You are on page 1of 14

Univerzitet XXXXX

XXXXX
SEMINARSKI RAD
Predmet: Poslovna etika i komuniciranje
Tema: Poslovna etika i praksa
Profesor: Student:
XXXXXXXXXXXXXXX XXXXXXX
April 2009
Sadraj
Sadraj ........................................................................................................... 2
Uvod ............................................................................................................... 3
. !na"aj #os$ovne et%&e ............................................................................... '
2. !na"aj (ran%)e u odre*enju #os$ovne et%&e ........................................... +
3. Pojam #os$ovne et%&e ................................................................................ ,
'. Teme$jna o-%$jeja u #os$ovnoj et%)% ........................................................ .
+. /e$%&% m%s$%o)% o et%)% % mora$u .................................................................. .
,. U0ro)% #ojav$j%vanja et%"&%1 #ro-$ema u #os$ovanju ............................. 2
.. I0medju $%"ne % #os$ovne et%&e 3333333333333333.. 2
2. Koru#)%ja % et%"no #os$ovanje ...................................................................
4. Et%&a ($o-a$noj e&onom%j% ........................................................................ 2
5.!a&$ju"a& 333333333333333333333333... 3
6ITERATURA ............................................................................................... '
2
Uvod
Od samog poetka poslovanja i razvoja preduzea i kompanija, sticanja profita, naina
rada i poslovanja, bogatstva i ostalih pogodnosti koje prua dobro i uspeno poslovanje
namee se jedno pitanje! da li poslovanje ima dodirnih taaka sa moralom i moralnim
ponaanjem pojedinca i grupa"
#oemo takodje imati i dilemu oko toga da li bogatstvo neminovno podrazumeva i
sumnju, zavist i nepoverenje u nainu sticanja, poreklu i gomilanju istog$ Posmatranje
odnosa izmedju poslovanja i etike moe se proiriti na nain rada, korienje ekonomskih
i prirodnih resursa, rukovodjenje preduzeem, vlasnike odnose, odnos prema
zaposlenima, kvalitet rada, odnos prema lokalnoj zajednici, religiji, dravi$ #nogi e
konstatovati da istorijski razvoj ekonomskih odnosa ne ostavlja mnogo prostora za tezu
da su etika i poslovanje u neposrednoj vezi$
%rugi e ipak rei da etika i nain rada i poslovanja, upravljanje preduzeem i njegovo
organizovanje, nemaju ba nita zajednikog$ &eki e moda zakljuiti da ekonomija
nema ba nikakvu obavezu niti potrebu da bude moralna, a ima i onih koji bi dodali da
ekonomija i poslovanje, po svojoj sutini, ne moe biti etina sve i da bi to i htela da
bude$
&a drugoj strani, postoji miljenje da poslovanje bez moralnih kriterijuma i ekonomija
bez poslovne etike ne mogu dati trajnije, stabilnije i znaajnije rezultate, niti neku
konkretnu zajednicu uiniti srenom i prosperitetnom$ 'bog toga se esto govori o
potrebi uvodjenja etikog kodeksa u principe poslovanja, rada i rukovodjenja u svim
preduzeima$
(u se jo javlja dilema o tome da li je poslovna etika stvar line savesti direktora,
menadera, slubenika, radnika, ili je to rezultat kolektivnog i zajednikog morala neke
grupe, zajednice, sredine, drutva$ ) dananje vreme, oznaeno kao doba globalizacije,
ova dva suprostavljena stava o odnosu izmedju poslovanja i etike dobijaju sve vie na
znaaju i trae to potpuniji i hitniji odgovor koji e biti podupret svestranijim
interdisciplinarnim istraivanjem$
*ini se da je danas ovo pitanje ponovo aktualizovano i ono postaje nezaobilazno, kako u
