RENATO POĐOLI – TEORIJA AVANGARDNE UMETNOSTI

U ovoj svojoj studiji Renato Pođoli je zaključio da, avangarda mora doći i da je
uvek neizvesno kako će doći.
Idealna avangarda koja je definisana romantično, ne postoji, već je to pojava koja
i sama evoluira sa društvenim strukturama. Dakle, i sam pojam avangarde evoluira
zajedno sa avangardom. va !ipoteza slu"i kao lajt#motiv i prati niz drugi! koje se
slivaju u ski$u takozvane totalne umetnosti, za koju se veruje da će predstavljati idealniji
spoj nauke, te!nike i umetnosti i koja %i kao totalna umetnost %ila umetnost za sve. &o je
po uverenju jednog od autora nova so$ijalna funk$ija i misija avangarde.
Demistifika$ija umetničkog dela tre%a da %ude najurgentniji podu!vat avangarde'
ona tre%a da %ude stvar umetnika, ne u ime anti(umetnosti koja je glupava zamka, već u
ime totalne umetnosti.
)ada se o avangardi govori, piše i razmišlja, primećuje se da u njoj postoji ton
intelektualne i analitičke neodređenosti.
Avangarda je kulturni preludijum, predigra, uvod. na je uvod u novu teoriju,
senzi%ilnost, praksu, moral.
Pođolijeva studija je u središte pa"nje stavila dijalektiku avangardnog pokreta.
*edna od najva"niji! spe$ifičnosti Pođolijeve studije je u tome što je kao postament za
svoju strukturalnu analizu avangardne kulture uveo u igru sledeći! šest momenata+
1.aktivizam, 2.antagonizam, 3. nihilizam, 4.agonizam, 5.futurizam i 6.dekadenciju.
,vangarda se ne mo"e odrediti kao neko stanje već pre kao odnos, tj. kao vrlo
slo"ena društvena, pa čak na određen način i individualna, kulturna tradi$ija.
*ednostavnije rečeno+ neki pojedina$ ili neka društvena grupa su avangardni samo u
odnosu prema drugim pojedin$ima ili društvenim grupama i to u pogledu različiti! svoji!
sposo%nosti i moći. U tom smislu je mo"da %olje govoriti o stepenu avangardnosti u
kulturi i umetnosti, nego o avangardizmu kao potpuno neodređenom, gotovo neutralnom
pojmu. ,vangardizam s toga ne mo"e %iti neutralan pojam, on je pre svega komparativan
pojam.
Avangarda je višesmislen odnos. ,vangarda je %or%a i saradnja ljudski! du!ova i
to najplodnija i %or%a i saradnja. avangardi se mo"e govoriti najmanje u trojakom
smislu+ 1.u smislu odnosa kreatora prema pu%li$i' 2.odnosa kreatora prema drugim
kreatorima' i u 3.smislu odnosa kreatora prema samome se%i.
Protivrečna priroda psihologije avangarde. -uštinska protivrečnost avangarde
ostavlja trag na njenu psi!ologiju. -angvineti je zato insistirao na potre%i da se u
avangardi razlikuje takozvani herojski ili patetični momenat, od takozvanog ciničnog
momenta.
Pođoli uviđa da je avangarda često puna entuzijazma i emo$ionalne fas$ina$ije,
pošto oseća u se%i dra" %or%e za nešto što je novo i što je u izvesnom smislu neizvesno,
čak ( avantura. vaj momenat on naziva aktivističkim momentom. Pođoli u avangardi
vidi još tri momenta ili elementa+ antagonistički, nihilistički i agonistički. ,ntagonizam
se ispoljava u tome da se ignoriše sve drugo osim avangarde, ni!ilizam je agresija
podignuta na viši stepen netrpeljivosti i, mo"da, %or%e do istre%ljenja. ,gonistički
momenat je pak, finale te netrpeljivosti. ,gonistički momenat avangarde označava, u
.
stvari, nezadovoljstvo samom so%om i direktno je negiranje njene aktivističke egzalta$ije.
/a ovom nivo, oštri$u svoje %or%e, avangarda usmerava samo ka se%i.
Pojam avangarde
Pođoli koristi u ovoj svojoj studiji termine manifest i program. Pod manifestima
podrazumeva dokumenta koja propisuju estetička i umetnička pravila' programima
označava opštije i dalekose"nije deklara$ije, vizije i viđenja.
Poreklo formule i pojma ne mo"e se tako lako utvrditi, ali je ono očigledno
fran$usko, u stvari jasno parisko.
/aziv i pojam avangarde ne se"e dalje u vremenu od poslednje četvrti prošloga
veka.
Pojam pokreta
Ranije, a i danas, stare grupa$ije nazivale su se 0školama1, dok se moderne
nazivaju 0pokretima1. Romantizam je %io prva kulturno ( umetnička manifesta$ija
izuzetnog značaja koju se danas niko više ne %i usudio da nazove školom. /i
manifesta$ija Sturm und Drang, koja je pred!odila romantizmu ne mo"e se nazvati
školom, kao šte se školom ne mogu nazvati ni realizam i naturalizam. /ji!ovi učesni$i i
posmatrači smatrali su se pripadni$ima pokreta, a ne škola. -ve umetničke i kulturne
manifesta$ije, počev od romantizma pa nadalje, te"e da se%e odrede i označe kao pokret.
Pojam škole pretpostavlja učitelja i metod, kriterij tradi$ije i načelo autoriteta. 2kola je
statična i kalsična' pokret je dinamičan i romantičan.
Dijalektika pokreta.
Pokret se osniva zato da %i se pre svega postigao neki pozitivan rezultat, neki
konkretan $ilj. 3easto se pokret uo%liči i podstiče radi samoga se%e, radi čiste radosti
dinamizma ili "udnje za ak$ijom, sportskog entuzijazma i emo$ionalne fas$ina$ije
avanturom. &o je prvi vid avangardni! pokreta koji se definiše kao aktivizam ili
aktiviti!ki momenat.
Pojedini se pokreti stvaraju da %i podsti$ali protiv nečega ili nekoga. &o nešto
mo"e da %ude akademija, tradi$ija' taj neko mo"e da %ude oso%a čije se učenje i primer,
autoritet i presti" smatraju štetnim. 3ešće je taj neko pu%lika. )ada god se pojavi, ili gde
god se pojavi du! neprijateljstva i opozi$ije, on otkriva stalnu tenden$iju koja je
karakteristična za avangardni pokret. &aj drugi vid avangardni! pokreta naziava se
antagonizam ili antagoniti!ki momenat.
