Aleister Crowley

Aleister Crowley
TAO TE KING
Liber CLVII

Hrumachis XI Oaza
O.T.O.
TAO TE KING
TAO TAO TAO TAO TAO TAO TAO TAO TAO TAO TAO TAO TAO TAO TAO TAO TAO TAO TAO TAO TAO TAO TAO TAO TAO TAO TAO TAO TAO TAO TAO TAO
T A O T A O T A O T A O T A O T A O T A O T A O T A O T A O T A O T A O T A O T A O T A O T A O T A O T A O T A O T A O T A O T A O T A O T A O T A O T A O T A O T A O T A O T A O T A O T A O

E El le ek kt tr ro on ns sk ko o I Iz zd da an nj je e
H Hr ru um ma ac ch hi is s X XI I O Oa az za a O Or rd do o T Te em mp pl li i O Or ri ie en nt ti is s
B Be eo og gr ra ad d 2 20 00 08 8
U UV VO OD D

Tao Te King, katkad pisan kao Tao Te ing, pripisuje se gotovo mitskom kineskom majstoru
Lao Cuu (Lao Ce), osnivau taoizma. Njegovo ime se prvi put spominje u delu i i, istoriji
Kine, napisanoj u prvom veku pre nae ere.

Lao Cu je navodno bio istoriar arhivar vladara grada ua, a smatra se da je Konfuije putovao u
taj grad kako bi bio pouavan obredima Lao Cua. U stvari, konfuijanska Li i (Knjiga Obreda,
sastavljena u etvrtom veku) etiri puta se poziva na Konfuija, oivljavajui detalje obreda koje
je on nauio od Lao Cua. Uprkos ovome, cela ta pria je verovatno neautentina, s obzirom na to
da pripada posebnom anru koji su stvorili taoisti da bi diskreditovali Konfuija, iz treeg veka
pre n.e.

Meutim, razgovori izmeu Konfuija i Lao Cua, zapisani u jednom drugom velikom
taoistikom klasinom delu iji je autor uang Cu, ostavili su nam jedan dragulj, potekao sa
usana Konfuija:

Znam da ptice mogu da lete; znam da ribe mogu da plivaju; i znam da zveri mogu da jure. Za
one koje jure, mogli bismo napraviti zamke, za one koje plivaju, moemo napraviti mree; a za
one koje lete, moemo napraviti strele. Ali ne mogu da razumem, zmaj kako kroti vetrove i
oblake dok leti nebu u susret. Danas sam video Lao Cua. Nije li on moda kao taj zmaj?"

U svojim poznim godinama, Lao Cu je napustio grad ua i zaputio se na Zapad, prema izvesnom
klancu (prema predanju, to je klanac Han Ku u provinciji Honan, ali naziv tog klanca verovatno
alegorino predstavlja prolaz u zagrobni ivot, posebno zbog toga to se nalazi na Zapadu).
Tamo ga Kuan Ling Jin (ili Jin Hsi), uvar prolaza, zamoli da napie knjigu, poto je bio na
putu da napusti ovaj svet." Tako je Lao Cu napisao Tao Te King i posle toga otiao iz zemlje.

Dugovenost je esto bila pripisivana Lao Cuu, pri emu su mu legende pridavale starost od
stotinu i ezdeset ili ak dve stotine godina. Ti znakovi o postojanju kulta dugovenosti, nali su
primenu u kasnijoj pojavi taoistike alhe-mije i jogijskim praksama koje imaju za cilj takva
ostvarenja.

Pored pomenutog, postoji vrlo malo toga to bi se moglo utvrditi o Lao Cuu, ako izuzmemo
injenicu da je njegovo ime po roenju bilo Tan. To je u stvari sasvim mogue, jer se neki podaci
o Tanu ne podudaraju sa onima o Lao Cuu, do te mere da je ak mogue da ovaj potonji nije
uopte ni postojao u stvarnosti, jer rei lao cu u bukvalnom prevodu znae starac", epitet koji bi
se mogao pripisati velikom broju svetaca iz toga doba.

Prema predanju, Tao Te King potie iz etvrtog veka p. n. e. Meutim, savremena nauka je
sklona da nastanak tog dela datira u pozni etvrti ili rani trei vek pre nove ere. Zanimljiv je
podatak da Mencije, koji je bio u zenitu slave u etvrtom veku p.n.e, nigde ne spominje Lao Cua
i njegovu kolu miljenja, uprkos kampanji koju je vodio protiv raznih nekonfuijanskih
doktrina. ak i uang Ce, na koga je po tradiciji doao red da bude Lao Cuov naslednik, nije
uvrstio Lao Cua u svoju listu glavnih uenja toga vremena. Te i druge injenice daju znaajno
veu teinu skorijem datiranju rada koji e nam ovde biti predstavljen.
Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
3
THE TAO TEH KING
Naziv Tao Te King je prevoen na engleski jezik na bezbroj razliitih naina, kao Put Taoa, Put i
njegova Mo i Knjiga o Putu i njegovoj Vrlini, spomenimo samo neke od naziva. Poslednji
pomenuti, iako je prilino dug, izgleda najpribliniji, zahvaljujui kompleksnoj prirodi i
viestrukim znaenjima triju kineskih karaktera koji, sainjavaju taj naziv.

Tao je po svom karakteru neodreen: on oznaava ono to je bezimeno. Tao ne predstavlja samo
nepromenljivu jednost to poiva skrivena iza promenljivih obrazaca Jina i Janga, koji stvaraju
materijalni svet i on je istovremeno i Put ili stanje u kojem je sva promena bespredmetna i gde je
vu vei - nedelovanje, sutina postojanja. Svetac koji je iskusio Tao ostvaruje sva svoja dela bez
namere i elja, volja i dovrenje stvari su jedno te isto. Iluzija fizikog univerzuma se stvara
uzajamnom igrom Jina i Janga, tame i svetla, enskog i mukog principa.

Te znai vrlina", vrlina izvedena iz Taoa. Upravo pomou vrline svog tea neka stvar je onakva
kakva jeste. Postoji irok spektar sekundarnih znaenja pojma te koja nisu neposredno relevantna
za naslov te knjige, ali ona ipak ilustruju neke od tekoa u prevoenju sa kineskog na engleski
jezik. Ta druga znaenja tea su moralna vrlina", dobrostivost", pogodnost", kao i onu prilino
neodreenu i tipino orijentalnu svest o postojanju obaveze zahvalnosti koju drugi duguju prema
nekom kada dobiju njegovu naklonost.

Karakter King ili ing (u skladu sa Vaom emom transkripcije) ima znaenje kanona ili klasika.
Otuda bi se celokupan naziv, Tao Te King, mogao prevesti kao Kanon o Putu i njegovoj
Vrlini".

Sam tekst se sastoji od oko pet hiljada karaktera, podeljenih u dve knjige, koje su opet
sistematizovane u osamdeset jedno poglavlje: trideset sedam u prvoj knjizi - Principi Taoa i
etrdeset etiri u drugoj - Primena Taoa. Ova sistematizacija potie bar iz prvog veka nae ere i
pre predstavlja delo nekog kasnijeg urednika nego deo Lao Cuovog originalnog plana.

Taoizam, uenje koje je tradicionalno osnovao Lao Cu, imao je odluujui uticaj na kinesku
filosofiju. Ipak, konfuijanski uenjaci Tao Te King nisu smatrali klasinim delom sve do
njegove kanonizacije, 666. god. n.e. (datum koji nesumnjivo moe zadovoljiti Alistera Krolija)
za vreme vladavine cara Kao Cunga, koji je Lao Cua proglasio za vrhovnog monarha najdublje
misterije".

Kasnije je, pak, taoizam prigrlio mnoga druga uenja: Tao iao (religija taoizma); filosofiju Lao
Cua i uang Cua (to je proireno sve dok taoistiki kanon nije ukupno premaio 1000 tomova);
oblik alhemije povezan sa jogijskim praksama koji u centar stavlja fenomen dugovenosti;
putovanja morem u potrazi za Ostrvima Blagoslovenih"; grupne seksualne prakse; kult vina i
poezije i jo ekstremnije pokrete kao to je teokratska drava kojom je upravljao Ku-ei-cu ili
demonski vojnici ang Hsiua. Zajednika osnova svih tih aktivnosti u pojedinim sluajevima
svodi se samo na delimino zajedniku nomenklaturu. Taoista" je do tada ve dobio mnogo
drugih znaenja, vie nego to je Lao Cu ikada mogao i sanjati. ta je, dakle, taj Tao o kome je
Lao Cu govorio?

Tao je mrea vremena i promena koja ini sutinu ivota. Prihvatiti Tao, praktikovati vu vei, put
ne-akcije, znai sposobnost prilagoavanja toku promena, bez namere da se borite sa virovima
promene, ve instinktivno opaajui suptilne trendove koji se kriju ispod povrine dogaaja i
uskladiti svoja vlastita dela s njima.
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
4
ALEISTER CROWLEY
ovek Taoa istrajava pomou sile univerzuma koja ga podrava, poto se on uzdie ili pada
onako kako to ini jedrilica, noena nevidljivim vazdunim strujama, bez ulaganja bilo kakvog
vidljivog napora. Uz to, poto da ne ulazi u konflikt sa univerzumom i nije sve vreme okupiran
esto osujeenom akcijom, on ne troi svoju snagu i postie svoje ciljeve. Reima Alistera
Krolija, on izraava svoju Istinsku Volju i odrava stabilan kurs, prolazei kroz vrtloge vremena
i prostora.

Svest o tim strujama nalazi svoj odraz u milionima razliitih aspekata kineskog ivota: poev od
veto uzgajanih vrtova zen hramova, koji prianjaju uz prirodne ivopisne obrasce zemlje
naglaavajui ih, preko zmajevih linija" to omeuju najskladnije zidove neke zgrade na taj
nain da ona postaje sastavni deo pejzaa u ijem okruenju je izgraena, a nipoto otra
neprirodna invazija (kao to je u toj meri naglaena u zapadnoj civilizaciji), sve do tananih ali
esto ponavijanih motiva koji simbolizuju seksualnu igru Jina i Janga, pojavljujui se na gotovo
svakom komadu porculana, svile, kamena ili drveta, do simbola koji se uklapaju u prirodu
korienog materijala i u samu namenu za koju se stavlja odreeni artefakt, svako od njih
umetniko delo koje potpomae jedinstvo oveka i Taoa. Malo je drugih uenja koje se tako
duboko uklapaju u svakodnevni ivot ljudi.

Tao ne samo da proima predmete, dogaaje i sudbine, ve i ljudsko telo, pa taoistiki pogled na
univerzum ukljuuje kompleksan sistem energija koje protiu kroz telo, nalik na struju eterine
krvi. Ove ideje su tek u skorije vreme dobile izvesnu potvrdu na Zapadu, gde je akupunktura
(koja se sastoji u leenju telesnih oboljenja putem stimulacije ili modifikacije ovih meridijana
sile), naila na odreeno prihvatanje. Meutim, vanost tih energetskih kanala daleko prevazilazi
oblast medicine. Vebe Tai ija koje svakodnevno izvode milioni Kineza u Narodnoj Republici
Kini se zasnivaju na usklaivanju mikrokosmikih energija sa energijama univerzuma pomou
niza lepravih pokreta i stavova.

Besmrtnost je bila jedan od ciljeva negovanja tih suptilnih energetskih kanala i upravo su u toj
oblasti prakse taoistike joge i alhemije postale znaajne. Mimo mnogih medicinskih recepata,
esto baziranih na upotrebi zlata ili ive, iscrpno datih u knjigama kakvi su rani spisi o
medicinskim supstancama - Pen Cao ing (200. god. p. n. e.) ili Ko Hungova Pao Pu Cu -
postoji duga tradicija psihosomatskih vebi i praksi iji je cilj postizanje besmrtnosti.

Mnogo blia praksama indijske tantrike joge jeste upotreba seksualnih energija u cilju
stimulisanja, cirkulisanja i profinjavanja unutranjih energetskih obrazaca. Taj oblik
samouzgajanja se zasniva na meusobnoj razmeni energija Jina i Janga tokom seksualnog
odnosa, pri emu mukarac i ena mogu jedno drugom pomoi u nadopunjavanju meusobnih
kvota Jin ili Jang energije. Inae, normalno seksualno oslobaanje semena moe biti
zaustavljeno, i tokom tog spreavanja oploujueg fluida da sledi svoj uobiajeni tok seksualnog
zadovoljstva i oploenja, koristi se osloboena energija da upali unutranju vatru koja, u saradnji
sa razliitim Tenikama disanja, uzrokuje cirkulisanje energije kroz eterine kanale. Ti kanali se
mogu kontrolisati pomou Tehnika vizualizacije i, u velikoj meri po ugledu na prakse tantrike
joge, veba stimulie kundalini, koja se uzdie razliitim akrama du kimenog stuba, dok se u
taoistikoj jogi prolaze razliite kapije", uspostavljajui sekundarne cirkulacije, koje pak
aktiviraju upljinu duha" u mozgu, pa dolazi do provetljenja, alhemijskog preobraaja bia i
roenja" besmrtnika, zvanog hsien.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
5
THE TAO TEH KING
Meutim, poslednje faze razvoja taoizma takoe vode poreklo iz Tao Te Kinga, koji povrno
gledano, izgleda kao da se isto toliko bavi umeem vladanja kao i konfuijanske rasprave toga
doba: to je knjiga koja vai koliko za mudre vladare, toliko i za usamljenike. Ipak, ona se
razlikuje od konfuijanskog uenja toga vremena, ji je cilj bio da ljudima ukae na potrebu
prilagoavanja detaljno razraenom modelu ponaanja. Umesto toga, Tao Te King se zalagao za
osloboenje od ljudskih pravila i propisa, radi eliminisanja ogranienja i izvetaenosti. Poput
Krolija, ona nas ui da, kada bi svi ljudi iveli u skladu sa Putem, sa svojim uspostavljenim
mestom u jednoj univerzalnoj emi, ne bi bilo nesporazuma: dobro i zlo bi tada postali samo
relativni pojmovi u vu vei, odnosno nedelovanju" Taoa.

Doslovan prevod Tao Te Kinga povlai za sobom brojne tekoe; navodimo samo izmene u
ideografskom znaenju tokom vekova, nedostatak znakova interpunkcije, kompleksnost sintakse,
kao i povremeno nasumino preureivanje odlomaka koje slede iz starog metoda zapisivanja
takvih dela na bambusovim letvicama, to su vezivane vrpcama podlonim habanju. Sve to
omoguava da se istakne aforistian karakter dela.

Postoji bar tuce prevoda sadanjeg dela na nemaki jezik i vie od trideset pet na engleski, iako
prevod nije objavljen praktino pre 1937. godine, kada je to uradio jedan kineski uenjak. Ovaj
Krolijev prevod, napisan avgusta 1918. godine, poseduje jedinstven kvalitet, jer uspeva da
prenese znaenje koje je mnogo lake prijemivo za zapadni um. Kao to Kroli kae u svojim
Ispovestima (Confessions), ova knjiga, jedna od najdrevnijih postojeih knjiga, sigurno je i
jedna od najmudrijih. Ali, svi prethodni prevodi, koliko god bili struni, potpuno su propali u
pokuaju da prenesu znaenje Lao Cua. Neupueni prevodilac je prinuen da se stalno susree sa
upadljivo nesuvislim pasusima. Mora biti sasvim jasno shvaeno ta je autor podrazumevao pod
odreenim izrazom, a to moe biti jedino kada ovek ima blisko iskustvo duhovnih stanja i
magikih principa izloenih u knjizi. Inae, prevodilac se nalazi u slinoj situaciji kao i kakav
ueni diletant u oblasti fudbala koji treba da prevede neki argonski opis utakmice za osvajanje
kupa. On bi bio uveren da 'krilo' ima neke veze sa pticom... i rezultat tih njegovih napora bila bi
potpuna zbrka besmislica."

