You are on page 1of 142

Mirko Ivković

SISTEMATIZACIJA PRIRODNO-GEOLOŠKIH USLOVA EKSPLOATACIJE UGLJA U PODZEMNIM RUDNICIMA U SRBIJI

Resavica,2012

Autor

Dr Mirko Ivković

Recezenti

Dr Milenko Ljubojev, naučni savetnik

Dr Miroslav Ignjatović, naučni savetnik Dr Duško Đukanović, naučni saradnik

Izdavač

Komitet za podzemnu eksploataciju mineralnih sirovina-Resavica

Za izdavača

Dr Mirko Ivković Predsednik Upravnog odbora Komiteta za podzemnu eksploataciju mineralnih sirovina - Resavica

Štampa Family Press, Kragujevac

Tiraž 100

ISBN

CIP-Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

SADRŽAJ .................................................................................................

  • 1. UVOD ...........................................................................................

  • 2. OPŠTI PODACI O AKTIVNIM RUDNICIMA UGLJA .................

  • 3. ANALIZA UTICAJA PRIRODNO- GEOLOŠKIH USLOVA EKSPLOATACIJE NA IZBOR SISTEMA OTKOPAVANJA UGLJENIH SLOJEVA I SIGURNOST RADA ............................

3.1.Opšte napomene ............................................................................ 3.2.Osnovni geološki uslova ležišta uglja ............................................. 3.2.1.Ograničenje u prostoru ................................................................... 3.2.2.Broj slojeva za eksploataciju ..................................................... 3.2.3.Rezerve uglja ................................................................................ 3.2.4.Hemisko-tehnološke karakteristike uglja .................................. 3.2.5.Tektonska struktura ležišta ....................................................... 3.2.6.Hidrološke karakteristike ležišta ...............................................

  • 3.3. Prirodni uslovi eksploatacije u ležištu ........................................

3.3.1.Slojevitost i struktura masiva ...................................................

3.3.2.Debljina ugljenog sloja ............................................................. 3.3.3.Nagib ugljenog sloja ....................................................................... 3.3.4.Gasni (metanski) uslovi ......................................................................... 3.3.5.Samozapaljivost uglja ............................................................................ 3.3.6.Svojstva ugljene prašine ......................................................................... 3.3.7.Gorski udari .................................................................................................

3.3.8.Ekspanzije gasa i materijala ...............................................................................

  • 3.4. Strukturni uslovi ugljenih slojeva .......................................................................

3.4.1.Struktura ugljenih slojeva ................................................................................

3.4.2.Struktura uglja ................................................................................................... 3.4.3.Tekstura uglja ................................................................................................

4.

PRIKAZ PRIRODNO-GEOLOŠKIH USLOVA U AKTIVNIM LEŽIŠTIMA UGLJA ...............................................................................................................

  • 4.1. LEŽIŠTE UGLJA RUDNIKA “VRŠKA ČUKA” ......................................................

    • 4.1.1. Opšte karakteristike područja ..............................................................................

    • 4.1.2. Morfološko-hidrološke karakteristike područja ..................................................

    • 4.1.3. Geološke karakteristike područja .......................................................................

    • 4.1.4. . Geološke karakteristike ležišta ........................................................................

    • 4.1.5. Strukturno-tektonske karakteristike ležišta ..........................................................

    • 4.1.6. Hidrološke karakteristike ležišta .............................................................................

    • 4.1.7. Inženjersko-geološke karakteristike ležišta .............................................................

    • 4.1.8. Specifične karakteristike .......................................................................................

4.2, LEŽIŠTE UGLJA “IBARSKI RUDNICI” .............................................................

  • 4.2.1. Opšte karakteristike područja ..............................................................................

  • 4.2.2. Morfološko-hidrološke karakteristike područja ..................................................

  • 4.2.3. Geološke karakteristike područja .......................................................................

  • 4.2.4. . Geološke karakteristike ležišta ........................................................................

  • 4.2.5. Strukturno-tektonske karakteristike ležišta ..........................................................

  • 4.2.6. Hidrološke karakteristike ležišta .............................................................................

  • 4.2.7. Inženjersko-geološke karakteristike ležišta .............................................................

  • 4.2.8. Specifične karakteristike .......................................................................................

    • 4.3. LEŽIŠTE UGLJA RUDNIKA “REMBAS” ................................................................

      • 4.3.1. Opšte karakteristike područja ..............................................................................

      • 4.3.2. Morfološko-hidrološke karakteristike područja ..................................................

      • 4.3.3. Geološke karakteristike područja .......................................................................

      • 4.3.4. . Geološke karakteristike ležišta ........................................................................

      • 4.3.5. Strukturno-tektonske karakteristike ležišta ..........................................................

      • 4.3.6. Hidrološke karakteristike ležišta .............................................................................

      • 4.3.7. Inženjersko-geološke karakteristike ležišta .............................................................

4.4.

LEŽIŠTE UGLJA RUDNIKA”BOGOVINA” ..............................................................

  • 4.4.1. Opšte karakteristike područja ....................................................................................

  • 4.4.2. Morfološko-hidrološke karakteristike područja ...........................................................

  • 4.4.3. Geološke karakteristike područja ...............................................................................

  • 4.4.4. . Geološke karakteristike ležišta ............................................................................

  • 4.4.5. Strukturno-tektonske karakteristike ležišta ................................................................

  • 4.4.6. Hidrološke karakteristike ležišta ..............................................................................

  • 4.4.7. Inženjersko-geološke karakteristike ležišta ..................................................................

  • 4.4.8. Specifične karakteristike ............................................................................................

    • 4.5. LEŽIŠTE UGLJA RUDNIKA”SOKO” ........................................................................

      • 4.5.1. Opšte karakteristike područja .......................................................................................

      • 4.5.2. Morfološko-hidrološke karakteristike područja ................................................................

      • 4.5.3. Geološke karakteristike područja ....................................................................................

      • 4.5.4. . Geološke karakteristike ležišta ..................................................................................

      • 4.5.5. Strukturno-tektonske karakteristike ležišta ..........................................................................

      • 4.5.6. Hidrološke karakteristike ležišta ....................................................................................

      • 4.5.7. Inženjersko-geološke karakteristike ležišta ....................................................................

      • 4.5.8. Specifične karakteristike ...............................................................................................

        • 4.6. LEŽIŠTE UGLJA RUDNIKA”JASENOVAC” ........................................................................

          • 4.6.1. Opšte karakteristike područja .......................................................................................

          • 4.6.2. Morfološko-hidrološke karakteristike područja ..............................................................

          • 4.6.3. Geološke karakteristike područja .....................................................................................

          • 4.6.4. . Geološke karakteristike ležišta ......................................................................

          • 4.6.5. Strukturno-tektonske karakteristike ležišta .....................................................

          • 4.6.6. Hidrološke karakteristike ležišta ..................................................................

          • 4.6.7. Inženjersko-geološke karakteristike ležišta .....................................................

          • 4.6.8. Specifične karakteristike ..................................................................................

            • 4.7. LEŽIŠTE UGLJA RUDNIKA”LUBNICA” .........................................................

              • 4.7.1. Opšte karakteristike područja ...............................................................................

4.7.3.

Geološke karakteristike područja .............................................................................

  • 4.7.4. . Geološke karakteristike ležišta ...........................................................................

  • 4.7.5. Strukturno-tektonske karakteristike ležišta .............................................................

  • 4.7.6. Hidrološke karakteristike ležišta ..............................................................................

  • 4.6.7. Inženjersko-geološke karakteristike ležišta ..........................................................

  • 4.6.8. Specifične karakteristike ...................................................................................

    • 4.8. LEŽIŠTE UGLJA RUDNIKA”ŠTAVALJ” ..........................................................

      • 4.8.1. Opšte karakteristike područja ...........................................................................

      • 4.8.2. Morfološko-hidrološke karakteristike područja ..................................................

      • 4.8.3. Geološke karakteristike područja ............................................................................

      • 4.8.4. . Geološke karakteristike ležišta ..............................................................................

      • 4.8.5. Strukturno-tektonske karakteristike ležišta .............................................................

      • 4.8.6. Hidrološke karakteristike ležišta ............................................................................

      • 4.8.7. Inženjersko-geološke karakteristike ležišta ..............................................................

      • 4.8.8. Specifične karakteristike .........................................................................................

5. RANG UTICAJA PRIRODNO-GEOLOŠKIH USLOVA NA IZBOR

SISTEMA OTKOPAVANJA I SIGURNOSTI U RUDNICIMA ....................................

  • 5.1. Teoretske osnove određivanja ranga uticaja na izbor sistema otkopavanja .......................

  • 5.2. Kriterijumi za kategorizaciju podzemnih rudnika uglja u odnosu na potencijalne opasnosti

zavisne od prirodno-geoloških uslova ....................................................................

6. LITERATURA ..........................................................................................................................

PREDGOVOR

U složenim i različitim uslovima ležišta uglja u Srbiji, primenjuju se brojna i specifična tehničko- tehnološka rešenja podzemnog otkopavanja slojeva kamenog uglja, mrkog uglja i lignita, uz stalna nastojanja da se što više prilagode uslovima svakog ležišta.

U aktivnim ležištima uglja u Srbiji dominantni geološki oblici su slojevite nagnute strukture sa izraženim tektonskim deformacijama čije su posledice nepravilni oblici ograničenih eksploatacionih područja i moguće kratke dužine otkopnih polja i blokova sa čestim promenama pravca pružanja i uglova pada slojeva. Ove pojave su rezultat složene postrudne tektonike u ležištima. Pored navlačenja, postrudna tektonika je izražena i u vertikalnim skokovima sa većim pomeranjima. Slojevi debljine od nekoliko do 40m padaju pod uglovima od horizontalnih do strmih. Ovome treba dodati i činjenicu da su osnovna fizičko-mehanička svojstva radne sredine relativno nepovoljna, jer preovlađuju ležišta u kojima su vrednosti čvrstoće na pritisak krovine i podine niža ili znatno niža u odnosu na ugalj, te to u mnogome sužava mogućnosti primene velikih mehanizovanih sistema i koncentracije proizvodnje u istim. Prema dubini zaleganja ugljenih slojeva, većina ležišta pripada grupi rudnika sa srednjom dubinom eksploatacije, do 500 m, sa retkim izuzecima.

Korišćene su informacije, parametri i podaci iz obrađenih brojnih geoloških i geotehničkih studija, a osim istraživačkih metoda analize i sinteze, korišćene su eksperimentalne metode, ekspertne i metode operacionih istraživanja. Okvir istraživanja predstavljaju aktivna ležišta uglja u Srbiji predisponirana za sisteme podzemne eksploatacije, sa ciljem da se kvalitativno definiše rang uticaja prirodno-geoloških uslova na izbor sistema otkopavanja u prvom redu debelih ugljenih slojeva kao i rangiranje rudnika prema sigurnosnim aspektima i uticajima. Navedenom problematikom u Srbiji bavilo se niz istraživača koji su dolazili do različitih hipoteza mahom za konkretne uslove jednog ležišta. Otkopavanje debelih slojeva je najsvestranije i istovremeno i najteže područje u oblasti podzemnog otkopavanja. Kod, inače istih uslova i istog načina otkopavanja, varijacije napona, kretanje i zarušavanje u stenama sve do površine veštački su veće nego kod otkopavanja tankih i srednje debelih ugljenih slojeva. Ovo za sobom u praksi povlači niz teškoća, kako otežanim upravljanjem krovinom, većim oštećenjima na površini, tako i izraženom požarnom ugroženošću, većim gubicima, jačim izdvajanjem gasova i većim poteškoćama kod odvodnjavanja i provetravanja.

Namera autora je da se sa dobijenim rezultatima i sistematizovanim osnovnim prirodno-geološkim podacima o aktivnim ležištima uglja, upozna što širi krug rudarskih stručnjaka, a pre svega oni zaposleni u rudnicima i projektantskim organizacijama. Na taj način obavljena istraživanja i prezentirani podaci od strane autora sa velikim radnim iskustvom u struci dobijaju svoj smisao.

Autor

Rudnici sa podzemnom eksploatacijom uglja u Srbiji sada predstavljaju proizvodne pogone sa niskom proizvodnjom. Celokupna proizvodnja podzemnih rudnika uglja obavlja se u 8 rudnika sa 11 jama, pri čemu su im opšte karakteristike niska proizvodnja, niski učinci, nizak stepen mehanizovanosti, visoko učešće fizičkog rada, što u ukupnom bilansu daje nepovoljne finansiske efekte poslovanja uz postojeće paritete cena energenata i inputa.

Sadašnji proizvodni kapacitet podzemnih rudnika od oko 700.000 tku/god. predviđen je da se višestruko uveća u neposrednom narednom periodu, a što će se postići bržim uvođem savremenih tehnoloških rešenja eksploatacije zasnovanih na mehanizovanju tehnoloških faza.

Prirodno-geološki uslovi u ležištima imaju odlučujuću ulogu pri izboru određenih tehnoloških rešenja eksploatacije, izbora sistema otkopavanja (metode i tehnologije) i sigurnosti rada u podzemnim rudarskim objektima, te je veoma bitno njihovo detaljno upoznavanje. Složenost uslova eksploatacije naših ležišta uglja predisponiranih za sisteme podzemne eksploatacije neminovno zahteva sistematski i neprekidan naučno-stručni rad u cilju unapređenja sistema otkopavanja, odnosno ekonomski opravdane eksploatacije i sigurnog rada. Uslovi eksploatacije u sada aktivnim podzemnim proizvodnim sistemima -jamama su izrazito promljenivi i odlikuju se:

  • - složenom tektonikom,

  • - nepovoljnim fizičko-mehaničkim svojstvima radne sredine,

  • - većim padnim uglovima i debljinama slojeva,

  • - prisustvom opasnih gasova i ugljene prašine,

  • - sklonošću uglja ka samozapaljenju i stalnom opasnošću od razvoja oksidacionih procesa i endogenih požara.

Svako od navedenih svojstava ima značajan uticaj na tehničko-tehnološka rešenja procesa podzemne eksploatacije i njihovih efekata i sigurnost, te je u okviru istraživanja za potrebe ove teme vršeno i određivanje ranga uticaja pojedinih faktora pri različitim relativnim odnosima.

Stepen upoznatosti prirodno-geoloških uslova u aktivnim ležištima je različit, od slučaja do slučaja, ali uglavnom još uvek u potpunosti nedovoljan za donošenje odluke o široj primeni savremene tehnologije eksploatacije. Ovo iziskuje potrebu dodatnih istraživanja i ispitivanja uslova radne sredine kako bi se izbegli rizici po racionalnu i sigurnu eksploataciju.

  • 2. OPŠTI PODACI O AKTIVNIM RUDNICIMA UGLJA

Podzemna eksploatacija uglja u Srbiji traje preko 170 godina, i u tom periodu odvijala se u velikom broju ležišta, da bi danas bilo aktivno 8 rudnika sa 11 jama.

Organizaciono svi rudnici su povezani u jedinstveno državno preduzeće JP podzemna eksploatacija uglja sa sedištem u Resavici.

Osnovna delatnost preduzeća je vađenje i briketiranje mrkog uglja. Pored osnovne delatnosti, Preduzeće obavlja i sledeće sporedne delatnosti: projektovanje, izgradnja i održavanje rudarskih objekata, geološka istraživanja, vađenje ostalih obojenih metala i kamena za građevinarstvo, proizvodnja kvarcnog peščara, šljunka i peska, proizvodnja i distribucija tolote i vode, nabavka, uskladištenje i upotreba eksplozivnih materijala koji se koriste u rudarstvu.

Delatnosti Preduzeća, proizvodnja, transport, prečišćavanje i prerada uglja, održavanje opreme i mehanizacije, građevinski i investicioni radovi obavljaju se u njegovim organizacionim delovima i to:

  • - Rudniku antracita „Vrška Čuka”, Avramica (Zaječar)

  • - Ibarskim rudnicima kamenog uglja, Baljevac

  • - Rudniku mrkog uglja „Rembas”, Resavica

  • - Rudniku mrkog uglja „Bogovina”, Bogovina

  • - Rudniku mrkog uglja „Soko”, Sokobanja

  • - Rudniku mrkog uglja „Jasenovac”, Krepoljin

  • - Rudniku lignita „Lubnica”, Lubnica (Zaječar)

  • - Rudniku lignita „Štavalj”, Sjenica

  • - Aleksinačkim rudnicima, koji izvode rudarske investicione radove u ostalim rudnicima.

Poslovi izrade projektne i tehničke dokumentacije za potrebe rudnika JP PEU vrše se u Birou za projektovanje i razvoj, koji je deo preduzeća. Proizvodno tehnički, komercijalni, ekonomsko- finansiski, pravni i kadrovski poslovi obavljaju se u sektorima Uprave Javnog preduzeća.

U tabeli 1. šematski je prikazana organizaciona šema preduzeća, a u tabeli 2. dat je prikaz lokacije pojedinačnih rudnika u okviru JP PEU.

Slika 1. prikazuje šematski prostorne lokacije rudnika.

Tabela 1. Organizaciona struktura JP PEU

УПРАВНИ УПРАВНИ ОДБОР ОДБОР НАДЗОРНИ ОДБОР НАДЗОРНИ ОДБОР УПРАВА ЈП ПЕУ УПРАВА ЈП ПЕУ СЛУЖБА ЗНР-у
УПРАВНИ УПРАВНИ ОДБОР ОДБОР
НАДЗОРНИ ОДБОР
НАДЗОРНИ ОДБОР
УПРАВА ЈП ПЕУ
УПРАВА ЈП ПЕУ
СЛУЖБА ЗНР-у
QMS
СЛУЖБА ЗНР-у
QMS
СЕКТОР СЕКТОР ЗА ЗА ПРАВНЕ ПРАВНЕ И И OPŠTE OPŠTE
POSLOVE POSLOVE
ТЕХНИЧКА УПРАВА
ФИНАНСИЈСКИ СЕКТОР
КОМЕРЦИЈАЛНИ СЕКТОР
ТЕХНИЧКА УПРАВА
ФИНАНСИЈСКИ СЕКТОР
КОМЕРЦИЈАЛНИ СЕКТОР
ОПШТЕ ОПШТЕ ПОСЛОВЕ ПОСЛОВЕ
СЕКТОР ИНВЕСТИЦИЈА
СЕКТОР ИНВЕСТИЦИЈА
БИРО ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ
БИРО ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ
СЕКТОР ЗА ПРОИЗВОДЊУ
СЕКТОР ЗА ПРОИЗВОДЊУ
И И РАЗВОЈ РАЗВОЈ
РА РА “ВРШКА “ВРШКА ЧУКА” ЧУКА”
РКУ РКУ “ИБАРСКИ “ИБАРСКИ РУДНИЦИ” РУДНИЦИ”
РМУ РМУ “РЕМБАС” “РЕМБАС”
РМУ РМУ “БОГОВИНА” “БОГОВИНА”
РМУ РМУ “СОКО” “СОКО”
РМУ РМУ “ЈАСЕНОВАЦ” “ЈАСЕНОВАЦ”
РМУ РМУ “ШТАВАЉ” “ШТАВАЉ”
РЛ РЛ “ЛУБНИЦА” “ЛУБНИЦА”
РГП РГП “АЛЕКСИНАЦ” “АЛЕКСИНАЦ”
Tabela 2: Lokacija rudnika u okviru JP PEU

Rudnik

Grad

Opština

Vrška Čuka

Vrška Čuka

Zaječar

Ibarski rudnici

Baljevac

Raška

Rembas

Resavica

Despotovac

Soko

Soko Banja

Soko banja

Bogovina

Bogovina

Boljevac

Jasenovac

Krepoljin

Žagubica

Lubnica

Lubnica

Zaječar

Štavalj

Štavalj

Sjenica

Aleksinački rudnik

Aleksinac

Aleksinac

Slika 1.: Prostorne lokacije rudnika JP PEU Resavica Rudnici JP PEU sada zapošljavaju oko 4.000 radnika.

Slika 1.: Prostorne lokacije rudnika JP PEU Resavica

Rudnici JP PEU sada zapošljavaju oko 4.000 radnika. U podzemnim rudnicima uglja u Srbiji vrši se eksploatacija antracita (V.Čuka), kamenog uglja (Ibarski rudnici), mrkog uglja (Rembas, Bogovina, Soko,Jasenovac) i lignita (Štavalj, Lubnica). Treba istaći da se ugalj u ležištu rudnika Štavalj u dubljim delovima po svojim karakteristikama može svrstati u mrke ugljeve, ali se ovde prikazuje ranija klasifikacija.