4udnja za ak$ijom radi same ak$ije, dinamizam in!erentan samoj ideji pokreta
mo"e, u stvari da se udalji van tačke koju %i mogla kontrolisati %ilo koja konven$ija ili
rezerva, skrupula ili ograničenje. &akav stav pronalazi radost ne samo u opijenosti
pokretom, već i u samom činu rušenja %arijera, dizanja prepreka, razaranja svega što mu
stoji na putu. &ako izgrađen stav mo"e se definisati kao vrsta trans$endentalnog
antagonizma i ime koje mu naj%olje pristaje je nihilizam ili nihiliti!ki momenat.
Pokret i ljudski entitet kao njegov sastavni deo mogu u grozničavoj te"nji da se
uvek ide dalje, dostići tačku u kojoj ne postoje o%ziri prema tuđim stradanjima i gu%i$ima
i u kojoj se čak ignorišu sopstvene katastrofe i porazi. -amorazaranje se čak dočekuje i
pri!vata kao tajanstvena ili nepoznaat "rtva za uspe! %udući! pokreta. vaj četvrti vid
mo"e da se definiše kao agonizam ili agoniti!ki momenat.
Prva dva momenta predstavljaju ideologiju avangarde po tome što ustanovljavaju
metode i $iljeve ak$ije treći i četvrti momenat su nezamislivi %ez dimenzija vremena i
5
istorije. &o je razlog što prva dva momenta sami za se%e stvaraju logiku pokreta, dok ono
što %i se moglo nazvati dijalektikom pokreta do%ijamo dodavanjem druga dva.
"ktivizam
d sva četiri momenta aktivistički je mo"da najmanje va"an, u svakom slučaju
najmanje karakterističan. vaj izraz je prvi upotre%io )urt 6iler da %i definisao formalnu
tenden$iju u okviru nemačkog ekspresionizma. Politička upotre%a termina unutar
određenog okvira označava tenden$iju izvesni! individua, partija ili grupa da deluju %ez
%ri"ljivo pripremljenog plana ili programa, koristeći %ilo kakavu metodu 7čak i teror8
samo da %i se nešto radilo ili da %i se na %ilo koji način menjao so$io ( politički sistem.
,vangardni aktivizam ima izvesne zajedničke $rte sa ovim uopštenim aktivizmom.
-ama metafora 0avangarda1 pre$izno ukazuje na aktivistički momenat.
Radije se koristi udarna ak$ija, razvijanje snaga, manevrisanje i formiranje nego
masovna ak$ija.
,ktivizam ili psi!ološki dinamizam ne isključuje kult fizičkog dinamizma.
duševljavanje sportom proističe iz prvog, a oduševljavanje automo%ilom, vozom,
avionom iz drugog.
Pojmovi koji su se razvili iz estetike mašine, pose%no kult vozila, sadr"e reduk$iju
umetnosti na čisto osećanje ili senza$iju. 9arineti je to pokazivao !valeći se da je %io
prvi koji je uveo novu lepotu, 0lepotu %rzine1. )ult %rzine, u drugim 9arinetijevim
manifestima spaja ova dva dinamizma, fizički i du!ovni, u jednistvenu tenden$iju, u
kojoj se pojavljuje i antagonistički momenat+ „Mi elimo da veličamo agresivnu akciju,
trkačku stopu, fatalan skok, šamar, udarac.! vakav stav, tipičan za italijanski
futurizam, teško da se %olje mo"e definisati nego što je to uradio sam 9arineti u
sopstvenoj programskoj deklara$iji+ „"eroi#am i pajac $ i#am u umetnosti i ivotu.!
,vangradizam je više zainteresovan za pokret nego za stvaralaštvo, za podvige
nego za dela.
"ntagonizam, je najočigledniji stav avangarde. Razlikuju se antagonizam prema
pu%li$i i antagonizam prema tradi$iji. va dva antagonizma su zapravo komplementarni
o%li$i iste opozi$ije istorijskom i društvenom poretku.
%a ova antagonizma poprimaju stavove koji su koliko individualni toliko i
orjentisani prema grupi. 9r"nja izoluje sa jedne, ali ujedinjuje sa druge strane.
,nar!izam je jedini politički ideal koji avangardni umetnik iskreno oseća.
,nra!ističko stanje du!a pretpostavlja individualni revolt protiv društva. -a druge
strane ono pretpostavlja solidarnost unutar društva, tj. solidarnost unutar zajedni$e
po%unjenika i li%erala.
:oemski du! i psi!ologija umetničke sredine određuju i izazivaju sve spoljašnje
manifesta$ije avangardnog antagonizma prema pu%li$i. Do takvi! manifesta$ija dolazi na
mestu gde se susreće društvo sa svetom umetnika. /e%rojeni izrazi ovog antagonizma
mogu se gotovo %ez izuzetka svesti na najni"i zajednički imenitelj nekonformizma.
,vangarda se sastoji u izvrtanju i potpunom razaranju konven$ionalnog ponašanja. tuda
izopačene norme ponašanja zvane eks$entričnost i egzi%i$ionizam.
,vangarda kao i svaki drugi moderni pokret jeste strankaškog ili su%verzivnog
karaktera. tuda njena te"nja ka samoreklami, propagandi i preo%raćenju. Iz istog korena
potiče i moralni pritisak, koji ona vrši na izvesne grupe i pojedin$e.
;
# 9r"nja prema o%ičnom idiomu, svakodnevnom jeziku, samo je jedan od
mnogi! o%lika avangardnog antagonizma prema pu%li$i.
# Du! avangarde pre svega je aristokratski.
#omantizam i avangarda
Popularnost i nepopularnost
/epopularnost mo"e %iti praktična i negativna, odnosno zaisna od materijalni! i
formalni! uzroka, fizičke i du!ovne nepristupačnosti dela. <izička nepristupačnost je
pitanje nepopularnosti z%og rasprostranjenosti ili, tačnije nerasprostranjenosti.
9otivisana je slučajnostima. U du!ovnoj nepristupačnosti javlja se ono što %i se moglo
nazvati nepopularnost z%og razumevanja ili, %olje nerazumevanja.
