Proceduralno i deklarativno učenje-“moment susreta” u psihoterapiji Proceduralna i deklarativna znanja

Sve veći broj autora u okviru psihoanalitičke teorije prihvata stav da je za terapijsku promenu neophodno nešto više od interpretacije. Uvid i interpretacija su oblici spoznaje koji spadaju u simbolički domen takozvanih eksplicitnih deklarativnih znanja (znanja koja se mogu verbalizovati, simbolično predstaviti, svesna znanja o činjenicama...). MeĎutim, najmanje dve vrste znanja, dve vrste reprezentacija i dve vrste sećanja se stvaraju i rekonstruišu u dinamičkoj psihoterapiji. Jedno je eksplicitno (deklarativno) i drugo je implicitno (proceduralno), ili, kako ga još autori nazivaju, “implicitno relaciono znanje” (nesvesno znanje o načinima bivstvovanja sa drugom osobom). (Stern, 1998). U analitičkom odnosu ovaj domen obuhvata momente interakcije koji se dešavaju izmeĎu klijenta i analitičara koji mogu stvoriti novu organizaciju, ili reorganizovati ne samo odnos izmeĎu osoba u interakciji, već, što je još važnije, i klijentovo implicitno znanje, njegove načine kojima se odnosi prema drugima. Klijent, na prim er, u odnosu sa analitičarem uči drugačiji, novi model kako se biva u odnosu sa drugim. Uvidom on može da stekne znanje o tome da je, recimo, u odnosu sa svojim roditeljima uvek osećao tenziju i potrebu da zadovolji njihova očekivanja, i da se tako oseća i sa drugim ljudima, posebno autoritetima. Proceduralno znanje je, zapravo, sticanje sposobnosti da se, u odnosu sa analitičarem, ne oseća tako, da oseća da može biti ono što jeste i imati autentičan odnos. Da bi se osoba osećala opušteno u odnosu sa drugim, ona mora ovladati odreĎenim mehanizmima regulacije, odreĎenim procedurama, aktivnostima unutar uma i organizma koje se, implicitno, uče kroz novi odnos i proširuju na druge odnose. Stern govori o tome da se ovakva implicitna, proceduralna znanja o odnosima stiču u terapijskom odnosu u posebnim momentima (takve momente je nazvao “momenti susreta”) koji pokreću proces “kretanja napred”. Snažna terapijska akcija dešava se u okviru implicitnog relacionog znanja. Većina onoga što se opaža kao trajni terapijski efekat zapravo je rezultat promena u ovom intersubjektivnom relacionom domenu. Iskustvo pokazuje da klijenti, nakon uspešno završenog tretmana, uglavnom pamte dva tipa ključnih dogaĎaja za koje veruju da su doveli do promene. Jedni se tiču ključnih interpretacija (uvida) koje su reorganizovale njihov unutrašnji svet. Drugi se tiču sprecifičnih momenta autentičnog odnosa uspostavljenog sa terapeutom koji su promenili odnos sa njim i dalje promenili klijentov doživljaj samog sebe. Ovi izveštaji ukazuju na to da mnoge terapije ne uspevaju ili se prebrzo završavaju ne zbog netačnih ili neprihvaćenih interpretacija, već zbog propuštanja prilike za uspostavljanje značajnog odnosa izmeĎu dve osobe. Interpretacije i momenti susreta mogu delovati tako da utiču meĎusobno jedni na druge ili pojačaju jedni druge ali, ipak, ne mogu se objašnjavati jedno uz pomoć drugog. TakoĎe, ni jedan od ta dva faktora promene ne zauzima privelegovano mesto kako bi objasnio samu promenu. Oni ostaju odvojeni fenomeni. TakoĎe ne želimo da ih postavimo u takmičarske pozicije. Radi se komplementarnim dogaĎajima. Deklarativno znanje je eksplicitno, svesno i predstvaljeno je simbolički preko slika ili reči. To je onaj sadržaj interpretacije koji pojačava svesno razumevanje klijentove intrapsihičke organizacije (šta radi, zašto to radi...razumevanje sopstvene unutrašnje dinamike, razumevanje porekla sadašnjih ponašanja, njihovih korena u prošlosti...).

Implicitno relaciono znanje je ključni koncept u razvojnoj psihologiji odojčeta u preverbalnom periodu. Observacije i istraživanja ukazuju na to da odojčad, velikim delom, sa negovateljama stupa u interakciju na osnovu relacionog znanja. Ona imaju odreĎena očekivanja i pokazuju iznenaĎenje ili uznemirenost onda kada očekivanja nisu ispunjena. (Sander, 1988; Trevarthen, 1979; Tronick et al., 1978). Dalje, implicitno znanje se formira u prvoj godini života preko reprezentacija interpersonalnih dogaĎaja u nesimboličkom obliku. Ovo je očigledno ne samo po tome što odojče ima očekivanja već i po generaliziji odreĎenih šema interakcije (Stern, 1985; Beebe & Lachmann, 1988; Lyons-Ruth, 1991). Ta implicitna, neverbalizovana znanja o odnosima, o tome kako izgleda biti sa drugim, šta se može očekivati, šta će se dobiti...taj “osećaj” odnosa koji gradimo veoma rano, predstavlja osnovu kasnijih obrazaca interakcije sa ljudima. Implicitno relaciono znanje se, naravno, ne stiče samo u presimboličkoj fazi razvoja kod dece. Istraživanja razvoja, od strane nekolicine autora (Stern, 1985, 1995; Sander, 1962, 1988; Tronick & Cohn, 1989; ), su naglasila razvijajući proces pregovora u ranim godinama života koji se sastoji od niza adaptivnih zadataka izmedju deteta i negovateljske sredine. Dete i negovatelji se meĎusobno usklaĎuju-adaptiraju kroz “pregovaranje” (koje ne mora biti verbalno), i kroz tu interakciju nastaju različite strategije zajedničkog življenja, strategije bivanja u interakciji. Jedinstvena konfiguracija adaptivnih strategija koja proističe iz ovog niza u svakom pojedincu čini prvobitnu organizaciju njegovog/njenog domena implicitnog relacionog znanja. Predloženo je nekoliko različitih termina i konceptualnih varijacija, od kojih se svaki odnosi na ponešto različiti relacioni fenomen. Medju njima su: Bovelbijev “interni radni modeli” vezivanja (Bowlby's, 1973), Sternovi “proto-narativni omoti” i njegove “šeme za biti-sa" (Stern, 1995), Sanderove “teme organizacije” (Sander, 1997) kao i Trevartenovi “relacioni skriptovi” (Trevarthen, 1993). Svi ti termini opisuju bazične predstave, znanja, obrasce i strategije za bivanje sa drugim, unutrašnje, neverbalizovane modele-proceduralna znanja. Tokom života, kod osoba se, u njihovom odnosu ka drugima, pojavljuje širok spektar implicitnih znanja, uključujući različita postupanja u odnosu sa terapeutom koja nazivamo transferom. Ova znanja često nisu simbolički predstavljena, što ne znači da su dinamički nesvesna, u smislu da su defanzivno isključena iz svesti. Ona samo nisu osvešćena, artikulisana. Ako terapeut prepozna te implicitne obrasce klijenta koje on ispoljava u odnosu sa njim (kroz transfer) i verbalizuje ih (kroz interpretaciju), to može pomoći klijentu da osvesti, prepozna, i prevede ta svoja implicitna znanja u deklarativna (ali to ne mora biti dovoljno za promenu). Stern navodi jedan tipičan primer takve interpretacije koji je ispričao psihoanalitičar Guntrip, a odnosi se na momenat njegove lične analize koju je imao kod Winnicott-a. Na kraju jedne seanse, Winnikott mu je rekao: "Nemam ništa da kažem, ali se plašim da ćete vi, ako ništa ne kažem, pomisliti da nisam ovde". Analitičar je prepoznao implicitnu pretpostavku-”znanje o odnosu” svog analizanta i verbalizovao je. Kao što je interpretacija terapeutski dogadjaj koji preuredjuje klijentovo svesno deklarativno znanje, Stern govori o "momentima susreta" kao trenucima koji preuredjuju implicitno relaciono znanje, kako kod klijenta, tako i kod analitičara. Upravo u tom smislu, ovaj "momenat" dobija na značaju kao bazična jedinica subjektivne promene u domenu "implicitnog relacionog znanja". Kada doĎe do promene u interpersonalnom okruženju, upravo je "momenat susreta" ono što je do toga dovelo. Ova će se promena osetiti, dok će izmenjeno okruženje tada