Rudnicima uglja JP PEU pripada sav sirovinski potencijal ugljeva koji je predisponiran za sisteme podzemne eksploatacije. Pri tome treba razlikovati sirovinski potencijal u aktivnim ležištima uglja koja su u fazi eksploatacije, potencijalna ležišta u kojima su obustavljeni eksploatacioni radovi i potencijalna ležišta u kojima nije vršena eksploatacija. Prema elaboratima o rezervama uglja stanje rezervi uglja u aktivnim ležištima sa stanjem na dan 31.12.2010 godine prikazano je u tabeli 3.

Tabela 3. Stanje rezervi uglja u aktivnim ležištima na dan 31.10.2011.godine - u tonama

Red.br.

Rudnik

Klasa

Kategorija

A

B

C

1

A+B+C 1

 
  • 1. Vrška Čuka

Bilansne

22.520

687.370

1.624.610

2.334.500

Vanbilansne

-

50.000

300.000

350.000

Ukupno

22.520

737.370

1.924.610

2.684.500

 
  • 2. Ibarski rudnici

Bilansne

-

2.488.110

-

2.488.110

Vanbilansne

-

960.890

343.130

1.304.020

Ukupno

-

3.449.000

343.130

3.792.130

  • 3. Rembas

 

Bilansne

435.100

4.832.420

5.299.450

10.566.970

   

Vanbilansne

97.720

299.860

147.500

540.080

Ukupno

527.820

5.132.280

5.446.950

11.107.050

 
  • 4. Bilansne

Bogovina

 

54.020

1.364.940

575.200

1.994.160

Vanbilansne

-

881.050

1.016.140

1.897.190

Ukupno

54.020

2.245.990

1.591.340

3.891.350

 
  • 5. Bilansne

Soko

 

468.850

15.215.560

41.887.590

57.572.000

Vanbilansne

2.062.200

701.070

-

2.763.270

Ukupno

2.531.050

15.916.630

41.887.590

60.335.270

 
  • 6. Bilansne

Jasenovac

Vanbilansne

 

761.100

  • - -

  • - -

-

 

761.100

-

Ukupno

761.100

  • - -

761.100

 
  • 7. Bilansne

Lubnica

 
  • 644.730 9.734.790

 

560.080

10.885.600

Vanbilansne

  • 143.450 2.554.430

1.886.670

4.505.550

Ukupno

  • 788.180 3.061.510

11.601.460

15.451.150

 

Štavalj

  • 8. Bilansne

 

1.677.710

104.779.080

80.149.390

186.626.180

Vanbilansne

988.750

5.750.090

970.710

7.709.550

Ukupno

2.666.460

110.549.170

81.120.100

194.335.730

 
  • 9. Bilansne

Sveukupno

 

3.302.930

139.883.370

130.042.320

273.228.620

Vanbilansne

3.287.120

10.509.630

5.332.910

19.129.660

Ukupno

6.590.050

150.393.000

135.373.230

292.358.280

S obzirom na nizak stepen istraženosti, posebno ležišta rudnika Soko i Štavalj, rezerve C 2 kategorije za ova ležišta po nekim procenama iznose oko 240 miliona tona.

Rezerve uglja u sada neaktivnim ležištima, a potencijalno ocenjena kao perspektivna date su u tabeli 4. Vidljivo je da se radi o značajno sirovinskom potencijalu koji dozvoljava otvaranje novih proizvodnih kapaciteta sa značajno većom proizvodnjom od postojeće, a što obezbeđuje sigurno višedecenijsko snabdevanje termoenergetskih objekata i široke potrošnje. Deklarisani kvalitet asortimana ugljeva iz rudnika JP PEU prikazan je u tabeli 5.

Tabela 4. Stanje rezervi u nekim potencijalno perspektivnim ležištima - u tonama

 

БИЛАНСНЕ РЕЗЕРВЕ УГЉА

 

ЛЕЖИШТЕ

А

Б

Ц 1

А+Б+Ц 1

Алексиначко

       

подручје

2.731.960

17.017.380

7.766.280

27.515.620

Мелница

-

21.121.761

8.899.908

29.921.669

Пољана

-

48.467.000

10.527.590

58.994.590

Забела-Коса

-

15.080.000

9.710.000

24.790.000

Западноморавски

       

басен

-

72.111.343

21.792.492

93.903.835

Драгачевски

       

басен

-

-

-

62.200.000

Ћириковац

       

(дубљи део)

-

-

-

120.000.000

УКУПНО

417.324.714

Tabela 5. Kvalitet komercijalnih asortimana uglja iz podzemnih rudnika uglja (deklarisan 2000- te godine )

Red.br.

RUDNIK

Asortiman

Toplotna moć KJ/kg

       

1.

VRŠKA ČUKA

sitan

28.018

2.

IBARSKI RUDNICI

komad+8

25.330

kocka 30/60

24.911

orah 10/30

24.702

koksni 0,5-1,0

28.429

industrijski 0,5/10

24.284

kotlovski 0,5/10

16.747

prah 0/0,5

15.072

mešani 0,5/30

24498

3.

REMBAS

komad 60/15

25.505

kocka 30/60

20.105

orah 15/30

20.030

grah 6/15

18.438

sitan 0,5/6

17.246

prah 0,0/0,5

7.999

4.

BOGOVINA

komad 60/150

21.673

kocka 30/60

22.127

orah 3/30

19.200

grah 0,5/25

19.200

sitan 0,25/3

18.786

sitan 0/10

16.997

prah 0/25

9.000

5.

SOKO

komad 60/150

19.150

kocka 30/60

18.210

orah 15/30

17.215

grah 0/30

15.410

sitan 0/15

14746

       
 
  • 6. JASENOVAC

komad 60/150

19.995

kocka 30/60

14.976

orah 15/30

10.681

grah 0/30

10.041

sitan 0/15

9.501

  • 7. LUBNICA

 

komad +80

15.670

kocka 40/80

14.670

orah 20/40

10.526

orah 0/30

8.580

sitan 0/15

7.370

  • 8. ŠTAVALJ

 

komad +80

14.732

kocka

13.816

orah

13.316

  • 3. ANALIZA UTICAJA PRIRODNO-GEOLOŠKIH USLOVA EKSPLOATACIJE NA IZBOR SISTEMA OTKOPAVANJA UGLJENIH SLOJEVA I SIGURNOST RADA

3.1. OPŠTE NAPOMENE

Kod izbora racionalnog sistema otkopavanja u našim rudnicima (jamama) odlučujući uticaj imaju prisutni uslovi eksploatacije, koji se zbog znatne razlike u geološkoj starosti i intenzivne tektonike u ležištima (tercijarna ležišta uglja umesto karbonskih) razlikuju od drugih rudnika u svetu iz kojih nastojimo da prenesemo mehanizaciju za otkopavanje.

Može se istaći da su u našim rudnicima teški uslovi za eksploataciju, sa znatnim promenama od ležišta do ležišta, a često i između pojedinih otkopnih polja u istom ležištu. Ove promene posebno dolaze do izražaja sa spuštanjem eksploatacionih radova po dubini.

Uvažavajući ove činjenice veoma je bitno detaljno istražiti i definisati uslove eksploatacije (tabela 6) kako bi se na osnovu toga mogao odabrati sistem (metoda i tehnologija) otkopavanja i propisati mere zaštite za zaposlene i objekte.U našim ležištima uglja otkopavaju se pretežno slojevi kamenog uglja (1,5-6 m), mrkog uglja (3-40 m) i lignita (3-15 m).

Veoma česta pojava u aktivnim ležištima je intenzivna tektonika, koja je podelila ležišta na otkopna polja i otkopne blokove različitih dimenzija u kojima variraju debljina i pad ugljenih slojeva.

U stratigrafskom pogledu javljaju se različite strukture, kako u podinskim tako i u krovinskim naslagama ugljenih slojeva, te se kod otkopavanja menjaju i geomehanički uslovi što postavlja posebne zahteve kod izbora odgovarajuće metode otkopavanja, a na osnovu toga i mehanizacije za dobijanje i naročito podgrađivanje otkopa.

Usled različitih geomehaničkih uslova uticajnih na proces otkopavanja, a pogotovo kod slojeva sa čestom izmenom debljine javlja se potreba za prilagođavanjem visine otkopavanja konkretnim uslovima.

Analizom uslova eksploatacije pokazalo se da zbog tih promena nastupaju i bitne razlike u tehnološkom procesu otkopavanja i načinu upravljanja krovinom, a što se odražava i na metodu otkopavanja.

Pošto se na prirodno-geološke uslove ne može direktno uticati, to tehničko-tehnološki uslovi procesa otkopavanja predstavljaju predmet istraživanja i proučavanja.

Adekvatno uslovima, izabrana metoda i tehnologija otkopavnaja, najbolja konstrukcija mehanizma za dobijanje i transport, izbor tipa i načina podgrađivanja i upravljanja krovinom, kao i organizacija rada predstavlja niz potencijalnih mogućnosti za poboljšanje efekata otkopavanja i veću sigurnost rada.

3.2.OSNOVNI GEOLOŠKI USLOVI LEŽIŠTA UGLJA

3.2.1. Ograničenje u prostoru

Ležišta uglja pripadaju grupi slojevitih ležišta i imaju svoje prirodne granice, najčešće zbog složene geološke strukture i izražene tektonike, kao i samih uslova formiranja ležišta.

Ograničenje u prostoru je neophodno radi određivanja raspoloživih rezervi za otkopavanje, dok sa stanovišta tehnološkog procesa podzemne eksploatacije je veoma bitno definisanje dubine zaleganja, prostiranja ispod urbanih naselja, vodotokova i objekata, kao i definisanja granica otkopnih polja u ležištu.

Tabela 6. Sistematizacija prirodno-geološki uslova ležišta uglja

OSNOVNI GEOLOŠKI USLOVI LEŽIŠTA UGLJA hem.-tehn. hidrogeol. ograničenje broj slojeva rezerve tektonika svojstva uslovi u prostoru
OSNOVNI GEOLOŠKI USLOVI
LEŽIŠTA UGLJA
hem.-tehn.
hidrogeol.
ograničenje
broj slojeva
rezerve
tektonika
svojstva
uslovi
u prostoru
za eksploat.
uglja
ležišta
uglja
u ležištu
PRIRODNI USLOVI
EKSPLOATACIJE LEŽIŠTA
slojevitost i
gasni
samozapa-
osobine
ekspanzije
debljina
nagib
gorski
struktura
(metanski)
ljivost
ugljene
gasa i
sloja
sloja
udar
masiva
uslovi
uglja
prašine
materijala
STRUKTURA
UGLJENIH SLOJEVA
struktura
struktura
tekstura
sloja
uglja
uglja
FIZIČKO-MEHANIČKA SVOJSTVA
UGLJENOG SLOJA I PRAT. NASLAGA
konzistencija
obrušavanje
tvrdoća
kompaktnost
žilavost
rastresitost
elastičnost
vlažnost
poroznost
čvrstoća
otpornost
plastičnost
pri smicanju
zapreminska
ispucalost
masa
otpornost
pri rezanju

Kod otkopavanja grupe slojeva, svi slojevi se ne mogu otkopavati u potpunosti jednako i jednovremeno. U slučajevima kada su slojevi smešteni u blizini jedan od drugog, računajući po normali na njihovoj ravni, tada pukotine i rascepi koji se javljaju pri otkopavanju donjih slojeva mogu sprečiti normalno otkopavanje gornjih slojeva ako se ne preduzmu posebne mere.

Ove mere se sastoje u tome da otkopavanje gornjih slojeva prednjači ispred donjih, sa ciljem da nastala pomeranja naslaga usled otkopavanja donjih slojeva ne zahvate otkopne prostore gornjih slojeva.

U poslednje vreme sa uvođenjem širokih čela sa mehanizovanim kompleksima, pomaže se potpunosti i brzini pomeranja višeležećih naslaga. Pri brzom i potpunom spuštanju naslaga u otkopani prostor, kompaktnost zaleganja uglja u gornjim slojevima se sužava u manjem stepenu, tako da se došlo do zaključka da su i normalno „potkopani“ slojevi pogodni za otkopavanje.

  • 3.2.3. Rezerve uglja

Jednu od bitnih karakteristika ležišta uglja predstavlja parametar rezervi po kvalitetu i količini.

Prema stepenu istraženosti, rezerve uglja se razvrstavaju u kategorije A,B,C 1, C 2 , D 1 i D 2 pri čemu kategorija A ima najveći stepen istraženosti i ona opada prema kategoriji D 2 . Kategorije A, B i C 1 su utvrđene rezerve sa poznatim osnovnim karakteristikama i služe za praćenje (projektovanje) izgradnje proizvodnih kapaciteta, dok kategorije C 2 , D 1 i D 2 predstavljaju potencijalne i predpostavljene rezerve uglja. Prema sadašnjim razmatranjima za ležišta uglja minimalne rezerve treba da osiguraju najmanje vreme eksploatacije od 20-25 godina.

Sa gledišta tehnološkog procesa i ekonomike eksploatacije, rezerve se razvrstavaju na bilansne, vanbilansne i eksploatacione.

Bilansne rezerve obuhvataju rezerve uglja u ležištu koje se mogu poznatim tehničkim rešenjima eksaploatacije i prerade rentabilno proizvesti, dok vanbilansne rezerve uglja obuhvataju rezerve uglja koje se ne mogu sada poznatim tehničkim rešenjima eksploatacije i prerade rentabilno proizvesti.

Granica između bilansnih i vanbilansnih rezervi je pomerljiva i zavisi od naučno-tehničkog progresa u oblasti tehnološkog procesa eksploatacije i tehnologije prerade, a pod uticajem je i drugih ekonomskih i vanekonomskih faktora.

Eksploatacione rezerve obuhvataju rezerve dobivene iz bilansnih rezervi umanjene za kvantitativne i kvalitativne gubitke u procesu eksploatacije. Ovi gubici zavise od tehničkih rešenja eksploatacije odnosno od primenjenog sistema otkopavanja.

  • 3.2.4. Hemijsko-tehnološke karakteristike

Pod hemijsko-tehnološkim karakteristikama uglja podrazumevaju se rezultati elementarne analize (sadržaji ugljenika, kiseonika, azota, sumpora i fosfora) i tehničke analize ugljeva (sadržaji vlage, pepela, volatila, koksa i utvrđene toplotne vrednosti).

Ova ispitivanja mogu imati uticaj na neka rešenja u tehnološkom procesu otkopavanja i to u prvom redu izbora alternative selektivnog ili neselektivnog otkopavanja, izbora materijala za zapunjavanje i određivanje otkopne debljine ugljenog sloja.

U ležištima složene morfologije posebnu važnost imaju parametri tektonskih deformacija. Izbor otkopne metode, dužine otkopa i otkopnog polja, tehnologije rada i kapaciteta rada otkopa zavise od geološke narušenosti odnosno učestalost pomeranja i stepena promene elemenata zaleganja sloja.

Kod ležišta sa intenzivnom tektonikom u kojima su tektonski pokreti uticali na dimenzije otkopnih polja postavlja se pitanje izbora metode otkopavanja. Naime, kod relativno manjih dimenzija otkopnih polja neracionalna je primena metoda širokočelnog otkopavanja, a što se određuje postupkom optimizacije.

Komorne i stubne metode otkopavanja znatno su fleksibilnije za primenu u uslovima izražene tektonske narušenosti.

Sekundarne pukotinske strukture imaju poseban uticaj na izbor mehanizacije i sigurnost rada na otkopu. Zakonomernost uticaja makrostrukture krovinskih naslaga i njihove prostorne orijentacije manifestacije se kroz otkopni pritisak na otkopu. Stepen uticaja ovog faktora na opterećenje podgrade, odnosno izbor načina podgrađivanja menja se sa promenom radne sredine. Pored toga tektonske poremećaje obično prate zone sa oslabljenim (zdrobljenim) ugljem i krovinom što ima za posledicu prorušavanja kod otkopa bilo kog tipa, kao i pojave vode i gasova (metan) a što iziskuje potrebu saniranja ovih pojava i sporije napredovanje otkopnog fronta u ovim zonama.

  • 3.2.6. Hidrološke karakteristike ležišta

Parametri ovodnjenosti ležišta, hidrostatičke, hidrodinamičke i druge hidraulične karakteristike podzemnih voda i kolektora imaju izuzetan značaj za ležišta uglja sa podzemnom eksploatacijom.

Nekoherentni materijali podine i krovine, naročito peskovi i šljunkovi, zatim krečnjaci sa statičkim i dinamičkim vodama mogu biti izvor opasnosti po ceo proizvodni sistem u podzemnoj eksploataciji.

Vodonosna ležišta potrebno je odvodnjavati i to u fazama pre otvaranja sistemom bunara, u fazi otvaranja sistemom filtera i u fazi eksploatacije sistemom stabilnih pumpnih postrojenja.

Prodori vode u otkopni prostor ili druge delove jama mogu nastati:

  • - Iz podzemnih izolovanih akumulacija,

  • - Iz nadzemnih tokova kroz pukotine i deformacije u krovini slojeva,

  • - Prodori vode sa tekućim peskom

Pri otkopavanju ugljenih slojeva moraju se isključiti prodori vode u otkope, te se kod vođenja tehnološkog procesa ostavljaju neotkopane ploče u krovini ili podini, ili neotkopani stubovi. Od dotoka vode zavisi i način vođenja otkopne fronte po usponu ili pružanju sloja. Isto tako pored prodora vode veoma bitno je kod primene širokočelnog otkopavanja sa kompleksnom mehanizacijom u uslovima glinovite podine sprečiti dotok vode jer pod uticajem vode glina se rastače i izaziva tonjenje podgrade.

3.3.1.

Slojevitost i struktura masiva

Veoma bitan faktor za proces otkopavanja predstavljaju karakteristike i sastav neposredne i osnovne krovine i podine, kao i utvrđivanje litološkog sastava ležišta. Naime, utvrđivanje litološkog sastava, slojevitost i analiza fizičko-mehaničkih svojstava i njegovih članova je presudno za modeliranje i proračun mehanizma zarušavanja pri procesu otkopavanja.

Sasatav osnovne i neposredne krovine, kompaktnost, konzistencija, uticaj vlage i nosivost su vrlo uticajni faktori na izbor načina podgrađivanja otkopa.

Neposredna krovina predstavlja deo stenskog masiva koji direktno naleže na ugljeni sloj, a proces njenog zarušavanja zavisan je od petrografskog sastava, proslojaka slabo vezanog materijala, mreže i gustine pukotina, kompaktnosti, vlage i primenjenih tehničko-tehnoloških rešenja procesa otkopavanja.

Proces zarušavanja osnovne krovine (višeležeće naslage koje se oslanjaju na neposrednu krovinu) zavisi od istih faktora kao i kod neposredne krovine, dok u mehanizmu zarušavanja, naročito u pogledu koraka, površine i vremenskog pomaka u odnosu na neposrednu krovinu najveći uticaj ima primenjeni sistem otkopavanja.

Neposredna podina koja čini deo stenskog masiva neposredno ispod ugljenog sloja svojim fizičko- mehaničkim osobinama uslovljava niz tehničkih rešenja konstrukcije otkopa. Nekompaktna, glinovita, peskovita i glinovito-laporovita neposredna podina prouzrokuje intenzivne podinske pritiske, povećanje zapremine, klizanje i tonjenje podgrade.

Osnovna podina najčešće ima ista fizičko-mehanička svojstva kao i neposredna podina, ali obično pokazuje veću nosivu sposobnost. Kvalitet osnovne i neposredne podine, kompaktnost, konzistencija, uticaj vlage i nosivost su značajni faktori za izbor tipa podgrade kod metoda širokog čela, kao i primenu mehanizacije kod komornih i stubnih metoda.

Veoma bitno svojstvo stenskog masiva koji se odnosi na litološki sastav je proces raslojavanja koji utiče na aktiviranje oslabljene veze među slojevima i proslojcima u procesu deformacija, a pod uticajem različitih poremećaja prvobitne ravnoteže. Do raslojavanja dolazi najčešće u radnoj sredini u kojoj se smenjuju litološki članovi, a raslojavanje se vrši obično po površinama proslojaka gline i ugljevite materije.

