Mernje i kontrola navojnih spojeva Seminarski rad

MERNJE I KONTROLA NAVOJNIH SPOJEVA

Navojni spojevi se dele na cilindrine i konine.
1. Cilindrini navojni spojevi
1.1. Osnovni po!ovi i n"#ivi

Cilindrini navojni spojevi mogu da se podele na spojeve sa obinim i sa
specijalnim navojima. U prvu grupu spadaju krupni i sitni metriki navoji po i Vitvortovi
navoji, a u specijalne navoje spadaju cevni, trapezni, pravougaoni, okrugli i drugi.
Slika 1 strana !".
Veliki prenik navoja d # zajedniki i za spoljni i za unutarnji navoj, je prenik
cilindra, opisanog tako da dodiruje vrh spoljnjeg navoja i dno unutra$njeg navoja.
Srednji prenik navoja d
$
% je prenik zami$ljenog cilindra, ija povr$ina see
navoj tako da je $irina navojka jednaka $irini me%unavojka.
Mali prenik navoja d
1
# zajedniki i za spoljni i za unutarnji navoj je, prenik
cilindra, opisanog tako da dodiruje dno spoljnjeg navoja i vrh unutarnjeg navoja.
Korak navoja S % je rastojanje izme%u paralelnih strana dva susedna navojka,
mereno du&ne ose. 'raktino, za ostvarenje nezavisne kontrole pojedinih elemenata
merenje koraka se vr$i pri(li&no, po liniji na kojoj je $irina navojka jednaka $irini
me%unavojka.
)od vi$estrukih navoja tre(a razlikovati termine, korak i hod. *od navoja
oznaava rastojanje za koje se pomeri du& ose vijak za jedan njegov pun o(rtaj, tj. korak
jedne zavojne linije navoja. *od navoja jednak je proizvodu koraka i (roju poetaka.
Profil navoja % predstavlja konturu preseka navojka sa ravni polo&enom kroz osu
navoja.
Ugao profila predstavlja ugao izme%u (onih strana pro+ila, meren u osnovnoj
ravni.
Ugao nagiba profila ,- ugao izme%u strana pro+ila i normale na osu navoja.
)od navoja sa simetrinim pro+ilom, uglom nagi(a pro+ila se naziva poluugao
pro+ila

"

. .a navoje sa asimetrinim pro+ilom, ugao nagi(a pro+ila se odre%uje

nezavisno za svaku stranu pro+ila.
Teorijska dubina trouglastih navojaka H &'
(
) # je visina o$trouglog pro+ila
/teorijskog pro+ila0 do(ijena pri produ&enju (onih strana pro+ila do zajednikog preseka.
ubina navoja * &'
$
) # je radijalno merena visina osnovnog proraunskog pro+ila i
zajednika je za vijak i navrtku.
1
Mernje i kontrola navojnih spojeva Seminarski rad
!adna dubina navoja '+
$
# je najve1a visina dodirivanja strana pro+ila, navojnog
para, merena u radijalnom smeru. 2na je jednaka polovini razlike izme%u maksimalnog
spoljnjeg prenika vijka, i minimalnog unutr$njeg prenika navrtke.
)od cevnih cilindrinih navoja maksimalna du(ina dodira strana jednaka je razlici
izme%u du(ine pro+ila i z(ira du(ina zao(ljenih delova pro+ila.
Slika " i 3 strana !3.
Ugao "avojnice # je ugao koji o(razuje tangenta na zavojnou liniju navoja i ravan
upravna na osu navoja. .a proraun se koristi ugao koji odgovara srednjem preniku
i on se odre%uje iz o(rasca4
"
d
S
tg

.
.a vi$estruke navoje u (rojitelju ove +ormule tre(a umesto S, staviti S
n
, gde je
n 5 (roj poetka. 6u&ina no$enja l je du&ina dodirne povr$ine vijka i navrtke, merena du&
ose. )od navoja za vezu normalne du&ine no$enja odgovara standardnoj visini navrtke
/7,8 d0.

