You are on page 1of 22

Sadraj

1 2 Uvod ...................................................................................................................................2 Gradijent .............................................................................................................................3 2.1 2.2 2.3 2.4 3 3.1 3.2 3.3 3.4 4 5 6 4.1 Skalarno polje ...............................................................................................................3 Izvod skalarnog polja po pravcu i gradijent ...................................................................4 Gradijent u krivolinijskim koordinatama .......................................................................7 Vektor gradijenta kao normala na povr ........................................................................9 Vektorsko polje ........................................................................................................... 10 Protok vektorskog polja .............................................................................................. 11 Divergencija................................................................................................................ 12 Divergencija gradijenta.Laplasijan. Gausova teorema ................................................. 13 Klasifikacija vektorskih polja ...................................................................................... 17

Divergencija ...................................................................................................................... 10

Rotor ................................................................................................................................. 15 Primeri .............................................................................................................................. 18 Literatura........................................................................................................................... 22

1 Uvod
O vektorima se prvi put govori u delima holandskog fiziara Simona Stevina oko 1600 -te godine. On je dao princip paralelograma sila, pa je fizike veliine predstavljao usmerenim duima. Mehanika, i to njen deo statika, je prva nauka u kojoj je ponikao vektor, a sila je bila konkretni obrazac vektorske veliine. Razvojem mehanike fiziari su dolazili do otkria i zakljuaka, koji su u sebi sadravali odnose izmeu vektorskih veliina. Iako izraavani na razne, ponekad i vrlo komplikovane naine, zakoni mehanike su se odnosili na usmerene fizike veliine kako u statici, tako u kinematici i dinamici. Tako 100 godina posle Stevinovog dela drugi Newton-ov zakon izmeu ostalog pokazuje da su ubrzanje i sila uvek jednako usmereni. Fiziari i matematiari su pronali mnogo vanih odnosa meu vektorima i ne govorei o vektorima. Prirodnost, praktinost i kratkoa, pa i elegantnost vektorskog izlaganja i raunanja, obara svaki prigovor. Tako teorija vektora poslednjih decenija predstavlja najelegantniji metod prikazivanja i prouavanja u fizici. Dananji fiziar, inenjer i matematiar ne moe biti na savremenom nivou nauke i svoga poziva, ako ne poznaje osnovne stavove iz teorije vektora i njihovu primenu. U ovom radu govorimo o skalarnom polju vektora, izvodu vektora po pravcu, gradijentu, divergenciji i rotoru. Iz elementarne fizike poznato je da se neke fizike veliine mogu prikazivati jednim jedinim brojem, kao na primer vreme, temperature, masa, zapremina itd. Razliite su fizike veliine ali se svaka od njih moe prikazati brojem odgovarajuih jedinica. Odgovarajui brojevi odreenih jedinica ne zahtevaju nove dopunske komponente za karakterisanje veliine koju prikazuju. Oni se mogu smatrati kao na nekoj skali, dovoljna je samo njihova vrednost. Takve fizike veliine, koje se mogu prikazivati jednim brojem, nazivaju se skalarne veliine ili skalari.Broj koji takvu veliinu kvantitativno prikazuje naziva se brojna vrednost skalarne veliine. U fizici su vrlo vane i veliine koje se ne mogu uspeno prikazati jednim brojem. Kao primer uzmimo kretanje jednog tela pod uticajem drugog tela. Jedna od mera za takvo uzajamno dejstvo je sila. Na neko telo moe delovati vea ili manja sila, dakle govorimo o intenzitetu sile. Ali, odmah se postavlja pitanje u kom pravcu deluje ta sila, pa je pravac druga karakteristika takve fizike veliine. No pravac ima dva smera, pa je za dalje karakteristine veliine potreban i smer. Odmah se uoava da su takve veliine orijentisane i nazivaju se vektorske veliine ili vektori. Prema tome, karakteristike vektora su: Intezitet Pravac Smer U praksi je esto potrebno takama trodimenzionalnog prostora pridruiti neku brojnu vrednost. To pridruivanje ne treba da zavisi od izbora koordinatnog sistema ili naina zada vanja objekta. Preslikavanje koje takama prostora pridruuje temperature u datoj taki je primer za tu vrstu preslikavanja. Tada, u svakoj taki u sobi, gradijent u toj taki pokazae smer u kojem temperature raste najbre. Intenzitet gradijenta e odrediti koliko se brzo temperature poveava u tom pravcu. 2