Tano je reeno da takvi prevodi, posebno oni koji se odnose na ideografski tekst, ostavljaju
puno toga u domenu eljenog, a kada se radi o okviru doslednog razvoja apstraktnih tema. Kroli
je, ipak, bio dobro upoznat sa duhovnim stanjima i magikim principima izloenim u knjizi, tako
da taj prevod stoji po svom vlastitom pravu kao zaokruen sistem realizacije, saglasan naelima
taoizma.

Kroli je prvi put planirao da objavi ovu knjigu ubrzo posle I svetskog rata, i u stvari, njegov
projekat je bio dobro odmakao pre, nego to je morao da bude naputen. Rukopisi od kojih je
ovo izdanje nastalo, umesto tampanog dela, kruili su u svom izvornom obliku meu
Krolijevim uenicima.

Kroli je takoe priredio druga izdanja kineskih klasika (esto pod imenom Ko Juen ili Ko Hsuen,
koje je Kroli smatrao svojom prethodnom inkarnacijom). Ova izdanja ukljuuju Ji King (Liber
CCXVI, prema Krolijevom sistemu numeracije kojim je obeleavao svoja dela), Klasino delo o
istoti ili Khing Kang King (Liber XXI), i Ji ien (Liber XLIX), Liber Trigrammaton, kao
Knjiga Trigrama preobraaja Taoa sa Jinom i Jangom (Liber XXVII), i Tien Tao (Liber XLI),
esej objavljen u Konx Om Pax-u, u kojem je pisao o taoistikim temama na vrlo aljiv nain.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
6
ALEISTER CROWLEY
Tao Te King je Kroli izvorno oznaio kao Liber LXXXI, verovatno zbog toga to knjiga ima 81
poglavlje. Meutim, ova numeracija je u Ekvinoksu (The Equinox), tom III, br. 1, 1919. god.
preinaena u CLVII, a Meseevo dete (Leptirova mrea), dobila je numeraciju LXXXI.

Tao Te King je Kroli takoe oznaio kao Ekvinoks (The Equinox), vol. III, br. 5, kao deo
Krolijevog niza rukopisa objavljenih u kontinuitetu u njegovim bijenalnim asopisima, u periodu
od 1909. do 1914. god. i 1919., koji su kasnije postali knjige vredne itanja, zadravajui oznaku
iz asopisa samo zbog potrebe zaobilaenja tadanjih propisa o zalihama papira.

Krolijev Tao Te King napisan je u periodu njegovog magikog povlaenja na ostrvu Ezop
(Aesopus ili Oesopus) na reci Hadson, u avgustu 1918. godine, ili je bar tako Kroli napisao,
godine XIV, datirajui godine svoje ere, protekle od primanja Knjige Zakona, 1904. godine.
Tokom svog povlaenja on nije radio samo na Tao Te Kingu, ve je uspeo da se priseti mnogih
svojih prolih inkarnacija, ukljuujui, razume se, inkarnaciju Ko Juena, uenika Lao Cua, koji je
bio autor Khing Kang Kinga.

Svoje komentare na aktuelno delo on je napisao godine XV, poloaj Sunca u korpiji, to znai u
oktobru 1919. godine, dok je uvod napisao pet godina posle povratka sa ostrva Ezop, uvrstivi ga
u svoja pisma koja je slao jednom od uenika. Ova pisma je posle njegove smrti objavio u
Magici bez suza, 1954. godine, Karl Germer, Krolijev naslednik na mestu elnika OTO-a.

U svakom od poglavlja, tekst napisan kosim slovima je Krolijev komentar, a sve napomene
pripadaju sadanjem izdavau. Tekst je to god je mogue vie ouvan u skladu sa originalnim
pisanim primercima, a samo u nekoliko sluajeva date su razliite varijante prepisa.

Stiven Skiner
London, 1976. godine

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
7
THE TAO TEH KING
P PR RE ED DG GO OV VO OR R

U Isteru, 1898. god., dao sam sebi zavet da u svoj ivot posvetiti Magici; 18. novembra iste
godine, dobio sam svoju prvu inicijaciju.
1

Moj prijatelj i partner u planinarenju Oskar Ekentajn, dao mi je prva uputstva u uenju kontrole
uma, poetkom 1901. u Meksiko Sitiju. ri Parananda, vrhovni pravobranilac u Cejlonu i
eminentni pisac i uitelj joge sa ortodoksnog aivitskog stanovita, kao i Biku Ananda Meteja,
veliki engleski adept, jedan od mojih najranijih instruktora Magike, koji se 1902. prikljuio
jednoj sangi u Burmi - dali su mi prve osnove mistine teorije i prakse. Sa ovim poslednjim sam
proveo nekoliko meseci u Kendiju, u Cejlonu, sve dok moj rad nije nije bio krunisan uspehom.

Takoe sam se bacio u prouavanje svih raznolikosti azijske filosofije, posebno obrativi panju
na praktina pitanja duhovnog razvoja, tj. na Sufu doktrine, na Upaniade, Sankju, Vedu i
Vedantu, Bagavad Gitu i Puranu, Damapadu, i mnoge druge klasike, zajedno sa mnogobrojnim
radovima iz Tantre i Joge, uei od takvih ljudi kao to su Patanali i Vivekananda.

Prilian broj ovih uenja je za naunike jo potpuno nepoznat. Proirio sam opseg svojih
istraivanja to sam mogao vie, trudei se da ne izostavim niti jednu misaonu kolu, ma koliko
bila nevana ili oprena.

Obavio sam kritiko istraivanje svih pomenutih uitelja u svetlu svog praktinog iskustva.
Fizioloka i psiholoka jednoobraznost oveanstva je garantovala da se iza raznolikosti
izraavanja krije jedinstvenost znaenja. To otkrie je, dalje, bilo potvreno dovoenjem u vezu
sa jevrejskim, grkim i keltskim tradicijama. Jedna kvintesencijalna istina, bila je zajednika za
sve te kultove, od Hebrida sve do utog Mora i ak su i njihove glavne grane bile sutinski
identine. Neslaganja je bilo jedino izmeu lia na njima.

Kada sam od 1905. do 1906. godine prolazio teritorijom Kine, bio sam potpuno opremljen i
okien gorenavedenim kvalifikacijama, dovoljnim da se ustremim na dotad nereiv problem
kineske koncepcije religiozne istine. Praktina izuavanja karaktera pojedinih Mongola koje sam
sretao na putovanjima ve su me navodila na pomisao da bi njihova ekscentrina koncepcija
univerzuma mogla imati korespodenciju u svesti njihovih postojeih psiholokih karakteristika.
Stoga sam bio pripremljen da istraim doktrine njihovih religioznih i filosofskih majstora bez
predrasuda koje su inile jalovim napore misionarskih sinologa i naroito, svih orijentalnih
naunika, sa jednim jedinim izuzetkom predstavljenim u liku Risa Dejvida. Do njegovog
vremena, prevodioci su imali nepromenjeno miljenje, obojeno apsurdnom naivnou, ili ak,
naduvanim pobonjatvom, da se kineski pisac morao sluiti vie-manje iskrivljenom i
zastarelom varijantom neke hrianske nauke ili pak nekakvim krajnje detinjastim besmislicama.
ak je i tako veliki ovek, kakav je Maks Miler, u svom uvodu Upaniadama izgleda samo
napola bio spreman da prizna da upadljiva trivijalnost i plitkoumnost mnogih odeljaka ovih
takozvanih svetih spisa moda duguje svoju pojavu naem neznanju istorijskih i religioznih
okolnosti, ije pak poznavanje bi ih uinilo razumljivijim.

_____________________________________________________________________________________________________________________
1

Iniciran u stepen Neofita u hermetikom redu Zlatne Zore.
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
8
ALEISTER CROWLEY
Tokom samotnjakih puteestvija kroz planinske pustoi Jun Nana, duhovna atmosfera Kine je
sve vie osvajala moju svest, blagodarei ponajpre odsustvu bilo kakve intelektualne drskosti od
mog organa znanja. Malo-pomalo, Tao Te King je mojoj dui otkrivao svoju jednostavnost i
uzvienost, isto tako kao to su i okolnosti mog fizikog ivota, nita manje nego duhovnog,
prodirale u svetilite mog duha. Filosofija Lao Cea je sebe saoptavala mom biu, uprkos stalnih
napora mog uma da je pokori i natera da se uklopi u moje unapred date predstave o znaenju
teksta. Ovaj proces, poto se tako ukorenio u mojoj istinskoj intuiciji za vreme tokom tih stranih
meseci lutanja kroz Jun Nan, sve vie i vie se razvijao u toku svih narednih godina. Kad god
sam se oseao spremnim da se jo jednom povuem iz stanja rasejanosti i uznemirenosti koje
kontakti s civilizacijom nameu oveku, bez obzira na to koliko estoko bih se mogao boriti s
njihovom drskou, u svetu samou pustinje, bilo meu sijerama panije, bilo meu peanim
dinama Sahare uvek bih nalazio da je filosofija Lao Cua prevladala mojom duom, jo suptilnije
i snanije sa svakom narednom prilikom.

Ali, ni u Evropi ni u Africi se ne moe sresti takva pusto kao u Americi. Najponositiji,
najtvrdoglaviji, najokoreliji seljak iz zabaenih delova panije, najprimitivniji i najsujeverniji
Arapin iz najudaljenijih oaza, u obraanju su uvek malo vie od roaka, a nikada manje od
servilne ljubaznosti; ali u Sjedinjenim Dravama, skoro uvek postajete svesni instinktivnog
manjka naklonosti i razumevanja, ak i prema najljupkijim i najobrazovanijim narodima. Upravo
zato su se za vreme mog egzila u Americi doktrine Lao Cea razvile u mom umu do najveeg
stepena, neprekidno teei da se ispolje, sve dok nisam osetio njihovu zapovest, ak neizbenost,
da ih izrazim na svestan nain.

Ova reenost me nije bila obuzela pre nego to sam shvatio da se taj zadatak granii s
nemoguim. Njegove najjednostavnije ideje, temeljni elementi njegove misli, nisu imali svoje
prave korelate ni u jednom od evropskih terminologija. ak i najtemeljnija re Tao" je
predstavljala nereiv problem. Mada se mogla prevesti kao Razlog", Put", ili TO ON",
nijedan od tih termina nije bio u stanju da izrazi maglovitu koncepciju Taoa.

U tom smislu Tao je Razlog, da sutina stvari moe biti delimino shvaena kao takva nuna
veza izmeu elemenata miljenja, koja odreuje zakone razuma. Drugim reima, jedina stvarnost
jeste ona koja nas prisiljava da povezujemo razliite vidove iluzije. Stoga je ona oigledno
nespoznatljiva i nemogue je izraziti bilo govorom, bilo utnjom. Sve to moemo znati o njoj
jeste da joj je priroena mo (koja, meutim, nije samosvojna) vrlinom, pomou ko je se sve
stvari javljaju u oblicima saglasnim s prirodom nunosti.

Tao takoe znai i Put, u sledeem smislu. Nita ne postoji samo po sebi, ve kao odnos sa
ostalim slino postuliranim idejama. Nita ne moe biti spoznato samo po sebi, ve samo kao
jedna od pojava u nizu dogaaja. Stvarnost se stoga nalazi u kretanju, a ne u stvarima koje se
kreu. Mi nismo u stanju da shvatimo bilo ta, osim kao jedan odreeni postulirani element
opaenog utiska promene. To moemo izraziti drugim terminima, kao to sledi. Nae znanje o
bilo emu u stvarnosti predstavlja zbir naih opaanja njegovih sukcesivnih pokreta ili drugim
reima, njegovog puta od jednog do drugog dogaaja. U tom smislu, Tao se moe prevesti kao
Put. On nije stvar sama po sebi u onom smislu u kome je objekat podloan poimanju ulima ili
razumom. On nije uzrok svih stvari, ve kategorija koja obuhvata sve postojanje ili dogaaje, i
time je istinit i stvaran onoliko koliko su oni lani, poto su puke oznake izmiljene radi
zgodnijeg opisivanja naih iskustava. Tao nema mo da uzrokuje pojavu ili deavanje bilo ega.
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
9
THE TAO TEH KING
Ipak, nae iskustvo, kada ga podvrgnemo analizi, govori nam da je jedina stvarnost o kojoj
moemo biti sigurni onaj tok, odnosno Put koji sagledava svekoliko nae znanje.

to se tie termina TO ON
2
, koji povrno moe izgledati kao najbolji prevod Taoa, kao to je
opisano u tekstu, od sva tri termina on je najmanje precizan. Ovo zbog toga to TO ON sadri
iroku konotaciju, ukljuujui itav sistem pla tonovskih koncepata, koji su svi strani sutinskoj
karakteristici Taoa. Tao nije ni bie niti ne-bie u bilo kom smislu u kome bi ga evropska misao
mogla razumeti. On nije ni postojanje, niti pak stanje, ili oblik postojanja. Istovremeno, TO MH
ON
3
ne daje nikakvu ideju Taoa. Tao je sasvim stran celoj toj klasi miljenja. Iz povezanosti sa
onim principom koji nuno obuhvata injenicu da se dogaaji javljaju" moe se pretpostaviti da
Heraklitov "Postanak" moe da nam pomogne da opiemo Tao. No, Tao uopte nije princip te
vrste. Da bi se razumeo, potrebno je potpuno razliito stanje uma od bilo kojeg koje je, uopteno
posmatrano, blisko evropskim misliocima. Neophodno je neumorno slediti put duhovnog razvoja
u smeru naznaenom od sufija, indusa i budista; i kada se postigne stanje transa zvano Neroda
Sama-pati
4
, u kome su unitene sve uopte postojee forme svesti, u bezdanu anihilacije koji se
tada otvara nie zametak sasvim nove vrste ideja, ija osnovna karakteristika je sledea: da
celovito povezivanje neijih prethodnih iskustava i predstava nije uopte moglo da se desi, osim
vrlinom ove neopisive nunosti.

Ja sam isuvie bolno svestan da je to izlaganje u svakom pogledu nesavreno. Naroito, ono u
itaocu pretpostavlja znatno poznavanje predmeta, tako izmamljujui pitanje. Prosenom
itaocu, kome se posebno obraam, ono se moe ukazati kao gotovo sasvim nerazumljivo. Zbog
njega u pokuati da razjasnim ovaj predmet putem analogije. Uzmimo na primer elektricitet.
Bilo bi apsurdno rei da je elektricitet bilo koji fenomen koji znamo pod tim imenom. Traimo
utoite u petitio principii izreke da je elektricitet takav oblik energije koji je osnovni uzrok tog i
tog fenomena. Pretpostavimo sada da eliminiemo ovu ideju kao oigledno neloginu. ta
preostaje? Ne smemo nestrpljivo odgovoriti Nita ne preostaje." Postoji izvesna stvar
svojstvena prirodi svesti, razuma, opaanja, oseta i univerzuma o kojoj nas oni informiu, koja je
odgovorna za injenicu da mi opaamo ove fenomene, a ne neke druge; da mi mislimo o njima,
kao to i inimo, a ne neto drugo. No, deo stvarnosti nedokuive energije, ak i dublji od toga,
koji odreuje oblik naeg iskustva, sastoji se u utvrivanju da se to iskustvo uopte desi. Jasno je
da ovo nema nikakve veze sa bilo kojom platonskom koncepcijom o prirodi stvari.

