You are on page 1of 16

EKOLOGIJA

Ekologija je nauka o ivotnoj sredini. Ime nauke potie od grkih rei oikos - dom,
domainstvo i logos - nauka, izuavanje. Termin ekologija prvi put je upotrebio nemaki
biolog Ernest Hekel !"". godine. # laikoj javnosti se ovaj termin esto koristi kao
sinonim za pojam za$tite ivotne sredine, $to nije ispravno jer je za$tita ivotne sredine
samo jedna od oblasti kojima se bavi ekologija.
# su$tini, ekologija je nauna dis%iplina koja prouava raspored i rasprostranjenost ivih
organizama i biolo$ke interak%ije izme&u organizama i njihovog okruenja. 'kruenje
(ivotna sredina) organizama ukljuuje *izike osobine, koje sumarno mogu da se opi$u
tzv. abiotikim *aktorima kao $to su klima i geolo$ki uslovi (geologija), ali tako&e
ukljuuje i druge organizme koji dele sa njim njegov ekosistem odnosno stani$te.
Polje rada
Ekologija, koja se obino smatra granom biologije, op$ta je nauka koja prouava iva
bia (organizme). 'rganizmi mogu biti prouavani na mnogim razliitim nivoima, od
proteina i nukleinskih kiselina (u biohemiji i molekularnoj biologiji), do elija (u elijskoj
biologiji), jedinki (u botani%i, zoologiji i ostalim slinim naukama), i konano na nivou
popula%ije, zajedni%a i ekosistema, do bios*ere kao %eline+ zadnjenavedeni nivoi su glavni
predmeti ekolo$kih istraivanja. Ekologija je multidis%iplinarna nauka. ,bog
usredsre&enosti na vi$e nivoe organiza%ije ivota i na me&uodnos organizama i njihove
okoline, ekologija ima snaan upliv na mnoge druge naune grane, pogotovo na geologiju
i geogra*iju, zatim meteorologiju, pedologiju, hemiju i *iziku. ,ato se za ekologiju kae
da je holistika nauka i da objedinjuje tradi%ionalne nauke (kao npr. biologiju) koje, na taj
nain, postaju njene subdis%ipline i sve zajedno omoguavaju daljnji razvoj ekologije.
-ao grana nauke, ekologija ne propisuje $ta je .ispravno. a $ta .pogre$no.. Ipak, uenje o
biolokoj raznovrsnosti i s tim povezanim ekolo$kim temama omoguilo je nauno
postavljanje %iljeva envajormentalizma i dalo mogunost da se s tim povezane teme
izraavaju naunom metodologijom, merenjima i terminologijom. /tavi$e, holistiki
pristup prouavanju prirode podjednako je zastupljen i u ekologiji i u envajormentalizmu.
0ogledajmo na koji nain ekolog moe prouavati ivot pela1
bihevioralni odnos me&u jedinkama neke vrste naziva se bihevioralna ekologija+
na primer, prouavanje pele mati%e i njenog odnosa prema pelama radni%ima i
prema trutovima.
svrsishodna aktivnost vrsta naziva se dru$tvenom ekologijom+ na primer,
aktivnost pela obezbe&uje opra$ivanje biljaka. 0elinja dru$tva proizvode med
koje u ishrani koriste druge vrste, kao npr. medvedi.
Odnos izme&u prirodne sredine i ivih vrsta naziva se ekologijom prirodne
sredine+ na primer, nain na koji promene u prirodnoj sredini utiu na aktivnost
pela. 0ele mogu poeti ugibati zbog promena u prirodnoj sredini (vidi
smanjenje broja opra$ivaa). 2akle, prirodna sredina je istovremeno i uzrok i
posledi%a ovih promena i samim tim je povezana sa opstankom vrsta.