1.$. Toler"nci" i n"le,"ne n"voni* spoev"
2sim kod specijalnih sluajeva /kao na primer, hermetiki gasni navoji0, osnovni
elementi koji odre%uju karakter spoja /naleganje0 navojnog para, javlja se srednji prenik.
9olerancija za veliki i mali prenik (iraju se tako da je iskljuena mogu1nost dodira
vrhova i dna navoja.
Slika ! strana !3.
2p$ta $ema naleganja navoja prema srednjem preniku data je na slici !:
najrasprostranjenije je normalno naleganje pri kome je nominalni srednji prenik jednak
maksimalnom srednjem preniku navoja vijka i minimalnom srednjem preniku navoja
navrtke.
)od navoja zaptivnih epova, a tako%e i kod nekih specijalnih navojnih spojeva,
primenjuju se naleganja sa preklopom koji se dele na naleganja sa garantovanim
preklopom i prelazna naleganja, kod kojih je mogu1e da naleganje (ude kao sa
preklopom, tako i sa zazorom. )od navoja kojima se prenosi neko kretanje /na primer
trapezni0 a u nekim pose(nim sluajevima i kod o(inih navoja, primenjuju se sklopovi
sa garantovanim zazorom, po srednjem preniku.
-#""!n" #"visnos' odvoeni* ele!en"'" n"vono, p"r" s" d"'i! sredni!
preniko! n"vo". ;adi o(ez(e%enja uzajamne zamenljivosti delova navojnog para,
neophodno je ograniiti konture navoja sparuju1ih detalja, na celoj njihovoj du&ini
no$enja, za metriki navoj, granina kontura detaljnijeje prikazana na sl. , na kojoj su
prikazana tolerancijska poja navoja vijka i navrtke. Stvarna kontura kontrolisanih
elemenata, ne sme iza1i van ovih poja, na (ilo kom delu , na celoj du&ini no$enja.
U praksi, odr&avanje graninih kontura navoja sparuju1ih detalja o(ez(e%uje se
komleksnom metodo kontrole, koja se (azira uglavnom na primeni kali(ara, pri emu
"
Mernje i kontrola navojnih spojeva Seminarski rad
prohodni kali(ar ora da predstavlja &eljeni sparuju1i detalj, a neprolazni kali(ar je
predvi%en samo za proveru sprednjeg prenika.
Slik" .
2dstupanja koraka, poluugla pro+ila i srednjeg prenika, ogrniena su pri ovoj
proveri poljem z(irne tolerancije na ssrednjem preniku, koje le&i izme%u graninih
kontura navoja. 2dstupanje ovih elemenata uzajamno je zavisno i proistie iz
geometrijskih uslova.
2dstupanje koraka <
S
# sastoji se iz progresivnih grepaka koraka, proporcionalnih
du&ini no$enja i mestiminih gre$aka, nezavisnih od du&ine narezanog dela.
.a ostvarenje dodira dvaju elemenata neophodno je da razlika u koraku <
S
, u
granicama du&ine no$enja l, (ude kompenzirana odgovaraju1om pozitivnom razlikom +
S
izme%u srednjih prenika navoja navrtke i vijka. 'ri ovome je svejedno do(ijamo li
razliku po srednjem preniku na raun pove1anja prenika navoja navrtke, ili na raun
smanjenja srednjeg prenika navoja vijka.
6ijametralna kompenzacija gre$ke koraka odre%uje se po +ormuli4
"
=
" "

ctg d d f
S S
= =
6ijametralnu kompenzaciju +
S
tre(a odre%ivati iz maksimalne gre$ke koraka,
izme%u dva proizvoljna zavojka, u granicama du&ine no$enja.
.a navoj sa asimetrinim pro+ilom imamo da je4

tg tg
f
S
S
+
=
"
>de su ? i @ uglovi nagi(a strana pro+ila.
2dstupanje poluugla pro+ila
"

