You are on page 1of 31

V.

Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere


4-1





PRIMER 4

U prethodnom izdanju ovaj primer nije bio ukljuen u sadr#aj, papiri pisani rukom deljeni
su studentima na asu. Naime, industrijske hale trebalo je da su obra%ene na prethodnom
kursu betona, da su studentima poznati svi pojmovi, tako da se u okviru ovoga kursa samo
preciziraju neki pojmovi u vezi zemljotresa. Na #alost, te godine je zbog bombardovanja
nastava bila prekinuta, tako da su studenti ostali uskra&eni za osnovne pojmove u vezi hala. U
takvoj situaciji, studentima je pripremljeno desetak strana osnovnih pojmova o halama, sa
uputstvima za izradu zadatka na ispitu.
Pripremaju&i kompletno 'elektronsko izdanje' skripti, prva ideja je bila da se i jedna hala
uradi kao kompletan brojni primer. Me%utim, u #elji da se studentima pru#i to vie
raznovrsnih informacija, zadr#an je originalni koncept, pa su razliiti problemi i primeri hala
izlo#eni kroz 'priu'. Primer zapoinje postavkom jednog jednostavnog ispitnog zadatka, ali se
potom pria odvija svojim tokom. Iako nemaju brojni primer, studenti imaju sve potrebne
informacije potrebne za razumevanje materije i uspenu izradu godinjeg zadatka kao i
polaganje pismenog dela ispita, to potvr%uje i iskustvo iz proteklih pet godina.
Naravno da je prvobitni tekst ovom prilikom proiren, a delom i izmenjen. Konstrukcije
hala su detaljnije objanjene, neki pojmovi su preciznije formulisani, i dosledno je krutost
stubova i okvira opisana kruto&u na pomeranje, umesto sa kruto&u preseka na savijanje EI,
na ta se problem svodi u posebnim sluajevima. Detalji i pravila armiranja ovom prilikom
nisu posebno prikazani, studenti se upu&uju na Primere 1 i 2 gde mogu da na%u odgovaraju&a
uputstva i primere armiranja stubova i greda.


V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-2
PRIMER 4
Za AB okvirnu konstrukciju industrijske hale potrebno je uraditi idejno reenje konstruk-
cije objekta, prema slede#im podacima:
- ista visina hale, od poda do donje ivice konstrukcije krova - H
0
= 12,0 m;
- da bi se omogu#ilo naknadno produ%avanje hale, kalkani su nezavisne eline kon-
strukcije postavljene uz krajnje poprene okvire, u vrhu bono pridr%ane AB kon-
strukcijom krova;
- u ravni podu%nih okvira, hala je zatvorena horizontalnim fasadnim panelima koji se
kae za stubove
















Za proraun usvojiti slede#e podatke:
- te%ina izolacije krova q
i
= 1,50 kN/m
2

- te%ina fasadnih panela q
f
= 1,20 kN/m
2

- sneg s= 1,00 kN/m
2

- vetar, osnovno dejstvo w
0
= 0,70 kN/m
2

- zemljotres: VIII zona
tlo I kategorije
Plitko fundiranje: doputeni napon '
0
= 0,3 MPa za osnovna optere#enja odnosno, '
z
=
0,4 MPa u sluaju zemljotresa.
1.- Usvojiti reenje konstrukcije i skicirati dispoziciju sa pretpostavljenim dimenzijama
elemenata.
2.- Izvriti potrebne proraune i dimenzionisati stub POS S1.
3.- Odrediti potrebne dimenzije temelja stuba POS S1.
4.- Skicirati plan armature stuba POS S1.
4.1 KONCEPT KONSTRUKCIJE I ANALIZE
Idejnim reenjem treba definisati dispoziciju konstrukcije objekta: konstrukcijski mate-
rijal (u ovom sluaju beton); prostorni koncept konstrukcije koji treba da obezbedi pouzdan i
jasan prijem vertikalnih i horizontalnih optere&enja-prostornu stabilnost; veze pojedinih ele-
menata kao i nain gra%enja (monta#a, izrada livenjem na licu mesta), iz ega proistie
statiki sistem elemenata, kao i konstrukcije u celini.
U zadatku je definisan polo#aj stubova, njihov osovinski razmak u poprenom (B) i po-
du#nom pravcu ((), kao i ista visina unutar hale - rastojanje od poda do najni#e donje kote
P
O
S
1

(
k
r
o
v
)
L=7l=7x5,0=35,0 m
B
=
1
5
,
0

m
Kalkan Kalkan
P
O
S
2
(
g
l
a
v
n
i

n
o
s
a

)
Poduni okvir Popreni okviri
S1 (stub)

Slika 4.1 - Dispozicija hale - osnova

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-3
konstrukcije - H
0
, slika 4.2. Korisnik objekta ili projektant tehnologije hale propisuje potrebne
gabarite, B
0
H
0
ili BH
0
. Od svih mogu&ih konstrukcijsih reenja, na ispitu se treba odluiti
za ono koje je korektno, i koje se mo#e reiti u datom vremenu. U konkretnom sluaju, kao
globalni concept konstrukcije usvojen je sistem horizontalne konstrukcije krova (krov mo#e
da ima nagib gornje konture zbog odvodnjavanja, pri emu se nagib usvaja prema
karakteristikama odvodnjavanja izabranog krovnog pokrivaa) oslonjene na vertikalne
stubove - za prenos vertikalnih optere&enja, kao i grupe poprenih i podu%nih okvira - za
prijem horizontalnih optere&enja, slike 4.1 i 4.2.b.
4.1.1 Konstrukcija krova i poprenih okvira
Po#eljno je da je konstrukcija krova kruta u svojoj ravni, da bi se uticaji vetra i
zemljotresa raspodelili na sve stubove, kao i da bi se izbeglo 'gu#vanje' konstrukcije krova u
svojoj ravni i lom oslonakih veza elemenata, slika 4.3.a. U ovom primeru, kao i kursu u
celini, podrazumeva se da je na odgovaraju&i nain obezbe)ena krutost konstrukcije krova u
svojoj ravni. U obzir dolaze sva poznata reenja - monta#na, livena na licu mesta ili meovita.
Da bi se obezbedila krutost krova, reenja sa ro#njaama obino zahtevaju postavljanje
spregova u ravni krova (zavisi od krovnog pokrivaa), slika 4.3.b.



B
H
0
d
p
d
k
B
0 d
s
d
s
d
f
KP
H
0
d
p
d
s
~KP-d
p
B
D
H
0
H
=
H
0
+
d
p
+
D
H
0
POS2
POS FG
POS S1
a. b.

Slika 4.2 - Gabarit hale (a), i popreni okvir hale (b)
L
B
a.
L
B
d
b.

Slika 4.3 - Fleksibilan (a), i ukru#en krov u svojoj ravni (b)

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-4


Pri izboru konstrukcije krova i poprenog okvira, na ispitu je najracionalnije pretpostaviti
da je glavni nosa krova POS2 greda - 'rigla' zglobno vezana sa stubovima, slika 4.4. Popre-
ni okvir formiraju dva konzolna stuba i glavni nosa POS2. Popreni okviri u praksi mogu da
budu i ramovske konstrukcije, sa krutim vezama stubova i greda, ali ovi sistemi zahtevaju vie
vremena za analizu, i zbog toga se ne preporuuju za usvajanje na ispitu. U ravni upravnoj na
popreni okvir, vrhovi stubova obino se povezani fasadnom gredom - POS FG na slici 4.4.
Da bi se zatvorila hala, obezbedila bona stabilnost glavnih nosaa POS2 i oformio oluk za
odvodnjavanje, u ovom primeru postavljena je i ivina greda - POS IG na slici 4.4, koja je deo
konstrukcije krova, i nije vezana za stubove hale.
U idejnom reenju na ispitu je dovoljno da se usvoji konstrukcijsko reenje i raunom
odredi potrebna visina ro#njae ili debljina ploe (d
1
na sl. 4.4.a), odnosno visina glavnog
nosaa d i dimenzije gornjeg i donjeg pojasa, u sluaju reetkastih nosaa. Proraun u preseku
max
M je dovoljan. Cilj analiza je procena dimenzija nosaa, kako bi se definisala njihova
te#ina potrebna za analizu uticaja zemljotresa.
Reenjem konstrukcije krova definisano je gravitaciono optere#enje stubova, kao i glavni
deo mase konstrukcije. Pored toga, utvr%ena je i visina stubova - H, odnosno statike dimen-
zije poprenog okvira BH na slici 4.2.b, koji prihvataju sva horizontalna optere&enja koja
deluju u ravni poprenih okvira.
4.1.2 Podu#ni okviri
Horizontalna dejstva upravna na poprene okvire prihvataju se konstrukcijom podu%nih
okvira, slika 4.1 i 4.5. U praksi, podu#ni okviri koji su ujedno i fasada - 'fasadni podu%ni
okviri' mogu da se izvedu na razliite naine, slika 4.5.a. Stubovi poprenih okvira ujedno su i
stubovi podu#nih okvira. Da bi se problem pojednostavio, u ovom kursu se pretpostavlja da su
stubovi podu#nih okvira povezani gredama samo u vrhu - POS FG na slici 4.4 i 4.4, a da je
zatvaranje fasada izvreno monta#nim 'fasadnim panelima' postavljenim horizontalno, slika
4.5.b, ili vertikalno, slika 4.5.c. Ukoliko se paneli postavljaju horizontalno, bonim veziva-
njem za stubove, tada se sopstvena te#ina panela g
p
(kN/m
2
) prenosi kontinualno na stubove,
slika 4.5.b. Linijsko optere&enje stuba po visini od te#ine panela iznosi g
0
= g
p
l . Ukoliko
H
0
d
p
d
s
POS2
POS FG
POS S1
POS IG
d
1
d
POS1
d
p
d
s
POS FG
POS S1
POS IG
d
POS1
H
0
POS2
a
d
p
d
s
POS FG
POS S1
POS IG
d
POS1
H
0
POS2
a
d
p
d
s
POS FG
POS S1
POS IG
d
POS1
H
0
POS2
a
a. b. c. d.