Popularnost dela, pokreta ili stila mo"e da %ude neposredna ili posredna. Prvi tip
karakterističan je samo za %estselere, tj. za vrstu pu%lika$ija koja se oslanja na
sentimentalnost pu%like, i koja utoljava "eđ za senza$ijom i emo$ijom. &u spadaju
stripovi i lju%avne priče, !itovi u za%avnoj muzi$i, programi radio ( televizije, detektivski
romani, filmovi. Drugim rečima, neposredna popularnost pripada onome što se zove
popularna umetnost ili kultura, značenju pseudoumetnosti i pseudokulture. &o pre svega
znači da se popularna umetnost smatra za potrošno do%ro, proizvedeno za masovnu
pu%liku putem spe$ijalizovani! trgovački! agen$ija. Paradoksalno je da uz ovaj tip
popularnosti ide ignorisanje autorovog imena i za%oravlajnje naslova.
Posredna popularnsot se sastoji u tome što se delo ne poznaje toliko potpuno i
direktno koliko delimično i indirektno. Praktično, svako će znati %ar neki detalj, neku
epizodu ili fragment takvog dela+ ponekad samo naslov ili ime autora, čuvenu frazu ili
izreku koja je postala poslovična.
#omantizam kao predhodnica. 9ario Pra$ jedan je od naučnika koji je oseća da
je romantizam ne samo pre"iveo dekaden$iju i sim%olizam, nego i ostao jedan od glavni!
činila$a avangardne umetnosti i kulture.
Potvrđivanje kontinuiteta između romantizma i avangardizma karakteristično je
za neprijateljski raspolo"enu kritiku. ,vangardisti od%a$uju ovu !ipotezu. Rem%o, i kada
je odavao po!valu vrednosti romantičarskog nasleđa, nesumnjivo je osećao potre%u da ga
od%a$i.
vo srodstvo ne od%a$uju svi učesni$i, %ranio$i, ili posmatrači naklonjeni
avangardi. /ekoli$ina nji! koji ga priznaju još uvek se ograničavaju na određen slučaj ili
na pose%an pokret. 6er%ert Rid je, naročito kada se %avio odnosom između nadrealizma i
romantizma, video u nadrealizmu logičnu i krajnju posledi$u stanja du!a koje izra"ava
romantizam. n ne s!vata ovu vezu istorijski, kao prirodno i direktno nasleđe, već kao
slo%odno vraćanje onom sistemu večni! estetički! vrednosti koje je sam romantizam
izrazio na jedan ekstreman, mada oso%en i prolazan način.
)ao psi!ološka pojava romantizam je %io upravo suprotan modernoj umetnosti.
Romantizam je %rzo po%edio one koji nikada nisu mogli da svare staru klasičnu umetnost.
)ult novine koji je osnova same avangardne umetnosti i njene neslučajne
nepopularnosti, %io je čisto romantičarski fenomen pre nego što je postao tipičan za
avangardu.
Dole $ a % pro&lo&'u. Italijanski futurizam zove se još i antipassatismo, odnsono
dole $ sa $ prošloš%u.
,poliner je u Italiji, o%javio na fran$uskom jeziku manifest pod nazivom
&uturistička antitradicija. ,ntitradi$ionalizam u italijanskom futurizmu %io je
=
polemičniji i programskiji nego u %ilo kom drugom avangardnom pokretu. Isto je tako
izvesno da se on ni u jednoj drugoj zemlji nije izrazio tako %učnim demonstar$ijama
protiv tradi$ije, akademije i nji!ovi! !ramova, %i%lioteka i muzeja.
/e postoji gotovo ni jedna avangardna manifesta$ija koja njie nova varija$ija
stava koji je ,poliner definisao kao 0antitradi$ija1. ,ntitradi$ionalizam zato, ne tre%a
izjednačavati sa futurizmom. d%a$ivanje prošlosti i tradi$ije je pojava istovremena sa
stvaranjem najraniji! avangardi ili sa javljanjem prvi! veliki! ličnosti. na se otkriva u
iznenadnom u%eđenju da je sva pred!odna umetnost %ila prosto traćenje vremena
,ntitradi$ionalizam ne tre%a isključivo vezivati za %učne i ekstremne avangrade'
on pripada i daleko umerenijim midernistima. Ričard ,dington u auto%iografiji 'ivot
radi ivota izjavljuje da su umetni$i i pis$i 0pred!odni$e1 gotovo jednodušno verovali da
je sva umetnost prošlost 0mrtva stvar koju tre%a %a$iti u staro gvo"đe1. vaj negativni
kredo se na psi!ološkom nivou vezuje sa onim što nazivamo avangardnim ni!ilizmom.
/a so$iološkom nivou, on se spaja sa antagonizmom prema pu%li$i, a na estetičkom
nivou sa nepopularnošću moderne umetnosti, njenim !ermetizmom.
Romantičarski antitradi$ionalizam je na nekim mestima i u nekim pokretima %io
ništa manje ekstreman i aposloutan od avangardnog. Romantičari su, u stvari, %ili protiv
$elokupne klasične tradi$ije, umetnosti ,tine i Rima, italijanske renesanse, fran$uskog
klasi$izma, prosvetiteljstva osamnaestog veka i neoklasi$izma. Ipak, mnogi nemački
romantičari negovali su lju%av prema staroj >rčkoj. &o je struja koja se zvala
romantičarski heleni#am. ?ato se mo"e reći da je romantičarski stav prema prošlosti
dvojak+ uporedo sa revolu$ionarnim i razaračkim momentom postojao je i momenat
rekonstruk$ije.
*edan od najva"niji! vidova avangardne poetike je eksperimentalizam
)ritičari su definisali revolu$iju savremene umetnosti kao pro$es de!umaniza$ije
"gonizam i futurizam
(ihilizam
7&ipologija avangradni! stavova8
&ermin nihili#am Pođoli koristi da %i sasvim opisno ukazao na određeno stanje
du!a, a ne da %i pro$enio, ili još manje, osudio to stanje du!a.
,ko suština aktivizma le"i u delovanju radi samog delovanja' a suština
antagonizma u delovanju putem negativne reak$ije, onda je suština ni!ilizma u postizanju
reak$ije putem ak$ije u destruktivnom, a ne u konstruktivnom radu.
,ktivizam i antagonizam najdu%lje se i najautentičnije otkrivaju u italijanskom
futurizmu, mada se i ovde pojavljuje stimulans ni!ilističke destruk$ije. )ada je u pitanju
ruski futurizam, unutar tog pokreta kristalizovala se struja ili grupa čiji su se članovi
nazivali ničevoki. 9ajkaovski je govorio „(a pišem nihil preko svega što je dosada
ura)eno.! 9o"da je ni!ilistička tenden$ija jedino u dadaizmu delovala kao primarni, čak
jedini psi!ički uslov. vde se ona pojavljuje u vidu nepomirljive puerilnosti, krajnjeg
infantilizma. U mentalitetu avangrade postojali su ni!ilizam i infantilizam koji su
delovali uzajamno. /i!ilizam dade nije spe$ifično knji"evni ili estetički stav, on je
radikalan i totalitaran, integralan i metafizičan.
