Logistika transporta

UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVU SAOBRAAJNI FAKULTET DOBOJ

LOGISTIKA U SAOBRAAJU

Seminarski rad
Tema: Logistika transporta

Nastavnik: Doc.Dr Marko Vasiljevi,dip.ing.saob. &sistent: Mr. 'oran (istiki,dip.ma .ing.

Student: Jelena Kru evac !"#$#% Smjer: )ogistika

1

Logistika transporta

SADRAJ
SADRAJ............................................................................................................................... 2 1. PODELA TRANSPORTA....................................................................................................4 1.1. elezniki..................................................................................................................... 4 1.2. Dr !ski........................................................................................................................ " 1.#. $o%ni ........................................................................................................................... & 1.4. A'io ('az% )ni* ...........................................................................................................+ 1.". ,e'ni............................................................................................................................ + #.1. -z.or transportnog 'i%a..............................................................................................1/ #.2. -z.or pre'oznika.........................................................................................................12 #.4. Tro)ko'i spol0a)n0eg transporta .................................................................................1#

Logistika transporta

UVOD
*ransport predstavlja jednu od naj+na,ajniji- logisti,ki- .unkcija, delom +bog visokitro kova koje sa sobom nosi, a delom to +au+ima prvo /transport sirovina +a proi+vodnju0 i poslednje mesto /transport gotovog proi+voda do potro a,a0 u proi+vodnom procesu. 1rakti,no, +austavljanje transporta bi +na,ilo +austavljanje pro+vodnje. Stoga je od i+u+etnog +na,aja +a opstanak predu+ea na tr2i tu, dobro organi+ovanje i upravljanje procesom transporta. Kao ilustracija tro kova koje sobom nosi transport mo2e poslu2iti procena da su tro kovi transporta u S&D +a 3##4. godinu prema ili 4## milijardi dolara, a +a 3##5. su prema ili celi- !.### milijardi dolara. Skupoceni proi+vodi kao to su kamere, juvelirski proi+vodi i elektronika imaju niske transportne tro kove /6 u prodajnoj ceni0, po to su male mase i mali- gabarita, tako da je mogue prevesti veliku koli,inu takvi- proi+voda i podeliti ukupne tro kove transporta na velik broj jedinica. Na osnovu ovoga je evidentno da e jedinicu transportnovane robe optereivati mali deo ukupni- transportni- tro kova, koji, usled visoke cene takvi- proi+voda, predstavlja jako malo relativno poveanje cene proi+voda. Suprotno ovoj vrsti robe, ugalj, 2elje+na ruda, ba+na -emija itd. imaju relativno visoke transportne tro kove, to dovodi do apsurdne situacije: cena skupi- proi+voda se minimalno uveava usled transportni- tro kova, dok tro kovi transporta predstavljaju gotovo najvei deo cene je.tini- proi+voda. Svoje +adatke transportna slu2ba i+vr ava obavljanjem sledei- poslova: 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 i+rada godi njeg plana transporta robe, i+bor puta transporta robe, i+bor na,ina transporta robe, saradnja sa skladi nom slu2bom predu+ea, +akupljivanje skladi nog prostora u javnim skladi tima, 8 osiguranje robe na putu, anga2ovanje tu9i- usluga u transportu, poveravanje brige o transportu robe pediterskim predu+eima, preu+imanje robe od drugi- prevo+nika, evidentiranje podataka o kori enju tu9i- usluga, kontrola transportni- dokumenata i obra,una vo+arine od strane transportnipredu+ea, .ormiranje transportni- dokumenata, i+davanje naloga +a rad sopstvenom vo+nom parku, vo9enje evidencije o radu sopstvenog vo+nog parka, i+rada naknadni- kalkulacija tro kova transporta, nad+or nad radom sopstvene gara2e i auto radionice /odr2avanje transportnisredstava0.