Najmanje iskvareno blago u optoj intelektualnoj propasti evropske misli jeste hebrejska Kabala.
Pravilno shvaena, ona je sistem simbolizma, beskonano elastian, koji ne iziskuje nikakve
aksiome, ne pretpostavlja nikakve principe, ne zahteva nikakve teoreme, i zato je prilagodljiv,
ako se pravilno koristi, u mogunosti da opie bilo koju pojmljivu doktrinu. Kabala je bila
predmet mog stalnog istraivanja od 1898., i naao sam da je od neprocenjive vrednosti u
prouavanju Tao Te Kinga. Uz njenu pomo sam uspeo da poveem ideje Lao Cea u sistem koji
mi je bio krajnje prisan i iju praktinu vrednost sam uvek iznova potvrivao koristei ga kao
osnovu analize i klasifikacije svih arijskih i semitskih religija i filosofskih pravaca. Uprkos
sutinskoj tekoi povezivanja Lao Ce ovih ideja sa idejama bilo kojih drugih filosofa, ustrajnom
primenom kabalistikih kljueva njegova riznica je odjednom otkljuana.

_____________________________________________________________________________________________________________________
2

TO ON bukvalno znai Bie".
3

TO MH ON u bukvalnom smislu znai nebie".
4
Stanje slinog nivoa kao Nirvikalpa samadi.
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
10
ALEISTER CROWLEY
Tako sam njegova uenja mogao da objasnim samom sebi preko meni bliskih sistema.

Ovo otkrie je slomilo kimu mojoj Sfingi. Poto sam Lao Cea ve sveo na kabalistiki oblik,
dalje je bilo lako prevesti ovaj rezultat u jezik filosofije. Ve sam bio uradio mnogo da bih
stvorio novi jezik zasnovan na engleskom. To sam uinio uz pomo nekoliko Tenikih termina
pozajmljenih iz azijske kulture, a povrh svega primenom nove koncepcije ideje o Broju kao i
algebarskog i aritmetikog postupka, da bi rezultati duhovnog iskustva bili preneti inteligentnim
studentima.

Stoga, s ne malim poverenjem, nudim ovaj prevod Tao Te Kinga javnosti. Nadam se i verujem
da e paljivo prouavanje teksta, kao to je sada razjanjen mojim komentarima, omoguiti
ozbiljnim tragaocima za skrivenim znanjem da razumeju, dosta tano, ta je Lao Ce pouavao.
Zato mora biti ozbiljno shvaeno upozorenje da e sutina njegovog sistema neizbeno izmai
intelektualnom razumevanju, izuzev ako ne bude prosvetljeno odozgo, stvarnim ivim iskustvom
istine. Takvo iskustvo moe biti postignuto jedino nepokolebljivim primenjivanjem praksi iji je
on zastupnik. Isto tako, tragalac ne sme da se zadovolji samim postignuem duhovnog
prosvetljenja, ma kako ono bilo uzvieno. Sva takva postignua su bezvredna, ako se ne
posmatraju kao sredstva, nego kao cilj duhovnog razvoja, i ako se ne dopusti da promu svaki
detalj ivota, ne samo duha, nego i ula. Tao se ne moe spoznati sve dok god ne objanjava i
najobinije aktivnosti svakodnevne rutine. Pogubna greka jeste ako se pravi razlika izmeu
duhovnog znaaja meditacije i igranja golfa. Takav postupak znai stvaranje unutranjeg
konflikta. Neka ne bude razlike izmeu vas i neke druge stvari i bilo koje stvari; jer to donosi
rane". Onaj ko zna Tao, zna ga kao izvor svih postojeih stvari; najuzvienija duhovna ekstaza,
kao i najobiniji unutranji utisak s nae take gledita predstavljaju jednake iluzije, bezvredne
maske, koje unutar svojih groteskno ofarbanih pakovanja, vetakih i beivotnih, kriju ivo lice
istine. Ipak, s druge strane, one su isto tako izrazi ekstatikog genija istine - prirodne slike
reakcije izmeu sutine odreenog jastva i njegovog posebnog okruenja u momentu njihovog
nastanka. One su isto tako znamenja Taoa, od kojeg, u kojem, i iji su oni. Vrednovati ih same
po sebi, znai negirati Tao i biti izgubljen u iluziji. Prezirati ih, znai pobijati sveprisutnost Taoa
i patiti u iluziji tuge. Praviti razliku meu njima, znai uspostavljanje proklete dijade, doputanje
ludosti uma, unitenje intuicije istine i stvaranje graanskog rata u svesti.

Od 1905. do 1918. god., Tao Te King je bio predmet mog stalnog prouavanja. Neprestano sam
preporuivao to delo mojim prijateljima kao vrhunsko remek-delo inicirane mudrosti i
neprestano sam bivao razoaran kada bi oni izjavili da ih ono nije impresioniralo, posebno zato
to su moji prethodni opisi knjige pobudili njihovo najdublje interesovanje. Tako sam doao do
zakljuka da je krivica bila zbog Legeovog prevoda, pa sam se osetio primoranim da preduzmem
zadatak predstavljanja Lao Cea jezikom izgraenim na saoseajnom razumevanju, koje su mi
inicijacija i duhovno iskustvo dale. Za vreme mog velikog magikog povlaenja na ostrvu Ezop
na reci Hadson, tokom leta 1918., latio sam se ozbiljno tog posla, ali sam odmah ustanovio da
sam potpuno nesposoban da ga zavrim. Stoga sam se obratio adeptu znanom kao Amalantrah, s
kojim sam u to vreme bio u skoro svakodnevnom kontaktu. On se spremno odazvao mom pozivu
i pokazao mi rukopis originala, koji mi je sa apsolutnom tanou preneo precizno znaenje
samog teksta. Mogao sam da pogodim, bez oklevanja i sumnje, taan stil u kojem je Lege bio
zaveden. On je preveo tekst sa kineskog jezika jedinstvenom vernou, iako je u skoro svakom
stihu sama interpretacija bila potpuno nepouzdana. Nije bilo potrebe da se tekst tumai sa strune
take gledita.
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
11
THE TAO TEH KING
Morao sam jedino da parafraziram taj prevod u svetlu konkretne spoznaje pravog znaenja
korienih termina. Svako ko se svojski potrudi da uporedi dve verzije prevoda bie zaprepaen
kada vidi kako je samo neznatno preoblikovanje jednog odeljka dovoljno da se raspri
tvrdokorna tama predrasude, te da se oslobodi izvor i bujica ivueg svetla, a da bi se razagnala
kvrgava monotonija tupog uenjatva i razbuktao rastui cvat lirinog plama.

Taj svoj prevod sam dovrio u roku od tri dana, ali tokom poslednjih pet godina sam konstantno
preispitivao svaku pojedinanu reenicu. Rukopis prevoda sam davao mnogim prijateljima,
strunjacima koji su komenmtarisali moj rad, kao i tragaocima koji su cenili njegovu prikladnost
da predstavi duh Majstorovog uenja. Oni koji su bili razoarani Legeovom verzijom bili su
oduevljeni mojom. Ta okolnost je sama po sebi bila dovoljna da me uveri kako moj rad nije bio
uzaludan i da me ispuni oduevljenom verom da e ovo moje delo i te kako doprineti ispunjenju
moje istinske Volje zbog koje sam i doao na zemlju, iscedivi napore i patnje oveanstva do
krajnjih granica koje je ono samo sposobno podneti; Volje da otvorim vratnice duhovnog
postignua mojim blinjim i da ih dovedem do uitka takve realizacije istine, izvan svih velova
kratkotrajne iluzije, to je prosvetlila moj vid i udahnula pesmu mojim usnama.

Ljubav je zakon, ljubav u skladu s voljom,

Bratski tvoj, 666.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
12
ALEISTER CROWLEY
L LI IB BE ER R C CL LV VI II I
T TA AO O T TE E K KI IN NG G

prevedeno iz ifre koju je u Akai manifestovao
729, arobnjak Amalantrah i predao
666
sa komentarima od strane 666.

Ako koji sinolog ima bilo kakav prigovor na neki deo ovog prevoda, neka on ode i neka
apsorbuje svoj Jang u svom vlastitom Jinu, kao to bi rekli Amerikanci; i nek mi da priliku za
originalno remek-delo. ta god da je Lao Ce govorio ili mislio, ovo je ono to ja govorim i
mislim. 666.

Ko Yuen
njegov prevod i komentari
sainjeni tokom njegove inkarnacije kao
Alistera Krolija
za vreme Velikog Magikog Povlaenja
na ostrvu Ezop

Anno XIV
5

_____________________________________________________________________________________________________________________
5

Godine 1918. n.e., Kroli je raunao vreme poinjui od datuma prijema njegovog glavnog dela Knjige Zakona, od
08. do 10. aprila 1904. u Kairu. Telemiti prihvataju njegov nain merenja vremena jer smatraju da je datum prijema
Knjige Zakona poetak Novog Eona, eona Horusa u kojem sada ivimo, i kome odgovara astroloka era Vodolije.
(prim. prev.)
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
13
THE TAO TEH KING
K KN NJ JI IG GA A I I

P PR RI IN NC CI IP PI I T TA AO OA A

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
14
ALEISTER CROWLEY
P PR RI IR RO OD DA A T TA AO OA A

I I

1. Put Taoa nije isto to i Sve-Tao. Ime nije isto to i imenovana stvar.

Tao odgovara Pleromi, ivi, Jodu itd. Te odgovara Logosu, akti, He itd.
6
Ali koncepcija Lao
Cua ujedinjuje sve ovo na najvioj osnovi. Najbolja paralela je data u Liber CCXX, poglavlja I i
II
7
, gde je Hadit Tao, a Nuit Te (iako su oni kod nekih aspekata meusobno zamenjlivi).
8
Cilj
ovog odeljka jeste da prui jasno odreenje ili definciju, a ne da utvruje superiornost neke
koncepcije. Iluzomost svake takve preferencije zavisna je od stepena inicijacije koju je stekao
student. Magus 9 = 2 kao stepen A.. A..
9
e nesumnjivo smatrati Put Postajanja" kao svoj
Apsolut, jer Zakon njegovog stepena jeste Promena (vidi Liber I vel Magi
10
). Ali, ko zna?
Ipsissimus 10 = 1 nalazi koncepciju koja prevazilazi ak i to. Na primer, ovaj odeljak bi se
mogao tumaiti i tako to se moe rei da Postajanje nije Tao, ali Tao je Bie ija priroda jeste
Postajanje. Materija i Kretanje ne mogu postojati zasebno. italac bi trebalo da posmatra svaki
stih ove Knjige kao vrstu teksta vrednog najintenzivnije i najdue meditacije. Sve dok ne iskuje
svoj um u odgovarajui oblik u velikoj Topionici Samadija, on nee moi valjano razumeti ovu
Knjigu.

2. Neispoljen, on je Tajni Otac Neba ( ) i Zemlje ( )
11
; ispoljen, on je njihova Majka.

Ova doktrina je inicijacijsko uenje, koje daje nagovetaje o tome koji svetenici su izmislili
legendu o partenogenezi.
12

3. Da bi razumeo ovu misteriju, mora biti posveen ispunjenju svoje volje (dakle, bez udnje,
bez ikakvog otpora), ali ako uz to nisi slobodan, dobie samo povrno znanje o tome.

4. Tao je jedan, a Te je samo njegova promena. Bezdan ove Misterije jeste Kapija Zmijskog
uda.

Vidi Berait"
13
kao primer poistoveivanja faza 0" i Neeg".
Zmijsko udo" se odnosi na magiku silu poznatu pod nazivom Kundalini.

_____________________________________________________________________________________________________________________
6
Diplotomija Taoa i Tea ima svoju paralelu u gnostikoj, tantrikoj i kabalistikoj terminologiji.
7

Liber AL vel Legis, odn. Knjiga zakona A. Krolija, objavljena u Ekvinoksu Bogova, izdanje OTO 1937, i kasnije od
drugih izdavaa.
8
Beskrajni prostor se naziva Boginja NUIT, dok se beskrajno mala, a ipak sveprisutna taka naziva HADIT. Oni su
nemanifestovani. Jedan oblik sprege ova dva beskraja naziva se RA-HOOR-KHUIT, Jedinstvo koje obuhvata i
vlada svim stvarima. Kroli: Magika u teoriji i praksi, str. 1.
9

Stepen u Krolijevom Redu koji odgovara okmahu. Ipsissimus odgovara najvioj sefiri, Keteru.
10
Objavljeno u Ekvinoksu, tom I, br. 7, str. 5.
11
Dva trigrama Ji inga su Kien (Veliki Jang) i Kvan (Veliki Jin).
12
Raanje bez seksualnog odnosa.
13
Krolijev esej u kojem opta ideja je eliminisati ideju beskonanog iz nae koncepcije kosmosa... Umesto
objanjavanja univerzuma kao modifikacije jedinstva, to samo po sebi zahteva objanjenje, ja ga tretiram kao
NITA, shvaen kao (iluzorni) niz parova kontradikcija."
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
15
THE TAO TEH KING
E EN NE ER RG GE ET TS SK KI I I IZ ZV VO OR R J JA AS ST TV VA A

I II I

1. Svako zna da su lepota i runoa u meusobnom odnosu, isto kao i vetina i nespretnost; jedno
podrazumeva i na-govetava ono drugo.

2. Isto tako, postojanje i nepostojanje postoje jedno naspram drugog; (drugim reima, ideja o
jednom od njih, sadri svoju suprotnost) i isto tako je sa lakoom i tekoom, duinom i
kratkoom, visinom i nizinom. Takoe i muzika postoji kroz ravnoteu suprotnosti; (tavie)
vreme i prostor zavisni su od meusobnog odnosa.

Ovo pokazuje kako se Tao realizuje kroz svoju projekciju u korelativnim fazama, izraavajui 0
kao +1 -1, govorei kao kabalista ili kao elektriar.

3. Koristei ovaj metod adept moe ostvariti svoju volju bez delovanja, ali i izrei svoju re bez
govora.

Uzrok naeg delovanja lei u nesavrenstvu slaganja Sila. Tako, ovek nastavlja da se kree ka
istoku" brzinom od etiri milje na sat, iako on ve putuje u tom smeru sa vie od 1000 milja na
sat! Kraj meditacije na delovanje jeste realizacija Hadita; stoga svaka akcija predstavlja prekid
tog stanja savrenstva. Ako se ovim misli na istinsko Jastvo, um i telo nastavljaju nesmetano
svojim prirodnim tokom, bez elje Jastva.

4. Sve stvari se pojavljuju bez ustruavanja; one rastu, ne meajui se jedna drugoj i menjaju se
prema svom prirodnom poretku, bez udnje za rezultatom. Delo je ostvareno; ipak, ono nastavlja
svojom putanjom, bez cilja. Ovo delo je zavreno nesvesno; zato je njegova energija neiscrpna.

S SM MI IR RI IV VA AN NJ JE E N NA AR RO OD DA A

I II II I

1. Nagraditi vrlinu znai pobuditi konkurenciju; ceniti retkosti znai ohrabrivati lopovluk;
izlaganje na videlo stvari koje su predmet elje, znai pokrenuti haos pohlepe.