mo&e da (ude izazvano gre$kom punog ugla

pro+ila, gre$kom polo&aja pro+ila u odnosu na osu izrade i z(irom o(a ova +aktora.
>re$ka ugla pro+ila o(rnuto je proporcionalana veliini koraka.
.a no$enje navojnog para neophodno je da razlika poluugla pro+ila navoja navrtke
i vijka, (ude kompenzirana odgovaraju1om pozitivnom razulikom +
A
izme%u njihovih
srednjih prenika, 'ri ovom nije (itno da li se razlika po srednjem preniku do(ija na
raun pove1anja ssrednjeg prenika navoja navrtke, ili na raun smanjenja srednjeg
prenika navoja vijka.
3
Mernje i kontrola navojnih spojeva Seminarski rad
U op$tem sluaju, pri sprezi navoja sa nesimetrinim pro+ilom, za kompenzaciju
odstupanja poluugla pro+ila <
?
i <
@
, neophodno je smanjiti srednji prenik navoja vijka za
veliinu4
( )

+
+
= =

cos
cos
cos
cos
sin
= = =
7
t
f f f
a a a
>de su4 <
?
i <
@
# u radijanima. Bko izrazimo <
?
i <
@
u minutima, +
A
u C i zamenimo
t
o
du(inom pro+ila t
"
/h0 , tada je4
( )

+
+

cos
cos
cos
cos
sin
"D1 . 7
"
t
f
a
2dstupanje korisnog srednjeg prenika +
d
. )ao i kod glatkih cilindrinih
elemenata, deo z(irne tolerancije, koji se odnosi na korisni srednji prenik, m ora da se
menja proporcionalno . 2dstupanja korisnog srednjeg prenika utiu, premda u menjem
stepenu, na jainu navojnog sastava.
6ati srednji prenik 6
"
spoljnjeg navoja odre%uje se po +ormulio4
a S
f f d + + =
" "
=
.a unutra$nji navoj, dati srednji prenik je4
( )
a S
f f d + =
" "
S'epen '"nos'i. Stepen tanosti navojnih spojeva odre%uje se veliinom (, z(irne
tolerancije srednjeg prenika. U ovu toelranciju ukljuena su odstupanja +
d
: +
S
i +
A
.
Veliina ( (rojano se odre%uje u zavisnosti od prenika, koraka i du&ine no$enja navoja.
.a metriki navoj veliina ( je4
( ) S n S d K b + + !3 , 1 "
3
gde je ) E 7,F!: 1: 1,F $to odgovara 1. ". i 3. stepenu.
'ri kontroli navoja na detaljima pomo1u kali(ara, po jedinani +aktori z(irne
tolerancije ( mogu znatno da variraju i nisu niim ogranieni. Navojni kali(ar GH6IJ
ogranien je svedenim srednjim prenikom / maksimalnim za vijak, a minimalnim za
navrtku0. Navojni kali(ar GNI H6IJ ogranien je stvarnim srednjim prenikom
/minimalni za vijak, maksimalni za navrtku0.
Veliina tolerancije ( vijka je razlika maksimalnog svedenog srednjeg prenika
6
"
i minimalnog stvarnog srednjeg prenika d
"
.
)od navrtki, ( je razlika izme%u maksimalnog stvarnog srednjeg prenika d
"
i
minimalnog svedenog srednjeg prenika 6
"
.
Me'riki n"voi
Osnovne !ere i 'oler"ncie.
'ro+il metrikog navoja za prenike od F77 m, dat je na sl. 8.
!
Mernje i kontrola navojnih spojeva Seminarski rad
.ajedniki pro+il za vijak i navrtku odre%en je uglom A E F7K i ravnima zasecanja
na rastojanjima
! 8
#
i
#
od vrha teorijskog pro+ila.
6no navoja vijka / donja mera d
1
0 mo&e da se o(likuje kako ravno tako i kao
zao(ljeno sa
S
#
r = = 1!! , 7
F
do
S
#
r = = 178 , 7
8
. 'ri ovome, skra1enje navoja na
rastojanju
F
#
od vrha teorijskog pro+ila, predstavlja osnovnu vrliinu pri projektovanju
novih navojnih alata. U sluaju potre(e, nominalni unutra$nji prenik vijka mo&e se
odrediti po +ormuli4
S d # h d d
u"
=