Logistika transporta

1 !OD"LA TRA#S!ORTA
1ostoje dve, ,esto kori ene, podele transporta. 1rva se ba+ira na odnosu transporta i proi+vodnog procesa pogona, a druga na osnovu sredine kojom se vr i transport. 1rva podela ra+likuje spolja nji i unutra nji transport. :nutra nji transport se vr i unutar proi+vodnog pogona i tokom procesa proi+vodnje i o ovoj vrsti transporta e biti re,i u poglavlju o rukovanju materijalom. Spolja nji transport se ,esto deli na ula+ni i i+la+ni transport, odnosno pravi se ra+lika da li se radi o transportu sirovina i poluproi+voda prema proi+vodnom pogonu ili se radi o transportu gotovi- proi+voda ka distributeru, prodajnom mestu ili direktno kupcu. ;va podela se vr i samo +bog na,ina upravljanja transportom, dok su transportna sredstva identi,na u oba slu,aja. ;snovna podela transporta i transportni- sredstava, u ovom slu,aju, se vr i na osnovu sredine < sredstva kojim se transportovana roba kree, tako da su osnovni vidovi transporta: 7 2elje+ni,ki, 7 drumski, 7 vodni, 7 avio /va+du ni0 i 7 cevni. $1%

1 1 e&e'ni(ki
Jedna od veliki- prednosti 2elje+ni,kog transporta je sposobnost da se preve+e ra+li,ita vrsta robe, po,ev od suvi-, rasuti- i te,ni- roba, +amr+nute -rane, sve2eg voa i povra koji +a-tevaju kontrolisanu temperaturu tokom transporta, robu nepravilnog oblika i veliki- gabarita i sli,no. 1revo+nici koji se bave 2elje+ni,kim transportom se smatraju =prirodnim monopolistima=. (a+log +a ovo su visoke investicije koje su neop-odne +a otpo,injanje ovog posla /ovde se u ob+ir u+imaju transportne organi+acije u ra+vijenim ekonomijama, po to kod nas, prakti,no, postoji samo jedan prevo+nik0. :+ pretpostavku da je in.rastruktura ra+vijena, prevo+nik mora da obe+bedi terminale +a pristup vagonima, opremu +a podr ku utovaru, manipulisanju i istovaru i lokomotive i vagone. 'bog ovakvi- uslova, 2elje+ni,ki transport, u svetu, va2i +a deo industrije =u opadanju=, odnosno, udeo 2elje+ni,kog trasporta u ukupni tro kovima $ +aradama opada. Kako 2elje+ni,kom transportu ostali vidovi transporta inten+ivno odu+imaju poslove, 2elje+ni,ke organi+acije su prinu9ene da unapre9uju svoje poslovanje i sni2avaju tro kove transporta po kilometar7toni preve+ene robe. ;vo sni2enje tro kova povoljno uti,e na poveanje obima transporta, to ima dalje povoljne posledice na industriju koja se koristi ovim vidom transporta. >elje+ni,ki transport se koristi uglavnom +a transport vee koli,ine roba na du2e relacije. *ransportovana roba je, po pravilu, niske vrednosti po jedinici mase, kao i visoke speci.i,ne te2ine /velika masa po jedinici +apremine0. ;vaj vid transporta se veinom koristi +a transport drvene gra9e, rude, poljoprivredni- proi+voda i poluproi+voda -emijske industrije. Kako su ovo robe koje imaju relativno nisku cenu po jedinici mase, tro kovi transporta imaju visok udeo u ukupnoj ceni navedeni- proi+voda na tr2i tu. Sa druge strane, ovo uti,e i na pri-od koji ostvaruju organi+acije koje se bave 2elje+ni,kim transportom i taj pri-od je +a ovaj vid transporta najni2i po preve+enoj kilometar7toni od svi- ostali- vidova transporta.

Logistika transporta

(anije napomenuto opadanje transporta je posledica potrebe +a udaljenostima na koje se transportuje raspore9ivanje .iksni- tro kova /koji kilometar7tona preve+ene robe.

udela 2elje+ni,kog transporta u ukupnom obimu velikom koli,inom robe +a transport i velikim roba. ;vo, ukoliko je ostvareno, kao re+ultat ima su +a ovaj vid transporta visoki0 na veliki broj

;snovni nedostatak 2elje+ni,kog transporta je relativna nedostupnost /ne postoji rasprostranjena in.rastruktura kao to postoji +a drumski transport < puno je naselja koji nemaju bli+u 2elje+ni,ku prugu i utovarnu stanicu0. ;vo +na,i da prevo+nici moraju da anga2uju i drumski transport kao bi dove+li robu do utovarne stanice, to povi ava ukupne tro kove transporta, a tako9e i povi ava ri+ik od o teenja robe prilikom pretovara. Drugi nedostatak 2elje+ni,kog transporta je br+ina, odnosno vreme transporta. 1rose,na br+ina transporta kontejnera putem 2elje+nice i+nosi oko 4# km$-, mada se, ne nekim delovima pruga ostvaruju prose,ne br+ine i do !## km$- /ovi podaci se odnose na ameri,ku, japansku i +apadnoevropsku 2elje+ni,ku mre2u0. 1ored samog vremena transporta, na ovako nisku prose,nu br+inu transporta uti,e i potreba da se roba klasi.ikuje po odredi tu, kao bi bilo mogue, na ra,vanjima, ra+dvojiti 2elje+ni,ku kompo+iciju na vi e delova i usmeriti i- u potrebnom pravcu. $)%