Slika 4.4 - Varijante glavnih nosaa POS2 - 'rigli' poprenog ovira: a.) monolitna konstrukcija ploe sa
gredama; b.) reetka, ro%njae i krovni pokriva;c.) prethodno napregnuti nosa, ro%njae i krovni pokriva; d.)
dvopojasni nosa, ro%njae i krovni pokriva
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-5
se paneli postavljaju vertikalno, u jednom komadu, tada se te#ina panela prenosi na temeljnu
gredu POS TG, slika 4.5.c

Iako se paneli obino postavljaju ispred stubova, kao na slici 4.5.b, na ispitu se mo#e
pretpostaviti da su paneli centrisani u osama stubova - ne unose momente u stubove. Mogu&a
su reenja i sa oslanjanjem horizontalnih panela na temeljnu gredu - paneli le#e jedan na
drugom i bono su pridr#ani stu-
bovima da se sprei preturanje.
Proizvo%a panela definie potreb-
ne veze, koje projektant kon-
strukcije treba da obezbedi i stati-
ki interpretira.
Statiki sistem podu#nih okvi-
ra definisan je usvojenim vezama
stubova i temelja, odnosno stubo-
va i fasadnih greda. Pretpostavlja
se da su paneli fleksibilno vezani
za konstrukciju i da ne u ukru&uju
podu#ne okvire. U ovome primeru
i kursu usvojeno je da su stubovi
kruto vezani - ukljeteni u temelje.
Ukoliko je veza fasadnih greda i
stubova zglobna (sluaj monta#nih
fasadnih greda, slika 4.6), statiki
sistem podu#nog okvira je niz
konzolnih stubova u vrhu aksijal-
no povezanih gredama koje obez-
be%uju jednaka pomeranja d vrho-
va svih stubova, slika 4.6.b. Du#i-
na izvijanja stubova u ravni podu-
#nog okvira iznosi 2H .
Ukoliko je veza fasadnih greda i stubova kruta, slika 4.7, statiki sistem podu#nog okvira
je pomerljiv ramovski sistem. U sluaju da je krutost fasadne grede znatno ve&a od krutosti
stubova (krutost je funkcija momenta inercije preseka ali i raspona elementa), tada su vrhovi
stubova praktino ukljeteni u 'beskonano krutu' pomerljivu fasadnu gredu, slika 4.7.b.
Du#ina izvijanja stubova u ravni podu#nog okvira isnosi H
1
. Dva navedena primera su
ekstremi, zgodni za analizu u idejnim reenjima i na ispitu. U raealnosti, mogu&a su sva
reenja izme%u ova dva - sa 'fleksibilnim vezama'.
l l l
G,P
V,S
l l l
POS FG
l l l
POS FG
POS TG
a.
b. c.
g
p
g
0
g
p
g
0

Slika 4.5 - Elementi konstrukcije podu%nih okvira
l l l
G,P
V,S
b
s
POS FG
l l l
G,P
V,S
H
d
a. b.
b
s

Slika 4.6 - Podu%ni okvir sa monta%nim fasadnim gredama u vrhu
l l l
G,P
V,S
b
s
POS FG
l l l
G,P
V,S
H
i
d
a. b.
d
g
b
s

Slika 4.7 - Podu%ni okvir sa monolitnim krutim fasadnim
gredama u vrhu
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-6
4.1.3 Kalkani
Kalkanima se obino nazivaju konstrukcije koje zatvaraju ela hale. Izbor materijala i
konstrukcije kalkana zavisi i od uslova eksploatacije objekta. Ako se hala gradi u svom defini-
tivnom obimu, tada se kalkani obino formiraju kao slo#ene ramovske konstrukcije sa me%u-
stubovima i zavrnom fasadnom riglom, koja zamenjuje glavni popreni nosa POS2.
Ukoliko se predvi%a naknadno produ#enje hale, obino se hala zavrava uobiajenim
poprenim okvirom, koji treba jednoga dana da primi dodatak optere&enja usled produ#avanja
konstrukcije. U tom sluaju kalkani se izvode kao privremene, demonta#ne konstrukcije, i
mogu da se postave ispred zavrnog poprenog okvira, slika 4.8. Konstrukcija kalkana sama
nosi svoju te#ini, oslonjena na nezavisne temelje kalkana, slika 4.8.a. Da bi se spreilo pretu-
ranje, konstrukcija kalkana se u vrhu bono vezuje za krutu konstrukciju krova hale, detalj 2
na slici 4.8.a, pri emu se obino formira vertikalna dilatacija, da bi se spreilo naslanjanje
konstrukcije krova na kalkana pri dejstvu snega, na primer. Ako se kalkan bono oslanja na
nedovoljno krutu konstrukciju krova, tada treba postaviti spreg u prvom polju hale, ili
obezbediti poseban spreg kalkanskoj konstrukciji oslonjen bono na podu#ne okvire, itd.
U stvarnosti, konstrukcije kalkana se posebno analiziraju, od sluaja do sluaja. Kruta
konstrukcija kalkana u svojoj ravni mo#e da proizvede efekat zida - 'ajbne' na krajevima
hale, sa tendencijom da sva horizontalna optere&enja u pravcu poprenog okvira gravitiraju ka
kalkanima kao najkru&im elementima u tom pravcu. Jednostavnosti radi, u ovom primeru
(preporuka i za ispit) usvojeno je da je konstrukcija kalkana nezavisna - 'samostoje&a', i da ne
utie na ponaanje glavne konstrukcije hale pri gravitacionim i horizontalnim optere&enjima.
Uloga kalkana je samo da prihvati dejstvo vetra i da ga prenese na glavnu konstrukciju hale.
4.1.4 Procena dimenzija stubova bs /ds
Na dimenzije preseka stubova utiu: normalna sila od gravitacionih optere&enja (poznata,
prethodno odre%ena); vitkost stuba (poznata je du#ina izvijanja l
0
= 2H u ravni poprenog
okvira, tj. l
0
= 2H, odnosno l
0
= H u ravni podu#nih okvira, slika 4.6 odnosno 4.7); momenti
savijanja usled dejstva vetra (poznati, jer zavise od gabarita objekta), ili momenti savijanja
usled dejstva zemljotresa (nepoznati, jer zavise od krutosti stubova ije dimenzije za sada ne
l l l
Izolacija
Krovni pokriva
Ronjae
1
2
3
4
5
6
Temelj
kalkana
K
a
l
k
a
n
l l l
a.
b.

Slika 4.8 - Konstrukcija demonta%nog, privremenog kalkana: 1 - kalkan; 2 - bona veza kalkana i krova; 3 -
glavni nosa poprenog okvira; 4 - krovni pokriva sa ro%njaama; 5 - stub; 6 - fasadna greda

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-7
znamo). Pored toga, ne zna se unapred da li je za odre%ivanje dimenzija stubova merodavan
sluaj optere&enja usled vetra ili zemljotresa. U principu problem se reava u iteracijama.
Iako je dozvoljena vitkost stubova (*125, na ispitu se dozvoljava, i preporuuje, da se
pretpostave dimenzije preseka stuba tako da vitkost iznosi (*75, da bi mogli da se primene
jednostavni dokazi efekata drugoga reda - metoda dopunske ekscentrinosti prema BAB-u. Da
bi stub poznate du#ine izvijanja l
0
imao tra#enu vitkost l, potrebna dimenzija stuba b u ravni
izvijanja iznosi b=l
0
12 /l . Na #alost, te dimenzije ne moraju da budu dovoljne i za
obezbe%enje nosivosti pri vetru odnosno zemljotresu, ali su obino dobra pretpostavka za
polaz. Voditi rauna da se efekti drugoga reda proveravaju samo za dejstva gravitacionih
optere&enja i vetra, ali ne i u sluaju zemljotresa. Ovi efekti postoje i pri pomeranjima usled
zemljotresa, ali algoritam propisa Yu81 ne daje potrebna reenja za odre%ivanje pomeranja i
efekata drugoga reda u sluaju zemljotresa.
Budu&i da po Yu81 stubovi moraju da zadovolje uslov duktilnosti
P/(0,7+
k
F)* 0,35 , F
min
= b
s
d
s
- P/(0,7+
k
0,35)
gde je: P - aksijalna sila usled gravitacionog optere&enja pri zemljotresu; b
k
- marka betona,
to su i minimalne dimenzije preseka stuba limitirane, i treba ih unapred proveriti, pre prelaska
na analizu uticaja vetra i zemljotresa.
Ako se usvoji da su stubovi konzolni i u ravni podu#nog okvira, slika 4.6, tada bi prak-
tino ista vitkost sugerisala izbor kvadratnog preseka stuba, pa bi pri istim krutostima stubova
seizmiko optere&enje u oba pravca bilo isto. To se obino ne radi, jer se u ravni podu#nih
okvira stubovi uvek mogu ukrutiti fasadnom gredom, a i uticaji vetra su izra#eniji u
poprenom pravcu, jer je ve&a izlo#ena povrina. Prema tome, pravougaoni presek je bolje
reenje, u kom sluaju se, na ispitu, preporuuje dispozicija podu#nog okvira prema sl. 4.7, sa
krutom fasadnom riglom POS FG. Lako se reava, i koliko-toliko simulira pove&anu krutost
podu#nih okvira. Uslov vitkosti (*75 primenjen na obe ravni izvijanja u tom sluaju daje d
s
=
2b
s
.
4.2 PRORA%UN UTICAJA USLED ZEMLJOTRESA
S obzirom da su krutost konstrukcije i raspored masa dvoosno simetrini u osnovi, centar
mase CK i centar krutosti CK se poklapaju - prema Yu81 nema torzionih uticaja usled dejstva
zemljotresa, slika 4.9.