Grane ekologije
Ekologija, kao nauka $irokog polja prouavanja, moe se podeliti na nekoliko glavnih i
sporednih subdis%iplina1 glavne subdis%ipline su (pore&ane po .gnezdima. od manje
obimnih ka obimnijim)1
bihevioristika ekologija koja prouava ekolo$ke i evolu%ionistike osnove
ivotinjskog pona$anja i ulogu pona$anja u prilago&avanju ivotinja njihovim
ekolo$kim stani$tima+
populacijska ekologija (ili autoekologija) koja se bavi popula%ijskom dinamikom
unutar vrsta i njenom povezano$u sa *aktorima prirodne sredine.
ekologija ivotne ajednice (ili sinekologija) koja prouava odnose me&u
vrstama u odre&enoj ekolo$koj zajedni%i+
ekologija predela koja prouava me&uodnose slabije uoljivih delova predela+
ekologija ekosiste!a koja prouava razmenu energije i materije kroz ekosisteme+
op"ta ekologija koja se bavi problematikom na makroekolo$kom nivou.
0odela ekologije moe biti i na osnovu %iljnih grupa prouavanja1
ekologija ivotinja # ekologija biljaka# ekologija insekata+
ili na osnovu prouavanja odre&enog ekotopa1
arktika (ili polarna ekologija), tropska ekologija# pustinjska ekologija
(ekologija temperaturnih zona tako&e moe postojati kao posebna subdis%iplina, ali,
po$to ekologija u %elini prouava sve temperaturne oblasti, ova dodatna subdis%iplina je
suvi$na).
Biosfera i bioraznovrsnost
3avremeni ekolozi smatraju da se ekolo$ka problematika moe prouavati na vi$e
nivoa1 popula%ijskom nivou (jedinke iste vrste), na nivou bio%enoze (zajedni%e ivih
vrsta), na nivou ekosistema i na nivou bios*ere.
3polja$nji sloj ,emlje sastoji se od nekoliko delova1 hidros*ere (ili vodenog sloja),
litos*ere (sloja zemlji$ta i stena) i atmos*ere (ili vazdu$nog sloja). 4ios*era (ili s*era
ivota) ponekad se de*ini$e i kao .etvrti omota. i osnosi se na sve ivotne pojave na
planeti ili na onom delu planete gde postoji ivot. 'na u znatnoj meri zahvaa i ostala tri
sloja uprkos injeni%i da zapravo na postoje stalni stanovni%i atmos*ere. # odnosu na
veliinu ,emlje, bios*era pokriva samo jedan njen tanak sloj koji se protee od , 555
metara ispod povr$ine more pa do 6, 555 metara iznad.
7ivot je prvo nastao u hidros*eri, u manjim dubinama, odnosno u *otikoj zoni (dubini do
koje dopire suneva svetlost). Tada su se pojavili vi$eelijski organizmi koji su nastanili
bentalnu zonu (odnosno, dno mora). 7ivot na kopnu se razvio kasnije, nakon $to se
*ormirao ozonski omota koji je $titio iva bia od #8 (ultraljubiastog) zraenja.
3matra se da je bioraznovrsnost dobila zamah razdvajanjem (ili sudarima) kontinenata.
4ios*era i bioraznovrsnost su nerazdvojive osobine ,emlje. 3*era u sebi sadri
bioraznovrsnost. 'va bioraznovrsnost se istovremeno mani*estuje na ekolo$kom nivou
(ekosistem), popula%ijskom nivou (unutra$nja bioraznovrsnost) i na nivou vrsta
(bioraznovrsnost vrsta).