menjajuća implicitna relaciona iskustva koja omogućavaju bolje. MeĎusobna interakcija ne podrazumeva potpunu simetriju izmedju učesnika. Trenutni koncepti koji se mogu izvući iz razvojnih studija sugerišu da je ono što dete internalizuje. uključujući tu i mentalna. tako da aktivira promenu stanja kod bebe od stanja budnosti ka stanju sna. dijada se kreće ka nekom srednjem cilju. dok je proces kretanja u dijadi roditelj-dete u većoj meri neverbalan. fiziološka i motivaciona stanja. koja zatim vode do očekivanja i time postaju osnova implicitinog r elacionog znanja. Kretanje napred uključuje kretanje ka cilju terapije koji može biti eksplicitno ili implicitno definisan od strane učesnika. 1994. kao i svakoj interakciji izmeĎu deteta i roditelja. već samo to da je uticaj dvostrano upravljen. Koje su to unutrašnje procedure kojima osoba neutralizuje svoje instiktualne energije i čini ih dostupnima egu. Ova adaptacija uspostavlja zajednički pravac koji pomaže u odreĎivanju prirode i kvaliteta osobina koje se tom prilikom pojavljuju. potreba za istraživanjem. kroz “momente susreta”. razumevanje ovih mehanizama sticanja proceduralnih znanja su nam od posebne važnosti. Regulacija uključuje pojačavanje. i priroda i stepen jasnoće detetovog iskustva. promene u sledu aktivnosti. popravljanje. U poslednja dva primera. i time povratno reorganizovati doživljaj prošlih dogadjaja. zajedno sa ostalim faktorima. U zavisnosti od toga na koji način staratelj procenjuje stanje deteta. ili trenutak kada beba nauči. san. da je reč koja se koristi za onu lajuću stvar – ‟pas‟. sinhronizovanije načine za bivanje sa drugim? Stern govori o mehanizmima meĎusobne regulacije izmeĎu dve osobe koje se zasniva na mikro razmenama informacija kroz sisteme percepcije i pokazivanje emocija. razradu. nakon dosta uloženog napora i učenja. 1988. ovde i izmeĎu nas“. Tronick & Weinberg. uzbuĎenja. Navešćemo jedan primer: Primeri ‟momanata susreta‟ u odnosu dete-roditelj su dogaĎaji kao što su: trenutak kada se ponašanje roditelja ka bebi uskladi sa bebinom potrebom za snom. Psihoterapijski proces kretanja unapred je uglavnom verbalan. odnosno uzbuĎenja. U seansi je srednji cilj definisanje tema koje će biti zajednički obraĎene. Prvobitna meĎusobna regulacije odvija se izmeĎu majke i deteta. 1985. svaki od partnera shvata sličnu verziju onoga što se dešava: „sada. Trajna regulacija podrazumeva ponavljanja tačno određenog sleda iskustava. Da se izrazimo kolokvijalno. korisnima za adaptaciju? Kako se. da bi zatim došlo do regulisanja skoro svih drugih vidova stanja. kao i potreba za društvenim kontaktom. ali ipak funkcije koje su im u osnovi sadrže mnogo toga zajedničkog. Svaki od njih je razumeo jednu od suštinskih odlika ciljno orijentisane motivacione strukture onog drugog. 1995. kroz regulisanje stanja kao što su glad. smanjivanje. sastajanje je intersubjektivno u još jednom dodatnom vidu – oba partnera prepoznaju da je došlo do meĎusobnog usklaĎivanja. Svaki od učesnika sa sobom u interakciju unosi i svoju prošlost. Terapijski proces kretanja napred je na mnogo načina sličan procesu kretanja napred u dijadi deteta i roditelja. Stern. stiču ta nova. Kada se bavimo sposobnošću neutralizacije. odnosno od specifičnosti tog raspoznavanja. U svakoj terapijskoj seansi. proizvod procesa međusobne regulacije. kao i vraćanje u neko predefinisano stanje ravnoteže. nivo aktivacije. zapravo. a ne objek at ili parcijalni objekat sam po sebi (Beebe & Lachmann. kao i nivoi drugih afektivnih stanja. time oblikujući i ograničavajući prostor za adaptivne manevre obe strane. na primer kašnjenje na seanse. formiranje značenja kroz vezivanje i atribuciju pojmova. ili trenutak kada se nastup slobodne igre razvije u eksploziju obostranog smeha. postavljanje. da li terapija pomaže u borbi protiv osećanja praznine. 1997). Odmah potom regulišu se i nivoi radosti. da li se terapeutu . predstojeći odmor. zavisiće.delovati kao novi efektivni kontekst u kojem se kasnije mentalne aktivnosti dešavaju i oblikuju.

ćutanje. u prvi plan dolaze verbalni sadržaji koji su u svesti oba učesnika. ali nisu ni svesno artikulisani). sledećeg sadašnjeg momenta. veruje i kaže u odreĎenom kontekstu. Promene u bilo čemu od navedenog dovodi do novog. Ove ponovljene sekvence nam govore o klijentovom „nepromišljenom znanju‟ (Bollas. Onda klijent kaže „Prošle nedelje si rekao nešto što me je zaista dotaklo. razjašnjavanje. u ovom slučaju. Drugi cilj je zajedničko definisanje i razumevanje intersubjektivnog okruženja koje obuhvata imlicitno relaciono znanje i definiše „deljeni implicitni odnos‟. pitanja. razjašnjavanja. 1989). 1995) u domenu ‟implicitnog relacionog znanja‟. ali zahteva odgovor koji je . 1987) ili Stolovom i Atvudovom ‟prereflektivnom nesvesnom‟ (Stolorow & Atwood 1992). TakoĎe. Dijada stvara set mikrointeraktivnih šema u koje spadaju i greške. „Da. Postaju subjektivniji zbog toga što uobičajeno. Terapijsko kretanje ka napred se odvija kroz “sadašnje momente”. i u terapiji.‟. oseća i veruje. klijent odgovori „Da. To su glavni gradivni elementi i Bolbijevih radnih modela i velikog dela internalizacije. uglavnom. remećenja i popravke istih. Linija napredovanja kojom nastavljaju je retko linearna. 1996. šta svaki učesnik opaža. oni postaju izuzetno poznati. i to bi uključivalo otkrivanje tema na kojima bi trebalo raditi. interpretacije itd. U terapiji odraslih proces kretanja napred se sastoji od dva paralelna cilja. homogena po osećanjima i usmerena ka cilju. Verbalni sadržaji nas ne smeju učiniti slepim za paralelni proces kretanja ka implicitnom intersubjektivnom cilju. stvarajući repertoar sadašnjih momenata. Tišina. naviknuti. nanizani zajedno. Jedan cilj je reorganizacija svesnog verbalnog znanja. Sadašnji momenti su koraci kretanja ka napred. To nisu momenti koji su uobičajeni. Sadašnji momenti postaju prezentovani kao ‟šeme za načine na koje će se biti sa nekim‟ (Stern. Tronick. Potencijalni prekid ustaljenih postupaka se javlja u različitim ‟momentima‟. Oni jedino moraju pregovarati i kretati se napred kako bi shvatili šta se meĎu njima dešava.igra i td. Klijent odgovara „Mislim da sam bio ljut na tebe‟.) obezbeĎuje visok stepen ponavljanja. bio sam. Tišina. hranjenje. prilično čvrsto ciklično organizovano detetovo iskustvo (spavanje. U životu deteta. interpretaciju i razumevanje. “Sada momenti” su posebna vrsta “sadašnjih momenata”.. Ono što je bilo postojeće stanje “deljenog implicitnog prostora‟ sada je izneto na otvoren prostor.dopada klijent itd. sadašnji momenti predstavljaju ponavljanje varijacija na temu onih uobičajenih aktivnosti kojima se terapijska dijada kreće ka napred. Oni nisu u svesti. Na primer. postaju očekivanja toga kako će momenti u životu sa tom osobom izgledati. Ovo je već drugi sadašnji momenat. Oni rade na tome da definišu intersubjektivno okruženje i da se kreću ka napred. oni koji su subjektivniji i nabijeniji afektima. poznato intersubjektivno okruženje odnosa klijenta i terapeuta biva odjednom promenjeno ili se javlja rizik da će biti promenjeno. kao i šta svaki od učesnika misli da drugi opaža. aktivnost. (Lachmann & Beeb e. u odnosu terapeut-klijent. Sadašnji momenat je jedinica dijaloške razmene koja je relativno koherentna po sadržaju. Ovo ne mora da ugrozi terapijski okvir. oni vode napredovanju ka cilju. Učesnici se oko ovih tema ne moraju složiti. DogaĎaji koji podstiču ovo kretanje su slobodne asocijacije. Usled veoma učestalog ponavljanja sadašnjih momenata uz veoma male varijacije. potpunije prenešeni u sadašnjost. ukoliko terapeut kaže : „ Da li si svestan da si zakasnio na poslednje tri senase?‟. U pozadini toga je kretanje ka intersubjektivnom deljenju i razumevanju.‟ Ovo je treći sadašnji momenat. ali su intrapsihički drugačiji od onoga što je potisnuto (nisu odbrambeno potisnuti. Za razliku od širokog spektra neverbalnog ponašanja koje čini pozadinu odnosa izmeĎu roditelja i deteta. shvatam‟ i terapeut doda „ Šta misliš o tome?‟ ova razmena stvara novi sadašnji momenat. IzmeĎu njih postoji odreĎeni diskontinuitet ali. proraĎivanje.

“Sada momenti” se mogu javiti onda kada postoji rizik da je tradicionalni terapijski okvir narušen ili da će biti narušen. dok klijent prepoznaje da je došlo do kritične tačke u terapijskom odnosu. ćutanje ili odgovor koji je neubičajen za dotadašnji okvir. Treća je ‟faza odluke‟ u kojoj je ‟momenata sada‟ konačno opažen ili nije. ali da ipak ne podeli i utvrdi ovaj trenutak u toku same seanse. tačni trenutak i forma u kojoj će se javiti ostaju nepredvidljivi. U tom smislu. Ovo mogu biti oblici skrivenih ili potencijalnih “sada momenata” koji su deo procesa pripreme. te pristojnost nalaže da se to prihvati i da se na to na neki način odgovori. bilo da je to interpretacija. ako sve bude išlo kako treba. u trenutku ne postoji bilo kakav plan dalje akcije ili objašnjenje. otkrije njegov značaj i vidi to kao signal moguće promene u intersubjektivnom okruženju. Oni će. -Kada se u životu klijenta dogodi nešto izuzetno značajno. ‟momenti sada‟ su slični pojmu kairosa kod antičkih Grka. TakoĎe je moguće da klijent u toku seanse propusti da primeti trenutak i da tek kasnije. doći će do propuštanja “sada momenta”. te postanu “sada momenti” u smislu u kome ih ovde opisujemo. Ukoliko stvari ne idu najboljim tokom.. jedinstvenom momentu u kome se mora uočiti prilika. Primena ustaljenih tehnika sada neće biti dovoljna. Zatim postoji ‟faza čudnog‟ kada se uviĎa da se došlo do nepoznatog i neočekivanog intersubjektivnog prostora. “Sada momenat” je objava potencijalnog javljanja nove karakteristike kompleksnog dinamičkog sistema. koji se može doživeti kao ćorsokak ili kao nova prilika. Ima mnogo puteva koji vode ka “sada momentu”. vraćajući se na to. Analitičar intuitivno prepoznaje priliku za reorganizaciju terapije ili pak zastoj. Ove ‟sada momente‟ često prati anksioznost. Iako njegovo javljanje nije očekivano. u vidu nečega sličnog motivu u muzici koji se tiho i progresivno transformiše u glavnu temu. jer će taj momenat uticati na sudbinu bez obzira bude li uočen ili ne. Razvoj ‟sada momenta‟ može se opisati kroz tri faze. ipak postoji neka priprema za njega u vidu osećanja ili bledih prethodnih predosećaja. način na koji terapeut i klijent znaju da su ušli u ‟momenat sada‟ koji je drugačiji od prethodnih sadašnjih momenata jeste zapravo po tome što je ovaj momenat nepoznat.isuviše specifičan i lični da bi bio doživljen kao ustaljena tehnika. Klijent može primetiti ovaj trenutak u toku seanse i odmah shvatiti da se intersubjektivno okruženje promenilo. šta onda raditi ? Oni primoravaju terapeuta na neku akciju. uznemirujuć ili čudan. Prva je ‟faza plodnosti‟ koja je ispunjena osećajem bliskosti. Novi ‟momenti‟ nisu deo uobičajenog seta karakterističnih sadašnjih momenata koji sačinjavaju odnos i kretanje ka napred. Klinički i subjektivno. Stern navodi neke primere: -Ukoliko analitički klijent zastane i pita “Da li me voliš?” -Kada klijent uspe da navede teraputa da uradi nešto što je inače za terpaijsku situaciju neuobičajeno. -Ukoliko se slučajno klijent i terapeut sretnu u drugačijem kontekstu.. I ukoliko se odluči da se ne ostane u ustaljenom okviru. Ukoliko je opažen “momenat sada”. dobro ili loše. Oni zahtevaju dodatnu pažnju i neku vrstu odluke da li ostati ili ne ostati u već ustaljenom okviru. Subjektivno se javlja osećaj da se radi o ‟momentu istine‟. . verovatno. jer postoji pritisak da se napravi izbor. na primer u redu za karte u pozorištu. Često se oseća zbunjenost u tome šta se zapravo dešava i šta sada treba raditi . na primer time što kaže nešto izuzetno smešno i obojica počnu da se smeju. Ipak. a ipak. jednog dana dostići spremnost da postanu deo meĎusobnog dijaloga. vodiće ka “momentu susreta”. Oni sa sobom nose osećaj neizvesnosti. neočekivan po formi i vremenu javljanja. i ovaj čudni novi interaktivni i intersubjektivni deo se prihvati ili ne.