2 Gradijent
2.1 Skalarno polje
Prostor u ijoj je svakoj taki M definisana funkcija U(x,y,z) = U(M) = U( r ) ( r je vektor poloaja take M) zovemo skalarno polje. Pod ekviskalarnom povrinom podrazumevamo geometrijsko mesto taaka u kojima funkcija ima istu vrednost:
U ( x, y, z ) U 0 const

(1)

Jednaina (1) predstavlja u stvari jednainu ekviskalarne povri.

Posmatrajmo promenu skalarnog polja U(x,y,z) u pravcu l definisanom jedininim vektorom lo sa komponentama, tj. koordinatama cos , cos , cos , gde su, kao to znamo, , i uglovi koji pravac zaklapa sa x,y i z osom (pozitivan smer) respektivno (Sl.1)
l0 cos i cos j cos k

Sl.1 Pravac u kome se posmatra promena skalarnog polja u(x,y,z)

2.2 Izvod skalarnog polja po pravcu i gradijent


Pod izvodom skalarnog polja u(x,y,z) u pravcu l podrazumevamo :
U l lim
l

U ( M1 ) U ( M ) 0 l

lim
l

U l

(2)

i on se moe interpretirati kao brzina promene polja u taki M u pravcu l. Da se podsetimo da je prirataj funkcije U , kada l 0 je infinitezimala istog reda kao totalni diferencijalfunkcije dU, odnosno
U dU O( l )

(3)

pri emu:
lim
l

O( l ) 0 l

(4)

Znai da kada l tei nuli priblino istom brzinom tei nuli i prirataj U i totalni diferencijal dU, to znai da njihova razlika O( ) tei bre nuli (infinitezimala vieg reda u odnosu na l). Nakon unoenja (3) u (2)
U l u x x l u y y l u z z l O( l ) l

lim
l

Kako je:
x l cos , y l cos , z l cos

onda je izvod u smeru l ( , , ) :


U l U cos x U cos y U cos z gradU l0 U l0

(5)

gde je l0

i cos

j cos

k cos .
U , x

Da se podsetimo da se vektor sa koordinatama, polja:


grad U U i x U j y U k x U

U , y

U naziva gradijent skalarnog z

(6)

gde je

Hamiltonov operator ili nabla operator i predstavlja simboliki vektor:

(7)

koji ima istovremeno osobine vektora i operatora diferenciranja . Izraz na desnoj strani jednaine (5) oigledno predstavlja skalarni proizvod vektora gradU sa jedininim vektorom pravca l0 , pa konano za izvod polja po pravcu l moemo da piemo:
U l gradU l0

(8)

Naveemo sledee osobine gradijenta: 1. gradC = 0 (C = const) 2. grad(C U) = (C U) = C U = C gradU 3. grad(U+V) = (U+V) = U+ V = gradU+ gradV 4. grad(UV) = (UV) = U V+V U = UgradV+ VgradU

(9) (10) (11) (12)

koje mogu jednostavno da se izvedu uz pomo operatora

(7).