$ios%era se sastoji od velikih koliina hemijskih elemenata kao $to su ugljenik, vodonik i
kiseonik. 'stali elementi, kao *os*or, kal%ijum i kalijum, tako&e su vani za ivot, iako se
nalaze u manjim koliinama. # ekosistemu i slojevima bios*ere postoji stalno kretanje
ovih elemenata koji se mogu pronai i u mineralnim i u organskim obli%ima. 0o$to je
koliina raspoloive geotermalne energije prilino mala, sva raznovrsnost *unk%ionisanja
ekosistema je zasnovana na raspoloivoj solarnoj energiji. 4iljke i *otosintetiki
mikroorganizmi pretvaraju svetlost u hemijsku energiju pro%esom *otosinteze, pri emu
nastaje glukoza (prosti $eer) i osloba&a se kiseonik. Tako glukoza postaje sekundarni
izvor energije koji omoguuje ekosistemu da *unk%ioni$e. 'dre&eni deo ove glukoze
koriste drugi organizmi kao izvor energije, dok se ostali deo glukoze moe pretvoriti u
druge molekule kao $to su npr. aminokiseline. 4iljke koriste deo ovog $eera,
kon%entrovanog u obliku nektara, da privuku opra$ivae koji tako pospe$uju
razmnoavanje biljaka. 9elijska respira%ija je pro%es u kojem organizmi (kao npr. sisari)
razlau glukozu na njene sastavne delove, vodu i ugljen-dioksid na taj nain obnavljajui
uskladi$tenu energiju koju su biljke prvobitno dobile od suneve svetlosti. 3razmera
izme&u *otosintetike aktivnosti biljaka i drugih nosio%a *otosinteze i respira%ije drugih
organizama odre&uje poseban ustroj ,emljine atmos*ere, naroito u pogledu koliine
kiseonika. :tmos*erska strujanja me$aju atmos*eru i na taj nain uravnoteuju odnos
elemenata i u podrujima intenzivne biolo$ke aktivnosti i u podrujima slabije biolo$ke
aktivnosti.
8oda se razmenjuje izme&u hidros*ere, litos*ere, atmos*ere i bios*ere u pravilnim
%iklusima. 'keani, kao veliki rezervoari vode, obezbe&uju toplinsku i klimatsku
stabilnost isto kao $to se hemijski elementi transportuju zahvaljujui velikim okeanskim
strujama.
2a bi bolje razumeli *unk%ionisanje bios*ere te poremeaje povezane sa delovanjem
oveka, ameriki nauni%i su napravili umanjenu simula%iju bios*ere, nazvanu 4ios*era
II.
Koncept ekosistema
0rvi zakon ekologije kae da svaki ivi organizam razvija neprekidnu i stalnu vezu sa
svim drugim elementima njegove ivotne sredine. Ekosistem moe biti de*inisan kao
stanje gde postoji interak%ija izme&u organizama i njihove sredine.
Ekosistem se sastoji od dve %eline, ivota (nazvanog bio%enoza) i sredine u kojoj ivot
postoji (biotop). #nutar ekosistema, ive vrste su me&usobno povezane i zavise jedna od
druge preko lan%a prehrane te razmenjuju energiju i materiju kako me&usobno tako i sa
svojom sredinom. 3vaki ekosistem moe se sastojati od entiteta razliite veliine. ;anji
entitet naziva se mikroekosistem. na primer, kamen i sav ivot ispod njega moe biti
jedan ekosistem. /uma moe biti mezoekosistem a %eo ekoregion , zajedno sa renim
slivom, moe biti makroekosistem.
<lavna pitanja kod prouavanja ekosistema su1
koliko e*ikasna moe biti koloniza%ija su$nih oblasti=
koje su to promene i varijeteti u ekosistemu=
kako se ekosistem pona$a na lokalnom, regionalnom i op$tem nivou=
da li je aktuelno stanje stabilno=
kakav je znaaj ekosistema= -akvu korist od odnosa me&u ekosistemima moe
imati ovek, pogotovo u nastojanjima da se obezbedi zdrava voda=
Ekosistemi se esto razvrstavaju s obzirom na biotope koje prouavaju. Tako se mogu
de*inisati sledei ekosistemi1
kontinentalni ekosiste!i (ili kopneni) kao $to su $umski ekosistemi, livadski
ekosistemi (livade, stepe, savane) te agroekosistemi (poljoprivredni ekosistemi).
ekosiste!i kopnenih voda kao $to su lentiki ekosistemi (jezera, bare) ili lotiki
ekosistemi (reke, poto%i)
okeanski ekosiste!i (mora, okeani).