Molini roditelji su jako cenili njeno zdravo telo. kao što su četkice i boje samo “potrošni materijal” slikaru. kada muzičari “osedaju” šta onaj drugi misli. Terapijski proces je sličniji zajedničkom muziciranju džez muzičara u kojem postoji zajednička tema (usmerenost cilju). metoda.Najintrigantniji “sada momenti” su oni koji se javljaju kada klijent učini nešto što je teško kategorisati. Ovo su ključni elementi koji doprinese stvaranju “momenata susreta”. koautorstvo. . Terapija se ne može pretvoriti u “zanat”. U toku “momenta susreta” bide uspostavljen novi intersubjektivni kontakt. i za one koji slušaju. jedinstvenim i autentičnim (ne jedinstvenim za teoriju ili tehniku koju koristi terapeut). Ona je bila druga derka po redu. aktivnosti koje dovode do “momenta susreta” ne mogu biti rutinske. Kada se terapeut (pogotovo on). jer dolazi do naglašavanja intersubjektivnog konteksta i menja se implicitno relaciono znanje o odnosu klijenta i terapeuta. odgovore sa ličnim pečatom. “Sada momenat” koji je terapijski uočen i zajednički opažen je “momenat susreta”. tj. afektivnu usklađenost i tačku gledišta koja odražava i potvrđuje da se ono što se dešava zapravo zbiva u “deljenom implicitnom odnosu”. novi u smislu pojačanog “deljenog implicitnog odnosa”. Takođe. novokreiranoj dijadi specifičnoj za učesnike. terapeut nije ni slikar koji oslikava budude obrise svog klijenta. Ukoliko se ovako nešto desi.“Sada momenti” su prag za javljanje nove karakteristike u interakciji koju Stern naziva “momenat susreta”. Moli. fantazije. Evo i jednog interesantnog primera koji daje Stern: Primer 9. izuči ga i doživi. Terapeut se mora koristiti određenim aspektom sopstvene individualnosti koja ima neki lični pečat. U ovakvom odgovoru sa ličnim pečatom deli se subjektivno stanje terapeuta (afekte. one moraju biti nove. alatke. udata žena u svojim srednjim tridesetim. “pročitaju”.I. naglašavamo da su tehnike samo pomodno sredstvo. stvaranje nečega intersubjektivno novog. “Momenti susreta” su novi i drugačiji. ali i klijent. kako bi uhvatile jedinstvenost trenutka. kao u muzici. uobičajene ili tehničke.. Iskustva koja menjaju i otvaraju nove dimenzije. Naravno. svaki od partnera je doprineo javljanju momenta nečim sopstvenim. Ali. u tom zajedničkom muziciranju dešavaju se “momenti susreta”. “vibriraju na istim talasnim dužinama”. Odnosi koji menjaju zahtevaju kreativnost. nemogudnost da smrša i straha da de ostati bez ljudi koji su joj najdraži. kada se “nađu”.. Kao i u odnosu roditelja i deteta. otvorenost za ponovnu afektivnu i kognitivnu procenu. uhvati u koštac sa momentom sada. To je ono što naglašavamo i u edukaciji bududih psihoterapeuta O. Dvoje ljudi se na trenutak sredu kao osobe nesakrivene svojim uobičajenim terapijskim ulogama. tražili su od nje da igra dok bi je oni sa divljenjem posmatrali. poštuju se neka bazična muzička pravila u okviru kojih se improvizuje. “momenat susreta” je veoma specifičan. došla je na analizu zbog niskog samopoštovanja koje je bilo fokusirano na njeno telo. on postaje “momenat susreta”. lično iskustvo itd. nešto što zahteva drugačiju vrstu odgovora. i njihovo usklađivanje u harmoničan odnos koji otvara nove dimenzije postojanja u dvoje. Kada je bila dete. primenjivanje tehničkih i teorijskih znanja bez ličnog unošenja od strane terapeuta i njegove spremnosti za kreativno i lično. oni de udi u autentični “momenat susreta”. Međutim.i to su nezaboravna iskustva i za one koji sviraju. ) sa klijentom.L. Polifono preplitanje dve lične teme. Kako je sestra bila bogalj od detinjstva. Potrebna je zajednička kreacija. ovo podrazumeva dozu empatije. Iako u ovoj knjizi govorimo o brojnim tehnikama poteklim iz različitih psihoterapijskih metoda.

“To je pomešana stvar” rekla je analitičarka.. Ovakav uvid de sigurno biti propraden emocijama.” ’Momenti sada’ mogu takođe voditi direktno i do interpretacije. Uspešna tradicionalna interpretacija dozvoljava klijentu da vidi sebe. “Na neki način se oseda kao da želiš da privučeš moj pogled na sebe”. (Ove dve rečenice stvaraju momenat susreta). Na primer. Ukoliko bude dutala.ustvari sam sposobna čak i da osetim neko sažaljenje. Njena prva pomisao bila je da li da nešto kaže ili nastavi sa dutanjem. svoj život i svoju prošlost na novi način. U ovom slučaju intersubjektivni susret se desio jer je terapeutkinja iskoristila svoju sopstvenu unutrašnju borbu da bi razumela klijenta i iskoristila “sada momenat” odgovarajudi specifično i iskreno “Na neki način se oseda (ovde je podrazumevala ’osedam ja kao specifična individua’) kao da želiš da privučeš moj pogled na sebe’. Ukoliko analitičar ne izrazi svoje emotivno učešde (makar i jednostavnim odgovorom kao što je ’Da. “Da”. odgovorila je analitičarka. Kako god. uključujudi i fizička ispitivanja. za tebe je bilo’. Ovo je “momenat sada” pretvorilo u “momenat susreta”. rekla je analtičarka. I interpretacija može voditi do ’momenata susreta’ ili obrnuto. 1985). može se javiti ’momenat susreta’. razradama ili generalizacijama.” “Svakako za početak”. nakon produžene tišine. Moli je zatim rekla “Stvar je u tome što je za to potrebno dvoje. u stvari. “Imam predstavu o vama kako sedite i posmatrate me sa neke superiorne pozicije”. Moli je sa žudnjom odgovorila. Moli je rekla “ Sada se pitam da li me vi gledate”. 1997). Moli je odgovrila “Nema ničeg lošeg u žudnji”. “To je ono o čemu sam razmišljala .Lepo je sada razmišljati o tome. (ovde je počeo “momenat sada”). Ukoliko je interpretacija takva da izražava i afektivnu participaciju analitičara. Zatim su usledile duge diskusije o njenom doživljaju tela.” “Za sebe?” pitala je analitičarka. S druge strane je odgovor analitičara sa sopstvenim primedbama bio isuviše rizičan. Ovo se prilično razlikuje od brojnih mogudih. “Da li su i oni to takođe želeli”. Uočivši sopstvenu neprijatnost i pokušavajudi da je razume. to je zaista tako’. rekla je. analitičarka je došla do povezane teme dominacije i shvatila da se. Terapeutkinja se osetila zapanjeno.Seansu je počela govoredi o “telesnim stvarima” i povezala da je na putu ka terapeutu doživljavala seksualno uzbuđenje i bljesak besa usmerene na nju. ona oseda kao primorana da bira da li de uzeti “superiornu poziciju” ili de se potčiniti Moli. strahove da nešto nije u redu sa njenim telom i telesnim senzacijama. Ovo je slično usklađiv anju afekata koje se viđa u interakciji između deteta i roditelja (Stern. ali sa pečatom njegovog sopstvenog ličnog iskustva) klijent može pretpostaviti da je analitičar samo primenjivao tehniku i propustide se prilika da značajan novi događaj promeni poznato intersubjektivno okruženje. Posledica toga bide značajno oslabljen efekat interpretacije. složila se analitičarka. Pretpostavimo da analitičar daje veoma dobru interpretaciju u pravo vreme. tehnički adekvatnih odgovora koji ne uzimaju u obzir specifičnost analitičara kao osobe. Kasnije u seansi se setila kako su je roditelji posmatrali dok je igrala i pitala se da li su i oni u tome pronalazili neko seksualno uzbuđenje. tako bi bilo kada bi se reklo “Da li je tako bilo sa tvojim roditeljima?” ili “Reci mi šta si zamislila. To de imati efekta na klijenta koji može reagovati dutanjem ili doživljajem ’aha’ ili najčešde nečemu kao ’da. Dodi de do ’uparivanja specifičnosti dva usklađena sistema’ (Sander. da li de se Moli osetiti odbačenom? Ponavljanje Moline izjave “pitaš se da li te sada gledam” je delovalo čudno i distancirajude (tehnički). Interpretacija može prekinuti ’momenat sada’ daljim objašnjenima. osim ako . Zatim.. da bi razgovor o njima delovao kao samo na korak do same akcije. “Da”. U ovom se trenutku odjednom osetila slobodno da bude spontana i da sa Moli iskomunicira svoj doživljaj. “Drago mi je”. stavljena je na lice mesta. “Da” odgovorila je Moli. Seksualne implikacije su bile toliko jake.