2. Otud mudrac vlada ljudima uvajui njihove umove i njihova tela umrtvljenim, tako to prve
ini praznima, a druge sitima. On zadovoljava njihove elje, ostvarujui tako njihove volje i
inei ih nepokretnim. On jaa i njihova tela, u istom tom cilju.

3. On ih izbavlja od nespokoja znanja i enji nezadovoljnika. A to se tie onih koji ve
poseduju znanje, on ih poduava putu ne-delovanja. Kada se to ostvari, nema haosa u svetu.

Predavanje o problemu radne snage.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
16
ALEISTER CROWLEY
P PO OB BU UD DA A B BE EZ Z U UZ ZR RO OK KA A

I IV V

1. Tao izgleda kao Praznina Prostora; da bismo ga ispunili, moramo izbegavati stvaranje
ganglija.

Vidi Liber CCXX, neka ne bude razlike izmeu jedne i bilo koje druge stvari". Nejednakost
(iluzija) i haos nuno slede iz odbacivanja jednakosti.

Oh Tao, kako si ogroman, ti Bezdanu svih Bezdana, ti Sveti i Tajni Oe svih Oinstava Stvari!

2. Uinimo nau otricu tupom (jer ta otrina podrazumeva koncentraciju), ublaimo nae
komplekse (jer to su ganglije miljenja, koje moraju biti unitene), uinimo (po istom principu)
da iili sjaj svetlosti i da nastane sveopta tama. Oh Tao, kako si tih, kako ist i kako neprestano
Jedan, nedokuiv!

Uporedi sa doktrinom u Liber CCXX koja se tie prostornih oznaka". Zvezde su, da tako
kaemo, mrlje na stalnosti Nuite.

3. Ovaj Tao nema svog Oca; on je izvan svih moguih zamisli, vii i od najvieg.

F FO OR RM MU UL LA A V VA AK KU UM MA A

V V

1. Nebo i zemlja opstoje bez pobude, nemarno u svom prirodnom poretku, dolazei u dodir sa
svim stvarima bezbrino, poput dejstvujuih talismana. Tako i mudri dolaze u dodir sa svojim
pukom, ne razmeui se dobroinstvom, ve doputajui da se vascela priroda kree bez napora.

2. Prostor izmeu neba i zemlje (tj. est trigrama izmeu i ) jeste poput njihovog meha
(otud se ne smeju meusobno sukobljavati). Izdisaj nije pranjenje, ve nadopuna udisaju, jedno
s drugim jednako. Govor (dolazei u sukob sa ovakvim ustaljenim nainom disanja) iscrpljuje;
stoga se uvaj, odravaj savrenu slobodu svog bia.

Objanjenja pozivanja na trigrame Ji inga morate nai u samoj Knjizi. Bilo bi nemogue
objasniti ove odeljke u jednoj napomeni.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
17
THE TAO TEH KING
U US SA AV VR R A AV VA AN NJ JE E O OB BL LI IK KA A

V VI I

1. Te je besmrtna energija Taoa, njegov enski aspekt. Nebo i Zemlja su roeni iz njene Kapije;
ta Kapija je, pak, pravo izvorite njihove Svetske Sikomore.
14
Njeno delovanje ima prirodu iste
Radosti i Ljubavi; ono nikad ne posustaje.

Uporedi u Knjizi Mudrosti ili Ludosti
15
doktrinu Nuitine Igre".

P PR RI IK KR RI IV VA AN NJ JE E S SV VE ET TL LA A

V VI II I

1. Mo Neba i Zemlje jeste u njihovom kontinuitetu; njihova dela su osloboena od strasti za
rezultatom.

2. Tako isto i mudrac, koji ne udi ni za kakvim ciljem, postie sve stvari; on se ne uplie u
funkcionisanje njegovog tela i zato to telo radi nesmetano. To je zato to njega ne interesuju lini
ciljevi, koji dolaze i koje prevazilazi jednostavnou.

Vidi Liber CCXX za strast za rezultatom ".
16
Opta ideja Puta Taoa jeste da je svo zlo u
uplitanju. Uplitanje je neprirodna akcija i ona je pogrena. Ne-akcija je preporuljiva samo kao
korekcija takve greke. Uplitanje u neiji vlastiti istinski Put, predstavlja Ogranienje, odnosno
Re Greha.

_____________________________________________________________________________________________________________________
14

Sikomora, egipatska smokva, platan ili javor, ovde najverovatnije u znaenju svetog drveta. (prim. prev.).
15
Liber CXI, Knjigu Mudrosti ili Ludosti, napisao je Kroli Marta 1918, nekoliko meseci pre ovog rada. Knjiga je
objavljena posthumno, 1961. godine.
16
Za istu volju, neoslabljenu svrhom, osloboenu strasti za rezultatom, svaki put je savren." Liber CCXX, gl. I,
44.
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
18
ALEISTER CROWLEY
P PR RI IR RO OD DA A M MI IR RA A

V VI II II I

1. Potuj uzvieni Put Vode! Zar nije Voda dua ivota svih stvari, koja je uzrok njihove
promene? Ona ipak tei svom nivou i uva svoj sadraj u tajnosti. Stoga ona, po tom njenom
Putu, takoe nalikuje Taou.

Vodonik i hlor (na primer), ne mogu biti sjedinjeni ako su u savreno suvom stanju. Suvoa je
nepokretnost ili smrt. (Vidi Knjigu Mudrosti ili Ludosti, tj. doktrinu o promeni).

2. Vrlina jedne kue jeste da je smetena na dobrom mestu; vrlina uma, da boravi ugodno u tiini
kao tiini Bezdana; vrlina drutava, da budu zdrava; vrlina drava, da odre mir; vrlina posla, da
bude umeno uraen; i vrlina sveg kretanja, da je izvedeno u pravo vreme.

U svim ovim tumaenjima, Lao Cu osuuje stanje nemira, odnosno trvenja.

3. Takoe, vrlina oveka je da sa zadovoljstvom boravi na svom mestu; tako on nee nijednog
drugog oveka povrediti.

To daje znaaj prethodnom odeljku. Sve je to samo drugi aspekt izreke ini to ti je volja".

P PU UT T U UZ ZD DR R A AN NO OS ST TI I

I IX X

1. Ne valja vedro puniti do vrha, da se ne bi prosulo pri noenju. Ne valja se stalno igrati sa
otricom noa, jer e inae brzo otupiti.

Umerenost. Naglasak na neuplitanju.

2. Zlato i ad su opasnost za posednikov dom. Bogatstvo i ast vode oholosti i zlobi, i donose
nesreu. Je li tvoj put postao slavan, a tvoje ime popularno? Povuci se, poto jednom ostvari
svoje delo, u tajnovitost; to je put Neba.

Predaj se delu. Ne osvri se na uzgredne proizvode.

3. Ovde lei Tajna Vrline (vrline Taoa, i onoga koji Ga ima). Ona je stvoritelj i hranitelj svega; a
ipak nikom ne pripada; ona ureuje sve, ali ne zna nita ni o emu, niti objavljuje; ona upravlja
svim, ali bez svesne kontrole.

Vrlina - Te.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
19
THE TAO TEH KING
O O S ST TV VA AR RI IM MA A D DO OK KU U I IV VI IM M

X X

1. Ako se dua (Neamah) i telo (Nefe) ujedine u ljubavi, oni mogu biti kao jedna celina.
Koncentracijom na dah (prana), dovodei ga u stanje savrene elastinosti, ovek postaje kao
dete. Proiavajui sebe samadijem, on postaje potpun.

Ovde ponovo vidimo doktrinu bivanja bez trenja. Unutranji sukobi dovode do loma. Opet,
pranajama dovodi konano do savrene elastinosti i potpunog prilagoavanja okolini. Na
kraju, ak i samasamadi predstavlja greku, sve dotle dok je iskustvo, a ne trajno stanje. Sve dok
postoji dvoje koje treba da postane jedno, postoji samo dvoje.

2. U komunikaciji sa drugim pojedincima i sa drutvom, neka se kree bez udnje za rezultatom.
U upravljanju svojim dahom, neka bude poput ptice nosilje (tj. neka lei poput Duha, tiho i bez
napora). Neka njegov um (Binah) pojmi svaki deo sveta; ali, neka njegovo znanje (Daat) utihne.

On mora upiti (tj. razumeti) sve bez svesnog znanja, to znai ok koji pretpostavlja dualnost,
kao to su kremen i oruje. Razumevanje je s druge strane, poput sunera ili ak poput okeana
koji apsorbuje reke.

V VR RE ED DN NO OS ST T N NE EI IS SP PO OL LJ JE EN NO OG G

X XI I

1. Trideset paoka se spajaju u sreditu toka, koji je jedan; ipak, primenljivost toka zavisi od
praznog prostora koji ini osovinu. Glina se oblikuje da bi bili napravljeni sudovi; no, sadraj
suda jeste ono to je korisno. Stoga je smisao materije samo u tome da oznai granice prostora,
koji je uistinu stvar od vrednosti.

Ovo je uvod u doktrinu etvrte dimenzije. Materiju ine linije koje omeuju ravan. Ravan je
stvaran predmet, u poreenju s njim linije su beskrajno male i one slue samo da bi ga
definisale. Stoga je Jastvo, takoe, nevidljiva granica kojom se razgraniavaju razliiti delovi
Tela Boga". Greka Ahamkare (sposobnost formiranja ega) jeste u tome to se iluzorna
povrina shvata kao sfera. Vidi Liber CCXX u vezi prirode Nuit.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
20
ALEISTER CROWLEY
P PO OV VL LA A E EN NJ JE E I IZ Z S SP PO OL LJ JA A N NJ JO OS ST TI I

X XI II I

1. Pet boja zasenjuju pogled; pet zvukova otupljuju sluh; pet aroma skrivaju ukus; obuzetost
kretanjem i delovanjem zbunjuje um; ba kao to oboavanje dragocenosti rada pohlepu i mete.

To je zakonita joginska doktrina, koja se moe proveriti iskustvom razliitih Bhavana kao i
drugih odgovarajuih koncentracija. Meutim, ovde Lao Cu aludira na drutvene i politike
pojave. Podsticanje pohlepe vodi krai kod kue i ratu u inostranstvu. Danas je isuvie
oigledno kako je zanemarivanje ovog zakona dovelo do unitenja civilizacije; ne moram
insistirati na primerima kako su A-ova potaa, B-ovo gvoe, C-ov ugalj i D-ove trgovake veze
naterale E-a da zapali svet.

2. Mudar ovek stoga tei tome da zadovolji aktuelne potrebe ljudi, a ne da ih mami sjajem
raskoi. Otuda on odbacuje ovo drugo, da bi se usmerio na ono prvo.

Sadanji problemi u vezi sa radnom snagom se javljaju usled apsurdnog kulta materijalnih
zavrzlama, koje se zbog neznanja nazivaju blagostanjem.

P PR RE EZ ZI IR R P PR RE EM MA A D DO OG GA A A AJ JI IM MA A

X XI II II I

1. Blagonaklonost i nemilost bi trebalo jednako izbegavati: ast i sramotu treba smatrati kao da
su poistoveene sa linou (stoga ganglijom" koju treba olabaviti, kao to je reeno ranije).

2. ta se podrazumeva pod blagonaklonou i nemilosti? Nemilost je pad iz stanja
blagonaklonosti. Onaj, dakle, koji ima blagonaklonosti boji se, a njegov gubitak stvara jo vei
strah od potonjeg pada. ta se podrazumeva pod au i sramotom? To je ona veza sa telom koja
sramotu omoguava; jer, da nema tela, koje bi nas zlo moglo snai?

3. Stoga pusti onog ko sebe smatra ispravnim, da upravlja i kraljevstvom; i pusti ga nek vlada
njime onaj koji to voli, kao to ovek voli samog sebe.

Ovo ne znai da to ini putem krajnje posveenosti, ve pre bestrasnom indiferentnou.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
21
THE TAO TEH KING
O OB BJ JA AV VL LJ JI IV VA AN NJ JE E M MI IS ST TE ER RI IJ JE E

X XI IV V

1. Mi ga gledamo, ali ga ne vidimo, iako je Sveprisutan; zovemo ga Sve-izvorite (Hadit, kao
Koren-izvor-Joda).
17

Mi ga sluamo, ali ga ne ujemo, iako je Sveznajui; zovemo ga Tiina (Nuit, kao Koren He-a).
18
Mi ga traimo, ali ga ne oseamo, iako je Svemoan; zovemo ga Skriveni (Ra-Hoor-Khuit, Keter,
Koren Vaua)
19

Iako on ima ove tri vrline, ne moemo rei da se sastoji od njih; ali, ako ih sve tri zajedno
udruimo, razumeemo Jedno.

2. Gore, on ne sija; dole, nije taman. On se stalno kree, ne ispoljavajui se i vraa se u Nita. On
je Oblik Onoga koji je izvan Oblika; on je Lik Nevidljivog; on je Promena, on je Bezgranian.

Vidi Ain, Ain Sof, Ain Sof Aur.
20
Takoe vidi Knjigu Mudrosti ili Ludosti.

3. Mi se suoavamo s njim, ali ne vidimo njegovo Lice; sledimo ga, ali ne moemo ga stii. Ah!
Uzmi Tao i kao u drevna vremena prilagodi ga delu sadanjosti; poznaj ga kao to ti je bio
poznat u poetku; vatreno sledi tok Taoa.

_____________________________________________________________________________________________________________________
17
Jod je prvo slovo kabalistikog Tetragramatona, sr, sutina Mukog principa. Hadit se kao sveprisutna taka
moe porediti.
18
He je drugo slovo kabalistikog Tetragramatona, sutina enskog principa. Nuit je beskrajni prostor proet
Haditom.
19
Vau je trei princip Tetragramatona; u Ra-Hoor-Khuitu on ukljuuje jedinstvo Jod-a i He-a, i ee se povezuje sa
Tifaretom nego sa Keterom.
20
Ovo su tri vela negativnog postojanja koji se nalaze pre take, sefire Ketera.
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
22
ALEISTER CROWLEY
P PO OM MA AL LJ JA AN NJ JE E P PR RI IR RO OD DE E

X XV V

1. Drevni posveenici behu dovoljno vini i sposobni da razumeju ovu Misteriju, ah njihova
umnost bee tajna za obian narod. Poto tada nisu bili poznati, sada u obznaniti kakvi su
stvarno bili.

2. Naoko, poput ljudi koji prelaze potok u zimu, bili oprezni; kao da im odasvud preti opasnost,
bili su pripravni; kao gost u nekoj velikoj kui, bili su puni potovanja; spremni su bili da
nestanu kao led na jugovini; kao neobraeno drvo, bili su edni; bili su isti kao dolina i bili su
kao voda movare.

3. ta moe oistiti mulj vode? Tiina. Ko moe postii mirnou? Neka kretanje bude neprestano
i tako e ono postati mir.

4. Adepti Taoa, drei se svog puta, ne ude za samosveu u delovanju. Praznina (tj. ganglion)
njihovog Jastva jeste razlog to oni nemaju potrebe da se die svojom mladou i savrenstvom;
oni se pojavljuju kao stari i nesavreni i to je njihova prednost.