0ostoji i klasi*ika%ija s obzirom na zajedni%u u odre&enom ekosistemu (npr. ljudski
ekosistem).
Dinamika i stabilnost
Ekolo"ki %aktori koji mogu uzrokovati dinamike promene unutar %elokupne
popula%ije ili unutar pojedinih vrsta u odre&enoj ekolo$koj sredini naje$e se dele na dve
grupe1 abiotike i biotike.
# abiotike %aktore ubrajamo geolo$ke, geogra*ske i klimatolo$ke parametre. $iotop je
region sa srodnim obelejima ivotne sredine u kojem postoji poseban sklop abiotikih
ekolo$kih *aktora. Ti *aktori su1
voda , koja je istovremeno i osnovni element ivog sveta i njegov milje
vaduh , koji obezbe&uje kiseonik, azot i ugljendioksid za sve ive vrste te
proizvodnju i ispu$tanje polena i spora
plodna e!lja , koja je u isto vreme i hrana i *izika podr$ka
o plodna zemlja pH, salinitet, azot i *os*or imaju osobinu da zadravaju
vodu pri emu je kon%entra%ija tih elemenata vrlo vana
te!peratura , koja ne bi smela da dostie ekstremne vrednosti ak i u sluaju
kada neka od ivih vrsta moe podneti visoke temperature
svetlost , koja ekosistemu obezbe&uje energiju putem *otosinteze
prirodne katastro%e tako&e se mogu smatrati abiotikim *aktorima.
$iocenoa, ili zajedni%a, je grupa ivotinjskih ili biljnih jedinki ili mikroorganizama.
3vaka popula%ija je posledi%a akta razmnoavanja unutar jedinki iste vrste te zajednikog
ivota na odre&enom mestu u odre&eno vreme. -ada u odre&enoj popula%iji postoji
nedovoljan broj jedinki tada je ta popula%ija suoena sa izumiranjem+ izumiranje vrsta
moe poeti onog trenutka i kada pone opadati broj bio%enoza (zajedni%a) koje se sastoje
od predstavnika odre&ene vrste. # malim popula%ijama, razmnoavanje me&u bliskim
srodni%ima moe dovesti do smanjenja genetske raznovrsnosti $to moe oslabiti samu
zajedni%u.
$iotiki ekolo"ki %aktori tako&e utiu na otpornost zajedni%e+ ovi *aktori mogu delovati
unutar odre&ene vrste te izme&u vi$e vrsta.
Odnosi unutar vrste se vaspostavljaju me&u jedinkama istih vrsta koje, opet,
sainjavaju popula%iju. To su odnosi koopera%ije i kompeti%ije (takmienja) uz
podelu teritorije te, ponekad, i hijerarhijski postavljenu organiza%iju zajedni%e.
Odnosi !e&u vrsta!a+ interak%ije izme&u razliitih vrsta su brojni i naje$e se
opisuju s obzirom na njihove pozitivan, negativan ili neutralan upliv na zajedni%u
(na primer, simbioza (odnos >>) ili kompeti%ija (odnos --)). ?ajznaajniji odnos
je odnos grabljiv%a (pojesti drugog ili sam biti pojeden ), koji nas dovodi do lan%a
ishrane, bazinog kon%epta u ekologiji (na primer, biljojedi jedu travu, mesojedi
jedu biljojede a te mesojede jedu vei mesojedi). 0revelik broj grabljiva%a u
odnosu na brojnost plena negativno utie i na zajedni%u grabljiva%a i na zajedni%u
lovine tako $to smanjena koliina hrane i visoka smrtnost mladih jedinki (koje jo$
nisu dostigle punu seksualnu zrelost) mogu smanjiti (ili spreiti porast) popula%ije
i jednih i drugih. 3elektivno izlovljavanje odre&enih vrsta od strane oveka je
aktuelni primer stanja u kojem postoji vei broj grabljiva%a u odnosu na lovinu.