a koju je dobio još kao mali. Skoro kao po definiciji. ne treba to da radiš. tok terapije može biti ugrožen. osnovni doživljaj prirode terapijskog odnosa biti ozbiljno doveden u pitanje. Primer 11 David je mladid koji je došao na analizu. dozvolite da vam pokažem. ’Kladim se da du više doprineti analizi od vas. Ukoliko se ne popravi upropaštavanje momenta. ostale njegove sudbine mogu biti sledede: Propušteni sada momenat’: Ovo je propuštena prilika. Obojica su naknadno složila da ono što se dogodilo nije bilo od pomodi. mogu se javiti dve značajne posledice. Kada se ‘momenat sada’ prepozna. Bio je to ružan ožiljak koji se lako primedivao kada je u kupadem kostimu ili šorcu i koji mu je značajno uticao na samosvest i bio značajan deo brojnih pitanja koja su se odnosila na njegovo telo. sama po sebi. Sterilna interpretacija. umesto da kaže da se oseda loše zbog načina na koji je reagovao na Davida. toliko da terapija više ne može da se nastavlja (bez obzira na to da li realno prestane viđanje). na jednoj seansi je pričao o velikoj opekotini koju ima na grudima. može biti pozitivna. Stern to ilustruje u narednom primeru. sa željenjem. moram izvestiti da razmena dalje više nije analizirana. (Gill. Bez razmišljanja David je počeo da skida svoju majicu govoredi ‘Evo. on samo rekao da nije reagovao po svojim sopstvenim standardima. Došli smo do mesta gde više nije bilo diskusije o razmeni. Upropašden sada momenat: U ovom slučaju nešto se potencijalno destruktivno desilo tokom tretmana. popravka upropašdenog momenta vodi dijadu u jedan ili više novih ‘sada momenata’. ostade malo prostora za stvaranje novog intersubjektivnog konteksta. Ukoliko ’momenata sada’ nije iskorišden tako da postane ’momenat susreta’ niti se interpretira. nešto čime de objasniti klijentu svoj odgovor i priznati njegov doživljaj promene u odnosu. Takođe. Popravka. još gore. Ili de deo intersubjektivnog terena biti odsečen iz terapije kao da je jedna osoba rekla ‘tamo ne možemo idi’ ili de. verovatno nede biti prihvadena potpuno. . Nakon nekoliko meseci terapije. ali se ne dođe do intersubjektivnog susreta. Dozvoljeno je da trenutak prođe i da mu se nikada ne vratimo. ’Na svojoj sopstvenoj analizi jednom sam bio toliko hrabar da sam izgovorio. Popravljeni momenat sada: Upropašdeni sada momenata može biti popravljen ukoliko se uz njega ostane ili se kasnije na njega vratimo.terapeut ne učini nešto više od stroge interpretacije. 1994). i razmišljao je o njenom uticaju na njegov dalji razvoj. čak iako je tačna i dobro formulisana.’ Samo što nisam pao sa kauča kada je analitičar odgovorio ’Uopšte ne bih bio iznenađen’. Bolje dete razumeti. David je to osetio i rekao svom analitičaru da je analitičarev odgovor doveo do promašaja jer je.’ Obojica su ostali iznenađeni analitičarevim odgovorom. analitičar je otsečno rekao ‘Ne! Stani. Gill daje primer.’ Pre nego što je uspeo da skine majicu.

takođe je mogude ovime kupiti dodatno vreme.a ti si.’ Njihovo označavanje i imenovanje je izuzetno značajno.) Momenat susreta može dogoditi jedino onda kada se desi nešto lično što je van ‘tehnika’ ili kao njihov dodatak. stvoren u domenu intersubjektivnosti i implicitnog znanja. ne samo usled toga što to pospešuje njihovu upotrebu i prisedanje. Na ovaj način u terapiji se može dobiti dodatno vreme. pa čak i oni posredni fenomeni kao što je terapijski savez i slični koncepti. (Ovaj deljeni implicitni odnos nikada nije simetričan. Ovo uglavnom biva rešeno javljanjem novog ‘sada momenta’ koji obuhvata onaj koji ved traje. Ipak. Ovi produženi momenti sada nisu uvek i promašeni momenti. ali ipak paralelno. pogrešno je pretpostaviti da analitičareva kompleksna emocionalnost može (i treba) biti sakrivena od klijentovog prepoznavanja (što je u izvesnom neskladu sa idejom o psihoanalitičaru kao “praznom platnu” na koje klijent projektuje svoje transferne fantazije).Označeni sada momenat: Sada momenat može biti označen. . u trenutku javljanja. U ovom smislu. Stern smatra da se upravo kroz te autentične momente susreta konstruiše “deljeni implicitni odnos” koji se sastoji iz lične uključenosti dvoje ljudi. Produženi momenat sada: Ponakad se. Ništa se drugo ne dešava dok se ne odluči njegova sudbina. pa čak i tokom par nedelja. ved i zbog toga što daje jedan novi sloj u zajedništvu između dvoje ljudi. ‘momenat sada’ ne može odmah rešiti ili podeliti. i kada se desi nešto što je novo u odnosu na ustaljeno funkcionisanje. Ovo lično uključivanje se stvara tokom vremena i ima sopstvenu istoriju. Ono ubuhvata neka ključna pitanja koja stoje u pozadini i podrazumeva manje ili više tačne doživljaje koje imaju klijent i terapeut kao osobe. Uglavnom se imenuju tako što se kaže ‘onog puta kada sam ja. 1987). „Deljeni implicitni odnos‟ kao mesto promene u terapiji Pojam bilo kog odnosa u analizi koji nije pretežno transferni i kontratransferni je oduvek bio problematičan. Oni mogu biti posledica toga što trenutni uslovi ne dozvoljavaju uobičajena rešenja. On ume da ostane i da se oseda u vazduhu tokom više senasi. Do ovih oznaka nije lako dodi jer stanja u koja ulazi dijada usled svoje suptilnosti i velike kompleksnosti nemaju imena. oblast preklapanja između njih je ono što Stern naziva deljenim implicitnim odnosom. ali ipak bez rizika da de se time on propustiti ili uništiti. drugi insistiraju na tome da je autentičniji osedaj povezanosti neophodan kako bi se transfer mogao osvestiti i kako bi se na njega moglo uticati (Thomä & Kachele. Mnogi analitičari tvrde da je sva povezanost u terapijskoj situaciji prožeta transfernim i kontratransfernim osedanjima i interpretacijama. Takođe traje duže od nestabilnih terapijskih prikaza iskrivljenih kroz prizmu transfera i kontratransfera. Prema tome. Dok je implicitno znanje o odnosu kod svakog partnera jedinstveno njemu samom. ali ipak on ne prolazi. Mogude je da još uvek ne postoji spremnost ili zrelost ili je intersubjektivni sastanak koji se treba dogoditi isuviše kompleksan da bi bio obuhvaden u jednoj jedinoj transakciji. sa transfernim i kontratransfernim odnosom i prepisanim psihoanalitičkim ulogama. “Deljeni implicitni odnos” se sastoji iz deljenog implicitnog znanja koje postoji odvojeno.. Označavanje može takođe služiti tome da se u trenutku prvobitnog javljanja momenta njime bavimo samo parcijalno..

“Zauzvrat. ali ne anulira. Ono što je bilo „vrude“. ono što nazivamo njihovim ‘deljenim implicitnim odnosom’. način učenja sličan kao kada bismo učili veštinu vožnje bicikla posmatrajudi dobrog vozača sa kojim imamo dobar odnos.” Dakle. -Radi se o tome ‘šta se dešava sada i ovde između nas?’.. Ne znamo. -On se ne može ostvariti ukoliko su analitičarevi odgovori klijentu jednostavno tehničke prirode. ali naknadno može biti. što ga je činilo iracionalnim. Ako bi nas taj vozač posadio na bicikl.“Kada govorimo o autentičnom ‘susretu’ mislimo na komunikaciju koja otkriva lični aspekat selfa koji je izražen u afektivnom odgovoru drugome. To je. Ovakvo znanje opstaje i pored fluktuacija transfernog odnosa i vedinom vremena se može i prepoznati u mikroanalizi od strane trede osobe koja ih posmatra i u kom slučaju bi ovo bio ‘objektivni’ događaj. kroz proceduralno učenje. Upravo je ovo stabilno implicitno znanje između analitičara i analizanta. kreiranje drugačijeg “deljenog implicitnog odnosa” kroz momente susreta je ono što menja proceduralno. metodu. Pitanje koje postavljamo je. Doduše. dao nam neke verbalne instrukcije kako da vozimo. -‘Momenat susreta’ sa svojom povezanošdu sa onim ‘što se događa sada i ovde između nas’ nekada ne mora biti verbalno razjašnjen. Kako se to radi? Kako se neutrališe instiktualna energija? Znamo kakvi su rezultati. za koje smatramo da podstiču razvoj . Zbog trenutnih afekata najviše je naglašen pojam ‘sada’. Navešdemo neke od tehnika koje koristimo u O. međutim. „know how“ veštinu koja se može prenositi.. postaje „hladnije“. Analitičar mora odgovoriti nečim što je doživljeno kao specifično za odnos i što je povezano sa njegovm sopstvenim doživljajima i ličnošdu i nosi lični pečat. instiktualno i preplavljujude za ego. to drugome daje na uvid neki lični pečat koji dozvoljava da se kreira dijadno stanje specifično za dva učesnika.”. Suprotno je od onoga što se obično radi. pa dolazi do takve promene. Sva ova razmatranja ‘momenat susreta’ dovode do nečega što premašuje. međutim. njihovi zajednički doživljaji i međusobno razumevanje. ona se prenosti i ovako. Moraju se iskoristiti ostali aspekti odnosa. Navedena psihoanalitička zapažanja bacaju izvesno svetlo na to kako se odvija proces neutralizacije kroz učenje proceduralnih znanja.L. To je posledica nekoliko karakteristika ‘momenata susreta’: -Upadljiv je osedaj udaljavanja od onoga što je uobičajeno u terapiji. međusobnu regulaciju. To je novo događanje koje postojedim okvirom ne može biti niti procenjeno niti obuhvadeno.I. ima li među psihoterapijskim tehnikama onih koje direktno podučavaju veštinama neutralizacije? Mislimo da ima. Onda bismo imali „mustru“. razboritije i adaptibilnije. podložnije kontroli uma. kroz dobar empatički odnos. šta se to dešava iznutra pri neutralizovanju instiktualnih energija. zapravo. -Do momenta susreta ne može se dodi preko interpretacije transfera. racionalnije. kaže Stern. To zahteva spontane odgovore i aktualizuje se u doživljaju da klijent i analitičar sada i ovde postaju objekti jedan drugome. identifikacijom. profesionalni odnos i što je delimično oslobođeno transfernih i kontratransfernih prožimanja. implicitno zananje o odnosima kod klijenata. Samo kad bi još mogli da zavirimo u unutrašnjost uma i da vidimo šta to osoba tačno radi. pridržavao nas…ipak bi išlo lakše.