Poto je promena skalarnog polja po ekviskalarnoj povrini jednaka nuli, jasno je da e izvod polja u pravcu tangente na ekviskalarnu povrinu (bilo koji pravac koji lei u tangentnoj ravni) biti jednak nuli:
U t gradU t0 0

(13)

Uz pomo (8) i (13) moemo da zakljuimo da gradU ima, pravac normale na ekviskalarnu povrinu i to je pravac u kome u(x,y,z) najbre menja, smer u kome skalarno polje raste. Intenzitet koji je jednak maksimalnoj brzini promene polja u taki M:
gradU U l U n

se skalarno polje

(14)

max

Zaista, iz (13) sledi:

gradU t0
pa je gradU kolinearan sa vektorom normale na ekviskalarnu povr.

S obzirom da izvod po pravcu predstavlja skalarni proizvod (8):


U l gradU cos(gradU , l0 )

on e imati najveu apsolutnu vrednost u pravcu gradijenta jer je tada:

cos(gradU , l0 )

a to je pravac normale na ekviskalarnu povr. Pri tom, u smeru gradijenta,

cos(gradU , l0 ) 1 ,
U ima pozitivnu vrednost to znai da polje u tom smeru raste. l

gradU U = U4 - U3 = U3 - U2 = U2 - U1 > 0 U3 U4

U2 U1 Sl.2 Ekviskalarne povri U(x,y,z) = Ui i gradijenti Pri U = const, manje rastojanje izmeu ekviskalarnih povri ukazuje na bru promenu polja uporedi duine vektora na slici.

2.3 Gradijent u krivolinijskim koordinatama


Dva najee koriena koordinatna sistema pored Dekatrovog ( x,y,z) su cilindrini (r, ,z). i sferni (r, , ) koordinatni sistem (Sl.3,4)
x y z r cos r sin z

Sl.3 Cilindrine koordinate

x r sin cos y r sin sin z r cos

Sl.4 Sferne coordinate

To su krivolinijski koordinatni sistemi jer je bar jedna od koordinatnih linija (du neke koordinatne linije menja se samo jedna od tri koordinate) kriva linija. Tako u cilindrinom koordinatnom sistemu koordinatne linije r i z su prave, ali -koordinatna linija prestavlja krunicu paralelnu x0y ravni sa centrom koji lei na z osi (Sl.711.a). Dok r-linija sfernog koordinatnog sistema prava, i -linije su krunice (Sl.7.11b). U svakoj taki se mogu zamisliti jedinini vektori-ortovi koordinatnih linija koji imaju pravac tangente na liniju, a smer im ukazuje na smer u kome koordinata raste. Za sva tri koordinatna sistema je zajedniko da su ortovi meusobno ortogonalni. Ako jedinine vektore koordinatnih linija u cilindrinom sistemu oznaimo sa er , e i ez (Sl.3) a u sfernom sa sa er , e i e (Sl.4) gradU u krivolinijskim koordinatama je: cilindrine koordinate:

gradU

U e r r

1 U e r

U e z z

(15)

sferne koordinate: U gradU e r r

1 U e r

1 r sin

U e

(16)

Napomena: Napomena Gradijent se, tako e, moe koristiti da se izmeri kako se skalarno polje menja u drugim smerovima (a ne samo u pravcu najve e promene) kori enjem skalarnog proizvoda vektora. Zamislimo brdo sa najve im nagibom od 40%. Ako put ide ravno uzbrdo, tada je najstrmiji nagib, tako e, 40%. Ako, me utim, put ide oko brda sa uglom u smeru uspona (vektor gradijenta), t ada e imati manji nagib. Na primer, ako je ugao izme u puta u pravcu uspona, projektovan na horizontalnu ravan, 60, tada e najstrmiji nagib, koji se protee du puta, biti 20%, to se dobilo iz proizvoda 40% puta kosinus od 60.

Sl.5 Skalarno polje prikazano je crnim i belim podrujem, s tim da crna odgovara njegovim veim vrednostima, a njegov odgovarajui gradijent je predstavljen plavim strelicama.