  • 3.3.2. Debljina ugljenog sloja

Uticaj debljine ugljenog sloja je dominantan u odnosu na izbor principa koncentracije i metoda otkopavanja i u osnovi utiče na izbor tehničkih parametara otkopa, saniranje otkopanog prostora, pravca napredovanja otkopnog fronta konstrukcije podgrade, a samim tim i na efekte proizvodnosti, produktivnosti i ekonomičnosti.

Prema uobičajenoj klasifikaciji u odnosu na debljinu ugljeni slojevi se razvrstavaju na:

  • - Slojevi male debljine (tanki), sa debljinom do 1,5 m

  • - Slojevi srednje debljine (srednje debeli) sa debljinom 1,5-5,0 m

Radna otkopna debljina sloja identična visini otkopavanja. Donju granicu radne otkopne debljine čini minimalna otkopna debljina dok je gornja granica promenljiva i može odgovarati maksimalnoj visini podgrade ili biti veća ako se otkopavanje vrši po principu vertikalne koncentracije.

  • 3.3.3. Nagib ugljenog sloja

Nagib ugljenog sloja je od posebne važnosti kod izbora metode i tehnologije otkopavanja, sa znatnim uticajem na konstruktivne elemente i primenu mehanizacije. Ako se razmatraju međusobne veze pojedinih uticajnih faktora na izbor tehničkih rešenja u otkopavanju može se zaključiti da se u toj kombinaciji najviše vodi računa o debljini i uglu pada sloja (nagib).

Prema nagibu ugljeni slojevi su klasifikovani na:

  • - Horizontalne, sa uglom pada do 5 stepeni

  • - Blago nagnute, sa uglom pada do 30 stepeni

  • - Nagnute, sa uglom pada 30-50 stepeni

  • - Strme, sa uglom pada 50-90 stepeni

Treba istaći da se najbolji proizvodni efekti postižu radom u horizontalnim i blago nagnutim slojevima, dok je rad u nagnutim i strmim ležištima znatno složeniji i iziskuje posebne elemente otkopa, tehnologije otkopavanja i primene mehanizacije.

  • 3.3.4. Gasni (metanski) uslovi

Gasni kapacitet uglja i njegov uticaj na podzemni proizvodni sistem izražava se putem tri osnovne karakteristike: metanoobilnost, metanonosnost i forme izdvajanja metana.

Pod metanonosnošću ugljenih slojeva i pratećih stena podrazumeva se količina gasova koju sadrži u prirodnim uslovima njihova jedinica težine ili jedinica zapremine.

Tačno i predhodno poznavanje metanonosnosti u konkretnim uslovima radne sredine uslov je za određivanje prognoze izdvajanja metana, a što omogućava savlađivanje ugroženosti metanom kroz projektovanje i vođenje adekvatnih načina eksploatacije i provetravanja, te preduzimanje odgovarajućih mera zaštite.

Metanoobilnošću jame definiše se količina metana koja se izdvaja u jami, pri čemu razlikujemo apsolutnu i relativnu metanoobilnost.

Izdvajanje metana u otkope i aktivne rudarske prostorije vrši se eshalacijom, u obliku puhača i izbojem.

Metanoobilnost ograničava kapacitet otkopne mehanizacije (posebno strugova i otkopnih mašina) sa gledišta provetravanja otkopa i zaštitne elektro opreme, kao i radnih organa od izazivanja iskrenja pri kopanju.

Raspored i dužina otkopa u jamama se usklađuje sa intenzitetom provetravanja. Ograničenje kapaciteta mašina dolazi do izražaja naročito kod slojeva sa sadržajem metana preko 10 m 3 CH 4 /toni uglja.

Kako je dozvoljena brzina vazdušne struje u otkopima ograničena propisima sigurnosti to kod potrebe dobave u otkope u skladu sa proizvodnjom uglja i metanonosnošću slojeva većih količina vazduha i uslovi provetravanja takođe mogu ograničiti dimenzije otkopnih jedinica.

Izdvajanje metana kod otkopnih jedinica zavisi od niza faktora od kojih su najznačajniji: dužina čela otkopa, brzina napredovanja, način provetravanja otkopa i način tretiranja starog rada.

Metan iz sloja i pratećih naslaga izlazi u otkope kroz pukotine nastale otkopavanjem i to celom dužinom. Izvršenim istraživanjima praktično je dokazano da smanjenje relativne metanoobilnosti nastaje ako se dužina širokog čela kreće u granicama od 60-120 m, a retko do 140 m. U tom slučju relativna metanoobilnost sa povećanjem dužine širokog čela u početku se znatno smanjuje sve dok kasnije ne dostigne konstantnu vrednost. Stabilizacija relativne metanoobilnosti ukazuje na postojanje proporcionalnosti između dužine širokog čela i apsolutne metanoobilnosti.

Brzina napredovanja otkopnog fronta od velikog je značaja za sigurnost rada pošto je veća brzina napredovanja vezana i za povećanje izdvajanja metana.

Ako se povećava brzina napredovanja otkopa, količina metana koji pritiče u otkop iz sloja, povećava se uz istovremeno smanjenje količine metana koji pritiče iz starih radova.

Smanjenje pritoka metana iz starih radova kod bržeg napredovanja proizilazi iz smanjenja gubitka i smanjenje razlike parcijalnih pritisaka metana u starom radu i na otkopu. Ispitivanjima je utvrđeno da se metanoobilnost otkopnog polja smanjuje ako se otkopavanje vrši odstupno u odnosu na nastupno otkopavanje.

Takođe i sam način provetravanja otkopa i njegov položaj u ventilacionoj mreži odražava se na količine metana koje se izdvajaju iz sloja i starih radova.

  • 3.3.5. Samozapaljivost uglja

Samozapaljivost uglja predstavlja svojstvo uglja da je sklon oksidaciji i da ta pojava izaziva endogenu požarnu ugroženost. Naime, endogeni procesi su termohemijske reakcije oksidaciono aktivnih elemenata ugljene mase i kiseonika koji se nalazi u jamskom vazduhu. Ta dva osnovna faktora stiču se u periodu eksploatacije u svakom rudniku uglja sa izuzetkom inertnih ugljeva koji su kod nas prava retkost (ležište antracita „Vrška Čuka“).

Opasnost od pojave endogenih procesa u jami traje praktično tokom čitavog perioda eksploatacije u ležištima uglja, te su endogeni procesi postali izuzetno važan sigurnosno-proizvodni faktor eksploatcije u celini.

Praksa je pokazala da proces otkopavanja ma koliko bio efikkasan i ekonomičan stvara ipak povoljne uslove za razvoj oksidacionih procesa. Iz tog razloga u samom procesu otkopavanja treba tražiti one elemente procesa koji deluju odbrambeno ili deprimirajuće na oksidacioni proces zadržavajući ga u okviru potencijalne opasnosti.

Proces otkopavanja koji uvek nije jednostavan naročito kod nekih metoda otkopavanja sa stanovišta oksidacije stvara posebne poteškoće. Otkopne jedinice bez obzira na geometrijski oblik i način otkopavanja, predstavljaju mesta gde je najteže ostvariti kontrolu protoka vazduha zbog velike mogućnosti njegove migracije.

Od glavnog vazdušnog toka u otkopnim prostorima uvek se gubi relativno veća ili manja količina vazduha i nekontrolisano zalazi u stare radove, ispucale stubove uglja pa i u slabo izolovane otkopane delove ležišta. Te količine vazduha nisu sposobne da iznesu višak toplote koji se pri oksidaciji stvara, ali su dovoljne da proces oksidacije podstiču i razvijaju. Zbog toga su u principu otkopne jedinice bez obzira na metodu i tehnologiju otkopavanja potencijalno ugroženiji ili podložniji oksidacionim i požarnim pojavama od ostalih objekata u jamama.

Takođe može se zaključiti da je pojava zdrobljenog, usitnjenog i ispucalog uglja tehnološka neminovnost kao i nekontrolisano izdvajanje vazduha iz glavnih tokova sistema provetravanja. Zbog toga ove dve tehničko-tehnološke komponente procesa podzemne eksploatacije uglja imaju presudan uticaj na pojave oksidacionih i požarnih procesa.

Inače endogeni oksidacioni procesi nastaju tek nakon uzajamnog dejstva u određenom vremenu prirodnih i tehničko-tehnoloških faktora.

Brzina napredovanja radne fronte otkopa je veoma bitan regulator oksidacionih procesa. Kod bržeg napredovanja radne fronte smanjuje se vreme kontakta usitnjene ugljene supstance sa vazduhom i samim tim se onemogućava nesmetan razvoj oksidacionih procesa čiji je intenzitet , pored drugog, uvek funkcija vremena.

Slonost uglja ka samozapaljenju je veoma bitan faktor kod izbora sistema otkopavanja. Naime kod sistema otkopavanja po principu vertikalne koncentracije potrebno je odrediti razmak pojedinih otkopa prema sklonosti uglja ka samozapaljeenju. Ovo se vrši određivanjem vremena samozapaljenja uglja konstruisanjem dijagrama zavisnosti samozapaljenja uglja u starom radu od brzine napredovanja otkopa.

Kod primene metoda širokog čela sa natkopnim dobivanjem uglja sama visina natkopnog dela uglja za otkopavanje se određuje u zavisnosti od brzine napredovanja i vremenskog perioda samozapaljenja uglja.

  • 3.3.6. Svojstva ugljene prašine

Sa uvođenjem mehanizacije u sve faze tehnološkog procesa podzemne eksploatacije slojeva uglja, pogotovo u uslovima intenzivne proizvodnje zaoštrio se i problem pojava ugljene prašine i potrebe preduzimanja mera zaštite od njenog negativnog dejstva.

Prašina se pojavljuje u svim fazama tehnoloških procesa podzemne eksploatcije uglja i njene potencijalne opasnosti definišu se kroz: zapaljivost, eksplozivnost i agresivnost.

Ove opasnosti proizilaze iz sledećih svojstava kojima se karakterišu pojedine vrste ugljene prašine:

  • - Sklonost ugljene prašine ka autooksidaciji, tj ka samozapaljenju,

  • - Sklonost nekih prašina da se pod određenim uslovima u smeši sa vazduhom pale i eksploadiraju,

  • - Sposobnost prašine da u dodiru sa osetljivim delovima ljudskog organizma mešaju u njega i razaraju tkivo Izdvajanja prašine su najintenzivnija pri izvođenju radova dobivanja uglja miniranjem, struganjem,

podsecanjem i rezanjem, kao i kod presipnih mesta u sistemu kontinuiranog transporta iskopine.

Faktor ugljene prašine principijelno ne utiče na opredeljenja sistema otkopavanja, ali ima bitan uticaj kod konstrukcije opreme za dobijanje uglja miniranjem, rezanjem, struganjem i podsecanjem i po svome karakteru je u suštini zaštitni faktor.

Preduzimanje mera zaštite od prašine čini se u cilju neutralizacije i eliminisanja opasnih svojstava prašine i one utiču na povećanje cene koštanja proizvoda, (uglja) bez obzira na princip koncentracije, metodu i tehnologiju otkopavanja.

3.3.7.

Gorski udari

Gorski udar predstavlja proces koji je praćen izraženim zvučnim efektom, sezmičkim potresom, vazdušnim talasom, rušenjem krovine ili izdizanjem podine, odvaljivanjem uglja, rušenjem podgrade, stvaranjem velike količine prašine i zaprašivanjem podzemnih prostorija, povećanim izdvajanjem gasova i obično prouzrokuje velika oštećenja u podzemnim objektima.

Na pojavu gorskih udara utiču sledeći faktori:

  • - povećana dubina eksploatacionih radova,

  • - veća debljina i površina otvorene krovine sastavljene od kompaktnih stena, usled čega se na ugljeni sloj i ugljene stubove prenosi veći osloni pritisak,

  • - znatna otpornost i visoka elastična svojstva uglja,

  • - veća čvrstoća krovine,

  • - blizina strukturnih deformacija,

  • - planinski ili reljefski izražen teren,

  • - primena metoda otkopavanja sa ostavljanjem zaštitnih stubova u otkopnom polju, u kojima dolazi do koncentracije naprezanja.

Nastajanje gorkih udara je posledica oslobađanja velike količine energije. Ona se može pojaviti ako su ispunjeni uslovi postojanja akumulirane energije i brzo oslobađanje energije. Istraživanja su pokazala da se u ležištima sklonim gorskim udarima nalaze u krovini čvrste stene. Krutost ovih stena krovine povećava akumulaciju energije i njeno iznenadno oslobađanje kada je pređena granica deformabilnosti.

Metode otkopavanja imaju znatan uticaj na pojave gorskih udara naročito sa stanovišta geometrije otkopa. Utvrđeno je da metode otkopavanja sa zarušavanjem smanjuju opasnost od gorskih udara.

U zaštitnim stubovima i njihovim uglovima obično u određenim uslovima stvaraju se predispozicije za nastanak gorskih udara te se u radnim sredinama sa izraženim uslovima za gorske udare izbegava primena komornih metoda sa ostavljanjem sigurnosnih stubova.

Strategija borbe sa gorskim udarima i njihovim posledicama grupisana je u kompleks sledećih metoda:

  • a) predviđanje pojava gorskih udara,

  • b) aktivne metode za sprečavanje gorskih udara,

  • c) pasivne metode za sprečavanje gorskih udara,

Predviđanje pojava se bazira na rezultatima sprovođenja regionalnih i lokalnih istraživanja putem kojih se utvrđuju uslovi za pojavu gorskih udara, vrši klasifikacija stena u ležištu u pogledu stepena opasnosti, utvrđuje opasna dubina, stepen elastičnosti, čvrstoća na pritisak i specifični uslovi (metode seizmo-akustičke, seizmološke, merenja deformacija i dr.)

Aktivne metode predstavljaju niz tehničkih preventivnih mera kao i merenja relevantnih tehničkih veličina u operativnim zahvatima, i to sledeće:

  • - rastresajuće miniranje,

  • - injektiranje vode pod pritiskom u sloj,

  • - izrada bušotina u sloju radi rasterećenja pritiska,

  • - izbor odgovarajuće podgrade otkopa, širine otkopnog zahvata i brzine napredovanja radne fronte otkopa,

  • - primena opreme sa daljinskim upravljanjem.

Pasivne metode borbe sa gorskim udarima obuhvataju tehničko-organizacione mere i opremu, koje imaju zadatak da ograniče posledice gorskih udara.

Ove motode se primenjuju u slučajevima kada nije moguće primeniti aktivne metode.

U ležištima uglja u kojima se pojavljuju gorski udari izbor odgovarajućeg sistema otkopavanja je dosta otežan, pogotovo sa stanovišta sigurnosti i skuplje eksploatacije u ovakvim ležištima.

  • 3.3.8. Ekspanzije gasa i materijala

Ekspanzije gasa (gasa i materijala) predstavljaju gasodinamički proces dezintegracije radne sredine pod uticajem pritiska gasa i podzemnog pritiska.

Neposredni efekti ekspanzije su brzo i iznenadno zapunjavanje prostorija zdrobljenim ugljem ili jalovinom, zaplinjavanje i zaprašivanje prostorija, rušenje podgrade, prouzrokovanje jamskih požara i ljudske žrtve.

Istraživanja pojava ekspanzije usmerena su u pravcu ispitivanja prirodno – geoloških uslova, mehanizma nastajanja i tehničkih rešenja za smanjenje opasnosti od ekspanzije.

Istraživanjima je potvrđeno da se ekspanzija gasa i uglja odvija u dvema fazama. U prvoj fazi nastupa promena podzemnog pritiska i brzo rušenje otkopnog dela sloja uglja koje se prostire u dubinu masiva. U drugoj fazi nastaje brzo izdvajanje gasa i uglja koji nastavlja da se drobi i nosi se strujom gasa kroz podzemne prostorije.

Od prirodno – geoloških uslova posebno su uticajni: tektonika, struktura i tekstura uglja, stepen metamorfizma, gasonosnost i vlažnost uglja.

Za ocenu prognoze opasnosti od ekspanzije koriste se sledeći pokazatelji: početna brzina emisije gasa, seizmičke (impulsivni seizmički i seizmo-akustički metod), karakteristike sloja i zapremina sitnog uglja iz bušotina.

Od aktivnih metoda borbe sa ekspanzijom najširu primenu imaju metode miniranja radi rastresanja i vodne infuzije pod pritiskom.

Sa gledišta mogućih posledica najveću opasnost predstavljaju ekspanzije u zoni otkopavanja odnosno u otkopima.

Kod primene stubnih i komornih metoda otkopavanja sa smanjenjem širine otkopa može se očekivati manja opasnost i verovatnoća ekspanzije, ali ako se predhodnim tehničkim merama deluje preventivno

(smanjenje pritiska gasa, drenaža gasa

..

)

i pojača podgrada otkopa.

Pri otkopavanju strmih slojeva uglja opasnost od ekspanzije se smanjuje snižavanjem visine otkopa, dok se kod primene metoda širokih čela smatra da je ta opasnost bitno smanjena.

Opasnosti od ekspanzije kod primene tehnologije otkopavanja uglavnom se svode na tehnologiju miniranjem jer se njime najčešće porovocira ekspanzija.

Kod nailaska otkopnog fronta na rasedne zone obavezno se vrši degazacija ili slabljenje pritiska metana u radnoj sredini.

U delovima ugljenog sloja, sklonom ekspanziji, u kojima se gas nalazi u konglomeratičnoj strukturi sloja teško se vrši degazacija sloja, te u tim slučajevima raste ekspanziona opasnost a debljina barijere koja se ruši miniranjem raste. Za ove slučajeve bitno je utvrđivanje debljine zaštitne barijere.

3.4. STRUKTURNI USLOVI UGLJENIH SLOJEVA

  • 3.4.1. Struktura ugljenih slojeva

Jedna od specifičnosti ugljeva je slojevita struktura, sa pukotinama endogenog i egzogenog porekla. Slojevi uglja često su podeljeni na proslojke uglja i jalovine različite debljine pri čemu proslojci jalovine mogu biti meki i lepljivi (razne vrste glina) ili velike tvrdoće i abrazivnosti.

Petrografski ingradijanti ugljene mase i mineralne primese mogu biti vrlo nepravilno raspoređeni u sloju uglja. U tom slučaju govorimo o složenoj strukturi ugljenog sloja. Interkalarne mineralne primese i jalovi proslojci mogu biti kontinuirani na većim površinama ili mogu imati diskontinuitet, što je od značaja sa stanovišta planiranja kvaliteta proizvodnje.

Raspored i debljina proslojaka jalovine u ugljenom sloju znatno utiču na šeme rada kod primene tehnologija dobivanja podsecanjem, struganjem i rezanjem uglja na otkopima. Takođe kod primene tehnologije dobivanja miniranjem jedan od bitnih uticajnih faktora na šeme rasporeda minskih bušotina i efekte miniranja predstavlja odnos jalovih proslojaka i ugljene mase u sloju. Pri određivanju visine otkopnog pojasa pri primeni metode širokih čela nužno je koristiti strukturne karakteristike slojeva i u slučaju postojanja slojevitih proslojaka iste koristiti za orijentaciju kod vođenja otkopne fronte u otkopnom pojasu. Ovo omogućava da se tačno održava zadata debljina međupojasne ugljene ploče i izbjegnu veći gubici uglja pri otkopavanju.

Bitno je istaći da primena principa koncentracije otkopavanja sa natkopnim dobanjem daje najbolje efekte kod slojeva uglja čija struktura omogućava lako obrušavanje natkopnog uglja u povoljnom asortimanu za točenje.

  • 3.4.2. Struktura uglja

Kod ugljeva razlikujemo makrostrukturu i mikrostrukturu. Prva od njih predstavlja uzajamni položaj makrokomponenata u uglju, koje su različite po svome obliku, veličini i prirodnom sastavu. Mikrostruktura pak, predstavlja uzajamni odnos i raspored mirkokoponenata u uglju.