.sposobnosti za neutralizaciju. druge na učenju deklarativnih znanja koja podstiču razvoj sposobnosti neutralizacije. Neke od njih se više zasnivaju na učenju proceduralnih znanja.

FAAP Anderson. & Byrne. developmental. 2008. Concept of interpersonal distance in borderline personality disorder (letter to editor) Amer. (1925). S. S.). Bright Futures Guidelines for Health Supervision of Infants. Trans. RN.29:175–199. orbits. Object Constancy and Adult Psychopathology. & Krathwohl. K. 3:1-29 Abraham. 1987. NJ: Jason Aronson. 1989 Narcissistic personality disorder. and invisible fences: clinical. In Clinical Papers and Essys on Psycho-Analysis. NJ: Akhtar. Psychother. Hagan Jr. Psychother. L. S. 26:387-406 Adler. (1992). R. 41 499-518 Akhtar. S. Psychoanal. S. NJ: Jason Aronson. Int. Psychoanal. Amer. J.) The Act of Will. Sublimation and Sexualization—A Case Report.327. Judith S. In When the Body Speaks: Psychological Meanings in Kinetic Clues. 1983 The concept of splitting and its clinical relevance. (2002). J. J. Teaching and Assessing: A Revision of Bloom's Taxonomy of Educational Objectives. J. Forgiveness. P. EdD. J. (1922). K. Child. Northvale. New York: Longman Arlow.Literatura: Abelson.W. Amer. 40:1013-1037 . R.. G. 1992b Broken Structures: Severe Personality Disorders and Their Treatment. (1927). 1990a. ed. 147 2 Akhtar. Shaw. Northvale. Psychoanalytical notes on Coue's system of self mastery. (1985). and Weiss. Behavioral Science. G. Psycho-Anal. 75:441455 Akhtar. K. Northvale. &Rosenberg. Psychoanal. MD. 1 – 13 Abraham. (2001) Taxonomy for Learning. Edited by Joseph F. Assagioli... Psychiatry 138 46-50 Akhtar. J. Amer. Am.. In Selected papers of Karl Abraham (Douglas Bryan and Alix Strachey.. 44 5-25 Akhtar.L. sociocultural. Psychiatry 140 1013-1016 Alpert. 1981 The borderline-narcissistic personality disorders continuum Amer. J. Borderline psychopathology and its treatment. (1994). Assoc. R. Children. Adler. Manifestations of the Female Castration Complex. London: Hogarth Press. 1955. S. MPH. A. MD. 3. St. Psychother. and Adolescents—Third Edition. Assn. J. Akhtar. 1. J. Psychiatric Clinics of North America 12 505529 Akhtar. Paranoid Character and the Intolerance of Indifference. S.. 4:271278 American Academy of Pediatric. Kramer & S. 71:175-212 Akhtar. Auchincloss. (1949). FAAP. (Originalni rad je publikovan 1924) Abrams. 1960 Apr. Amer.. D. Schizoid personality disorder. Akhtar. 1990b Paranoid personality disorder. Fantasy systems in twins. (1992). A. A short history of the development of the libido. P. and Paula Duncan. Psychoanal Q. 1978 The teaching and learning of psychoanalytic developmental psychology. J. S. (1958) Symbolic psychologic: A model of attitudinal cognition. J. S. Psycho-Anal. J. London: Hogart Press. Psychoanal Q. E. Abraham. M. New York: Viking Press. and technical aspects of optimal distance. S. Int. (1973. 36. S. Tethers.

(1988). A. B. Carol Communications. Transference Love. Psychoanalytic observations on the capacity to love. and Love in Real Life. (Original work published 1962) Bettelheim. Boulder. (1964) Games people play. M. (1976). Bergmann. Separation-individuation: Essays in honor of Margaret Mahler.S.. B. S. (1952). Platonic Love.. Psychoanal. Q. Trans). The second individuation process of adolescence. M. Mcdevitt & C. London: Marsefield Bishop. F. 27:38-56 Bernard. The Story of Man's Quest to Know What Love is. (Originalni rad je publikovan 1911) Blos. & Lachmann. E. Freud's three theories of love in the light of later development. 5: 305-337 Bergmann. (1991) Staying Rational in an Irrational World. E. Significance of Patient's Work in the Therapeutic Process. 36: 653-672. Psychoanal. 38:266-275.. On the intrapsychic function of falling in love. F. (1988). Study Child 22:162-186 . Psycho-Anal. Denial of Deth. Kogan Page. Bion.Balint. Bion. E. Shaw. In J. Beck. M. Second Edition. (1987). eds. M. W. Dementia praecox (Joseph Zinkin. 1967 Second Thoughts. (1971). E. The Anatomy of Loving. Psychoanal.. London Bleuler. .. 109-120 1959 Balint. Psychoanal. The Informed Heart. (1979). M. (2010) Develop your Assertiveness. pp. Psychoanal.(1975) Cognitive Therapy and the Emotional Disorders. On genital love In: Primary Love and Psychoanalytic Technique. Classification of positions.. W. New York: Jason Aronson. M. Madison. (1958). and Grinder. Emery. S. Assn. Psychol. Bergmann. New York Beebe. 1967. B. Psychoanal. J. 30:250-258 Bandler. 26: 3-13. 1960. New York: Grove Press Berne. 9:405-416. Rush. The role of object relations in moral masochism. M.. Frogs into Princes: Neuro Lingustic Programming: Introduction to Neurolinguistic Programming. Journal of the American Psychoanalytic Association. Albert Ellis and Rational Emotive Therapy. 1948. W. Psychoanal. E. R. New York: NY. New York: Columbia University Press. Psychoanal. S. 30:87-111 Bergmann.. New York: Free Press of Glencoe Bion. Int. New York: Tavistock. Learning from Experience. Intl Universities Press Becker. B. (1957). 1973. New York: International Universities Press. The contribution of mother-infant mutual influence to the origins of self and object representations. A. Transactional Analysis Bulletin Selected Articles from Volumes 1 through 9.. Differentiation of the psychotic from the non-psychotic personalities. (1982). J. San Francisco: TA Press.. Bergmann. (1949). 3. P.. Q. J. CT: International Universities Press. (1979). Beck. Free Press. Contemp. G. A. Cognitive Therapy of Depression. F. Settlage. Inc Berne. B. Love for the mother and mother love. (1980). Real People Press. 1973.. R. J. (1962). M.. Int. J. Amer. Mod. Berliner. (2001) Finding an object. Bartlett. 49: 5677 Bergmann.T. New York: The Guilford Press.

R. Capponi (Eds. Empirical study of self-defese styles. Assoc. Press. W. R. Christian. Press. Deutsch. England Dryden. H. New York: David McKay Co Inc. B. J. Female Sexuality. Bond. Origins and evolution of the borderline patient. H. (2006). The Shadow of the Object: Psychoanalysis of the Unthought Known. pp: 284-298. www. London Ehrenberg. NJ: Jason Aronson. New Psychoanalytic Views. 1993. E. J. 333-338 Bowlby. Ellis.J. New York: Jason Aronson.. 29:789-813 Bollas. New American Library Ellis. 63-147). Vol. (1983). Object inconstancy and paranoid conspiracy. Some forms of emotional disturbance and their relationship to schizophrenia. (1994). Psychoanal.. Psychoanal. 1947 Buber. (1964). Capponi. W. Northvale. D. Love: Psychoanalytic perspectives (pp.. 971-991. (1975). C. 11. J. W.(1986) Advances in psychotherapy of the borderline patient (pp. New York: Columbia Univ.. 1895. Beograd. Wilshire Book Company . (1991). A New Guide to Rational Living. J. Univ. Am. & Berlin. & Gibson. M. L. J.. 1982. Gardner. D. Overcoming Procrastination. 320331. C. Child Development. II Separation. S. & Sigal. New York: International Universities Press Breuer. W. toward an integrative model. L. A. (1973). Studies in Hysteria . Guilford Press. New York: New York University Press. 159-172). (1987). LeBoit & A. The psychodynamics of work and organizations : theory and application. & Szentagotai. The self and loving. Second Edition. Bloom B.behavioral psychotherapies.). New York: Basic Books Bowlby. J. B. R. i Freud. & Harper. 11:301-321. D. West Sussex. The insecure/ ambivalent pattern of attachment: Theory and research. S. Cognitions in Cognitive. The Mind in Conflict. Czander. Taxonomy of Educational Objectives. New York: Nervous and Mental Disease Monographs. A. A. Clinical psychology review 26. J (1990) Think Your Way to Happiness. S. J. A & Knaus. Bowlby. Chasseguet-Smirgel Cassidy. W. 1969 Attachment and Loss Vol.. (1988). Vuk Karadžić Burngam. C. 1969. A. (2008). ( 1977) Ja i Ti. J. Brenner.. H. 65. A. Gladstone. Handbook I: The Cognitive Domain. Schizophrenia and the Need-Fear Dilemma. P. The quest for intimate relatedness.Blum. London: Karnac Books. In J. D. P. The Fundamentals of Rational Emotive Behaviour Therapy. & Branch. New York Chasseguet-Smirgel. Sheldon Press. Contemp. New York: Int.com Davis. In J. Dryden. 1980 Attachment and Loss Volume 3 New York: Basic Books. (1975).. Psychoanal. A Training Handbook. Sciencedirect. 40. Silverman (Eds. Archives of General Psychiatry. David. NY: New York.T. (1942). 1956. W. V. & Gordon. J (1979). 1981. Becoming a constant object in psychotherapy with the borderline patient.. Cohen. Lasky & H. Q.). 1 New York: Basic Books. F. J. J. (1979). R. M. & Sherwood. Attachment and Loss. John Willey & Sons Ltd.