U optem sluaju, pomeranja bilo koje take krute konstrukcije krova u svojoj ravni
mogu da se opiu sa tri parametra, dve translacije i rotacija - sistem ima tri stepena slobode
L
B
CM
CK
S
y
S
x
X
Y
1 2 3 4 5 6 7 8
A
B

Slika 4.9 - Poklapanje centra mase CM i centra krutosti
CK u sluaju simetrine konstrukcije hale
POS
2
POS FG
POS S1
d
s
Fasadni
paneli
H
/
2
H
m
y
k
y
b. a.
A B

Slika 4.10 - Raunska masa m
y
konstrukcije i
dinamiki model u ravni poprenog okvira
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-8
kretanja. S obzirom da nema efekata rotacije, uticaji zemljotresa mogu da se analiziraju kao
dva vremenski nezavisna sluaja: translacija u podu#nom X-pravcu, odnosno translacija u
poprenom Y-pravcu. Za odre%ivanje pomeranja i naprezanja stubova u sluaju zemljotresa u
poprenom Y-pravcu, pribli#an dinamiki model je konzola sa ukupnom masom m
y
koncen-
trisanom u vrhu konstrukcije, sa ukupnom, zbirnom kruto&u na pomeranje k
y
u Y-pravcu,
slika 4.10. Svaka 'estica' mase osciluje pri zemljotresu, pa tako i masa fasadnih panela
osciluje zajedno sa kontinualnom masom stubova. Za ocenu pomeranja i naprezanja stubova,
dovoljno je tano da se masa fasada i stubova sa gornje polovine visine objekta H/2 pripie
dominantnoj masi krova na visini H, slika 4.10.
Analogno, za odre%ivanje pomeranja i naprezanja stubova u sluaju zemljotresa u podu#-
nom X-pravcu, pribli#an dinamiki model je konzola sa ukupnom masom m
x
koncentrisanom
u vrhu konstrukcije, sa ukupnom, zbirnom kruto&u na pomeranje k
x
u X-pravcu, slika 4.11.
Krutost sistema u X/Y pravcu obino nije ista
x y
k k , pa &e se i ukupno seizmiko
optere&enje u ova dva pravca razlikovati. Za oba doga%aja masa je ista, m
x
=m
y
=m, ali se
relativnim pomeranjima ukupne mase pri zemljotresu u poprenom Y-pravcu suprotstavlja n=
8 poprenih okvira, a pri zemljotresu u podu#nom X-pravcu pomeranjima se suprotstavljaju
n= 2 podu#na okvira u osama A i B.
Odgovaraju&i period oscilovanja mo#e da se srauna preko poznatih izraza:
T
1
= 2.
m
k
; T
1
= 2. md ; T
1
/ 2 d
gde su: m-masa; k-krutost na pomeranje; d-pomeranje usled jedinine sile ('fleksibilnost
konstrukcije'); d-pomeranje (u metrima) usled te#ine gm usmerene horizontalno. Poslednja
dva izraza su optija i pogodnija za proraun. Uoiti da tre&i izraz u sluaju konzolne
konstrukcije daje:
T
1
= 2 d = 2
3
3
QH
EI
= 2
3
3
mgH
EI
= 2 g
3
1
3
H
m
EI

/ 2. md
gde je g= 9,81 m/s
2
, g = 3,132/ .
4.2.1 Popreni, Sy - zemljotres:
Ukupno seizmiko optere&enje S
y
u Y- pravcu iznosi
S
y
= = k
0
k
s
k
p
k
d
Q gde su:
Q ukupna raunska te#ina (=mg)
k
0
= 1,0 koeficijent kategorije objekta, objekat II kategorije
k
p
= 1,0 T
1
< 2,0 s (koeficijent duktilnosti, lan 27 Yu81)
= 1,6 T
1
- 2,0 s
a.
l 1 8
b
s
~
H
/
2
~
H
m
x
k
x
b.

Slika 4.11 - Raunska masa m
x
konstrukcije i dinamiki model u ravni podu%nog okvira

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-9
k
s
= 0,025 koeficijent seuzminosti, VII zona
Napomena: Ukoliko je zadatkom zadato ubrzanje tla a
g
na
osnovnoj steni sa povratnim periodom 500 godina, tada je:
k
s
~ 0,25a
g
/g
k
d
= 0,5/T
1
* 1,00 koeficijent dinaminosti, tlo I kategorije
- 0,33

Od parametara koji definiu ukupno seizmiko optere&enje S
y
, svi su jedonoznano defi-
nisani propisima za date uslove zadatka, osim vrednosti koeficijenta dinaminosti k
d
, koji je
funkcija nepoznate vrednosti perioda oscilovanja u prvom tonu T
1
.
Vrednost perioda oscilovanja T
1
mo#e da se odredi na osnovu poznate ukupne mase
m
y
=m i ukupne, zbirne krutosti k
y
konstrukcije na pomeranje u Y-pravcu. S obzirom da su svi
stubovi (ukupno n=16 stubova) istog, konzolnog sistema, to je pomeranje bilo kog stuba i , sa
momentom inercije preseka I
i
=b
s
d
s
3
/12 i visine H
i
, usled delovanja jedinine sile u vrhu
P=1, jednako
0
i
= 1H
i
3
/3EI
i

Prethodni izraz definie 'matricu fleksibilnosti', dok je krutost konzolnog stuba i na pomeranje
jednaka
k
iy
= 1 / d
i
= 3EI
i
/ H
i
3

Krutost ukupne konstrukcije na pomeranje jednaka je sumi krutosti svih pojedinanih stubova
k
y
=
16
1
iy
i
k
=


pa je period oscilovanja u prvom tonu T
1
= 2.
y
m
k
, gde je m ukupna masa.
U optem sluaju, pomeranje d vrha konstrukcije konzolnih stubova sa ukupnom
kruto&u k
y
usled dejstva jedinine sile P=1 u vrhu iznosi




L
B
CM
CK
S
y
X
Y
1 2 3 4 5 6 7 8
A
B
d
y
d
s
b
s
a.
H
m
y
= m
k
y
b.
P=1
d
m

Slika 4.12 - Proraun efekata zemljotresa u poprenom Y-pravcu

16 16
3
1 1
1 1
1/
3
y
i
i y
i
k
EI
k
H
d = = =


V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-10
U konkretnom sluaju, svi stubovi su istih visina H, i istih momenata inercije preseka I, pa je





odnosno, T
1
= 2. md ,gde je m ukupna masa.
Sa sraunatom vredno&u perioda oscilovanja T
1
odre%uje se vrednost koeficijenta dina-
minosti k
d
, odnosno vrednost ukupnog seizmikog optere&enja S
y
.
Generalno, pri istim pomeranjima 0
y
vrhova stubova, raspodela poznate horizontalne sile
S
y
na pojedine stubove vri se srazmerno njihovim krutostima na pomeranje k
iy
. Svaki stub i
prima deo sile S
iy

S
iy
= S
y
k
iy
/ k
y

U sluaju stubova istog sistema-konzola, istih visina i istih poprenih preseka, odnos krutosti
na pomeranje se svodi na odnos momenata inercije poprenih preseka, pa je
S
iy
= S
y
I
i
/
16
1
i
i
I
=


U konkretnom sluaju, S
iy
= S
y
/16, ukupna sila se ravnomerno deli na ukupno 16 stubova.
Prema Pravilniku Yu81, potrebno je proveriti i 'pomeranja' vrha konstrukcije pri zemljo-
tresu, usled dejstva raunske sile S
y
:
0
y
= S
y
d=S
y
H
3
/(3EI
16
1
i
i
I
=

)* H/600?
Potrebno je da su raunska pomeranja vrha manja od H/600. Ukoliko je 0
y
>H/600, na is-
pitu ne treba korigovati proraun pove&anjem krutosti elemenata, dovoljno je to konstatovati.
U sluaju industrijskih hala, obino se dozvoljavaju ve&a pomeranja, zavisno od opreme i
konstrukcije fasada.
4.2.2 Podu#ni, Sx - zemljotres:
Ako je krutost fasadnih panela i njihovih veza sa stubovima zanemarljiva, pomeranjima u
X-pravcu opire se opet svih 16 stubova, ali organizivanih u dva podu#na okvira, slika 4.13.
Masa sistema je ista kao za Y-pravac, ali krutost sistema nije ista: razlikuje se moment inercije
preseka stuba oko druge ose, i razlikuju se konturni uslovi krajeva stuba - usvojeno je da su
vrhovi stubova kruto vezani za 'beskonano krutu' fasadnu gredu. Zbog razliite krutosti,
razlikova&e se i raunsko seizmiko optere&enje S
x
u X-pravcu.
3
16 16
3
1 1
1 1
1/
3 16 3
y
i
iy
i
H
k
EI EI
k
H
d = = = =



L
B
CM
CK
S
x
X
Y
1 2 3 4 5 6 7 8
A
B
d
s
b
s
a.
d
x
l
H
b.
b
s
m/2 S
x
/2 d
x
I
s1
I
s2
I
s3
I
s8
m

Slika 4.13 - Proraun efekata zemljotresa u podu%nom X-pravcu
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-11
S obzirom da su svi stubovi (ukupno n=16 stubova) istog sistema (pomerljiva, obostrano
ukljetena greda), to je pomeranje bilo kog stuba i , sa momentom inercije preseka I
i
=d
s
b
s
3
/12
i visine H
i
, usled delovanja jedinine sile u vrhu P=1 , jednako
0
i
= 1H
i
3
/12EI
i

Prethodni izraz definie 'matricu fleksibilnosti', dok je krutost stuba i na pomeranje jednaka
k
ix
= 1 / d
i
= 12EI
i
/ H
i
3