,vangradni ni!ilizam nije %io is$rpen u dadaizmu. )ao što je delimično %io
nasleđen od futurista, tako je zuzvrat gotovo netaknut prešao u nadrealizam.
@
,vangardni ni!ilizam je prvenstveno psi!ološke ili društvene prirode, iako deluje
u odnosu na kulturne pro%leme. /i!ilistički stav predstavlja tačku krajnje tenzije koju je
dostigao antagonizam prema pu%li$i i tradi$iji' njegov pravi značaj u revoltu umetnika
protiv du!ovne i društvene sredine u kojoj mu je suđeno da %ude rođen je, %ez sumnje, da
raste i da umire. 9otiva$ije ovog revolta simultano se pojavljuju u različitim vidovima
reak$ije i %ekstva+ reak$ija protiv savremenog uni"avanja umetnosti u masovnoj kulturi i
popularnoj umetnosti' %ekstvo u svet veoma udaljen od sveta vladajuće kulturne
stvarnosti, od vulgarne i proste umetnosti, do gu%ljenja umetnosti i kulture u novoj i
paradoksalnoj nirvani.
"gonizam
,gonistički stav nije pasivno stanje du!a, kojim isključivo dominira osećanje
neumitne katastrofe. /aprotiv, on nastoji da katastrofu pretvori u čudo. ,k$ijom i njenim
neuspe!om on te"i ka rezultatu, opravdavajući i prevazilazeći samog se%e.
,gonizam znači napetost+ patos Aaokoona koji se %ori u svom poslednjem grču da
%i sopstvenu patanju učinio %esmrtnom i plodnom. Ukratko, agonizam znači "rtvovanje i
posvećivanje+ !iper%olisanu strast, luk napet prema nemogućem, paradoksalni i pozitivni
o%lik duševnog defetizma.
Prisustvo agonističkog mentaliteta u avangardnoj estetičkoj svesti naj%olje se vidi
po učestalosti hiper*oličke slike u modernoj poeziji.
)uturizam
<uturistički momenat pripada svim avangardama, a ne samo onoj koja nosi to
ime. Pokret tog imena predstavlja samo značajan simptom šireg i du%ljeg stanja du!a
upravo zato što je futuristički momenat manje ( više prisutan u svim avangardama.
/aj%olje defini$ije nisu one koje nudi stvarni, zvanični futurizam, %udući da je on
dotakao samo najpovršnije, sasvim spoljašnje vidove. /aj%olje defini$ije dali su svedo$i
van spe$ifičnog pokreta. U psi!ologiji i ideologiji avangardne umetnosti futuristička
manifesta$ija predstavlja tako reći, proročansku i utopijsku fazu, arenu agita$ije i
pripreme za najavljenu revolu$iju, ako ne i samu revolu$iju. Aav &ro$ki je u knjizi o
knji"evnoj teoriji i kriti$i definisao misiju ruskog futurizma na sledeći način+ „&uturi#am
je u sferi umetnosti *io predhodna vi#ija svega toga +odnosno *liskih društvenih i
političkih kri#a, eksplo#ija i katastrofa *udu%e istorije,.!
Data tenden$ija se mo"e sumirati ukoliko se ka"e da su začetni$i avangardnog
pokreta %ili svesni da su samo pred!odni$i umetnosti %udućnosti. tuda i karakteristično
nestrpljenje savremene duše. Um%erto -a%a je to ovako rekao+ „Dvadeseti vek i#gleda da
ima samo jednu elju, da što pre stigne do dvadeset i prvog!. Da %i se razumela ova
istorijska nestrpljivost avangradizma, mora se pre svega kritički ispitati agonistička
komponenta pojma preteče.
Ideja preteče je u uo%ičajenom smislu jedan a posteriori pojam. na uključuje
retrospektivnu istorijsku svest koja identifikuje ljude i ideje, manje ili više udaljene u
prošlosti, koji su anti$ipirali izvesna filiozofska ili religiozna, etička ili politička, kulturna
ili umetnička otkrića iz sadašnje ili %li"e prošlosti. U retkim trenu$ima kada avangardna
umetnost tra"i da je od%rani merodavnost ili pro$ena istorije, što se dešava u ne tako
čestim napadima tradi$ionalizma i !umanizma koji je tek s vremena na vreme pogode,
čak se i avangarda udostojava da potra"i sopstveni pedigre u !ronikama prošlosti ili
porodično sta%lo svoji! manje ( više autentični! predaka, manje ( više udaljeni! preteča.
&akva regresija je izuzetno štetna i la"na+ istorijski je očigledno proizvoljno, i očigledan
B
du!ovni ana!ronizam verovati u o%jektivno postojanje konkretni! preteča za datu
istorijsku realnost. U pogledu takve pretenzije moguće su samo dve alternative+ ili da se
prizna da svako kao dete istorije i prošlosti ima preteču 7osim ,dama8 i da te preteče nisu
ni manje ni više nego čitava ljudska rasa' ili, naprotiv ( od%iti da i! je iko ikada imao.
-la%ost pojma preteče, s!vaćenog retrospektivno, %eskonačno se umno"ava ako
se razmatra u o%rnutom odnosu, kao funk$ija %udućnosti, kao anti$ipatorski
ana!ronizam, a to je ono što avangarda uopšte i pose%no futuristički pokret čini. /e
mo"emo razumski i svesno da smatramo se%e kao koren stvaralaštva koje još ne postoji
na %ilo kom čvrstom istorijskom tlu, o čijoj sopso%nosti da pušta korenje ili razvija snagu
ništa ne znamo. Ukoliko negiramo vrednost preteče kao pojma ne smemo diskreditovati
ili pot$enjivati njegov značaj i o%im kao mita.
9etafizička i mistička snaga mita preteče raste u geometrijskoj propor$iji kada
početni odnos, sadašnjost ( prošlost, koji deluje u prilog savremenom do%u i genera$iji
kojoj pripadamo, zamenjuje o%rnutim odnosom, sadašnjost ( %udućnost u kome sadašnja
genera$ija i kultura našega do%a, prateći anloge agonističkog du!a, postaju podređena
funk$ija %udućoj kulturi.