Hogart Press (original work published 1918) Fonagy . Childhood and society. S. 1951 Further Contributions to the Theory and Technique of Psycho-Analysis ed. Fonagy .N. S. NJ: Jason Aronson. . Kramer. V. (1982).Y. (1945). P. E. NY: Springer Publishing Erikson. 2nd ed. Psychoanalytic Dialogues . G. On sexual theories of children. W. (1938). The Life Cycle Completed. Fenihel. The Psychoanalytic Theory of Neurosis. Norton and Co. & S. 307 – 335 . (2002). str. P. Ferenczi. Psihoanalitička teorija neuroza. Northvale. & Target. 8 ( 1 ). A.. M. (1946). S. Zagreb. J. The Psycho Analytic Quaterly. . Rickman. Attachment theory and psychoanalysis. J. A. NY : Other Press . A revised psychopathology of the psychoses and psychoneuroses Int. S. (2002). Fonagy. (1905). Vicissitudes of optimal distance through the life cycle. 6. In When the Body Speaks: Psychological Meanings in Kinetic Clues ed. Beograd. W. pp. H. (2002) Overcoming Resistance: A Rational Emotive Behavior Therapy Integrated Approach. pp. Freud. . Gergely. New York : Other Press . New York. 22:250-279 Fairbairn. S. (1963). Jurist. Psychoanalytic Inquiry . L. & Target . . 22 ( 3 ). The ego and the mechanisms of defence. P. (1941). O. (1961). 1927 pp. W. In Further Contributions to the Theory and Technique of Psycho-Analysis New York: Boni and Liveright. str. P. The further development of an active therapy in psycho-analysis. 24 ( 3 ). Psychoanal. Beograd. International Universities Press. Inc.W. Early intevention and the development of self-regulation . (1926b). Sunday Neuroses. M. Affect regulation. and the development of the self . London. ( 1987) Nečujni vapaj za smislom: Naprijed. Akhtar. Norton and Company. 366-379 Ferenci. (Original work published 1936) Freud. New York: Norton. S. (2001). Fonagy . . (1998). J. Infant Mental Health Journal . 28 – 95 . (Psychoanalysis of Sexual Habits). Fenichel. New York: W. Escoll. Eriksson. (1908). Standard Edition IX . Frankl. & Target. London. O. New York Erikson. E. Problems of Psychoanalytic Technique. Mentalization: A protective factor and a focus of psychotherapy. M. (1921). E. The problem of acceptance of unpleasant ideas: advances in knowledge of the sense of reality. The development of psychopathology from infancy to adulthood: The mysterious unfolding of disturbance in time . Fonagy . (1985) Identitet i životni ciklus. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 198-217 Ferenczi. London: The Hogarth Press. In Ferenczi.Ellis. mentalization. Institute of Psychanalysis and Hogarth Press. (1926a). P. 186 Ferenczi. R. 212 – 239 . in Further contribution to the theory and technique of psycho-analysis. Standard Edition VII. R. (2003) . P. E. 1966. London: Tavistock Fenichel. Three essays on sexuality. D. pp174/177. Medicinska knjiga. O. (1926) Further Contribution to the Theory and Technique of Psychoanalysis. W. Psychoanalytic Studies of the Personality. S. D. 59-87 Fairbairn. S. Freud. (1952). 1992.

Standard Edition 14:243-258 London: Hogarth Press. NJ: Analytic Press. E. PsychoAnal. W. 68:371-378. In E. S. Totem and taboo. 1-66 Freud. Recommendations to Physicians Practising Psycho-Analysis. New York. Glasser. Ames & Glenna Bullis (1977). zbornik. New introductory lectures on psycho-analysis. (1912). Freud.. (1982). J. (1915a) Observations on transference-love S. 1957 Freud. Samerhil za i protiv. Psychoanalysis and Faith. str.Libidinal Types ) Freud. Libidinal Types. Jones (Ed. Beograd. Galdston. 14 Freud. Riviere (Trans. S. E. H. (1917). New York: W. 14: 69-102 Freud. Gediman. S. S. 22: 1-182. New York: Harper and Row Gill. Assoc. Louis. M. Beograd. inauthenticity. S. Reallity therapy. The longest pleasure: a psychoanalytic study of hatred. A. Beogradski izdavacko-graficki Zavod. Freud. The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud. 12 Freud. Uvod u psihoanalizu. 287–359). Inhibitions. The Ego and the Id. Francis. (1965). Psychoanalysis in Transition. S. Freud S. London str. 1961 Freud. S. 1. 33:911-936 Gendlin. S. Volume XX (1925-1926): An Autobiographical Study. K. (1923). Umeće ljubavi. The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud. (1963).(1990). S. 10: 151-318. and Other Works. The Child from Five to Ten. Standard Edition. E. (1912b).) Freud. On the history of the psycho-analytic movement. New york: Harper & Row.. S. On narcissism: An introduction. B. The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud.. On the tendency to degradation in the sphere of love. Am. From. S. “The letters of S. Standard Edition IXX Freud. Civilization and its Discontents. 1931.Freud. (1982). The dissolution of the Oedipus complex. 13:IX. S. Standard Edition. The Question of Lay Analysis and Other Works. SE. S. 1957. New York: Boni & Liveright Freud. (1922) Beyond the Pleasure Principle Trans. . and feeling fraudulent. Inhibitions. R. Int. The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud. pp.. S. Instincts and their vicissitudes. Papers on Technique and Other Works. Norton. str. Psychoanal. Str. Hogart Press. SE. Symptoms and Anxiety. 75-176 Freud. M. . (1912-13/1953). I. W. S. (1985) Imposter. Matica Srpska. Notes upon a case of obsessional neurosis. (1924). Basic Books Frojd. (1914). S. Hillsdale. Mourning and melancholia. (1976).E. (Original work published in 1914.. A special type of object choice made by men. Volume XII (1911-1913): The Case of Schreber. 109-120 Freud. (1994). New Introductoru Lecture on P. (1933a [1932]). S. 269 From.. Standard Edition. (1926).A.) Collected Papers (Vol.) & J. (1930). (1959). J. Focusing.E. Freud. New York: Basic Books. S. Symptoms and Anxiety. (1910). 11: 178-190. Standard Edition. Volume XXI (1927-1931): The Future of an Illusion. S. New York: Bantam Books Gesell. (1909d). (1915).. S. 126. 215-2201931. 169 – 182. Freud and Oscar Pfister. J. by C. (1987). Volume XIX (1923-1925): The Ego and the Id and Other Works. Hubback.86 Freud. Freud. Civilization and its Discontents. Prosveta.

37:439-444 Greenson. Am. Psychoanal. (1958). Instinct and the ego during infancy Psychoanal.. Borderline Personality Disorder. Guntrip. Parens. & Zimberoff. St. R. Re-Evaluation of the Process of Working Through. pp. I. Psychoanal. 7 – 17 . P. V p. London: Imago Hartmann. (2003). 80-82) Ikonen. 171-187 Goldstein. (1958a). (1952). (1969). & H. The mutual influences in the development of ego and id In: Essays on Ego Psychology New York: International Universities Press. D. 21:136-150 . Psychoanal.. Child. New York: Grune and Stratton) Gorkin. J. (1956). Washington. 6(1). Psychoanal. Horney. object relations and the self. Q. Of P. Press. Trauma and Recovery. New York: International Universities Press. J. 20:400-420 Greenacre. Schizoid phenomena. Int. 1950 Neurotic Disturbances in Work. Horney. H.D. K. Self-perception Theory and Unobstrusively Biased Interactions. 20. pp: 362-370. Hammerlie. (1950a). On phallic defense.Glenn. A Treatment for Homosexual Anxiety. Akhtar. ed. 32 Hendrick.. 14:9-27 Greenson. I. Theory Essays in Honor of Selma Kramer. M. Psa. – 121. (1950). 1964 pp.) Hendrick. J. Psychoanalytic Study of the Child . R. Work and the Pleasure Principle. Hartmann. 1. 7:18-25. NJ: The Analytic Press. Ego Psychology and the Problem of Adaptation . (1979).. Inhibitions in Work. J. G. (1966). Contemp. (1984). (1947). New York: Int. Ego Development and Certain Character Problems Psychoanal. Univ. Rev. J. Amer. Univ. R. (1991). B. S. 308–321 Hartmann.) Hartmann. Language and language disturbances. (1943).. & Montgomery. Amer.. New York: Basic Books. Psychoanal. L. Hartmann . F. Q. K. X pp. H. (1992). Journal of Heart-Centered Therapies. Scand. M. R. (1967). H. Narcissistic Personality Disorder and Pathological Mourning. PsychoAnal. p. 3-46. 101. DC: American Psychiatric Press. London. Q. New York: International Universities Press. (1985). P.' In: Hartmann 1964 Essays on Ego Psychology (London: Hogarth. Gunderson. J. H. Transformations in normal and pathological latency In Beyond the Symbiotic Orbit: Advances in Separation-Individuation. H. Comments on the Scientific Aspects of Psychoanalysis. Narcissism. Journal of Counselling Psychology Hartman. H. Comments on the psycho-analytic theory of the ego. The existential approach in Heart-Centered therapies.. New York: Int. M. (1982). 11:33-58 Hendrick.. str. (1998). D. 200) Greenson. (1956) Notes on the reality principle In: Essays on Ego Psychology New York: International Universities Press. 241-267 Hartman. H. K. Psychoanal. That "Impossible" Profession. Psycho-Analysis and the concept of mental health. 1964 pp. 12:311-329) Herman. 13:127-146. The Technique and Practice of Psychoanalysis. (1936). (1942). J.. Hillsdale. I. Assn. 5 . H. 155-182 Hartmann. Psychoanalysis and developmental psychology. Press. (1939). Grunberger.. (1978) The Technique and Practice of Psycho Analysis. International Journal of Psycho-Analysis. Hogarth Press and Inst. A. (1948).