+ = ""FD , 1
F
1
"
'ro+il navoja razlikuje se od pro+ila po ranije va&e1em standardu pove1anim
unutarnjim prenikom navrtke, uz odgovaraju1e pove1anje i d
uz
vijka.
Naleganje zaptivnog vijka mora da se izvodi po pravilu po sistemu zajednikog
otvora. Sistem zajednikog sta(la dozvoljava se samo za uvrtanje u aluminijumske
legure, elinih zaptivnih vijaka pri du&inama no$enja ve1im od "d.
Vi'vor'ovi n"voi
2vaj navoj je jednostruki, dimenzije su mu mu pode$ene u colovni sistem mera.
9eorijski pro+il Vitvortovog navoja je jednakokraki trougao iji krajevi zaklapaju ugao od

7
. )arakteristine dimenzije Vitvortovog navoja su4 nazivni prenik, (roj koraka na
du&ini od jednog cola/1 col E ",! mm0.
Nazivni prenik jednak je velikom preniku koji se izra&ava u colima a ostale
dimenzije se kod nas izra&avaju u milimetrima.
Lroj koraka na du&ini jednog cola je ceo (roj4
[ ] mm " P ! , " =
gde smo sa z
oznaili (roj koraka na du&ini od jednog cola.
2vi navoji se najvi$e koriste u vodovodnoj instalaciji.
Speci"lni cilindrini n"voi
/evni cilindrini n"vo primenjuje se spajanje cevi, armatura cevoovoda i
+itinga.
Nominalni prenik cevnog navoja odnosi se na unutarnji prenik cevi.
.ao(ljenje pro+ila cevnog cilindrinog navoja prema HS25standardu, o(avezno je
tako%e i pri spajanju cilindrinih navoja spojnica sa koninim navojem cevi.
)od takvog o(lika spajanja otpada potre(a za rznim zaptivaima.
;adna du(ina pro+ila navojka od zao(ljenog pro+ila cevnog navoja tM
"
E 7,!D1 S.
.azori na spoljnjem i unutarnjem preniku, odre%eni su polo&ajem tolerancijskih polja
veliina h
1
i h
"
.

Mernje i kontrola navojnih spojeva Seminarski rad

Upore%uju1i ove zazore za cevni navoj sa o$trim i sa zao(ljenim pro+ilom vidimo
da su praktino uzajamno zamenljivi.
Tr"pe#ni n"vo primenjuje se za preno$enje kretanja /zavojna vretena, vretena
nosaa alata, i sl.0 .a ovaj navoj veliki znaaj ima rad trenja, koji se pri istim uslovima
rada /kvalitet povr$ina, podmazivanje, materijal i ugao zavojnice0, smanjuje se
smanjenjem ugla pro+ila. )od trapeznog navoja A E 37K, zazori po spoljnjem i
unutarnjem preniku me%uso(no su isti i predvi%eni su za podmazivanje. >arantovani
zazor za ". i 3. klasu po srednjem preniku, prikaza je polo&ajem tolerancijskih polja.
9olerancija za trapezni navoj ustanovljene su po sistemu zajednike navrtke.
>arantovani zazor po stranama pro+ila za podmazivanje, (rojano je jednak gornjem
odstupanju de(ljine zavojka vretena aM. 2vaj se zazor odre%uje se po +ormuli S " , F za
pogonska vretena i za vretena za regulisanje, a po +ormuli S " za vretena op$te
namene .
9olerancija srednjeg prenika (, vezana je za toleranciju de(ljine zavojka a,
zavisno$1u4 a ctg a b = = N3" , 3 1
7
.avrtnji m i n imaju jednaka gornja odstupanja srednjeg prenika a razlikuju se
samo po veliini tolerancije. .avrtnji p imaju pove1ana gornja odstupanja na srednjem
reniku no prema veliini tolerancije u su$tini se ne razlikuju od zavrtanja n.
Spojevi zavrtanja m i n sa navrtkama M i N preporuuju se za vune zavrtnje, za
zavrtnje za popreno kretanje nosaa alata, kao i za zavrtnje za regulisanje. Spoj zavrtnja
p sa navrtkom N preporuuje se za elemente op$te namene.
Veliina toelrancije de(ljine navojka a, odre%uje se po +ormuli4
S S n d tg b a , " , 7 17 1
3
7
7
+ + = =
gde je n # (roj navoja na du&ini sprezanja