-am ovaj stav čini integralni deo onoga što %i se moglo nazavti istorijska
mitologija savremene umetnosti i pose%no utiče na avangardnu ideologiju i psi!ologiju.
,utor izgleda da s!vata svoju umetnost i umetnost svoje genera$ije kao
pripremnu fazu, kao studiju ili uvod za %uduću revolu$iju u umetnostima.
-misao ili svest o pripadnosti jednoj međufazi sadašnjosti koja je već odvojena od
prošlosti i koja će vredeti tek kada se ostvari %udućnost, sve to o%jašnjava poreklo ideje o
prela#u. &o je jedan agonistički pojam par e-cellence, mit izuzetno drag avangardama i,
uprkos činjeni$i da izgleda upravo suprotno, mit vezan za futuristički stav.
Ideja prealza, kao varijanta avangardnog futurizma, jasno otkriva svoju pose%nu
funk$iju antiteze istorijskom mitu koji je negovalo klasično do%a. -vako klasično do%a
osećalo je da predstavlja vr!una$ prema kome je skora prošlost %ila samo put i koji će
neposredna %udućnost morati da sačuva ako "eli da iz%egne fatalni i nesrećni pad natrag u
varvarstvo. ,nalognom istorijsko ( mitskom antitezom između klasičnog i romantičnog
antinomija između klasičnog i prelaznog ponovo postavlja pro%lem odnosa između
avangarde i romatizma i nameće da se taj odnos ispita sa futurističke tačke gledišta.
Površnom posmatraču romantičarska ideja du!a vremena +.eitgeist, izgleda
gotovo kao moderna varija$ija mita o punoći vremena. 9eđutim, taj mit je statičan, dok
je mit o du!u vremena dinamičan. snovni prin$ip ovog drugog je da svako do%a posti"e
punoću svog vremena putem postojanja. ?a moderniste svest o istorijskoj kulmina$iji ili
punoći vremena istovremeno data i uskraćena svakoj epo!i, pripadajući nikome ili svima.
U svesti klasične epo!e sadašnjost ne dovodi prošlost do kulmina$ije, već prošlost
kulminara u sadašnjosti, a sadašnjost se opet s!vata kao novi trijumf stari! i večiti!
vrednosti, kao povratak prin$ipa istine i pravednosti, kao restaura$ija ili ponovno rođenje
ti! prin$ipa. ?a moderniste, pak, sadašnjost va"i samo kao poten$ijalna snaga za
%udućnost kao mati$a %udućnosti, ukoliko je ona kovačni$a istorije u stalnoj promeni,
viđena kao stalna du!ovna revolu$ija. vde se ponovo uočava suko% romantičarskog
du!a i du!a avangarde, jer, futurizam avangardene mo"e da se rodi %ez romantičarskog
pred!odnika du!a vremena. 0Prezentizam1 du!a vremena stojii naspram futurizma
savremene umetnsoti kao što romantizam stoji naspram avangardizma.
Dekadencija
C
9oderni dekadenti pozivaju se uglavnom na izumrle $iviliza$ije, na pred!odnike i
na stare dekaden$ije+ aleksandrijski ili vizantijski !elenizam' latinski starog $arstva ili
sre%rni latinski' srednji vek te najmračnije, varvarske i gotske vekove. &enden$ija da se
ignoriše anti$ipatorska i predvidljiva strana pojma preteče izgleda da upravo prirodno
pristaje temperamnetu dekaden$ije. na takođe ignoriše antiistorijske i prezentističke
vizije prošlosti kao neprekidnog propadanja, a drugi z%og sopstvenog pojma dekaden$ije
kao čistog du!a vremena +.eitgeist,.
Dekadentni du! ponekada pokazuje neprijateljstvo prema savremenoj $iviliza$iji.
&o %i moglo dovesti do pretpostavke o negativnom stavu dekadenata prema nestrpljivosti
avangardnog futurizma. &eofil >otje u eseju o :odleru tvrdi da je dekadentni du! u
skaldu sa krizom savremene $iviliza$ije.
<uturistički mentalitet neodlučno čeka umetnički preporod, pripremajući se za taj
dolazak praktično i mistički, dok se dekadentni menatlitet sa mučnom fatalnošću i
inertnom strepnjom pasivno prepušta čekanju.
/e postoji u suštinu velika razlika između dekadentnog sna o novom detinjstvu i
futurističkog sna o novoj zrelosti ili mladosti jednog devičanskog i jačeg sveta.
,ko agonističke tenden$ije trijumfuju u avangardnom futurizmu, pasivni
agonizam dominira dekadentnim mentalitetom kao čist i prost osećaj agonije.
Dekadentnost znači samo mor%idno samozadovoljstvo u osećanju prolaznosti.
*oda, uku, pu+lika.
*oda, avangarda i tereotip
>lavna karakteristika mode je da nametne i iznenada pri!vati kao novo pravilo i
normu ono što je, samo trenutak ranije, %ilo izuzetak ili ćud, da %i ga ponovo napustila
pošto je i to postalo o%ično i svačije. Ukratko, zadatak mode je da odr"ava stalni pro$es
standardiza$ije+ uvođenje retkosti ili novine u opštu i univerzalnu upotre%u, zatim prelaz
na drugu retkost ili novinu kada je prva prestala to da %ude. U sferi umetnosti ovaj
fenomen mo"emo izraziti govoreći da moda te"i da prevede nov i neo%ičan o%lik u
pri!vatljivu formu pogodnu za imita$iju, a zatim da potčini neki drugi o%lik analognim
metamorfozama i preokretima čim se prvi rasprostro i postao dovoljno o%ičan da nastane
ono što <ran$uzi zovu ša%lon, a što %i se moglo angli$izirati kao stereotip.
?a modernu umetnost uopšte, a pose%no za avangardu, jedina nepopravljiva i
apsolutna estetička pogreška je tradi$ionalno umetničko stvaranje, umetnost koja imitira i
ponavlja samu se%e.
,nteligencija i elita
Dejstvo mode u sferi moderne umetnosti i knji"evnosti.
,ntelektualna elita
"vangarda i politika.
Izvesna politička situa$ija mo"e vršiti uti$aj na umetnost uopšte, a na avangardnu
umetnost pose%no. Ipak je ovaj uti$aj, gotovo isključivo negativan. Politički re"im mo"e
lako da razori kulturni ili umetnički uslov, dok sa druge strane ne mo"e da ga vrati u
"ivot. Aako je uočljivo da je podrška koju je fašizam u početku pru"ao futurizmu 7koji je
kao avangarda već %io gotovo mrtav8 %ila neodlučna, platonska i kratkovečna.