nerazvijenim zemljama, zemljama u procesu i periodu tranzicije, tako i u onim
najrazvijenim ekonomijama i drutvenim prostorima$
+
. !na"aj #os$ovne et%&e
Poslovna etika najbolje odslikava ponaanje, djelovanje i imid poslovnih ljudi$
&edostatak poslovne etike predstavlja prvi i osnovni uzrok da u nekome preduzeu,
kompaniji ili nekom drugom poslovnom subjektu, doi do izbijanja skandala i
poremeaja poslovne atmosfere$
*esti su sluajevi kada su rukovodei ljudi u preduzeu, kompaniji ili nekom drugom
poslovnom subjektu prikrivali podatke o poslovanju i ukupnom stanju kompanije$ )prave
takvih kompanija daju lanu sliku o svojim kompanijama i na taj nain utiu na
zaravanje i poveanje vrijednosti akcija na berzi$ (o dovodi do toga da mnogi ljudi koji
posjeduju akcije imaju lanu vrijednost i koji nakon objavljivanja pravog stanja u
kompaniji gube znatna finansijska sredstva$ Ovo je primjer nedostatka poslovne etike
ukod najodgovornijih ljudi, odnosno kod rukovodstva kompanije$ Pored nedostatka
kolektivne poslovne etike potrebno je istaknuti i nedostatak poslovne etike pojedinca$
) ovome sluaju se radi o pojedincu koji ne posjeduje osnovne principe poslovne etike, i
koji stavlja line interese ispred kolektiva$ *ovjek bez line poslovne etike predstavlja
bolesnu taku kompanije koja prijeti da se proiri i da zahvati cjeli sistem$
,ez obzira da li se radi o nedostatku kolektivne ili pojedinane poslovne etike poslijedice
su nesagledive i ogledaju se u obliku velikih teta za kompanije, gubitku radnih mjesta za
zaposlene, potresima na berzi, sumnju u poslovanje drugih kompanija, teti kod onih koji
su posjedovali akcije u ovakvim kompanijama i porast nepovjerenja u savremene
principe poslovanja$
&edostatak poslovne etike dovodi do poremeaja uobiajenih tokova oposlovanja, kako u
sredini gdje se kompania nalazi, tako i u irem okruenju a nekada djeluje i na svjetske
ekonomske i poslovne tokove$ (reba naglasiti da je povjerenje jedan od kljunih uslova
za uspjeno poslovanje i razvoj preduzetnike i poslovne klime na svim nivoima i u svim
sredinama$ -ta dovodi do gubitka povjerenja" Prije svega radi se o prevarama i
namjerama da se izvre prevare$ -to se vie iri potreba za povjerenjem i jedinstvenim
poslovnim standardima, to se vie stvara mogunost za razliite oblike prevara, skrivenih
i nedobronamjernih postupaka u poslovanju$
.ko se toma doda nedostatak poslovne tradicije, neizgradjene moralne norme u
poslovanju i radu, razoren sistem pozitivnih poslovnih i ivotnih vrijednosti u
nerazvijenim sredinama /drutva u tranziciji0 kakvo je i nae, onda se moe govoriti o
veoma povoljnom tlu za razliite vrste prevara i poslovnih skandala$
Poslovna etika nije samo prisutna u odnosima izmedju kompanija i okruenja, ona je
vana i u odnosima unutar same kompanije$ &ijedan segment rada i poslovanja, bez
obzira na veliinu preduzea, ne moe se zapstaviti ili osloboditi obaveze za etikm
djelovanjem ili poslovanjem$
1
2ecimo ako je nizak moral zaposlenih u jednom preduzeu, odnosno ako se radnici slabo
zalau na poslu, neefikasno koriste radno vrijeme, esto prouzrokuju konfliktne situacije,,
ogovaraju ili podmeu, iznose poslovne tajne i ako nisu lojanli preduzeu onda je i
najboljem menadmentiu teko da postigne neke znaajne poslovne rezultate$
3sto tako ako se informacije znaajne za uspjeh i pruanje ansi svima u preduzeu
zadravaju, odnosno ako su dostupne samo pojedincu ili manjoj grupi, koji na taj nain
stiu prednost nad ostalim zaposlenima, onda je tu izostanak poslovne etike oigledan$