Po svojoj makrostrukturi, ugljevi mogu biti jednorodni (homogeni) i prugasti (u širem smislu reči). Jednorodnu makrostrukturu imaju ugljevi obrazovani samo od jedne vidljive komponente. Ako se u uglju vidi više komponenata, koje su pre svega različite po boji i slojevitosti, tada je to prugasti ugalj.

Pod tektonskom strukturom uglja podrazumeva se morfologija i razmera ugljenih zrna i čestica i izražava postrudnu orijentaciju čestica i njihov položaj u sloju.

Određivanjem tipa strukture i teksture određuje se tip uglja i stepen opasnosti od ekspanzije gasa.

Smatra se da brečoidna, sočivasta, zemljasto-zrnasta i zemljasta struktura i nabrana tekstura uglja označavaju opasnost od ekspanzije gasa, a stepen opasnosti se procenjuje u zavisnosti od stepena promena u poređenju sa tektonski neizmenjenim ugljem.

  • 3.4.3. Tekstura uglja

Pod teksturom se podrzumeva raspored komponenata u uglju nezavisno od njihove veličine, oblika i hemiskog sastava.

Glavna teksurna oznaka ugljeva je njihova slojevitost, koja je naročito jasna u nekim tamnim (mat) ugljevima, koji su bogati mineralnim primesama.

Pored slojevite teksture koja je tipična za ugljeve često se susreću i ugljevi sa zrnastom teksturom.

Tektonska tekstura ukazuje na karakter toka ugljenog materijala pod dejstvom tektonskih sila i služi za procenu opasnosti od ekspanzije gasa, te predstavlja zaštitni uticajni faktor kod izbora sistema otkopavanja.

3.5. FIZIČKO-MEHANIČKA SVOJSTVA

Fizičko-mehanička svojstva radne sredine u širem i užem smislu imaju izuzetan značaj za izbor tehničkih rešenja za konstrukciju podzemnih rudarskih objekata, način saniranja otkopnog prostora, izbora metode i tehnologije otkopavanja i izbora konstrukcije otkopne mehanizacije.

Za rešavanje niza problema u podzemnoj eksploataciji ugljenih slojeva posebno su važna sledeća fizičko – mehanička svojstva ugljenog sloja i pratećih naslaga:

  • - Konzistencija – određuje se po osnovnim svojstvima stenskog masiva i podeli na četiri grupe: tvrde, plastične, rastresite i tekuće stene.

  • - Tvrdoća – predstavlja svojstvo radne sredine da se suprostavlja prodiranju drugog tela. Ovo svojstvo utiče na tehnološke procese bušenja i miniranja, kao i kod izbora opreme za rezanje, struganje, utovar i transport.

  • - Elastičnost – predstavlja sposobnost radne sredine da pod uticajem dejstva spoljnih sila menja oblik i zapreminu i da se vraća u prvobitno stanje po prestanku dejstva sila. Kod ovog svojstva ispituje se modul elastičnosti (tangentni i sekantni) koji predstavlja karakteristiku stene (uglja) u pogledu njene deformabilnosti. Stene sa velikom deformabilnošću imaju mali modul elastičnosti i obrnuto. Modul elastičnosti je osnovni parametar u proračunima miniranja, stabilnosti i deformabilnosti. Značajan je za zaključivanje o mogućim deformacijama koje stena (ugalj) može pretrpeti a da ne dođe do loma. Takođe je bitan kao parametar koji pokazuje sklonost stena zarušavanju i pojavi gorskih udara.

Žilavost – predstavlja sposobnost radne sredine da pruža otpor pri odvajanju komada, a zavisi od unutrašnjih sila, oblika čestica, sadržaja vlage i drugih faktora. Ovo svojstvo je posebno bitno pri izboru tehnoloških šema miniranja i izbora tehnologije otkopavanja.

Poroznost – se manifestuje prazninama koje sadrži masiv radne sredine, a određuje se koeficijentom poroznosti, koji predstavlja odnos zapremine praznina prema zapremini čvrstih čestica.

Plastičnost – predstavlja svojstvo radne sredine (stenskog masiva) da menja oblik pod dejstvom spoljnih sila,

Ispucalost – čini svojstvo radne sredine da stvara sistem prslina i pukotina različitih dimenzija i pravaca u zavisnosti od dejstva raznih spoljnih i unutrašnjih sila. Stabilnost radne sredine u velikoj meri zavisi od stepena ispucalosti i detalja prslinskog i pukotinskog sistema.

Obrušavanje – predstavlja karakteristiku radne sredine (stenskog masiva sloja) da se obrušava pod uticajem dejstva raznih oterećenja u zavisnosti od ispucalosti, tvrdoće, kohezionih veza kontaktnih površina i dimenzija otvorenih površina.

Kompaktnost – predstavlja svojstvo radne sredine da zadrži stanje u različitim uslovima delovanja na istu.

Kompaktnost zavisi od čvrstoće, ispucalosti, kvaliteta veza kontaktnih površina, veličine otvorene površine i vremena držanja bez osiguranja podgrađivanjem.

Osobine kompaktnosti utiču na izbor tipa i konstrukcije otkopne podgrade, gustine podgrađivanja i načina upravljanja krovinom.

Kod izbora komorne metode otkopavanja osnovni uslov za njenu primenu čine osobine kompaktnosti krovinskog masiva.

Rastresitost – je svojstvo radne sredine da povećava zapreminu pri odvajanju iz masiva i određuje se putem koeficijenata rastresitosti. Ovo svojstvo je veoma značajno kod krovnih naslaga pri primeni metoda otkopavanja sa zarušavanjem.

Vlažnost – predstavlja ispunjenost praznina radne sredine (stene, ugalj) vodom i određuje se koeficijent vlažnosti. Od veličine ovoga svojstva radne sredine, zavise i druga svojstva kao kompaktnost, obrušavanje, tvrdoća i drugo.

Čvrstoća – je zbirni pojam i predstavlja sposobnost radne sredine da se suprostavlja dejstvu raznih spoljnih sila.

Karakteristike čvrstoće zavise od tvrdoće, žilavosti, strukture stenskog masiva (sloja uglja) i njegovog minerološkog sastava, a utvrđuju se kao:

  • a) Čvrstoća na pritisak – istražuje se kao standardni parametar u svim ispitivanjima stenskog materijala i utvrđuje se iz odnosa sila loma i površine preseka. Ovaj parametar služi i za određivanje kohezije i ugla unutrašnjeg trenja, kao računskih parametara koji predstavljaju karakteristiku stene.

  • b) Čvrstoća na zatezanje – je bitan parametar koji karakteriše stenski materijal (ugalj), s obzirom da od svih napona koji se mogu pojaviti u steni najmanju otpornost imaju prema naponu na zatezanje.

  • c) Otpornost pri smicanju – čine dva parametra: kohezija i ugao unutrašnjeg trenja, koji su osnovni mehanički parametri koji se koriste u određivanju i proračunima stabilnosti podzemnih objekata.

Ovi parametri se određuju kao računski parametri iz opita čvrstoće na pritisak i zatezanje.

  • - Zapreminska masa – predstavlja karakteristiku radne sredine neophodnu kod proračuna stabilnosti prostorija i otkopa, parametara miniranja, te otkopne i transportne mehanizacije.

  • - Otpornost pri rezanju – ovo mehaničko svojstvo uglja i jalovih proslojaka je veoma bitan faktor kod izbora tehnologije dobivanja uglja rezanjem i struganjem.

4. PRIKAZ PRIRODNO-GEOLOŠKIH USLOVA U AKTIVNIM

LEŽIŠTIMA UGLJA

4.1. LEŽIŠTE UGLJA RUDNIKA „VRŠKA ČUKA”

4.1.1. Opšte karakteristike područja

Ugljenosni basen “Vrška Čuka” predstavlja severno pobrđe Stare Planine i nalazi se oko 10 km jugoistočno od Zaječara. Sa istoka je ovo područje ograničeno državnom granicom sa Bugarskom, sa zapada dolinom Timoka, a sa severoistoka granicu čini Velikoizvorski plato. Vodotoci su nešto preciznije ograničili oblast oko „Vrške Čuke” tako da jasnije granice čine potoci – sa SI strane Bujkov potok, sa JI Avramički, a sa SZ Prlitski potok . „Vrška Čuka” je, od utovarne železničke stanice Grljan, na pruzi Niš – Prahovo, udaljena oko 3 km. Transport uglja do utovarne stanice vrši se kamionima. Sa Zaječarom je rudnik povezan najpre asfaltnim putem dužine 3,5 km do grljanske raskrsnice, pa regionalnim putem višeg reda (Niš – Knjaževac – Zaječar).

Ovo područje ima povoljne saobraćajne prilike jer se nalazi u JI obodu Zaječarske kotline, koja je između Crnorečke kotline na zapadu, Negotinske nizije na severu, Knjaževačke kotline na jugu i Borskog basena na SZ (slika 4.1.1.). Ovakav položaj je uslovio da je Zaječar na raskrsnici puteva prema Pomoravlju i Krajni. Savremenim regionalnim putevima i železničkom prugom ostvarene su povoljne saobraćajne veze sa svim krajevima u Srbiji.

Ležište “Mala Čuka” se nalazi u centralnom delu ugljonosnog basena Vrška Čuke. U okviru basena Vrške Čuke postoji više ležišta koja su odvojeni jedno od drugog prirodnim granicama. Avramičkim potokom na zapadu je ležište “Mala Čuka” odvojeno od ležišta «Kantarijsko brdo». Na severoistoku, Bujkovim potokom ležište “Mala Čuka” je odvojeno od ležišta «Vrška Čuka» (Stara jama). Od krečnjačkog platoa ležište “Mala Čuka” je odvojeno velikim rasedom koji se pruža pravcem severoistok – jugozapad. Ovaj rased je Krečnjački plato spustio oko 300 m, što je dokazano istražnim bušenjem koje je raneđo tokom 1960. godine, a takođe je potvrđeno i rudarskim radovima koji su se odvijali u severozapadnom delu ležišta “Mala Čuka”.

U basenu Vrške Čuke otkopavanje uglja je počelo 1884. godine, dok je otkopavanje uglja iz ležište “Mala Čuka” počelo 1959. godine i to je jedino ležište ostalo u eksloataciji u okviru basena. Ležište je otvoreno potkopom Avramica. Ležište Mala Čuka prostire se na površini 3,2 km2.

Ležište “Mala Čuka” je u ataru sela Grljan. Pre otvaranja rudnika u blizini potkopa je bilo nekoliko seoskih kuća. Uzvodno uz potok Avramica, na 50-100 m od tih kuća, izgrađena je spoljna rudnička infrastruktura, zgrada direkcije rudnika, stambene zgrade i dr. Tako je izgrađeno rudarsko naselje, koje je po Avramičkom potoku nazvano Avramica. Sada se Avramica tretira kao sedište rudnika (Rudnik antracita «Vrška Čuka» - Avramica).

4.1.2. Morfološko-hidrološke karakteristike područja

U morfološkom pogledu oblast Vrške Čuke je prilično razuđena. U reljefu dominiraju Velika Čuka sa kotom 672 m i Mala Čuka sa kotom 502 m. Najniža kota terena je u Avramici oko 200 m, tako da je visinska razlika između najviše i najniže kote preko 450 m. Morfološke karakteristike ugljenosne oblasti Vrške Čuke odraz su međusobnog odnosa petrološkog sastava i tektonskih struktura, uz učinak egzogenih faktora. Plikativni strukturni oblici pripadaju ranijoj fazi pokreta dok je većina rupturnih poremećaja nastala naknadno. Složena antiklinalna struktura ove oblasti ima oblik jednog trougla izduženog u pravcu S-SZ. Očigledno je da se radi o antiklinali čija struktura tone u ovom pravcu i samim tim diktira oblik trougla, odnosno trostrane prizme. U mehanički otpornim sedimentnim stenama (krečnjacima i kvarcnim peščarima) trase pojedinih raseda uočljive

su jer se na terenu manifestuju strmim ožiljcima, dok su na ostalim delovima terena trase raseda

su jer se na terenu manifestuju strmim ožiljcima, dok su na ostalim delovima terena trase raseda zamaskirane erozionom nivelacijom. Osnovni oblici reljefa nastali radom spoljašnih geoloških faktora su fluvijalni, abrazivni i kraški.

Područje „Male Čuke” u morfološkom pogledu predstavlja brdo, koje je na jugu ograničeno Boninim potokom a na JZ Avramičkim potokom. Prema SZ i istoku Mala Čuka odvojena je od tzv.Krečnjačkog platoa velikim “Severnim” rasedom koji se proteže nešto južnije od puta Avramica –Velika Čuka. Prema SI i istoku odvojena je od Velike Čuke Burdeljskim i Bujkovim potokom.

Hidrografske prilike područja Vrške Čuke su usko vezane za postojanje raseda u ovim terenima, a oni su svojim erozionim dejstvom otkrili geološke profile na terenu. Svi vodeni tokovi na ovom području se preko Avramičkog i Prlitskog potoka slivaju u Beli Timok. Karakteristično je za ove pritoke, kao i za sve desne pritoke Timoka, da u vegetacionom periodu imaju male količine vode i da jedva

održavaju svoj tok. Maksimalne količine vode su u prolećnim mesecima (mart –april), a minimalne količine vode su u poznom letu i u ranu jesen (septembar – oktobar). Avramički potok sa svojim pritokama otkrio je najstarije sedimente kao i ugljenosne slojeve u produktivnom delu serije. Bujkov potok, koji teče paralelno sa osom antiklinale Vrške Čuke, je svojim erozionim dejstvom odvojio Malu Čuku od Velike Čuke i iznad sela Prlita uliva se u Prlitski potok.

4.1.3. Geološke karakteristike područja

Oblast Vrške Čuke predstavlja složenu antiklinalnu strukturu. Osa antiklinalne strukture tone ka SZ, pa je shodno tome i uža u tom pravcu, dok se prema JI širi. Sekundarni nabori su u skladu sa glavnim pravcima. Tektonski pokreti su osim nabornih oblika stvorile brojne uzdužne i poprečne frakture i rasede. Najmarkantniji rased, izuzimajući Timočki je «Velika raselina», koji odvaja SI krilo antiklinale Vrške Čuke od jezgra antiklinale.

Jaka tektonika čitave oblasti i heterogenost litološkog sastava uslovili su da se lijaski sedimenti, koji predstavljaju produktivnu seriju, između krute podine i povlate ponašaju kao plastična masa, te dolazi do nabiranja i migracije materijala pri nabiranju, tako da produktivna serija često u ovim uslovima zadobija oblik sočiva.

Cela oblast složene antiklinale Vrške Čuke karakteriše stepeničasto rasedanje blokova antiklinalnih struktura, gde su rasedne površi strme – 65-80°. Osim stepeničastog rasedanja koje je paralelno osi antiklinale i osama sekundarnih nabora, dolazilo je i do poprečnih fraktura i rasedanja koja su sekundarnog značaja. Posmatrajući ceo ugljenosni prostor Vrške Čuke, sa aspekta tektonske aktivnosti, ova oblast se može podeliti na nekoliko blokova koji strukturno i u smislu uslova eksploatacije predstavljaju posebne celine. To su: istočno krilo antiklinale ili oblast Velike Čuke, Krečnjački plato, Kantarijsko brdo i prostor Male Čuke, koji je danas jedino aktivno eksplataciono područje.

Stratigrafsko raščlanjavanje ugljenosne oblasti Vrške Čuke otpočelo je sa prvim saznanjima o starosti ugljenosne formacije, a nastavilo se dugogodišnjim sakupljanjem i obradom fosilnog materijala i kontinuiranim rešavanjem strukturno – tektonskih odnosa ove oblasti. Teren u kome je basen Vrške Čuke pripada Karpatsko-Balkanskom luku Istočne Srbije, sa sedimentnim,metamorfnim i magmatskim stenama različitog sastava i starosti. Antiklinala Vrške Čuke predstavlja složenu strukturno-facijalnu jedinicu, sa najstarijim stenama u jezgru (tzv. «zelena serija» proterozojskih filitoida). Transgresivno preko tih najstarijih tvorevina leže sedimenti gornjeg karbona, dok je donji karbon poznat samo kao alohtona komponenta gornje karbonskih i gornje trijaskih konglomerata. Sedimenti perma zastupljeni su poznatom formacijom permskih crvenih peščara i otkriveni su u blizini starog rudnika «Vrška Čuka» i «Burdelja». Oko Boninog, Uzunskog i Avramičkog potoka i na JI prema Bugarskoj, preko karbonskih peščara i konglomerata leži masa kvarcprofira, dok su manje pojave konstatovane u srednjem toku Bujkovog potoka.

Mezozojska sedimentacija počinje problematičnom «šarenom serijom» gornjeg trijasa, ranije svrstavanom u gornji karbon, koja u prostoru Male Čuke čini podinu produktivnim jurskim sedimentima. Taloženje jurskih tvorevina počinje lijaskim konglomeratima kao podinom kvarcnim peščarima i ugljevitim škriljavim glincima sa ugljem. Doger uglavno karakterišu kvarcni, glinoviti i gvožneviti peščari koji čine povlatu ugljenosnom lijasu.

Formiranje i definitivno tektonsko oblikovanje antiklinale Vrške Čuke obavljeno je u dve glavne faze:

prva je vezana za paleozoik, odnosno hercinsku orogenezu, a druga za savsku fazu alpskog orogena.

Na prostoru ugljonosnog basena Vrške Čuke i njegovog oboda obično se izdvaja desetak stratigrafskih članova:

  • - Rifeo-kambrijski kristalasti škriljci,

  • - Permo-karbonski peščari, ugljeviti glinci, glinci,

  • - Permski konglomerati, glinci, crveni peščari,

  • - Trijaski »šareni peščari»

  • - Lijaski bazalni konglomerati, ugalj, glinci i škriljci, glinoviti škriljci sa ugljem, kvarcni peščari, glinoviti i gvožneviti peščari i peskoviti krečnjaci,

  • - Dogerski kvarcni, glinoviti i gvožneviti peščari i peskoviti krečnjaci,

  • - Donjokredni peščari, laporci i laporoviti krečnjaci,

  • - Gornjokredne breče, konglomerati, peščari, laporci, krečnjaci,

  • - Tercijar (miocen) – gline, peskovi, lajtovački krečnjak,

  • - Kvartarni konglomerati, peskovi, gline,

  • - Magmatske stene – kvarcporfiri, dijabezi, graniti.

Na slici 4.1.2. prikazan je geološki stub basena, a na slici 4.1.3 je geološka karta okoline rudnika.

4.1.4. Geološke karakteristike ležišta

Ležište «Mala Čuka» je izgranena od jurskih sedimenata koji sadrže i slojeve uglja. Jurski sedimenti u domenu ležišta mogu raščlaniti na lijas, doge i malm, pri čemu su najviše rasprostranjeni lijaski sedimenti.

“Mala Čuka” moguće je izdvojiti sledeće litostratigrafske jedinice (od najstarijih ka mlanim): permske crvene peščare i kvarcporfirite, lijaske bazalne konglomerate, produktivni paket lijasa, dogerske klastite, zatim dogerske kalkarenite, titonske sprudne krečnjake, alpske peščare i glince, pliokvartarne šljunkove i u kvartarnom nizu terasne, aluvijalne, deluvijalne, proluvijalne i različite tehnogene naslage

U istočnom delu ležišta «Mala Čuka», na površini terena je otkrivena produktivna lijaska serija, dok je njeno rasprostranjenje dokumentovano istražnim bušenjima u rejonu Male Čuke i njenoj okolini. Ova jedinica je izrazito klasičnog karaktera. Razvija se iz bazalnih konglomerata i u nižim delovima stuba je predstavljena sivim i zelenkastosivim peščarima i mrkim peskovitim glincima sa sočivima konglomerata. Naviše u stubu slede mrki sitnozrni glinoviti liskunoviti laminirani peščari, mrki krupnozrni peščari, peskoviti glinci, crni ugljeviti glinci i ugalj. Korelacijom podataka dobijenih istražnim bušenjima konstatovano je da se klastiti produktivne serije vertikalno i bočno često smenjuju. Eksploatabilni deo serije predstavljen je sa više ugljenih slojeva od kojih su tri ekonomski interesantna. Svaki od ovih ugljenih slojeva je diferenciran u više grana (račvi) uglja, koje su promenljive debljine. Osnovu u kojoj se javljaju ugljeni slojevi najčešće čine mrki sitnozrni peščari, alevroliti i peskoviti i ugljeviti glinci. U ovim klastitima između drugog i trećeg ugljenog sloja pronađeni su ostaci flore lijaske starosti. Debljina produktivne serije lijasa je promenljiva – manja je u istočnim delovima ležišta gde je oko 50 m, a postupno se povećava ka zapadu gde je u bušotinama konstatovana debljina i preko 140 metara. Debljina pojedinačnih slojeva uglja je promenljiva; maksimalna, konstantovana rudarskim radovima, ne prelazi 5 metara.