Deza između avangarde i demokratije. ,vangarda kao i svaka kultura mo"e
jedino da $veta u klimi političke slo%ode, iako često poprima čak i neprijateljski stav
E
prema demokratskom i li%eralnom društvu. ,vangarda upravo u sferi političkog mišljenja
češće pri!vata ili podle"e modi umesto da je stvara i nameće.
Italijanski futurizam je od samoga početka %io i na$ionalizam, isto kao i sva
kultura mlade genera$ije u toj epo!i.
-tanje otu.enoti
/metnot i dru&tvo
,vangardna umetnost $veta uglavnom samo u nedogmatskom re"imu.
-pe$ifična istorijska realnost kojoj se avangarda suprotstavlja je masovna kultura,
viđena kao pseudo kultura. dan kvalitativnim vrednostima, suočen sa kvantitativnim
vrednostima moderne $iviliza$ije umetnik oseća da je napušten i po%unjen. vakvo
stanje du!a izaziva određen patos u duši današnjeg umetnika. n zna da se umetnik u
drugim vremenima, čak i kada je %io %eskrajno manje slo%odan, nikada nije osećao toliko
napušten, od%ačen i usamljen. tuda njegovi snovi o reak$iji i revolu$iji, njegove
retrospektivne i proročke utopije, njegova jednako nemoguća "elja da uspostavi nove
poretke ili da ponovo o%novi stare.
&om društveno ( psi!ološkom stanju, karakterističnom za anar!ičnu kulturu
našega do%a, dat je naziv alijen$ija 7otuđenje8. vo stanje je !ronično i osuđeno na
trajanje. 9o"e se okončati smao kada avangardni umetnik nestane sa istorijskog ili
kulturnog !orizonta. , to se opet mo"e desiti samo kao posledi$a korenitog preo%ra"aja u
našem političkom i društvenom sistemu. Dajući negativnu !ipotetičku tvrdnju mo"emo
reći da je avangardi suđeno da iščili samo ukoliko je građanskoj $iviliza$iji suđeno da
iščili, što zanči da je svetu kakav poznajemo suđeno da propadne pred novim poretkom u
kome je masovna kultura jedini o%lik pri!vatljive i moguće kulture, poretkom koji uvodi
niz totalitarni! društava, nemoćni! da i jednoj intelektualnoj manjni dozvole da pre"ivi,
nemoćni! čak da izuzetak s!vate kao vredan ili moguć. Ukoliko takva transforma$ija nije
neumitna ili neiz%e"na onda je umetnosti avangarde suđeno da traje, %lagoslovena u
svojoj slo%odi i prokleta u svom otuđenju.
Piholo&ko i dru&tveno otu.ivanje
9arks je ovo stanje definisao kao osećanje %eskorisnosti i izdvojenosti ličnosti
koja s!vata da je potpuno otuđena od društva koje je izgu%ilo svoju !umanost i sopstvenu
istorijsku misiju.
tuđenje, kao psi!ološka pojava je agonističko stanje du!a.
0konomko i kulturno otu.enje
-tiliti!ko i eteti!ko otu.enje
9alro je primetio da se poče$i moderne umetnosti podudaraju sa umetnikovim
od%a$ivanjem građanske kulture. n primećuje da je u savremenoj estetičkoj ideologiji
građanstvo u opozi$iji i 0da se ono ne suprotstavlja proleterijatu ili aristokartiji već
umetniku1. va protivrečnost između građanskog i umetničkog du!a, koja kao svaka
antinomija uključuje odnos međuzavisnosti između suprotni! polazišta, postaje tema par
e-cellence u delu &omasa 9ana, gde je ona sa društvene kontroverze, javnog i
spoljašnjeg suko%a, svedena na psi!ičku krizu i lični pro%lem.
-uko% između avangardne umetnosti i masovne kulture. 9asovna kultura se još
uvek naziva popularnom umetnošću i popularnom kulturom. na nije popularna u
romantičarskom smislu kulture i umetnosti koju je stvorio narod, već emprijski i
praktično, kao kultura i umetnost proizvedena za mase. Pojava masovne kulture ne
F
događa se spontano' ona se javlja jedino u kapitalističkim društvima. 9asovna kultura
koja vlada u staljinizmu nametnuta je odozgo+ to nije prirodna posledi$a onoga što
pu%lika tra"i, prateći ekonomski zakon ponude i potra"nje, već veštački politički
proizvod. no što se dešava u staljinizmu nije toliko proletarizovanje koliko
%irokratizovanje kulture, a to od umetnika stvara više činovnika nego stvarao$a.
/eposredan rezultat ovog oso%nog preo%ra"aja je razaranje otuđene umetnosti avangarde.
0,utentična proleterska knji"evnost svakodnevi$e sastoji se od trilera, lju%avni!
priča, kau%ojski! romana, popularnog filma, d"eza i "ute štampe.1 Umetnost avangarde u
%iti se suprotstavlja ovoj masovnoj kulturi i ovoj proleterskoj umetnosti, jedinim tipovima
popularne umetnosti i kulture koji su mogući u društvu kao što je naše. ?adatak
avangardizma je da se %ori protiv izra"enog javnog mnjenja, protiv tradi$ionalne
akademske kulture, protiv %ur"oaske inteligen$ije.
1ehnologija i avangarda
0kperimentalizam
Gksperimentalizam je jedna od primarni! karakteristika avangardne umetnosti.
Istorija evropske poezije i knji"evnosti nije %ila samo niz pokreta kakvi su %ili
naturalizam i dekaden$ija, sim%olizam i futurizam, dadaizam i nadrealizam' ona je
takođe, %ila niz stvaranja, pri!vatanja i likvida$ija te!nički! o%lika kao što su slo%odan
sti! i neograničeni sti!, prozne pesme i ekspreiment slo%odne aso$ija$ije reči, polifonična
proza i unutrašnji monolog. Gksperimentalna priroda avangarde je i programski utvrđena
u mnogim nazivima skovanim za nove formalne tenden$ije i te!nička istra"ivanja,
pose%no u plastičnim umetnostima.
Istorija slikarstva i skulpture o%iluje estetičkim pokretima ili strujama sa imenima
koja su sama po se%i program ili manifest. /ajznačajniji u ovom smislu je impresionizam
Iz ku%ističkog eksperimentisanja dolaze one tenden$ije kojima je dat uopšten
naziv apstraktna umetnost. Iz oso%enog istra"ivanja impresionističkog slikarstva stvara se
na isti način divi#ioni#am i poentili#am.