Sl. !. >elje+ni,ki saobraaj $)%

1 * Dr+mski Drumski transport deli prednosti sa 2elje+ni,kim transportom, po pitanju vrsta roba koje mo2e da preve+e. 1ored ovoga, drumski transport ima i dodatni- prednosti u vidu: 7 7 7 ra+vijene in.rastrukture, koja mu omoguuje transport, prakti,no, od skladi ta proi+vo9a,a do bilo kojeg odredi ta, relativno niski- tro kova transportni- sredstava, to omoguuje gotovo svakoj organi+aciji da i- poseduje i relativno visoka br+ina transporta.

'a kvaliteta drumski transport, jedan od osnovni- preduslova je ra+vijena in.rastruktura. Dok je kod 2elje+ni,kog transporta, to predstavljalo problem, i gotovo sopstveni problem transportne organi+acije, kod drumskog transporta, in.rastrukturu ra+vija dr2ava, a prevo+nici plaaju nadoknadu +a kori enje te in.rastrukture u vidu taksi prilikom registracije vo+ila, drumarine ili doprinosa kro+ cenu goriva. Na taj na,in su korisnici drumskog transporta po te9eni visoki- investicioni- tro kova koji su karakteristi,ni +a 2elje+ni,ki transport.

"

Logistika transporta

Nedostaci drumskog transporta su relativno visoki tro kovi transporta i relativno niska pou+danost transporta, po to na vreme prispea po iljke u +natnoj meri uti,u gu2ve na drumovima, meteorolo ki uslovi i nepou+danost samog prevo+nog sredstva. Jo jedan nedostatak ovog vida transporta se javlja poslednji- decenija jeste ekolo ki .aktor. Sve si vei pritisci na proi+vo9a,e prevo+ni- sredstava da sni+e nivo +aga9enja va+du-a, po to se motori sa unutra njim sagorevanjem, koji pokreu celokupni drumski transport, visoko kotiraju na listi +aga9iva,a ,ovekove okoline. $)%

Sl. 3. Drumski saobraaj $)%

1 , Vo-ni
Vodni transport karakteri e kori enje postojei- puteva < reka, je+era, mora i okeana, koji uglavnom ne +a-tevaju odr2avanje /ovde se mo2e navesti i+e+etak odr2avanja pristani ne +one, kao i re,nog korita, koje je +bog nanosa peska i mulja potrebno o,istiti0. ;d prevo+nika koji se bave ovim vidom transporta, se o,ekuju investicije u plovne objekte i objekte u pristani tu. ;d pristani ni- objekata, najva2niji je na,in utovara $ istovara i naj,e e se koriste veliki kranovi ili je omoguen ula+ motornim vo+ilima direktno na plovni objekat. ?+gradnja pristani ni- objekata, uglavnom, pada na teret dr2ave ili grada u ,ijoj +oni se nala+i pristani te, a +atim grad $ dr2ava vraaju ulo2eni novac kro+ naplaivanje usluga koje pru2aju prevo+nicima /prive+, utovar, istovar, energija, takse i sli,no0. 1ostoje i slu,ajevi da neka privredna organi+acija i+gradi svoje pristani te, +a svoje potrebe. Kao primer +a ovo re enje, mogue je navesti ra.inerije na.te < i novosadska i pan,eva,ka ra.inerija imaju svoja pristani ta, ili beo,insku cementaru. 1rednosti vodnog transporta su niski tro kovi po kilometru7toni preve+ene robe. ?ako vodni transport ima visoke osnovne tro kove, usled prevo+a ogromni- koli,ina robe na, po pravilu, velike udaljenosti, tro kovi po jedinici tereta su najmanji od svi- vidova transporta. Vodnim transportom se uglavnom transportuju robe visoke speci.i,ne te2ine /ugalj, rude, na.ta0, koje je potrebno transportovati u velikim koli,inama. Veliki nedostatak vodnog transporta su visoki inicijalni tro kovi /cena plovnog objekta0 i niska br+ina prevo+a. Jedan od o+biljni- problema koji se javljaju kod vodnog transporta jeste utovar, odnosno istovar robe. Kako su pristani ta skupa +a i+gradnju, nije imogue i+graditi u bli+ini svakog korisnika vodnog prevo+a, tako da je potrebno organi+ovati i prevo+ robe do utovarnog pristani ta, kao i prevo+ od istovarnog pristani ta. ;vo +na,ajno podi2e nivo tro kova, ali i nivo ri+ika od o teenja robe prilikom transporta od proi+vo9a,a do kupca. $)%