)spon u karijeri, mogunost dodatnog rada i poveanje zarade predstavljastalni izazov za
primjenu ili izostanak principa poslovne etike$ &i jedna sredina nije imuna na prevare,
podvale i skandale u oblasti poslovanja$ 'bog toga se u razvijenom svijetu toj
problematici posveuje sve vie panje, me4utim ova problematika je sve vie izraenija
u nerazvijenim zemljama i zemljama u tranziciji, kakva je naa$
)prkos tome u naoj sredini ova tema je u potpunosti zapostavljena i kod nas je sasvim
normalno poslovanje po netrinim principima i kriterijima$
3z dosada reenog moemo zakljuiti da je poslovna etika bilo pojedinana ili kolektivna
veoma vana, jer izostanak poslovne etike u bilo kom segmentu poslovanja uzrokuje,
direktno ili indirektno,, poveane trokove, gubitak profita i zarade, a to smanjuje
konkurentnost preduzea i time naruava ugled u poslovnom okruenju$
Poslovna etika mora biti zastupljena u svim segmentima preduzea, kao i kod svih
zaposlenih, od direktor do portira$ 5tino poslovanje slikovito govorei, je kao ulje koje
podmazuje mehanizam ekonomije$ ) sluaju njegovog izostanka pojedini zupanici
zataje, a kvar se brzo iri na sistem koji na kraju blokira$
2. !na"aj (ran%)e u odre*enju #os$ovne et%&e
Poslovni ljudi, ekonomisti i istraivai stalno vode raspravu o tome da li je izvjesna doza
varanja i lai u poslovanju neophodna$ 6elja za profitom, za poslovnim uspjehom, za
sticanje prednosti na tritu, kao i za linom koristi i bogastvom predstavlja izazove za
pojedince i grupe da ponekad napuste pravila igre, da bi stekli prednost utakmienju sa
drugima$
.ko skrivate neke informacije o svom poslovanju, koje moe iskoristiti konkurencija na
tritu da vas preduhitri, vi time ulazite u igru koja moe da vas dovede u prednost jer
nastupate prvi sa nekom idejom, proizvodom ili poslom$ ) ovom sluaju se ne kre
principi etikog poslovnog ponaanja i ne ugroavaju se drugi, ostaje se u okviru
utvrdjenih pravila igre$ .ko neko iskoristi situaciju to je rukovodilac ili lan uprave u
nekom preduzeu, te zna za njegove slabe poslovne rezultate prije nego to su
objelodanjeni u izvjetajima i proda svoje akcije prije nego to e doivjeti pad, onda je
izaao iz okvira poslovne etike, i ako nije uinio nikakvu nezakonitu radnju$
.ko elite postii uspjeh, ostvariti zaradu, biti bolji od drugih u vrijeme velike
konkurencije, morate pribjegavati razliitim oblicima skrivanja, laganja, varanja$
7
Ovo se prema .lbertu 8aru naziva 9blefiranje u poslovanju: kao dio poslovne strategije,
kao to to ine igrai pokera$ (o je recimo, predstavljanje svog proizvoda ili usluge
kvalitetnijim nego to ona jeste, isticanjem sutinski manje bitnih vrijednosti u odnosu na
konkurenciju, favorizovanjem poslovnih partnera radi odrevanja njihove lojalnosti,
dogovarnje sa konkurentskim preduzeima o nivou cjena dok se ne stekne bolji kvalitet
proizvoda ili smanje trokovi poslovana i sl$
2ecimo, ako reklamom ili prezentacijom postignete da va proizvod postigne dobar
uspjeh na tritu, onda ste blefiranjem uspjeli i pri tome ostali u etikim granicama
poslovanja$ .li ako je va proizvod, ak i jednakog kavliteta sa konkurentskim, postigao
prednost reklamom ili prezentacijo, ali njegova upotereba moe imati tetne posledice po
okolinu, onda ste vi preli granice poslovne etike$ ;amo mudar poslovni ovjek trai
prednosti do granice koja ne stvara neprijateljstvo medju zaposlenima, konkuentima,
klijentima, sa dravom i cjelokupnom javnou$
%ranje u granicama poslovne etike obezbjedjuje na dui rok, bolje poslovne rezultate,
