You are on page 1of 13

SEMINARSKI RAD

CPU ( PROCESOR )
Seminarski rad
1.1. MIKROPROCESORI I NJIHOV ISTORIJSKI RAZVOJ
Idejni tvorac mikroprocesora je ininjer Marcijan Hof. On je predloio da se
napravi integrisano kolo koje bi preuzelo neke funkcije procesora velikih raunara. rvi
mikroprocesor! nastao "#$". godine! poznat je pod imenom Intel %&&%. Ovaj mikroprocesor je
sadrao oko '(&& tranzistora i mogao je da obra)uje podatke u grupama od po % bita pa otuda
potie i njegov naziv.
rvi predstavnici *+bitnih mikroprocesora nastali su "#$%. godine kada je Intel
proizveo i*&*&! a Motorola M,-*&&. Op.ta karakteristika prvih *+bitnih mikroprocesora je oko
/&&& tranzistora na kristalu koji su mogli da obavljaju najvanije funkcije mikroprocesora
tada.njih velikih raunara.
osle *+bitnih pojavljuje se generacija "-+bitnih mikroprocesora. 0o su
mikroprocesori koji mogu da obra)uju podatke u grupama od po "- bita. 1od njih je postignut /
do "& puta ve2i stepen integracije! a brzina im je pove2ana / do '& puta u odnosu na *+bitne. 0ek
sa pojavom "-+bitnih mikroprocesora dostignute su mogu2nosti procesora velikih raunara. rvu
generaciju ine oni koji su proizvedeni do "#*(. godine! a drugu generaciju oni nastali "#*(.
rvi ('+bitni mikroprocesori su se pojavili "#*'. godine i kod njih tako)e moemo
razlikovati nekoliko generacija. Motorola je na tri.te izbacila M,-*&'&! a Intel i*&(*-. kod
svake generacije ('+bitnih mikroprocesora uve2avao se stepen integracije. 1od prve generacije
taj broj je bio oko /&&.&&& tranzistora na kristalu! a ve2 kod druge od "!' do "!/ miliona na jednoj
kristalnoj ploici. 3naajno se uve2ava brzina rada! kao i prostor koji mikroprocesor moe
adresirati. Me)utim! najvaniji pravci pobolj.anja kod ('+bitnih mikroprocesora bili su 4
ugra)ivanje i uve2anje tzv brzih ke. memorija! uve2anje broja operacija koje su se mogle
izvr.avati paralelno i rad sa virtualnim memorijama.
Svi ti mikroprocesori pripadaju ,IS, koncepciji 5 ,omple6 Instruction Set
,omputer 7. Ovu koncepciju karakteri.e obiman skup instrukcija kao i vrlo sloene radnje koje
moe da obavlja mikroprocesor. 8 devetoj deceniji javljaju se prvi mikroprocesori zasnovani na
9IS, koncepciji 5 9educed Instruction Set ,omputer 7 kod kojih se redukuje skup instrukcija ali
se znatno pove2ava brzina rada.

IME DATUM BROJ
TRANZISTORA
MIKRONI CLOCK
SPEED
DUZINA
PODATKA
MIPS
*&*& "#$% -!&&& - ' MHz * bit &.-%
*&** "#$# '#!&&& ( / MHz "- bit &.((
*&'*- "#*' "(%!&&& "./ - MHz "- bit "
*&(*- "#*/ '$/!&&& "./ "- MHz (' bit /
*&%*- "#*# "!'&&!&&& " '/ MHz (' bit '&
entium "##( (!"&&!&&& &.* -& MHz (' bit "&&
entiumII "##$ $!/&&!&&& &.(/ '(( MHz (' bit : (&&
'
Seminarski rad
entiumIII "### #!/&&!&&& &.'/ %/& MHz (' bit : /"&
entiumI; '&&& %'!&&&!&&& &."* "./ <Hz (' bit : "!$&&
entiumI;
Prescott
'&&% "'/!&&&!&&& &.&# (.- <Hz (' bit : $!&&&
0abela prikazuje razvoj Intel procesora od prvog koji je izazvao pravu senzaciju na
tri.tu svojim pojavljivanjem "#$%! do dana.njih procesora! mada stalno izlaze novi sa sve boljim
performansama koje se ne mogu porediti sa nekada.njim. Svi procesori nakon *&** su pravljeni
po uzoru na njega s tim .to entium I; moe da izvr.i neke instrukcije /&&& puta bre od svog
pretee.
