You are on page 1of 9

Ekspertsko miljenje o Zakonu o javnom informisanju Republike Srbije (1998)

Ekspertsko miljenje o Zakonu o javnom informisanju Republike Srbije (1998)

Endru NI !" (#ndre$ NI%!")& '% (ou)*t+ Street %*ambers& "ondon

Stra,bur& 19- novembar 1998- )odine

Sadraj
Strana

Uvod .7

Restrikcije koje se odnose na lanke ili informacije koje naruavaju dostojanstvo i ast pojedinca ............................................................................................................... 8

Brzina krivinog postupka......................................................................................................10

Zabrana reemitovanja programa stranih medijskih organizacija koje finansiraju strane vlade................................................................................................................... 10

skla!enost sa ostalim me!unarodnim instrumentima .......................................... 11

Uvod
1. Savet Evrope je od mene zatrailo da ih izvestim u kojoj meri srpski Zakon o javnom informisanju, koji je usvojen 20. oktobra, 199 . !odine, ispunjava prihva"ene me#unarodne $ evropske standarde o slobodi izraavanja i slobodi medija. 2. %o mom mi&ljenju Zakon o javnom informisanju ne zadovoljava me#unarodne i evropske standarde u ve"em broju vanih ta'aka. (. Evropski standardi slobode izraavanja i slobode medija su najbolje artikulisani u lanu 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima. U ovoj konvenciji se kae: )*1+ Svako ima pravo na slobodu izraavanja. ,vo pravo obuhvata slobodu mi&ljenja kao i da se primaju i prenose informa-ije i ideje bez ometanja od strane vlasti i bez obzira na !rani-e. ,vaj 'lan ne spre'ava drave da zahtevaju posedovanje dozvola za emitovanje, dozvola za ./ ili bioskopska preduze"a. 0ivanje ovih sloboda, po&to to podrazumeva i od!ovaraju"e dunosti i od!ovornost, moe biti podlono takvim formalnostima, uslovima, restrik-ijama ili kaznama koje se propisuju zakonom i koje su neophodne u jednom demokratskom dru&tvu, u interesu na-ionalne bezbednosti, teritorijalno! inte!riteta ili javne si!urnosti, radi preven-ije nereda ili zlo'ina, za&tite zdravlja ili morala, za&tite reputa-ije ili prava dru!ih, radi spre'avanja otkrivanja poverljive informa-ije ili zbo! o'uvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

*2+

1. 2ada se na prvi po!led moe u'initi da 'lan 10*2+ dozvoljava zna'ajne restrik-ije slobode izraavanja, mo!u"nost zemalja3'lani-a da se time konsistentno slue u odnosu na 4onven-iju je o!rani'ena odlukama Evropsko! suda za ljudska prava. 2e#u prin-ipima koji su postali op&te prihva"eni su slede"e stavke5 a. b. 6estrik-ija "e biti u skladu sa 'lanom 10 jedino ako je propisana radi postizanja dozvoljenih -iljeva i jedino ako je taj -ilj istinski razlo! za restrik-iju. 6estrik-ija mora biti )propisana zakonom). Zakon mora biti dostupan i mora omo!u"iti ljudima u zemlji3'lani-i da predvide sa prihvatljivim stepenom si!urnosti da li se restrik-ija moe primeniti na njih. 6estrik-ija mora biti )neophodna u jednom demokratskom dru&tvu). ,vo je jedan od najvanijih prin-ipa i detaljnije je obrazloen. Sto!a5 i. ii. iii. 6estrik-ija "e biti u skladu sa 4onven-ijom jedino ako postoji )!oru"a dru&tvena potreba) za tim. 7ak i tada, restrik-ija mora biti srazmerna -ilju koji se eli posti"i. S obzirom da je 4onven-ija me#unarodni instrument kojim se ele pokriti potrebe raznih zemalja sa razli'itim pravnim sistemima, kulturnim tradi-ijama i preokupa-ijama, Evropski sud je priznao da

-.