2.4 Vektor gradijenta kao normala na povr

Neka je S: F ( x , y , z ) k jednaina povri S (Slika 5a). Uoimo krivu C koja lei na povri S i na krivoj taku P( x0 , y0 , z0 Neka je data parametrizacija krive C,

r (t) ( x(t ), y(t), z(t )) ,


Kako je C S , imamo da vai F ( x(t ), y(t), z(t )) k.

(x0 , y0 , z0 )

r (t 0) .

Pod pretpostavkom da su sve funkcije diferencijabilne dobijamo da je Fx(( x(t ), y(t), z(t)) x '(t) Fy (( x(t), y(t), z(t)) y '(t) Fz (( x(t), y(t), z(t)) z '(t ) 0,

F ( x (t ), y ( t ), z ( t )) r ( t )

0,

odakle vidimo da je vektor gradijenta funkcije normalan na tangentni vektor na krivu C S , r .

Slika 6: Vektor gradijenta kao normala na krivu C koja lei na povri S

Kako je C bila proizvoljna kriva povri S, moemo da zakljuimo da je vektor gradijenta normalan na svaku krivu koja lei na povri S (slika 6) i prolazi kroz taku P, odnosno na tangentnu ravan u taki P (slika 7). n (Fx , Fy , Fz ) - normala u taki P na povr S

Slika 7: Vektor gradijenta kao normala na tangentnu ravan

Slika 8: Vektor gradijenta kao normala na povr

3 Divergencija
3.1 Vektorsko polje
Prostor u ijoj je svakoj taki definisana vektorska funkcija V (r ) nazivamo vektorskim poljem. Za vektorsko polje moemo da piemo: V ( x, y, z ) V (r ) Vx ( x, y, z ) i Vy ( x, y, z ) j Vz ( x, y, z ) k
Vx,Vy,Vz - Dekartove koordinate vektora V

r -vektor poloaja take

10

3.2 Protok vektorskog polja


Pod protokom vektora V kroz povrinu S podrazumevamo povrinski integral:

I
S

V dS

(17)

dS - vektorizovan element povri (Sl.7.11)

dS dS n0 n0 - jedinini vektor normale na povr S

(18)

Sl. 9

Ako je vektor V vektor brzine strujanja nekog fluida, w , tada protok vektora w kroz neku povr S predstavlja zapreminski protok fluida kroz posmatranu povr. Zaista, posmatrajmo protok vektora w kroz elementarnu povr dS (Sl.10).

Sl.10 Protok fluida kroz element povri dS Koliina fluida dF koja protie kroz infinitezimalnu povrinu dS jednaka je onoj koja protie kroz infinitezimalnu povrinu dS koja je normalna na vektor brzine w i predstavlja projekciju povri dS na povr normalnu na vektor w , pa imamo: 11

dF
Kako je dS '
dF

w dS '

dS cos (vidi Sl.10), to je:


w dS cos w dS cos( w, dS ) w dS

pa je ukupan zapreminski protok kroz povr S:


F
S

dF
S

w dS ( m3 / s)

3.3 Divergencija
Pod divergencijom vektorskog polja V ( x , y , z ) podrazumeva se skalar:
divV Vx x Vy y Vz z V

(19)

Moe se pokazati da divV predstavlja tzv. zapreminski izvod:

divV
gde je

lim
V

I 0V

V dS lim
V 0 S

(20)

protok polja V kroz zatvorenu povr S koju ograniava zapremina V. Ako je u pitanju

vektorsko polje brzina tada je:


F
S

w dS

0 za neto isticanje kroz povrs S 0 za neto uticanje kroz povrs S

(21)

Znak protoka je rezultat dogovora da se normalan jedinian vektor povri n0 usmerava prema spoljnoj strani povri. Tako e u onim delovima povri gde fluid istie, ugao izmeu dS i w biti otar a skalarni proizvod pozitivan. Tamo gde fluid utie, ugao izmeu dS i w bie tup, a w dS negativno.