1.2. MIKROPROCESORSKE TEHNOLOGIJE
Od poetka razvoja mikroraunara postoje dva osnovna cilja konstruktora4
pove2anje brzine i pove2anje kapaciteta memorije. =a bi se ti ciljevi ispunili smanjivao se broj
komponenata od kojih su gra)eni vrsti delovi raunara! i na taj nain skra2ivao bi se put koji su
prelazili elektrini! magnetni i svetlosni impulsi a pove2avala brzina prenosa informacija. 0ako je
bilo mogu2e na manjem prostoru zapamtiti ve2i broj informacija. =a bi smanjivanje bilo uspe.no
potrebno je veliki broj tranzistora smestiti na malu povr.inu. >a taj nain nastaju ipovi tj.
integrisana kola koja predstavljaju integraciju elektronskih komponenata na malim ploicama.
>ajsloenija integrisana kola predstavljaju mikroprocesor.
<lavni materijal u izradi integrisanih kola su razni tipovi poluprovodnika pa je i
cela tehnologija nazvana poluprovodnika tehnologija. rilikom izbora integrisanog kola veoma
je bitno znati koja je tehnologija primenjena. Od tipa tehnologije koja je primenjena zavisi4
ouzdanost integrisanog kola
Stepen ostvarene integracije po jedinici povr.ine
?rzina rada
otro.nja energije
>ain povezivanja sa drugim integrisanim kolima koja ne moraju biti
proizvedena u istoj tehnologiji! itd.
=o sada su bile dominantne dve tehnologije u proizvodnji integrisanih kola i to su
bipolarna i MOS 5Metal @ O6ide @ Semiconduktor 7 tehnologija.
2. MIKROPROCESOR
rocesor je ure)aj koji moe da vr.i obradu podataka i centralni je deo ve2ih
raunarskih sistema. rocesor koji vr.i obradu u mikroraunaru je mikroprocesor. Mikroprocesor
je ploica! na kojoj je sabijen 5 integrisan 7 veliki broj tranzistora i koji obavlja iste funkcije kao i
veliki procesori. 0o je ip napravljen tako da predstavlja funkcionalnu celinu! a koji se preko
velokog broja noica 5 pinova 7 povezuje sa spolja.nim svetom.
Ako se pogleda unutra.njost raunara moe se videti da se on sastoji od velikog
broja ipova. Ovi ipovi imaju razliitu ulogu4 jedni slue za kontrolisanje periferijskih ure)aja
5 tzv. kontroleri 7! drugi za generisanje zvuka! tre2i za generisanje slika! itd. I ti ipovi su
(
Seminarski rad
mikroprocesori kojima je dodeljena specijalna uloga. Me)utim oni se ne nazivaju
mikroprocesorima ve2 imaju posebne nazive kao .to su 4 disk kontroler! generator zvuka! =MA+
modul i sl. od mikroprocesorom se podrazumeva ip op.te namene koji objedinjuje rad celog
mikroraunarskog sistema.
Savremeni processor
2.1. KARAKTERISTIKE MIKROPROCESORA
Bedna od osnovnih karakteristika mikroprocesora je duina podatka kojeg obra)uje
u jednom trenutku. 8obiajne duine su %! *! "-! ('... rema ovome svi mikroprocesori se mogu
podeliti na %+bitne! *+bitne! "-+bitne..