Obostrano ukljeten stub je etri puta kru&i od konzolnog stuba. Krutost ukupne konstrukcije
na pomeranje jednaka je sumi krutosti svih pojedinanih stubova
k
x
=
16
1
ix
i
k
=


pa je period oscilovanja u prvom tonu T
1
= 2.
x
m
k
, gde je m ukupna masa.
U optem sluaju, pomeranje d vrha konstrukcije obostrano ukljetenih stubova sa
ukupnom kruto&u k usled dejstva jedinine sile P=1 u vrhu iznosi




U konkretnom sluaju, svi stubovi su istih visina H, i istih momenata inercije preseka I, pa je





odnosno, T
1
= 2. md , gde je m ukupna masa. Sa poznatom vredno&u perioda oscilovanja
T
1
, potrebno je odrediti odgovaraju&u vrednost koeficijenta dinaminosti k
d
, i raunskog seiz-
mikog optere&enja S
x
za X-pravac dejstva zemljotresa.
Pri istim pomeranjima 0
x
vrhova stubova, raspodela poznate horizontalne sile S
x
na
pojedine stubove vri se srazmerno njihovim krutostima na pomeranje k
ix
. Svaki stub i prima
deo sile S
ix

S
ix
= S
x
k
ix
/ k
x

U sluaju stubova istih konturnih uslova, istih visina i istih poprenih preseka, odnos krutosti
na pomeranje se svodi na odnos momenata inercije poprenih preseka, pa je
S
ix
= S
x
I
i
/
16
1
i
i
I
=


U konkretnom sluaju, S
ix
= S
x
/16, ukupna sila se ravnomerno deli na ukupno 16 stubova.
Prema Pravilniku Yu81, potrebno je proveriti i 'pomeranja' vrha konstrukcije pri zemljo-
tresu, usled dejstva raunske sile S
x
:
0
x
= S
x
d=S
x
H
3
/(12EI
16
1
i
i
I
=

)* H/600?
U prethodnoj analizi, krutost sistema odre%ena je kao za Y-pravac, na bazi pojedinanih
krutosti stubova. Ako se konstrukcija posmatra kao dva podu#na okvira istih krutosti, tada
svakom podu#nom okviru pripada pola mase m/2 , odnosno polovina ukupne seizmike sile -
S
x
/2.
Period oscilovanja jednog podu#nog okvira iznosi T
1
= 2.
x
m d (isti je i za drugi okvir,
naravno), gde je m
x
= m/2 (m= Q/g- ukupna masa objekta). Na osnovu prethodno prikazanih
16 16
3
1 1
1 1
1/
12
x
i
ix
i
k
EI
k
H
d = = =


3
16 16
3
1 1
1 1
1/
12 16 12
x
i
ix
i
H
k
EI EI
k
H
d = = = =



V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-12
optijih izraza, pomeranje jednog okvira
koga ini osam identinih stubova usled
jedinine sile u vrhu iznosi
0= 1H
3
/(12E
8
1
i
i
I
=

)
gde je
8
1
i
i
I
=

=8I
s
, u ovom sluaju.
Usled sile S
i
na jednom stubu, uticaji
u stubu prikazani su na slici 4.14. U
principu, u stubovima podu#nog okvira
pojavljuju se i aksijalne sile usled zemljo-
tresa, koje su u srednjem delu podu#nok okvira u ovom primeru zanemarene.
4.3 PRORA%UN UTICAJA VETRA
Kao i u Primeru 3, deo 3.11, u ovom kursu se za potrebe izrade idejnog reenja konstruk-
cije hale koriste jednostavni stavovi starih propisa za vetar. Optere&enje vetrom definisano je
tzv. 'osnovnim dejstvom - w
0
', slika 4.15, koje je definisano za teritoriju dr#ave, slino
seizmikoj rejonizaciji. U zadatku je data vrednost osnovnog dejstva vetra- w
0
= 0,7 kN/m
2
.

Pritisak na direktno izlo#enu povrinu iznosi
w
+
= 0,8w
0
= 0,80,7= 0,56 kN/m
2

Podpritisak, ili siu&e dejstvo na naspramnu povrinu iznosi, slika 4.15.
w
-
= 0,4w
0
= 0,40,7= 0,28 kN/m
2

H
S
i
d
M=S
i
H /2
M=S
i
H /2
Q=S
i

Slika 4.14 - Statika podu%nog okvira

B
L
w
+
=

0
,
8
w
0
w
-
=

0
,
4
w
0
Objekat-poduni presek
H
L
w
0
w
+
=

0
,
8
w
0
w
-
=

0
,
4
w
0
Pritisak Sisanje
a. b.

Slika 4.15 - Dejstvo vetra na objekat, prema starim propisima

l l l
POS FG
S1
1 2 4
a
w
0
l
a.
B
H
POS2
POS FG
POS S1
0
,
8
w
0
l
0
,
4
w
0
l
b.

Slika 4.16 - Dejstvo vetra na horizontalne fasadne panele podu%nog okvira
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-13
Osim intenziteta vetra, optere&enje elemenata konstrukcije zavisi i od naina prenosa sila
vetra sa fasade na konstrukciju. U sluaju horizontalnih fasadnih panela podu#nog okvira, sile
vetra se sa panela prenose direktno na stubove, kao podeljeno optere&enje po visini stuba,
slika 4.16.
U sluaju vertikalnih fasadnih panela podu#nog
okvira, stubovi nisu direktno izlo#eni vetru, ije se
reakcije prenose delom u ravan krova, a delom u nivo
temelja, slika 4.17. Svaki popreni okvir prihvata deo
vetra iz ravni krova na du#ini l , slika 4.17.b.
U ovome primeru usvojeno je da je konstrukcija kal-
kana takva da se dejstvo vetra na konstrukciju hale pre-
nosi kao i u sluaju vertikalnih panela, delom na temelje
kalkana a delom u ravan krova, slika 4.18 i 4.19.
Konstrukcija kalkana optere&enje vetra predaje krutoj
krovnoj ravni na rasponu B, da bi se potom sile vetra iz
ravni krova unele u podu#ne okvire, i preko njih u
temelje. Isti mehanizam prenosa va#i kako za pritiskuju&e
dejstvo vetra, tako i za 'siu&e'.
4.3.1 Uticaji vetara u podu#nom, X- pravcu
S obzirom na simetriju, po pola reakcije vetra sa kalkana prihata svaki od podu#nih
okvira A odnosno B, slika 4.19.
l l l
POS FG
POS TG
~aw
0
H/2
S1
1 2
H
~aw
0
H/2
B
H
POS2
POS FG
POS S1
b.
0,8w
0
lH/2
0,8w
0
lH/2
0,4w
0
lH/2
0,4w
0
lH/2
a.

Slika 4.17 - Dejstvo vetra na vertikalne fasadne panele podu%nog okvira

l l
0
,
8
w
0
1 2
R
w
+

Slika 4.18 - Dejstvo vetra na kalkan
R
w
+
L
B
X
Y
1 2 3 4 5 6 7 8
A
B
R
w
-
Okvir B
Okvir A
P
w
/2
P
w
/2
a.
l
H
b.
b
s
P
w
/2
I
s1
I
s2
I
s3
I
s8

Slika 4.19 - Dejstvo vetra u podu%nom X-pravcu

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-14
Uz pretpostavku da su stubovi kalkana ukljeteni u svoje temelje, i zglobno oslonjeni na
krov, reakcije kalkana u ravni krova iznose:
R
w
+
/ 3w
+
H/8= 30,8w
0
H/8 (= 0,30w
0
H kN/m )
R
w
-
/ 3w
-
H/8 = 30,4w
0
H/8 (= 0,15w
0
H kN/m )
Rezultanta vetra na ceo krov iznosi
P
w
= (R
w
+
+ R
w
-
)B= (3/8)(0,8+0,4)w
0
HB (kN)
Uticaji u stubovima odre%uju se kao i u sluaju zemljotresa (P
w
1 S
x
), razmatraju&i
konstrukciju sastavljenu od 16 pojedinanih stubova, ili kao sluaj dva podu#na okvira. U
odnosu na zemljotres, razlika je samo u poreklu optere&enja, na dalje se statiki proraun
zasniva na istim principima.
4.3.2 Uticaji vetra u poprenom, Y- pravcu
Za analizu je jednostavniji sluaj zatvaranja fasade vertikalnim panelima, prema slici
4.17. U ovome primeru usvojeno je da optere&enje usled vetra horizontalni paneli prenose na
glavne stubove poprenih okvira, sa pripadaju&e irine l ( q
w

= w

(, prema slici 4.16.


Uticaji u stubovima od vetra u pop-
renom pravcu, slika 4.20, posledica su dva
stanja: direktnog dejstva vetra na stub sa
pripadaju&e irine l, slika 4.21.b, i uticaja
usled pomeranja vrhova stubova zbog
pomeranja krova kao krute ploe, slika
4.21.c.
U terminima 'metode deformacija',
direktni uticaji vetra na stub dobijaju se
analizom 'nepomerljivog sistema', kome je
privremeno dodat horizontalni oslonac u
ravni krova, slika 4.21.b. U ovom koraku
treba odrediti momente i transverzalne sile
stuba-grede ukljetene u temelj, i zglobno
oslonjene o ravan nepomerljivog krova.
Moment u ukljetenju stuba u osi A, izlo-
#enog pritiskuju&em dejstvu vetra iznosi
M
sw1
=(0,8w
0
l)H
2
/8
slika 4.22.a, dok je reakcija stuba u ravni krova
R
w
= 3(0,8w
0
l)H/8

0,8w
0
L
B
X
Y
1 2 3 4 5 6 7 8
A
B
0,4w
0

Slika 4.20 - Dejstvo vetra u poprenom Y-pravcu

a.
B
H
0
,
8
w
0
0
,
4
w
0
A B
SI
A
SI
B
=
EF
0
,
8
w
0
l
0
,
4
w
0
l
A B
R
w
A B
SI
A
SI
B
P
w
=SR
w
+
b.
c.