9olerancije spoljnjeg prenika navoja vretena i unutarnjeg prenika navoja
navrtke su iste i daju se (rojana u zavisnosti od tehnologije izrade i o(ez(e%ivanja
minimalne du(ine no$enja navoja.
Uzima se da su tolerancije spoljnjeg prenika navoja navrtke M i N , jednake
toleranciji srednjeg prenika navrtke N.
9olerancije unutarnjeg prenika navoja vretena p jednake su donjem odstupanju
srednjeg prenika navoja vretena istog stepena tanosti.
Navoj za cevi i cevne spojnice koje se koriste u geolo$kim (u$enjima odlikuje se
karakteristinim pro+ilom /A E 17K0 koji se nalazi izme%u kvadratnog i trapeznog pro+ila
navoja.
Hz(or ugla A E 17K olak$ava izradu navoja / mogu1nost gledanja i rezanja pomo1u
nareznih glava0 , a da je pri tom sauvan do(oljan otpor navojnog spoja protiv odvrtanja,
odnosno otpor samoodvrtanju navojnog pra i pri znatnim naprezanjima usled istezanja.
F
Mernje i kontrola navojnih spojeva Seminarski rad
U vezi sa malim uglom pro+ila navoja, srednji prenik se ne daje. Na spoljnjem
preniku i (okovima navoja, predvi%aju se garantovani zazori.
.a soljni prenik i (okove navoja, predvi%eni su garantovani zazori koji
o(ez(e%uju no$enje u prljavoj sredini.
)ontrolisanje navoja vr$i se kompleksinm i o(inim kali(rima.
Pr"vo0,"oni n"vo nije standardizovan. Njegov koe+icijent korisnog dejstva je
ne$to ve1i nego kod trapeznog, no on je manje jaine i te&i je za izradu.
Bko iz proizvodnih uslova nije mogu1a zamena pravougaonog navoja, tada
prenik i korak navoja tre(a (irati po ta(lici za trapezni navoj.
9olerancije prvougaonih navoja. 'reporuuje se centriranje po unutra$njem
preniku, po$to se on mo&e izra%ivati sa dovoljnom tano$1u i kod vijaka i kod navrtke,
dok spolja$nji prenik lako o(ra%ujemo samo kod vijaka. U zavisnosti od potre(ne
tanosti centriranja, tolerancije za unutarnji prenik (iraju se za klizna naleganja 3. ili !.
klase tanosti

!
!
3
3
$
%
ili
$
%
. .a spoljni prenik mo&e da se primenjuje naleganje
!