Jones. F. International Universities Press. O. 15:276-287. E. The Self and the Object World New York. May 1971 Kernberg. Psihopolis. F. N. Kernberg. Kernberg. Early stages of initiative and environmental response. Contemp.F. American Psychoanal. The Critical Voice in the Treatment of the Obsessional. Sciences 193 233-247 Kernberg. (1965). (2005). Psychoanal. C. E. In Papers on Psychoanalysis. G.. O. Tindall and Cox Jovanović. Boderline Conditions and Pathological Narcissism. The Theory of Psychoanalysis. O. Int. Novi Sad Janov. O. L. C. Psychoanal. Northvale. (1983). Radix Journal. Kernberg. Notes on pain. O. C. Volume 19 issue 4. (1970a). 22:486-511 Kernberg. (1971). Kainer. Fear.. O. F. Annals New York Acad. Popbla. Nečujna muzika postojanja. O. New York: Jason Aronson. O. (1984). Podgorica Joffe. Beograd: Centar za Primenjenu Psihologiju Društva Psihologa Srbije Jung.. (2006). Barriers to Falling and Remaining in Love.. NJ: Jason Aronson. J. Aggression in Personality Disorders and Perversions. J. New Haven. guilt. Psihologija uspeha-živeti ili životariti. Kernberg. Press. (1979). (1964). J. Volume I Kernberg. 1950. Am. (1970). and individuation. New York: Jason Aronson Kernberg. New Haven. 70:535-552 Kelley. Amer. Baltimore. Narodna knjiga.Miguel Hoffmann. (1928). . (1960) Disturbances in the Capacity to Work. Press. (2011a). J. Papers on Psycho-Analysis . depression. (1992). Assoc. (1974). CT: Yale Univ. Psycho-Anal. (1976). Rev. (1972). New developments in psychoanalytic object relations theory . 18:51-85 Kernberg. (1992). Psychoanalytic classification of character pathology. E.. N. Rev. Factors in the psychoanalytic treatment of narcissistic personalities. O. (1999). (1980) Internal World and External Reality. (2006a). Early ego integration and object relations. Education in Feeling and purpose. and hate.. Michigan Association for Infant Mental Health Jaques. MD: Williams & Wilkins. A. J. 1:1-40 Kainer. New York: Jason Aronson. F. Assn. 41:357-367) Jacobson.G. I. London: Baillière. On the Distinction Between Narcissism and Will: Two Aspects of the Self. Infant Mental Healt Journal. Presented at the 58th Annual Meeting of the American Psychoanalytic Association. Study Child 20:394-424 Jones. O.G. O. Psychoanal. Duhalde. Psychoanal. I. CT: Yale Univ. R. (1984). (2007). Assn. R. W. Object relations theory and clinical psychoanalysis. (1913). 18:800-822 Kernberg. Psychoanal. Gledanje u sunce-prevazilaženje užasa od smrti. Čari psihoterapije. Beograd. Novi Sad Jalom.. Kako se naštimovati uz pomod biofidbeka. Primalni krik. Object Relations Theory and Clinical Psychoanalysis. F. 1. Nova Knjiga. Severe Personality Disorders: Psychotherapeutic Strategies. Beograd Jovanovid. E. Psychoanal. Psihopolis. Jalom. N. (1975). & Sandler. (2011). 1948 The Theory of Symbolism. Narodna Knjiga Jovanovid.

(1980). M. [I] Klein. (1983). (1983). On the Development of Mental Functioning. New York: International Universities Press Kohut. Springer Publishing Company Levine. Thoughts on Narcissism and Narcissistic Rage. & Folkman. O. The Analysis of the Self. & Beebe. H. Mourning and its relation to manic-depressive states. (1972). D. 27:360-400 Kohut . J. On the Importance of Symbol Formation in the Development of the Ego' Contributions to Psycho-Analysis (London: Hogarth) Klein. Analytic Press. M. (1996).Kernberg. Metapsychological Considerations on the Concept of Work. R. Contributions to Psychoanalysis (1921-1945). Child. How Does Analysis Cure. . (1958). M. Psychol. Kleeman. PsychoAnal. Goldberg and P. The restoration of the self. New York : International Universities Press . Stress. 8. Chicago: University of Chicago Kramer. A. (1940). Naprijed. Object Relations. How to Conquer Yor Frustration. (1952). Samiksa 5 Lachmann. Zavist i zahvalnost. p. Int. (1967) The peek-a-boo game: part I: its origins. E. Appraisal and Coping. (1948). H. 282-310 Klein. (1984). F. Psychoanal. J. J. Hate and Reparation with Riviere (London: Hogarth). C. S (1984). St. J.. Study Child 22:239-273 Klein. N. Narcistička kultura. ed. Naprijed. M. meanings. Residues of split-object and split-self dichotomies in adolescence. Three principles of salience in the patient-analyst interaction. In Rapprochement: The Critical Subphase of Separation-Individuation ed. CT: Yale University Press. A contribution to the psychogenesis of manic-depressive states. A. F. Psychoanalysis and Infant Research. (1937). Psychoanal. Routlage. H. Zagreb Knaus.volume 4.451-457 “four basic concepts”) Kohut. Prentice Hall Trade. ( 1983). Rational Living. S. pp. 1986 Lazarus. Zagreb. Int. 1948 pp. (1979). 1948 pp. et al. NY: New York. (1951). Work and the Self. (1948a). M. J. B. and related phenomena in the first year. (1935). (1977). Stepansky. (1995). Love relations. Klein. Love. In: Contributions to Psycho-Analysis 1921-1945 London: Hogarth Press.. (1973). J. New Haven. 39) Klein.. W. London: Hogarth. Psychoanal. 417-437 Kris. M. 5. Hillsdale. W. (2010). B.: Jason Aronson. Lax. East Sissex Lichtenberg. M.. 13: 1-22 Lantos. Overcoming procrastination. (1971). UK. 344-369 Klein. In: Contributions to PsychoAnalysis 1921-1945 London: Hogarth Press. R. J. Guilt and Reparation. 33:439-443) Lasch. 2-7 Kohut. In: Love. Psychoanal. The Development of ego psychology. H. England Knaus.

. Symbiosis and individuation: the psychological birth of the human infant. Changing implications of the concept of psychosexual development: an inquiry concerning the validity of classical psychoanalytic assumptions concerning sexuality. A. Livermore Lurija. In The Selected Papers of Margaret S. 18:300-318 Loven. The search for the real self. A. S. Beograd.. (1961). (1963). W. Masterson. M. The emergence of hostile aggression and its defensive and adaptive modifications during the separation-individuation process. R. Mahler. J. Assoc. findings and implications for the classification of behavior. 31 (Suppl. S. Psichology. Q..J. (1968). (1991). Psychoanal. 23:713743 McDevitt. In The Selected Papers of Margaret S. Psychoanal. M. 1979 pp. pp. Beograd str.B.). & FURER. American Psychoanal. U: L. M. Motivation and personality (rev. Discovery of an insecure-disorganized/ disoriented attachment pattern: Procedures. J. J. M. New York. Study Child 26:403-424 Mahler. Psychotherapy of the borderline adult: A developmental approach. Psychoanal. Am. A. F. May. (1986). Nolit Lyons-Ruth. (1975). F. J. Certain aspects of the separation-individuation phase Psychoanal. Amer.. H.1 Academic Press. 3:55-70 . 192-229. M.): Advances in Exper. Assoc. Psychol. Love and Will. Psychoanal. 134. Separation-Individuation New York: Jason Aronson. Rapprochement or approchement: Mahler's theory reconsidered from the vantage point of recent research on early attachment relationships. Mahler. McDevitt. J. & Solomon. J. M. Social. Assn. On the current status of the infantile neurosis. New York: Free Press. (1983). A study of the separation-individuation process and its possible application to borderline phenomena in the psychoanalytic situation. (1975). ed. Assn. On Human Symbiosis and the Vicissitudes of Individuation. 2. S. Berkowitz (Ed. Masterson. Univ. (1964). J. May. Contemporary Psychoanalysis. 23:713-742 McGuire. S. M. Brazelton & M. 8: 1-23 Mahler. Nolit. (1970). New York: Harper & Row. Mahler. B. .) 273-300 McDevitt. (1979). S. Maslow. Press. R. M. (1966). Vol. 2. In T. B. Vol. Separation-Individuation. A. (1974). NY: New York. (1976). New York: Int. A. (1984). Separation-Individuation and Object Constancy. Bioenergetika. (1982). Lowen. (1988). The Problem of will and Intentionality in psychoanalysis. (1969). R. (2003) The Way to Vibrant Health: Bioenergetic Press Luria. 189-194 Main. Separation-individuation and object constancy. & Furer. (1971). Am.Lichtenstein. New York: Norton. (1970). New York: Jason Aronson. J. (1975). The Role of Speech in the Regulation in Normal and Abnormal Behavior . M. K. Osnovi neurolingvistike. Vol. J. Psychoanal. R. Indicing resistance to persuasion. 149-165 Mahler. 32:1-14 Mahler. New York: Brunner/Mazel.

(1989). Meichenbaum. (2002). Hillsdale. London: Routledge. & Swartz. Psychoanal. New York: Basic Books. (1979). An exploration of the relations of instinctual drives and the symbiosisseparation-individuation process . Journal of Abnormal Psychology.McGuire. (1971). 136-314 Meichenbaum D. 49.) Teorije o društvu . (1947) Ego. Training impulsive children to talk to themselves: a means of developing self-control. J.osnovi savremene sociološke teorije. J. Utah: Bantam Books. Parens. (2003). (1937). New York: Wiley. S. D. (1969) Ego. 28:89-114 Parens. D. 37:31-64 . F. pp. 4-7. The drama of the gifted child and the psychoanalyst's narcissistic disturbance. Meichenbaum. The Construction of Reality in the Child. Arion. Amer. The Language and Thought of the Child. Hoboken. Personality Organization. (1996). E. Int. (1989). (1968). & Fisher. (1991). H & Goodman J. S. F. (1979). D. ed. Assoc. Edvard Šils. (2009). E. Am. O uslovnim refleksima. H. Oscillations of attachment in borderline personality disorder. Assn. & H. (1987). E. and the Four Psychologies of Psychoanalysis. 3d ed. New York: Atherton Press p.. Psychoanal. Cognitive Behaviour Modification: An Integrative Account.J. 72:255-264 Miller. George Allen and Unwin. The synthetic function of the ego . The Concept of Will in the Thinking of Otto Rank and its Consequences for Clinical Practice. Diseases of the Nervous System 35 212-219 Pearls. Akhtar. J. Hunger and Aggression: The beginning of Gestalt Therapy. (1985). New Jersey Osofsky. (1930/1931) . Apr. Beograd. Separation-individuation theory and psychosexual theory In Beyond the Symbiotic Orbit: Advances in Separation-Individuation Theory Essays in Honor of Selma Kramer. F. H.. NY: New York: Plenum. J.77(2):115–126. 3-34 Pavlov. J. Amer. New York: Random House Pearls F. Handbook of Infant Development. Parens. J. (1977). NJ: The Analytic Press. III. I. Pfieffer. 123 – 140 O'Donohue W. Vaša Ličnost. M. 60:47-58 Neff. Beograd Melges. Kaspar Negel.. Work. (1980).P. and Human Behavior . D. Inc. 12 . (1969). Psychoanal. A. S. Put kojim se ređe ide. International Journal of Psychoanalysis . (1974). H. Psychiatry 146 1115-1120 Menaker. Mod knjige i Mono &Manana. Beograd: Vuk Karadžid Peck. S. W. Real People Press Piaget. T. u: Parsons Talkot. The Nature of Attitudes and Change. Vol. Biblioteka Astra. (1969). 78 Nunberg . Hunger. J. 75 Pearls. Stress inoculation training for coping with stressors. Borderline states. Mekgo. T. Psychoanal. John Willey & Sons. The Clinical Psychologist. Pine. W. F. General Principles and Empirically Supported Techniques of Cognitive Behavior Therapy. Motivation. Gestalt Therapy Verbatim. (1989). str. 1954 Piaget. F. Džes Pits (ur. J. M. U: Handbook of Social Psychology. Rev. and Aggression.