Hidrodinamika interpretacija divergencije je: div w predstavlja jainu ili izdanost takastog izvora (vidi jedn.20)

12

Osobine divergencije su: C 0 ( C konstantan vektor) 1. divC ( CV ) C V CdivV 2. div( CV ) (V1 V2 ) V1 V2 divV1 divV2 3. div(V1 V2 ) (U V ) U V V U UdivV VgradU 4. div(U V )

(22) (23) (24) (25)

Divergencija u krivolinijskim koordinatama : cilindrine koordinate:


divV 1 ( rVr ) r r 1 V r Vz z

(26)

sferne koordinate:

divV

1 ( r 2 Vr ) r2 r

1 r sin

(sin V )

1 r sin

(27)

3.4 Divergencija gradijenta.Laplasijan. Gausova teorema


Poto gradU formira jedno vektorsko polje zanimljivo je nai njegovu divergenciju,
2

div(gradU )
gde je

( U)

U x2

U y2

U z2

(28)

operator delta ili Laplasijan - Laplasov operator:


2 2 2

x2

y2

z2

(29)

13

Diveregencija gradijenta u krivolinijskim koordinatama: cilindrine koordinate:

1 U r r r r

1 r2
1 2 r sin

U
2

U z2
U 1 2 r sin 2
2

(30)

sferne koordinate: U

1 U r2 2 r r r

sin

U
2

(31)

Konano navodimo Gausovu teoremu:


V dS
S V

divV dV
V

V dV

(32)

koja se direktno izvodi iz (7.27) i mo e se razumeti na bazi hidrodinamike interpretacije protoka vektora i divergencije. Umeteorologiji nas esto zanima divergencija vetra
h

v , pogotovo horizontalna divergencija:

vh

u/ h

v/ y

gde su u i v horizontalne komponente vektora vetra u x i y smeru. Horizontalna divergencija vetra fiziki znai razilaenje vazdunih struja zbog kojih na tom mestu dolazi do manjka mase. Zbog zakona ouvanja mase taj manjak se mora nadoknaditi vertikalnim strujanjem. Pri horizontalnoj konvergenciji dolazi do nagomilavanja mase vazduha te takoe razvijaju kompenzacijska vertikalna strujanja(vidi sliku).

Horizontalna divergencija i konvergencija ilustrovane su na primeru strujanja u anticiklonu i ciklonu. Zbog nagomilavanja vazduha tu se razvijaju uzlazna strujanja. U anticiklonu (desno) vazduh pri tlu divergira te se nedostatak mase kompenzuje razvojem silaznih strujanja. U oba sluaja vertikalna strujanja posledica su zakona ouvanja mase. Iz istog razloga vazduh pri tlu izlazi iz anticiklone i struji prema susednoj cikloni, dok u visini struji od ciklone prema anticikloni. 14

4 Rotor
Videli smo da divergencija od vektorskog polja dovodi do skalarnog polja. Sada emo videti kako druga takoe vana diferencijalna operacija od jednog vektorskog polja dovodi do drugog vektorskog polja, a ta operacija se naziva rotor. U vektorskoj analizi, rotor je vektorski operator koji pokazuje uestalost rotacije vektorskog polja, odnosno, pravac ose rotacije i intenzitet rotacije. Moe se opisati i kao gustina cirkulacije (termini rotacija i cirkulacija su korieni kao objanjenje osobina vektorske funkcije pozicije, uprkos njihovoj moguoj promenljivosti u vremenu). Vektorsko polje koje ima rotor jednak nuli naziva se nevrtlono vektorsko polje.
Rotor vektorske veliine A definie se relacijom :

1 rotA lim dS A v 0 v S
A u Iz ove definicije se moe zakljuiti da je rot A , mera onih izvora vektora posmatranoj taki koji stvaraju vrtlonu komponentu vektora A .