&
&

/sistem zajednikog vijka0.
'o$to su vretena sa pravougaonim navojem predvi%ena za preno$enje kretanja, to
ona po (okovima pro+ila moraju da imaju predvi%en zazor.
.azor o(ino do(ijamo na raun smanjenja de(ljine zavrtnja i uskla%ujemo ga
odgovaraju1e zazoru trapeznog navoja, po +ormuli S " , F / kao za stepene tanosti
M,m i N,n0.
.(irna tolerancija de(ljine navojka i $irine me%unavojka, mo&e da se postigne i u
o(inim proizvodnim uslovima, prema !5 toj klasi tanosti glatkih cilindrinig derlova.
Tes'er"s'i n"vo # primenjuje se kod zavojnih vretena na presama , za pritezne
ure%aje valjaonica, kod kuka za dizalice, itd.
'ri odre%ivanju stvarnog srednjeg prenika / mpr, pri kontroli testerastog navoja
metodom triju iglica 0 neophodno je uraunati popravku O , za radni ugao 4 O E7,7F878 S.
9olerancije testerastih navoja. )od testerastog navoja, za razliku od trapeznog,
predvi%en je u samom standardu zazor po de(ljini navojka, koji iznosi 7," mm. 2n je
do(ijen na raun smanjenja de(ljine navojka / pove1anje srednjeg prenika 0 navrtke i
odre%uje se kao gornje odstupanje de(ljine navojka navrtke a.
2dstupanje de(ljine navojka i srednjeg prenika navojka, dato je zavisno$1u4
N
Mernje i kontrola navojnih spojeva Seminarski rad
7 7
3 37
"
tg tg
a
b
+
=
9olerancije testerastih navoja utvr%ene su po istoj metodi kao i tolerancije
trapeznog navoja. 2d stepena tanosti zadr&ani su samo M, m i N, n. 9olerancija
spoljnjeg prenika navoja navrtke nije standardizovana.
O1li n"vo primenjuje se za vagonska kvaila, vodovodske armature, itd., a u
pojedinim sluajevima i za kuke kranova.
2(li navoj nije standardizovan s o(zirom na njegovu ogranienu primenu u
industriji.
'ro+il se sastoji od kru&nih lukova, me%uso(no povezanih kratkim pravim
linijama. Ugao izme%u strana provila je A E 37K.
U grupu o(lih navoja o(ino spadaju i navoji koji se izra%uju valjanjem na
tankozidnim $upljim delovima. 2vakvi navoji razlikuju se od o(lik znatno manjom
du(inom pro+ila i nepostojanjem pravolinijskog dela, $to je neophodno radi smanjenja
de+ormacije materijala u procesu valjanja.
.azori na spoljnim i unutarnjim prenicima, neophodni za lako pritezanje u
uslovima velike zaprljanosti navoja utvr%eni su osnovnim normama navoja.
'ri odre%ivanju tolerancije navoja, izra%enog valjanjem na tankozidim $upljim
delovima, zazor se o(ez(e%uje po celom pro+ilu.
)od o(lih navoja vagonskih kvaila veliina tolerancija za spoljni i unutarnji
prenik iznosi 7, # 7,N mm.
KONI2NI NAVOJNI SPOJEVI
Osnovni po!ovi i de3inicie
)od spojeva cevi konini navoj o(ez(e%uje potre(nu nepropustljivost, (ez (ilo
kakve zaptivke.
2p$te de+inicije koje se odnose na koninost # ugao konusa, ugao nagi(a i
odstojanje ravni merenja, . U speci+inosti koninog navoja spada slede1e4
Srednji prenik za konine navoje sa (isketrisaom ugla pro+ila, normalnom na osu
konusa, odre%uje se kao prenik zami$ljenog konusa, meren upravno na osu, na datom
odstojanju ravni merenja. 'ovr$ina ovoga konusa mora da prelazi kroz navojke navoja u
takama koje o(ez(e%uju da $irina navojka i $irina me%unavojka (udu iste.
8
Mernje i kontrola navojnih spojeva Seminarski rad
Spoljni i unutarnji prenik odre%uju se kao prenici konusa postavljenog kroz
vrhove navoja, i mere se upravno na osu, a na datom odstojanju ravni merenja.
)orak se odre%uje kao projekcija rastojanja izme%u teoretskih vrhova dvaju
susednih navojaka na osu konusa,
cos = =S S
, gde je

polovina ugla konusa.