&

Logistika transporta

Sl. 4. Vodeni saobraaj $)%

1 . A/io 0/a'-+1ni2
&viotransport je speci.i,an po svojoj visokoj br+ini transporta, visokim tro kovima i visokoj pou+danosti. 'bog visoki- tro kova transporta, prevo+ je @ograni,enA na robu koja ima veliki +na,aj, malu te2inu ili visoku speci.i,nu cenu /po ta, nakit, umetni,ka delaB0 ili na robu koja se transportuje u uslovima kada cena nije bitna /prirodne katastro.e, vojna te-nika u ratnim, ali i mirnodopskim uslovima0. ;vo je imalo +a posledicu da se aviotransport tretira kao putni,ki transport, po to preko %#6 kilometar7tona ostvareni- u avioprevo+u ,ini prevo+ putnika, a manje od jednog procenta ukupno preve+eni- kilometar7 tona robe pripada avioprevo+u. ;vo ima +a posledicu da se prevo+ robe tretira kao @nuspojavaA prevo+a putnika.

Sl. ". &vio saobraaj $)%

Kao kod drumskog i vodnog prevo+a, ni avio prevo+nici ne i+gra9uju in.rastrukturu neop-odnu +a obavljanje avio prevo+a. &erodromi su vlasni tvo posebni- organi+acija dok avioprevo+nici samo koriste usluge aerodroma. ;d avioprevo+nika se o,ekuje da investiraju u letjelice. $)%

1 3 4e/ni
Cevni transport karakteri u i+u+etno visoke inicijalne investicije u vodove, terminale i pumpne stanice. Nakon i+gradnje neop-odne in.rastrukture, transport putem cevovoda ima najni2e tro kove od svi- ostali- vidova transporta. Nedostatak cevnog transporta je nemogunost transportovanja ,vrsti- materijala. 1rakti,no, cevni transport je ograni,en na na.tu, gas i vodu. : poslednje vreme se po,inje sa transportom ugljene pra ine koja mora prvo da se pome a sa vodom i +atim se transportuje cevovodom. Nakon pristi+anja na odredi te, neop-odno je ra+dvojiti vodu i ugljenu pra inu i +atim je i osu iti, kao bi bila omoguena upotreba ugljene pra ine kao gorivo. $)%

Logistika transporta

* KARAKT"RISTIK" VIDOVA TRA#S!ORTA

Narednim tabelama i dijagramima e biti prika+ane osnovne karakteristike pojedinividova transporta, kao i me9usobni odnos vidova transporta, kada su u pitanja pojedine karakteristike.

Sl. 5. ;snovne prednosti vidova saobraaja $)%

Logistika transporta

Sl. D. (elativni odnosi operativni- karakteristika osnovni- vidova transporta roba $)%

Sl. E. Komparacija prevo+a drumskim i 2elje+ni,kim transportom $)%

Logistika transporta

Sl. F. *ransportni tro kovi $)%

, S!OLJA5#JI TRA#S!ORT
1od spolja njim transport se podra+umeva transport roba i+me9u skladi ta proi+vo9a,a i skladi ta kupca, odnosno, trgovca. :sled veliki- transportni- koli,ina i udaljenosti na koje se vr i transport, tro kovi koji nastaju tokom ovog procesa mogu bitno da uti,u na kona,nu cenu proi+voda, a samim tim i na konkurentnost predu+ea na odre9enom tr2i tu. Stoga je neop-odno sprovesti detaljnu anali+u svi- veli,ina na koje uti,e tranport, kako bi se prona ao optimalni na,in tranporta. $*%