'stali *aktori unutar iste vrste ukljuuju parazitizam, zarazna oboljenja i stalna
borba za ograniene resurse u sluaju kada dve vrste dele isto ekolo$ko stani$te.
3talna interak%ija izme&u razliitih ivih bia odvija se istovremeno sa stalnim me$anjem
minerala i organskih materija koje organizmi koriste za svoj rast, ivot i reproduk%iju, da
bi kasnije posluili kao &ubrivo. 'vo stalno kruenje elemenata (posebno ugljenika,
kiseonika i azota) te vode jednim imenom se naziva biogeohemijski %iklusi. Ti %iklusi
omoguavaju dugotrajnu stabilnost bios*ere (ukoliko na trenutak zanemarimo jo$ uvek
slabo prouen uti%aj ljudskog *aktora, ekstremnih vremenskih prilika ili geolo$kih
pojava). 'va samoregula%ija, koja se kontroli$e povratnom spregom obezbe&uje
dugotrajnost ekosistema i naziva se homeostaza. Ekosistem tako&e nastoji da se razvije
do stanje idealne ravnotee koje se dostie nakon suk%esije doga&aja odnosno klimaksa
(na primer, jezer%e moe da postane treseti$te).
Prostorni odnosi i daljnja podela teritorije
Ekosistemi nisu striktno odvojeni jedni od drugih ve su u stalnim me&uodnosima. ?a
primer, voda moe %irkulisati me&u ekosistemima u vidu reke ili okeanske struje. 8oda i
sama po sebi, kao tena materija, de*ini$e ekosisteme. 0ojedine vrste, kao lososi ili
slatkovodne jegulje stalno se kreu izme&u morskih i slatkovodnih sistema. 'dnosi me&u
ekosistemima dovode nas do kon%epta bioma.
$io! je homogena ekolo$ka *orma%ija koju nalazimo na prostranim oblastima kao $to je
tundra ili stepa. 4ios*era u sebi ukljuuje sve ,emaljske biome -- sva mesta na kojima je
mogu ivot -- od najvi$ih planina do najdubljih delova okeana.
@aspored bioma naje$e korespondira sa geogra*skom $irinom i to od ekvatora do
polova, uz razliitosti koji su zasnovane na *izikim karakteristikama sredine (na primer,
okeani ili planinski lan%i) i na klimi. Te varija%ije su povezane sa distribu%ijom vrsta u
skladu s njihovom tolerantno$u na temperaturne ekstreme iAili na su$u. ?a primer,
*otosintetike alge mogu se pronai samo u fotikom delu okeana (dokle dopire svetlost),
dok se etinari naje$e nalaze u planinskim oblastima.
Iako se radi o pojednostavljenju mnogo sloenije $eme, geogra*ska $irina i visina daju
prilino dobar uvid u distribu%iju bioraznovrsnosti unutar bios*ere. 8rlo uop$teno
govorei, bogatstvo bioraznovrsnosti (kakoivotinjskihe tako i biljnih vrsta) mnogo bre
se smanjuje u blizini ekvatora (kao npr. u 4razilu) nego u blizini polova.
4ios*era se tako&e moe podeliti na ekozone, koje su danas pre%izno odre&ene i
prvenstveno prate grani%e kontinenata. Ekozone se dalje dele na ekoregione, iako se jo$
uvek ne znaju tano njihove grani%e.
Produktivnost ekosistema
# odre&enom ekosistemu veze me&u vrstama su zasnovane na hrani te na ulozi svake
vrste u lan%u ishrane. 3 obzirom na to, postoje tri vrste organizama1
proizvoai -- biljke, koje imaju sposobnost *otosinteze
potroai -- ivotinje, koje mogu biti primarni potro$ai (biljojedi), ili sekundarni
odnosno ter%ijarni potro$ai (mesojedi).
razlagai -- bakterije, gljivi%e, koje razlau sve organske materije i na taj nain
vraaju minerale u ivotnu okolinu.