izbjegavanje nepotrebnih trokova i tete, stvara dobru poslovnu klimi, postie
preduzetnitvo i iri povjerenje u kolektive i pojedince$
<ranice unutara ojih se ofredjuje da li je neko poslovanje moralno ili ne, mogu biti u
okviru zakonskih i pravnih normi, u okviru poslovnih odnosa i navika u ekonomskom i
socijalnom prostoru, te u okviru linih pozicija i situacija i u odnosu na druge sa kojima
se dolazi u poslovne i ljudske kontakte$
3. Pojam #os$ovne et%&e
5tika je skup pravia koja definiu dobro i loe ponaanje, odnosno, kako ponaanje
pojedinca utie na druge ljude$ (o je zapravo skup pravila i dunosti koje ljudi
primjenjuju pri donoenju odlulka$ Pravila etike nam govore kako da se ponaamo$
Poslovna etika nije specijalan skup etikih pravila koja se razlikuju od optih naela
etike$ Poslovna etika je upravo primjena osnovnih naela etike na poslovno ponaanje$
'naaj poslovne etike je veliki$ =avno mjenje oekuje od biznisa da pokae visok nivo
etikih performansa i drutvene odgovornosti$ 'atim tu je prevencija nanoenja tete
drutvu koje ohrabruje preduzea i zaposlene u njima da se ponaaju etiki$
Prihvatanje etikog ponaanja preduslov je u zatiti preduzea od zloupotrebe neetikih
raspoloenih radnika ili neetiki usmjerene konkurencije$ =ednom reju, gdje je etika tu
su i dostojanstvo zaposlenih, visok moral, visoka produktivnost, profitabilnost i sl$
>
'. Teme$jna o-%$jeja u #os$ovnoj et%)%
8ada govorimo o poslovnoj etici u prvom redu mislimo na formalnu dimenziju morala sa
slijedeim temeljnim obiljejima!
?$ 7e0us$ovnost @ samoincijalnost koja znai da moralna norma obavezuje po sebi i
samim sobom$ %akle, moral je samo cilj kao i samo potovanje morala$
2$ /r%jednost @ sam moral po sebi je vrijednost i stoga se potuje$
+$ Do-ro @ kao vrhovna moralna vijednost slui kao parametar na osnovu koga se
postupci ljudi odredjuju kao dobri ili zli$
1$ Pose-no mora$no osje8anje obuhvata i osjeanja pojedinca, a ne samo razum na
kome se toliko insistira$
7$ Trenuta"nost ima takvu osobinu moralne obaveze u smislu da se ona osjea
trenutno, im se ovje nadje u moralnoj situaciji$
>$ Pr%t%sa& na $juds&u #r%rodu obuhvata i otpor ovjeka za ostvarenje datih
moralnih normi$
A$ 6juds&o8a %$% "ovje"nost znai osjeanje moralnog subjekta da je to specifina
ljudska obaveza ijim se inom ovjek potvrdjuje kao ljudsko bie$
B$ 9r%nja savjest% @ kao sankcija je mogua i nju sam na sebe primjenjuje i izrie
moralni subjekt koji je prekrio moralnu normu$
+. /e$%&% m%s$%o)% o et%)% % mora$u
Ceraklit je borbu proglasio za osnovno naelo ivota, ali i to da dobro i zlo jesu jedno,
kao i to da moral zavisi od stepena drutvenog razvitka$
.ntisten je propovjedao samostlnu i apsolutnu unutranju slobodu, jer ljudima nije u kui
bogastvo, nego u duama$
Platonova filozofija razlikuje se na vrhu svih ideja @ ideju dobra koja je iznad prirodnih
zakona i iznad bia, ali uz napomenu da umna djelatnost ima vlast nad ulnim
zadovoljstvima$ (ako u Platonovoj 93dealnoj dravi: vlada duhovna i moralna etika$
.ristotel smatra da je etiko saznanje iz razuma i iskustva, dakle zasniva se na pojedincu
od koga zavisi da li e postii vrlinu i postati sretan$
(oma .kvinski je smatrao da ovjek ne moe postii blaenstvo i da ne postoji neki
poslednji smisao ovjekovog ivota, ve da se od svrhe do svrhe nastavlja u beskonano$
A
,. U0ro)% #ojav$j%vanja et%"&%1 #ro-$ema u #os$ovanju
)prkos pozitivnim stranama i prednostima etike u poslovnom ponaanju, etiki poblemi
se ipak javljaju$ %eterminante neetikog ponaanja su!