, 1 I'6or transportnog /i-a

1rilikom i+bora transportnog vida, potrebno je u+eti u ob+ir toliko irok spektar kriterijuma, da je ljudskom umu prakti,no nemogue da i- sve u+me u ob+ir se i+bori sa problemima koji se tokom tog procesa jave. Na sreu, gotovo uvek postoje spoljni uticaji, koji ni u najmanjoj meri nisu pod kontrolom osobe koja vr i i+bor, tako da oko nekog kriterijuma i i+bora njegovog +adovoljenja, nema nikakve dileme. Kao primer mo2e poslu2iti situacija gde bi, po mnogim kriterijumima, 2elje+ni,ki transport mogao biti u+et u ob+ir, ali u bli+ini ne postoji 2elje+ni,ka pruga i samim tim ta varijanta otpada.

1/

Logistika transporta

?+bor na,ina transporta /transportnog vida i transportnog sredstva0 uti,e na sve ostale segmente logisti,kog sistema, kao to su: pakovanje, proi+vodnja, planiranje, skladi tenje, lokacija proi+vodnog sistema, in.ormacioni sistem, upravljanje +ali-ama itd. Sve navedene relacije va2i i u obrnutom smeru, tako da ako neki proi+vod ima unapred odre9en na,in pakovanja, transportno sredstvo mora biti priligo9eno transportovanju tog oblika pakovanja. Konkretno, na i+bor transportnog vida, ali i transportnog sredstva, uti,u sledei .aktori: 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 +akonska regulativa, postojanje organi+acija koje se uslu2no bave prevo+om, .leksibilnost transportnog vida $ sredstva, direktni /glavni0 tro kovi prevo+a, sporedni tro kovi prevo+a /drumarine, takse, carine, le2arineB0, tro kovi osiguranja robe tokom transporta, a sa tim u ve+i i be+bednost i sigurnost transporta, odnosno, stepen /ri+ik0 o teenja transportovane robe, kapacitet /transportna sposobnost0 transportnog vida $ sredstva, minimalna veli,ina +a transport, potrebna oprema /in.rastruktura0 +a utovar, prevo+, pretovar i istovar, potrebe u pogledu pakovanja, vreme koje roba provede u transportu /br+ina transporta0, ta,nost, odnosno, pou+danost transportnog vida $ sredstva /verovatnoa da e vreme transporta biti jednako procenjenom < u ob+ir se u+imaju mogua odstupanja od planiranog vremena transporta0, tro kovi dr2anja +ali-a +a obe+be9enje proi+vodnje u vreme transportovanja novikoli,ina do skladi ta, specijalni +a-tevi kao to su mogunost /i cena0 promene odredi ta u toku transporta, B

: nastavku e biti prika+ane neke karakteristi,ne veli,ine +a pojedine vidove transporta, kako bi bilo mogue proceniti kako te veli,ine uti,u na +adovoljenje neki- od navedeni- kriterijuma. Kapacitet $ transportna sposobnost +a prevo+ !### t robe: 7 7 7 7 2elje+nicom < 35 vagona kapaciteta "# t, 5 < D i+vr ilaca /slu2benika0, drumskim vo+ilima < !## kamiona kapaciteta !# t, !## vo+a,a, vodni transport < mali deo ukupnog kapaciteta broda, koji u prekookeanskoj ver+iji dosti2e i preko 5##.###t, avio transport < jedan avion mo2e da ponese do 5## putnika i !#t robe, dok vojni avioni mogu da ponesu i !## < 3##t robe,

Kada se ra+mi lja o ekonomi,nosti, odnosno tro kovima transporta, potrebno je prvo re iti problem uspostavljanja relacije i+me9u vrednosti robe i direktni- tro kova transporta. :sled ra+li,ite prirode robe koja se transportuje ra+li,itim vidovima transporta, +a ovaj problem nije mogue pronai kvalitetno re enje, te je pri-vaeno kompromisno re enje: u relaciju se stavljaju srednja vrednost jedne tone transportovane robe na jedan kilometar udaljenosti. $,%

11

Logistika transporta

Dobijene vrednosti su sledee:

, * I'6or pre/o'nika
?+bor prevo+nika predstavlja speci.i,an oblik nabavke, po to se time obe+be9uje usluga koja direkno uti,e na proces proi+vodnje i postoji opasnost da se na taj na,in unese visok stepen ri+ika s kojim se mora ra,unati pri i+radi plana proi+vodnje. ;dluka o prevo+niku u sebi sadr2i, prakti,no, dve odluke. Jedna se odnosi na i+bor vida transporta, a druga se odnosi na i+bor transportne organi+acije koja pru2a usluge i+abranim vidom transporta. Gesto ljudi, prilikom dono enja ovakve, ali i sli,ne odluke, uglavnom oslanjaju na cenu koju +a-teva prevo+nik, ne s-vatajui da ka njenje u isporuci sirovina mo2e usloviti +austavljanje proi+vodnje, to +a posledicu mo2e imati gubitke koji vi estruko prema uju u tedu u,injenu i+borom je.tinijeg prevo+nika. ;vo je o,igledna situacija koja nosi sa sobom lekciju koju svi jako br+o nau,e. Me9utim postoje okolnosti koje nisu tako o,igledne, a tako9e nose sa sobom tro kove, ali ne toliko o,igledne tro kove. :koliko je i+abrani prevo+nik nepou+dan, kako bi se neka organi+acija osigurala da nee morati +austavljati proi+vodnju +bog ka njenja isporuke sirovina, potrebno je dr2ati poveanu koli,inu +ali-a sirovina, to kro+ tro kove dr2anja ti- +ali-a mo2e lako dovesti do prema ivanja u tede postignute i+borom je.tinijeg prevo+nika. Kao to je re,eno, ovi tro kovi nisu o,igledni i mnoge organi+acije na taj na,in plaaju danak ne+nanju iska+anom tokom i+bora prevo+nika. Kriterijumi koji bi trebali biti u+eti u ob+ir prilikom i+bora prevo+nika, obu-vataju ista pitanja koja se postavljaju i prilikom i+bora transportnog vida, tako da ti kriterijumi nee biti navedeni na ovom mestu. $,%

12

Logistika transporta

, , Ka-ro/i i o6+ka
Kadrovi koji su neop-odni +a obavljanje spoljnog transporta su: rukovodilac transporta /pot,injen rukovodiocu logistike0, planer, analiti,ar, evidenti,ar 7obra,unski radnik, vo+a,i i pomono osoblje. Kako je transport uglavnom oslonjen na sopstvena transportna sredstva koja je nop-odno odr2avati, neop-odno je posedovati i kadrove koji se brinu o odr2avanju transportni- sredstava, ali oni, po pravilu, pripadaju organi+acionom delu koji se bavi odr2avanjem svi- osnovni- sredstava organi+acije. ?+u+etak je odr2avanje koje je decentrali+ovano, tako da svaki organi+acioni deo poseduje odr2avanje +a sopstvena sredstva. (ukovodilac transporta 1laner &naliti,ar ;bra,unski radnik Vo+a, 1omono osoblje $.%

, . Tro1ko/i spo&7a1n7eg transporta

*ro kovi spolja njeg transporta obu-vataju: 7 7 7 7 7 7 7 7 Direktne tro kove transporta: cena prevo+a kod i+abranog prevo+nika ili tro ak goriva +a sopstveno prevo+no sredstvo, tro ak drumarina, taksi, le2arina i sli,no, tro ak vo+a,a /plata, dnevnice, noenjaB0 ?ndirektne tro kove transporta: tro ak amorti+acije transportnog sredstva, tro ak registrovanja transportnog sredstva, tro ak pribavljanja i obuke neop-odni- kadrova, tro ak odr2avanja transportnog sredstva $.%

. U#UTRA5#JI TRA#S!ORT
?+bor transportni- sredstava +a unutra nji transport: ;lak avaju i ubr+avaju: :tovar 1retovar ?stovar (acionali+uju transport Holje iskori enje transportnog sredstva 7 povr insko i +apreminsko, pove+uju unutra nji i spoljni transport : odnosu na pod radionice, ra+likuju se tri vrste transporta: *ransport po podu *ransport ispod poda *ransport i+nad poda