Prvi ugljeni sloj (genetski najstariji) je konstatovan u svim delovima ležišta. Kao granična debljina ovog sloja, za proračun rezervi, uzima se vrednost od 0,5 m čistog uglja.

Imajući u vidu karakter same ugljene materije, koja je prošla fazu dijageneze i karbonizacije do poluantracita (mestimično i antracita), razumljivo je da je ugalj drobljen, odnosno drobljiv, pa debljine određene u brojnim bušotinama ne predstavljaju prave vrednosti debljine, obzirom na nemogućnost dobijanja «strukturnog jezgra» (jezgra u obliku «sveća» - dužih celovitih valjkastih fragmenata). Najčešće se kao jezgro u (duplim) sržnim cevima vadi ugljena sitnež, a znatnu količinu nabušenog uglja isplaka iz bušotine iznosi u vidu sitnijih čestica. Međutim, rudarskim radovima je nesumnjivo dokazano da je ukupna debljina ugljenog sloja, dobijena u jamskom radu, na mestu produktivne bušotine, uvek većana za najmanje 20%, od rezultata dobijenih u bušotini.

Razviće eksploatabilnih delova (prvog) sloja evidentirano je u svim delovima ležišta. Ipak najmanje rezviće je u severoistočnom delu ležišta. Za sada se može smatrati da je rasprostranjenje prvog sloja ostalo nedovoljno istraženo u severozapadnim delovima ležišta «Mala Čuk», prema Krečnjačkom platou. Sa aspekta raslojavanja prvi sloj je najhomogeniji i uglavnom se sastoji od jedne ili dve grane na malom vertikalnom rastojanju izmenu njih, pri čemu se samo u istočnom delu mogu zapaziti i tri grane, od kojih je jedna uvek ekonomski beznačajna.

Za prvi sloj je karakteristično da se skoro po pravilu nalazi na odstojanju 10-30 m iznad konglomerata. Ovo više-manje pravilno odstojanje, uz uvek utvrđeni kontakt «ton-šifera» i najviših delova ugljenosne serije prema njemu, bila su dva bitna činioca, odnosno reperi za drugu indikaciju slojeva, pri čemu osnovni problem ostaje, kod determinacije drugog sloja i pripadnosti njegovih grana trećem ili prvom sloju.

Drugi ugljeni sloj je najvažniji ugljeni sloj u ležištu «Mala Čuka», jer ima najviše utvrđenih rezervi, a takođe i zauzima najveće prostranstvo u ležištu. Posebno valja istaći da su dve bušotine dale najveće debljine čistog uglja u čitavom ležištu i to kako u II ugljenom sloju, tako i u svim slojevima zajedno. Tako, debljina drugog ugljenog sloja – čistog uglja u bušotini B-65 iznosi 7,80 m, pri čemu je prvi sloj bio debeo 2,80 m, a tereći je bio 3,00 m. Druga bušotina je B-114, koja je imala debljinu drugog homogenog sloja od 8,80 m pri čemu je prvi sloj bio debeo 0,10 m, a terći je bio debeo 1,80 m, tako da je ukupna debljina čistog uglja u sva tri sloja bila 10,70 m, od čega je 10,60 m eksploatabilno.

Drugi ugljeni sloj je eksploatisan u svim delovima ležišta, gde i prvi sloj, s tim što je drugi sloj sa eksploatabilnom debljinom razvijen i u severoistočnom delu.

Povlata trećeg ugljenog sloja, izgrađena je od tamnomrkih alevrolita sa praktično marinskom faunom,

koja često gradi lumakele. Ova povlata je veoma karakteristična i služi kao reper, a naziva se šifer».

«ton-

Povoljni uslovi za akumulaciju biljne mase, uticali su na povećanje ukupne debljine II ugljenog sloja, tamo gde je on homogen, a isto tako i povećanje broja grana u delovima gde su postojali uslovi u procesu sedimentacije, da uz lagano tonjenje nema i sinhrone erozije. Samim tim, u zamočvarenom prostoru dolazilo je do formiranja nekoliko grana, dve, tri pa negde i četri, koje u ponekim slučajevima imaju i eksploatabilnu debljinu. U prostoru koji je danas aktuelan za eksploataciju, drugi sloj ima najveću srednju debljinu, pa je uzet kao reperni, i sa aspekta razjašnjenja strukturnog položaja ležišta i sa aspekta njegove ekonomske vrednosti.

Treći ugljeni sloj (prvi odozgo) je, po stratigrafskom položaju, najmlađi ugljeni sloj lijaske ugljenosne serije. Do sada je njegovo prisustvo konstatovano istražnim bušenjem, kako u istočnom tako i u jugozapadnim delovima ležišta.

Treći ugljeni sloj nije u svim slučajevima homogen i po toj osobini je bliži prvome sloju, ali je sa aspekta ekonomskog značaja isto tako danas aktuelan za eksploataciju.

Prisustvo prvoga sloja i na krajnjem istoku, bez obzira što su debljine u većini slučajeva ispod eksploatisanih, ne umanjuje značaj ležištu već omogućuje zaključak da se mora računati na prisustvo sva tri sloja tamo gde je bilo uslova za formiranje prvog – najstarijeg sloja. Sa druge strane, u delovima ležišta gde nije bilo uslova za stvaranje prvog sloja, ne mora da znači da nije bilo razviće II i III sloja.

4.1.5.Strukturno-tektonske karakteristike ležišta

Složena antiklinala Vrške Čuke, kao logični SZ nastavak Belogradžijske antiklinale, pruža se svojom dužom osom pravcem SSZ-JJI, i sužavajući se tone prema SSZ, da bi se potpuno izgubila u dolini Timoka, duž stubičko-timočkog raseda. Cela struktura je bočno nagnuta ka SSI.

Složena tektonska aktivnost stvorila je u okviru glavne strukture još niz sekundarnih oblika – antiklinala i sinklinala. Višekatni tektonski pokreti koji su obuhvatili ovu oblast, obrazovali su na ovom terenu brojne uzdužne i poprečne rasede čiji je odnos i položaj u prostoru od važnosti za utvđnivanje kontinuiteta prostiranja, naročito ugljonosnih sedimenata.

Ako se izuzme Timočki rased dijagonalnog pravca pružanja, najveći rased u oblasti Vrške Čuke, pruža se zapadnom stranom Velike Čuke i razdvaja SI krilo antiklinale Vrške Čuke od jezgra.

Učinak tektonike bio je takav da svi slojevi SI krila imaju pad ka SI, pod uglom od 36-60 O , dok su na JZ krilu nagnuti, prema ZJZ pod istim uglom.U antiklinali Vrške Čuke razlikuju se dve sekundarne antiklinale: antiklinala Bujkovog potoka izmenu Velike i Male Čuke i antiklinala Avramičkog potoka, zapadno od Male Čuke, kao i«sinklinala» Male Čuke.

Definitivno tektonsko oblikovanje složene antiklinale (ili mini-antiklinorijuma) Vrške Čuke dali su pokreti Štajerske faze. To su tangencijalni pokreti koji su u čitavim Alpidima, pa i u Karpatskom luku, ostavili plikativne deformacije, sa jedne strane, a kao najmarkantnije pojave navlačenja, sa druge strane. Neosporno je da su deformacije posle senona a pre miocena, takone ostavile odraza na ova oblikovanja.

4.1.6. Hidrološke karakteristike ležišta

Tokom dugogodišnje eksploatacije uglja, u okviru ležišta «Mala Čuka», gde se i danas vrši eksploatacija, skoro sve jame koje su bile na ovom prostoru, tretirane su kao «suve jame». Priliv vode u njima je bio mali. U domenima raseda ima (sekundarnih) pojava vode, ali su te pojave sporadične i voda se javlja u malim količinama.

Nešto veća količina vode dolazi preko VO-2 (vetreno okno br. 2), koja se hodnikom odvodi do izlaza iz potkopa i dalje u Avramički potok. Jama Avramica projektovana je tako da je u potpunosti obezbeđeno gravitacisko odvodnjavanje sistemom kanala u rudarskim prostorijama.

Priliv vode u jami Avramica je kontinuiran i ustaljen i iznosi ukupno oko 1,5 l/s. Sve pojave vode bile su vezane uglavnom za rasede i stare radove ali uvek u granicama dugogodišnjeg utvrđenog normalnog dotoka vode.

Stenske mase koje izrađuju povlatu i produktivnu seriju ležišta «Mala Čuka» različite su u hidrogeološkom smislu. Povlatna serija izrađena je od dogerskih sedimenata u kojima su krečnjački peščari dominantni. Oni u hidrogeološkom smislu predstavljaju kolektore podzemnih voda i klasificirani su kao hidrogeološki kolektori sprovodnici sa pukotinskim tipom izdani.

Produktivna serija izrađena je od lijaskih sedimenata u kojima su zastupljeni ugljeni slojevi, zatim alevroliti, glinci, ugljeviti glinci i silifikovani peščari. Oni u hidrogeološkom smislu predstavljaju vodenopropusne stene koje se svrstavaju u vodenopropusne izolatore.

Prema sastavu, starosti i strukturi stenskih masa ležišta «Mala Čuka», nisu se mogli ni očekivati hidrogeološki problemi, što je i stogodišnja praksa eksploatacije uglja potvrdila. Može se reći da su hidrogeološki uslovi u dosadašnjim eksloatacionim radovima bili povoljni jer je ukupni priliv vode (uglavnom iz rasednih zona i iz starih radova) bio u proseku oko 70 l/minut.

4.1.7. Inženjersko-geološke karakteristike

Heterogeni petrografski sastav ugljonosnih sedimenata „Male Čuke”, uz tektonske karakteristike ležišta osnovni su parametri koji diktiraju uslove eksploatacije. Kvarcni peščari sa silicijskim vezivom su najčvršće stene u ležištu «Mala Čuka», te su pogodne što se tiče sigurnosti rudarskih prostorija, ali su izuzetno nepovoljni za bušenje i miniranje zbog svoje velike čvrstine. Kompaktni sitnozrni i prašinasti peščari u kojima nije izražena slojevitost i koji poseduju izotropnost fizičko-mehaničkih osobina, predstavljaju pogodnu sredinu za izradu jamskih prostorija, jer su stabilni i zarušavaju se u relativno krupnim blokovima.

Povoljne fizičko-mehaničke osobine ima i takozvani «ton-šifer» (alevrolit sa obiljem fosilne faune), koji čini neposrednu krovinu III ugljenog sloja. Na osnovu ispitivanja fizičko-mehaničkih osobina te naslage predstavljaju umereno čvrste stene.

Krupnozrni i mikrokonglomeratični peščari sa glinovitim cementom predstavljaju dosta čvrste stene, koje pružaju veliki otpor bušenju i miniranju i koje imaju i dobru stabilnost, osim u blizini rasednih zona, gde su, zbog svoje krtosti zdrobljeni, ponekad zdruzgani i zaglinjeni, kada predstavljaju dosta nepogodnu sredinu za izradu jamskih prostorija.

Peskoviti glinci, koji se javljaju kako u podini tako i u krovini pojedinih ugljenih slojeva, na kratkog vremena posle presecanja rudarskim prostorijama zadobijaju škriljavu teksturu, naročito zbog planarno orjentisanih ugljenisanih biljnih ostataka i tračica uglja. Zbog ovoga se peskoviti glinci zarušavaju u manjim komadima i nisu stabilni. Izrazito nepogodnu, nestabilnu sredinu pri otkopavanju, predstavljaju škriljavi glinci i ugljeviti glinci koji često prate ugljene slojeve i u krovini i

u podini, a nalaze se i kao jalovi proslojci unutar ugljevitih slojeva. Oni imaju osobinu jakog osipanja u vidu manjih lisnatih komadića. Sa povećanjem vlažnosti njihova nestabilnost se izrazito povećava i manifestuje se preko bujanja kada su u podini, odnosno točenja ako su u krovini ili bokovima jamskih prostorija.

I sam ugalj se pojavljuje dvojako, ili kao kompaktan i krt i relativno čvrst, te zahteva miniranje pri otkopavanju, ili pak kao veoma mek i prašinast, koji se brzo i lako otkopava.

Mikrotektonika u ovako petrografski heterogenoj sredini doprinosi nestabilnost pojedinih stena i otežava uslove eksploatacije, uz to komplikuje identifikaciju slojeva, a duž raseda se proceđuje voda i destabiluzuje okolne stene, naročito glince.

4.1.8. Specifične karakteristike

Fizičko-mehaničke karakteristike uglja i pratećih stena

Produktivna serija se pored ugljenih slojeva sastoji od peščara, peskovitih glinaca, glinaca i kvarcnih peščara. Zbog istog ili sličnog litološkog sastava produktivne i podinske serije, ima nedoumica pri identifikaciji radne sredine u procesu eksploatacije, pa se često u procesu eksploatacije pri orjentaciji rudarskih prostorija prave greške. Sa druge strane, peskovite i ugljevite gline i glinci ne predstavljaju pogodnu sredinu za lociranje rudničkih prostorija. Međutim, u procesu zarušavanja te iste stene pogoduju pritiscima jer se lome u sitne komadiće i odmah zapunjavaju nepodgrađene prazne prostore. Povlatna serija je izgrađena od kvarcnih peščara i metamorfisanih glinovitih škriljaca. Fizičko mehanička svojstva ovih stena su ispitana u Laboratoriji za mehaniku stena «Rudarskog instituta» – Beograd i prikazani su u tabeli 4.1.1.

Dobijene vrednosti parametara približno su postojane u svim delovima ležišta pa se mogu meritorno koristiti.

Tabela 4.1.1. Fizičko-mehaničke karakteristike uglja i pratećih stena u jami Rudnika antracita «Vrška Čuka» -Avramica

 

Jedinica

Krovinska serija

Produktivna serija

 

Osobina

mere

Kvarcni

Tonšifer

Ugalj

Peščari

Glinci

Tonšifer

peščar

Zapreminska masa

t/m 3

2,65

2,66

1,52

2,40

2,24

2,19

Čvrstoća na pritisak

daN/cm 2

852

994

170

410

418

834

Čvrstoća na istezanje

daN/cm 2

81

95

20

41

  • 40 67

 

Čvrstoća na savijanje

daN/cm 2

-

-

20

49

  • 47 90

 

Čvrstoća na smicanje

daN/cm 2

102

113

25

56

  • 53 92

 

Modul elastičnosti

daN/cm 2

-

-

67.000

180.000

190.000

320.000

Ugao unutrašnjeg trenja

( o )

53

54

51

53

55

64

Kohezija

daN/cm 2

146

177

-

-

-

-

Gasonosnost i metanonosnost

S obzirom na nizak sadržaj volatila oko (9%) u antarcitu, iz rudnika «Vrška Čuka», ne bi trebalo očekivati veće količine metana, pored ostalog i zato što su u procesu stvaranja, a i kasnije,ugljeni slojevi bili izloženi tektonskim naprezanjima pa je trebalo da se izvrši degazacija ugljene mase. Međutim, u ležištu «Mala Čuka», posebno u severozapadnom i centralnom delu ležišta, pojave metana su znatne, verovatno, pored ostalog i zbog karaktera pratećih pelitskih naslaga povlate koje su nepopustljive, te zadržavaju metan unutar sloja, tako da je njegovo izdvajanje intenzivno tek prilikom otkopavanja. U jugozapadnom delu ležišta pojave metana su veoma male, zbog manje dubine zaleganja ugljenih slojeva, a i zbog izraženijih rupturnih tektonskih deformacija, što je uslovilo prirodnu degazaciju uglja. Pojava ugljendioksida u jamskom vazduhu je evidentna, međutim u poređenju sa metanom je zanemarljiva. Prema tome, Rudnik antracita «Vrška Čuka» - Avramica spada u red metanskih jama sa stalnom pojavom metana u toku izrade rudarskih prostorija i pri otkopavanju uglja.

Samozapaljivost uglja i zapaljiva svojstva ugljene prašine

Samozapaljivost uglja iz ležišta «Mala Čuka» je usled njegovog visokog stepena metamorfizma, odnosno malog sadržaja volatila, tako mala da i smeše prašine ovog uglja sa vazduhom podnosi visoke temperature bez eksplozije. To je i uzrok da ugalj i u izdanačkoj zoni ima dobre goreće osobine.

Na osnovu ispitivanja ugljene prašine, zatim ispitivanja ugljene prašine sa vazduhom, a posebno sa 2,5% metana, koje je izvršio «Rudarski institut» iz Beograda, ustanovljeno je da ispitivana ugljena prašina nije eksplozivna. Isto tako utvrđeno je da ugljena prašina nije sklona samozapaljenju pod dejstvom kontaktne toplote, jer se užareno jezgro kod laboratorijskog ispitivanja nije pojavilo ni kod temperature od 450 o C u vremenu trajanja opita od 120 minuta. Prašina ugljenih slojeva jame «Avramica», ispitivana po svim osnovama (parametrima), ne pokazuje sklonost ka samozapaljivanju niti eksploziji kako u sistemu ugljena prašina – vazduh tako ni u odnosu ugljena prašina – vazduh – 2,5% CH4.

4.2. LEŽIŠTE UGLJA „IBARSKI RUDNICI“

4.2.1. Opšte karakteristike područja

Kameni ugljevi „Ibarskih rudnika“ eksploatišu se sada iz tri ležišta, genetski slična, ali po prirodnim uslovima eksploatacije veoma različita, i to su ležišta „Jarando“, ležište „Tadenje“ i ležište „Progorelica“.

Eksploatacija uglja u ležištu „Jarando“, odnosno u jami Jarando privodi se kraju i u toku su pripremni radovi za likvidaciju, sobzirom da su rezerve pred iscrpljenjem. Slična situacija je i sa ležištem „Tadenje“ odnosno jamom „Tadenje“ gde su također preostale rezerve za otkopavanje relativno niske.

Proizvodnja uglja iz „Ibarskih rudnika“ uglavnom je vezana za ležište „Progorelica“ gde se vrši otkopavanje uglja površinskim sistemom. Kroz Jarandolski basen protiče reka Ibar i deli ga na veći, zapadni-severozapadni deo i u užem smislu jarandolski deo, koji je jednom jezerskom uzanom trakom u davnoj geološkoj prošlosti bio povezan sa gradačkim basenom, i manji istočni deo Piskanju.

Reka Ibar dotiče istočni deo Ušćanskog basena, gde se i reka Studenica uliva u Ibar. Basen Tadenje- Progorelica leži zapadno od reke Ibra, na oko 2,5km vazdušne linije. Inače, udaljenosti ova tri ugljonosna basena je relativno mala. Kroz Baljevac prolazi željeznička pruga Beograd - Kosovska Mitrovica i magistralni put Kraljevo-Ušće-Kosovska Mitrovica.

Tadenjsko-progorelički basen je povezan makadamskim putem sa Baljevcem i Ušćem. Rastojanje Tadenja i Progorelice od Baljevca i Ušća je: Tadenje-Ušće 6km, a Progorelica-Ušće 7km; Progorelica- Baljevac 8,5km.

Ležište uglja Progorelica se nalazi u jugozapadnom delu Republike Srbije,na prostoru između planina Kopaonik na istoku, Golije na jugozapadu i Čemerna na severo-zapadu.

Ležište pripada Tadenjsko-Progoreličkom basenu,najmanjem basenu Ibarskog tercijara, pri čemu je basen podeljen rečicom Radušom na ležište „Tadenje“ i ležište „Progorelica“. Ležište „Progorelica“ je nešto manje površine (13ha) u odnosu na ležište Tadenje (15ha).

Geografski položaj ugljonosnog basena prikazan je na slici 4.2.1.

Slika 4.2.1. Geografski položaj ugljonosnog basena „Ibarskih rudnika“ 4.2.2. Morfološko-hidrološke karakteristike područja Morfološke karakteristike su predodređene

Slika 4.2.1.