8 zemlje3'lani-e moraju imati )polje slobodne pro-ene). .o zna'i da postoji izvesna sloboda u odre#ivanju od!ovaraju"e !rani-e izme#u slobode izraavanja s jedne strane, i razli'itih -iljeva koji su navedeni u 'lanu 10*2+ na osnovu ko!a se sloboda izraavanja moe o!rani'iti s dru!e strane. 2e#utim, Evropski sud za ljudska prava je bez razlike tuma'io da ovo )polje slobodno! odlu'ivanja) nije neo!rani'eno. ,no ide ruku pod ruku sa evropskom supervizijom koju Sud vr&i. .ako zemlja3'lani-a mora biti pripravna da pokae kako su razlozi za restrik-iju )relevantni) i )dovoljni) &to bi zadovoljilo Evropski sud. iv. Sud je pro-enio da je u demokratiji sloboda izraavanja pravo od vitalne vanosti. %o!re&no je posmatrati !a kao interes koji je iste vanosti kao i interesi koji su navedeni u 'lanu 10*2+, te ih je po!re&no odmeravati u odnosu na te dru!e interese. %re bi te interese trebalo striktno tuma'iti i tek ako su zadovoljeni uslovi !ore navedeni bi restrik-ije slobode izraavanja bile opravdane. %ravo na slobodu izraavanja obuhvata najrazli'itije vrste izraavanja i sadraje. 2e#utim, Sud je naro'itu vanost pripisao !ovoru koji se odnosi na politi'ka pitanja ili dru!a pitanja koja su od &ire! dru&tveno! interesa. 0 ovoj oblasti su restrik-ije slobode izraavanja prou'ene sa naro'itom panjom, te je prostor za primenu doktrine )polja slobodne pro-ene) u od!ovaraju"oj meri smanjen. 7lan 10*2+ se primenjuje na sve formalnosti, uslove, restrik-ije ili kazne u vezi sa kori&"enjem slobode izraavanja. 0nutar ovih kate!orija su restrik-ije koje se primenjuju pre objavljivanja i imaju dejstvo spre'avanja objavljivanja podlone pomnom ispitivanju od strane Evropsko! suda za ljudska prava.

v.

vi.

8. Po mom miljenju srpski Zakon o javnom informisanju sadri mnoge restrikcije koje ne bi zadovoljile ove uslove, te stoga restrikcije ne bi bile u skladu sa evropskim principima slobode izraavanja. Dau primere u sledeim paragrafima. Oni su, ipak, tek primeri i iza njih ne stoji namera da budu jedna iscrpna analiza zakona ili odredbi koje nisu u skladu sa Konvencijom. 9. Restrikcije koje se odnose na lanke ili informacije koje naruavaju dostojanstvo i ast pojedinca a. 0obi'ajeno je za evropske pravne sisteme da se odlu'uje o !ra#anskom zahtevu za od&tetom zbo! povrede u!leda li'nosti. Samo po sebi ovo nije suprotno Evropskoj konven-iji koja priznaje da )za&tita u!leda ili prava dru!ih) mo!u biti le!itimna osnova za nametanje restrik-ija slobodi izraavanja. .ako#e prime"ujem da je 'lan 11 o!rani'en na )neistinite) optube. ,vo je jedna vana kvalifika-ija i od zna'aja je u o'uvanju slobode !ovora. 2e#utim, ne ide se dovoljno daleko u za&titi medija od neopravdanih zahteva. /aan aspekt slobode izraavanja jeste pravo da se komentari&e, naro'ito o politi'arima i istaknutim pojedin-ima u javnom ivotu. 4omentari ovakve vrste

b.