Izraz za rotor u Dekartovom sistemu je:


rotA l x A ly x A lz y A z

ili pomou determinante:

rotA

i x Ax

j y Ay

k z Az

to se pomou nabla operatora moe napisati u obliku:

rotA

Iz jednaina gradijenta, divergencije i rotora, moe se doi do zakljuka da je mogue definisati generalisani operator nabla.

lim
v

1 dS 0 v S
15

a gradijent, divergenciju i rotor obeleavati sa na Dekartov pravougli koordinatni system.

V,

A i

A , ne ograniavajui se pri tome

Fizika interpretacija: Posmatramo vektor polja konture S.

i uvodimo cirkulaciju vektora A du

A ds
S

Ako u polju postoje zatvorene linije sila,onda je < 0 ili > 0, ali sigurno razliito od nule. (moe S da zahvati jednu ili vie linija sila ali se nee potirati!) Obino vai i obrnuto, smatramo da vai za sva polja od interesa za fiziku: ako je 0, onda u polju postoje zatvorene linije sile.

Sl. 12 Zakljuak: projekcija rotora nekog vektora u datoj taki na dati pravac predstavlja cirkulaciju vektora du ma koje male konture oko te take u ravni normalnoj na pravac, obraunatu po jedinici obuhvadene povrine. Ako je u nekoj taki rot 0 i biramo za povr takvu da se neka normala poklapa sa pravcem rot , cirkulacija du te konture bide maksimalna (jer je najveda vrednost projekcije). To znai da se kontura poklapa sa vektorskom linijom. Prema tome, oko take sa rot 0 postoje zatvorene vektorske linije koje obavijaju pravac rotora u tim takama (pravilo desne ruke).

16

4.1 Klasifikacija vektorskih polja


Vektorsko polje u ijim je svim takama rot v=0, div v bezvrtlono ili laminarno. Vektorsko polje u ijim je svim takama rot v 0, zove se potencijalno ili

0, div v = 0, zove se vrtlono ili solenoidno.

Vektorsko polje u ijim je svim takama rot v=0, div v = 0, zove se Laplasovo polje

. Vektorsko polje u ijim je svim takama rot v

0, div v

0, zove se sloeno polje.

17

5 Primeri
1. Izraunati gradijent funkcije f ( x, z ) 4 x 2 3xy y 2 u taki (3,5).
Reenje: Prema definiciji gradijenta imamo gradf ( x, y )
f i x
j

f j y

(8 x 3 y )i (2 y 3x) j

Zamena x=3 i y=5 daje za ovaj sluaj gradf ( x, y) 9i

2. Odredi taku u kojoj je gradijent polja z ln( x


Reenje:

1 16 ) jednak i . y 9j

gradz

y i xy 1

1 xy
2

16 9j
1 y ( xy 1)
y,

Sledi:

y 1 ; xy 1
xy 1

16 ; 9

Iz prve jednaine sledi

a kada uvrstimo ovo u drugu jednainu, dobijamo:

1 y2

16 pa je y1, 2 9

3 . Na kraju dobijamo da je x1 4

1 i x2 3

7 . 3

Traene take su: T1 (

1 3 , ) 3 4

7 3 T2 ( , ) . 3 4

18

a) v b) v c) v

3. Odrediti divergenciju i rotor sledeih polja


xi yj
( y2

zk z 2 )i ( x 2

z 2 ) j (x2

y 2 )k

grad ( x 2

y2

z2 )

Reenje: Prema difiniciji divergencije i rotora imamo vy vx vz 1 1 1 3 a) div v x y z i j k i j k z z y x rot v i j k x y z x y z y z x z vx v y vz x y z Dobili smo da je div v 3, rot v 0 , pa je dato polje potencijalno.

y x

x y

b) Postupajui kao u predhodnom primeru pod a) dobijamo vy vx vz div v 0 0 0 0 x y z i j k i j k rot v 2( y z )i 2( z x) j 2( x x y z x y z 2 2 2 2 2 vx v y vz y z x z y x2 Imamo da je div v 0, rot v 0 odnosno da je polje vrtlono.