've veze *ormiraju s%enario u kojem svaka jedinka jede prethodnu ali i biva pojedena od
naredne $to se naziva lana% ishrane ili mrea ishrane. # mrei prehrane na svakom nivou
ima sve manje organizama kada se prate spojevi mree uz lana%. 'vakvi kon%epti nas
dovode do ideja o biomasi (sveukupnoj ivoj materiji na odre&enom mestu), o primarnoj
produktivnosti (poveanju koliine biljaka u odre&enom trenutku) i o sekundarnoj
produktivnosti (sveukupna iva materija koju proizvode potro$ai i razlagai u
odre&enom periodu).
2ve zadnjenavedene ideje su klju za razumevanje i evalua%iju kapa%iteta ekosistema --
broja organizama koji moe podneti odre&eni ekosistem. # svakoj mrei prehrane,
energija koja se javlja na nivou proizvo&aa nikad se u potpunosti ne prenosi do
potro$aa. ,bog toga je, sa energetske take gledi$ta, za ljudsku vrstu mnogo
pragmatinije da bude primarni potro$a (da se hrani itari%ama i povrem) nego da bude
sekundarni potro$a (hranei se biljojedima kao $to su npr. goveda), a najlo$ije je da bude
ter%ijarni potro$a (hranei se mesojedima).
0roduktivnost ekosistema se ponekad pro%eljuje pore&enjem tri vrste kopnenih
ekosistema te svih vodenih ekosistema1
"u!e (AB ,emljine kopnene povr$ine) sadre bogatu biomasu i vrlo su
produktivne. #kupna produktivnost svih svetskih $uma je ravna polovine
%elokupne primarne produk%ije.
savane# pa$nja%i i movare (AB ,emljine kopnene povr$ine) sadre oskudniju
biomasu ali su tako&e produktivne. 'vi ekosistemi su glavni izvori sirovina za
ljudsku prehranu.
ekstre!ni ekosiste!i u oblastima sa ekstremnim klimatskim uslovima -- pustinje
i polupustinje, tundra, alpski pa$nja%i i stepe -- (AB ,emljine povr$ine) imaju
siroma$nu biomasu i nisku produktivnost.
konano# !orski i slatkovodni ekosiste!i (BAC ,emljine povr$ine) sadre
oskudnu biomasu (ne raunajui priobalne zone).
Dovekovim delovanjem u nekoliko zadnjih vekova ozbiljno su smanjene povr$ine ,emlje
pod $umama (krenje $uma), a povean je broj agroekosistema (poljoprivreda). ,adnjih
de%enija se poveavaju povr$ine sa ekstremnim ekosistemima (stvaranje pustinja).
Ekoloki poremeaj
#op$teno govorei,ekolo$ki poremeaj nastaje kada ivotna sredina pone negativno
delovati na opstanak ivih vrsta ili odre&ene popula%ije.
To se de$ava i kad *aktori ivotne sredine ponu gubiti na svom kvalitetu u pore&enju sa
potrebama ivih vrsta i to nakon promene abiotikih ekolo"kih %aktora (na primer, porast
temperature ili smanjenje koliine ki$e).
To se tako&e de$ava kada ivotna sredina pone negativno delovati na opstanak vrsta (ili
popula%ije) usled pojaane aktivnosti grabeljiva%a (na primer, prekomerni ribolov).
?apokon, to se de$ava i kad *aktori okoline ponu negativno delovati na kvalitet ivota
ivih vrsta (ili popula%ije) usled porasta broja jedinki (prenaseljenost).
Ekolo$ki poremeaji mogu biti vei ili manji (i varirati u trajanju od nekoliko mese%i do
nekoliko miliona godina). ;ogu biti biti uzrokovani prirodnim ili ljudskim *aktorima.
Tako&e, mogu zahvatiti jednu vrstu ili manji broj njih, a mogu pogoditi i velik broj njih
(vidi lanak uni$tenje vrsta).
?a kraju, ekolo$ki poremeaj moe biti lokalni (kao kod izlivanja na*te) ili globalni
(porast nivoa mora povezan za globalnim zagrevanjem).
# skladu sa navedenim stepenima ogranienosti, lokalni poremeaj moe imati znaajne
ili manje znaajne posledi%e koje idu od ugibanja veeg broja jedinki pa do potpunog
uni$tenja vrsta. -akav god bio uzrok, nestajanje jedne ili vi$e ivih vrsta redovno
uzrokuje poremeaj u lan%u ishrane sa dalekosenim posledi%ama na opstanak ostalih
vrsta. # sluaju globalnog poremeaja posledi%e mogu biti daleko izraenije+ u nekim
nestan%ima vrsta vi$e od E5F vrsta koje su ivele u odre&enom vremenu izumrlo je.
?aravno, mora se napomenuti da je nestanak odre&enih vrsta (kao $to su dinosauri) doveo
do osloba&anja odre&enog stani$ta omoguiv$i pojavu i diversi*ika%iju sisara. 'vde je
ekolo$ki poremeaj, paradoksalno, pospe$io beodiversi*ika%iju.
0onekad je ekolo$ki poremeaj ogranienog obima i bez veih posledi%a za ekosistem.
:li, naje$e te posledi%e traju mnogo due. # stvari, naje$e se radi o povezanom nizu
doga&aja sa zavr$nim doga&ajem. ?a ovoj taki nije mogu povratak na prethodno
stabilno stanje i novo stabilno stanje e se postepeno vaspostaviti (vidi homeoreza). ?a
kraju, isto kao $to moe izazvati nestanak vrsta,ekolo$ki poremeaj moe smanjiti kvalitet
ivota preostalih jedinki. 0rema tome, iako se smatra da je raznovrsnost ljudskog roda
ugroena, neki smatraju da je nestanak ljudske vrste vrlo blizu. 4ilo kako bilo, epidemije,
zaga&enje hrane, negativan uti%aj onei$enja vazduha na zdravlje, manjak hrane, manjak
ivotnog prostora, nagomilavanje otrovnog i te$ko razgradivog otpada te ugroavanje
opstanka kljunih vrsta (veliki majmuni, pande i kitovi) tako&e su *aktori koji utiu na
ljudsko blagostanje.
# proteklih nekoliko desetaka godina jasno se uoava sve vei uti%aj oveka na ekolo$ke
poremeaje. ,ahvaljujui tehnolo$kom napretku i brzom prira$taju stanovni$tva ljudski
rod ima mnogo vei upliv na svoje ivotno okruenje nego ijedan drugi *aktor
ekosistema.
?eki od naje$e pominjanih primera ekolo$kih poremeaja su1
per!sko'trijasko istrebljenje pre G65 miliona godina
kredno'tercijarno istrebljenje pre "6 miliona godina
globalno agrevanje povezano sa e*ektom .staklene ba$te.. ,agrevanje moe
prouzrokovati poplave oko delta azijskih reka (vidi tako&e ekoizbegli%e), e$e
pojave ekstremnih vremenskih poremeaja i kvalitativne i kvantitativne promene
u proizvodnje hrane (vidi globalno zagrevanje i poljoprivreda)
pojava rupe u oonsko! o!otau
krenje "u!a i pove(anje pustinja, uz nestanak mnogih vrsta
topljenje nuklearnog jegra u Dernobilju E!". izazvalo je smrt mnogo ljudi i
ivotinja i uzrokovalo brojne muta%ije na ljudima i ivotinjama. 'blast oko
nuklearke je napu$tena zbog velike koliine radija%ije ispu$tene pri topljenju
jezgra.