Slika 4.21 - Odre)ivanje uticaja od vetra u stubovima poprenog okvira: a.)dispozicija; b.) lokalno dejstvo vetra
na jedan okvir; c.) sumarno dejstvo vetra u ravni krova na konstrukciju u celini

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-15
Momenti, odnosno reakcije naspramnog stuba u osi B, usled 'siu&eg' dejstva vetra iznose
50% uticaja u osi A. Ukupna reakcija oba stuba jednog poprenog okvira u ravni
nepomerljivog krova iznosi R
w
= 3(0,8+ 0,4)w
0
lH/8.
Da je konstrukcija krova stvarno nepomerljiva, horizontalno pridr#ana krutim kalkanima,
na primer, to bi bili i jedini efekti vetra na stubove poprenog okvira. Poto nagomilanu
ukupnu reakciju SR
w
svih poprenih okvira u ravni krova nema ko da prihvati, krov &e da se
pomeri za iznos 'deformacijski nepoznate veliine-horizontalnog pomeranja d ', i da se
oslobodi neuravnote#ene reakcije SR
w.
Do istog rezultata se dolazi ako se zamisli da oslonac u ravni
krova stvarno postoji, ali je privremen. Kada se taj oslonac ukloni,
akumulirana ukupna reakcija P
w
= SR
w
mora da se preraspodeli na
sve stubove poprenih okvira, slika 4.21.c. Zadatak se reava kao i
u sluaju preraspodele seizmikog optere&enja - srazmerno
krutostima stubova, deo 4.2.1. Na jedan stub deluje dodatna sila
vetra usled pomeranja
H
wi
= P
w
k
iy
/ k
y

U sluaju stubova istog sistema-konzola, istih visina i istih
poprenih preseka, odnos krutosti na pomeranje se svodi na odnos
momenata inercije poprenih preseka, pa je
H
wi
= P
w
I
i
/
16
1
/16
i w
i
I P
=
=


Moment savijanja u ukljetenju stuba u osi A iznosi M
sw2
=H
wi
H, slika 4.22.b.
Ukupni uticaji u stubu direktno izlo#enom vetru dobijaju se superpozicijom lokalnog
dejstva vetra direktno na stub, i uticaja usled pomeranja krova, M
sw
=M
sw1
+M
sw2
.
Izlo#eni algoritam je samo predlog kako da se problem rei 'peke'. Problem je jasan, sva
poznata i priznata reenja dolaze u obzir.
4.4 MERODAVNA KOMBINACIJA OPTERE'ENJA-DIMENZIONISANJE STUBA
Za tipian stub S
1
treba nacrtati dijagrame M,N,Q usled stalnog optere&enja, snega,
zemljotresa i vetra, za oba pravca dejstva.
S obzirom da su dejstva vetra i zemljotresa alternativna, stubovi se armiraju simetrino.
Usvojena armatura treba da je dovoljna da stub sa zahtevanim koeficijentom sigurnosti
pouzdano izdr#i sva mogu&a stanja optere&enja koja se mogu pojaviti u fazi gra%enja i
eksploataciji. U sluaju stubova hala, obino nije mogu&e samo na osnovu veliine uticaja
usled vetra odnosno zemljotresa zakljuiti koja je kombinacija optere&enja merodavna za
proraun potrebne armature: nisu isti koeficijenti sigurnosti, a za uticaje usled vetra u analizu
treba uvesti i efekte drugoga reda. Najjednostavnije je da se potrebna armatura srauna
posebno za oba sluaja optere&enja, za oba pravca dejstva optere&enja, i da se usvoji ve&a od
sraunatih. Na ispitu je dovoljno da se proraun izvri samo u preseku u ukljetenju stuba.
Ukoliko se ispostavi da su pretpostavljene dimenzije stuba nedovoljne za smetaj armature uz
potovanje maksimalnih dozvoljenih procenata armiranja, u principu bi trebalo promeniti
dimenzije preseka i ponoviti proraun, jer je promenjena krutost sistema i nivo seizmikog
optere&enja, a i vitkost stuba se menja, pa i time i uticaji drugoga reda u kombinaciji sa
vetrom. S obzirom da se radi o 'idejnom reenje', na ispitu se dozvoljava da se usvoje koriguju
dimenzije preseka, bez ponavljanja statikih prorauna.
Komentar: Merodavna kombinacija uticaja definie kapacitet nisivosti preseka u
ukljetenju. Za razumevanje ponaanja konstrukcija, treba imati u vidu razliku u filozofiji
dimenzionisanja potrebne nosivosti preseka u sluaju dejstva vetra odnosno zemljotresa.
H
wi
I
s
w
I
s
+
M
sw1
M
sw2

Slika 4.22 - Komponenete
savijanja stuba direktno
izlo%enog vetru
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-16
U sluaju dejstva vetra, iznos optere&enja je determinisana veliina, koja ne zavisi od
ponaanja konstrukcije, bar u sluaju uobiajenih objekata (kod vitkih konstrukcija to nije ba
tako). U eksploataciji se oekuje da se pri dejstvu vetra konstrukcija ponaa elastino, bez
ote&enja, sa maksimalnim pomeranjem d
maxw
pri optere&enju H
w
, slika 4.23.a. Potrebna
nosivost elemenata i preseka konstrukcije odre%uje se tako da kapacitet nosivosti bude bude
ve&i od uticaja oekivanih u eksploataciji, 1,8H
w
na primer. Od konstrukcije se uopte ne
oekuje da u eksploataciji dostigne kapacitet nosivosti, pa obino nije ni bitno da li do loma
preseka dolazi iscrpljenjem nosivosti armature ili betona - da li je lom preseka duktilan ili krt.
Za razliku od vetra, optere&enje konstrukcije usled zemljotresa bitno zavisi od odgovora
konstrukcije pri pomeranjima. Ukoliko bi se konstrukcija pri zemljotresa ponaala elastino,
bez ote&enja, maksimalno pomeranje bi bilo reda veliine d
maxs
pri optere&enju S
e
, slika
4.23.a. Obino su to znatna optere&enja, pa se uobiajeni objekti projektuju tako da kapacitet
nosivosti pri zemljotresu bude ni#i od elastinog odgovora, S
d
< S
e
, slika 4.23.a-b. Pri
dostizanju kapaciteta nosivosti, konstrukcija prelazi u plastini mehanizam otvaranjem
potrebnog broja plastinih zglobova. Zbog razliitih nepouzdanosti analize, nosivost se
odre%uje uvo%enjem koeficijenata sigurnosti, 1,3H
w
prema Yu81, na primer. Prema konceptu
jednakih pomeranja, videti 3.4-deo A, maksimalna oekivana pomeranja pri zemljotresu d
maxs

su istog reda veliine, bez obzira da li se konstrukcija ponaa elastino ili nelinearno, linija 1
na slikama 4.23.a-b. Usvajanjem ni#eg kapaciteta nosivosti S
d
, u konstrukciju je ugra%en
'osigura' koji treba da je zatiti od preoptere&enja, ali je neophodno obezbediti i potreban
kapacitet post-elastinih deformacija - duktilnost, tako da konstrukcija izdr#i oekivana
pomeranja d
maxs
bez ugro#avanja sigurnosti ljudi ili opreme.
Prema tome, u sluaju vetra konstrukcija se obezbe%uje da se ne dostigne kapacitet
nosivosti preseka, dok se u sluaju zemljotresa upravo oekuje da konstrucija dostigne
kapacitet nosivosti i pre%e u plastini mehanizam. U sluaju kada je opetere&enje vetrom
merodavno za odre%ivanje kapaciteta nosivosti, 1,8H
w
> 1,3S
d
, rezultat mo#e da bude da &e
pri zemljotresu konstrukcija pre&i u plastini mehanizam, ali pri kapacitetu nosivosti
odre%enom na bazi uticaja vetra, linija 2 na slici 2.23.a. U ovom sluaju zemljotres nije
merodavan za odre%ivanje kapaciteta nosivosti, ali je potrebno da se detalji konstrukcije ipak
obrade tako da se obezbedi izvestan kapacitet post-elastinih deformacija. U sluaju kada je
projektno optere&enje usled zemlotresa merodavno za odre%ivanje kapaciteta nosivosti, stvar
je jasna, slika 4.23.b. Zemljotres definitivno nije merodavan ni za odre%ivanje nosivosti, niti
za obezbe%enje kapaciteta post-elastinih deformacija (duktilnosti) u sluaju kada je nivo
elastinog odgovora konstrukcije pri zemljotresu ni#i od optere&enja vetrom, S
e
< H
w
, slika
4.23.c, to je est sluaj kod visokih i vitkih konstrukcija.


d
S
e
H
H
d
d
maxs
1,3S
d
1,8H
w
2
H
w
S
d
1
d
S
e
H
H
d
d
maxs
1,3S
d
1,8H
w
1
H
w
S
d
2
d
H
H
d
d
maxw
1
H
w
S
e
2
d
maxs
d
maxw
d
maxw
a. b. c.