Geografski položaj ugljonosnog basena „Ibarskih rudnika“

4.2.2. Morfološko-hidrološke karakteristike područja

Morfološke karakteristike su predodređene geološkim sastavom. U Jarandolskom basenu, izuzev istočnog dela, gde obod basena izgrađuju serpentinisani peridotiti, basen je sa svih ostalih strana ograničen andezitima, čiji su morfološki oblici uslovili veliku razuđenost basena u horizontalnom pravcu. Strme strane ispresecane su jarugama u kojima do erozije dolazi povremeno. Predstavljaju glavne morfološke oblike na obodima basena i postojani su zbog fizičkih oblika stena.

U unutrašnjosti basena mogu se izdvojiti u morfološkom pogledu sledeći oblici: aluvijalna ravan reke Ibra (kota +400m) sedimenti neogena i rečnih terasa i obodni delovi basena sa kotama preko k+600m.

Tadenjsko-Progorelički

basen je najmanji basen Ibarskog tercijara, sačuvan kao erozioni ostatak u

andezitima, koji se proteže pravcem istok-zapad u dužini od 2km.

U morfološkom pogledu ležište „Progorelica“ predstavlja blago zatalasanu udolinu koja se od zapada (k+460) lagano penje ka istoku (k +560). Na terenu su uočljiva horizontalna plitka pomeranja tla u vidu plitkih klizišta-ručevi. Ležište „Progorelica“ locirano istočno od ležišta „Tadenje“ i od njega je odvojeno rekom Radušom, koja je usecanjem svog korita fizički razdvojila ova dva ležišta.

U hidrografskom pogledu najveći vodotok stalnog karaktera je reka Raduša, kao i mali potočići koji se samo sezonski formiraju i gravitiraju prema reci. Na području ležišta zastupljena je kontinentalno- planinska klima sa izrazitim godišnjim dobima. Prisutan je uticaj vlažnih i hladnih struja sa Golije, Željina i Kopaonika.

Geološku građu šireg područja ležišta „Progorelica“predstavljaju andeziti paleogene i neogene starosti i sedimenti kvartara. Geološka karta područja data je na slici 4.2.2.

Slika 4.2.2. Geološka karta područaja Ibarski tercijarni basen pa samim tim i ležište “Progorelica” pripada Vardarskoj

Slika 4.2.2. Geološka karta područaja

Ibarski tercijarni basen pa samim tim i ležište “Progorelica” pripada Vardarskoj zoni unutrašnjih Dinarida. Unutrašnji Dinaridi se karakterišu velikim rasprostranjenjem terigenih i peleških facija, vulkanogeno – sedimentnim serijama, intenzivnim magmatizmom (vulkanizam i plutonizam) bazičnog i kiselog karaktera, višefaznim ubiranjem, prvenstveno mezošarijaške građe.

Preciznija definicija pripadnosti basena bila bi ultramafitski kompleks navlaka Kopaonika koji se izdvaja kao posebna tektonska jedinica. Ova tektonska jedinica navučena je prema zapadu preko Drinske zone a ograničena je sa severa razlomima Studenice, sa jugozapada blok Lokve sa istoka Plansko-badanjska razlomna zona, sa zapada Gradačkom dislokacijom. Karakteristika ove jedinice je postojanje niza raseda pravca pružanja sever severozapad – jug jugoistok i severozapad - jugoistok duž kojih su vršena kako vertikalna tako i horizontalna kretanja masa. U prostoru izmedju Zapadne Morave do Uroševca pruža se Ibarski sinklinorijum. Osa sinklinorijuma pruža se zapadno od Kraljeva, pa dolinom Ibra, Jarando – Lešak do Trepče.

Centralne delove Ibarskog sinklinorijuma izgradjuje Ibarska sinklinala kojoj pripada i Ibarski tercijarni basen. Ibarska sinklinala izgradjena je od serpentinsko-peridotitskih stena vulkanogeno – sedimentne serije, gornjojurskih krečnjaka, sedimenata gornje krede, tercijarnih sedimenata i debele mase neogenih vulkanita. Ibarska sinklinala je razlomljena rasedima duž kojih su se vršila i kraljušasta kretanja što je imalo značajnog uticaja na tektoniku ugljonosnih ležišta u basenu.

4.2.4. Geološke karakteristike ležišta

Stene koje izgradjuju produktivnu seriju progoreličkog ležišta su u petrografskom pogledu slične medjusobno. Na osnovu detaljnog terenskog promatranja, kartiranjem jezgra bušotina i laboratorijskih ispitivanja odabranih karakterističnih uzoraka ustanovljeno je da su to uglavnom laporovito-glinovite stene sa različitim sadržajem karbonata i glinovite komponente, tako da se pojavljuju svi prelazi od čistih glinaca preko laporaca do čistih krečnjaka. U tercijarnoj seriji progoreličkog ležišta izdvojeni su sledeći litološki članovi: glinci, laporci, krečnjaci, peščari ,tufovi i slojevi uglja.

Glinci

Glinci su predstavljeni peskovitim, laporovitim i ugljevitim glincima. Peskoviti glinci su sitnozrni a glavni dendritični sastojak je kvarc koji je nepravilnog oblika i ispucao. Zapaženo je i prisustvo pirita. Laporoviti glinci su sastavljeni od karbonatno-glinovite materije i ispresecani su žilicama kalcita koje se ukrštaju medjusobno. Peskovite komponente ima vrlo malo i to su uglavnom sitna kvarcna zrna uglasta ili slabo zaobljena

Ugljeviti glinci su sastavljeni od sericitske glinovite materije prožete ugljem. Sadrže u neznatnim količinama sitna zrna kvarca i nešto zaobljenog kalcita.

Laporci

Predstavljeni su peskovitim, glinovitim i ugljevitim laporcima.

Peskoviti laporci sadrže dosta dendritičnih sastojaka od kojih je najčešći kvarc, dok su dendtritična zrna kalcita češća i nepravilnog oblika.Glinoviti laporci se odlikuju jednorodnom disperznom masom koja je sastavljena od kalcita, sericita i glinovite materije. Peskovite komponente ima malo.

Ugljeviti laporci su jako sitnozrni, i imaju malo dendritričnih sastojaka medju kojima se ističe kvarc u jače ili slabije zaobljenim zrnima.

Krečnjaci

Predstavljeni su laporovitim krečnjacima i iskristalisanim oolitskim krečnjacima. Laporoviti krečnjaci su sastavljeni od kriptokristalastog kalcita pomešanog sa glinovitom materijom. Dendritične komponente ima malo i predstavljena je kvarcom u uglastim formama. Iskristalisani oolitski krečnjak ne sadrži dendritične sastojke izuzev kalcita.

Peščari

Prema učešću u izgradnji tercijarne serije imaju podredjen značaj u odnosu na glince i laporce. Različitog su zrna i u tom pogledu variraju u širokim granicama: od krupnozrnih do srednje i sitnozrnih. Prema vrsti cementa izdvojeni su glinoviti, laporoviti i tufozni peščari. U sastav glinovitih i laporovitih peščara ulaze uglavnom više ili manje zaobljena sitna zrna kvarca, zatim različiti feldspati koji su znatno kaolinisani i listići biotita nepravilnog oblika. Cementna supstanca je najčešće laporovita ili glinovita.

Tufozni peščari sastoje se od odlomaka feldspata, amfibola, biotita, cirkona, sfena, zatim od odlomaka efuzivnih stena i sekundarnih minerala. Kvarc je redak i zrna su mu uglavnom uglasta. Tufovi su andezitskog porekla i sastoje se od odlomaka andezita, plagioklasa, bojenih sastojaka kvarca i neprovidnih minerala. Odlomci plagioklasa su najzastupljeniji sastojci stena, različitih veličina i često jako ispucalih. Odlomci andezita su brojni i različitih veličina. Izgradjeni su od fenokristala plagioklasa i hloritisanih bojenih sastojaka, a osnovna masa je kriptokristalasta. Cementna supstanca je izgradjena najvećim delom od hlorita, sitnih ljuspica sericita i ređe od kalcita

Tufozni peščari sastoje se od odlomaka feldspata, amfibola, biotita, cirkona, sfena, zatim od odlomaka efuzivnih stena

Slika 4.2.3. Geološki stub ležišta “Tadenje”

Ugljonosna serija u “Jarandolu” predstavljena je sa ugljenim slojem koji je u delu “Stare jame” predstavljen sa 6 eksploatabilnih slojeva uglja, a u “Spuštenom delu” javljaju se četri ugljena sloja od kojih su dva eksploatabilna ugljena sloja, glavni i podinski.

I ugljeni sloj - razvijen je na najvećem prostranstvu ugljonosnog dela Jarandolskog basena, a u stratigrafskom stubu to je najvišlji sloj. U „Spuštenom bloku“ razvijen je na vrlo malom prostranstvu, a debijina mu se kreće od 1,05 – 4,70 m.

Ovaj sloj može biti raslojen mrkim laporcem, glincem i ugljevitim škriljcem; debljina ovih proslojaka se krece od 0,20 - 2,50 m odnosno 3,10 m. Direktnu krovinu I ugljenog sloja čine: ugljevite gline, glinci ili laporci, sitnozrni ili krupnozrni

peščari. Podina sloja je izgradjena od sivog, tamnosivog do mrkog laporca ispresecanog CaCO 3 žilicama, ili od peskovitih glinaca.

II

ugljeni sloj - razvijen je na znatno manjem prostranstvu od I ugljenog sloja i manje je debljine, a u

stratigrafskom stubu nalazi se na 10-30 m od I ugljenog sloja; debljine je od 1-2,40 m i znatno manje

je zahvaćen eksploatacijom.

Krovinske naslage čine ugljevite gline i glinac, odnosno laporac, a podinske laporac, peščar ili glinac.

III ugljeni sloj - razvijen je na većem prostranstvu od II ugljenog sloja nalazi se ispod II sloja na oko 20 m i debljine je 1,50 – 3,30 m. Često je raslojen jalovim proslojcima koji čine laporac ili ugljeviti škriljac. Krovinske naslage su izgradjene od laporca, mestimično malo ugljevitog ili glinca, a podinske od crnog glinca ili tamnosivog laporca ispresecanog CaCO 3 zilicama.

IV ugljeni sloj –najviše je rasprostranjen u Spuštenom bloku i debljine je od 2 – 10,40 m. U pojedinin delovima ležista III ugljeni sloj direktno naleže na IV ugljeni sloj ili su odvojeni vrlo malim proslojkom jalovine (u tektonskom bloku 2 koje je sada u eksploataciji). Krovinske naslage izgradjuju glinci, peščar, ugljeviti škriljci ill laporci, a podinske tamnosivi i mrki laporci sa CaCO 3 , žilicama ill peskoviti glinci. Ugljeni slojevi padaju pod uglom od 10-40. Osnovni strukturni sklop ležišta “Jarando” je predstavljen jednom sinklinalom, pravca pružanja sever-severozapad, jug- jugoistok. U spuštenim delovima ove sinklinale slojevi su sačuvani, a u izdignutim erodovani. Rasedi su podelili ležište na više blokova različito denivelisana.

Hidrogeološke karakteristike ležišta Jarando su složene. Najveću opasnost za pražnjenje ovih izdani u rudarske radove predstavljaju rasedne zone. Ova pražnjenja mogu biti opasna, o čemu svedoči i prodor vode koji se dogodio iz raseda R-2, 1982. godine, sa q = 1,100 l/s i 1985. godine kada je dotok vode iznosio 21 l/s.

Ležište “Tadenje” u morfološkom pogledu predstavlja blago zatalasanu udolinu koja se od istoka penje ka zapadu. U području ležišta “Tadenje” razvijeno je šest ugljenih slojeva (od kojih je pet eksploatabilno) sa različitim debljinama. I i II ugljeni sloj su formirani neposredno ispod površine terena (od 4,4 do 20 m). Srednja debljina I ugljenog sloja je 4,40 m , II ugljenog sloja 2,03 m, III ugljenog sloja 1,95 m , IV ugljenog sloja 1,90 i V ugljenog sloja 2,51 m. Medjuslojeve izgradjuju peščari, laporci, retko laporoviti krečnjaci i peskoviti glinci. Debljina tih medjuslojeva kreće se od 5-40m, oni su homogeni i retko sadrže jalove proslojke (gline i laporovite peščare). Osnovna struktura ležišta ukazuje na sinklinalan položaj ugljenih slojeva sa pravcem pružanja severozapad-jugoistok. Ležište se odlikuje složenom tektonikom, sa nizom raseda koji ležište dele na više blokva. Do sada izvedeni rudarski radovi pokazali su male prilive u jamske prostorije, reda veličine 0,4-0,5 l/sek.

Ležište “Progorelica” predstavlja blago zatalasanu udolinu koja se od zapada lagano penje ka istoku. Rekom Radušom je odvojeno od ležišta „Tadenje” i nekad je predstavljalo jedinstveni ugljonosni basen zajedno sa ostalim ležištima. Ležište se nalazi na maloj dubini, oko 60 m.Ugljonosni horizont je predstavljen sa dva ugljena sloja koji imaju skoro isto prostorno razviće na prostoru celog ležišta.

I ugljeni sloj- je srednje debljine 4,00 m. Krovinu ovog sloja čine glinci, a podinu laporci i glinci. Ovaj sloj se nalazi od površine na dubini od 5,35 do 40,70 m.

  • II ugljeni sloj – se nalazi na rastojanju od 1,60 do 8,20 m od I ugljenog slojai srednje debljine je 5,66 m. Neposrednu krovinu ovog sloja predstavljaju laporci, peščari i glinci.

Zbog male dubine ležišta uticaj rupturne i plikativne tektonike nisu izraženi.

Slika 4.2.4-Geološki stub ležišta “Progorelica”

Slika 4.2.4-Geološki stub ležišta “Progorelica”

4.2.5.

Strukturno - tektonske karakteristike ležišta

Zbog male dubine, u ležištu „Progorelica“ uticaji plikativne i rupturne tektonike nisu izraženi što je dokazano izvođenjem istražnih radova odn.površinskim jamskim bušenjem.U procesu geneze ležišta sedimentacija se odvijala u relativno mirnoj sredini .Dokaz ovome je mala dubina lezišta, oko 60m kao i zaleganje ugljenih slojeva neposredno ispod površine terena, na 5,35m do I ugljenog sloja na bušotini B – 13/87.

Ležište „Progorelica“ čine dva ugljena sloja koja imaju strukturu blage sinklinale. Pružanje ugljenih slojeva je severoistok-jugozapad sa padom prema zapadu i uglovima zaleganja do 10 ˚.

Razlike izmedju tadenjskog i progoreličkog ležišta su evidentne kako u strukturnom, tako i u tektonskom i ostalim ispitivanim karakteristikama bez obzira na činjenicu da su ova dva ležišta fizički odvojena usecanjem toka reke Raduše.Ovo navodi na zaključak da su uslovi sedimentacije u ova dva ležišta bili različiti.

  • 4.2.6. Hidrološke karakteristik ležišta

Hidrogeološka ispitivanja ležišta „Progorelica“ vršio je „Geozavod“ – Beograd 1986. godine, a rezultati ispitivanja dati su u knjizi Hidrogeološka ispitivanja ovodnjenosti basena „Tadenje- Progorelica“ jamska eksploatacija.

Ispitivano područje „Progorelica“ ne obiluje vodnim pojavama (izvorima, pištevima, kopanim bunarima) kao ni površinskim tokovima. Reka Raduša protiče na hipsometrijski najnižoj tački ovog ležišta. Ipak hidrogeološki miocenski basen treba smatrati relativno složenim. Na njegovu hidrogeološku složenost utiču geomorfološke karakteristike, slab vegetativni pokrivač i na kraju istražno geološki radovi koji su poremetili prirodne uslove filtracije stenskih masa.

Na području ležišta izdvojeni su sledeći tipovi izdani:

  • - Zbijeni tip izdani (formiran u toku reke Raduše) i koji nemaju uticaja na ležište.

  • - Pukotinski tip izdani (izdvojeni su u okviru andezita), a u samom miocenskom basenu ovaj tip izdani čine: peščari, tufozni peščari kao i andezitske breče. Izvori u ovim sedimentima su retki, javljaju se obično pištevine, manjeg obima.

U okviru samog ležišta izdvojen je uslovno bezbodni teren. To su stene slabih i skoro neznatnih filtracionih karakteristika, izgradjene od glina, glinaca, peskovitog glinca, laporca, ugljevite gline i uglja. Ove stene u uslovima pojačane filtracije duž raseda i pukotina se ponašaju kao vodopropusne stene.

  • 4.2.7. Inženjersko-geološke karakteristike

Ležište „Progorelica“ pripada grupi plitkih ležišta jer zaleže neposredno ispod površine terena, sa maksimalnom dubinom do najdubljeg sloja do 60m. Ugljeni slojevi su međusobno raslojeni slojem laporca debljine 2-7m.Ugalj se nalazi u sklopu ugljevite gline što mu u mnogome pogoršava fizičko mehaničke karakteristike.

Neposrednu krovinu uglja čine najvećim delom peščari , neispitane poroznosti, a podinu čine gline- glinci dok u pojedinim delovima ležišta podina je andezit o čijim inžinjersko geološkim osobinama se u ovom trenutku se ništa više ne može reći dok se ne izvrše ispitivanja.

Fizičko-mehaničke osobine uglja su radjene na ukupno 10

uzoraka sa bušotina: 6/86;7/86;13/87 i to

uzoraka pratećih stena , a ispitivane su sledeće osobine: zapreminska masa (γ ), čvrstoća pri pritisku (

), kohezija ( c ) i ugao unutrašnjeg trenja ( ), brzina prostiranja

c

), čvrstoća pri istezanju (

i

elastičnih talasa (V p ), modul elastičnosti i koeficijenat Poissona (μ).

 

Tabela 4.2.1. Klasifikacija radne sredine prema čvrstoći, po Protođakonovu

Kategorija stene

Čvrstoća stene

Naziv stene

Koeficijent

Ugao

 

čvrstoće

unutrašnjeg

trenja

 

X

Tekući

Površinski

0,3

57

o 24'

pokrivač(glinuša)

 

VIa

 

Meka

Peščar

1,37-1,88

60

o 50 '-

64 o 24'

IV

Umereno čvrsta

Laporac-lapor.

5,57-6,87

65

o 40' – 67 o 55'

krečnjak

 

VIIa

 

Vrlo mek

Crni

glinac

0,8

 

24

o 08'

 

ugljevit

 

Prema rezultatima fizičko-mehaničkih ispitivanja osobina uglja uradjena je tabela klasifikacija radne sredine prema čvrstoći.

Jedan od veoma značajnih parametara za tumačenje inženjersko-geoloških karakteristika ležišta je koeficijent čvrstoće po Protođakonovu () . Prema Protođakonovu koeficijenat čvrstoće je parametar koji se odredjuje na osnovu podataka o jednoosnoj pritisnoj črstoći određenoj na uzorcima stenskog

R

p

materijala. Izvorni obrazac je = 100

malim uzorcima.

gde je R p jednoosna pritisna čvrstoća odredjena na pravilnim

U inženjersko-geološkom smislu postoji povećana mogućnost kliženja ugljene mase duž predisponiranih ravni, slojnica glinovito-ugljevitih masa.

4.2.8. Specifične karakteristike

Fizičko-mehaničke osobine uglja i pratećih stena

Ispitivanje fizičko – mehaničkih osobina uglja i pratećih stena vršio je Rudarski institut – Zemun a rezultati ispitivanja su dati,“ u tabeli 4.2.2.

Tabela 4.2.2. Tabela rezultata fizičko mehaničkih ispitivanja

UZORAK

γ

σ

σ

c

φ

E

v

μ

g/cm 3

DaN/cm 2

DaN/cm 2

DaN/cm 2

( ° )

DaN/cm 2

Km/sec.