Mikroprocesori su proizvod velikog stepena integrisanosti tranzistora na jednom
kristalu. Stepen integrisanosti se stalno pove2ava. =o skora se za mikroprocesore koji su
napravljeni sa vrlo velikim stepenom integracije govorilo da su napravljeni u ;CSI 5 ;erD Carge
Scale Integration 7 tehnologiji. Sada se ve2 upotrebljava novi pojam 8CSI 5 8ltra Carge Scale
Integration 7 koji se odnosi na ipove sa vi.e od milion tranzistora.
Bedan od osnovnih ciljeva prilikom izgradnje svih dosada.njih raunara bio je
pove2anje brzine rada raunara. ?rzina rada mikroprocesora se izraava u MIS+ovima 5 Milion
of Instructions er Second 7. Me)utim pove2anje broja operacija i pove2anje brzine
mikroprocesora su dva oprena zahteva. I?M+ovi strunjaci su analizom konstatovali da se
koristi samo '& posto od celokupnog skupa instrukcija! .to ih je podstaklo da se naprave
mikroprocesori sa manjim brojem instrukcija ali veoma brzi. 0ako je nastao novi pravac u gradnji
mikroprocesora zasnovan na 9IS, pristupu 5 9educed Instruction Set ,omputer 7. >asuprot ovoj
koncepciji je ,IS, pristup 5 ,omple6 Instruction Set ,omputer 7 u kojoj se i dalje pove2avaju
mogu2nosti mikroprocesora pove2anim stepenom integracije.
0ako)e jedna od karakteristika dana.njih mikroprocesora je tenja ka ouvanju
kompatibilnosti sa njihovim prethodnicima. Ako! na primer! jedan "-+bitni mikroprocesor moe
da izvr.ava instrukcije *+bitnog kaemo da su kompatibilni. 9azlog tome je .to je pravljenje
softvera veoma skupo i zahteva dosta vremena! pa softver sa jednog raunara moe da se koristi
na drugom ako su njihovi mikroprocesori kompatibilni.
%
Seminarski rad
2.2. STRUKTURA MIKROPROCESORA
od arhitekturom mikroprocesora podrazumevamo njegovu logiku organizaciju.
Arhitektura mikroprocesora odre)uje i njegove mogu2nosti. Obino se u okviru svakog
mikroprocesora nalaze slede2e komponente4
". upravljaka ili komandna jedinica
'. aritmetiko logika jedinica
(. skup registara
%. unutra.nje magistrale
1omandna jedinica slui za prepoznavanje komandi tj. instrukcija koje treba da se
izvr.e. 8 aritmetiko logikoj jedinici obavljaju se aritmetike i logike operacije. 9egistri imaju
vi.estruku namenu! koriste se kao brojai komandi! kao pokazivai steka! indeks registri i sl.
8nutra.nje magistrale 5 koje treba razlikovati od magistrala mikroraunarskog sistema 7 povezuju
sve komponente mikroprocesora u jednu celinu! ali se preko njih povezuje i sa ostalim delovima
mikroraunarskog sistema. inovi 5 noice 7 predstavljaju produetke linija koje ulaze u sastav
unutra.njih magistrala mikroprocesora. reko noica mikroprocesora prenose se razni signali
koje moemo podeliti u osam grupa4
". signali za upravljanje mikroprocesorom
'. signali za upravljanje prenosom podataka
(. signali adresne magistrale i magistrale podataka
%. signali stanja mikroprocesora
/. signali upravljanja prekidima
-. napajanje
$. signali sinhronizacije
*. signali za realzaciju specifinih funkcija
/
CENTRALNA PROCESORSKA
JEDINICA - CPU
REGISTRI
UPRAVLJAKA
JEDINICA
ARITMETIKO
LOIKA
JEDINICA
8CA3>I
89EFABI
Galju
podatk
e
I3CA3>I
89EFABI
Galje
obra)e
ne
podatk
e
Seminarski rad
Hunkcija raunara je da prenosi podatke izme)u memorije! 8II ure)aja i procesora!