Dina korist esto prouzrokuje etike probleme$ &isu rijetki ljudi koji svoju linu
koris stavljaju ispred interesa kompanije$ Pri zapoljavanju pojedinca trebalo bi
obratiti panju na slijedee stavove! vjera u ulogu biznisa u drutvu, elja za
uspjehom, spremnost za rvovanje$
8onflikti individualnih vrijednosti i organizacionih ciljevaE nisu rijetke kompanie
koje koje kao svoj jedini cilj vide sticanje profita$
#enaderske vrijednosti i stavoviE upravo su menaderi ti koji predstavljaju
9klju: i daju etik ton svojoj kompaniji$ 'aposleni se ugledaju na svoje efove, a
ovi dalje na vie nivoe, pa tako sve do 9top menadera: koji tako predstavlja
9etiki vodi za ponaanje zaposlenih:$
Pritisak konkurencije, jer se esto deava da kompanija kada se nadje u
konkurentski jaem okruenju posegene za nekim od neetikih stavovima$
8ulturne razlike! etiki standardi se razlikuju u pojedinim zemljama$
.. I0medju $%"ne % #os$ovne et%&e
)vek se postavlja pitanje zato se ovek ponaa drugaije prilikom donoenja odluka u
privatnom zivotu, u krugu porodice, prijatelja i njegovom odnosu i ophodjenju
sa drugima, nego prilikom donoenja odluka u preduzeu ili drugom poslovnom
okruenju$
Odakle ta neizbena razlika izmedju linog /individualnog0 i kompanijskog /kolektivnog0
morala prilikom donoenja odluka i poslovnih aktivnosti$
8ako to da line vrednosti kao to su estitost, poverenje, tolerancija, iskrenost, potenje,
vrednoa, dranje obeanja, potovanje drugih, nestanu kada se pojedinac nadje u
prostoru gde je potrebno doneti odluke koje se tiu raspodele novca, poloaja, moi, gde
se ostvaruje neka dobit ili druga korist i kompenzacija$
'ato se ovek od moralne, vaspitane i tolerantne osobe iz privatnog ivota, transformie
u potpunu suprotnost kada zapone poslovne aktivnosti i pone da donosi vane poslovne
odluke" %a li su poslovni ljudi i radnici vie izloeni moralnim dilemama i izazovima i
time vie skloni grekama na tetu drugih, nego to je to sluaj u ostalim segmentima
ivota"
B
&a kraju se moe postaviti pitanje da li bi svi ljudi varali, lagali, donosili odluke koje su
korisne prvenstveno za njih i njihove prijatelje, ako bi dobili priliku i dospeli u
,,povoljnuFF poslovnu poziciju, da budu ,,korak ispred drugihG"
Odnosno, da li kolektiv vie ,,kvariFF pojedinca, menjajui njegove predstave o moralnom
dignitetu, nameui mu potrebe koje izlaze iz okvira moralnih vrednosti, ili je samo re o
pojedincu koji je ve imao neke sklonosti ka niskom poslovnom moralu pa ih je nekako
lako ispoljio" . moda se radi o ,,dobrojFF kombinaciji obe naznaene mogunosti i
poslovne sklonosti$ (u se otkriva veliki prostor za istraivanje i edukovanje u oblasti
poslovne etike$
Heina poslovnih ljudi, posebno direktori, menaderi, poslodavci i vlasnici, suoavaju se
sa pitanjima i problemima koji mogu naneti nepravdu i tetu drugima, ali doneti korist
sebi ili svom preduzeu$ Od njihovog moralnog profila i linog oseaja pravinosti zavisi
kakve e odluke doneti, kako i kada e ostati u granicama poslovne etike i time, moda,
privremeni gubitak, ili izmakli dobitak, pretvoriti u dugoronu korist i uspeh$
Osetiti granicu iji prelazak moe kolektivnu korist ostvariti na utrb neije line i
pojedinane tete, ili linu korist ostvariti nanoenjem tete nekom kolektivu, veliki je
moralni zadatak i pokazatelj line vrednosti svakog poslovnog oveka i njegove
spremnosti da gaji poverenje i timski rad$ .li takve stvari nisu lake niti mogu biti
urodjene, zahtevaju ogroman napor svakog pojedinca i punog poverenja izmedju