PR-6/86

2.10

38.61

 
  • 2.97 57°24´

6.19

 

95.620

  • 2.51 0.31

 

0.00-4.00

4.00-34.80

2.23

187.81

 
  • 8.36 60°50´

19.98

 

140.525

  • 3.18 0.35

 

34.80-

2.10

25.13

 
  • 1.04 65°52´

3.10

 

64.310

  • 2.16 0.41

 

36.20

41.30-

2.51

684.9

 
  • 28.78 65°40´

84.92

 

286.620

  • 4.73 0.38

 

44.10

47.10-

2.16

79.84

 
  • 29.14 24°08´

22.52

 

151.300

  • 3.25 0.36

 

51.70

PN.7/86

2.26

188.20

 
  • 8.75 64°24´

24.36

 

110.310

  • 2.40 0.30

 

10.20-

10.40

19.20-

2.30

303.60

 
  • 5.53 74°22´

26.35

 

160.800

  • 3.15 0.31

 

19.40

45.20-

2.49

557.60

 
  • 19.40 67°55´

63.79

 

271.400

  • 4.75 0.36

 

45.40

PR.13/87

2.59

684.70

 
  • 32.13 64°17´

88.99

 

310.540

  • 4.80 0.37

 

5.0-5.30

19.0-19.50

2.53

97.03

5.85

14.03

60°55´

175.400

  • 3.10 0.30

 

Agresivnost mineralne i ugljene prašine

Ispitivanje agresivnosti mineralne i ugljene prašine vršio je Rudarski institut – Zemun 1988. godine u sklopu Elabrata o potencijalnoj opasnosti od agresivne prašine za ležište uglja „Tadenje“ i „Progorelica“.

Na osnovu sadržaja slobodnog kristalnog SiO 2 u uglju i pratećim stenama pojedinačno i skupa u ležištu dobijene su vrednosti konimetriske i gravimetriske maksimalno dozvoljene koncentracije. Ove vrednosti prikazane su u tabeli 4.2.3.

Tabela 4.2.3. Dozvoljene koncentracije prašine

OZNAKA UZORAKA

%

SiO 2

M.

D.

K.

 

mg/m 3

 

Č/cm 3

Površinski pokrivač

 

13,9

 

0,6

511

Peščar sa proslojkom gline

 

17,3

 

0,5

414

Siva glina sa prosl.peščara

 

22,3

 

0,4

354

Laporac

 

2,8

 

2,1

1.250

Ugljeviti glinac

 

30,7

 

0,3

270

I i II sloj

 

10,9

 

0,8

608

Prosečn za kop

 

13,9

 

0,6

511

Na osnovu izvršenih ispitivanja može se zaključiti za površinski kop ležišta „Progorelica“:

  • - Prašine je agresivno opasna

  • - Srednji sadržaj slobodnog SiO 2 iznosi 13,9 %

  • - Srednji sadržaj slobodnog SiO 2 za sve prateće stene iznosi 17,4 %.

U pojedinim slojevima kopa u celini maksimalno dozvoljene koncentrtacije lebdeće prašine iznosi

  • - Za kop u celini:

  • - Gravimetrijski 0,6 mg/m 3

  • - Konimetrijski 511 Č/cm 3

  • - Prosečno za prateće stene

  • - Gravimetrijski 0,5 mg/m 3

  • - Konimetrijski 413 Č/cm 3

Na osnovu datog može se zaključiti da je ležište „Progorelica“ predvidjeno za površinsku eksploataciju potencijalno opasno od agresivne mineralne prašine.

4.3. LEŽIŠTE RUDNIKA UGLJA „REMBAS“

4.3,1. Opšte karakteristike područja

Resavsko-Moravski ugljeni basen nalazi se u zapadnim delovima istočne Srbije i u geografskom smislu basen se prostire od sela Lipovica i Panjevac na severu do Čistobrodice i Smoljinca na jugu. Ukupna dužina basena iznosi 45 km a širina oko 7 km. Sedište basena je u Resavici a administrativni centar ove oblasti je Despotovac.

Prugom normalnog koloseka Resavica-Markovac vezuje se sa glavnom železničkom prugom Beograd- Niš i asfaltnim putem Resavica-Senjski Rudnik-Ćuprija i putem Resavica-Despotovac-Svilajnac- Markovac vezuje se na autoput Beograd-Niš (Slika 4.3.1.).

Eksploatacija uglja u sklopu basena odvija se na prostoru koji obuhvata sledeća ležišta:

  • - Strmosten

  • - Jelovac

  • - Senjski rudnik

  • - Ravna Reka - IV blok Ležišta Strmosten i Jelovac obuhvataju severni deo Resavsko-Moravskog ugljonosnog basena, a nalaze se na jugozapadnim padinama Beljanice. Ležište „Senjski rudnik“ obuhvata južni deo basena, a „Ravna Reka - IV blok „centralni deo. Sva četiri ugljonosna ležišta potkopima (Strmostenski, Jelovački, Bučarski, Severni i Južni) povezani su sa separacijom koja se nalazi u Resavici.

4.3.2. Morfološko-hidrološke karakteristike

U tektonskom pogledu teren Resavsko-Moravskog ugljenog basena vrlo je komplikovan i pored jednostavne geološke građe.

Na ovom terenu možemo izdvojiti tri tektonske i morfološke jedinice i to:

  • - istočni krečnjački pojas Kučaja

  • - pojas crvenih peščara

  • - zapadni krečnjački pojas- Ravanički krečnjak Pojas Ravaničkog krečnjaka celom dužinom nagnut je ka JZ i JJZ i tone prema Moravskoj dolini. Na

celoj dužini navučen je preko crvenih peščara čiji slojevi imaju nagib prema JZ. Na kontaktu sa crvenim peščarima i u blizini krečnjaka su vrlo polomljeni, sa uglačanom površinom, duž celog kontakta krečnjaka i crvenih peščara.

Pojas crvenih peščara na ovom terenu odvaja istočni od zapadnog krečnjačkog pojasa. Na osnovu terenskih i rudarskih radova kao i dubinskog bušenja uočavaju odnosi između crvenih peščara, miocena, krečnjaka i eruptiva.

Smatra se da su crveni peščari navučeni preko slatkovodnog miocena, eruptiva i krečnjaka.

Po M.Lukoviću pre taloženja ugljevite serije crveni peščari su navučeni sa zapada preko krečnjaka Kučaja a posle navlačenja (pirinejske faze) došlo do stvaranja tercijarnih basena. Istražna bušenja i rudarski radovi u svim rudnicima pokazali su da je paleoreljef podine izrađen od krečnjaka i eruptiva.

Po J.Petroviću u istočnoj Srbiji posle velikih izdizanja i navlačenja u postšarijaškoj fazi nastaje u pojedinim zonama radijalno razlamanje i stvaranje oligocenskih basena.

Slika 4.3.1. Saobraćajna karta okoline rudnika „Rembas“ Početkom miocena počinje značajna orogena faza u kojoj se

Slika 4.3.1. Saobraćajna karta okoline rudnika „Rembas“

Početkom miocena počinje značajna orogena faza u kojoj se ponovo vrši ubiranje i izdizanje, raskidanje, najahivanje starijih formacija preko slatkovodnih sedimenata, andenzita. Od sredine sarmata vrše se značajne epirogenetska izvijanja praćena rasedanjem koja traju sve do kraja pliocena. Ovako dugotrajni i snažni pokreti označeni ubiranjem, navlačenjem, rasedanjem, epirogenetskim izvijanjem, koji nisu prestali ni posle pliocena, uticali su na opštu geotektonsku strukturu terena, i na strukturu i izgled stena u prvom redu krečnjaka. Brojne pukotine , rasedi i drugi morfološki oblici, kao posledica pomenutih pokreta, presecaju krečnjačke mase sve do podine kombinovane sa drugim pukotinama u prvom redu sa dijastramama.One predstavljaju gustu mrežu koja omogućava

raznovrsnu cirkulaciju podzemnih kraških voda što je najbitniji uslov za delovanje kraškog procesa u površinskim i dubinskim delovima krečnjačke mase. Za ovaj teren kao i za ugljene basene , značajni su gravitacioni, uzdužni i poprečni razlom. Ovi rasedi pravca I-J kao i SI-JZ skoro vertikalnog nagiba od 70-80° konstatovani su na površini i u jamama svih rudnika Rembasa.

Između Beljanice i Brezovice kroz centralni deo terena protiču reke Resava ,Suvaja, Resavica i Nekudova (od istoka ka zapadu) kroz uzane i duboke kanjone, koji su najvažniji objekti na širem području istražnog prostora Resavsko-Moravskog ugljenog basena. U selu Dvorištu reka Resava sa leve strane prima reku Resavicu. Suvaja se uliva u reku Resavu u donjem toku. Reka Nekudova kod vodopada Prskalo ponire i izvire u Sisevcu. Drenažna mreža ovih vodotokova je tipično dendritična u skladu sa homogenošću površine reljefa i njegove geološke podloge. U neposrednoj blizini otvora jame Jelovac i Strmosten protiče reka Resava a jama Senjski Rudnik i Ravna Reka, reka Resavica.

Preko eksploatacionog područja jame S. enjski Rudnik protiče reka Ravanica. Resava se uliva u Veliku Moravu kod Svilajnca. Sve ove reke u kišnim periodima uvećavaju svoje tokove i gravitiraju ka Velikoj Moravi. Voda iz jama Resavsko-Moravskog ugljenog basena se ispušta u vodotokove i to: voda iz jama Ravna Reka, i jame Senjski Rudnik se ispušta u Resavicu, a iz jama Strmosten i Jelovac u Vodni u reku Resavu dok se deo jamske vode iz jame Senjski Rudnik ispušta u Ravanički potok.

4.3.3. Geološka građa šireg područja

Teren područja Resavsko-Moravskog ugljenog basena izgrađen je od sedimentnih, metamorfnih i magmatskih stena, koje su palozojske, mezozojske, tercijarne i kvartarne starosti.

Metamorfne stene , kao najstarije predstavljene su tilitima argilošistima u kojima ima proslojaka i sočiva kvarcnih peščara konglomerata, kvarcita i mermerisanih krečnjaka i gnojseva pripadaju siluru i devonu-palozoiku.

Serija kristalnih škriljaca izgrađuju istočni i centralni deo terena od Velike treste i Beljanice i Javorišta na jugu. Izdanci ovih škriljaca od istoka ka zapadu javljaju se u valovima Busovite Rečke na Beljanici kod V. Vrela zatim kod vrela Vrelski vrh u Troglam bari. Ovi škriljci nisu konstatovani u užem području rudnika Rembas kako na površini tako i u jamama rudnika.

Sedimentne stene zahvataju najveću površinu terena 72,6 % predstavljane su uglavnom krečnjacima, dolomitičnim krečnjacima, crvenim peščarima i šljunkovitim-oluvijama, razne starostipolozojske, mezozojske i kvartarne.

Krečnjačke mase javljaju se u severnom, srednjem i južnom delu terena i to: Beljanica, V.Bukva, Orlovica, Jelovačke vrtače, potom Dobra voda, Troglam bara i dr.

Ovi krečnjaci pripadaju Juri i Kredi. Manje partije krečnjaka su u dolini Resavice nizvodno od naselja Resavice, kao i kod Senjskog Rudnika. Ovi krečnjaci pripadaju ravaničkim krečnjacima „julijske starosti“. Krečnjaci su bankoviti , slojeviti do masivni, jako karstifikovani sa škrapanim pukotinama, vrtačama i pećinama i ponorima-složene i pukotinske poroznosti i glavni sprovodnici i aktiveri podzemne vode. Ovi krečnjaci javljaju se u dubljim delovima terena rudnika „Rembasa“, otkriveni su rudarskim radovima i istražnim bušenjima u svim jamama i čine podinu produktivnoj miocenskoj seriji.

Crveni peščari izgrađuju zapadni deo terena od Sladaje na severu preko Stenjevca, Gornjaka, Senjskog Rudnika, Topolnice i Sisevca. Peščari su pločasti slojeviti do bankoviti, stalno ispucali a na

površini jače raspadnuti. Sa karbontnim i silicijskim cementima neke partije su slabije vezane glinom. Peščari su permske starosti .

Miocenski sedimenti predstavljeni su peskovima, glinama, ugljevitim glinama, ugljem, laporcima, i to je produktivna ugljena serija u svim jamama Rembasa. Javlja se u području Strmostena, Jelovca, Makvišta, Ravne Reke i Senjskog Rudnika i uklještene između krečnjaka i crvenih peščara. Ove sedimentne mase zahvataju manju površinu na terenu, vrlo su rasprostranjene u dubljim delovima terena, jer su istražnim bušotinama i rudarskim radovima konstatovani i na dubinama od 200-350 m i to je ispod crvenih peščara.

Konglomerati su malog prostora i javljaju se i izgrađuju brdo Đula i terena Makvište i Židilje. To su vezane do slabo vezane stene uglavnom karbonatne, valuticama razne krupnoće, uglavnom od krečnjaka, ređe peščara i škriljaca.

Kvartarni sedimenti – pliocena su najmanjeg prostranstva zahvataju vrlo malu površinu oko 5-8 km2 terena predstavljeni su bigrom, drobinom, jalovinom i peskovima i šljunkovima – aluvijana.

Bigar – je taložen na izvorištima većih izvora i vrela kao što su Veliko i Malo Vrelo kod Vrelskog vrha, vrelo ispod Osojaka vrelo ispod Gurnjara, Vrelo Bigar i niz drugih. Naslage bigra kod nekih vrela dostižu i preko 20 m debljine što je slučaj kod V.Vrela gde je i krasan vodopad. Bigar je šupljikav jako porozan, pojedine partije krte, lako obradive.

Drobinski materijal – pojavljuje se na strmim padinama Beljanice i na kanjonskim stranama Resave i Resavice.To su nezaobljeni grubi do sitni komadi uglavnom od krečnjaka, rastresiti debljine i do 5 m.

Aluvijalni peskovi i šljunkovi javljaju se u širim delovima reke Resave, Resavice i Ravanice kod Strmostena, od Stenjevca do Dvorišta, donjem toku Resavice od naselja do Dvorišta, Ravanice od Topolovca do Vavila. To su uglavnom zaobljeni valutci heterogenog sastava od krečnjaka , škriljaca, peščara različite veličine, dok su peskovi krupnozrni i sitnozrni. Debljina peskova i šljunaka je različita što zavisi od nanosa reke.

Magmatske stene – Zahvataju površinu od 14 km 2 terena. Predstavljene su andezitima, dacitima, plagiogranitima, gabrodijabazima i kvarcitima, palozojske, mezozojske i tercijarne starosti i javljaju se uglavnom u istočnom delu terena. Izgrađuju padine Velike Treste, dolinu Zlotske reke, Greben Omanisa i Jelove Kose. To su masivne stene jače ispucale, sa dosta silicijuma – kvarca palozojske starosti. Andeziti i daciti javljaju se kao proboj u crvenim peščarima, krečnjacima i miocenskim sedimentima na potezu od Strmostena, Komorskog potoka, Dubokog potok Ravne Reke i sve do gornjeg Bigra. Andeziti su takođe istraženi bušotinama i rudarskim radovima, otkriveni u svim jamama rudnika Rembas i to na dubinama od preko 200-300 m koji čine paleo reljef- podlogu miocenskoj seriji.

Karakterističan geološki stub područja prikazan je na slici 4.3.2. a geološka karta na slici 4.3.3.

4.3.4. Geološke karakteristike ležišta

Ležište uglja „Strmosten“ ima sinklinalni oblik čija se krila šire prema jugozapadu. Osa sinklinale pruža se od istoka i tone prema zapadu pod uglom od 10-20°. Celo područje ležišta se nalazi u čeonom delu tzv Rtanjsko-Kučajske navlake. Permski crveni peščari u građi terena imaju dominantno učešće i navučeni su preko ugljonosne miocenske serije i mezozojskog krečnjaka.Sa zapada su zaplavljeni jezerskim sedimentima miopliocena a prema severoistoku odvojeni Resavskim rasedom od istočnog

krečnjačkog pojasa. Krečnjaci čine obod i najvećim delom podlogu produktivnoj seriji zajedno sa andenzitima predstavljaju paleoreljef basena .

U ležištu „Strmosten“ razvijen je jedan ugljeni sloj složene građe, koji je u severoistočnom delu ležišta raslojen u tri dela, a u centralnom, istočnom i zapadnom delu ležišta u dva dela. Istraživanjima je ustanovljen postepen prelaz podinskih peščara u ugljeni sloj sa uklopcima uglja u gornjim delovima podinskih peščara. Ukupna debljina ugljenog sloja u ležištu „Strmosten“ varira od 0,5 do 25,3 m, prosečno 7,33 m. Debljina uglja iznosi prosečno 5,87 m. Jalovi sedimenti u sloju izgrađeni su od laporovitih i ugljevitih glina, lapraca, glinovitih peščara i peščara. Kota krovine ugljenog sloja varira od - 10,2 m do 213,6 m, a kota podine od - 17,9 m do 212,9 m.

Povlatni deo ugljenog sloja sačuvan je u severoistočnom delu ležišta, dok je u drugim delovima potpuno uništen prilikom navlačenja crvenih permskih peščara. Povlatni sedimenti ugljenog sloja ležišta „Strmosten“ predstavljeni su beličastosivim glinovitim laprcima, glinama i glinovitim sivozelenim peščarima. Pošto je preko ugljenog sloja navučen crveni permski peščar, to je povlatna serija sedimenata potpuno ili delimično razneta.

Само лежиште "Јеловац" као и шира околина изграђено је од стена различитог литолошког састава. Угљоносна миоценска серија укљештена је између кредних кречњака и дацита, који чине палеорељеф, и црвених пешчара перма, који су, делимично разарајући повлату угљеног слоја, навучени преко њих . Трансгресивно преко пермских пешчара, који представљају кровину угљеног слоја леже седименти квартара.

Slika 4.3.2. Geološki stub Resavsko moravskog basena Ležište ima poligonalan oblik i zahvata površinu od 1,246

Slika 4.3.2. Geološki stub Resavsko moravskog basena

Ležište ima poligonalan oblik i zahvata površinu od 1,246 km 2 .

U ležištu je razvijen jedan ugljeni sloj složene građe koji je izrazito poremećen rasedima gravitacionog tipa. Debljina ugljenog sloja u ležištu „Jelovac“ varira od 0,08 m do 25,60 m, srednja debljina 4,38 m, a debljina čistog uglja varira od 0,08 do 8,50 m, srednja debljina 1,09 m. Ugalj iz ležišta pripada grupi polusjajnih mrkih ugljeva, visokog sadržaja huminita, relativno visokog sadržaja liptinita i niskog sadržaja inertinita.

Ležište „Ravna Reka -IV blok” u sadašnjim proračunskim konturama ugljenog sloja, zahvata površinu od 540.092 m 2 . Ta površina je nepravilnog oblika sa dužom osom oko 990 m u pravcu I - Z i kraćom osom 950 m u pravcu S - J.

U ležištu „Ravna Reka”-IV blok u okviru ugljonosnog horizonta nalazi se sloj kvalitetnog uglja složene strukture raslojen u dva ogranka. Međuslojna jalovina je predstavljena ugljevitom glinom debljine od 0,2 do 4,7 m i glinovitim peščarom debljine od 0,3 do 2,1 m. U pojedinim delovima ležišta, ovi proslojci potpuno izostaju pa se ugljeni sloj javlja kao jedan kompaktan sloj bez proslojaka.

Debljina ugljenog sloja kreće se u granicama od 18,10 do 2,20 m, od čega se debljina čistog uglja je od 12,05 do 0,5 m, dok srednja debljina čistog uglja iznosi 4,54 m. Ugljeni sloj ima pružanje, generalno gledano, istok - zapad sa padom od 12º-15º prema severu.

4.3.3. Geološka karta okoline Resavica

4.3.3. Geološka karta okoline Resavica

U ležištu „Lipov deo - Senjski rudnik“ je razvijen jedan ugljeni sloj promenljive debljine. Promenljivost debljine je genetska (primarna) i većim delom epigenetska (naknadna). Primarna debljina je uglavnom očuvana u istočnom delu ležišta i kreće se od 1m do 8 m. U centralnom delu ležišta, zapadnom, severzapadnom, izmenljivost debljine je tektonska, kreće se u odnosu od 1 m do 20 m. Naprezanja, kojima je bio izložen sloj u procesu navlačenja crvenih peščara uslovila je drobljenje ugljene mase u sloju i premeštanje iz zone većeg pritiska u zonu manjeg pritiska.