Slika 4.23 - Merodavna optere#enja: a.) vetar merodavan za nosivost; b.) zemljotres merodavan za nosivost;
c.) zemljotres zanemarljiv

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-17
4.5 RAZLI%ITI SLU%AJEVI KONSTRUKCIJA HALA
4.5.1 Jednobrodna hala sa AB zidovima za ukru)enje u podu#nim okvirima
)esto se u ravni podu#nih
okvira postavljaju spregovi za
ukru&enje i prijem horizon-
talnih dejstava usled vetra,
zemljotresa, sila koenja krana
itd. Kada su u pitanju armira-
nobetonske konstrukcije, mo-
gu&e je napraviti i reetkasti
spreg, kao u elinim kon-
strukcijama, ali je jednostav-
nije u nekom polju podu#nog
okvira postaviti konzolni AB
zid, zid Z1 na slikama 4.24-
4.25. Stubovi hale se obino
zadr#avaju, zbog oslanjanja
glavnih krovnih nosaa POS2,
kao i potrebne krutosti poprenih okvira u Y-pravcu. Ivini stubovi i zid debljine d
z
izvode se
monolitno, tako da u ravni podu#nog okvira AB zid Z1 radi kao simetrini I-presek.
to se tie analize uticaja vetra i zemljotresa u poprenom Y-pravcu, sve je isto kao u
prethodnom primeru, krutost hale obezbe%uje 16 konzolnih stubova, dok se krutost na savija-
nje rebra zida Z1 debljine d
z
oko slabije ose zanemaruje, kao da ga nema.
U ravni podu#nih okvira, prisustvo zida-sprega bitno menja ponaanje i naprezanja stubo-
va. Konzolni AB zid du#ine l
z
i visine H obino je znatno kru&i na pomeranja od zbirne
krutosti stubova, tako da se mo#e usvojiti da sva horizontalna optere&enja u ravni podu#nog
okvira prihvata konzolni AB zid Z1. Krutost 'beskonano krute' grede u vrhu je dovoljna da
vitak stub bude praktino ukljeten u vrhu, ali ne i zid Z1 koji se deformie praktino kao
konzola. Dinamiki model je konzola sa jednom masom, sa kruto&u na pomeranje k
z

jednakoj krutosti samo konyolnog zida, slika 4.25.b. Za potrebe prorauna perioda
oscilovanja, za raunski presek mogu da se usvoje karakteristike I-preseka, a isto tako i
karakteristike pravougaonog preseka d
z
/ l
z
gde je 'visina' preseka preseka l
z
=l+b
s
. Zbog
pojave prslina pri zemljotresu, efektivna krutost preseka pada, pa je aproksimacija samo
pravougaonim delom preseka uobiajena u praksi. Prema tome, analiza efekata vetra i
P
O
S
1

(
k
r
o
v
)
L=7l=7x5,0=35,0 m
B
=
1
5
,
0

m
Kalkan Kalkan
P
O
S
2
(
g
l
a
v
n
i

n
o
s
a

)
Poduni okvir Popreni okviri
S1
Z1 (zid)
Z1 (zid)
d
Z
d
Z

Slika 4.24 - Dispozicija-osnova hale

a.
l
1 8
~
H
H
R
2
R
2
R
2
R
2
b
s
l
l
Z
H
m
x
k
Z
b.
Z1

Slika 4.25 - Podu%ni okvir i dinamiki model

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-18
zemljotresa u ravni podu#nih okvira vri se uz zanemarenje prisustva ostalih stubova u toj
ravni. Pri odre%ivanju aksijalnog optere&enja zida Z1, voditi rauna da na jedan zid padaju
dve reakcije R
2
glavnih nosaa POS2, slika 4.25.a.
U ravni podu#nih okvira, ostali stubovi prihvataju samo uticaje gravitacionih optere&enja.
Stubovi su preko fasadnih greda vezani za vrh krutog zida, pa se mo#e smatrati da su vrhovi
stubova za uticaje gravitacionih optere&enja praktino nepomerljivi u ravni podu#nog okvira.
Vitkost stuba u ravni podu#nih okvira zavisi i od ostvarene veze stuba i fasadne grede u vrhu,
slika 4.25. Ako je veza zglobna, du#ina izvijanja mo#e da se usvoji u iznosu 0,7H, a ako su
stubovi u vrhu ukljeteni u fasadnu gredu 'beskonane krutosti', du#ina izvijanja teorijski
iznosi 0,5H, ali se preporuuje da se usvoji 0,7H, slika 4.25.

S obzirom da raunski vetar ili zemljotres prema naim pravilnicima ne deluju
istovremeno iz dva upravna pravca, ista armatura zida Z1 prihvata uticaje iz dva pravca. Usled
dejstva vetra ili zemljotresa u ravni poprenog okvira, u Y-pravcu, potrebna armatura F
ax

ivinih stubova zida usvaja se i raspore%uje simetrino u okviru preseka stubova, slika 4.26.a.
Za uticaje vetra i zemljotresa u ravni podu#nih okvira, u X-pravcu, usvojena armatura F
ax
je
deo armature flani I-preseka, i potrebno je samo sraunati dodatnu armaturu DF
ay
, tako da
ukupna armatura flani F
ax
+ DF
ay
bude jednaka sraunatoj za obezbe%enje nosivosti I-
preseka, slika 4.26.b. Rebro zida debljine d
z
i du#ine l
z
treba proveriti na dejstvo
transverzalnih sila i armirati prema pravilima za armiranje AB zidova, Primer 3.










l
d
4
F
ax
/2
F
ax
/2
X
Y
x
M
F
ax
/2
F
ax
/2
x
M
d
b b
5
Rf10/20
Rf10/20
l
2
0
d d
y
M
DF
ay
- dodatna
armatura
DF
ay
(F
ax
/2)
(F
ax
/2)
(F
ax
/2)
(F
ax
/2)
b b
a.
b.
V,S
V,S

Slika 4.26 - Supepozicija potrebne armature za savijanje u dve ravni
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-19
4.5.2 Dvobrodna hala sa stubovima
Dispozicija konstrukcije dvobrodne hale prikazana je na slikama 4.27 i 4.28.









Za konstrukciju glavnih nosaa POS2 usvojene su dve monta#ne proste grede, mada su
mogu&a reenja i sa kontinualnim nosaem preko dva polja raspona B. Kao i u sluaju
jednobrodne hale, stabilnost na horizontalne uticaje u poprenom Y-pravcu obezbe%uje osam
poprenih okvira sa ukupno 38=24 stuba. U ovom primeru, dimenzije fasadnih stubova POS
S1 u osama A i C iznose b/d, dok su za sredinji red stubova POS S2 u osi B usvojene ve&e
dimenzije b/1,5d , zbog ve&ih aksijalnih optere&enja sredinjih stubova, na primer. U ravni
podu#nih okvira postavljene su fasadne grede POS FG, odnosno sredinje grede POS SG,
koje, zajedno sa stubovima formiraju podu#ne okvire.
Kao i u sluaju jednobrodne hale, deo 4.2.1, vrednost perioda oscilovanja T
1
u poprenom
pravcu mo#e da se odredi na osnovu poznate ukupne mase m
y
=m i ukupne, zbirne krutosti k
y
konstrukcije na pomeranje u Y-pravcu. S obzirom da su svi stubovi (ukupno n=24 stuba)
B
=
1
5
,
0

m
P
O
S
2
(
g
l
a
v
n
i

n
o
s
a

)
Poduni okvir C
S2 (stub)
P
O
S
1
(
k
r
o
v
)
L=7l=7x5,0=35,0 m
B
=
1
5
,
0

m
Kalkan
Kalkan
P
O
S
2
(
g
l
a
v
n
i

n
o
s
a

)
Poduni okvir B
S1 (stub)
A
B
C
Poduni okvir A
S1 (stub)
1 2 3 8
b
1
,
5
d
b
d

Slika 4.27 - Dispozicija dvobrodne hale, osnova

B
POS FG
POS S2
Fasadni
paneli
A
POS S1
POS FG
Fasadni
paneli
POS S1
POS SG
B
B C
d
1,5d d
POS2 POS2

Slika 4.28 - Dispozicija dvobrodne hale, presek
B B
C
1,5d d
B A
d
H
EF EF
m
I
sA
I
sB
I
sC
d d
P=1
d
m
k
y
P=1
d
H
a. b.

Slika 4.29 - Dinamiki model u ravni poprenog okvira

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-20
istog, konzolnog sistema, to je pomeranje bilo kog stuba i , sa momentom inercije preseka I
i

=b
s
d
s
3
/12 i visine H
i
, usled delovanja jedinine sile u vrhu P=1 , jednako
0
i
= 1H
i
3
/3EI
i

Prethodni izraz definie 'matricu fleksibilnosti', dok je krutost konzolnog stuba i na pomeranje
jednaka
k
iy
= 1 / d
i
= 3EI
i
/ H
i
3

Krutost ukupne konstrukcije na pomeranje jednaka je sumi krutosti svih pojedinanih stubova
k
y
=
24
1
iy
i
k
=


pa je period oscilovanja u prvom tonu T
1
= 2.
m
k
, gde je m ukupna masa.
U optem sluaju, pomeranje d vrha konstrukcije konzolnih stubova sa ukupnom
kruto&u k
y
usled dejstva jedinine sile P=1 u vrhu iznosi




odnosno, T
1
= 2. md ,gde je m ukupna masa.
Sa sraunatom vredno&u perioda oscilovanja T
1
odre%uje se vrednost koeficijenta dina-
minosti k
d
, odnosno vrednost ukupnog seizmikog optere&enja S
y
.
Pri istim pomeranjima 0
y
vrhova stubova, raspodela poznate horizontalne sile S
y
na
pojedine stubove vri se srazmerno njihovim krutostima na pomeranje k
iy
. Svaki stub i prima
deo sile S
iy

S
iy
= S
y
k
iy
/ k
y

U sluaju stubova istog sistema-konzola, istih visina i istih poprenih preseka, odnos krutosti
na pomeranje se svodi na odnos momenata inercije poprenih preseka, pa je
S
iy
= S
y
I
i
/
24
1
i
i
I
=


Kru&i sredinji stubovi u osi B prihvati&e i ve&i deo horizontalnih optere&enja.
Prema Pravilniku Yu81, potrebno je proveriti i 'pomeranja' vrha konstrukcije pri zemljo-
tresu, usled dejstva raunske sile S
y
:
0
y
= S
y
d * H/600?
Potrebno je da su raunska pomeranja vrha manja od H/600. Ukoliko je 0
y
>H/600, na is-
pitu ne treba korigovati proraun pove&anjem krutosti elemenata, dovoljno je to konstatovati.
U sluaju industrijskih hala, obino se dozvoljavaju ve&a pomeranja, zavisno od opreme i
konstrukcije fasada.
24 24
3
1 1
1 1
1/
3
y
i
iy
i
k
EI
k
H
d = = =