kao i da ih obra)uje u samom procesoru. odaci se kroz raunar prenose kao digitalni signali
preko provodnika @ ma!istra"a 5 #$s 7. Ma!istra"a je skup elektrinih putanja preko kojih se
istovremeno prenose digitalni elektrini signali% sva&i si!na" pre'stav"(a (e'an #it in)ormaci(e
* e"e&tri+ni e&viva"ent #inarne ci)re n$"a i"i (e'an ,- ?roj bitova koji se mogu prenositi
istovremeno odre)uje .irinu magistrale. rema tome! u funkcionalnom smislu! razlikuju se tri
vrste magistrale4
"7 Ma!istra"a po'ata&a 5 Data #$s 7 je dvosmerna! po njoj se podaci mogu prenositi iz
mikroprocesora prema memoriji ili drugim kolima mikroraunara! ili se podaci unose u
mikroprocesor iz istih kola 5 npr. iz 9AM memorije 7.
'7 A'resna ma!istra"a 5 A''ress #$s 7 preko koje se prenosi adresa na koju se sme.ta
podatak. Ona je jednosmerna jer smer podataka ide od mikroprocesora prema memoriji ili
drugim kolima mikroraunara. ?rojem vodova 5 bita 7 adresne magistrale odre)en je
ukupan broj memorijskih lokacija ili registara koje se mogu adresirati4 mikroprocesor
moe adresirati bilo koju lokaciju 9OM ili 9AM memorije! ili bilo koji drugi registar
prikljuen na magistralu. Svakoj adresi treba jednoznano da odgovara memorijska
lokacija ili registar.
(7 Uprav"(a+&a ma!istra"a * Contro" #$s , preko koje se prenose svi signali bitni za proces
upravljanja prenosom podataka! sinhronizaciju rada pojedinih komponenata! i uop.te rad
celog sistema. Signali koji ine kontrolnu magistralu su READI.RITE *R/.,! zahtev za
prekid rada mikroprocesora 5 IOR0 7 ili resetovanje raunara 5 RESET 7.
Svi elementi mikroraunarskog sistema se vezuju preko tih magistrala.
>ajnoviji mikroprocesori poput entiuma imaju veoma komplikovanu arhitekturu.
Instrukcije se izvr.avaju paralelno kori.2enjem tzv. teku2ih linija 5 pipe line 7. Osim toga ovde se
-
,E>09AC>A 9O,ESO9S1A BE=I>I,A
REISTRI OP1TE
NAMENE
ARITMETIKO
LOIKA JEDINICA
UPRAVLJANJE I
SIN2RONI3ACIJA
MEMORIJA S9E<A SA 8II 89EFABIMA
MAGISTRALA PODATAKA
ADRESNA MAGISTRALA
UPRAVLJAKA MAGISTRALA
Seminarski rad
ne nalazi skup registara ve2 memorija koja se nalazi unutar mikroprocesora. 0o su veoma brze
ke. 5 cashe 7 memorije ija veliina se stalno pove2ava. 3ahvaljuju2i toj memoriji omogu2eno je
paralelno izvr.avanje instrukcija! tj. postiu se ve2e brzine mikroprocesora. 1e. memorije mogu
biti u samom procesoru ali i izdvojene u posebnu celinu.