P PO OV VL LA A E EN NJ JE E U U I IZ ZV VO OR RI I T TE E

X XV VI I

1. Neumornom voljom, praznina mora biti uinjena savrenom, a tiina uspostavljena kao
apsolutna. Sve stvari prolaze kroz fazu akcije, a onda se polako smiruju. Taj povratak stvari u
izvorite jeste stanje koje nazivamo Tiinom; ta Tiina je, pak, Svedok njihovog ostvarenja.

2. Ovaj ciklus je univerzalni zakon. Znati (i prihvatiti to), predstavlja deo sposobnosti
razumevanja; ne znati (odnosno buniti se protiv toga), oznaava budalast poduhvat koji zavrava
ludilom. Znanje donosi razumevanje i mir; ovo dvoje znai na kraju poistoveenje Jastva sa Ne-
jastvom. Ova identifikacija (samadi), oveka ini kraljem, a kralj izrasta u boga. Boanstvenost
postaje plodonosna tek ovladavanjem Tao-om. Tada ovek, odnosno Tao kojim je proet, traje
kroz venost. Njegovo telo je u harmoniji, a ta harmonija je argument protiv (haosa i) njegovog
propadanja, sve do asa njegove Promene.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
23
THE TAO TEH KING
I IS ST TO OT TA A P PU UT TA A

X XV VI II I

1. U Zlatno Doba, narod nije bio svestan svojih voa; u Srebrno Doba, voleo ih je i opevao u
Bronzano Doba, on ih se plaio; u Gvozdeno Doba, prezreo ih je. Kao to su voe, postavi
samosvesne, izgubile poverenje, tako isto i narod izgubi poverenje u njih.

2. Kako su neodluno izgledali oni, Gospodari Zlatnog Doba, dok su govorili promiljeno, svesni
teine svojih rei! Tako oni dovrie sve stvari uspehom; a narod drae njihovo blagostanje
prirodnim tokom dogaaja.

P PR RO OP PA AD DA AN NJ JE E M MO OR RA AL LA A

X XV VI II II I

1. Onda kada su ljudi zapostavili Put Taoa, dobroinstvo i pravednost, postae neophodni. Onda
se takoe pojavi potreba za mudrou i umeem i sve postade iluzija. Kada harmonija ne mogae
vie da vlada u svih est sfera (solarni sistem), postade nuno da se pojave manifestujui Sinovi
(Dijana - bude). Kada kraljevstva i rase (elementi, znaci, itd.), postae (samosvesni i stoga)
zbrkani, morahu se pojaviti lojalni ministri (arhaneli).

Ovde je studentu zaista teko da (iz prve) shvati prezir koji Lao Cu osea prema onome to
nazivamo dobrim kvalitetima. No, potreba za ovim dobrim" stvorena je postojanjem zla",
drugim reima, ogranienjem neega od vrenja njegove volje bez otpora. U tom sluaju dobro
je nita drugo do simptom zla i kao takvo i samo otrov. ovek koji smatra ivu i kalijumjodid
dobrim" za sebe jeste bolestan ovek. Negovanje bez ikakvog otpora, predstavlja poredak
Kretanja, odnosno ivota.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
24
ALEISTER CROWLEY
P PO OV VR RA AT TA AK K I IS ST TO OT TI I P PU UT TA A

X XI IX X

1. Ako zaboravimo nae dravniko pametovanje i mudrovanje, narodu e biti stotinu puta bolje.
Ako zaboravimo nae dobroinstvo i nau pravednost, on e, opet, postati kao porodica u kojoj
vlada sloga. Ako zaboravimo nae maine i poslove, nee vie biti lopovluka.

2. Ove nove metode su proterali starinski Put, izmiljajui fina imena da bi prikrili svoju
jalovost. Ali jednostavnost injenja volje svakog oveka stavie taku na prazne ambicije i elje.

Semjuel Batler u irvonu opisuje ljude koji su bili dovoljno oseajni da onesposobe sve maine.
Vels u delu Rat u vazduhu predvia ta e se desiti ako se to ne uini; u momentu kad je ovo
pisano, An XV u
21
suoavamo se sa ostvarenjem velikog dela ovog proroanstva. I opet
urimo da se naoruamo to pre!

P PO OV VL LA A E EN NJ JE E S SA A P PU UT TA A O OS SR RE ED DN NJ JO OS ST TI I

X XX X

1. Odbacivanje uenja oznaie kraj svim nevoljama. I najmanja razlika u reima, kao recimo
izmeu da" i Jeste", moe prouzrokovati beskrajnu kontroverzu za naunika. (Razmotri poznatu
raspravu iz doba ranog hrianstva - homoousios - homoousios"). Strana je, odista, smrt, jer je
se svi boje; ali bezdan zapitkivanja, nedokuiv i neizmeran, jo je gori!

2. Pogledaj obinog oveka, kako se razmee, kao da je na nekoj gozbi, ili kao da posmatra
praskozorje s nekog tornja! to se tie mene, ja sam kao onaj koji zjapi, bez bilo kakvog traga
elje. Ja sam poput bebe pre prvog osmeha, setan i usamljen, kao ovek bez ognjita. Taj obian
ovek je zadovoljio svoju potrebu za svagda, i vie od toga. A ja, ja sam izgleda izgubio sve to
sam imao. Moj um izgleda kao da je zatupeo; on nema nikakav odreeni oblik. Obian ovek
izgleda ivahno i otroumno, a ja, pak, isprazno. Oni izgledaju estoko kritiki; ja sam nemaran i
nezainteresovan. Ja sam poput nekog ko je ostavljen da pluta morem, bez ikakve pomisli da nae
neku luku. Obini imaju svoje odreene smerove kretanja; ja sam besciljan i bez razumevanja,
poput oveka iz divljine. Da, ja se razlikujem od svih drugih ljudi; ali velika Majka je moje
utoite i moja nagrada.

Vidi ,,Plovi eterom, O moj boe, moj boe!" (Liber VII
22
). To je besciljno letenje" koje daje
nezamislivu radost" samoodravajuem Apsolutu.

_____________________________________________________________________________________________________________________
21
Oktobar / novembar 1919.
22
Liber Liberi vel Lapis Lazuli, Adumbratio Kabbalae Aegyptiorum, jedna od Krolijevih svetih knjiga".
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
25
THE TAO TEH KING
B BE EZ ZM ME ER RN NA A M MA AT TE ER RI IC CA A

X XX XI I

1. Jedini izvor energije (i materije) jeste Tao. Ko moe razjasniti njegovu prirodu? On je
vanulan, pa ipak svi oblici poivaju u njemu. On je vanulan, pa ipak svi predmeti koji se
opaaju poivaju u njemu. On je vanulan, pa ipak sve Bie poiva u njemu, u njegovom
sigurnom Bezdanu. Ovo Bie pobuuje Percepciju i Re koja iz nje proizlazi. Kao to on bejae
u poetku, sada je i uvek e biti, njegovo ime (Te) opstoji veno, uzrokujui sve da se kree u
ciklusu Promene, ija sutina je Ljubav i Lepota. Kako ja ovo znam? Razumevanjem Taoa.

Nula sadrava sve mogunosti, jer ona se moe napisati u obliku 0 = X + (-X), gde X predstavlja
sve toje ikada postojalo, a -X njegovu suprotnost. Koliko god bilo kompleksno ovo X, ono uvek
moe biti poniteno svojim parom -X. Tako univerzum uvek predstavlja potencijalno neto i
potencijalno sve, iako je u stvari Nita.

N NA AG GR RA AD DA A S SK KR RO OM MN NO OS ST TI I

X XX XI II I

1. Deo postaje celina. Kriva postaje prava; praznina postaje ispunjenost; staro postaje novo. Onaj
koji udi za malim s lakoom ostvaruje svoju Volju, dok onaj koji udi za mnogim stvarima
postaje rastrojen (tako on na kraju nema nita).

2. Stoga se adept koncentrie na jednu Volju i to je onda poput svetla koje osvetljava ceo svet.
Krijui se, on sija; povlaei se, privlai panju; unizujui se, on se uzdie; nezadovoljan sobom
(jer ta jedna Volja nije jo ostvarena), on dobija snagu da bi ostvario svoju Volju. Poto se on ne
takmii, niko ga ne moe pobediti.

3. Ima neeg u drevnoj izreci: "Deo postaje celina"; to je obrazac savrenstva.

Svaki deo X postaje cela Nula, ponitavajui sebe samog u ljubavi" sa -X.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
26
ALEISTER CROWLEY
P PR RA AZ ZN NI IN NA A N NI I T TA AV VI IL LA A

X XX XI II II I

1. utanje je obeleje onih koji delaju u potpunom saglasju sa svojom Voljom. estok vetar brzo
slabi; pljusak ne traje itav dan. Ipak, Nebo i Zemlja, uzrok su tome. Ako i oni ne uspevaju da
odre silu, koliko manje tek ovek moe boraviti u gru strasti!

2. Sa onim ko je posveen Tao-u posveenici Taoa su u saglasju; tako je i sa posveenicima TEA
(Jer je Te deo Taoa), da, ak i sa onima koji nemaju uspeha u traganju (jer za onog ko ima Tao
sve stvari se ine harmoninim).

3. Tako dakle, njegova braa u Tao-u su radosna, postiui to; isto tako i njegova braa u Teu,
takoe postiui to, a i oni koji nemaju uspeha u traganju, uestvuju u postignuu. Ali i ako on
sam ne ostvari Tao spokojnom samouverenou, oni se takoe pojavljuju, bez te doze
samouverenosti.

Onaj koji ima Tao, ima sve stvari ispravno ureene; njegov vlastiti neuspeh stvara iluziju opteg
neuspeha.

Z ZL LI I M MA AN NI IR RI I

X XX XI IV V

1. Onaj ko stoji na prstima, ne stoji vrsto; onaj ko ima ukruene noge loe hoda. Onaj koji sebi
gladi perje, ne sija svetlom; onaj koji govori pozitivno, vulgaran je; onaj koji se hvalie jeste
odbijeno prihvatanje; onaj ko je mudar po sopstvenom uverenju, misaono je nizak. Takvi
stavovi, onome iji pogled na svet je formiran razumevanjem Taoa, izgledaju poput smea ili ak
raka, koji su svima gnusni. Otuda onaj koji sledi Put (Taoa), ne priznaje ih.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
27
THE TAO TEH KING
S SL LI IK KE E M MI IS ST TE ER RI IJ JE E

X XX XV V

1. Bezgranian je i savren, Postanak, van Neba i Zemlje. On nema ni Kretanja ni Oblika; on je
Sam; on se ne menja (jer on podrazumeva Promenu); on dosee sve puteve; on nema
Neprijatelja. On je poput Svemogue Majke. (Nuit).

2. Ja ne znam njegovo ime, ali ga zovem Tao. Zovem ga jo Bezmernost.

3. Bezmernost Postanka! Postajui, on leti u daljinu. Iz daljina on prilazi blie. Bezmeran je ovaj
Tao. Nebo je takoe bezmerno. Zemlja je bezmerna. I sveti Kralj je bezmeran (jer oni se
usklauju sa Tao-om.). U univerzumu ima etiri Bezmernosti i Sveti Kralj je od njih.

4. ovek sledi (magiku) formulu Zemlje; Zemlja sledi formulu Neba, a Nebo sledi formulu
Taoa. Formula Taoa je njegova sopstvena Priroda.

P PR RI IR RO OD DA A M MA AS SE E

X XX XV VI I

1. Masa podrava pokretljivost; mir je otac kretanja.

2. Stoga sveti kralj, iako putuje daleko, svoje zalihe ostavlja u svojoj blizini. Iako ga prilika
iskuava, on ostaje miran, raspoloen, indiferentan. Treba li gospodar vojske borbenih koija da
sebe dri nitavnim? Ako napadne bez podrke, izgubie bazu; ako postane pljaka, proigrae
sopstveni tron.

Sve ovo je oigledno vojnika metafora. Ako odstupimo od Taoa, upleemo se u jalove
aktivnosti koje ne vode nikuda i nai emo se u Bezdanu Horonzona.
23

_____________________________________________________________________________________________________________________
23
Horonzon je demon rasprenosti s kojim se Kroli sukobio tokom izvoenja Enohijanskog sistema magike zajedno
s Viktorom Nojburgom u Severnoj Africi.
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
28
ALEISTER CROWLEY
U UM ME E E E U U N NA A I IN NU U

X XX XV VI II I

1. Iskusni putnik sakriva svoje tragove; mudar govornik ne daje priliku kritiarima; izvebani
matematiar ne koristi raunaljku; dosetljivi tienik osujeuje provalnika ne koristei strele i
umeno pravi veze ne koristei konopce ni vorove. (Ovo se odnosi na odreene zagonetke", da
ih tako nazovemo, koje su rasprostranjene u Kini.). Tako i mudrac, vet u umetnosti oslobaanja
oveka, koristi ljude; razumevajui vrednost svega, on ne odbija nita. To se naziva Skrivenim
Vladanjem.

2. Adept je tako majstor zelatoru, a zelator pomae i uvaava adepta. Ipak, ako ovi odnosi nisu
ispoljeni, ak i najinteligentniji posmatra moe biti zbunjen, ne znajui koji je koji. To se naziva
Krunom Misterije.

Adept je postao tako apsolutno prirodan, da izgleda kao da je nevet. Ars est celare artem.
Jedino je on taj koji je zapoeo na Stazi, koja moe da nasluti koliko je uzvien Majstor.

P PO OV VR RA AT TA AK K J JE ED DN NO OS ST TA AV VN NO OS ST TI I

X XX XV VI II II I

1. Uravnotei svoju muku snagu (Jod) enskom slabou (He) i privuie sebi sve stvari, ba
kao to okean u sebe upija reke; jer ti e stvoriti vrlinu Deteta (Vau), venog, jednostavnog i
savrenog.
Znajui Svetlost, prebivaj u mraku. Ne iskazuj svima svoju Slavu, ve prikrivenost. Odeven u tu
detinju vrlinu, tako e ostvariti Povratak u Prvobitno Stanje. Znajui velianstvo Slave, budi
spreman da podnese klevete i nemoral; tada e opstati kao da si u Dolini u koju se ulivaju sve
reke, magnet koji opinjava sve. O da, oni e pozdraviti u tebi ovu Vrlinu, tako neprolaznu,
jednostavnu i savrenu, vrlinu Deteta.

2. Sirov materijal, obraen u neke oblike, daje sudove (Homogeno koje se razvilo u heterogeno;
nita koje postaje Neto"). Tako i mudri kralj iskazuje svoju Celovitost kroz svakojake Slube;
a njegov Zakon (poto je u skladu sa naravi njegovog naroda), lien je nasilja i prinude.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
29
THE TAO TEH KING
U UZ ZD DR R A AV VA AN NJ JE E O OD D D DE EL LO OV VA AN NJ JA A

X XX XI IX X

1. Onaj koji, udei za kraljevstvom, preduzima akciju da bi ga stekao, pretrpee neuspeh.
Kraljevstvo ima prirodu duha, ono opstaje pred aktivnou. Ako ga zgrabi, unitie ga; ako ga
osvoji, izgubie ga.

Uzurpator jedino udi da otme presto; narod ga ne priznaje, kao to priznaje onog ko postaje
kralj vrlinom prirodne sposobnosti. Uzurpator je prikriven pod maskom moi.

2. Toak prirode se stalno okree. Poslednji postaje prvi, a prvi poslednji. Tople stvari postaju
hladne, a hladne tople. Slabost nadjaava snagu. Osvojene stvari, brzo se gube. Soga mudar
ovek izbegava napore, udnju i lenjost.