>lavni $ilj eksperimentalizma je novina.
Gksperiment pred!odi stvaralaštvu, stvaralaštvo ukida i apsor%uje eksperiment u
se%e. Gksperiment se stapa u stvaralaštvo, a ne stvaralaštvo u eksperiment. -tvaranje
razrešava eksperiment ili ga prevazilazi' eksperimentisanje koje se kao takvo ne poništi,
te"i da postane antistvaralaštvo.
-cijentizam
Gksperimentalizam izvesni! avangardi, nadrealizma npr., ogleda se pre svega u
sadr"aju, što znači da je on psi!ološke prirode. Rezultat je ne toliko eksperiment u
te!ničkoj ili stilističkoj o%lasti, koliko eksperiment u neistra"enim o%lastima duše.
Ponekada, kao u futurizmu, dolazi jedino do vulgarnog %ezo%ličnog i podra"avalačkog
eksperimentalizma koji radi sa sirovim materijalom umetnosti, uvodeći i me!aničke
sastojke 7šaptači i %ukači u Rusolovom futurističkom pozorištu8 ili uistinu strana tela 7što
du!ovitiji kola"i, la"ni %rkovi i prave naočare na statuama i portretima8.
U avangardnoj umetnosti ne trijumfuje toliko te!nika koliko 0te!ni$izam1 koji se
mo"e definisati kao svođenje čak i nete!ničkog na kategoriju te!nike.0&e!ni$izam1 znači
da te!nički du! napada du!ovna područja u kojima te!nika nema svoj razlog postojanja.
Du! se ne %uni protiv te!nike ili mašine, nego protiv svođenja nematerijalni! vrednosti
na proste kategorije me!aničkog i te!ničkog.
.H
2umorizam
)ult mašine, u sr$u moderne kulture odra"ava dvosmislen odnos između
umetnosti i nauke.
6umorizam se ogleda pre svega u formalnom me!anizmu modernog "ivota, kome
slu"i da %i uništavao ili is$rpljivao, prateći uo%ičajeni paradoks komedije. /jegova
glavna oruđa su ver%alna i formalna.
(ominaliti!ki dokaz
,ntitradi$ionalizam i modernolatrija su kategorički imperativi futurističkog
pokreta.
"vangardna kritika
Predulovi
Umesto da stvara autonomno, uporedo sa avangardnom umetnošću, avangardna
kritika je suviše često dozvoljavala da je avangardni du! ograničava i u negativnom i u
pozitivnom smislu. )ritički du! je, umesto da te"i svesnoj rekonstruk$iji sredine u kojoj
su nastala dela ili nji!ovom razumnom tumačenju radije razvijao sporednu delatnost (
kontroverzu i polemiku, propagandu za ili protiv. Gfekat ove tenden$ije je u tome da je
istorijsko ( kritički sud opšte pojave avangardizma ili njegovi! spe$ifični! proizvoda
gotovo uvek promašen ili pogrešan u o$eni. ?%og toga, da %i se govorilo o avangardnoj
kriti$i, mora se za nju formulisati teorija, odnosno ski$irati kritika te kritike. /e mo"emo
reći šta ona jeste, ako ne ka"emo, makar teorijski, šta ona tre%a da %ude.
čigledno je da je zadatak avangardne kritike da s!vati avangardu pre nego što je
o$eni. -!vatiti avangardnu umetnost pre svega znači razumeti njenu vrednost+ opravdati
ili, %ar privremeno pri!vatiti činjeni$u da ona postoji, smatrati to neop!odnim uslovom,
početnom tačkom, ako ne odredištem. U umetnosti, kao i u moralu... mora se priznati
imperativ koji delu nameće period. Pu%lika avangardne umetnosti, tj. intelektualna elita
koja je podr"ava, po defini$iji je grupa ljudi koja smatra da je avangarda jedini mogući
umetnički program u našem vremenu. &a pu%lika greši, što unutar o%jekata koji
prosuđuje meša namere sa rezultatima, umesto da i! odvaja. ,vangardna umetnost unutar
svoje kulturno ( so$ijalne sredine izaziva stvaranje dve klase individualni! koji uspevaju
da je s!vate i oni! koji su po prirodi nesposo%ni da je razumeju. 9o"e se ne poznavati
ku%izam ili futurizam, nadrealizam ili dadaizam, a ipak s!vatiti smisao i funk$ija
avangardne umetnosti u $elini.
Pro+lem nejanoti
)ritičari avangardnu umetnost stalno optu"uju za nerazumljivost i nejasnost.
9nogi sled%eni$i avangarde pretvaraju ovu optu"%u u puko !valisanje i praznu slavu,
nazivajući nejasnost i nerazumljivost daleko značajnijim imenima, kao što su
neizre$ivost, !ermetizam ili 0demon analogije1. &o je optu"%a na koju je teško
odgovoriti. Izvesno je da pro%lem nije u konven$ionalnoj i namernoj nejasnosti kojom se
avangarda razmeće da %i se razlikovala kao grupa. no što vredi uzeti u o%zir je spontana
i autentična nejasnost, karakteristična pojava najiskrenije moderne umetnosti.
-ud i predrauda
U izvesnom smislu mo"e se reći da je za razumevanje avangardne umetnosti
jedino potre%no razumeti njenu polaznu tačku.
3eva i dena kritika
..
)ritičke tenden$ije poznate su pod nazivom dogmatske levičarska i desničarska.
Doktrine na kojima o%e zasnivaju svoju kritiku avangardne pojave jednako se mogu
svesti na pojam degenera$ije. Psi!oso$iološka dijagnoza po kojoj svaka kultura
manifesta$ije 0izuzetka1 liči na krizu ili simptom %olesti. U modernoj kulturi se razvila
estetička patologija koja je na izvestan način pozitivna. na smatra %olest kao izvor ili
motiv stvaralaštva, pošto veruje da filosofski ili umetnički genije prirodno %oravi u
%olesnom telu, čak i u %olesnom umu.
• Deza između neuroze i umetnosti je sud%inska i nu"na ( patološka
varijanta agonističkog momenta.
Desničarska kritika je ona kritika koja zaključke o kulturnom i estetičkom
tradi$ionalizmu izvodi iz postulata građanskog i političkog tradi$ionalizma. -vi
neprijatelji novoga do%a spadaju u ovu grupu kritičara 7oni koji od%a$uju ne smao o%like
umetnosti i kulture već i naj"ivlje snage našega perioda kao što su demokratija,
so$ijalizam, te!nologija i nauka8. ?adatak desničarske kritike završava se u univerzalnom
osuđivanju moderne $iviliza$ije' okreće se protiv li%eralne ideologije.