1#

Logistika transporta

Sl. %. *ransport i+nad poda $)%

14

Logistika transporta

Transport po po-+ odvija se pomou transportni- sredstava koja se kreu po podu radionice, odnosno skladi ta. ;va sredstva mogu da budu ve+ana +a liniju kretanja ili da se kreu potpuno slobodno. Slobodna sredstva na tlu upotrebljavaju se u ra+li,ite svr-e gde ima dovoljno prostora me9u ma inama. Kod vi espratni- prostorija potrebno je upotrebiti di+alice. 'a tovare od !.### kgr upotrebljavaju se ru,na transportna sredstva. *ransportne sredstva na ma inski pogon prevo+e robu te2ine 4.### kgr. a s prikolicim do !5.### kgr. 1rednost slobodni- transportni- sredstava je u nji-ovoj prostornoj ne+avisnosti prilagodljivosti potrebama te-nolo kog procesa. Ve+ana transportna sredstva na inama koriste se +a te2e tovare i vee ra+daljine. Slu2e +a istovaranje i tovarenje 2elje+ni,kivagona. Transport ispo- po-a je karakteristi,an po tome to se transportni proces odvija ispod povr ine poda. =1od+emni= transport ne +au+ima prostor, koji ostaje na raspolaganju +a sme taj sredstava +a rad /ma ina0, kretanje radnika i cirkulaciju transporta koji se odvija po podu. *ransport ispod poda uglavnom slu2i +a odvo+ otpadaka, koji propadaju kro+ re etkastu podlogu ugra9enu u pod. Transport i'na- po-a se odvija i+nad te-nolo kog procesa, odnosno i+nad glava radnika, osloba9ajui povr inu radionice +a sme taj ma ina i radnika. ?+nad poda se odvija transport pomou visei- transportera, ili pomou visei- i mostovski- kranova.

Sl. !#. 1revo+ kontejnera $)%

1"

Logistika transporta

1odloge +a planiranje unutra njeg transporta 1rostorno planiranje i projektovanje transportni- linija u+ stalno prou,avanje rasporeda radni- mesta &nali+iranje te-nolo kog procesa proi+vodnje i obima proi+vodnje u cilju i+bora transportnog problema ?+bor transportnog sredstva i opreme :tvr9ivanje vremena potrebnog +a transport i utvr9ivanje broja transportni- sredstava &nali+a tro kova unutra njeg transporta *ransportna sredstva +a unutra nji transport

Sl. !!. :re9aji +a pretovar $)%

1&

Logistika transporta

3 !O8O#A TRA#S!ORT#A SR"DSTVA

?+bor pomonog transportnog sredstva +avisi od mnogi- stvari koje mogu biti s-vaene i kao ograni,enja i kao smernice +a i+bor. :koliko je de.inisano skladi te, tada pomono transportno sredstvo mora da se, svojim gabaritima, uklopi u postojee dimen+ije prola+a u skladi tu, kao i da poseduje mogunost podi+anja odgovarajueg tereta na de.inisanu visinu koja postoji u skladi tu. *ako9e, pomono transportno sredstvo mora da poseduje mogunost transporta de.inisanog proi+voda /po gabaritima i masi0 u unapred de.inisanom pakovanju /kutije, palete...0. ; pomonim transportnim sredstvima bie vi e re,i u poglavlju o rukovanju, pakovanju i skladi tenju. $3%

9AKLJU:AK
1+

Logistika transporta

?+ prilo2enoga mo2emo da vidimo pojedine prednosti i nedostatke pojedini- vidova saobraaja. Ni jedna grana nije Iper.ektna@. )ogistika transporta obu-vata sve vidove i nala+i se u svakome pojedina,no. He+ logistike ne bi- mogli da +amislimo bilo kakav vid organi+ovanoga transporta. ;na nam omoguava to bolje, racionalnije iskori tavanje na iraspolo2ivi- resursa. *i resursi se odnose na nase pri-ode i ras-ode, kako da postignemo to bolje iskori enje u+ najmanje gubitke pri-oda. Cilj nam je imati maksimalan dobitak, maksimalno iskori enje a minimalne tro kove. *ako9er, kako se logistika odnosi na unutra nji tako i na spolja nji saobraaj. ?+ dana u dan logistika napreduje, a time nam daje sve vee ideje, re enja +a adekvatne probleme na koje naila+imo prilikom bilo koga trasnporta. 1osebno logistika ima uticaj na spolja nji transport koji je daleko te2e organi+ovati, i u+ to prilagoditi svim stranama, a pri tome da imamo maksimalan pri-od. Nekada moramo da mje amo dosta logisti,ki- sistema +a to bolji uspje- u poslovanju.

LIT"RATURA
J!K Vasiljevi, M., I)ogistika u saobraaju7predavanja@ ,Saobraajni .akultet Doboj,3#!!
11

Logistika transporta J3K (istiki,' I)ogistika7vje+be@ ,Saobracajni .akultet Doboj 3#!!

12