+
B B
C
1,5d
B A
H
EF EF
a.
0
,
8
w
0
l
d
0
,
4
w
0
l
d
R
w
b.
B B
C
1,5d
B A
H
EF EF
d
SI
A
SI
B
SI
C
d
P
w
=R
w

Slika 4.30 - Proraun uticaja vetra u ravni poprenih okvira

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-21
U odnosu na sluaj jednobrodne hale, proraun uticaja vetra u ravni poprenih okvira je
principijelno isti, slika 4.30. Razlika je samo u tome to u krutost sistema treba ukljuiti i
sredinje stubove u osi B, koji nisu izlo#eni direktnim uticajima vetra.
Fasadni stubovi u osama A i C primaju direktne uticaje vetra, slika 4.31.a, dok svi stubovi, pa
i sredinji stubovi u osi B primaju deo uticaja vetra usled pomeranja konstrukcije krova pri
vetru, slika 4.31.b.
to se tie analize uticaja vetra i
zemljotresa u podu#nom X-pravcu, po-
stupak je isti kao i za jednobrodnu kon-
strukciju hale, deo 4.2.2, samo to u
analizu treba ukljuiti jo jedan podu#ni
okvir, sredinji okvir u osi B, slika 4.32.
Zbog potpune simetrije, centar mase i
centar krutosti se poklapaju u oba
pravca, tako da prema Yu81 ne treba
analizirati efekte rotacije odnosno torzi-
je hale u osnovi.
Na ispitu je najjednostavnije pret-
postaviti da su sva tri podu#na okvira
konstruisana na isti nain, sa krutim
vezama stubova POS S2 i sredinjih
greda POS SG, na primer, slika 4.33a-c.
U tom sluaju konturni uslovi krajeva
svih stubova su isti, pa je i definicija
krutosti na pomeranje k
ix
pojedinanih
stubova i ista
k
ix
= 1 / d
i
= 12EI
i
/ H
i
3

Ukupna krutost na pomeranje nekog podu#nog okvira jednaka je sumi krutosti svih
pojedinanih stubova koji pripadaju razmatranom okviru
k
Ax
=
8
1
iAx
i
k
=


k
Bx
=
8
1
iBx
i
k
=


k
Cx
=
8
1
iCx
i
k
=


+
B B
C B A
H
a.
0
,
8
w
0
l
0
,
4
w
0
l
R
w
b.
B B
C B A
H
P
w
=R
w
M
Aw1
M
Cw1
M
Aw2
M
Bw2
M
Cw2

Slika 4.31 - Komponente uticaja vetra na stubove poprenog okvira

B
=
1
5
,
0

m
L=7l=7x5,0=35,0 m
B
=
1
5
,
0

m
B
C
1 2 3 8
CM
CK S
x
m
d
x
X
A
Y

Slika 4.32 - Analiza uticaja u podu%nom X-pravcu

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-22
gde je k
Ax
, k
Bx
, k
Cx
- zbirna krutost okvira u osama A, B i C, a k
iAx
, k
iBx ,
k
iCx
- krutost
pojedinanih stubova u osam A, B i C. Ukupna krutost sva tri okvira u podu#nom X-pravcu
jednaka je zbiru krutosti pojedinih okvira
k
x
= k
Ax
+ k
Bx
+ k
Cx

odnosno, jednaka je zbirnoj krutosti svih pojedinanih stubova
k
x
=
24 24
3
1 1
12
i
ix
i
i
EI
k
H
=
=


U sluaju da su fasadni stubovi u osama A i C ukljeteni u fasadne grede, a da su sredinji
stubovi POS S2 u osi B zglobno vezani za monta#ne sredinje grede POS SG , krutost
fasadnih i sredinjih stubova se razlikuje, o emu treba voditi rauna, slika 4.33.a1-c1. Zbirna
krutost svih podu#nih okvira tada iznosi
k
x
=
24 16 8
3 3
1 1 1
12 3
i i
ix
i
i i
EI EI
k
H H
=
= +


gde se prva suma odnosi na 16 fasadnih, obostrano ukljetenih stubova, dok se druga suma
odnosi na 8 sredinjih stubova, zglobno vezanih u vrhu.
Problem odre%ivanja efekata drugoga reda pri dejstvu vetra je u ovom sluaju malo
slo#eniji nego u primeru jednobrodne hale. U sluaju jednobrodne hale, svi su stubovi imali
isti presek i iste konturne uslove u vrhu. U tom sluaju dovoljno je tano pretpostaviti da se
svaki pojedinani stub 'izvija' sa svojom aksijalnom silom, pa se analiza vri za razmatrani
izolovani stub. Ako se krutost pojedinih stubova razlikuje, kao u ovom sluaju dvobrodne
hale, i/ili konturni uslovi krajeva svih stubova nisu isti, kao na slici 4.33.a1-c1, za ocenu
efekata drugoga reda pri dejstvu vetra korektnije je primeniti stavove BAB-a u vezi 'prosene
vitkosti stubova istog sprata pomerljivog okvira', knjiga 2, strana 210 /2/. Za prosenu 'vitkost
sprata', u ovom sluaju prizemne hale mo#e da se usvoji vrednost
1
12 /
i s
A H l d =
gde su: l
i
- prosena vitkost stubova hale, jednaka za sve stubove; d
1
- pomeranje krova u
razmatranom pravcu usled dejstva jedinine sile H=1 koja deluje u ravni krova, sraunato za
l
H
b
s
S
C
d
x
I
sC
l
H
b
s
S
B
d
x
I
sB
l
H
b
s
S
A
d
x
I
sA
a.
c1.
b1.
a1.
l
H
b
s
S
C
d
x
I
sC
l
H
b
s
S
B
d
x
I
sB
l
H
b
s
S
A
d
x
I
sA
c.
b.

Slika 4.33 - Razliita reenja podu%nih okvira: a., a1 - okviri u osi A; b, b1 - okviri u osi B, c, c1 - okviri u osi C

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-23
vrednost modula elastinosti betona E
b
=1 ; A
s
- ukupna povrina svih stubova hale, ukupno 24
stuba u ovom primeru; H - visina stubova, jednaka za sve stubove. Pomeranje d usled
jedinine sile, ali za punu vrednost modula elastinosti betona sraunato je ranije, pa je





Stubovi manje krutosti podlo#niji su 'izvijanju', pa ih kru&i stubovi donekle pridr#avaju,
to sve ote#ava ocenu vitkosti pojedinanog izolovanog stuba, to se prevazilazi primenom
prosene vitosti svih stubova. Na ispitu se, kao pribli#no reenje prihvata da se analizira
pojedinani stub sa svojim aksijalnim optere&enjem i imperfekcijom, ali se vie ceni i
nagra%uje primena postupka prosene vitkosti sprata, koja je predmet ranijih kurseva
betonskih konstrukcija.
1 24 24
3
1 1
1 1
1/ ( 1)
3
( 1)
y b b
i
iy b
i
k E E
I
k E
H
d d = = = = =
=


V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-24
4.5.3 Dvobrodna hala sa AB zidovima za ukru)enje u fasadnim podu#nim okvirima

Ovaj sluaj trebalo bi da je
jasan na osnovu svega do sada
iznetog. Podsetimo, osnovna pret-
postavka analize je da je kon-
strukcija krova kruta u svojoj ravni,
pa se raspodela horitontalnih opte-
re&enja vri srazmerno krutostima
pojedinih elemenata-stubova.
Kao i ranije, mo#e da se pret-
postavi da sve uticaje u podu#nom
X-pravcu primaju samo dva AB
zida POS Z1, dok uticaje u pop-
renom Y-pravcu primaju ukupno
24 stuba, slika 4.34.
Komentar: Krutost zida znatno
je ve&a od krutosti jednoga stuba,
ali sa pove&anjem broja stubova
njihova ukupna krutost uopte ne
mora da bude zanemarljiva, niti
mala u odnosu na zidove. Za
ve#bu, proveriti ovaj primer. U
ovom primeru (preporuka i za ispit), za osnovni nose#i sistem u podu#nom X-pravcu usvojeni
su samo zidovi Z1, i dimenzionisani kao da &e sami morati da prime sva optere&enja. Zbog
prisustva znatnog broja stubova, realna nosivost i krutost konstrukcije su ve&i, videti i analizu
u Primeru 3, deo 3.13.3.
B
=
1
5
,
0

m
P
O
S
2
Poduni okvir C
S2
P
O
S
1
(
k
r
o
v
)
L=7l=7x5,0=35,0 m
B
=
1
5
,
0

m
Kalkan
Kalkan
P
O
S
2
Poduni okvir B
S1
A
B
C
Poduni okvir A
S1
1 2 3 8
b
1
,
5
d
b
d
Z1 (zid)
Z1 (zid)