Napor je Rao guna. Ona ini da ovek ide bre nego to je to prirodno. Lenjost je Tamo guna;
ona ini da ovek ide sporije nego to je to prirodno. udnja je nemir Satva gune, koja pobuuje
strast Odstupanja od prirodnog, u razliitim pravcima. Za osvojene stvari konsultuj Liber AL vel
Legis.

U UP PO OZ ZO OR RE EN NJ JE E P PR RO OT TI IV V R RA AT TA A

X XX XX X

1. Ako Kralj pozove u pomo majstora Taoa, ne treba da trai pomo u naoruavanju. Takva
akcija mora dovesti do odgovarajue reakcije.

2. Tamo gde su prole armije, raste travuljina. Iza velikih vojski ostaje loa etva.

3. Dobar general napada odluno, jednom i za svagda. On ne rizikuje (kontranapad), jer ne
preteruje u neustraivosti. On napada, ali se ne razmee svojom pobedom. On napada u skladu s
tano odreenim zakonom potrebe, a ne iz elje za pobedom.

Drugim reima, on dela u skladu sa zakonima igre, ne gubei glavu zarad isprazne slave,
ambicije ili zlobe.

4. Sve stvari postaju najpre snane i zrele, a zatim ostare. To (potenciranje snage, umesto
omoguavanja prirodnog razvoja), jeste u neskladu sa Tao-om; a ono to nije jedno sa Tao-om,
ubrzo nestaje.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
30
ALEISTER CROWLEY
S SM MI IR RI IV VA AN NJ JE E K KA AV VG GE E

X XX XX XI I

1. Oruja, iako lepa, na ravo slute, mrska su svim stvorenim biima. Oni koji imaju Tao, ne
vole njihovu upotrebu.

2. ast u normalna vremena se nalazi s leve strane; u vreme rata njeno mesto je s desne strane:
tako razmilja ovek koji razluuje. Otra oruja su simbol zla i nisu vredna takvog oveka; on ih
koristi samo u nudi. On ceni mir i ugodnosti, ne udei za estinom pobede. eleti pobedu znai
eleti smrt ljudi; a eleti to, pak, znai nemati naklonost ljudi.

3. Na gozbama, leva ruka ima glavnu ulogu; na sahranama desna. U vojsci, zamenik komandanta
vodi levo krilo armije, dok glavnokomandujui rukovodi desnim krilom. Bitka izgleda poput
obreda alosti. Onaj ko je ubio najvie ljudi, oplakivae ih najtunijim tonom. Mesto pobede se,
tako, daje pobedniku filosofskom prikladnou.

M MU UD DR RO OS ST T T TE EA A

X XX XX XI II I

1. Svemogui Tao (koji podrazumeva Promenu u sebi), nema imena.

2. To je Ta najsiunija Taka (Hadit); ko je ima, ceo svet ne moe nita protiv njega. Da je neki
lord ili kralj osvojio tu taku i sauvao je, sav narod bi ga potovao, a zarad sloge koju bi
postigao meu njima.

3. Kao produkt sjedinjenja Neba i Zemlje, pod uticajem njegove arolije, stvara se rosa, koja se
iri kroz sve stvari, pokretana sopstvenim impulsom i van ljudske volje.

Ova rosa" se odnosi na Eliksir Bratstva R. K. (Rue i Krsta, prim. prev.) kao i O. T. O. On je
opisan, u prikrivenoj formi, u razliitim odeljcima Ekvinoksa i Knjige Lai.
24

4. Tao, u fazi akcije, ima svoje ime. Tada ga ljudi mogu ra-zumeti; kada se razume na taj nain,
tada vie nema rizika od neuspeha ili nepotpunog uspeha.

5. Kao to su velike reke i okeani prema potocima, tako je i Tao velik prema celom univerzumu.

_____________________________________________________________________________________________________________________
24
Knjiga Lai, prvobitno izdata 1913. godine, sadri niz veoma kratkih epigramskih poglavlja, od kojih neka
aludiraju na seksualnu prirodu ovog Eliksira.
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
31
THE TAO TEH KING
R RA AZ ZL LU U I IV VA AN NJ JE E ( (V VI IV VE EK KA A) ) T TE EA A

X XX XX XI II II I

1. Onaj koji razume druge, razume pojam Dva. No, onaj koji razume samog sebe, razume sutinu
Jednog. Onaj koji osvaja druge je snaan; no onaj koji osvoji sebe, jo je vie. (Iz istog razloga
kao i u prvoj reenici). Zadovoljstvo je u obilju. Neprekidna aktivnost (mirna i bezbrina) jeste
Volja.

2. Onaj koji se savreno prilagoava svojoj sredini opstaje dugo. Onaj koji umire ne umrevi,
ivi zauvek.

Poslednji odeljak se ponovo odnosi na odreenu tajnu praksu koja se pouava u O. T. O. - u. U
vezi s tim ,vidi posebno Knjigu Lai.

M ME ET TO OD D P PO OS ST TI IG GN NU U A A

X XX XX XI IV V

1. Tao je sveprisutan; on se iri jednako i na desnu i na levu stranu.

2. Sve stvari od njega potiu. On ih stvara i sve su mu podinjene. Njegovo delo je zavreno, ali
ga on ne objavljuje. On je ukras svih stvari, pa ipak, od njih ne trai nita zauzvrat. I najmanje
stvari on nastanjuje i oblikuje.
Sve stvari se vraaju nazad, bez znanja o svom Uzroku. I najvee stvari on takoe nastanjuje i
oblikuje.

3. Ovo je nain na koji Mudrac moe izvriti svoje Delo. On postie svoj uspeh ne forsirajui
svoje snage.

D DO OB BR RA A V VO OL LJ JA A T TE EA A

X XX XX XV V

1. itav svet pripada onome koji je poistoveen sa Tao-om (tj. Te-om). Ljudi koji mu hrle u
zagrljaj ne stradaju od bolesti, ve stiu spokoj, nalaze mir i uivaju sve udobnosti ivota.

2. Prijatni zvuci i slatkii mame i odvraaju putnika s njegovog puta. Ali Re Taoa, runa je i
dosadna, nezanimljiva za sluanje ili gledanje, pa ipak, ima neiscrpnu upotrebu.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
32
ALEISTER CROWLEY
P PR RI IK KR RI IV VA AN NJ JE E S SV VE ET TL LA A

X XX XX XV VI I

1. Da bi udahnuo, mora najpre isprazniti plua; da bi oslabio nekog, prvo ga uini jakim; da bi
nekog porazio, prvo ga uzdigni; da bi ga opljakao, najpre ga obaspi poklonima: to se zove tajni
nain ivota.

2. Meko savladava tvrdo; slabo pobeuje jako.

3. Riba koja napusti okean izgubljena je; tako, nain vladanja dravom mora biti skriven od
naroda.

P PR RA AV VA A U UP PO OT TR RE EB BA A V VL LA AD DA AN NJ JA A

X XX XX XV VI II I

1. Tao se odvija sam po sebi, ne inei nita; stoga nema dogaaja koji on ne obuhvata.

2. Ako bi kraljevi i prinevi upravljali zemljom na takav nain, sve stvari bi se odvijale ispravno.

3. Taj proces pramena nazivam Jednostavnou. Jednostavnost nema imena niti svrhe; tiho i s
lakoom, sve stvari dolaze i prolaze.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
33
THE TAO TEH KING
K KN NJ JI IG GA A I II I

P PR RI IM ME EN NA A T TA AO OA A

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
34
ALEISTER CROWLEY
O OD DN NO OS SI I S SE E N NA A T TE E

X XX XX XV VI II II I

1. Oni koji su savreno vladali moima (Te), nisu te moi sauvali. Oni koji nisu vladali moima
tako savreno, bojali su se da ih ne izgube i zato su ih izgubili.

2. Prvi nisu inili nita, niti su imali potrebe da ine. Drugi jesu i imali su potrebe za tim.

3. Oni koji su imali dobrotu ispoljavali su je i imali su potrebe da je ispolje; tako isto je i sa
onima koji su bili pravedni.

4. Oni koji su imali tradicionalne obrede upranjavali su ih; kome nisu odgovarali, protiv njega
bi upotrebili silu.

Te se javlja kao okmah-Binah, Dobrota kao esed, Pravednost kao Geburah, Tradicionalnost
kao Tifaret. Keter je ovde jedini netaknut"; ak i dijada okmah-Binah rizikuje da padne ako
se ne odrava Tiina.

5. Tako, kada je Tao izgubljen, pojavie se magike moi (Te). Potom su, kao niz neprekidnog
opadanja, dole Dobrota, Pravednost i Tradicija.

6. Tradicija je senka lojalnosti i dobre volje, i tako pretea nereda. ak je i razumevanje (Binah)
tek Pupljenje Taoa i prethodnica Tuposti.

Ovo podvlai doktrinu o opasnosti Binaha. Napad na Tifaret treba da bude shvaen kao aluzija
na Pad", smrt Hirama u podne, itd.

7. Zato se ovek Taoa dri Gomile, izbegavajui Kretanje; on se vezuje za koren, ne za cvet.
Naputajui jedno, odano se preputa drugom.

To jest, ako ovaj put vodi ka Tao-u, naim jezikom govorei, on oboava Nuit; no savreni ovek,
kada treba da se ispolji, na suprotnom je zavijutku.Uporedi sa Knjigom Lai: Braa A.. A.. su
ene; aspiranti za A.. A.. su Mukarci".

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
35
THE TAO TEH KING
Z ZA AK KO ON N P PO O I IN NJ JA AN NJ JA A

X XX XX XI IX X

1. Sledee stvari su odvajkada sadravale Tao: Nebo, vedro i blistajue; Zemlja, vrsta i mirna;
Duhovi, gospodari magike; instrumenti, prepunjeni radou; sva iva bia, kao i vladari sveta.
Sve te stvari potiu od Taoa.

Duhovi" I Instrumenti" odnose se na Koplje I Pehar, koji odgovaraju Nebu I Zemlji.

2. Bez Taoa Nebo bi se rasplinulo, Zemlja bi se raspala, Duhovi bi izgubili svoju mo,
instrumenti bi ostali prazni, iva bia bi izumrla, a vladari bi izgubili vlast.

3. Sutina veliine je u poniznosti, a snaga uzvienosti u njenoj osnovi. Stoga vladari govore o
sebi: Nemam roditelja", Nemoan sam", Nedostojan". Time daju do znanja da njihova Slava
poiva u njihovoj skromnosti. (Ono to je najvanije, to je nevidljivo). Tako i vrlina koija nije ni
u jednom od njenih delova, ako oni mogu biti izdvojeni.

Vidi pitanje kralja Milinde, gde se vodi razgovor o tome ta zaista ini tovar.

Oni ne tee da budu ljupki kao ad, ve neprimetni kao obian kamen.

Dobri engleski maniri su na slian nain neupadljivi i tako su namerno stvoreni u cilju zatite.
ad je stvoren da bi ga neko posedovao i da bi bio graviran. Obino kamenje moe tome umai.
Vidi Kvang Cea na trulom drvetu
25
u Zan Kien iu. S. B. E. tom XXXIX, str. 217.

Z ZA AN NE EM MA AR RI IV VA AN NJ JE E K KO OR RI IS SN NO OS ST TI I

X XL L

1. Tao se veno kree u odreenim analognim krivama. Njegova mo poiva u njegovoj slabosti.

2. Sve stvari proizlaze iz TEA. Te je pupoljak Taoa.

Zakon Taoa je stalna kompenzacija: njegov nain delovanja oduvek je bio usmeren na ponovno
uspostavljanje ravnotee i svoenje jednaine na Nulu. U toj svojoj akciji Tao mnogo podsea na
silu koju nazivamo gravitacija; to je inercija, u svojoj stalnoj tenji da minimalizuje napetost.

_____________________________________________________________________________________________________________________
25
Materijal njegov je bezvredan, pa otuda je to ono to je dostiglo tako golemu starost."
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
36
ALEISTER CROWLEY
I IS ST TO OV VE ET TN NO OS ST T R RA AZ ZL LI I I IT TO OG G

X XL LI I

1. Najbolji uenici, koji ue o prirodi Taoa, marljivo se trude da ovladaju vetinom Puta.
Proseni uenici, as ga slede, as naputaju. Najgori uenici mu se izruguju. Kad mu se ne bi
izrugivali, Tao ne bi bio Tao.

2. Kao to su govorili stari Mudraci: najsjajniji Tao izgleda mrano. Oni koji napreduju tim
Putem, povlae se. Ravan Put izgleda neravno. Njegov najvii vrh je u stvari najnia dolina.
Njegova lepota je runoa. Njegovo bogatstvo je siromatvo. Njegova vrlina je porok. Njegova
stabilnost je pramena. Njegov oblik jeste bez oblika. Njegova punoa je praznina. Njegov govor
je tiina. Njegova stvarnost je iluzija.

3. Bezimen je i nevidljiv Tao. ipak, on svim stvarima daje oblik i usavrava ih.

V VE EL LO OV VI I T TA AO OA A

X XL LI II I

1. Tao stvara Jedan (Keter, odnosno Etir). Iz Jednog se pomalja Dva (okmah i Binah, odnosno
Jin i Jang). Dva raa Tri (druga trijada). Tri raa sve stvari (trea trijada i Malkut).
Sve stvari se iz tame pojavljuju u svet, potaknute skladnim dahom praznine (Tao).

2. Ljudi ne vole da budu naputeni, nemoni ili nedostojni. Pa ipak, vladari tako opisuju sebe.
Zato nekima uveanje donosi smanjenje, dok ostalima smanjenje donosi uveanje.

3. Ja prihvatam to to su uili drugi. Snani i siloviti ne umiru prirodnom smru. Ova injenica je
osnova mog zakona.

K KO OS SM MI I K KA A M ME ET TO OD DA A

X XL LI II II I

1. Najmeka stvar (Voda - Joni) prestie najtvru (stena - Lingam); Nevidljivo (luminozni eter)
prodire tamo gde prolaza nema. U tome je vrlina nedelovanja.

2. Malo je onih koji postiu; njihov je govor Tiina, njihov rad je Nedelovanje.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
37
THE TAO TEH KING
P PR RE EK KO OR R

X XL LI IV V

1. Ako ovek stekne slavu ili bogatstvo, a protrai ivot, ta je time dobio?

2. Ako se vee za slavu ili za svoje bogatstvo, izgubie ono to je vrednije.

3. Zato uivaj i ne boj se prezrenosti. Ne delaj, ne izlai se kritici. Tako e moi iveti dugo i
bez stresa.

B BU UJ JA AN NJ JE E T TE EA A

X XL LV V

1. Prezri svoja najuzviemja dela; samo tako e obnoviti svoj stvaralaki ar.
Neka ti punoa kao praznina izgleda: tako tvoja punoa nikada nee biti prazna.
Ono to je tebi pravo neka krivo bude, tvoje umee nek bude nezgrapnost, tvoja muzika nek bude
nesklad.

2. Kretnja nadvladava hladnou; smirenost nadvladava vrelinu. Biti ist (Brahmaarja - ednost
u tajnom Parsifal OTO smislu) i utati, to je istinski zakon svih ivih.

Vidi takoe i King Kang King.

O OD DB BA AC CI IV VA AN NJ JE E A AM MB BI IC CI IJ JA A

X XL LV VI I

1. Kada Tao zavlada svetom, ljudi hitre konje upreu u taljige. Kada ga zaborave, oni bojne
konje za pohode na granicu spremaju.