razliitih poslovnih grupa i kolektiva$
Pojedinci imaju dosta problema da pomire svoje line etike standarde sa zahtevima
preduzea ili nekog poslovnog kolektivnog izbora i postupka$ Pojedinac koji u linom
ivotu ne bi nikada oduzeo nekome neto pripadajue i zaslueno, niti bi pribavio neku
nezasluenu korist ili uinio protivpravni postupak, pod dejstvom kolektivne psihologije,
logike i pritiska drutva on se esto nadje u situaciji da neto tako uini$
&ije lako svakom oveku da na deklaraciju nekog proizvoda stavi podatke koji nisu do
kraja istiniti, ili da prikrije informacije koje njegov klijent treba da zna unapred, da
reparirani ili restrukturisani proizvod proda kao nov, da smanji proviziju nekom dobrom
prodavcuIdileru i slino$ &aravno, postoje i oni ljudi iji lini moralni nazori nee
izazvati dilemu kod prethodnih postupaka$ Oni e se lako uklopiti u manje etine
poslovne postupke svakog kolektiva, pa ak i doprineti daljem irenju korektnosti na
tritu koja prelazi granice dobre poslovne etike$ (o podrazumeva i objavljivanje
izvetaja o uspenosti poslovanja, stavljanje javnosti na uvid odredjenih poslovnih
ugovora, ispunjavanje datih obeanja, nain oglaavanja i reklamiranja, poveanje
tolerancije i smanjenje distinkcija izmedju verske, nacionalne, polne i svake druge
razliite grupe u kompaniji, kao i ukljuivanje osoba sa posebnim potrebama u proces
rada i proizvodnje i nagradjivanje i motivisanje zaposlenih$
J
) ekonomskoj literaturi navedene su dve vrste odgovornosti, odnosno neodgovornosti
koje se tiu line poslovne ogovornosti menadera, koji kao agent vlasnika preduzea
obavlja prenete funkcije upravljanja i rukovodjenja kompanijom i to u vlasnikovom
interesu i uz isplatu odredjenje nadoknade! menaderIsavreni agent /a perfect agent0 i
menaderInesavreni agent /an imperfect agent0$
Po navodima %enisa 8vina i (omasa %onsa /%ennis Kuinn i (homas =ones0,
menaderIsavreni agent savesno i odgovorno izvrava svoju obavezu izraenu u
uveanju vlasnikovog bogatstva$ 'ato se i pretpostavka o menaderuIsavrenom agentu
naziva i hipotezom o akcionarskom bogatstvu /shareholder Lealth hipothesM0$
#enaderInesavreni agent nesavesno izvrava svoju obavezu zato to ne poveava
vlasnikovo bogatstvo, ve ga ini svojim bogatstvom i takva hipoteza se naziva
hipotezom o menaderovom bogatstvu /managerial Lelfare hipothesM0$ ;vaki vlasnik
kompanije se trudi da uposli menaderaIsavenog agenta$
8vin i %ons zakljuuju da poslovna etika menadera moe biti instrumentalizovana i
neinstrumentalizovana$ 3nstrumentalizovana ide u korist menaderuIsavrenom agentu,
njegova je moralna obaveza da potuje ugovor i uslove ugovora koje definiu odredbe i
pravila o etikom ponaanju$ ) takvoj situaciji lina etika menadera je
instrumentalizovana$ ;hvatanje da u poslovanju nema odredjenih pravila koja obuhvataju
moralne obaveze menadera kao linosti naziva se neinstrumentalizovana poslovna etika
menadera$ (akodje, ocena o tome kako neka kompanija ili druga radna organizacija
posluje i obavlja svoje zadatke moe biti data preko prouavanja biografija uspenih
generalnih menadera, predsednika i direktora ili bilo koga od koga zavisi uspenost
poslovanja organizacija$
8od ljudi koji imaju moralne dileme prilikom postupaka i poslovnih aktivnosti, one
mogu nastajati iz dva pravca$ =edan je pravac kada su akcije, postupci i odluke nametnuti
od strane kolektivnog subjekta /tima, kolektiva, kompanije, sredine, preduzea,
lokalne zajednice0, a druga je kada pojedinac sam preduzima neke aktivnosti /u svoju
