja i razvoja tehnologije.) šire se oblasti zajedničkih politika. Ugovorom o osnivanju EU (Mastriht. 1973 godine kada su nove članice ove regionalne integracije postale Velika Britanija. energetici i telekomunikacijama. Ovim ugovorom uvedena su i nova podru č ja delovanja Zajednice: industrijska politika. U pokušaju iznalaţenja što efikasnijeg odgovora na izazove koje je sobom nosila velika naftna kriza iz sedamdesetih godina prošlog veka stvoren je Evropski monetarni sistem sa ključnim zadatkom očuvanja stabilnog kursa i finansijske discipline na prostoru ove regionalne integracije. predstavlja usvajanje Jedinstvenog evropskog akta (1986) koj de fakto operacionalizuje ideju stvaranja jedinstvenog unutrašnjeg trţišta. uvedena je zajednička socijalna. nova članica Grčka i trećeg prošire nja (1986 godina. momenat u nastavku intezivnog razvoja evropskih integracija. me Ď utim.1992. Uporedo sa prvim proširenjem EEZ. regionalna i ekološka politika. Vrlo vaţan. Zajednička politika ribolova počinje da se primenjuje od 1970 godine. 19 . saobraćaja i razvoja. transevropske mreţe komuni kacija u saobraćaju. zaštite ţivotne sredine. Uspostavljanje zajedničkog trţišta Zajednice podrazumeva koncipiranje i sprovo Ďenje zajedničkih politika u oblasti poljoprivrede. trgovine.