)od koninih navoja koji se primenjuju u industriji na+te,umesto termina
odstojanje ravni merenja, koriste se trmin preklop koji predstavlja rastojanje izme%u ela
spojnice i kraja navoja na cevi. )raj navoja naziva se tako%e i poslednja crta ili poslednji
navojak.
Na kontrolnim kali(rima, kraju zavr$etka navoja odgovara prstenasti ispust ili
dodatna podlo$ka. 'ri ma$inskom uvrtanju kraj spojnice se poklapa sa krajem zavr$etka
navoja cevi ili ga neznatno preklapa. .a cevne konine navoje op$te namene (azu, pri
kontroli detalja pomo1u kali(ara, predstavlja kraj cevi i elo spojnice.
4i"!e'r"ln" i osn" ko!pen#"ci" ods'0p"n" ele!en"'" konini* n"vo".
'romena odstojanja ravni merenja d
a
vezana je sa odstupanjem, sopstvenog srednjeg
prenika
d
f
i koninosti k +ormulom4
k
f a
d d
1
=
.
2dstupanje koraka S

pri uvrtanju koninih navoja izaziva promenu odstojanja

ravni merenja S
a
koja se odre%uje po +ormuli4
k
ctg
k
f a
S S S
1
"
1
= =


pri
7
F7 =
k
a
S S
1
N3" , 1 =
Pormula za
S
f
primenjena na konian navoj manju popravku vezanu za uticaj
ugla nagi(a

" "
"
1
"
tg tg ctg f
S S

2dstupanje polovine ugla pro+ila
"

pri uvrtanju koninih navoja, izaziva

promenu (aznog rastojanja a
a
, koje odre%ujemo po +ormuli4
k
f a
a a
1
=
gde je
a
f
5 dijametralna kompenzacija gre$ke polovine
ugla pro+ila za konini navoj.
Redosled kon'rolno, pror"0n" n"vono, spo"
1. 2dre%uju se predhodne mere navojnih elemenata na osnovu upro$1enog
prorauna.
". 2dra%uje se neophodna sila pritezanja /pri monta&i0
Q
o
E
1
%
"at

Naprezanje od pritezanja "at

odre%uje se po +ormuli 4
D
Mernje i kontrola navojnih spojeva Seminarski rad
"at

E
1
%
'

.a vreme eksploatacije sile pritezanja mogu da se menjaju na raun toplotnih
de+ormacija i drugih inilaca.
U tekstu koji sledi pod
"at

i Q
o
podrazumeva1emo njihove vrednosti u radnim
uslovima.
Sila na povr$ini naleganja je 4
; E Qo 5 P
( ) 1
,
mora da (ude ;R;
min
gde je ;
min
neophodni minimalni pritisak na povr$ini naleganja.
3.2dre%uje se proraunsko optere1enje po +ormuli 4
Q E Q
o
S
'
.
!.2dre%uje se naprezanj od istezanja narezanog dela 4
1
1
%
(
=
:
sta(la vijka 4
c
c
%
(
=
.
.2dre%uje se moment uvijanja vijka pri pritezanja 4
M
k

k
d (
7

, o(ino je kE 7,1".
F.2dre%uju se maksimalna tangencijalna naprezanja4
za narezani deo vijka 4
3
1
1
" . 7 d
M
k

=
,
za sta(lo vijka 4
3
" . 7
c
k
c
d
M

=
.
N.2dre%ivanje maksimalnih slo&enih naprezanja
narezanog dela vijka 4
"
1
"
1 maT 1
3 + = ,
sta(la vijka 4
" "
maT
3
c c c
+ = .
8.2dre%ivanje koe+icijenta sigurnosti u pogledu plastinih de+ormacija
narezanog dela vijka 4
maT 1

'
T
n
,
sta(la vijka 4
maT c
'
T
n

=
.
6ozvoljena vrednost za n
P
E 1,3 # ",.
D.2dre%ivanje koe+icijenta sigurnosti za statiku vrsto1u
narezanog dela vijka
e
n
maT 1

e
,
sta(la vijka 4
maT c
e
e
n

=
.
Vrednosti za n
e
le&e u granicama od 1, do ! .
17.2dre%ivanje neophodne visine navrtke i vrsto1e navoja / vr$i se samo u
specijalnim sluajevima 0 .
17