2.3. NAIN RADA MIKROPROCESORA
Hunkcionisanje skoro svakog mikroprocesora sastoji se u neprekidnom
smenjivanju dve faze tj. ciklusa. Osnovna jedinica operacije u raunaru je ma.inski ciklus koji
izraava jednu elementarnu transakciju unutar raunara i sastioji se od ove dve faze4
". faza pripreme instrukcije 5 )etc4 c5c"e 7
'. faza izvr.enja instrukcije 5 e6ec$te c5c"e 7
8 fazi pripreme uitava se instrukcija iz memorije 5 tj. dovodi se u sam
mikroprocesor 7! a u fazi izvr.avanja izvodi se operacija odre)ena donetom instrukcijom.8
okveru svake instrukcije mogu se razlikovati dva dela4 operacioni kod i adresni deo. Opkod
odre)uje vrstu operacije koju treba da obavi mikroprocesor a adresni deo ukazuje an adrese sa
kojih treba uzeti podatke za operisanje. Bo. prema zamisli Hon >ojmana program u memoriji
raunara je niz instrukcija u memorijskim lokacijama ije adrese slede jedna za drugom.
Izvr.avanje programa zapoinje dono.enjem prve instrukcije u mikroprocesor i realizacijom
akcije odre)ene tom instrukcijom. 8 zavisnosti od izvr.ene instrukcije donosi se slede2a itd. Svi
savremeni raunari napravljeni su prema Hon >ojmanovim zamislima pa se stoga i nazivaju
raunarima Hon >ojmanovog tipa.
$
CPU
Ko!"o#$ %&'(()$

'&*o'("$%&
+"(,-$!
P"(+"&.$ (/!"0*)(%&
ALU
(1-"2$-$%&
0+(/ "&10#!$!$
I1-"2$-$%& $"&'3&
MEMORIJA
Seminarski rad
3. ARHITEKTURA MIKROPROCESORA
od arhitekturom mikroprocesora podrazumevamo njegovu logiku organizaciju a
ne harverski sklop. Arhitktura se razlikuje kod svake generacije mikroprocesora u zavisnosti da li
su *+bitni! "-+bitni... me)utim! postoje elementi koji se javljaju kod skoro svih proizvo)aa i to
su4
9egistri 5 9egisters 7 se javljaju kod svih procesora. Mogu se razlikovati registri op.te namene
5 general purpose registers 7 i specijalizovani registri koji imaju unapred fiksiranu namenu.
9egistri op.te namene mogu sluiti u razliite svrhe! za realizaciju aritmetiko logikih operacija!
kao brojai i sl.
Akumulator 5 Accumulator 7 se obino ubraja u registre op.te namene i
preko njega se realizuje ve2ina instrukcija.
Indeksni registri 5 Inde6 register 7 je tako)e registar op.te namene i njihov
broj kre2e od jedan ka navi.e. On uva adresu nekog podatka ili nekakav sadraj
na osnovu kog se formira adresa podatka.
okaziva instrukcija 5 Instruction pointer 7 je specijalizovan registar i
ukazuje na slede2u instrukciju 5 sadri njenu adresu 7 koja treba da se izvr.i. 1od
nekih instrukcija se naziva i programski broja.
Stek pokaziva 5 Stack pointer 7 moe biti i registar op.te namene i
specijalizovani registar. okazuje koji je prvi podatak u steku. Stek je organizacija
podataka u memoriji za koju vai da se poslednji upisan podatak uzima prvi
prilikom obrade.
3astavica registar 5 Hlag register 7 ini 2elije od kojih se svaka moe
tretirati kao zastavica. Ako 2elija sadri " zastavica je podignuta! a ako sadri nulu
spu.tena. One ukazuju na stanje posle izvr.enja nekih operacija! npr. da li je
rezultat negativan ili ne! itd. 0ako)e se naziva i status registar jer ukazuje na status
mikroprocesora nakon izvr.ene operacije.