2. Nema goreg zla od ambicije; nema gore bede od nezadovoljstva; niti zloina veeg od
pohlepe. U zadovoljstvu uma, mir je i vean blagoslov.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
38
ALEISTER CROWLEY
V VI IZ ZI IJ JA A D DA AL LE EK KO OG G

X XL LV VI II I

1. Ne mora prei prag svoje kue da bi pojmio sve to se pod nebeskom kapom nalazi, niti
pogledati kroz reetke prozora vani, da bi spazio nebeski Tao. Avaj! Ali, to ovek dalje
napreduje, to manje zna!

2. Mudraci stiu svoje znanje ne kreui se nikuda; oni sve stvari ispravno imenuju, ne videi ih;
najzad, delajui bez cilja, oni ostvaruju svoju volju.

Z ZA AB BO OR RA AV V N NA AD DI IL LA AZ ZI I Z ZN NA AN NJ JE E

X XL LV VI II II I

1. Uenjak iz dana u dan trai sve vie znanja; mudrac Taoa sve manje delovanja.

2. On smanjuje delovanje, sve vie i vie, sve dok ne pone da dela bez strasti za rezultatom.
Kada se dostigne ovo stanje Nedelovanja, sve se samo upotpunjuje.

3. Onaj ko sebi privlai sve to se pod ovim Nebom nalazi, ini to bez napora. Onaj koji to ini s
naporom, nije kadar da ita privue.

P PR RI IL LA AG GO OD DL LJ JI IV VO OS ST T T TE EA A

X XL LI IX X

1. Mudrac nema utvrenog pravila; on svoj um prilagoava okruenju.

2. Prema dobrima, ja sam dobar, a prema loima takoe sam dobar. Tako sve postaje dobro.
Prema istinitima sam istinit, a prema lanima sam takoe istinit. Tako sve postaje istinito.

3. Svetac se u svetu uzdrava, jer njegov um je nepristrasan. Stoga ga ljudi gledaju i sluaju,
poput njegove dece. Tako ih on vodi, poput pastira.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
39
THE TAO TEH KING
P PO O T TO OV VA AN NJ JE E I IV VO OT TA A

L L

1. ovek stupa u ivot, a vraa se ponovo u smrt.

2. Troje od deset ljudi neguju ivot; troje od deset ljudi tee za smru.

3. Troje od deset ljudi, takoe, ude da ive, ali njihova dela ure na svom putu ka stanitu smrti.
Zato je to tako? Zbog njihovog napora da ouvaju ivot.

4. Ali, evo ta sam uo. Onaj koji mudro raspolae sopstvenim ivotom, kojeg uva u pravo
vreme, putuje slobodno ne bojei se da se sretne sa tigrom ili nosorogom, hrlei bez tita meu
ratnike bez straha od maa ili koplja. Nosorog nema gde u njega da zabije svoj rog, tigar svoje
kande, oruje svoj vrh. Zato je to tako? Zato to na celom njegovom telu nema nijedne smrtne
take.

T TE E K KA AO O D DA AD DI IL LJ JA A

L LI I

1. Sve stvari iz Taoa izviru, a hrane se njegovom sveprostiruom Vrlinom (Te). Svako uzima
obik prema svojoj sopstvenoj prirodi, i savren je, svako na svoj poseban Nain. Stoga svi i
svako od njih slave Tao i oboavaju njegovu sveprostiruu Vrlinu.

2. Ovo slavljenje Taoa, ovo oboavanje TEA, to je svagde spontano, a ne po sili Zakona.

3. Na taj nain Tao sve stvari oplouje, odgaja, razvija, krepi, usavrava, dozreva, potpomae i
ponovo upija.

4. On ih rasplouje, ali ne trai da zavlada; on nadzire njihove promene, ali se ne dii svojom
moi; usavrava ih, ali ne uplie se u njihove Puteve. Ovo se zove Tajna njegove Vrline.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
40
ALEISTER CROWLEY
P PO OV VL LA A E EN NJ JE E U U T TI I I IN NU U

L LI II I

1. Tao budi sve stvari pod kapom nebeskom; on je (ispoljavajui se kao Te) Majka svega.

2. Ako upoznamo majku, znaemo i njenu decu. Onaj koji poznaje svoju Majku i koji boravi u
njenoj dobroti ostaje zatien do kraja ivota.

3. Zatvori usta, obuzdaj Kapiju Daha (Prana), i uivae u lagodnosti doveka. Otvori usta, usmeri
Dah spolja i veito e biti nesiguran.

4. Vienje siunog (Hadit), jeste istinska Vizija; zatita mekog i nenog (Nuit), jeste istinska
Snaga.

5. Uravnoteenim korienjem Unutranjeg Svetla (RaHoor-Khuii), radi povratka njegovom
izvoru, uvaj tako i svoje telo od zla i outi pred ljudima.

Odeljci od 3 do 5 se odnose na izvesne Tenike prakse koje se mogu prouiti u Knjizi 4,
Ekvinoksu i Liber AL vel Legis-u.

S SV VE ED DO O A AN NS ST TV VO O P PO OH HL LE EP PE E

L LI II II I

1. Da sam bio od naroda odabran i sa dravom povezan, prva stvar koje bih se bojao bila bi da ne
postanem ohol.

2. Istinski put je prav i ravan. Ali ljudi radije vole stranputice.

3. Oni krase svoje palate, ali zato zaputaju svoja polja i ostavljaju prazne ambare. Oni nose lepu
i kitnjasru odeu; oni se opasuju otrim maevima; jedu i piju sa zadovoljstvom; gomilaju dobra;
poput lopova su i puni tatine. Sve to je suprotno putu Taoa.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
41
THE TAO TEH KING
S SV VE ED DO O A AN NS ST TV VO O M MU UD DR RO OS ST TI I

L LI IV V

1. Ako se biljka u skladu s Tao-om zasadi, nikada nee biti iupana; ako se tako i uzbere, nita
se izgubiti nee. I tvoji sinovi, i sinovi njihovi, koji te slede, slavie tako svetinju predaka.

2. Tao, negovan u tebi, osnauje ti telo (Te); negovan u porodici, donosi blagodeti (Te); negovan
u oblasti, pospeuje progres (Te); negovan u dravi, ostvaruje veliko bogatstvo (Te). Neka Tao
bude zakon kraljevstva i nek svi ljudi vrliji budu (Te).

Te svuda oznaava Magiku Mo; nema potrebe da se objanjava drugaije nego onako kao to
je u tekstu objanjeno.

3. Tako svagde vidimo njegovo dejstvo; na pojedincu, u porodici, u oblasti, u dravi, i
kraljevstvu.

4. Kako ja mogu da znam da je to tako u carstvu nebeskom?
Pa, iskustvom.

D DR RA A M MI IS ST TE ER RI IJ JE E

L LV V

1. Ko ima Magike Moi (Te) Taoa, on je poput malog deteta. Ni aoke insekata, niti napadi
zverinja i ptica grabljivica, ne mogu mu nita.

2. Koice detinje su krhke, njegove tetive rastegljive, a njegov stisak, je ipak, vrst. (Beba moe
visiti sa grane neogranieno dugo. To je rezultat uroenog majmunskog atavizma; drugim
reima, nesvesno deteta deluje. To nesvesno ima istinsku prirodu, stoga je u skladu s Tao-om.)
Ono ne zna nita o sjedinjavanju mukog i enskog, pa je ipak njegov organ napet. Tome je
razlog njegovo prirodno savrenstvo. Ono moe plakati vasceli dan, a da mu glas ne ogrubi, jer
je njegovo bie uravnoteeno.

3. Ko razume taj sklad, poznae misteriju Taoa i postae istinski Mudrac. Svi putevi to vode
strasti ivota i poveanju ivotnog Daha (Prana) naporom uma (Hata joga i sl.), loi su i lani.

4. Sve stvari vremenom ojaaju, a onda ostare. To (potenciranje snage umesto slobodnog
prirodnog razvoja), nije u skladu s Tao-om, a ono to nije jedno sa Tao-om brzo umire.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
42
ALEISTER CROWLEY
V VR RL LI IN NA A M MI IS ST TE ER RI IJ JE E

L LV VI I

1. Ko zna Tao, uti; onaj koji suvie brblja, ne zna ga.

Ovo je doista udan stav za onoga ko je o Tao-u bez pauze govorio na toliko mnogo strana.
Teei za najviim, ne mogu nai nikakvo opravdanje za glupost ove izjave. to dublje ponirem u
vode Metafizike, to se sam sebi (ili pak, moj autor), apsurdnijim inim. No, jedna budalatina
vie-manje na ovoj planeti, ne menja mnogo.

2. Ko ga zna, dri usta zatvorena, upravljajui kapijom svog Daha (Prana). On otupljuje otricu
svog uma; on se oslobaa svojih kompleksa; sjaj svog svetla on trne u potpunu tamu. To se zove
Tajna Sklada.

3. Njega ne moe uznemiriti prisnou, niti pak negodovanjem. On odoleva misli o dobitku ili
gubitku, o asti ili sramoti. On je istinit ovek, bez premca pod kapom nebeskom.

(Moe se uporediti sa karakterom princa Mikina iz romana Idiot Dostojevskog.)

I IS ST TI IN NS SK KI I U UT TI IC CA AJ J

L LV VI II I

1. Dravom treba upravljati disciplinovano; oruje moemo koristiti umeno i veto. No, istinska
komanda se stie jedino slobodom, koja se daje i uzima.

2. Kako ja sve ovo znam? Iskustvom, jer umnoavanjem restriktivnih pravila u kraljevstvu narod
se iscrpljuje, a upotreba maina izaziva haos u dravi i narodu. to je vie ljudi vinih i umenih,
to je vie maina; to je vie zakona, to je vie zloinaca.

3. Mudar ovek je jednom rekao: ako ne budem nita radio, ljudi e ispravno i s voljom delati u
svetu; ako u miru naem spokoj, ljudi e namah osvojiti savrenstvo; ako nita ne budem
preduzimao, ljudi e iveti u istinskoj srei; ako odbacim slavoljublje, ljudi e jednostavni
postati.

Nekada davno, SAD su imale sline ideje. Zato su i postigle uspeh. A sada?

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
43
THE TAO TEH KING
P PR RI IL LA AG GO O A AV VA AN NJ JE E O OK KO OL LI IN NI I

L LV VI II II I

1. Drava koja se najmanje stara, narodu najbolje slui. Ona koja se u svaija posla mea, mnogo
tete pravi. Tuga i radost su ortaci; ko krajnji ishod predvideti moe?

2. Treba li se kloniti zabrane? Dabome; zabrana izvre prirodu, tako da ono to izgleda dobro u
njoj jeste zlo. O, kako dugo su ljudi patili ne razumejui tu istinu!

3. Mudrac je od etiri ugla sazdan, ali nije nasrtljiv; njegovi uglovi ne povreuju. On ide direktno
(u skladu s njegovom voljom) i ne sklanja se u stranu; on je blistav (poput Zvezde), ali njegov sjaj
ne zaslepljuje (jer se uva svoje putanje).

U UV VA AN NJ JE E T TA AO OA A

L LI IX X

1. Stupajte srednjom stazom; tako ete uskladiti zemlju i odnegovati nebo u vama.

2. Ta srednja staza vraa vas skladno istinskoj prirodi. Taj skladni povratak dolazi prikupljanjem
magike moi (Te). Prikupljanje magike moi donosi obuzdavanje. Obuzdavanje je doista
bezgranino (kao i Tao) i onaj koji poznaje Bezgranino vlada dravom.

3. Ko ima Tao, dugo istraje. On je poput biljke, jakog kore-na i snanih grana. To je garancija
njegovog dugog i istrajnog ivota.

D DU U N NO OS ST T D DR R A AV VE E

L LX X

1. Upravljanje kraljevstvom je isto kao spremanje ribe. Drugim reima, to je najprostiji posao.

2. Kada bi se kraljevstvom upravljalo u skladu sa Tao-om, duhovi naih predaka ne bi ispoljili
svoj Te (tj. njihove magike moi, zbog besa uperenog protiv vragolija njihovih potomaka). Ovi
duhovi imaju taj Te, no oni ga nee upotrebiti protiv ljudi. Te, isto kao i mudri vladar, iako imaju
mo da naude ljudima, ne ine to.

3. Kada su ove moi (duhovi i mudri vladar) zdruene, njihova dobra Volja stvara Te, darivajui
njime ljude.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
44
ALEISTER CROWLEY
U UM ME ER RE EN NO OS ST T T TE EA A

L LX XI I

1. Drava postaje mona dok je poput velike reke, duboka; njoj sve reice na ovom svetu teku.

2. Slino je to kao i sa enom, koja osvaja mukarca svojom mirnoom. Mirnoa je vid privlane
sile.

to se blie primie centru privlane sile, to je vea sila privlaenja. Nije da u snishodljivosti
ima neke vrline"; jednostavno sve linije se slivaju u sredite Mree.

3. Tako velika drava stie naklonost malih drava udovoljavajui njenim nazorima, dok male
drave stiu naklonost velike, potovanjem njene veliine. U prvom sluaju, mirnoom se stiu
pristalice; u drugom, zatita.

4. Velika drava ujedinjuje i hrani ljude; mala drava prieljkuje dobru volju velike i nudi
uslunost. Tako svaka napreduje. Meutim, velika drava mora negovati mirnou.

D DE EL LO OV VA AN NJ JE E T TA AO OA A

L LX XI II I

1. Tao je najuzvienija od svih stvari. On je dragocenost za dobre, a zatita i proienje za loe.

Vidi Duu dobrote u zlim stvarima.

2. Njegove su rei vrelo asti, a njegova dela orue postignua. On je prisutan ak i u zlu.

3. I sin Neba kada bude ustolien na tronu, zajedno sa svoja tri kneza, u slubi njegovoj, i kad
mu bude ponuen okrugli simbol ranga velik toliko da ga obema rukama ne moe obuhvatiti,
zajedno sa prateom konjskom zapregom; taj njegov dar ne moe se meriti sa darom Taoa, koji i
najskromniji meu ljudima mogu dati.

4. Zato su drevni mudraci toliko potovah Tao? Zato to ga je onaj koji je njemu teio mogao
nai i zato to je Tao znaio proienje od svega zla. Zato su ga svi ljudi pod ovim nebom
smatrah najizvrsnijim od svih stvari.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
45
THE TAO TEH KING
S SM MO OT TR RE EN NO OS ST T P PR RE ED D O OD DL LA AZ ZA AK K

L LX XI II II I

1. Deluj bez strasti za rezultatom; radi bez brige; probaj bez vezanosti za ukus; male stvari vidi
kao velike, a neznatno kao mnotvo; odbaci nasilje blagou.

2. Obavljaj velike stvari dok su jo male, teke dok su jo lake; jer sve stvari, koliko god velike
ili teke bile, na poetku su majune i lake. Eto tako mudar ovek ostvaruje i najvee zadatke, ne
bavei se niim vanim.

3. Ko se olako hvata obaveze, sigurno propada. Ko misli da su stvari lake, posle shvata da su
teke. Stoga mudrac i lake stvari smatra tekim, pa su i teke stvari njemu lake.

P PR RA A E EN NJ JE E D DE ET TA AL LJ JA A

L LX XI IV V

1. Lako je drati ono to se jo ne kree, odolevati onome to jo nije ispoljeno, slamati ono to
nije jo vrsto, rasipati ono to jo nije celovito. Delaj dok se stvari jo nisu manifestovale; neguj
red pre nego to doe nered.