9 se te&ko mo!u dokazivati tako da odbrana )istine) ne 'ini ni&ta da za&titi ovakvu vrstu !ovora. Sloboda izraavanja uklju'uje pravo da se iznose komentari koji su o&tri, britki 'ak i bolni 1. 2e#utim, Evropski sud je u vi&e navrata izjavio da sloboda izraavanja obuhvata pravo da se iskau stvari koje &okiraju i vre#aju 2. ,dbrana )fer komentara) od zahteva za od&tetom zbo! povrede u!leda li'nosti jeste jedan vitalni element svake demokratske drave, ali on nije unesen u ovaj zakon. -. ,bi'no su zahtevi za od&tetom zbo! povrede u!leda li'nosti !ra#anski predmeti u koje drava nije uklju'ena. 4rivi'ni postup-i zbo! klevete nisu u skladu sa jednom modernom demokratskom dravom i podse"aju na ona vremena kada je krivi'ni zakon kanjavao za klevete kako bi se u!u&ili !ra#anski nemiri. Sto!a uznemirava 'injeni-a da 'lanovi koji kr&e prava pojedin-a *npr. objavljivanjem materijala koji je u suprotnosti sa 'lanom 11 zakona+ mo!u biti predmet krivi'nih postupaka *po!ledati 'lan 99+ i veoma visokih nov'anih kazni. 7injeni-a da se ovaj krivi'ni prestup moe po'initi iako nema opasnosti za javni red i da nov'ane kazne mo!u biti tako visoke zna'i da bi zakon najbolje bilo posmatrati kao nesrazmerno o&tar od!ovor na strah od klevete. %o&to kleveta predstavlja krivi'ni prestup, to moe biti osnova javnom tuio-u da se pozove na vanredna ovla&"enja iz 'lanova 1231( Zakona. ,na omo!u"avaju tuio-u da zahteva nalo! radi spre'avanja objavljivanja uz *izme#u ostalo!+ obrazloenje da bi se objavljivanjem )povredile !arantovane slobode i prava !ra#anina). ,d suda se zahteva da obavi pretres po prijavi u roku od 9 sati. ,bavezan je da odmah izda nalo! za pretres. Sledi pretres koji se mora zakazati u roku od ( dana na kome treba odlu'iti da li nalo! treba od!oditi. 2ada je Evropski sud za ljudska prava odbio ar!ument da prethodna zabrana *tj. naredba kojom se spre'ava da uop&te do#e do objavljivanja+ sama po sebi ne protivre'i 4onven-iji, on ipak, kao &to je ve" nazna'eno, trai da se posebno paljivo ispita da li je takva mera odmerena (. :e vidim kako bi Zakon o javnom informisanju mo!ao da zadovolji ovaj kriterijum u ovom po!ledu. /eoma &iroka osnova za ini-iranje postupka od strane javno! tuio-a, brzina kojom sud najpre mora da rea!uje, *o'it+ nedostatak diskre-iono! prava da se odbije nalo!, brzina kojom se mora odrati pretres nakon dostavljanja dopisa izdava'u su sve stvari koje su me navele na ovaj zaklju'ak. ;.
1

d.

Brzina krivinog postupka


.or!eirson protiv $slanda *.hor!eirson v $-eland+ *1992+ 11 Evropski izve&taji o ljudskim

pravima 2(9
2

po!ledati na primer 4astels protiv <panije *=astells v Spain+ *1992+ 11 Evropski izve&taji o

ljudskim pravima 118


3

,bzerver i >ardijan protiv 0jedinjeno! 4raljevstva *,bserver and >uardian v 04+ *1991+ 11

Evropski izve&taji o ljudskim pravima 229 para!raf 90

10 a. 6anije sam pomenuo insistiranje na brzini postupka od strane javno! tuio-a pri izdavanju nalo!a da se spre'i objavljivanje. 0kazao sam da prvostepeni sud mora zakazati usmeni pretres u roku od 21 sata. %oziv za takav pretres se moe pribiti na vrata prostorija u vlasni&tvu izdava'a ako se nazna'enoj osobi ne moe nalo! uru'iti li'no. ?ko se na ovaj na'in poziv ne moe dostaviti, objavi"e se putem medija. .o nije pouzdan na'in za obave&tavanje izdava'a o predstoje"em pretresu. ,d optueno! se zatim o'ekuje da prikupi sve svoje dokaze kako bi ih izneo na sudu u veoma kratkom roku. %retres se mora zaklju'iti u roku od 21 sata od uru'enja poziva za pretres. %redstavljao bi podvi! 'ak i za najbolje or!anizovano! izdava'a ako bi bio u stanju da dokae sporne navode iz objavljeno! 'lanka u takvom vremenskom roku. <tavi&e, ukazujem na 'injeni-u da, mada se moe podneti alba, ona ne odlae izvr&enje donete presude *'lan ;2+. @ejstvo ovih pro-eduralnih odredbi bi bilo li&avanje bilo kakvih pravih vrednosti kon-epta odbrane )istine) koje navodno Zakon !arantuje.

b.

