UNIVERZITET SINGIDUNUM

M.A. STUDIJE 2006/07

Kriza hipotekarnog trita
Prof dr Miroljub Hadi
8. Kriza hipotekarnog trita
8.1.Pojavni oblici krize
8.2.Mogui uzroci krize
8.3.Posledice krize hipotekarnog trita
8.4.Reakcija centralnih i poslovnih banaka
8.5.Posledice na trite Srbije
8.6. Preispitivanje neoliberalnog koncepta
8.1. Pojavni oblici krize
Poetak krize nastao je kao posledica oputenije politike
kreditiranja amerikih banaka patriotska potronja
zapoeta1996, a pojaana nakon 11.septembra 2001.
Tokom 2001. banke su poele da pozajmljuju licima sa niim
kreditnim rejtingom u uslovima ekspanzije trita nekretnina
Pratei tranju cene nekretnina su porasle za 13.2% u dve
godine proseno, a u periodu 1996-2006. za 124%
Uslovi poslovanja su krhki i osetljivi, jer su K sputene da bi se
amortizovao ok pucanja dot.com bubble
Rast cena nekretnina direktno je bio uzrokovan niskim K i lakim
odobravanjem kredita (sub-prime loans)
Odobravanje ovih kredita vodilo je rastu tranje i rastu cena
nekretnina, pa se nekretnine poinju kupovati iz pekulativnih
razloga da bi se prodale po vioj ceni
To dodatno vri pritisak na rast cena nekretnina ameriki
balon cena nekretnina
Banke su poele odobrene drugorazredne kredite da
sekjuritizuju, odnosno svoja potraivanja su prodale na tritu


Nastavak...
Banke su kroz proces sekjuritizacije zapravo ugrozile ceo
finansijski sistem, jer je problem naplate kredita postao problem
itavog finansijskog sistema SAD
Balon cena nekretnina je jednom morao da pukne i to se desilo
sredinom 2006. godine
Cene nekretnina su poele naglo da padaju
Dunici su doli u situaciju da duguju vie nego to njihova
nekretnina vredi
Naroito oni koji su nekretine kupovali iz pekulativnih razloga
kredite nisu mogli da vrate
Broj ovih dunika je naglo poeo da raste
Ceo finansijski sistem postao je potencijalno nelikvidan
Banke su svoje drugorazredne kredite sekjuritizovale prodajom
na tritu, a kupovinu su vrile banke, ivesticioni i penzioni
fondovi po primamljivim kamatnim stopama
Problem se odrazio ne samo na bankarski sektor, ve i realni
sektor
Problem je zbog injenice da su kupci hartija bile ne samo
amerike banke i finansijske institucije dobio globalne razmere
8.2. Mogui uzroci krize
Koreni krize su mnogo dublji od pojavne krize hipotekarnog
trita i viestruki su
Ona je vrlo povezana sa krahom berze izazvanog pucanjem
dot.com balona 2001.
Neposredni krivci su:
Poslovne banke su najpre davale zajmove ne vodei rauna o
kreditnoj sposobnosti klijenata, da bi kasnije zbog niskih K
nastojale da odobre to vie kredita, ukljuujui drugorazredne
koji su imali viu cenu, naroito su krive zbog prodaje nesolidnih
kredita na tritu
Krivicu snose i zajmotraioci, oni koji su se nadali da e cene
nekretnina rasti uporedo sa njihovim obavezama, pogotovo oni
koji su videli mogunost velike zarade, uprkos slaboj kreditnoj
sposobnosti i to po K' viim od trinih (za prvoklasne
zajmotraioce)
Kupci hipotekarnih hartija investitori iz sveta - su krivi, jer su
bili motivisani iskljuivo visokim kamatama, a nisu brinuli o
sigurnosti povraaja hipotekarnih kredita
Amerika realna ekonomija se nala pred recesijom, pa se
otvorilo pitanje odnosa dunika i poverilaca i pitanje
pretpostavke ostalnom napretku
8.3. Posledice krize hipotekarnog trita
Kada je sredinom 2006. trite poelo da puca prodaja stanova
je stala
Prodajne cene su prestale da rastu, a kamate koje su bile na
istorijskom minimumu su poele da rastu, a inflatorna
oekivanja su pretila da ih jo vie podignu
Procenat nenaplativih kredita je poeo da raste
Kulminacija avgusta 2007. je uslovila da je udeo nenaplativih
kredita toliko porastao da je poeo da preti globalnoj finansijskoj
stabilnosti
Banke, investicioni i penzioni fondovi koji su drali zbog viskih
prinosa HOV zasnovane na drugorazrednim kreditima doli su u
opasnost da izgube likvidnost
Trite akcija je reagovalo na ova deavanja Dau Dons je sa
istorijskog maksimuma od 14.000 (19.jula 07.) pao na ispod
13.000 (15 avgusta 07.) 8% pada za mesec dana
Pad Dow Jonesa se preneo na ostale berze berze su
pokuavale da se oporave u vie navrata, ali neuspeno
Pariska berza je pala za 3.3%, Londonska za 4.1%, Franfurtska
za 2.4%, Seulska za 6.9%
Nastavak...
Kriza e imati dugorone posledice na globalni finansijski sistem
Pitanje je da li e banke koje su se kratkorono zaduivale na
tritu preko prodaje HOV moi da prevazidju krizu likvidnosti
Northern Rock Bank nije bila u stanju da prevazidje krizu (redovi
tedia)i morala je biti nacionalizovana
Stiglitz i Grinspen ocenjuju da je ekonomija SAD upala u
najdublju krizu nakon II svetskog rata
OECD i MMF ocenjuju da je privreda SAD pred recesijom
Istovremeno Evropa se ne brine toliko oekivanja privrednika
su poetkom godine optimistina
EU privredni rast je opao na 2.2% u IV kvartalu sa 2.6% u III
kvartalu 2007. a izvoz na 0.5% sa 2.1%. Uprkos toga se
predvidja rast izvoza od 5-6% u 2008. godini