2. Debelo stablo to se moe obgrliti, nekad je bilo maleni pupoljak; devetospratna kula je nekad
bila samo niski zemljani temelj; desetodnevno putovanje je u poetku bilo samo jedan korak.

3. Ko dela, ini zlo; ko uzima, gubi. Mudar ovek ne dela, zato i ne ini zlo. On ne uzima i zato
ne gubi. Ljudi esto, na pragu uspeha, odustaju, jer na kraju puta nisu tako mudri kao na poetku.

4. Mudar ovek eli to drugi nee (on ini svoju volju, mesto da je usmeren na neki uobiajeni
cilj) i ne ceni retka blaga (te tako ostavlja drugima da ude za njima). On ui ono to drugi ne
ue, te skuplja to je drugima mrsko. Tako on u skladu sa prirodnim tokom dela zbivanja, ne
preterujui ni u emu.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
46
ALEISTER CROWLEY
I IS ST TO OT TA A T TE EA A

L LX XV V

1. U drevna vremena znalci Taoa nisu prosveivali ljude, ve su ih drali u neznanju.

2. Teko je vladati narodom koji ima puno povrnog znanja. Uenost u vladanju za kraljevstvo je
poput udarca bia; jednostavnost, poput pomazanja.

3. Zato imaj to na umu i od toga naini princip i uzor svom delovanju. Taj princip, kada se sledi,
predstavlja tajno savrenstvo zakona. Kako je duboko i bezmerno to savrenstvo. Ko ga
poseduje, uistinu je drugaiji od svih, ali oni mu prilaze, privueni, inei zajedno potpuni sklad.

S ST TA AV VL LJ JA AN NJ JE E J JA AS ST TV VA A N NA A K KR RA AJ J

L LX XV VI I

1. Okeani i reke privlae sebi potoke (kao nagradu i priznanje), svojom moi da budu nii od
njih; tako su oni njihovi gospodari. Tako Mudrac, da bi se uzdigao iznad ljudi, govori
snishodljivo; a da bi ih predvodio, dela ponizno.

2. Stoga oni, iako je nad njima uzdignut ne oseaju teskobu, niti uvreenost to ih on prestie.

3. Tako su svi radosni to ga mogu slaviti, ne oseajui ga kao teret. On se ne nadmee sa drugim
ljudima; zbog toga niko nije u stanju da se izbori s njim.

T TR RI I B BL LA AG GA A

L LX XV VI II I

1. Drugi kau da je ovaj moj Tao velik, pa ipak on je beznaajan. To je pravi dokaz njegove
veliine! Da je on kao bilo koja druga stvar, svi bi znali o njegovoj siunosti.

2. Tri su blaga koje u sebi negujem briljivo: ljubaznost, skromnost i snishodljivost.

3. Ljubaznost me ini odvanim, skromnost velikodunim, a snishodljivost uvaavanim. Danas,
ljudi umesto ljubaznosti hoe nasilje, umesto skromnosti razuzdanost, a umesto snishodljivosti
gordost: to vodi u smrt.

4. Ljubaznou pobeduje u bici i ne posustaje. Ljubaznog i sama Nebesa tite, istom tom
ljubaznou.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
47
THE TAO TEH KING
S ST TA AP PA AN NJ JE E J JA AS ST TV VA A U U N NE EB BO O

L LX XV VI II II I

1. Vet vojskovoa nije svirep; najsposobniji ratnik, uva se srdbe. Pobeuje onaj koji ne ulazi
u bitku; miroljubiv je onaj koga ljudi najradije slede. Kae se: Moan je onaj koji se ne bori;
vladalac je onaj koji se svojim podanicima blii; prosvetljen je onaj ija volja je volja Neba".

T TA AJ JA AN NS ST TV VE EN NI I P PU UT T

L LX XI IX X

1. Velike vojskovoe ovako kau: Od napada mi je milija odbrana. Ni stopu napred, radije
korak nazad." Stoga pouj savet: umariraj gde vojske nema; budi spreman za akciju gde akcije
nema; udri gde sukoba nema; napreduj gde neprijatelja nema.

Ovo je sasvim ispravna strategija, po kojoj treba izbei bitku sa jakim neprijateljem i
koncentrisati se na njegove slabe take.

2. Nema vee nesree od nespremnog ulaska u borbu. Takav poduhvat rizikuje gubitak
ljubaznosti (elastinosti), to je neprocenjivo blago. Stoga, kada se armije sukobe, onaj koji
saosea sa nevoljom jeste pobednik.

General koji je prisiljen da se bori na svim linijama fronta, gubitnik je na svakoj od njih.

T TE E K KO O A A I IS ST TI IN NS SK KO OG G R RA AZ ZU UM ME EV VA AN NJ JA A

L LX XX X

1. Moje rei je lako shvatiti i sprovesti u delo. Avaj, postoji li neko na ovom svetu ko ih moe
razumeti i ostvariti?

2. Moje rei izviru iz jednog stvaralakog i univerzalnog principa, u skladu s jednim zakonom.
Ljudi koji ovo ne znaju, ne razumeju me.

3. Samo nekolicina me moe shvatiti, stoga mene treba vie ceniti. Mudrac, iako odeven u halje
od kostreti, uva blago u svojim nedrima.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
48
ALEISTER CROWLEY
P PO OR RE EM ME E A AJ J Z ZN NA AN NJ JA A

L LX XX XI I

1. Znati, a ipak ne znati nita, to je najvia vrlina; ne znati, a uditi znanju, to znak je
poremeaja.

2. Muno je ovo stanje poremeaja, zato ga se treba kloniti. Mudar ovek osloboen je toga.
Znajui da poremeaj uvek znai i Patnju, on ga otklanja od sebe.

O OD DN NO OS SI I S SE E N NA A L LJ JU UB BA AV V J JA AS ST TV VA A

L LX XX XI II I

1. Ako se ljudi ne boje onoga ega bi trebalo da se boje, ono ega se boje e ih sustii. (Ljudi
treba da se klonu ograniavanja svojih istinskih volja; u suprotnom, postae robovi).

2. Neka oni ne ive povrnim ivotom, bez svesti. (Oni moraju otkriti svoju istinsku volju i
izvravati je. Vidi Knjigu Mudrosti ili Ludosti). Neka ih ne izmori vrelo ivota! (tj. istinska,
nesvesna volja).

3. Ako se klone povrnog ivota (tj. racionalne, umesto nesvesne reakcije na okolinu), taj umor
ih nee sustii.
Mora se stei navika vrenja vlastite istinske volje; isprva je to muno, zbog sukobljavanja sa
ivotnim okolnostima.

4. Ove stvari mudrac zna, ali javno ne pokazuje. On voli sebe samog, ne istiui vlastitu vrednost
(tj. ne mea prostorne oznake)
26
. Prihvatajui prvo, on odbacuje drugo.

_____________________________________________________________________________________________________________________
26
Vidi glavu IV.
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
49
THE TAO TEH KING
U US SP PO OS ST TA AV VL LJ JA AN NJ JE E Z ZA AK KO ON NA A S SL LO OB BO OD DE E

L LX XX XI II II I

1. Onaj koji se drzne, biva smaknut. Onaj koji se ne drzne, ivi dalje. ini se da je prvi nain
podsticajan, drugi pak poguban. Ipak, kada Nebo uniti oveka, ko moe utvrditi razlog za to?
Stoga je mudrac sumnjiav.

Ovaj teko razumljiv odeljak proklinje sigurnost koju obezbeuje sverska mudrost. Ko napada i
uzmie u bici, moe biti potuen konjicom. Jedini nain jeste prilagoditi se okruenju; tj. Putu
Taoa, koji je sveprisutan.

2. Tao Neba se ne bori, a pobeuje; on uti, a dobija odgovore; on nikog ne zove, a opet, svi mu
prilaze po vlastitoj slobodnoj volji. Njegov metod je mirnoa, ali ipak njegova volja daje
rezultate. Velika su okca nebeske mree; irom otvorena, ali iz njih nita ne umakne.

Vidi: ipak, iskuenja gospodnja", itd.

S SP PR RE E A AV VA AN NJ JE E N NE ER RA AZ ZU UM ME EV VA AN NJ JA A

L LX XX XI IV V

1. Ljudi se smrti ne boje (jer su nametljive drave uinile njihove ivote nesnosnim); emu ih
onda plaiti pretnjom smrti? Kada bi se ljudi plaili smrti (i da su njihovi ivoti ugodni) i kada
bih zloince mogao u smrt baciti, ko bi se usudio da pogrei?

2. Ima jedan koji je odreen da kanjava smru (Azrael u islamskom predanju). Ko se usudi da
prigrabi njegovu ulogu lii na drvoseu koji obavlja posao tesara. Takav e, iz svoje oholosti,
posei i svoje vlastite ruke.

Ovo poglavlje je takoe teko razumljivo. Drugi odeljak pokazuje smrtnu kaznu kao
sukobljavanje sa pravom Neba. Ipak, u prvom odeljku vidimo pretnju smrtnom kaznom kao
poslednje vladarevo utoite. Jedino je to predlog tipa ludinog vora"; jer takva kazna je
delotvorna jedino onda kada ljudi budu tako sreni da e je se plaiti bezmerno, tako da je niko
nee natovariti na sebe. Otuda, ona nikada ne bi smela da bude izvrena.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
50
ALEISTER CROWLEY
G GR RE EH H G GR RA AM MZ ZI IV VO OS ST TI I

L LX XX XV V

1. Narod gladuje zbog nameta dabina to mu ih njegovi vladari propisuju. To je uzrok
nematine.

2. Teko je narodom vladati ako se vladari u svaija posla meaju. To je uzrok loeg vladanja.

3. Narod slavi smrt jer je teret ivota nesnoljiv (zbog nametljivih vladara, koji poveavaju
dabine i ne slede Tao). Eto zbog ega oni omalovaavaju smrt (i time rizikuju napad od
kriminalaca). U takvom stanju nesigurnosti bolje je ignorisati pitanje ivota nego mu pridavati
znaaj.

Ova poglavlja (LVXXIV i LVXXV) su umetnuta, i opisuju stanja koja proistiu iz zanemarivanja
Taoa. Poslednju reenicu ne treba shvatiti kao pouku, kao predlog za oajavanje. Ona je
vrhunac jadikovke. Lao Cu je bio protiv drave; on ovde pokazuje, kao i svuda u tekstu, uticaje
njegove irske krvi.

U UP PO OZ ZO OR RE EN NJ JE E P PR RO OT TI IV V K KR RU UT TO OS ST TI I

L LX XX XV VI I

1. Kad se rodi, ovek je mekan i slabaan; kada umre, on je krut i nesavitljiv (nesposoban da se
prilagodi svojoj sredini). To je sveopti zakon; drvo je takoe u mladosti neno i gipko, a
vremenom postaje tvrdo i suvo.

2. Zato su krutost i tvrdoa stigme smrti, a gipkost i prilagodljivost stigme ivota.

3. Onaj koji koristi snagu nije pobednik, kao i snano drvo koje se ne moe obujmiti (tj. ono je
spremno za seu, i tako, nesposobno da nastavi rast, vene).

4. Tako je tvrdom i krutom mesto pri dnu, a mekom i gipkom na vrhu.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
51
THE TAO TEH KING
P PU UT T N NE EB BA A

L LX XX XV VI II I

1. Tao Neba je poput napetog luka; njegovi vrhovi se sputaju dole, a ugnuti deo se uzdie.
Krajnosti se tako snizuju, a sredina uzvisuje.

2. Takav je Put Neba; on otklanja suvino i nadahnjuje nedovoljno. No, takav nije put oveka,
koji uzima od onog koji nema, da bi dao onom koji ima vika.

Ovu lupeku ideju je zastupao imaginarni osniva hri-anstva; to je omiljeni nauk njegovih
najslavnijih sledbenika.

3. Ko moe upotrebiti ovaj viak za dobrobit svega pod ovim Nebom? Jedino onaj koji poseduje
Tao.

4. Tako Uzvieni ovek dela, bez strasti za rezultatom; on postie ali se time ne dii. On ne eli
da istie svoju veliinu.

V VE ER RA A

L LX XX XV VI II II I

1. Nita na svetu nije gipkije niti savitljivije od vode; ipak, ona nadmono rastvara krute i
otporne stvari; u tome joj nema premca.

2. Svako zna da meko nadvladava tvrdo, a slabo ono jako; ali niko nije kadar da ovaj zakon
primeni.

3. Mudrac govori: Onaj koji preuzima breme dunosti lii na boga kome se vredi rtvovati; a
istinski kralj naroda jeste onaj koji snosi sav teret njegovih briga."

4. Istina izgleda kao paradoks.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
52
ALEISTER CROWLEY
I IS ST TI IN NA A U U S SA AM MO OS ST TA AN NU U

L LX XX XI IX X

1. Kada se neprijatelji pomire, svagda ostaju posledice mrnje. Kako ovo moe biti korisno?

2. Stoga Mudrac, dok upisuje svoju pozajmicu, ne insistira na njenom brzom povraaju. Onaj
koji ima Te posmatra situaciju sa svih strana, a onaj koji ga nema tei jedino vlastitoj koristi.

Magike moi se moraju oitovati jedino u odnosu na celokupnu volju univerzuma, bez
pristrasnosti.

3. U Taou Neba nema razlike u ljubavi meu ljudima. Ali to tek istinski ovek uvia.

I IZ ZD DV VO OJ JE EN NO OS ST T

L LX XX XX X

1. U malenom kraljevstvu sa malo stanovnika, ljude kadre da obave posao desetorice, odnosno
one koji to urade najbolje, ne treba zapoljavati (pod tako visokim optereenjem). Narod njegov
uzimae smrt ozbiljno, ne elei nikuda da putuje.

2. Oni e imati brodove i koije, iako nee biti potrebe za putovanjima; takoe e imati oklope i
oruje, mada nee biti prilike za rat.

3. Za komuniciranje, koristie zavezanu uad.

Prokletstvo savremenog drutva je tampa; ona je puka papazjanija triavih brbljarija, poput
izbljuvaka neke pijane kurve. Trebalo bi govoriti samo o strogo nunim stvarima.

4. Njihovi obedi e biti slasni, njihova odea prekrasna, njihove kue obitavalita, a njihovi
obiaji ljupki.

5. Oko te e se videti i druge zemlje; ue se njihovi petlovi i psi; i do duboke starosti svoje, ljudi
nee putovati tamo i nazad.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
53
THE TAO TEH KING
I IZ ZR RA A A AV VA AN NJ JE E J JE ED DN NO OS ST TA AV VN NO OS ST TI I

L LX XX XX XI I

1. Istinski govor nije elegantan; uglaeni govor nije istinit. Oni koji znaju, ne raspravljaju; oni
koji raspravljaju, ne znaju. Oni koji su usvojili, nisu ueni; oni koji su uenjem optereeni, nisu
usvojili.

2. Mudrac ne stvara zalihe. to on vie daje, to vie ima; to vie daruje, to je i sam sve
obdareniji.

3. Tao Neba je poput strele, ali on ne ranjava; a Mudrac, u celom svom Delu, nema niti jedne
sporne take.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
54
ALEISTER CROWLEY
Production - SATURNUS
Digital Imprimatur - DCLXVI

Aleister Crowley - Tao Te King

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Aleister Crowley - Tao Te King

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like