korist ili na svoju tetu0, postupke ili odluke koje nisu u skladu sa njegovim linim
shvatanjima, a sve u cilju postizanja boljih rezultata za kolektiv$ On tu moe biti vodjen i
tenjom da se dokae ili nametne u timu, ili da uoi svoju linu korist koja proizilazi iz
nekog kolektivnog ina i akcije$
,,;vi poslovni ljudi zdravog razuma, naglaava .lbert 8ar, vie vole da govore istinu, ali
su retko skloni da kau celu istinuFF$ 'aista je potrebna velika vetina i pokazatelj volje,
irine, obrazovanja, inovativnosti i razuma da ljudi u poslovnim okruenjima pomire
individualne i kolektivne zahteve za etikim poslovnim postupcima i odlukama$
'nati prihvatiti zastoj i problem u poslovanju i prebroditi ga bez moralno sumljivih
postupaka prema drugima, kao i postizati kontuinirani uspeh ne nanosei nepravdu i tetu
drugima, predstavlja veliki uspeh u povezivanju kolektivnog i individualnog zahteva i
oekivanja u poslovnoj etici$
?N
(akvih ljudi i postupaka u naoj poslovnoj sredini je, zaista, veoma malo$ 'bog toga su
trokovi i tete u poslovanju velike, a poslovne afere veoma este$ Potrebno je ovoj temi
posvetiti mnogo vie panje kroz edukaciju vlasnika, poslodavaca, menadera i ostalih
zaposlenih, vriti savremena istraivanja, kao i davati konkretne primere u praksi$
2. Koru#)%ja % et%"no #os$ovanje
8orupcija je pravo strailo za poslovni i politiki vrh$ (o je najstranije drutveno zlo,
protiv koga se moramo boriti strogim zatvorskim kaznama, striktnim nadzorom, i
poveanjem plata slubenicima$ 8orupcija je neminovno zlo, koje mui sve nerazvijene
zemlje, a koju razvijene i bogate zemlje jedva kontroliu$
Originalna engleska rije ima znaenje kvarenja i raspadanja$ ) modernom etikom
rijeniku ima znaenje davanja privilegija radi protivusluga npr$ Putanje preko reda u
dravnoj bolnici, zamurivanje na prekraje u zamjenu za novac ili neku drugu korist licu
kome uivanje te koristi nije namjenjeno$ Osnova korupcije je u raspolaganju javnim
dobrima$ Potpuno je prirodno oekivati da e neko lice tretirati drugaije tu4u /javnu0
imovin odnosno dobra od svoje$
&a tritu se susreu oni koji imaju visoke kvalitte , kratke rokove isporuka i nisku cijenu
@ sa onima koji nemaju nita od toga$ ;usreu se oni koji godinama ulau u razvoj , u
opremu, u ljude, u njihovo znanje, motivaciju i odgovornost, koji grade standarde, banke
podataka i metode rada @ sa onima koji niti imaju znanje , niti interes za ozbiljan i
dugotrajan posao$ %ok je prvima teko da posluju ovi drugi su uvjereni da im je dovoljno
da pokrenu svoje veze, potplate nekoga i na taj nain ugovore poslove$ &ekvalitet i
nepoteni potezi u poslovanju se odmah uoavaju, pamte i neoprataju lako$
Onaj za koga je uoeno da se koristi nepotenim metodama ubrzo postaje oznaen i
izben iz poslovanja$
.ko se dozvoli stanje u kome nema poslovne etike, u kome vlada nepotenje i korupcija,
to znai da e posao dobiti oni koji nisu konkurentni, koji nisu kvalitetni, koji nisu
efikasni, koji su loiji i skuplji$ (o znai da male firme koliko god bile dobre i kvalitetne
ne mogu dobiti posao, jer ga ne mogu kupiti$ . to jeste da imamo trinu utakmicu u
kojoj ne pobjedjuje najbolji, u kojoj bolji gube$
Ovako stanje u poslovanju nee stimullisati razvoj kvalitetnih i konkurentskih proizvoda,
nee omoguiti razvoj malih preduzea koja predstavljaju ansu za razvitak i obnovu
ekonomije i da nee postii efikasnost i konkurentnsot$ Ovakav nain poslovanja nema
nikakvih ansi na inostranom tritu i u inostranoj konkurenciji$
??