Aritmetiko logika jedinica 5 AC8 Arithmettic Cogic 8nit 7 je
funkcionalni blok koji izvodi operacije nad celim brojevima. 8 savremenim
procesorma ovde se radi o komplikovanim blokovima u kojima se vr.i
pripremanje i izvr.avanje instrukcija. 0ako)e se nazivaju i celobrojne teku2e linije
5 Integer pipeline 7.
Bedinica za brojeve sa pokretnom takom 5 Hloating point unit 7 slui za
izvo)enje operacija nad brojevima zapisanim u decimalnom obliku pri emu se
celobrojni deo odvaja od razlomljenog decimalnom takom. Ovu jedinicu
poseduju samo savremeni procesori! kod starijih raunara ona je bila odvojena od
mikroprocesora i nazivala se koprocesor.
*
Seminarski rad
8pravljaka jedinica 5 ,ontrol unit 7 naziva se komandni blok i predstavlja
funkcionalnu celinu iji je glavni deo dekoder. omo2u dekodera se vr.i
de.ifrovanje instrukcija na osnovu njegovih kodova.
Interfejs magistrala 5 ?us interface 7 predstavlja funkcionalni blok
mikroprocesora preko kojeg se upravlja svim magistralama.
1e. memorija 5 ,ashe 7 je brza memorija koja ima ulogu posrednika
izme)u 9AM+a i ostalih komponenata mikroprocesora. Bavljaju se samo kod
savremenih mikroprocesora jer je njihova brzina znatno ve2a od brzine operativne
memorije.
?aferi 5 ?uffers 7 su prihvatni registri koji se pridruuju raznim
komponentama mikroprocesora! mogu da poslue za prihvat instrukcija ili
podataka.
Osnovni e"ementi mi&roprocesora
3.1.OSNOVNE KARAKTERISTIKE 4-BITNIH MIKROPROCESORA
3ajednike karakteristke *+bitnih mikroprocesora su4
". duina rei * bita
'. adresibilna memorija -% 1 bajta
(. arhitektura preteno zasnovana na akumulatorima
%. adresna magistrala ima duinu "-! a magistrala podataka *
/. duina fleg registra je *
Instrukcije se realizuju preko aritmetiko logike jedinice! pri emu se jedan operand
nalazi u akumulatoru a drugi se iz memorije ili nekog registra. 9ezultat se naje.2e upisuje u
akumulator.
#
1od Adresni
Operacije =eo
Seminarski rad
>a osnovu adresnog dela komande formira se izvr.na adresa tj. adresa lokacije u
memoriji koja sadri potrebni podatak. 1od *+bitnih mikroprocesora se pojavljuje pojam
multipleksiranja tj. linije preko kojih se penose el. signali u prvom taktu faze izvr.enja
pripadaju adresnoj magistrali a u ostalim taktovima magistrali podataka. 0aj proces izmene
uloga pojedinih linija omogu2avaju el. kola koja se nazivaju multiplekseri. Ma.inski ciklus
sadri ( do - vremenskih taktova.
3.2.OSNOVNE KARAKTERISTIKE 15-BITNIH PROCESORA
". duina rei "- bita
'. adresibilna memorija od " do "- Mb
(. magistrala podataka je "-! a a adresna od '& do '% bita
%. prednost u odnosu na osmobitne procesore je pove2anje brzine za / do '& puta
/. tako)e vr.e multipleksiranje signala
-. ma.inski ciklus traje od ' do (& taktova
1od "-+bitnih procesora javlja se pojam segmentacije. 3a formiranje memorijske adrese
potrebna su dva broja 4 broj segmenta i dodatak. 9azlog tome je podela memorije po segmentima!
gde je jedan veliine -%1. ostoje % segmenta4
". kodni segment slui za zapis instrukcija
'. segment podataka namenjen podacima kojima se operi.e
(. stek segment za rad sa stekom tj. sa podprogramima
%. ekstra segment tako)e namenjen radu sa podacima
=olazi do pojave rada sa virtualnom memorijom 5 pro.irenje unutra.nje memorije na
raun spolja.ne! memorija je raspore)ena po segmentima pa procesor preko ure)aja za
upravljanje nalazi da li se potreban segment nalazi na spolja.noj ili unutra.njoj memoriji7!
multiprogramski reim rada 5 kada procesor moe istovremeno da re.ava vi.e zadataka7 i teku2im
linijama pomo2u kojih se ubrzava rad mikroprocesora.