Zabrana reemitovanja programa stranih medijskih organizacija koje finansiraju strane vlade a. 7lan 10*1+ Evropske konven-ije tvrdi da pravo na slobodu izraavanja obuhvata slobodu da se primaju i prenose informa-ije bez ometanja od strane vlasti i bez obzira na !rani-e. ,vaj 'lan sto!a izri'ito zabranjuje restrik-iju koja se name"e zbo! strano! porekla materijala. .a'no je da 'lan 10*1+ ne spre'ava drave da od medija zahteva da prethodno dobiju dozvole. 2e#utim, Evropski sud za ljudska prava smatra da se ovakav stav prvenstveno odnosi na tehni'ke aspekte emitovanja pro!rama *to je stav koji je od ve"e vanosti u slu'ajevima kada je zbo! fizi'kih o!rani'enja raspoloivih talasnih podru'ja opravdano uvesti izvesni oblik ra-ionisanja putem izdavanja dozvola+. 6estrik-ije koje su zasnovane na sadraju materijala koji se emituje moraju se odnositi na -iljeve koji su navedeni u 'lanu 10*2+ i moraju biti u skladu sa prin-ipima koje sam prethodno izneo11 Sada&nji zakon *'lan 2;+ jednostavno zabranjuje u -elini ili delimi'no emitovanje ili reemitovanje radio ili televizijskih pro!rama )politi'ke propa!ande na srpskom jeziku ili jezi-ima na-ionalnih manjina u 6epubli-i Srbiji od strane stranih medijskih or!aniza-ija koje finansiraju strane vlade ili njihove or!aniza-ije) osim u slu'aju re-ipro-iteta na bilateralnoj osnovi izme#u dve drave. ,vo o'ito nije u skladu sa bilo kojim prin-ipima koje sam izneo ranije u vezi sa zakonitom restrik-ijom slobode izraavanja. .o predstavlja o'i!lednu povredu standarda koji je definisan u 'lanu 10.

b.

-.

d.

>roppera 6adio ?> protiv <vaj-arske *>roppera 6adio ?> v SAitzerland+ *1990+ 12 Evropski izve&taj o ljudskim pravima (21 para!raf 91 i $nformationsverien Bentia protiv ?ustrije *$nformationsverien Bentia v ?ustria+ *199(+ Serija ? 2;9 para!raf (2.

11 9. skla!enost sa ostalim me!unarodnim instrumentima

@o sada sam se bavio uskla#eno&"u Zakona o javnom informisanju sa Evropskom konven-ijom o ljudskim pravima. Ekvivalentna odredba 2e#unarodne konven-ije o !ra#anskim i ljudskim pravima *'lan 19+ propisuje slede"e5 )*1+ )*2+ Svako ima pravo na svoje mi&ljenje bez me&anja sa strane. Svako ima pravo na slobodu izraavanjaC ovo pravo obuhvata slobodu da se trae, primaju i prenose informa-ije i ideje svih vrsta bez obzira na !rani-e, bilo usmenih, pismenih ili &tampanih, u umetni'kom obliku, ili putem bilo ko! dru!o! medija po nje!ovom izboru. 0ivanje ovih prava odre#enih u para!rafu 2 ovo! 'lana podrazumeva posebne dunosti i od!ovornosti. Sto!a mo!u biti podlona izvesnim restrik-ijama, ali su to jedino one restrik-ije koje su propisane zakonom i koje su neophodne5 *a+ *b+ 10. 6adi po&tovanja prava i u!leda dru!ihC 6adi za&tite na-ionalne bezbednosti ili javno! reda, ili op&te! zdravlja i morala.)

)*(+

7lan 19 0niverzalne deklara-ije o ljudskim pravima kae5 )Svako ima pravo na slobodu mi&ljenja i izraavanjaC ovo pravo obuhvata slobodu da se poseduje odre#eni stav bez me&anja sa strane i da se trae, primaju i prenose informa-ije i ideje putem bilo kojih medija i bez obzira na !rani-e.)

11. :ijedan od ovih ostalih me#unarodnih instrumenata nije privukao tako pomnu panju kao Evropska konven-ija o ljudskim pravima. 2e#utim, ne o'ekujem ni da moje mi&ljenje bude tuma'eno na na'in koji bi u manjoj meri bio u skladu sa slobodom izraavanja no &to je to na'in na koji je Evropski sud za ljudska prava protuma'io 'lan 10 Evropske konven-ije. Zaista, kao &to se moe videti, Evropska konven-ija prihvata ne&to &iri opse! le!itimnih -iljeva na osnovu kojih se sloboda moe o!rani'iti. $z to!a sledi da ne smatram kako je srpski Zakon o javnom informisanju u skladu sa bilo 0niverzalnom deklara-ijom bilo 2e#unarodnom konven-ijom.