4. Et%&a ($o-a$noj e&onom%j%
Protiv etikog djelovanja esto see navode razni argumenti, a jedan od najeih jeste taj
da poslovna etika nema svoje mjesto u leoezi savremenih nauka$ ; jedne strane priznaje
joj se da su njena pitanja ekonomiji dobronamjerna ali joj se istovremeno prebacuje
kontraproduktivnost$
#edjutim podaci o ekonomskom zaostajanju najsiromanijih, naroito afrikih zemalja
upozoravaju$ <lavnina medjunarodnih trgovinskih tokova odvija se izmedju
najrazvijenijih zemalja, a moe se rei da najvei dio medjunardodnih trgovinskih tokova
odvija izmedju oko +N O svjetskih kompanija, a slino je i sa inostranim ulaganjima$
Pitanje koje bi moglo i koje se mora postaviti je da li ljudski ivot vie vrijdi u razvijenim
nego u nerazvijenim zemljama" Potreba za etikim razmiljanjem i vrednovanjem
globalnih ekonomskih kretanja je vie nego oita$
Potreban je novi pristup realnog etikog razmiljnja o ekonomskim problemima
savremene civilizacije$ 5tikog razmiljnja koje e rezultirati formulisanjem tane i
konkretne globalne etike teorije$ 8ako ekonomski ivot i ekonomska nauka evoluiraju,
stare strukture i pravila odumiru a radjaju se nove$
;ve ukazuje na potrebu formulisanja nove globalne poslovne etike, sa etikim principima
koji bi se u potpunosti primjenjivali, sa ciljem izgradnje pravednijeg i humanijeg druva
na globalnom nivou$ ;amo je pravedno drutvo, drutvo koje u sebi ne nosi klice buduih
velikih sukoba$
,ez primjene naela distributivne pravednosti /koja se moe prikazati na slijedei nain!
uspostavljanje jednakih prava na osnovne lobode, jednakost mogunosti, socijalne i
ekonomske nejednakosti trebaju biti tako uredjene da donose najveu korist ugroenim
slojevima drutva0 na globalnom nivou teko da se moe oekivati svijet bez ratnih
opasnosti i teroristikih prijetnji$
?2
5.!a&$ju"a&
;avremena ekonomska i poslovna dinamika trai sve veu otvorenost, slobodu i
liberalizam svih ekonomskih subjekata$ (o podrazumeva visok stepen poverenja ili
socijalnog kapitala, odnosno pokree dilemu o odnosu izmedju ekonomije i etike$ &ovija
istraivanja u ovoj oblasti pokazuju da odsustvo etikih normi u poslovanju nanosi veliku
tetu kako pojedinim kompanijama, tako i ukupnoj svetskoj ekonomiji$ 'bog toga se ovoj
temi posveuje sve vie panje u istraivanjima i edukaciji$
Poslovna etika ima svoje dve osnovne dimenzije ispoljavanja i manifestovanja, a
to su kolektivna, grupna etika i etika pojedinca$ 8olektivna etika ukljuuje etike
postupke u poslovnim odlukama rukovodstva i menadmenta kompanija koje se odnose
na spoljanje subjekte i okruenje, ali i etike odnose unutar samih kompanija$ &a drugoj
strani, pojedinac koji ne poseduje elementarne principe line poslovne etike i ima deficit
ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvri prevaru, da stavi svoje line
interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi poslovnog morala i ljudskog odnosa,
da narui poslovnu klimu i atmosferu$
Osnovno pitanje koje se postavlja u analizi poslovne etike i odnosa ekonomije i
etike jeste! gde je granica koja odredjuje da li je neto u poslovanju moralno ili nije"
Odrediti granicu poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog rukovodioca i
menadera, ali i za sve zaposlene ljude$ (o je pitanje line odluke, vlastitog doivljaja
situacije, potreba, interesa i motiva, pitanje vlastitog moralnog integriteta, ali i pitanje
kulturnog nasledja, oekivanja i pritisaka koji dolaze iz preduzea i okruenja$
?+
6ITERATURA
?$ Poslovna kultura @ Prof dr$ %uko Hejnovi i dipl$ ecc$Hesna Hejnovi,
)niverzitet za poslovne studije, ,anja Duka 2NNB
2$ Poslovna etika i komuniciranje @ Prof$ dr #ilan #iljevi, ,eograd, 2NNJ
+$ Poslovna etika i vestine komuniciranja I %r$%ragan ;ubotic, *aak, 2NN2
?1