3.3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE 32 6 BITNIH PROCESORA
>apravljeni su sa znatno ve2im stepenom integracije u odnosu na prethodnike! .to je
uticalo na pove2anje brzine rada! uve2anje adresnih mogu2nosti! mogu adresirati % <b memorije!
i niz drugih pobolj.anja. <lavna tehnika novina je ugra)ena ke. memorija.
1e. memorija je sastavni deo mikroprocesora i znatno je brza od osnovne memorije. Sve
podatke s kojima operi.e mikroprocesor trai iz ke. memorije ili .alje u nju. 0ako)e jedna od
"&
Seminarski rad
novina je i jedinica za upravljanje memorijom. Sadri deo za rad sa segmentimai deo za rad sa
stranicama. Stranice se koriste za rad sa virtualnom memorijom. odaci se cuvaju po stranicama
u spolja.njoj memoriji i tek kada su potrebni uitavaju se u unutra.nju memoriju. >ajznaajnije
pobolj.anje je dodavanje jedinice za rad u pokretnom zarezu! tj. poseban ip koji se naziva
koprocesor.
3.7. PENTIUM PROCESORI
>ajznaajniji proizvod mikroprocesorske industrije u poslednjoj deceniji '&. veka je
entium. Intel je nastojao da 4
".ouva kompatibilnost sa familijom *&6*- i omogu2i dalje kori.2enje postoje2eg softvera
'.napravi novi mikroprocesor koji ne bi imao nedostatke i zastarela re.enja familije *&6*-
3atim! entium je koncipiran tako da4
".ima odre)en broj karakteristika tipinih za 9IS, mikroprocesore
'.zadrava mnoge karakteristike ,IS, mikroprocesora
J entium predstavlja neku vrstu hibrida nastalog kombinovanjem 9IS, i ,IS,
koncepcija. Ima '$( noice od kojih se - ne koriste i zauzima povr.inu od "% cm
'
.
Osnovne komponente njegove arhitekture su 4
".interfejs magistrale
'.jedinica za predvi)anje grananja
(.dve ke. memorije
%.kontrolna jedinica
/.dve teku2e linije za rad sa celim brojevima
-.registri
$.9OM sa mikrokodom
*.jedinica za rad sa okretnim zarezom
1e. memorija se ugra)uje na dva naina kod savremenih mikroprocesora4 kao integrisana
unutar mikroprocesora ili izvan mikroprocesora kao komponenta koja povezuje mikroprocesor i
unutra.nju memoriju. Savremeni raunari obino imaju obe! unutra.nju C" i spolja.nu C'.
entium poseduje unutra.nju memoriju koja je podeljena na dva dela od po * 1b. Bedan deo je
namenjen instrukcijama a drugi podacima. Mikroprocesor se obra2a memoriji u dva sluaja4
prilikom itanja i prilikom upisa podataka.
""
Seminarski rad
ZAKLJUAK
PRIMJENA MIKROPROCESORA
Moe se podeliti na slede2a podruja4
raunarski sistemi
industrijska postrojenja
proizvodi .iroke potro.nje
sistemi posebne namene
Giroka primena mikroprocesora je posledica njegove velike fleksibilnosti!
pouzdanosti! male potro.nje! malih dimenzija! relativno male cene prema tehnikim
karakteristikama. 3ato su mikroprocesori zamenili do tada sloene digitalne i analogne sklopove
pa i cele raunare tj. nekada.nje mikroraunare.
"'
Seminarski rad
LITERATURA

0o.i2 =. + Mikroprocesori sa elementima programiranja! ?eograd! '&&(
0urajli2 S. @ 9aunari u sistemima upravljanja! ?eograd! '&&/
KKK.Kikipedia.org
"(