8.4. Reakcija centralnih i poslovnih
banaka
Ozbiljnost situacije u SAD i ostatku sveta
FED, ECB i Japanska CB su reagovale kako bi smirile situaciju
na finansijskom tritu
Prva reakcija bila je upumpavanje sveeg nvca zbog ugroene
likvidnosti sistema
FED su emitovale u vie navrata 92 mlrd USD, ECB 204 mlrd
EUR, a CB Jpana emitovala je 600 mlrd Jena (oko 53 mlrd
USD)
Upumpavanje sveeg novca nije bilo dovoljno pa je LIBOR
porastao na 5.72% (max u poslednjih 7 godina)
Poto kriza preti realnoj ekonomiji recesijom FED je u vie
navrata smanjivao K' - najnovije smanjenje sa 5.25% na 4.75%,
uz oekivanje da i poslovne banke snize K
Od sniavanja kamatnih stopa se oekuje smanjivanje trokova
pozajmica za kompanije i stanovnitvo i jaanje konjunkture
Otvara se pitanje da li je FED preterao, ili pourio i time ponovio
greku iz 2001. godine
Nastavak...
FED je 16. marta preduzeo nezepamen korak direktno se i
novano angaovao na spaavanju Bear Sterns investicione banke
da J.P. Morgan preuzme banku ukljuujui finanasijsku injekciju od 29
mlrd USD
ECB nema nameru da dalje prati FED u obaranju kamatnih stopa
Kriza nema direktne implikacije na srpsko finansijsko trite
Kamatne stope na EMU su poveane, pa e to osetiti gradjani i
kompanije koje su ve uzeli kredite sa promenljivom kamatom
NBS je sa svoje strane da bi snizila inflatorna oekivanja poveala
referentnu kamatnu stopu sa 9.5% na 10.5% i na 14.5% (na
dvonedeljne repo operacije) uz nagovetaj daljeg poveanja
Pitanje je da li e ino banke koje se zaduuju kod svojih centrala nai
druge izvore finansiranja
Pitanje je takodje da li e se i kada domae finansijsko trite oporaviti,
jer se balon ispumpao maja 2007., a nema vika slobodnih sredstava iz
inostranstva, uz osetljivu politiku situaciju, da bi se tranja pojaala