Slika 4.34 - Dispozicija dvobrodne hale sa zidovima za ukru#enje

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-25
4.5.4 Nesimetrina dvobrodna hala sa zidovima u fasadnim podu#nim okvirima
U sluaju nesimetrinih konstrukcija
hala u osnovi, po pravilu se ne poklapaju
centar masa i centar krutosti, pa je potrebno
na neki nain uvesti u analizu i rotaciju
odnosno torziju hale u osnovi, primer na
slici 4.35. Ukoliko bi hala imala samo
stubove, bez dodatnih vertikalnih spregova-
AB zidova Z1, tada bi stubovi prihvatali
sve uticaje, usled translacije kao i usled
rotacije krova, to za posledicu ima koso
savijanje stubova. Reenje je mogu&e, ali
ne i na ispitu, mada se uz pomo& dijagrama
interakcije /3/ i dimenzionisanje na koso
savijanje mo#e savladati.
Zadr#avaju&i pretpostavku da u sluaju
zajednikog pomeranja krutih AB zidova i
stubova praktino sve uticaje prihvataju
kruti zidovi kao osnovni sistem, problem se
mo#e pojednostaviti, i uraditi na ispitu,
slika 4.35 i 4.36. Centar krutosti CK odre-
%uje se na osnovu krutosti dva zida u podu-
#nom X-pravcu, i krutosti dvadeset stubova u poprenom Y-pravcu.
Pri dejstvu zemljotresa u podu#nom X-pravcu, redukcijom inercijalne sile sa centra masa
CM na centar krutosti CK, kao rezultuju&e dejstvo dobija se seizmika sila S
x
i moment torzije
M
x
=S
x
e
x
, gde je e
x
ekscentricitet u X-pravcu centra mase u odnosu na centar krutosti, slika
4.36.a. Uz pretpostavku da se sila S
x
raspodeljuje samo na dva zida Z1 u osama A i C, uticaji u
zidovima usled translacije krova iznose S
x
/2. Moment torzije u osnovi mogu da prime i ok-
viri, kao niz spregova sila naspramnih okvira, ali je u ovom primeru dosledno usvojeno da
B
=
1
5
,
0

m
S2
L=7l=7x5,0=35,0 m
B
=
1
5
,
0

m
Kalkan
Kalkan
P
O
S
2
S1
B
S1
1 2 3 8
Z1 (zid)
Z1 (zid)
P
O
S
2
Kalkan
X
Y
A
C

Slika 4.35 - Dispozicija nesimetrine hale u osnovi

B
L=7l=7x5,0=35,0 m
B
B
1 2 3 8
Z1 (zid)
Z1 (zid)
A
X
Y
CM
CK
e
y
e
x
S
x
M
x
=S
x
e
x
R
Cx
=S
x
/2-M
x
/2B
R
Ax
=S
x
/2+M
x
/2B
C
B
L=7l=7x5,0=35,0 m
B
B
1 2 3 8
Z1 (zid)
Z1 (zid)
A
X
Y
CM
CK
e
y
e
x
S
y
M
y
=S
y
e
y
R
Cy
=M
y
/2B
R
Ay
=M
y
/2B
C
a. b.

Slika 4.36 - Koncept prijema uticaja zemljotresa u podu%nom X , i poprenom Y-pravcu

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-26
moment torzije M
x
primaju samo zidovi Z1 kao najkru&i elementi. U tom sluaju, optere&enje
zidova usled torzije iznosi M
x
/2B. Ukupni uticaji u zidovima su zbir uticaja translacije i tor-
zije, slika 4.36.a.
Pri dejstvu zemljotresa u poprenom Y-pravcu, mo#e da se usvoji da komponentu
translacije S
y
prihvata 21 stub kao da je hala simetrina, a da moment torzije M
y
=S
y
e
y
opet
prihvataju zidovi Z1, slika 4.36.b.
Analogno se reava i problem prijema vetra, samo to rezultanta vetra ne prolazi kroz
centar mase, pa su i odgovaraju&i ekscentriciteti rezultante vetra u krovu u odnosu na centar
krutosti razliiti.
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-27
4.5.5 Opti sluaj jednog nepravilnog okvira
U optem sluaju, stubovi okvira mogu da imaju razliite poprene preseke odnosno
momente inercije, razliite visine kao i razliite konturne uslove na krajevima-na vezama sa
temeljima odnosno fasadnim gredama, slika 4.37.
Mada je to ve& prikazano kroz prethodne primere, ovde se daje pregled-rezime postupka
analize okvira na dejstva horizontalnih sila usled vetra (V) odnosno zemljotresa (S).
Pretpostavlja se da je gornja fasadna greda 'beskonane krutosti' na savijanje.
Krutost pojedinih stubova na pomeranje prema slici 4.37.b iznosi:

Za visinu stubova 1-4 usvojeno je rastojanje do te#ine linije fasadne grede, a za stubove
5-6 je usvojena realna visina stuba do zgloba u vrhu. Sasvim je prihvatljivo da se za sve
stubove usvoji rastojanje do te#ine linije fasadne grede.
Ukupna krutost okvira k na pomeranje jednaka je sumi parcijalnih krutosti pojedinih
stubova
k=
6
1
i
i
k
=


Sa poznatom kruto&u i masom, mogu&e je odrediti period oscilovanja, vrednost
koeficijenta dinaminosti k
d
kao i seizmikog optere&enja S. Pri jednakim pomeranjima
vrhova stubova za iznos d, raspodela poznate sile vetra V odnosno zemljotresa S po pojedinim
stubovima vri se srazmerno krutostima na pomeranje
S
i
= S k
i
/k
Za proraun efekata drugoga reda pri dejstvu vetra vie ne poma#e ni postupak 'prosene
vitkosti stubova istoga sprata', razlikuju se visine kao i konturni uslovi stubova. Problem se
mo#e reiti primenom 'pribli%nog P-D postupka' za analizu pomerljivih okvira, videti BAB,
knjiga 2, strana 243 /2/.




G,P
V,S
1 2 3 4 5 6
I
1
I
2
I
3
I
4
I
5
I
6
H
H
2
Zglob
Zglob
G,P
V,S
1 2 3 4 5 6
I
1
I
2
I
3
I
4
I
5
I
6
H
H
2
d
a. b.
H
1
H
1

Slika 4.37 - Dispozicija jednog nepravilnog okvira

1
1 3
1
12EI
k
H
=
2
2 3
1
12EI
k
H
=
3
3 3
3EI
k
H
=
4
4 3
12EI
k
H
=
5
5 3
2
3EI
k
H
=
6
6 3
2
3EI
k
H
=
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-28
4.5.6 Okviri kao osnovni elementi konstrukcije
U sluaju nepravilnih osnova, esto je preglednije i jasnije da se kao osnovni element
konstrukcije hale usvoji kompletan okvir stubova i greda u istoj ravni. Takav koncept koriste i
tradicionalni softveri kao to je 'TABS', na primer.
Konfiguracija stubova jednog
okvira mo#e da bude proizvoljna, kao
na slici 4.37. Jedini uslov je da su
vrhovi stubova vezani za krutu kon-
strukciju krova na istoj koti - da krov
le#i u jednoj horitontalnoj ravni. Za
svaki od 11 okvira 1-8, A-C prema
slici 4.38, na prethodno prikazani
nain mo#e da se odredi krutost okvi-
ra 'i' na pomeranje k
i
(kN/m) u
njegovoj ravni. Sa poznatim
pojedinanim krutostima, okviri
mogu da se izbace i da se zamene sa
po jednom elastinom oprugom u
ravni krova, ija je krutost jednaka
krutosti okvira k
i
, slika 4.28. Za
polo#aj opruge bitno je da se nalazi u
ravni odgovaraju&eg okvira, u bilo
kojoj taki na datom pravcu. Prema
slici 4.38, ukupna krutost opruga u X-
pravcu iznosi
k
x
=k
A
+k
B
+k
C

dok je ukupna krutost opruga u Y-
pravcu
k
y
=k
1
+k
2
+k
3
+k
4
+k
5
+k
6
+k
7
+k
8

Polo#aj centra krutosti definisan je uobiajenim izrazima
yi i yi i
CK
yi y
k x k x
x
k k
= =



xi i xi i
CK
xi x
k y k y
y
k k
= =


Sa poznatim pojedinanim krutostima opruga, kao i ukupnim krutostima u X/Y pravcu,
dalja analiza je u svemu analogna analizi prikazanoj u Primeru 3, kao da je svaka od opruga
prizemni AB zid odgovaraju&e krutosti. Rezultat analize je naprezanje pojedinih opruga -
okvira. Raspodela naprezanja okvira na pojedine stubove okvira vri se na ve& prikazani
nain, prema krutostima pojedinih stubova.








B
=
1
5
,
0

m
L=7l=7x5,0=35,0 m
B
=
1
5
,
0

m
1 2 3 8
A
X
Y
5 6
k
1
k
2
k
5
k
6
k
8
k
A
k
B
k
C
C
B

Slika 4.38 - Koncentrisane opruge kao zamena za okvire

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-29

5 Ilustracije ponaanja okvira pri zemljotresu
Primer ote&enja jedne monta#ne hale u izgradnji prikazan je na slici 4.39. Uoljivo je
krivljenje stubova, razvoj ote&enja - plastinih zglobova u dnu stubova, kao i ote&enja veza
stubova i rigli-nosaa krova.

Za monta#ne konstrukcije hala tipino je
ote&enje veze stubova i glavnih krovnih
nosaa, slika 4.40, esto i veza ro#njaa i glav-
nih krovnih nosaa. U ekstremnom sluaju
mo#e da do%e do kidanja veza i pada
horizontalnih elemenata konstrukcije, slika 4.41.


Slika 4.39 - Ote#enja hale u izgradnji (Turska 1999.)



Slika 4.41 - Pad horizontalnih konstrukcija zbog
kidanja veza sa okvirima (SAD 1994.)

Slika 4.40 - Ote#enje veze stuba i grede

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-30



Na slici 4.42 prikazan je detalj fasadnog okvira oznaenog strelicom na slici 4.41. Nakon
kidanja veza i propadanja tavanica, prvobitno vertikalni fasadni okvir se dramatino povio ka
unutranjosti objekta. Na stubovima prizemlja uoljive su naglaene prsline-pukotine, ali
konstrukcija deluje '#ilavo', mada je neupotrebljiva. Zahtev da tavanice budu krute nije samo
radi 'elegantne' analize, krute tavanice koje pouzdano povezuju sve vertikalne nose&e
elemente su osnovni preduslov pouzdanog ponaanja konstrukcija pri zemljotresu.




















Slika 4.42 - Detalj povijenog fasadnog okvira nakon pada tavanica (SAD 1994.)

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-31