Na ovaj način je došlo do naglih isklinjenja uglja sa jedne strane i nagomilavanja do 20 m sa druge strane. Prosečna debljina sloja iznosi oko 7 m. Neporemećeni ugljeni sloj je čist, bez jalovih proslojaka, dok u tektoniziranim delovima ugalj sadrži jalove zone debljine od 1 m.

Preklapanje ugljenog sloja ogleda se u kliznim ravnima duž kojih se javljaju jalovi proslojci, glinci i peščari ili pak prostiranjem krovinskim laporcima unutar ugljenog sloja.

4.3.5. Strukturno - tektonske karakteristike ležišta

Osnovnu karakteristiku ležišta daje navlaka crvenih peščara perma preko produktivnog miocena. Crveni peščari pripadaju velikoj Rtanjskoj- Kučajskoj navlaci koja se kretala od zapada prema istoku preko produktivnog miocena. U opštoj tektonskoj građi navlaka, crveni peščari pripadaju drugoj po redu kraljušti idući od zapada prema istoku. U procesu navlačenja crvenih peščara sa „Ravaničkim krečnjacima“ zapadnog krečnjačkog pojasa dolazi do razlamanja jedinstvene navlake kada je ova naišla na otpor rezistentnih „brezovačkih“ krečnjaka istočnog oboda. Dolazi do stvaranja niza kraljušti u kojima ostaju uklještene manje veće partije krečnjaka.

Time se objašnjava položaj jurskih krečnjaka u samim crvenim peščarima, kao i onih izolovanih partija koje leže direktno preko ugljenonosne serije. Na isti način dovedena je produktivna serija u nenormalni položaj „donjim crvenim peščarima“, tako da su oni našli u podini miocenskih sedimenata. Prvobitno oformljena miocenska serija je usled izlaganja intenzivnim tektonskim pokretima, izgubila svoje primarne teksturne karakteristike i u tolikoj meri je razorena da danas izuzetno i lokalno nalazimo očuvanu seriju od svih četiri člana. U procesu navlačenja crvenih peščara ugljonosna serija je do te mere redukovana da je mestimično reprezentuju samo pojedini njeni članovi, krovina ili podina, a povremeno i samo ugalj. Na izrazito jaku tektoniku ležišta ukazuju i nenormalni položaj među stratigrafskim jedinicama, tako da stariji sedimenti „leže“ preko mlađih. Sem crvenih peščara koji leže preko jurskih krečnjaka i produktivnog miocena u krovini ugljenog sloja utvrđeni su sedimenti bazalnog i podinskog odeljka, pa čak i eruptivi.

Osnovna struktura ležišta ukazuje na sinklinalni položaj ugljenog sloja.

Deformacije sloja su direktna posledica navlačenja crvenih peščara preko produktivnog miocena. Manifestuje se u vidu naglih tektonskih isklinjenja uglja, dupliranja ugljenog sloja i reversnih rasedanja. Rudarskim radovima utvrđeni su reversni rasedi sa skokom i preko 10 m.

Tektonski kontakti između miocena i andezita, kao i tektoniziranje samog andezita ukazuje na složenost kretanja u ležištu. Kretanje navlake crvenih peščara uslovila je i kretanje uglja, samim tim što je direktno bio izložen uticaju navlake, te je ugalj postao usitnjen i trošan. Moguće je pored kretanja samog ugljenog sloja, da se kompletna ugljonosna serija, odnosno pojedini njeni delovi takođe kretali pod dejstvom potisaka sa zapada.

4.3.6. Хидролошке карактеристике лежишта

На основу досадашњих геолошких проучавања basena и његове околине, према распрострањености стена (од највише ка најмање распрострањеним) које учествују у грађи лежишта, могу се издвојити три типа стена:

пермски пешчари,

стене палеорељефа (кречњаци и дацити) и

угљоносна миоценска серија.

Наведени седименти се, на основу структурно-текстурних карактеристика, порозности и хидрогеолошких особина, могу сврстати у две групе:

  • a. Стене у којима је могуће формирање издани

Према порозности у литолошким члановима лежишта "Стрмостен" могуће је формирање разбијеног типа издани карстног и пукотинског типа.

Формирање карстног типа издани могуће је у оквиру кредних кречњака који граде палеорељеф као и обод са североистока, југоистока и југа (Велики камен, Бело Брдо). У североисточном делу кречњаци се, на површини, одликују вртачама и другим облицима карстификације, што омогућује потпуно понирање падавина.

Црвени пешчари би према својим литолошким карактеристикама требало да буду хидрогеолошки изолатори. Обзиром да су црвени пешчари навучени преко миоценске угљоносне серије, њихова руптурна деформисаност омогућава формирање пукотинског типа издани.

На површини, црвени пешчари у зони површинског распадања имају интергрануларну порозност, што даје могућност да се у њима образује мања издан збијеног типа, који се на површини празне као пиштевине или мањи извори. У црвеним пешчарима и на контактима са миоценским седиментима прилив воде у рударске радове не прелази 0,5 l/sec.

Дацити, који се на површини јављају у југоисточном делу лежишта и заједно са кречњацима чине палеорељеф миоценској угљоносној серији могу се такође сврстати у групу стена у којима је могуће формирање издани.

  • b. Условно безводне стене

У ову групу стена сврстане су све стене миоценске старости односно све стене угљоносне серије (пешчари, угаљ, глиновити пешчари, глине, угљевите глине, глинци и лапорци). Ове стене су на површини откривене у источним и југоисточним деловима лежишта "Стрмостен" и у јамским рударским радовима. У миоценским седиментима могуће је процеђивање и влажење из угљеног слоја и лапорца, претежно у зони ближе контакту са црвеним пешчарима и у зонама раседа. Рударским радовима у продуктивној серији утврђено је влажење и процеђивање односно издан слабије издашности.

Ovodnjenost ležišta „Jelovac“ je u direktnoj zavisnosti od prirodnih faktora, odnosno hidrogeoloških uslova ovog područa, kao i od veštačkih faktora uticaja rudarenja.

Obzirom na geološku građu ležišta i moguću pojavu rudničkih voda ugrađena je Studija hidrogeoloških istraživanja terena i jama rudnika „Rembas“ (Geozavod Beograd 1976). Na osnovu strukture stena, poroznosti i drugih hidrogeoloških faktora odnosno karakteristika ležišta svi litološki članovi koji učestvuju u građi ležišta mogu se svrstati u dve grupe:

  • - Stene u kojima je moguće formiranje izdani,

  • - Uslovno bezvodne stene. Prema prirodi poroznosti u litološkim članovima ležišta „Jelovac“ moguće je formiranje razbijenog tipa izdani karsnog pukotinskog tipa izdani moguće u okviru krečnjaka kredne starosti. Ove stene u građi ležišta učestvuju formirajući paleoreljef a na površini se javljaju u predelu Belog Brda na severu i Bučara na jugu ležišta. Prema geofizičkim ispitivanjima stenska masa krečnjaka je do znatne dubine jako karstifikovana.

Dubina karstifikacije delimično se spušta ispod kote 250 tj. ispod korita reke Resava. Baza karstifikacije pada prema reci Resavi što je sa hidrogeološkog aspekta vrlo pozitivno jer se time omogućava brža drenaža krečnjačke stenske mase u pravcu reke Resave.

Pored prirodnih faktora koji utiču na formiranje izdani u okviru ležišta uglja „Jelovac“ i veštački faktori mogu doprineti formiranju znatne količine rudničke vode. To su moguće rudničke vode formirane u starim radovima. Prema definiciji ovodnjenosti ležišta odnosno jame „Jelovac“ može se smatrati izrazito suvom, jer je koeficijent vodoobilnosti ispod jedinice.

U jami “Lipov deo – Senjski rudnik” zastupljeni su crveni peščari, laporci, ugalj, glinci, glinoviti peščari, andezit i krečnjak. U građi povlate crveni peščari učestvuju sa 90 %. 10 % čine krečnjačke stenske mase u vidu sočiva i većih međusobno povezanih stenskih masa.

Povlatni laporci javljaju se u neposrednoj krovini. Podinu ugljenom sloju sačinjavaju glinci i glinoviti peščari u čijoj bazi se nalaze andeziti.

Navedene stenske mase na osnovu stepena poroznosti, tj. vodopropustljivosti mogu se izdvojiti u tri grupe: vodopropusne, slabo vodopropusne i uslovno vodonepropusne.

U uslovno vodonepropusne stenske mase, zbog sitne ispucalosti, vrlo male poroznosti i vrlo slabe propusne moći miocenske sedimente, laporce, glince, glinovite peščare može se svrstati u uslovno vodonepropusne stenske mase.

Grupu slabo vodopropusnih stenskih masa ležišta čine crveni peščari obzirom da postoje prsline i pukotine, kao i delovi tektoniziranih zona. U istu grupu mogu se uvrstiti krovinski i podinski sivi peščari, kao i andeziti i delovi tektonski oštečene miocenske serije.

U vodopropusne stenske mase ovog ležišta spadaju samo krečnjaci koji izgrađuju severoistočni deo ležišta. Krečnjaci su dosta ispucali, sa pojavama škrapa i vrtača. U njima nema izvora i vodenih tokova tako da sva površinska voda od padavina ponire kroz prsline i pukotine.

Teren šire okoline ležišta uglja „Ravna Reka” izgrađuju litološki raznorodne stene sa različitom strukturom poroznosti na osnovu koje se mogu izdvojiti sledeći tipovi izdani:

  • - zbijeni tip izdani

  • - karstni tip

  • - pukotinski tip i

  • - uslovno bezvodni delovi terena.

Zbijeni tip izdani formiran je u okviru šljunkovito-peskovitih naslaga reke Resavice.

Zbog malog rasprostranjenja kako u planu, tako i u profilu i obzirom na kolebljivi karakter nivoa izdani, u ovom aluvijonu se mogu akumulirati male količine voda, uglavnom neispravne za piće zbog guste naseljenosti.

Karstni tip izdani formiran je u okviru mezozojskih krečnjaka otkrivenih u istočnom delu terena. To su slojevite, bankovite do masivne stene, jako ispucale, izrasedane i karstifikovane.

Dubina karstifikacije ide do ispod nivoa korita reke Resavice. Na površini terena, u krečnjacima nema puno stalnih izvora, jer kroz ponore, pukotine i vrtače, oko 70-80% padavina se infiltrira u podzemlje formirajući na taj način razbijenu izdan na raznim dubinama. Generalni pravac kretanja voda karstnog tipa izdani je SI - JZ a utvrđen bojenjem ponora nizvodno od Vrelskog Vrha i ponora Nekudovske reke.

Obzirom da je iz ovog tipa izdani došlo do potapanja „Vlaškog polja” jame „Ravna Reka”, postoji i dalja potencijalna mogućnost za izlivanje ovih voda u samoj jami.

4.3.7. Inženjersko-geološke karakteristike ležišta

Inženjersko-geološka istraživanja vršena su u više navrata za sva ležišta i istima su utvrđeni pokazatelji:

  • - sastav i sklop krovine ležišta, položaj unutar regionalnih tektonskih struktura,

  • - homogenost i anizotropnost stenskog masiva po parametrima sastava i strukture,

  • - karakteristiku i dubinu zone površinskih izmena stenskih masa,

  • - karakteristiku stenskih masa u zonama većih tektonskih deformacija

  • - stanje podzemnih voda

  • - geodinamičke pojave na površini terena sa ocenom stabilnosti pojedinih zona.

Krovinske naslage, sa izuzetkom neposredne krovine iznad ugljenog sloja koje su miocenske starosti (crveni peščari, laporci, peščari, krečnjaci i konglomerati) su najčešće homogene neoštećene. Najveći deo krovinskih peščara čine crveni peščari i od njihovih strukturnih i fizičko-mehaničkih karakteristika zavise uslovi zarušavanja pri otkopavanju i veličine manifestacija jamskih pritisaka na jamsku podgradu. Ovi parametri su mnogostruki i različiti od slučaja do slučaja, ali se može zaključiti da su sa aspekta osiguranja i podgrađivanja rudarskih prostorija geotehnički uslovi teški.

Teren na površini u zonama potkopanih površina u svim ležištima može se oceniti kao stabilan , i samo pri izvođenju rudarskih radova u plićim delovima pojavljuju se površinske deformacije.

4.3.8. Specifične karakteristike

Fizičko-mehaničke karakteristike uglja i pratećih stena

Ova ispitivanja vršena su u više navrata od strane stručnih ispitivanja, a rezultati su prikazani u

tabelama 4.3.1. do 4.3.4.

4.3.1. Просечне вредности Физичко-механичких karakteristika угља и пратећих

стена из лежишта "Стрмостен"

 

Врста стена

Запреминска

Чврстоћа на

Чврстоћа на

Кохезија

Угао

 

маса

притисак

истезање

унутрашњег

i

 

c

трења

(gr/cm 3 )

c (daN/cm 2 )

(daN/cm 2 )

(daN/cm 2 )

( o )

Угаљ

1,33 1

245,33

31,46

111,50

38

o

Црвени пешчар

2,57

652,00

51,23

122,70

56

o 47’

Подински пешчар

2,31

134,20

15,00

28,80

50

o 36’

Глиновити пешчар

2,42

97,00

11,50

28,80

50

o

Угљевита глина

2,21

47,78

-

 

-

52

o

Tabela

Tabela 4.3.2.

4.3.2. Rezultati

Rezultati ispitivanja

ispitivanja fizičko-mehaničkih

fizičko-mehaničkih karakteristika

karakteristika uglja

uglja ii pratećih

pratećih stena

stena iziz

ležišta „Jelovac”

ležišta

„Jelovac”

 
 
  • a. Стене у подини угљеног слоја

 

Врсте испитивања

   

Глиновит пешчар

Песковит глинац

 

1.

Запреминска маса (t/m 3 )

   

2,37 – 2,39

 

2,08 – 2,30

 

2.

Чврстоћа на притисак (daN/cm 2 )

   

69,33 – 65,47

 

27,6 – 12,83

 

3.

Чврстоћа на истезање (daN/cm 2 )

   

8,98 – 6,97

 

5,0 – 4,01

 

4.

Угао унутрашњег трења ( o )

   

49,09 – 52,21

 
  • b. Стене унутар угљеног слоја

   

У Г А Љ

   

Л А П О Р Ц И

   

Врста испитивања

1

 

2

3

 

4

1

2

 

3

4

 

5

1.

Запреминска маса (t/m 3 )

1,32

 

1,32

1,32

 

1,3

1,88

1,95

 

2,22

2,23

 

2,22

 

Чврстоћа на

                 

2.

притисак (daN /cm 2 )

399

 

262

290

308,12

133,53

189,53

 

336

434

 

316

 

Чврстоћа на

                 

3.

истезање (daN /cm 2 )

  • - 17,51

  • - 9,92

    • - 16,2

 

-

-

 

-

4.

Угао

унутрашњег трења ( o )

   
  • - 0 44'

  • - 0 55'

    • - 0 48'

61

57

55

 

-

-

 

-

5.

Кохезија (daN /cm 2 )

   
  • - 43,45

  • - 21,11

    • - 31,38

     

-

-

 

-

                     

c.

Стене из krovine угљеног слоја

 
     

Кровински пешчар

   

Кровински глинци

 

Врста испитивања

 

1

2

3

 

4

 

1

 

2

 

3

1.

Запреминска маса (t/m 3 )

 

2,41

2,42

2,65

 

2,45

 

2,38

2,15

 

2,24

 

Чврстоћа на

             

2.

притисак (daN /cm 2 )

 

70,19

68,01

34,3

 

14,7

 

41,40

32,09

 

32,09

 

Чврстоћа на

             

3.

истезање (daN /cm 2 )

 

8,46

8,34

-

 

-

 

0,22

3,15

 

7,27

 

Угао

             

4.

унутрашњег трења ( o )

 

50

0 20'

50

0 03'

28

0 36'

9

0 18'

 

46

0 37'

53

0 39'

38

0 53'

5.

Kohezija (da N/cm 2 )

 

13,63

13,30

10

 

5,3

 

8,33

5,71

 

8,07

Tabela 4.3.3. Rezultati ispitivanja fizičko-mehaničkih karakteristika uglja i pratećih stena

iz ležišta” Senjski rudnik”

Vrsta

γ 1

γ

σ c 2

σ i

σ

c

τ

σ

E daN/cm 2

ED

materijala

gr/cm 3

gr/cm 3

daN/cm 2

daN/cm 2

daN/cm 2

daN/cm 2

daN/cm 2

( 0 )

daN/cm 2

Crveni

2,37

2,8

976

61

189

140

136,5

33

450000

412000

peščar

Beli peščar

2,31

2,41

30,5

2,3

11,7

6,5

15,4

38

0

9700

-

40

Ugalj

1,31

1,43

47,5

3,8

10,2

8,5

30,6

26

0

4700

-

40

Sivi peščar

2,31

2,41

194,6

2,26

-

56,0

34,7

27

0

97000

-

30

4.3.4. Rezultati ispitivanja fizičko-mehaničkih karakteristika uglja i pratećih stena iz

ležišta “Ravna Reka- IV blok

Узорак

γ

σ c

σ i

с

 

φ

(g/cm 3 )

(dan/cm 2 )

(dan/cm 2 )

(dan/cm 2 )

( 0 )

SR-143

1.30

 
  • 80.70 9.29

2.85

 

67

0 45'

SR-143

2.54

 
  • 14.02 2.14

.96

 

59

0 07'

SR-147

2.64

511.93

31.10

74.28

60

0 49'

SR-147

1.31

77.94

3.83

10.33

63

0 41'

γ = запреминска маса σ i = чврстоћа при истезању φ = угао унутрашњег трења

σ c = чврстоћа при притиску с = кохезија

Gasonosnost ležišta, samozapaljivost uglja i eksplozivnost ugljene prašine

Pojave metana u ležištima-jamama “Strmosten” i “Senjski rudnik” su veoma retke i niske, te se

u odnosu na koncentracije svrstavaju u red nemetanskih jama, dok su pojave metana u ležištu -

jami “Jelovac” stalni pratilac rudarskih radova i jama je metanska. Na osnovu iskustva iz ranije

otkopanih delova ležišta “Ravna Reka” očekuje se da će i jama “Ravna Reka - IV blok” biti sa

metanskim režimom rada. Ugalj iz ovih ležišta u basenu je sklon ka procesu samozapaljenja, a

što je potvrđeno nizom jamskih požara endogenom karaktera. Izvršenim laboratorijskim

ispitivanjima je također potvrđena sklonost ovih ugljeva ka samozapaljenjimu i to:

  • - prirodni indeks samozapaljivosti za ugalj ležišta “Strmosten” iznosi 64-138 o C/min, za ležište Jelovac 70 - 110 o C/min, za ležište “Ravna Reka - IV blok” 75 - 162 o C/min.

Prema izvršenim ispitivanjima opasnih svojstava ugljene prašine iz svih ležišta utvrđeno

je da ista poseduje zapaljiva i eksplozivna svojstva i to:

  • a. Jama “Strmosten”

    • - Temperatura paljenja nataložene prašine u smeši prašina-vazduh 500-550 o C što znači da se prašina lako pali.

    • - Rezultati ispitivanja koji definišu opasnost od samozapaljenja nataložene prašine pod dejstvom konstantnog izvora spoljne toplote pokazala su da nataložena prašine visine 5 mm pali se na temperaturi od 280 - 290 o C.

    • - Svi uzorci pri ispitivanju eksplozivnih karakteristika uglja i nataložene prašine su pokazali eksplozivnu sposobnost sa donjom granicom eksplozivnosti za smešu ugljene prašine- vazduh od 320 g/m 3 a za smešu ugljena prašina-vazduh -2% metana 180 g/m 3

      • b. Jama “Jelovac”

        • - Nataložena ugljena prašina debljine 5 mm pali se pod dejstvom konstantnog izvora spoljne toplote na temperaturi od 270 - 280 o C.

        • - Oblak lebdeće ugljene prašine pali se na temperaturi 505-610 o C, pa se ugljena prašina svrstava u grupu lako zapaljivih prašina.

        • - Donja granica eksplozivnosti ugljene prašine u sistemu ugljena prašina-vazduh 300 g/m 3

        • - Donja granica eksplozivnosti ugljene prašine u sistemu ugljena prašina-vazduh 2% metana 230-310 g/m 3