y )k

c) Prvo pomou definicije gradijenta odreejemo dato polje v

2 xi 2 yj 2 zk .

div v

vx x i

vy y j

vz z k

2 2 2 6,

i 2 x x

j y y

k z z 0

rot v

x vx

y vy

z vz

19

4. Izraunati divergenciju jaine elektrinog polja prouzrokovanog takastom koliinom


elektriciteta. Reenje: a) Vektorsko reenje.
q r r3 gde je q data koliina kapaciteta elektriciteta, r vektor polozaja neke take polja, a koji se rauna od toga tela do take , k elektrina konstanta sredine, koja se pri usvajanju elektrinog sistema uzima konvencionalno kao jedinica za vakum. Imamo da je 1 q q 1 3kq divE div(k 3 r ) k 3 divr kqr grad 3 3kqr 5 r 0 3 r r r r r b) Analitiko reavanje.

Poznato je da je jednaina polja

Uzmimo koordinatni sistem tako da naelektrisano telo ( koliina elektriciteta, tovar, optereenje) nalazi u koordinatnom poetku. Koordinatne take u kojoj se divergencija trazi oznaimo uopte x, y, z. Onda se veliine komponente ( koordinate) vektora E: x y z E x kq 3 , E y kq 3 , E z kq 3 , r r r A rastojanje posmatrane take od koliine elektriciteta ( intenzitet vektora polozaja):
r x2 y2
kq( 1 r3

z2
3x 2 ) r5

Dalje je Analogno se dobija

Ex x

kq(
Ey y

1 r3

x r ) r4 x

kq(

1 r3

3y2 Ez ), 5 r z

kq(

1 r3

3z 2 ). r5

Prema tome je

divE 0 . Dobijeni rezultat vai za sve take, osim za taku u kojoj se nalazi koliina elektriciteta q, jer tada r 0 , pa vektor E nema smisla za tu taku.

20

5. Izraunaemo rotor elektrinog polja prouzrokovanog takastim naelektrisanjem.


Reenje: a) Vektorsko reavanje Poznato je da je
E k q r. r3

q kq kq 3kq r rotE rotk 3 r rotr r grad 3 r. r r3 r r4 r Kako je vektorski proizvod proizvod dva vektora jednak nuli, bie rotE 0 . b) Analitiko reavanje.

Prema definiciji dobija se

Kako je E

q r , odnosno E x r3

kq

x , Ey r3

kq

y , Ez r3

kq

z , bie r3

i rotE x Ex

j y Ey

k z Ez
0.

Odavde je
Ey Ez 3kqyz 3kqyz x y z r5 r5 Takoe su jednake nuli i ostale dve komponente, te je rotE 0 . rotE

6. Za dato polje U
T2 (6,5)
Reenje: Raunamo prema formuli

x3

3x 2 y 3xy 2

1 izraunaj izvod u taki T1 (1,3) prema taki

U l

l T1T2 (6 3)i (5 1) j 3i 4 j 3 4 l0 i j 5 6 16 5 gradU (3x 2 6 xy 3 y 2 )i ( 3x 2 6 xy ) j a u T1 (1,3) : gradUT1 12i 9 j 36 36 U 3 4 i j 12i 9 j 0 5 5 5 5 l0

U l0 gradU . l0 3i 4 j

21

6 Literatura
[1] D. Kuzmanovi, A. Sedmak, I. Obradovi , D. Nikoli, Matematika fizika, Rudarsko-geoloki fakultet, Beograd 2003 [2] M. Ivanovi, Vektorska analiza, Nauna Knjiga, Beograd 1971 [3] B. Apsen, Rijeeni zadaci vie matematik 3, Tehnika Knjiga, Zagreb 1980 [4] Internet..

22