Aevičarska kritika podr"ava takođe i pojam degenera$ije, mada ga s!vata na
isključivo društven i politički način, u smislu ekonomije i klasne svesti. tuda ona na
kulturnom nivou vidi u avangardi izraz onog poodmaklog stanja propadanja i krize do
kojeg su, smatralo se, stigli %ur"oaska klasa i kapitalistički sistem. Aevičarska kritika, isto
koliko i desniačrska, osuđuje avangardnu umetnost kao izraz sadašnjosti koju o%e poriču
%ez o%zira što je jedna od%a$uje u ime prošlosti, a druga u ime %udućnosti.
0tetika i poetika
Dehumanizacija
Pođoli razmatra estetiku i poetiku avangardne umetnosti u smislu izvesni!
kritički! i teoretski! predrasuda.
Po prvoj od ti! predrasuda avangarda predstavlja i izra"ava de!umaniza$iju
umetnosti. -amo načelo de!umaniza$ije je u opti$aju u avangardnoj kriti$i, a pose%no u
svakodnevnoj nepriajetljskoj kriti$i. 7<uturizam je sinoniman sa krajem čoveka kao
vr!unske teme umetnosti' $elokupna moderna umetnost je 0pro$es dezintegra$ije i
de!umaniza$ije1.8
/ačelo de!umaniza$ije ima daleko vrednije i pre$iznije značenje ukoliko je %ar
delimično sinonimno sa širim i udaljenijim stilističkim pojmom deformacije.
Prin$ip deforma$ije nije ništa novo u istoriji umetnosti. ,vangardna ga je
umetnost sigurno ponovo otkrila u primitivnoj ili ar!ajskoj umetnosti. &ako, na primer,
avangardna skulptura %ri"ljivo ispituje etrursko i egipatsko vajarstvo kao i statue
prekolum%ijske ,merike, preklasične >rčke i $rne ,frike. 9ogli %ismo mo"da da
ka"emo ono što rtega naziva de!umaniza$ijom nije ništa drugo do neoprimitivistička
deforma$ija ili svesno ponavljanje autentične i iskrene deforma$ije $elokupne varvarske i
egzotične umetnosti.
Dulgarna predrasuda tvrdi da ni primitivna ni avangardna deforma$ija nisu
rezultat određene vizije ili izra"ajni manevar, već pogrešno izvođenje.
,ko se primitivna deforma$ija sada univerzalno smatra spontanom pojavom
mnogi ljudi počinju da misle da je avangardna deforma$ija svesno tra"ena proizvoljnost
7niko se ne usuđuje da je pripiše nesposo%nosti umetnika koji je izvode, kao što su
virtuozi :rak i Ruo, 9atis i Pikaso8.
.5
Deforma$ija određuje stilski pokret koji uvodi novi poredak, od%a$ujući stari.
9otiv za ovo od%a$ivanje veoma je prost. 9oderna $iviliza$ija postigla je tako savršenu
prikazivačku te!niku da umetnik mo"e lako da posatne pedagoški monstrum, odnsono
učenik daleko veštiji od svoji! učitelja.
-likarski realizam pose%no u "anru portreta i pejza"a %io je uništen pronalaskom
foto ( aparata. 9oderni umetnik ne "eli da se nadmeće sa fotografijom. n je jednom
zauvek od%a$io ovo %eskorisno nadmetanje. Umesto toga on ide suprotnim putem.
/jegov $ilj nije podra"avanje, već deformativno predstavlajnje ili upravo ona apstraktna
umetnost koju su polemički nazvali nereprezentativnom. I ako umetnik radi na takav
način, on ima za to svoje do%re razloge 7Rem%oovi razlozi ( zasićenost starim, poznatim i
lakim ili "udnja za novim, neo%ičnim i teškim8.
4ere+ralizam i voluntarizam
Unutar avangardne umetnosti postoji intelektualizam sui generis koji nema
nikakve veze sa tardi$ionalnim ili kalsičnim intelektualizmom i koji je pogodno, mada
pogrdno prozvan cere*ralnost ili cere*rali#am. 7)ao da se "elelo istaknuti da se ovde ne
radi o prirodnom plodu čistog razuma već o kvazi ( me!aničkom proizvodu organa
mišljenja.
####################################################################################################
,torija i teorija
,torijke paralele
7Istorijski pred!odni$i avangardizma' pokušaj dokaza da je avangardna umetnost
oduvek postojala.8
/eki kritičari u našoj kulturi vide povratak %aroka, drugi, %ar poten$ijalno,
pronalaze anti$ipa$iju avangardizma u %aroku. &akve veze o%ično pravi kritika
neprijateljski nastrojena prema o%e strane.
,vangardnu umetnost karakteriše mit novine.
*odernot i modernizam
/ajzasnovanija zamerka koja se najčešće upućuje avangardizmu je od%ijanje da
umetnost mora da izra"ava više moderno nego novo. U ovoj zamer$i sadr"an je stav da je
svaka umetnost moderna u svoje vreme. va istina gu%i svoju vrednost ukoliko ne
priznamo da je data modernsot u svojoj suštini različita od slučaja do slučaja. 9udriji
istoričari i kritičari znaju čak da neoriginalno, mediokritetno delo, otkriva oštro i
konkretno du! svoje epo!e upravo zato što ostaje dokument a ne spomenik. vakvo
otkrivanje ne osvetljava samo modernost ove ili one epo!e, već i njen moderni#am. I
modernost i modernizam etimološki potiču od pojma la mode' ali se samo drugi sla"e sa
njegovim du!om i smislom. /ije moderno osuđeno da umre kada mu vreme prođe, nego
je modernistično ono što zastareva i umire. ,vangardu, mo"da više i jače od %ilo koje
umetničke struje, karakteriše ne samo sopstvena modernost nego jedan pose%an i ni"i tip
modernizma koji joj se suprotstavlja.
IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII
-vaka istorijska sinteza avangardizma počeće sa njegovom preistorijom, sa
proučavanjem njegovi! prvi! začetaka u Sturm und Drang $ u i najranijem romantizmu.
/u"ni pred!odni$i dekaden$ije i sim%olizma su pokreti druge polovine
devetnaestog veka u <ran$uskoj, pod nazivom Parnasse ili umetnost ( radi ( umetnosti.
Renato Pođoli, &eorija avangardne umetnosti, /olit, :eograd, .FC@.
.;