8.5. Posledice na trite Srbije
Trita u regionu trpe posledice kraha na amerikom tritu
Trita u regionu su nerazvijena i plitka pa je reakcija u vidu
velikih oscilacija i velikog pada indexa
Od poetka godine pale su sve berze u regionu: Sarajevo -
34.6%, Zagreb -25.7%, Lubljana-22.4%, Budimpeta-16.5%
BB Belex15 -22.7% od poetka godine, Belex line -18.1%
Vrednost dnevnog prometa je pala na 2.8 mil RSD i nia je za
oko 60% nego lane
Prisustvo stranaca je i dalje oko , a u danima pada obima i
svih 70%
Ulaskom ino portfolio investitora i fondova i srpsko trite je
postalo osetljivo na medjunarodna kretanja
Inostrani investitori se oslobadajaju rizinih hartija i okreu
stratekim proizvodima: nafti, zlatu, srebru ostajui samo na
razvijenim tritima
Smirivanje na amerikoim berzama uticalo je na smirivanje u
Evropi i naem regionu
Nastavak...
Dakle, globalna dogadjanja deluju daleko vie od politikih
problema prole godine u uslovima tehnike vlade BB je
beleila izuzetan rast prometa i rast cena HOV
Na listingu A su svega tri kompanije
Hartije blu ip kompanija: NIS, EPS, Telekom tek treba da se
nadju na Berzi krajem godine, kao i hartije Republike i gradova,
obveznice i druge dunike HOV
Ohrabruje da se ino ulagai nisu sasvim povukli sa trita, ali su
prepakovali portfelje HOV
Pokazalo se da su kretanja do juna 2007. bila ekonomski
neutemeljena i da je bila re o balonu
Do pozitivne korekcije zaustavljanja pada i stabilizacije - dolo
je nakon objavljivanja pozitivnih bilansnih rezultata kompanija
koje su listirane na Berzi
8.6. Preispitivanje neoliberalnog koncepta
Pol Krugman: u krizi 1929. nije bio kljuan krah berze, ve
opsada banaka Ludovali smo kao 1929.
Kriza bankarstva je pokazala da neregulisana finansijska trita
bez nadzora suvie lako mogu da doive sunovrat, ali je lekcija
zaboravljena
Banka je prvenstveno stvar poverenja, a juri na banke moe da
bude zarazan bez obrzira na uzroke stvaranja glasina
Volstrit je decenijama negodovao zborg rigidne regulative,
propisa koji su ograniavali rizik, ali i profite
Delom je problem prevazidjen ubedjivanjem politiara da treba
ii na deregulaciju, koji je 1980-tih realizovan na talasu
reganizma i taerizma, kao i stvaranjem bankarskog sistema u
senci
Bankarski sistem u senci se oslanjao na sloene finansijske
aranmane kojima se zaobilazi bezbednosna regulativa
bankarstva
Bankarstvo u senci je preuzimalo sve vie posla, jer su igrai u
ovom sistemu bez propisa imali konkuretniju ponudu u odnosu
na banke
Nastavak...
Danas umesto izvlaenja novca iz bankarstva u senci
i stavljanja u slamarice investitori investiraju u
blagajnike zapise kao sigurnije HOV
Era ekonomskog liberalizma poeta Reganizmom i
Taerizmom je okonana odreene ruke trita
nisu u stanju da organizuju ekonomiju
Pitanje 1) Da li se sa liberalizacijom i deregulacijom
poslovanja u banakrskom sektoru preteralo
Pitanje 2) Da li je dravna intervencija preko CB, kroz
upumpavanje novih koliina novca i smanjnivanje
kamatnih stopa pravo reenje nije li to ponovno
vraanje Kejnizanskoj ekonomiji, a bez pootravanja
finansijske discipline