You are on page 1of 12

Sadraj:

V OBLAST..................................................................................................................2
1. Meusobni uticaj i povezanost okruenja i T.A..ja ..............................................3
1.1. Odnos T.A..ja i ostalih partnera u ue
okruenju .......................................3

2. Meusobni uticaj i povezanost okruenja i T.A..ja...............................................!
2.1. Odnos T.A..ja i ostalih partnera u "ire okruenju.......................................!
2.2. #lo$a dravnih or$ana u poslovanju T.A.ja i uticaj ere ekonoske
politike na poslovanje T.A.%ja..........................................................................!
XX Viziranje pasoa u poslovnicama T.A.ja.....................................................&
!. Meusobni uticaj i povezivanje okruenja i T.A.ja................................................'
!.1. Odnos izeu T.A.ja i dru"tvenoturisti(kih or$anizacija.............................'
!.2. )ajedni(ki ciljevi op"te i koercijalne turisti(ke propa$ande........................1*
". #ra$%i&ni primeri..................................................................................................11

+iteratura................................................................................................................12
V OBLAST
T#,-.T-/01 A2134-51 - 6,7A83- O,2A3-9 T,2O8-3.0A :,16#)1;A9
<A3019 O.-2#,A351 - 6,#=T8131 O,2A3-)A4-51
1. % Meusobni uticaj i povezanost okruenja i turisti(kih a$encija
% Odnos turisti(kih a$encija i ostalih partnera u ue okruenju >turisti(ke
a$encije i tr$ovinska preduze?a9 turisti(ke a$encije i banke9 turisti(ke a$encije i
osi$uravaju?a preduze?a@
M135A/0- :O.+O8- # T#,-.T-/0O5 A2134-5- >:,-M13A :OT,1<31
6O0#M13TA4-51@
3A:+ATA 0,16-T3OM 0A,T-4OM
2. % Meusobni uticaji i povezanost okruenja i turisti(ke a$encije
% Odnos turisti(kih a$encija i ostalih partnera u "ire okruenju
% #lo$a dravnih or$ana u poslovanju turisti(kih a$encija i uticaj ere ekonoske
politike na poslovanje turisti(kih a$encija
8-)-,A351 :A.O=A # :O.+O83-4AMA T#,-.T-/0-A A2134-5A
3. % Meusobni uticaj i povezanost okruenja i turisti(kih a$encija
% Odnos izeu turisti(kih a$encija i dru"tveno%turisti(kih or$anizacija
% )ajedni(ki ciljevi op"te i koercijalne turisti(ke propa$ande
:,-0A7- :O .O:.T813OM -)<O,# :,-M1, )A O:=T# T#,-.T-/0#
:,O:A2A36# - :,-M1, )A 0OM1,4-5A+3# T#,-.T-/0#
:,O:A2A36#
#2O8O, O O.-2#,A35#
2
1. 'e(uso)ni u%icaj i povezanos% o$ruenja i T.A.ja
8eliki je broj ljudi koji iaju slobodno$ vreena i nov(anih sredstava koja su
spreni da utro"e za turisti(ka putovanja. # poslovanju na asovno tri"tu sudeluju
brojne privredne i neprivredne or$anizacije9 institucije i dru$i subjekti koji olak"avaju
turisti(ka putovanja. 5edan od tih subjekata9 i to veoa zna(ajan9 jedu i turisti(ke
a$encije9 (iji je zna(aj upravo u olak"avanju turisti(kih putovanja. :rea toe9 turisti(ke
a$encije oo$u?avaju da se na jedno estu o$u dobiti brojne inBoracije o
putovanju9 rezervisati karte za prevoz9 se"taj i ishrana9 kao i brojne dru$e uslu$e.
Osi turisti(ke tranje9 na turisti(ko tri"tu deluje i turisti(ka ponuda9 koja
obezbeuje brojne uslu$e >se"taj9 ishrana9 prevoz9 zabava9 razonoda i sl.@ te uslu$e
pruaju u$ostiteljska9 saobra?ajna9 tr$ovinska i dru$a preduze?a kao i (itav niz
neprivrednih delatnosti9 asocijacija i udruenja. :oslovni partneri sa kojia a$encija
sarauje su brojna i raznovrsna preduze?a privrednih i neprivrednih delatnosti (ije su
uslu$e neophodne za putovanje i boravak. T.A.ja kao posrednik posluje u ie i za ra(un
poslovnih partnera i za obavljanje poslova dobija odreenu proviziju >procenat od
prodaje uslu$a@.
# najvanije posredni(ke poslove koje a$encija obavlja spadajuC
1. :rodaja uslu$a prevoza svih vidova saobra?aja
2. :rodaja i rezervacija uslu$a u$ostiteljskih preduze?a
3. Menja(ki poslovi
D. 8iziranje paso"a
!. :ribavljanje dozvola za lov i ribolov
E. Osi$uranje putnika9 prtlja$a i autoobila
&. Ostali posredni(ki poslovi
0ako bi olak"ala svoje poslovanje T.A.ja sarauje i sa ostali preduze?ia kako
ue$9 tako i "ire$ okruenja.
1.1. Odnos T.A.ja i os%ali* par%nera u uem o$ruenju
# ue okruenju nalaze se (inioci poslovni partneri9 prvenstveno FF6obavlja(iFF
turisti(kih a$encija.
# ue okruenje spadajuC
1@ saobra?ajna preduze?a9
2@ u$ostiteljska preduze?a9
3@ tr$ovinska preduze?a9
D@ banke9
!@ osi$uravaju?a dru"tva i dr.
.aobra?ajna uslu$a je jedan od osnovnih (inilaca ukupne uslu$e koja se nudi
kupcia na turisti(ko tri"tu. )na(ajne proene u razvoju turiza ti(u se pobolj"anja u
oblasti saobra?aja. 5edno od osnovnih podru(ja u rani Bazaa razvoja T.A.. bila je
prodaja karata u putni(ko saobra?aju9 posebno elezni(ko. :ostoje veoa raznovrsni
3
oblici eusobne povezanosti T.A.. i saobra?ajnih preduze?a. Oni se sastoje u
aktivnostia turisti(kih a$encija9 na prodaji karata i iznajljivanju saobra?ajnih
kapaciteta. 4ilj i je uvek zajedni(ki zadovoljiti razli(ite potrebe turista i pri toe
ostvariti od$ovaraju?e rezultate poslovanja.
Ugostiteljstvo kao poja obuhvata hotelijerstvo i restoraterstvo. Odnos izeu
turisti(kih a$encija i u$ostiteljskih9 posebno hotelijerskih preduze?a9 najvaniji je oblik
poslovnih povezivanja na strani turisti(ke ponude. #$ostiteljska preduze?a obezbeuju
T.A.jaa uslu$e kojia se zadovoljavaju osnovne potrebe turista >sje"taj9 ishrana i
dr.@. -stovreeno9 T.A.je obezbeuju od$ovaraju?i nivo turisti(ke tranje u$ostiteljski
preduze?ia radi bolje$ kori"?enja kapaciteta. Osnovno je da poslovne aktivnosti oba
u(esnika budu userene ka "to uspe"nije zadovoljavanju potreba turista kao potro"a(a.
Odnosi izeu turisti(kih a$encija i u$ostiteljskih preduze?a re$uli"u se u$ovoria. #
njia se deBini"e provizija turisti(kih a$encija kao naknada za u(injeni napor u plasanu
u$ostiteljskih kapaciteta.
:redet njihove saradnje jedu osnovne vrste uslu$a koje nudi hotelijersko
preduze?eC no?enje sa doru(ko9 polupansion >no?enje9 doru(ak i jedan od $lavnih
obroka >ru(ak ili ve(era@ i pun pansion >no?enje i sva tri obroka@.
:ovezivanje ovih preduze?a iz zajedni(kih ekonoskih interesa podrazueva
postojanje eusobno$ poverenja posebno u odnosu naC
% prihvatanje rezervacija T.A.ja od strane hotelskih preduze?a9 izbe$avanje
dvostruke prodaje >tzv. prebukiranja@
% si$urnost hotelskih preduze?a da T.A.je ne?e otkazati u$ovorene kapacitete u
kratko roku pre ne$o "to turisti po(inju koristiti uslu$e i da ?e izvr"iti sve ostale
u$ovorne obaveze.
D
2. 'e(uso)ni u%icaj i povezanos% o$ruenja
obja"njeno u ta(ci 1. na tre?oj strani
2.1. Odnos T.A.ja i os%ali* par%nera u irem o$ruenju
T.A.je takoe iaju posebnu vrstu odnosa sa or$ania i or$anizacijaa koji
stvaraju uslove njihovo$ poslovanja. ,e( je o dravni or$ania koji donose ere
ekonoske politike >zakone i propise@ kao i o turisti(ki or$anizacijaa >posebni
turisti(ki or$anizacijaa op"tina9 i nacionalnoj turisti(koj or$anizaciji@. 6ravni or$ani
na razni nivoia9 pre sve$a vlade9 odnosno od$ovaraju?a inistarstva9 direktno uti(u
na odreivanje osnovnih uslova u kojia se odvija poslovna delatnost turisti(kih
a$encija.
Obi saradnje zavisi od sadraja rada ovih or$anizacija >u neki zeljaa one
predstavljaju@ najvi"e or$ane u oblasti turiza@. :osebno je zna(ajan odnos izeu
turisti(kih a$encija i nacionalnih turisti(kih or$anizacija >3TO@. On se ispoljava
prvenstveno kroz or$anizovanje i kori"?enje pojedinih oblika proocije9 posebno
propa$ande9 na nacionalno nivou.
Turisti(ke a$encije po prirodi svo$a poslovanja stupaju u brojne i raznovrsne
odnose u okviru svo$a okruenja. One nisu u o$u?nosti da bitnije uti(u na razne oblike
ispoljavanja delovanja9 kako iz ue$9 tako i iz "ire$ okruenja. )bo$ to$a se na razne
na(ine prila$oavaju i sarauju sa navedeni i ostali (iniocia iz okruenja. :ri toe9
svia treba da bude zajedni(ki cilj % userenje ka "to potpunije zadovoljavanju potreba
potro"a(a9 odnosno turista. To se posebno odnosi na turisti(ku a$enciju9 bilo da se
pojavljuje kao posrednik pri or$anizovanju9 bilo kao or$anizator turisti(kih putovanja
zbo$ njeno$ na$la"eno osobeno$ poloaja na turisti(ko tri"tu >posrednik izeu
neposredno$ davaoca uslu$e i turiste9 koji oe i saostalno or$anizovati celokupno
turisti(ko putovanje@.
2.2. +lo,a dravni* or,ana u poslovanju %uris%i&$e a,encije
Turiza je privredna delatnost sa posebni obelejia9 ali je i veoa osetljiv na
uticaje iz okruenja9 pa se u vezi s ti o$u posebno izdvojiti politi(ko i ekonosko
okruenje. #ticaji iz ova dva oblika neposredno zavise od era dravnih or$ana na svi
nivoia >eunarodni9 nacionalni9 re$ionalni i lokalni@. Osi na nivou dravnih or$ana
op"ti uslovi za razvoj turiza9 a tie i za poslovanje T.A.ja deBinisani su i na
eunarodno nivou. To se odnosi pre sve$a na op"tu politi(ku kliu kao i na stvaranje
zakonskih preduslova radi aksialno$ olak"anja turisti(kih kretanja.
Ove ere dravnih i eunarodnih or$ana uti(u posredno i neposredno na
odreivanje uslova poslovanja T.A.ja na doa?e i eunarodno tri"tu. To se (ini
deBinisanje op"tih uslova u kojia se odvija turisti(ki proet9 koje donose pojedine
drave ili zajednice vi"e drava.
3pr.9 avio kopanije su po(ele da se sve vi"e uklju(uju u or$anizovanje turisti(kih
putovanja (ie neposredno konkuri"u T.A..%jaa9 odnosno or$anizatoria putovanja.
!
4ilj navedeno$ nastupa avio%kopanija na turisti(ko tri"tu jeste sticanje ve?e kontrole
nad ponudo i celokupni tri"te koje opsluuju.
Osi navedene ulo$e dravnih or$ana i odreivanja uslova poslovanja T.A..%ja
potrebno je napoenuti da a$encije kontaktiraju sa dravni or$ania i po dru$i
osnovaa. To se odnosi na slu(ajeve kada je potrebno odobrenje9 tj. potvrda dravnih
or$ana za obavljanje odreenih poslova T.A..%jaa.
#ticaj dravnih or$ana na poslovanje T.A..%ja odraava se i kroz odreivanje
posebnih uslova za njihovo osnivanje.
6ravni or$ani o$u takoe da donose propise o razvrstavanju T.A.%ja po
odreeni kate$orijaa. 4ilj ovakve kate$orizacije je spre(avanje nepo"tene
konkurencije i jasno odreivanje vrste poslova kojia se o$u baviti a$encije odreene
kate$orije.
E
XX Viziranje pasoa u poslovnicama T.A..-ja
% )a bre dobijanjc viza
Turisti(ki karnet Meunarodne turin$ alijanse >A-T@ kao dokuent za bre i lak"e
dobijanje viza za ulazak i boravak na"ih $raana u zelje potpisnice =cn$ensko$
sporazua u prodaji je od 1G. novebra.
2arancije turisti(ko$ karneta sadre pokri?e svih nastalih bolni(kih tro"kova u slu(aju
akutne bolesti ili saobra?ajne nez$ode putnika9 tro"kove repatrijacije priliko srtno$
slu(aja odnosno tro"kove deportacije i dru$e zna(ajne ere bezbednosti. Turisti(ki
karnet nije $arancija za dobijanje viza9 ali ukoliko konzularna inostrana predstavni"tva ne
o$u da navedu razlo$ uskra?ivanja vize a putovanje se pokae svrsishodni9 viza se po
pravilu izdaje. Od sredine 1''!. $odine do sada izdato je oko 3!* *** turisti(kih karneta
u dvanaest zealja -sto(ne i 4entralne 1vrope9 "to prakti(no zna(i da je toliki broj
$raana putovao sa istoka ka zapadu i u obratno seru uz $aranciju ovo$
dokuenta.
#z zahtev za izdavanje vize za turisti(ki karnet treba platili izeu D* i 123* evra u
zavisnosti od to$a do li se koristi taj dokuent G9 1!9 3* dana ili vi"e eseci9 odnosno
$odinu dana9 a za porodice se oe kupiti ne"to povoljniji paket turisti(ko$ karneta. 3a
tu cenu treba platiti i vizu a iznos zavisi od zelje u koju se odlazi.
=en$enska viza >Ta dohijanje potrebno je@C
za (a$e
1. :aso" koji vai najanje "est eseci
2. Ako je paso" nov9 obavezno priloiti stari
3. 5edna Boto$raBija u boji novije$ datua
D. Ha(ka knjiica na uvid i njena Botokopija
!. :otvrda da ak ide u "kolu
E. Ako deca putuju bez roditelja obavezna ovla"?enja od oba roditelja overena u
op"tini
&. Ako roditelj ia vizu a dete ide sa njia potrebni su paso"i na uvid i njihova
Botokopija
G. :opunjeni Borular za vizu i svojeru(ni potpis
'. ,ok za izdavanje vize je najanje 1D dana

za odrasle
1. :aso" koji vai najanje "est eseci
2. Ako je paso" nov9 obavezno priloiti stari
3. 5edna Boto$raBija u boji novije$ datua
D. ,adna knjiica na uvid i skora"nja Botokopija
!. :otvrda o $odi"nje odoru
E. :otvrda o radno odnosu
&. Ako roditelji iaju vizu a dele ide sa njia potrebni su paso"i na uvid i
njihova
Botokopija
G. Ako jedan od suprunika nije u radno odnosu priloiti ven(anicu (iji datu
izdavanja nije stariji od "est eseci
&
'. ,ok za izdavanje vize je najanje 1D dana

za zapoljenje u priva%nom se$%oru ili vlasni$e priva%ni* preduze.a
1. :aso" koji vai najanje "est eseci
2. Ako je paso" novi9 obavezno priloiti stari
3. 5edna Boto$raBija u boji9 novije$ datua
D. ,e"enje o re$istrovanju Bire9 skora"nja Botokopija
!. ,adna knjiica9 skora"nja Botokopija
E. ,e"enje o otvaranju radnje >vlasnik@ i Botokopija
&. :otvrda o radno odnosu
G. :otvrda da je pla?en porez >za vlasnika@
'. :opunjen Borular za vize i svojeru(ni potpis
1*. 8en(anica9 kao i popunjeni Borular i svojeru(ni potpis
8iziranje paso"a je jedan od vanijih posredni(kih poslova T.A.ja. 8iIe su
neophodne za putovanje u one zelje koje zahtevaju ovu ispravu. )a obavljanje ovo$
posla a$encija ora dobiti posebno odobrenje od abasade.
8ize o$u biti turisti(ke i radne u zavisnosti od vrste boravka. #slovi koje treba da
ispuni posetilac postavlja strana zelja. 3pr. za dobijanje turisti(ke vize Jrancuske
uslov je da turista podnese uredne li(ne dokuente i posebnu $aranciju od lica koje ia
boravi"te u Jrancuskoj ili ukoliko $a poziva neka institucija ori$inalnu Boru poziva.
,adnik a$encije ora detaljno da inBori"e klijenta o svi potrebni uslovia za
obijanje vize. :oslc podno"enja dokuenta radnik a$encije u poseban obrazac9
dnevnik viza9 unosi slede?e podatkeC
1. ,edni broj
2. -e i prezie podnosioca zahteva
3. 8rstu vize
D. <roj paso"a
!. 6atu prijea paso"a i datu vra?anja paso"a
E. :otpis klijenta da je predao dokuente i potpis kada u se oni vrate
&. 8isinu od$ovaraju?ih taksi
G. :roviziju a$encije
:aso"i se zati odlau u poseban seB9 a radnik a$encije napla?uje viziranje paso"a i
izdaje ori$inal priznanicu klijentu9 a kopija ostaje u bloku u a$enciji radi obra(una.
#koliko klijent nije dobio traenu vizu9 vra?aju u se dokuenta i upla?en iznos a
a$encija zadrava sao iznos u visini anipulativnih tro"kova. :reuzianje dokuenta oe
obaviti sao klijent li(no.
:otrebni obrazci za izdavanje vize >prakti(ni prieri@C
1@ op"ti uslovi osi$uranja
2@ spisak dokuenata potrebnih za dobijanje nea(ke vize
3@ zahtev za izdavanje vize po =en$ensko sporazuu.
G
!. 'e(uso)ni u%icaj i povezanos% o$ruenja i T.A.ja
obja"njeno u ta(ci 1. na tre?oj strani
!.1. Odnos izme(u T.A.je i dru%veno-%uris%i&$i* or,anizacija
Turisti(ke or$anizacije9 za razliku od putni(kih a$encija9 nisu privredne9 koercijalne
or$anizacije. 3jihov rad nije zasnovan na sticanju prihoda i dobiti9 one raspolau odreeni
aterijalni sredstvia koja su i neophodna za obavljanje aktivnosti. Osi to$a9 rad u
ovi turisti(ki or$anizacijaa zasnovan je na dobrovoljnoj bazi.
6ru"tveno%turisti(ke or$anizacije dele se naC
1. inicijativne
2. receptivne dru"tveno%turisti(ke or$anizacije
4ilj inicijativnih dru"tvenih or$anizacija je da obezbedi "to povoljnije uslove za
uklju(ivanje ve?e$ broja u(esnika u turisti(ka putovanja. 3jihov zadatak je daC
1. aktiviraju potencijalne turiste
2. pruaju inBorativno%savetodavne uslu$e kako turistia tako i svoji (lanovia
3. olak"aju uslove za putovanje
D. saradnju sa or$anizacijaa turisti(ke privrede i obezbeuju povoljne uslove za
putovanja svojih (lanova.
Inicijativne organizacije su brojne9 a eu najpoznatiji suC dru"tva planinara ili
alpinista9 auto%oto i turin$%klubovi9 dru"tva lovaca9 ribolovaca9 izvia(a9 prijatelja prirode
itd. One za svoje (lanove daju besplatne inBoracije9 na prier o stanju na putevia i
uslovia putovanja9 snabdevaju ih turisti(ki i auto kartaa9 vodi(ia9 prospektia i dru$i
inBorativni aterijalo i sl. -nicijativne dru"tvene T.A..%je raspolau i sopstveni
objektia za se"taj i ishranu9 ali oni nisu koercijalno$ karaktera9 tj. ne posluju sa cilje da
ostvare dobit. Osnovni izvor sredstava iz kojih Binansiraju svoju aktivnost su (lanski ulozi
>(lanarine@. 6rava9 privredne i dru$e or$anizacije poau svoji nov(ani sredstvia ili na
dru$i na(in rad ili delovanje inicijativnih dru"tvenih T.A..%ja. Turisti(ke or$anizacije9 znatno
su doprinele oasovljavanju turiza i nje$ovo pretvaranju iz individualno$ u asovni
dru"tveni Benoen.
Receptivne drutvene turistike organizacije iaju za cilj da obezbede "to povoljnije
uslove prihvata9 se"taja i boravka turista u turisti(ki estia. 3jihova aktivnost je9 pre
sve$a9 vezana za turisti(ko esto i nje$ovo ureenje9 opreanje i ulep"avanje9 za or$anizaciju
prihvata posetilaca i njihovo$ se"taja9 pruanje potrebnih inBoracija9 usklaivanje rada
brojnih subjekata iz razli(itih privrednih delatnosti koje posluju u turisti(ko estu
>u$ostiteljstvo9 saobra?aj9 tr$ovina9 zanatstvo9 kounalne delatnosti@ i or$anizaciju raznih
kulturnih9 uetni(kih9 sportskih9 zabavnih i dru$ih aniBestacija. :rakti(no popunjavaju
abijent u jedno turisti(ko estu i zajedno sa privredni or$anizacijaa i dru$i
Baktoria (ine bitnu koponentu u obezbeivanju "to u$odnije$ boravka posetilaca. :ostoji i
zna(ajna ulo$a u razvoju turiza zelje9 ue$ podru(ja i esta9 a ona se dalje eusobno
povezuje na re$ionalno i nacionalno nivou9 ujediniju?i se u turisti(ke saveze. ,eceptivne
dru"tvene turisti(ke or$anizacije obezbeuju sredstva za svoju aktivnost9 pre sve$a9 iz
boravi"ne takse9 zati obavljaju?i neke koercijalne poslove anje$ obia9 iz poo?i
drave9 privrednih i dru$ih or$anizacija.
'
Drutveno-turistike organizacije nastale su u dru$oj polovini K-K veka kad su
putovanja popriila asovniji karakter. 0asnije je po(elo povezivanje i ujedinjavanje kako
inicijativnih tako i receptivnih dru"tveno%turisti(kih or$anizacija9 najpre na nivou uih i "irih
re$ija9 a zati na nivou zelje u celini. )na(ajno za inicijativne i receptivne dru"tveno%
turisti(ke or$anizacije je da su se razvijale FFodozdoFF >iz turisti(ko$ esta@ FFna$oreFF ka
nacionalno nivou9 spontano i bez cilja za dobit.
!.2. /ajedni&$i ciljevi op%e i $omercijalne propa,ande
.u"tina turisti(ke propa$ande je u toe da se od$ovaraju?i etodaa uti(e na
budu?e$ >potencijalno$@ turistu tako da se u njeu stvori elja za putovanje. Turisti(ka
propa$anda je instruent turisti(ke i poslovne politike u turizu. :rincipi na kojia bi trebalo
da se zasniva turisti(ka propa$anda suC
1@ .voju zelju9 podru(je ili esto treba kroz propa$andnu poruku predstaviti tako da
se o njia stekne povoljan utisak9 odnosno da predstava koja se stvara o svojoj zelji nea
ne$ativne i nepovoljne priese i tonove.
2@ :ropa$andno poruko treba ukazati na ono "to je speciBi(no u na"e turizu9
dru$a(ije u odnosu na dru$e zelje9 podru(ja ili esta. 3e treba o(ekivati da ?e turisti
prevaliti velika rastojanja da bi videli ono "to iaju i u svojoj zelji.
3@ :oruka treba da ostavi jak utisak koji se lako ne zaboravlja. To je vano9 jer od
trenutka kada potencijalni turista prii poruku pa do trenutka kada se deBinitivno odlu(i na
putovanje u konkretnu turisti(ku zelju (esto proe dosta vreena.
# zavisnosti od to$a ko je nosilac turisti(ke propa$ande ona oe bitiC
1@ op"ta
2@ koercijalna >poslovna@ propa$anda.
1@ Opta turistika propaganda sporovodi se na re$ionalno9 lokalno9 nacionalno i
vi"enacionalno nivou a njeni nosioci su9 pre sve$a9 dravne i dru"tvene turisti(ke
or$anizacije i or$ani. 3jen osnovni cilj je da "to ve?e broju potencijalnih turista ukae na
atraktivnosti jedne zelje9 podru(ja ili esta9 podstakne i razvije elju za putovanje i tako
pove?a turisti(ki proet i potro"nju u toj zelji.
Op"ta turisti(ka propa$anda deli se naC
1@ $lobalnu i
2@ specijalnu.
Globalna turistika propaganda ia za cilj da ukae na naj"ire turisti(ke atraktivnosti i
privla(nosti jedne zelje9 re$ije unutar nje ili turisti(ko$ esta9 tj. da ih istakne u $lobalno
sislu.
Specijalna turistika propaganda isti(ke sao pojedine atraktivnosti ili sao
privla(nosti pojedinih podru(ja. ,azlika izeu $lobalne i specijalne turisti(ke propa$ande je9
dakle9 da u "irini obuhvata pri isticanju turisti(kih atraktivnosti.
2@ Koercijalna turistika propaganda ia za cilj da skrene panju potencijalni
turistia na konkretne turisti(ke objekte i vrste turisti(kih uslu$a i da na taj na(in pove?a
turisti(ku tranju.
1*
:rea vidovia turiza razlikujeoC
1@ propa$anda za razvoj doa?e$ turiza i
2@ propa$anda za razvoj inostrano$ turiza.
:ropa$anda se deli naC
1@ pla?enu i
2@ nepla?enu.
Plaena turistika propaganda Binansira se iz sredstava nosilaca poslovne i turisti(ke
propa$ande u zelji. 8eliki turoperatori vr"e propa$andu turisti(ke zelje (ije kapacitete
prodaju. Neplaena turistika propaganda zna(i da ne oeo uticati i na sadraj njenih
poruka9 ne oe se uticati na vree kad ?e se vr"iti turisti(ka propa$anda9 ali ni na esto.
)ato nepla?ena turisti(ka propa$anda oe iati i ne$ativne eBekte po"to zelja oe biti
predstavljena u nepovoljno svetlu.
:rea tehnici preno"enja propa$andnih poruka razlikujeoC
1@ $raBi(ka sredstva
2@ o$lasna sredstva
3@ projekciona sredstva
D@ prostorno%plasti(na i
!@ li(na propa$andna sredstva.
Osnove planiranja %uris%i&$e propa,ande
3ajvanije osnove od kojih treba polaziti u planiranju turisti(ke propa$ande suC
1@ Analiza tri"ta i elasti(nost tranje jer tri"te na daje od$ovor na pitanje FFkojoj
tranji treba uputiti koje propa$andne porukeLFF
2@ 4ilj turisti(ke propa$ande propa$anda oe biti zasnovana na du$oro(ni i
kratkoro(ni ciljevia
3@ #tvrivanje tro"kova turisti(ke propa$ande
D@ .a$ledavanje eBekata turisti(ke propa$ande
!@ -zbor sredstava9 sadraja9 poruka i vreena propa$iranja analizo tri"ta i tranje
dobijao od$ovor na ova pitanja.
". #ra$%i&ni primeri
11
!iteratura
1. 6r O$njen <aki?9 6r 5ovan :opesku9 Mr Miodra$ 3ikoli?9 Mr <ojan
)e(evi?9 99A$encijsko i hotelijersko poslovanje za -9 -- i -8 razred u$ostiteljsko%
turisti(ke "koleFF.
2. 6r 0runoslav /a(i?9 991konoija turiza za -8 razred u$ostiteljsko%turisti(ke
"koleFF.
12