New York: Knopf. H. ed. O. Amer. ed. Rank. New Haven. Osofsky. 38 Segal. G. A-M. . Issues in early mother-child interaction. 2:404-424.47. H. The genesis of the object relation. (1991). J. Anger Management for substance Abuse and Mental Health Clients. 1957 Notes on Symbol Formation. Rudnytsky (Ed. O. New York: Basic Books. S. Psychoanal. Beograd. Paradox and resolution. On the development of object relationships and affects Int. 59:285-296 Sas. J. 2003. Rank. (1978). The Psychoanalytic Vocation: Rank. Naprijed. NJ: Analytic Press. Osnovi socijalne psihologije. pp. Am. Beograd Sander. M. (1962). Assoc. The event-structure of regulation in the neonate-caregiver system as a biological background for early organisation of psychic structure. (1977). (1993). New York: John Wiley. (1932) Art and Artist. (2002). Acad. L. Sandler. Int. Stress without Distress. Goldberg. Hillsdale. 153-160. C. Rot.Poland. H. Reilly. Assoc. Am. & Sandler. Nervous and mental disease monographs.J. Psychoanal. M. J. Assoc. H. M. Psychoanal. Psychoanal. (1989). Am. Selye. (1997). (1972) Will Therapy. Character analysis: 3rd ed. Segal. ed. New York. J. (1991). In P. Press. In Frontiers in Self Psychology. J. 25:805-833 Settlage. (1966). Akhtar & H. The psychoanalytic understanding of narcissistic and borderline personality disorders: advances in developmental theory. 1958. CA: Behaviordata. Sander. 351-367 Settlage. pp. 41:473-492 Shapiro. (1964). 1943. N. J. Hillsdale. Child Psychiat. Psychoanal Q. The Delay of the Machine Age. T. C. NJ: The Analytic Press. Shengold. (1975). Sander. NY: New York. Winnicott.63 Rajh V. L.. On the treatment of preoedipal pathology In Beyond the Symbiotic Orbit: Advances in Separation-Individuation Theory Essays in Honor of Selma Kramer. P. H. Zagreb Rank. Int. (1949). U. New York: Orgone Institute Press. Etika psihoanalize. A Cognitive Behavioural Therapy Manual. W. pp. Manual for the Shapiro Control Inventory (SCI). CT: Yale Univ. Vuk Karadžić. In Handbook of Child and Adolescent Psychiatry. L.S Departemnt of Health and Human Servicies. Introduction to the work of Melanie Klein. Pilgrimage: action and tradition in self analysis.D. Otto. Parens. The origin and function of culture. J. 64-77. Ethics and psychoanalysis and the psycho analysis of ethics. Signet Settlage. S. 25:399-416 Racker. C. MD 20857 Roheim. Reich W. (1994). Therapeutic process and developmental process in the restructuring of object and self constancy J. Soul Murder: The Effects of Childhood Abuse and Deprivation. D. and the Legacy of Freud. A. New York: Knopf. 1: 144-166. (1982). Palo Alto. Sachs. CT: Yale University Press. (1977). Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. (1933). Psychoanal. New Haven. In: Will Therapy and Truth and Reality.). L. Analiza karaktera.. (1978). H. 1929-31. Rockville. (1988). & Shopshire. Psychoanal.

Trevarthen. G. Spitz. pp. E. Cambridge: Cambridge Univ.M. L.. (1998). & Atwood. J. Psychoanal. R. New York: Basic Books. ed. Heinz Kohut: The Chicago Institute Lectures . B. (1946). Beograd. E. Stolorow. M. 29:89-118 Stone. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.. Z. Am. (1999). Psychoanalytic Treatment: An Intersubjective Approach. Univ. Am. New York: Basic Books. Stein. (1965). In Before Speech: The Beginning of Interpersonal Communication. Genetic Psychology Monograph 34 57-125 Spitz. H. 64. R. N.. L. P.A. (1981). Th. (1931) Human Learning. 129-181. Spangler. 321-349. J. J. R. (1973). Stern. 79:903-921 Stoller. New York: Int. Psychoanalytic Study of the Child. Hillsdale. Ashbrook et al. C.. (1945). M.N. Štorh. K. (1987). Non-Interpretive Mechanisms in Psychoanalytic Therapy: The ‘Something More’ Than Interpretation. Notes on the noninterpretive elements in the psychoanalytic situation and process. Appletion-Century-Crofts Tillich. (1998). J. & M. H. (1992). (2003) Čežnja jake žene za jakim muškarcem.L. N. G. H. E. & Grossman. Int. Tronick. R. K. 53-74. London: Routledge Stern. 58:211-230 Steiner. ed. 60: 85-92. M. New York.. A. & Cohn. D. B. T. Contexts of Being. L. 1439-1450. (1987).Shostrom. Psychoanalytic Theories of Affect. Psychoanal. The Motherhood Constellation.D. pp. Reply to Richards and Mitchell. Toplin. Sander. Hillsdale.. L. Lyons-Ruth. N. E. NJ: The Analytic Press. (1993). E. Dial. Lanham. J. 1996. and Tronick. The Interpersonal World of the Infant. Berlin: SpringerVerlag. D. (1985). (ed. Stein.. Stolorow. Psycho-Anal. Thorndike. M. Communication and cooperation in early infancy: a description of primary intersubjectivity. (1993). R. R. Morgan. Inc Trevarthen. NY: New York. Psychoanalytic Practice. In: Shapiro.. Child Devel. R. Biobehavioral organization in securely and insecurely attached infants. & Kachele. The First Year of Life. Infant-mother face-to-face interaction: age and gender differences in coordination and the occurrence of miscoordination. The Analytic Press. R. Child Development. G. Brain. Press. D. Stolorow. B. Cox. J. (1995). N. J. Press. 1 Principles. Spitz. Sohn.. & Murphy. Two Principles of Functioning of the Affects. Culture and the Human Spirit.. science and the human spirit. New York: Basic Books. Brandchaft. J.W. (1968) Man. MD: Univ. Neurotic and Borderline Patients. Nahum. In Remorse and Reparation. Psychoanal. R. The Competent Infant: Research and Commentary. (1991). C.C. pp.Z. (1992). A defective capacity to feel sorrow.. (1979).): Affect: Psychoanalytic Perspectives: 411-437. ( 1952) The Courage to Be: Yale University Press. J. ed. D. (1993). Psychic Retreats: Pathological Organizations in Psychotic. L. The smiling response: a contribution to the ontogenesis of social relations. (1992). . A. L. & Emde. Hooray for love. New York: Praeger. London: Jessica Kingsley.. the manipulator. Hospitalism—An Inquiry Into the Genesis of Psychiatric Conditions in Early Childhood. J. Smith. Assoc. Bantam Books. & Trop.. Bruschweilerstern. 69-104. & Atwood. (1989).P. Stern. Press America. Harrison. 2:467473) Stone. P. NJ: Analytic Press. Thoma. In Brain. R. Bullowa. 1.

(1965). Z. Study Child 25:442-460 Wheelis. (2005). . (1980). Goldberg. M.S. Wilkinson-Ryan. Univ. Stuart C. 350. (1996). The maturational processes and the facilitating environment. J. New York: International Universities Press. Ego distortion in terms of true and false self The Maturational Processes and the Facilitating Environment. Psychoanal. 4:285 White. Ontology. The infant's response to entrapment between contradictory messages in face-to-face interaction. (1970). Progr. (2000).W. W. (1999). Beograd Vigotski. 1965 pp. 11. Norwood. and anxiety. Ego and reality in psychoanalytic theory: a proposal regarding independent ego energies. Vol 31(3). Journal of Counseling Psychology. 117-130. 140-152 Wisdom. 17: 1-13. C. On the developmental line of selfobject relations. 95-124. D. Problems of Therapeutic Orientation. Lazerowitz (New York: International Universities Press. Hanley and M. Psychoanal. Issues Monogr. W. Irrational beliefs. & Westen. Identity disturbance in borderline personality disorder. American Journal of Psychiatry. ed.. London) Zwemer. The basic core. Mišljenje i govor. Nolit. W. Wolf. Acad. Fatal flaws : navigating destructive relationships with people with disorders of personality and character. Winnicott. pp. A. New York: Int. et al. Am.O. R. (1970). anger. 528-541. 391-393. Weare A. E. A.Tronick. Deffenbacher. (1983). Affective Development in Infancy. Self Psychol." J. (1963). Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd Weil.. L. J. Press. and Weltanschauung. Jerry L (1984). Winnicott. Psychol.. Jul 1984.S. A.. Wolf. Univ.S. Child Psychiat.S. New York: International Universities Press. In: Advances in Self Psychology. 157(4).. (1960). 4:168-172 Yogman. Assoc. American Psychiatric Publishing. Problemi razvoja psihe. ed. Vigotski. Amer. ( 1956 ) "Will and Psychoanalysis. in Psychoanalysis and Philosophy. (1988). E. Yudofsky. Press. NJ: Ablex. E. New York: Int. Freud and Melanie Klein: Psychology. D. L. (1978).

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful