You are on page 1of 23

FILOZOFIJA I DRUTVO XXIII (3), 2012.

348
STUDIJE I LANCI
UDK: 17(Nietzsche, F.)
DOI: 10.2298/FID1203348S
Originalan nauni rad
Mio Savi
Beograd
Nieova kritika moralnih vrednosti
Apstrakt: Autor u ovom lanku zastupa tezu da se Nieova kritika morala zasniva na nje-
govoj metafizici, u kojoj pojam volje za mo, shvaen u duhu grkog pojma physisa, igra
kljunu ulogu. On pokazuje da je prevrednovanje svih vrednosti kao prevladavanje platoni-
stiko-hrianskog nihilizma usmereno na afirmaciju ivota u skladu s prirodom, pri emu
je priroda shvaena upravo kao physis. On takoe pokazuje zato je za Niea neosnova-
na pretenzija na univerzalnost i objektivnost vladajueg sistema vrednosti. Na kraju, autor
ukazuje na tekoe Nieovog (obrnutog) platonizma i zakljuuje da neuspeh modernosti
da opravda moral namee zadatak ispitivanja mogunosti rehabilitacije Aristotelove prak-
tine filozofije.
Kljune rei: Nie, moral, naturalizam, vrednosti, Platon, hrianstvo.
Ovaj rad predstavlja pokuaj da se Nieova (Nietzsche) kritika tradicionalnog mo-
rala osvetli iz perspektive njegove ontologije, odnosno metafzike.
1
Interpretaci-
ja, naime, polazi od teze da Nieova kritika vladajuih vrednosti, koja se neretko
podvodi pod neku vrstu naturalizma, zapravo izrasta iz njegove osobene onto-
logije, koju karakterie shvatanje prirode u duhu grkog pojma physisa. Time bi
trebalo da se dodatno osvetli osobenost Nieovog naturalizma, s jedne strane, a s
druge ukae na to da su ogranienja Nieove etike u znatnoj meri uslovljena time
to ona direktno proistie iz njegove ontologije. To, zapravo, znai da Niea pret-
postavke moderne tradicije spreavaju da u dovoljnoj meri uzme u obzir specif-
nost praktine sfere ljudskog ivota i da u tom smislu jednostrano osvetljava pri-
rodu ljudskog delovanja. Jednostranost ovog poduhvata onda upuuje na potrebu
ispitivanja plodonosnosti aristotelovske etike.
Nie i naturalizam
Autori koji Nieovu flozofju tumae kao naturalizam obino se ne slau u pogle-
du toga u kom smislu je on naturalista, iako svi dele uverenje da pojam prirode
i prirodnosti igra vanu, moda i presudnu ulogu u njegovom poduhvatu. Tako,
na primer, Lajter (Leiter) shvata Nieovu flozofju kao naturalizam, u smislu koji
je blizak scijentizmu. Naime, razlikujui tzv. M-naturaliste, koji se ugledaju na
1 U eseju Nie i etika Van Tongeren (Van Tongeren) takoe istie vezu izmeu metafzi-
kog i etikog u Nieovoj misli ili, jo bolje, vezu izmeu njegove metafzike hipoteze o re-
alnosti kao volji za mo i njegovog uputanja u borbu protiv jedne moralnosti koja odbacuje
borbu (Van Tongeren 2006: 398).
STUDIJE I LANCI
349
prirodnonauni metod, utoliko to fenomene kauzalno objanjavaju, i S-natura-
liste, tj. supstantivne naturaliste, koji odbacuju objanjenja pojava pomou nat-
prirodnih uzroka Lajter u Nieu vidi potpunog naturalistu, budui da on mo-
ral objanjava tako to ga izvodi iz poriva duboko skrivenih u ljudskoj prirodi kao
volji za mo. Ovoj interpretaciji se prigovara, pre svega, to da prenaglaava zna-
aj prirodnonaunog postupka u Nieovoj flozofji. Naime, podsea se na to da je
bitna odlika naunog postupka eksperimentalno proveravanje hipoteza, i u tom
smislu se istie da se, zapravo, ne vidi kako bi se Nieova teorija mogla ispitati na
strogo nauan nain. tavie, tvrdi se da njegove temeljne teze nisu ni podlone
eksperimentalnom proveravanju, pa se, izmeu ostalog, i zbog toga osporava teza
o scijentizmu Nieove flozofje.
2

S druge pak strane, autori poput Akompare (Acompara) zastupaju tezu da je kod
Niea re o sasvim osobenoj vrsti naturalizma. Odbacujui Lajterovo suprotsta-
vljanje literature i nauke, koje je praeno svrstavanjem Niea na stranu nauke,
Akompara sada insistira na tome da Nieov poduhvat odlikuje tesna veza izmeu
naturalizma i esteticizma. Nazivajui Nieov naturalizam umetnikim, on naime
tvrdi da svako tumaenje Nieove psihologije morala mora uzeti u obzir injenicu
da ne samo pojam prirode ve i pojam umetnosti igra vanu ulogu u njegovoj in-
terpretaciji moralnih fenomena.
Van Tongeren takoe zapaa da pojam prirode ima odsudan znaaj za Nieovo tu-
maenje moralnog delovanja. Nie je posebno zainteresovan za poznati najvii
moralni ideal stoika: homologoumenos tei physeizen, iveti u skladu s prirodom,
kae on. Tongeren, meutim, odmah potom naglaava da Nie, uprkos prihvata-
nju ovog ideala stoika, odluno odbacuje njihovu interpretaciju physisa (Van Ton-
geren 2006: 398). Njegovom stavu svakako idu u prilog i same Nieove rei u Su-
mraku idola: I ja, takoe, govorim o povratku prirodi, mada to nije vraanje, ve
uspinjanje gore, u visoku, slobodnu, ak stranu prirodu i prirodnost, takvu koja
se igra velikim zadacima, koja se sme igrati (Nie 1999: 120).
No budui da je za Niea ivot u skladu s prirodom zapravo ivot odreen znanjem
istine, moglo bi se isto tako rei, uz pozivanje na njegove tekstove, da Nie sledi i
poznati hrianski ideal ivota u istini, ali da se on s hrianstvom razilazi u po-
gledu odreenja same istine. Kod njega je, naime, re o neemu sasvim drugom
od onoga to je na delu u hrianstvu, koje on vidi kao platonizam za narod, i celo-
kupnom metafzikom nasleu, koje predstavlja samo razliite forme platoni zma,
kao idealizma par exellance. Nie, naime, sebe vidi kao izrazitog realistu, koji
pri tome svoj poduhvat eksplicitno oznaava kao obrnuti platonizam; sledstve-
no tome, on nastoji nasuprot protivprirodnim porivima, koje prepoznaje u svim
formama platonizma da (ponovo) afrmie prirodnost ivota. Na ovo, u osnovi,
ukazuje i Janavej (Janaway), koji Nieovu misao predoava na sledei nain:
2 O tome vidi u: Acampora 2006.
NIEOVA KRITIKA MORALNIH VREDNOSTI MIO SAVI
350
Veina komentatora Niea sloila bi se da je on, opte uzev, u svojoj zreloj
flozofji naturalist. On se suprotstavlja transcendentnoj metafzici, bila ona
Platonova, hrianska ili openhauerova. On odbacuje pojmove due, apso-
lutno slobodne volje ili sebi-transparentnog istog intelekta, naglaavajui
umesto toga telo, govorei o animalnoj prirodi ljudskih bia i pokuavaju-
i da objasni brojne fenomene pozivajui se na nagone, instinkte i afekte,
koje smeta u nau fziku, telesnu egzistenciju. Ljudska bia treba da budu
vraena prirodi, jer u protivnom mi falsifkujemo njihovu istoriju, njihovu
psihologiju i prirodu njihovih vrednosti uzimajui sve to u obzir, mora-
mo znati istine kao sredstvo za odsudno vano prevrednovanje vrednosti.
(Janaway 2006: 337)
Nema, dakle, nikakve sumnje u to da pojam prirode igra vanu ulogu u Nieovoj
flozofji, te da je ovaj pojam od odsudnog znaaja i za njegovo poimanje samih
vrednosti. Ono to, meutim, nije u tolikoj meri belodano jeste upravo sadraj
samog pojma prirode koji Nie ima na umu ili koji na bitan nain upravlja nje-
govim tumaenjem svekolike stvarnosti, ukljuujui tu i moralne fenomene. No
na osnovu navedenog, ini se da je jasno bar sledee: ukoliko Nie zagovara neku
vrstu ivota u skladu s prirodom i, shodno tome, istie zahtev za vraanje oveka
prirodi, onda je svakako legitimno njegovo etiko stanovite oznaiti kao jednu
vrstu naturalizma; ukoliko, opet, umetnosti pridaje naroiti znaaj to on doista
i ini i prilikom elaboracije problema vrednosti onda je bez sumnje opravdano
isticati njegov esteticizam i govoriti o izvesnom estetskom ili umetnikom natu-
ralizmu Nieove flozofje; a ako pri svemu tome zagovara i uspostavljanje aristo-
kratskih, kao na neki nain prirodnih vrednosti, tada se njegova pozicija s pravom
moe okvalifkovati kao etiki elitizam.
3

No kao to Redinster (Reginster) s pravom zapaa, Nieovo miljenje nije nika-
kva sluajna zbirka briljantnih ali nepovezanih ideja, ve sistematsko miljenje,
u smislu da je organizovano i logiki ureeno (Reginster 2008: 3), iako je Nieu
potpuno strana bilo kakva volja za sistemom, to inae odlikuje vei deo tradicio-
nalne flozofje, koja po njemu sakati fenomene koje hoe da objasni, utoliko to
nastoji da ih po svaku cenu ugura u Prokrustovu postelju unapred izabranog te-
meljnog principa stvarnosti. Pretpostavimo li da stvari kod Niea zaista tako i sto-
je, onda se time namee pitanje kako se svi pomenuti (i nepomenuti), naizgled
divergentni aspekti njegove misli uopte mogu sistematski povezati. Drugim rei-
ma, pitanje koje ovde iskrsava glasi: na emu se zasniva unutranja veza raznolikih
aspekata Nieove flozofje?
3 Nieova kritika povesti moralnosti, kako zapaa Spinks (Spinks), podrazumeva zapravo
viziju novog aristokratskog modusa ivota s one strane moralnih vrednosti (Spinks 2002:
62). Slino misli i Redinster. Odbacujui teze da je Nie relativista, Redinster Nieovo sta-
novite oznaava kao etiki elitizam (Reginster 2008: 264).
STUDIJE I LANCI
351
ini se da nam za odgovor na ovo pitanje od nemale pomoi moe biti upravo
uvid u to da je Nieova misao od samih svojih poetaka pa do kraja snano odre-
ena njegovom (svesnom ili nesvesnom) recepcijom grke misli, i to ne samo He-
raklitove () ili (u odreenom smislu) one sofsta ve u znaajnoj, ako
ne i presudnoj meri Aristotelove (), uprkos tome to se Aristotelovo
ime (kao uostalom i sama re physis) samo sporadino javlja u njegovim spisima.
Naime, imanentna povezanost iznetih odreenja njegove flozofje, koja pritom
baca novo svetlo i na prirodu njegove kritike moralnih vrednosti, pomalja se u ja-
snijim obrisima ukoliko se s dovoljnom ozbiljnou uzme u obzir upravo srodnost
njegove misli Aristotelovoj teorijskoj flozofji, srodnost koja je, ako izuzmemo
Hajdegera (Heidegger), ostala potpuno izvan vidokruga Nieovih interpretatora.
To se pre svega odnosi na Aristotelov pokuaj da ontoloki problem rei stavlja-
njem u sredite svoje ontologije pojam kretanja (kinesis) i s njim tesno povezane
pojmove physis, techne, energeia, dynamis; re je, zapravo, o pojmovima koji su
i te kako relevantni za Nieov fundamentalni pojam volje za mo,
4
a iz kojeg Nie
doista i izvodi moralne fenomene. Naime, radikalno preokretanje platonizma na
kojem se zasniva sistem vrednosti koji Nie nastoji da prevrednuje moe se, kako
se ini, dodatno osvetliti ukoliko se u Nieovom pojmu prirode, kao i u pojmu vo-
lje za mo, uoe neke vane crte grki shvaenog physis-a, odnosno ako se u Ni-
eovoj flozofji prepozna, kako Hajdeger kae, daleki odjek zoea i physisa ranih
grkih mislilaca (Hajdeger 2000: 188).
5

4 Up. [Z]a Niea mo znai sve to u isti mah: dynamis, energeia, enteleheia (Hajdeger
2009a: 72).
5 Kada ovde govorim o physisu, onda, pre svega, imam na umu Hajdegerovo tumaenje ovog
grkog pojma. Otuda, da bi se lake pratila argumentacija u ovom radu, navodim neka odre-
enja physisa koja sreemo u Hajdegerovim spisima: ta pak kazuje re physis? Ona kazuje
ono to izrasta iz sebe (na primer rastenje neke rue), razvijanje koje se otvara, u takvome
razvijanju prelaenje u pojavu i u njoj zadravanje i ostajanje, ukratko, izrastajui-prebiva-
jue vladanje. Leksiki phyein znai rasti, dovoditi do rastenja. [...] [Physis] je izrastanje i
u-sebi-iz-sebe-iz-dizanje. [...] Physis je iz-dizanje, samoproiznoenje iz onoga to se skriva
(Hajdeger 1976: 32). Physis podrazumeva izrastajue samouspravljanje, u sebi prebivajue
samorazvijanje (isto: 75). Po-sebi-stajanje kao na-stajanje (isto: 77). Izrastajui-prebiva-
jue vladanje je u sebi u isti mah sijajue pojavljivanje (isto: 114). Treba, dakle, pokrenutost
shvatiti kao nain bivstvovanja, to jest prisustvovanja. Tek onda kad nam to poe za rukom,
mi moemo physis u njegovoj sutini da shvatimo kao ishodino raspolaganje pokrenutou
onog to se kree iz sebe i k sebi. [...] [P]itanje o physisu... je ispitivanje bivstvovanja (Haj-
deger 2003: 234). Physis mora da se shvati kao ousia, kao nain prisustvovanja (isto: 233).
[P]risustvovanje [je] izlaenje u neskriveno, samopostavljanje u otvoreno. Ukazivanjem na
puko trajanje ne dolazi se do znaenja prisustvovanja (isto: 243). A ta ako naemo put
natrag u oblast bivstvovanja shvaenog onako kako su ga Grci shvatili? Tada bismo videli da
pravljenje, poiesis, jeste jedna vrsta proizvodnje, a da rastenje (vraanje-u-sebe i pojavljiva-
nje-iz--sebe), physis, jeste druga. Pro-iz-voditi ne moe tu da znai praviti nego: postaviti
neto u neskrivenost njegovog izgleda; pustiti neto da prisustvuje; prisustvovanje. Na osno-
vu tako shvaenog pro-iz-voenja odreuje se tek sutina na-stajanja i njenih raznih vrsta.
Umesto nastajanja morali bismo rei iz-voenje...: izvesti iz izgleda onaj izgled u koji se
NIEOVA KRITIKA MORALNIH VREDNOSTI MIO SAVI
352
Otuda je uputno, bar u kratkim potezima, ukazati na pojam prirode koji upravlja
Nieovim tumaenjem realnosti, a to bi trebalo da doprinese i pojanjenju smisla
Nieovog zalaganja za ivot u skladu s prirodom, kao ivot u istini. Za potrebe
ovog rada bie dovoljno da pomenemo samo neka podudarna odreenja prirode
(physis) kod Aristotela i Niea, i to pre svega radi jasnijeg osvetljavanja ontoloke
osnove Nieove radikalne kritike vladajuih vrednosti.
Za Aristotela je karakteristino pre svega to da on strukturu techne-a, kao neke vr-
ste proizvoenja, koristi kao model za svoju ontologiju.
6
To se prevashodno oitu-
je u tome to Aristotel, s jedne strane, sutinu prirode (physis) izlae oslanjajui
se primarno na strukturu techne, kao umetnikog
7
proizvoenja, a s druge samu
umetnost (techne) odreuje kao mimesis, odnosno usavravanje physis-a. U tom
smislu ova interpretacija realnosti insistira na istovetnosti struktura pomenutih
aktivnosti, shvaenih pre svega kao specifnih kretanja, tj. kao oblikotvornih ili
stvaralakih delatnosti.
Pomenuti model tumaenja realnosti javlja se kod Niea rano. On se dovoljno ra-
zgovetno manifestuje ve u njegovoj prvoj knjizi, Roenje tragedije, delu koje izla-
e njegovu artistiku metafziku, ali i delu koje, po samim Nieovim reima, ve u
izvesnom smislu sadri ili trasira njegov potonji poduhvat (pripreme) prevredno-
vanja svih vrednosti, koji e presudno odrediti njegov kasniji rad.
8
O tome, u pr-
vom redu, svedoi Nieov govor o umetnikim nagonima prirode (Nie 1983: 45),
kao i njegova odreenja umetnosti kao osobenog ispoljavanja same prirode, tj. kao
prirode na delu (s tim u vezi je, inae, i za Niea vaan pojam genija). Sama priro-
da je, prevashodno, shvaena kao veno kretanje proizvoenja oblika iz sebe same.
Saobrazno tome, Nie ivot tumai kao kretanje odreeno formama, koje sam i-
vot iz sebe proizvodi,
9
i u tom smislu kasnije govori o aktivnim,
10
stvaralakim
neto pro-iz-vedeno (u svakom datom sluaju) postavlja i tako jeste (isto: 258). Trebalo bi
da se u ovom radu pokae da kod Niea (iako on sam o tome ne govori izriito) do izraaja
dolaze i ovaj pojam physis-a, ali i modifkacija ovog pojma, nastala pod uticajem pretpostavki
moderne flozofje, a to onda Hajdegeru daje za pravo da kae da Nie kao metafziki mi-
slilac uva blizinu prema Aristotelu (Hajdeger 2000: 194) i da se u njegovom pojmu volje za
mo uje utihnjujui odjek zoea i physisa ranih grkih mislilaca (isto: 188).
6 O tome izriito govori i Fink (Fink). Up. Fink 1984: 202203. Up. takoe Hajdeger 2003: 258.
7 U irem smislu koji obuhvata i umee.
8 Up. Roenje tragedije je bilo moje prvo prevrednovanje svih vrednosti: time se ponovo
vraam na tlo iz kojeg nie moje htenje, moja mo ja, poslednji uenik flozofa Dionisa ja,
uitelj venog vraanja... (Nie 1999b: 134).
9 Up. takoe: Svijet kao umjetnina to raa samu sebe (Nietzsche 1988: 796).
10 U pojmu aktivne sile treba prepoznati grki pojam energeia, kao ostvarivanje (aktue-
lizovanje), odnosno ostvarenost; samo kretanje (kinesis) je energeia dynamis-a; prisutnost
sutine je, takoe, energeia. Izraz aktivne sile znai to i volja za mo. Na ovu vezu ukazuje i
Hajdeger. Up. Hajdeger 1961: 238.
STUDIJE I LANCI
353
silama ivota. Ispoljavanje aktivnih sila, kao ispoljavanje sutine prirode, tj. samog
ivota na specifan nain se manifestuje i kroz ljudsko delovanje i stvaranje.
Utoliko onda ljudsko delovanje treba da bude saobrazno prirodi, to zapravo zna-
i da bude ispoljavanje (istinske) prirode, kao stvaralake sile kroz ljudske aktiv-
nosti. Tako je onda model techne-a, putem kojeg Aristotel odreuje physis, i obr-
nuto, kod Niea dobrim delom primenjen i na ljudsko delovanje uopte, to sam
Aristotel ipak ne ini, budui da on istie osobenost praxis-a u odnosu na techne.
11

Sam Nie, dodue, tvrdi da istinsku prirodu realnosti, koju celokupna metafzika
falsifkuje, otkriva pogledom u samo oko ivota, to u stvari znai da do nje do-
lazi pomou flozofske intuicije,
12
neposrednog uvida u krajnju sutinu realnosti
uopte, uvida naime da je ivot veno kretanje nastajanja i nestajanja, zapravo jed-
no dionisko dogaanje venog stvaranja sama sebe, venog razaranja sama sebe
(Nietzsche 1988: 1067).
Kao takav, ivot je neka vrsta heraklitovskog deteta, koje se igra
13
gradei i razara-
jui kule od peska, i stoga se on ne moe opravdati nikako drukije do estetski,
14

ali u smislu estetike stvaraoca. Shodno tome, onda, Nie jo u Roenju tragedije
jasno formulie neku vrstu novog kategorikog imperativa, i to upravo primereno
obratu koji je ve (pod uticajem openhauera (Schopenhauer)) izveden u njego-
voj flozofji, obratu koji, u osnovi, podrazumeva obrtanje tradicionalnog odree-
nja oveka kao animal rationale. Konsekventno tome, ovaj imperativ sada ne pro-
pisuje autonomni um (kao kod Kanta (Kant)), ve sama priroda.
O tome ta priroda zapoveda oveku, Nie kae: u dioniskoj umetnosti i nje-
noj tragikoj simbolici oslovljava nas ta ista priroda svojim pravim, neizmenjenim
glasom: Budite kao to sam ja! Uz neprekidnu menu pojava, praroditeljka koja
veito stvara, veito nagoni na ivot i veito nalazi zadovoljstvo u toj meni poja-
va! (Nie 1983: 103; kurziv moj).
15
Ovde ne samo da jasnije dolazi do izraaja da je
11 O tome Aristotel podrobno govori u VI knjizi Nikomahove etike.
12 Fink s pravom istie da je kod Niea re o dve vrste saznanja, o ontikom i kategorijalnom
saznanju, s jedne strane, i intuitivnom saznanju bivanja. Up. Njegova kritika ne pogaa
uope svu spoznaju, nego samo spoznaju bia, empirijsku spoznaju, ali prije svega i apriornu
spoznaju, to znai kategorijalno istumaenje stvarnosti kao takove. Njegova intuicija, flozo-
fjski pogled na bivanje nije ovom kritikom pogoena; ona je naprotiv pretpostavka koja ovu
kritiku tek ini moguom i valjanom (Fink 1981: 202).
13 Up. Ve od svojih prvih spisa kree se on [Nie] u tajnovitoj dimenziji igre, u svojoj
artistikoj metafzici, u svom heraklitizmu igrajueg svjetskog djeteta Zeusa, PAIS PAIZON
(Fink 1981: 229).
14 Up. Nie 1994: 280.
15 Up. takoe: Da bi postojala vena radost stvaranja, da bi volja za ivot veno potvri-
vala samu sebe (podvlaenje moje), zbog toga moraju veito da postoje porodiljske muke.
[...] Sve ovo oznaava ve re Dionis: ja ne poznajem nijednu viu simboliku od ove grke
NIEOVA KRITIKA MORALNIH VREDNOSTI MIO SAVI
354
priroda, shvaena kao praroditeljka koja veno stvara, zapravo priroda u smislu
physis-a, koji je (na ovaj ili onaj nain) proizvoenje, ve se (kako e se pokazati
u kasnijim delima koja govore o etikoj problematici) ovaj imperativ odnosi i na
moralno delovanje.
Forme koje stvaralaka priroda (koja se najpre oznaava imenom Dionisa, a ka-
snije izrazom volja za mo) stvara iz sebe same jesu, kada je re o moralnom delo-
vanju vrednosti. Svagda iz samog ivota roene, vrednosti fungiraju kao uslovi
ivota samog, tj. uslovi odranja, uveanja, tanije uveavajueg odravanja ili ra-
sta, razvoja. Drugim reima, vrednosti su produkti samog ivota, kao praroditelj-
ke koja veito stvara (tj. velikog uma tela), a ne ve postojee moralne injenice,
koje otkriva neki nepristrasni dijalektiki um.
Kao aktivnost proizvoenja (ivotnih) formi, ivot istovremeno odreuje i sam
sebe, i deluje izvan sebe, na druge volje ili sile; otuda je on volja za mo, a kao ta-
kav, nuno je procenjivanje, vrednovanje, interpretiranje, ali i zapovedanje, vlada-
nje. Tvorevine koje volja za mo iz sebe produkuje radi afrmacije same sebe (npr.
pravo), uvek su vladavinske tvorevine, koje odreena volja za mo nastoji da na-
metne i ovekovei, tj. nastoji da ovekovei one odnose moi koji su uslov mogu-
nosti razvoja datog ivota.
Protivprirodnost vladajuih vrednosti i njihova genealogija
U Nieovom obrnutom platonizmu na delu je, kao to je poznato, korenit preo-
kret odnosa umnog i prirodnog. Tako se sada ono umno (kao natulni svet ve-
nih sutina, odnosno kao bivstvovanje) koje se otkriva navodno nepristrasnom
dijalektikom upotrebom ljudskog uma i, kao takvo, otro suprotstavlja ulnom i
promenljivom telesnom svetu (kao nebivstvovanju) pojavljuje u Nieovoj inter-
pretaciji samo kao (ne)veto kamufirani izraz uma samog tela ili, kako on pone-
kad kae, izraz fziolokih uslova ivota. Drugim reima, sav natulni svet, o ko-
jem govori metafzika (tj. koji metafzika proizvodi, stvara), a na kojoj se temelji
celokupna evropska kultura od Sokrata () i Platona () naovamo,
proizvod je interpretacije realnosti protivprirodne volje za mo, koja je otuda bit-
no nihilistika. Ta volja za mo je takoe stvaralaka, ali je nihilistika zato to su
vrednosti, kao njeni produkti, zasnovane na lanom tumaenju ivota i, budui
takve, one zapravo sputavaju ispoljavanje najviih potencija ljudske prirode. Kao
takva, ova volja za mo predstavlja govorenje ne ivotu, i otuda je celokupna
evropska povest kao izraz takvog tumaenja ivota povest nihilizma, pri emu
se sam nihilizam javlja u razliitim vidovima.
simbolike, simbolike Dionisija. U njoj se pridaje religiozni smisao najdubljem instinktu i-
vota, instinktu budunosti ivota, venosti ivota sam put ka ivotu, zaee kao sveti put
(Nie 1999b: 132133).
STUDIJE I LANCI
355
Naime, nalazei u svemu ivom ne puku volju za ivotom (openhauer), ve volju
za mo, koja se ispoljava na dva dijametralno suprotstavljena naina kao afrma-
tivno-stvaralaka (dakle, neka vrsta oponaanja samog physis-a) i kao nihilisti-
ko-stvaralaka (protivprirodna) Nie sada nastoji da, na temelju svog novog tu-
maenja svekolike stvarnosti, izvede prema njegovom shvatanju preko potrebno
prevrednovanje vodeih ideala evropske povesti, konstitutivnih za taj svet.
16

Dakle, dve oprene interpretacije realnosti, tj. dva sveta (prirodni i umni), zapravo
su svetovi koje ustanovljuje jaka odnosno slaba volja za mo, stvaralake odnosno
nihilistike, aktivne odnosno reaktivne, prirodne ili protivprirodne sile, i to pre
svega posredstvom produkovanja i nametanja sopstvenih vrednosnih tablica. To,
naime, znai: poto ih produkuje sam ivot, onda je za njihovo pojavljivanje nuan
odgovarajui sticaj ivotnih, odnosno povesnih uslova. S tim u vezi, Nie genijal-
nost jevrejske
17
svetenike kaste koja je stvorila jezgro vladajueg morala kao, u
osnovi, morala robova, obrui u isti mah prethodni moral gospodara dovo-
di u direktnu vezu sa istorijskim kontekstom. Naime, injenica da je jevrejski na-
rod u vreme formiranja ovog morala, kao novog, bio u ropskom poloaju u Egip-
tu treba dodatno da potkrepi tezu da vrednosne tablice proizvodi sam ivot i da
su one u ovom sluaju zapravo nastale iz nude; dakle, ivotna ugroenost i u isti
mah volja za ivotom nagonile su na iznalaenje odgovarajueg vrednosnog koda
i svetonazora koji je podravao taj kod; dakle, do njega se nije dolo ni na osnovu
umnog uvida u vene sutine, niti ga je omoguila neka prisna veza sa viim sila-
ma, ve sam ivot, i to da bi sluio samom tom ivotu, njegovom odranju.
18

Pomenuti preokret je bio sudbonosan budui da je sutinski odredio potonji za-
padnjaki svet ivota. No on je, kako Nie nastoji da pokae, po svom osnovnom
karakteru bio nihilistiki, a to za Niea znai isto to i protivprirodan. Jer ono to
su stvaraoci novih vrednosti stvorili predstavljalo je, tvrdi on, radikalno krivotvo-
renje svake prirode, svake prirodnosti, svake realnosti, itavog unutranjeg koliko
i spoljanjeg sveta. Ogradili su se od svih uslova pod kojima je dosada jedan narod
mogao da ivi, smeo da ivi; od sebe su stvorili pojam suprotstavljanja prirodnim
uslovima postepeno su na nepopravljiv nain preokrenuli religiju, kult, moral,
istoriju, psihologiju, u suprotnost njihovih prirodnih vrednosti (Nie 1996: 28).
16 Nie uvek svet shvata kao svet koji se gradi na temelju sasvim odreene interpretacije tzv.
realnosti po sebi, dakle svagda kao svet ivota.
17 Vano je ovde, pre svega zbog svakako opravdane osetljivosti jevrejskog pitanja, naglasiti
da ova, kao i sva druga Nieova kritiki intonirana pominjanja Jevreja ili jevrejstva nemaju ni-
kakve veza sa antisemitizmom. Moglo bi se na brojnim primerima iz njegovih spisa pokazati
da je on sam bio odluan protivnik antisemitizma.
18 Up. Na Zemlji Zaratustra nije zatekao veu silu od dobra i zla. Ne bi mogao iveti nije-
dan narod koji ne bi najpre procenjivao; ali ako eli da se odri, on ne sme procenjivati onako
kako to sused ini. [...] Tablica dobara visi nad svakim narodom. Gle, to je tablica njegovih
prevazilaenja; gle, to je glas njegove volje za mo (Nie 1999a: 96).
NIEOVA KRITIKA MORALNIH VREDNOSTI MIO SAVI
356
Otuda u ovom uenju Nie ne vidi nita drugo do jednu u prilinoj meri perfdnu
projekciju u realnost poeljnosti odreene vrste ivota ili odreene volje za mo,
dakle jedno uitavanje u realnost sve samih (samo)obmana. Izvodei ovu vrstu
trika, taj ivot (kao odreen kvantum moi) tada sebe samog lano predstavlja
kao istinsku prirodu. Takav diskurs (koji se inae izdaje za objektivan, nepristra-
stan) zapravo je, prema Nieovom miljenju, samo jedna strategija moi, iji je cilj
uspostavljanje ivotne forme saobrazne ivotu koji ju je iz sebe proizveo. U skladu
s tim je i Nieovo vienje flozofa koji pripadaju metafzikoj tradiciji.
Svi se postavljaju tako kao da su sopstvena miljenja otkrili i do njih doli
samorazvojem neke hladne, iste, boanski nezainteresovane dijalektike...:
dok u stvari naknadno traenim razlozima brane neki unapred zauzet stav,
neku pomisao, nadahnue, veinom neku intimnu elju, preienu i pri-
kazanu u apstraktnom ruhu; svi su oni advokati koji ne bi hteli da se tako
zovu, i to veinom ak prevejani zagovornici svojih predrasuda koje naziva-
ju istinama, i veoma daleko su od hrabrosti savesti koja bi to, ba to prizna-
la, veoma daleko od dobrog ukusa hrabrosti koja to ne skriva...
(Nie 1994: 1415)
Svojevrsna dekonstrukcija ovog idealistikog, metafzikog diskursa, koja se spro-
vodi i kao genealogija morala, ima bitne crte neke vrste dubinske psihologije
morala. No, paljivije osmotrena, ona sutinski zavisi od Nieove ontologije. Jer
genealogija se upravo temelji na ve otkrivenoj ontolokoj istini, to joj onda i
omoguava da svaki diskurs deifruje tako to ga unapred shvata kao neku vrstu
simptoma. Shodno tome, pravi smisao zagovaranja odreenih vrednosti izlae se
s obzirom na kljuno pitanje: ako neto slovi kao vrednost, onda se najpre mora-
mo zapitati ija je to vrednost, tj. koji ivot ili koja volja za mo hoe sebe da odr-
i, potvrdi i jaa putem datog vrednovanja i s njim povezane interpretacije sveta;
utoliko pre to je svaka interpretacija, kao izraz samog ivota, jedan nain da se
zaposednu stvari radi odranja i rasta samog ivota.
Kao to smo videli, iako je svaki ivot volja za mo, ipak se ne ispoljava svaka vo-
lja za mo na isti nain; postoje, naime, dva radikalno razliita vida ispoljavanja
moi: jedan je ispoljavanje moi kao stvaralake energije (aktivne sile), dok drugi
predstavlja ispoljavanje volje za mo na nain stratekog onemoanja (sputava-
nja) aktivnih sila (reaktivne sile). Otuda se, genealoki protumaena, dominantna
kultura Zapada pokazuje kao puka tvorevina reaktivnih sila, ija je bitna odlika
kako istie Delez (Deleuze)
19
u svojoj hvale vrednoj knjizi o Nieu da aktivne, a
19 Up. [R]eaktivne sile, ak i kad se ujedine, ne sastavljaju se u jednu veu silu koja bi bila
aktivna. One sasvim drugaije postupaju: one rastavljaju; one aktivnu silu odvajaju od onoga
to ona moe; one aktivnoj sili oduzimaju deo njene moi, ili gotovo svu njenu mo; ali time
ne postaju aktivne, ve, naprotiv, postiu da im se aktivna sila pridrui, da i ona postane
reaktivna u jednom novom smislu (Delez 1999: 69).
STUDIJE I LANCI
357
to prema Nieu zapravo znai: uistinu prirodne, stvaralako-afrmativne snage,
odvoji od onoga to one mogu, tavie da njihovu volju preusmere unutra, na samu
sebe, tj. protiv sebe same. I upravo kao takvu, tu kulturu karakterie izrazito ne-
prijateljski (nihilistiki) odnos prema ivotu kao stvaralakoj prirodi, dakle priro-
di kao physisu. On u njoj, zapravo, vidi jednu tvorevinu volje za mo koju karakte-
rie izrazita mrnja prema istinskoj realnosti, zapravo prema svemu to je uistinu
prirodno, mrnja koja je, kako nastoji da pokae, ponikla iz korena slabosti. Pri
tome, Nie tvrdi da aktivne sile, po svojoj prirodi, tee razlici, dok reaktivne sile
odlikuje sklonost ka udruivanju, to se u njegovoj interpretaciji svodi na pitanje
kvantuma moi. Shodno tome, kako Nie smatra, ve sama razlika raa mrnju,
koja opet raa ljubav kao vezivnu nit reaktivnih sila. Re je o reaktivnoj ljubavi,
kao naliju aktivne.
Nie, naime, sve duhovne tvorevine shvata kao vrednosti, pa je u skladu s tim i
sama flozofja jedna vrednost (Marks (Marx) bi rekao ideoloka tvorevina), i kao
takva i sama izrasta iz konkretnog ivota (ivota koji je u usponu ili u opadanju),
a to, u osnovi, znai da su dominantne flozofje neke epohe izraz same te epo-
he, tj. povesnih okolnosti u kojima nastaju. U tom svetlu se onda i sama Plato-
nova flozofja ispostavlja, ne toliko kao stanovite konkretne istorijske linosti,
koliko kao izraz samih povesnih uslova
20
(koji prema Nieu uvek korespondira-
ju fziolokim
21
uslovima), dakle nastaje kao posledica krize grke kulture, tj. kao
izraz procesa propadanja, koji su ve bili u toku u njegovo vreme, kao to je i po-
beda hrianstva u Evropi (koje je nastalo u specifnoj povesnoj, ivotnoj situaci-
ji jevrejskog naroda) ila uporedo sa opadanjem moi rimske imperije, to je bila
nuna pretpostavka da na scenu stupe nove sile i ostvare pobedu. Naime, uprkos
izvesnim kolebanjima u proceni istorijskog porekla metafzike, platonovske in-
terpretacije stvarnosti, Nie se i ovde dosledno dri svoje glavne misli, da se me-
tafziki, nihilistiki stav prema realnosti uvek raa kao rezultat opadanja ivot-
ne moi, tj. da je bitno fzioloki uslovljen. U tome, smatra on, poiva zajedniki
20 Ovo vai i za samu Nieovu flozofju, koja takoe nastaje u vreme krize, ovog puta u
doba krize moderne evropske kulture. Ona se, naime, pojavljuje kao izraz same te krize (ni-
hilizma, epohe odbeglih ili mrtvih bogova, oskudnog doba, svetske noi ili kako se sve ne
oznaava savremeno razdoblje); ona zapravo izrasta iz jednog povesnog kretanja kao me-
sto njegovog preokreta. Sam Nie nju upravo tako razume i ona je, kao obrnuti platonizam,
poput samog platonizma, sudbina, Geschick i Geschehen. Na ovo jasno ukazuje i Fink. Up.
On sebe razumije kao sudbinu, kao povijesnu nunost; vjeruje da se nahodi izvan svake
proizvoljnosti i sluajne individualnosti; u njemu, Fridrichu Nietzscheu, preobre se povijest
ovjeanstva; ali to nije njegova vlastita izvrsnost koja tu neto izvodi on provodi samo izri-
ito ono to se pripremilo kao evropski nihilizam: ispranjenje smisla ivota, obezvreenje
dosadanjih vrednosti (Fink 1981: 191).
21 U rei fzioloki, pored modernog znaenja ove rei, koje Nie bez sumnje ima na umu,
progovara u isti mah iz pozadine i re physis, u upravo izloenom smislu proizvoenja, stva-
ranja. Moglo bi se argumentovati u prilog stavu da ta dva znaenja u Nieovom sistemu mi-
ljenja stoje u tesnoj, unutranjoj vezi.
NIEOVA KRITIKA MORALNIH VREDNOSTI MIO SAVI
358
imenitelj platonizma i hrianstva, a iz kojeg se onda razvija pomenuti, izrazito
neprijateljski stav prema uzlaznim kretnjama ivota, stav poricanja ovozemalj-
skog, pre svega telesnog, a to je svoj najupeatljiviji duhovni izraz nalo u asket-
skom idealu, kao kljunom idealu celokupne evropske duhovnosti.
Otuda i proizilazi da metafziko-teoloka koncepcija sveta, koja podrazumeva
istinski natulni svet (kao svet venih sutina, odnosno vrednosti) i, s druge stra-
ne, ulni i promenljivi svet, kao lani nije nikakvo otkrie nepristranog uma,
niti je zalaganje za ivot u skladu s natulnim idealima izbor neke slobodne volje;
metafzika interpretacija realnosti u celini, kao i svaka druga, nastaje po diktatu
samog ivota.
22

Tako se onda celokupan moderni sistem vrednosti, bilo da se javlja u religijskom
ili sekularizovanom obliku, Nieu pokazuje samo kao dosledna konsekvenca is-
hodinog, metafzikog tumaenja sveta, kao produkta odreene vrste ivota. U
naelu, to vai i za samu genealogiju. Jer sama genealogija, kao istina o vredno-
stima vrednosti, manifestuje se u svom dioniskom karakteru, tj. javlja se kao mo-
ment samog povesnog toka, koji je i sam jedno dionisko kretanje stvaranja i ra-
zaranja. Naime, obelodanjujui pravu prirodu vrednosti, tj. otkrivajui kako se
uistinu grade (proizvode ili stvaraju) ideali na Zemlji, genealogija omoguava de-
strukciju vladajuih i u isti mah oslobaa energiju za stvaranje novih vrednosti,
koje sada treba da budu uslovi mogunosti ispoljavanja afrmativne volje za mo,
dakle ivota u istini, kao ivota u skladu s prirodom. To zapravo znai da ona
primarno ima za cilj da pripremi istinsko osloboenje najviih potencija ivota
kao afrmativno-stvaralake volje za mo.
23
No njen preduslov je temeljna kriza
ideala koji su omoguavali prethodni povesni ivot; dakle, pasivni nihilizam, kao
22 Up. Kad govorimo o vrednostima, govorimo pod uticajem inspiracije, pod uticajem op-
tike ivota: sam ivot nas primorava da odreujemo vrednosti, sam ivot odreuje vrednost
putem nas, kad utvrujemo vrednosti... Odatle sledi da je ta protivpriroda morala, koja shvata
boga kao protivpojam i osudu ivota, samo sud vrednosti ivota kakvog ivota? kakve vrste
ivota? Ali, ja sam ve dao odgovor na to: ivota koji je na zalasku, oslabljenog, umornog,
osuenog ivota. Moral, kao to je do sada bio shvatan kao to ga je, najzad, jo i openha uer
formulisao kao negiranje volje za ivot sam je instinkt decadence... (Nie 1999b: 3940).
23 Up. [N]ama je potrebna kritika moralnih vrednosti, samu vrednost ovih vrednosti treba
jednom staviti pod znak pitanja a za to je potrebno poznavanje uslova i okolnosti iz kojih
su one izrasle, u kojima su se razvile i pomerile..., a takvog poznavanja niti je dosad bilo, niti
ga je iko eleo. Vrednost ovih vrednosti uzimana je kao data, kao stvarna, kao s one strane
svakog dovoenja u pitanje; dosad nije bilo ni najmanje sumnje niti kolebanja kad je dobro
ocenjivano kao vrednije od zla, vrednije u smislu potpomaganja, korisnosti, uspevanja u
pogledu na oveka uopte (ukljuujui i budunost oveka). Kako? A kad bi ba obrnuto bilo
istina? Kako? Kad bi u dobrom bio i simptom nazadovanja, isto tako opasnost, zavoenje,
otrov, narkotik pomou koga bi sadanjost moda ivela na raun budunosti? Moda ugod-
nije, bezopasnije, ali i u skromnijem stilu, nie?... Tako da bi upravo na moral padala krivica
ako se jedna po sebi moguna najvia mo i rasko vrste ovek ne bi nikad postigla? Tako da
bi upravo moral bio opasnost nad opasnostima? (Nie 1994: 232233).
STUDIJE I LANCI
359
posledica razvoja temeljnog nihilizma, predstavlja uslov mogunosti preokreta u
smeru aktivnog nihilizma.
Preokretanje metafizikih pojmova
Radikalnost preokreta koji Nie preduzima manifestuje se nuno i u jeziku, i to
kao preokret
24
metafzike pojmovnosti. Preokret same pojmovnosti je, zapravo, i
sam deo aktivnosti izmene sveta koja je na delu u Nieovoj flozofji. Jer svet, koji
je uvek proizvod interpretacije tzv. realnosti po sebi, takorei svie ili tone u tamu
u samom jeziku, budui da se u horizontu jezika odvija svako tumaenje i pretu-
maenje realnosti; dakle, ljudski ivot se uvek odvija u svetu koji je svagda na neki
nain interpretirana realnost; govorei hajdegerovskim jezikom, ovek je po svom
sutinskom odreenju bivstvovanje-u-svetu, pri emu je jezik kua bivstvovanja
(Heidegger 1979: 277). Kao mislilac prelaza, sam Nie govori as jezikom metaf-
zike, as jezikom svoje obrnute metafzike, to onda stvara utisak nedopustivih
protivrenosti unutar njegove flozofje. Ali privid protivrenosti se brzo razveja-
va ako u dovoljnoj meri vodimo rauna o perspektivi iz koji on u odreenom slu-
aju govori.
25

Pogledajmo sada poblie o kakvom preokretu pojmova se kod Niea radi. Ono
to pre svega moramo uiti kada je re o obrtanju metafzike i njene pojmovno-
sti (koje je, inae, tesno povezano s kritikom tradicionalnih vrednosti i zadatkom
njihovog prevrednovanja) jeste (moda i trivijalna) injenica da se svako obrtanje
neega nuno odvija oko ose koja sama ostaje fksirana. To, kao to emo ubrzo
jasnije uoiti, vai i za Nieovo obrtanje metafzike pojmovnosti, iako ono ni u
kom sluaju ne predstavlja neki jednostavan preokret. Tu nepominu osovinu oko
koje se odvija njegov preokret ine, u stvari, opta znaenja temeljnih rei zapad-
noevropskog miljenja, zapravo znaenja koja su zajednika Nieu i metafzici, a
koja svoju specifnost crpu upravo iz odgovarajue ontologije.
Kao to je poznato, Nie sebe razume kao radikalnog oponenta metafzike, koji
(govorei u slici) hoe da iupa iz korena celokupno drvo flozofje, drvo iji je ko-
ren metafzika a plodovi vrhovne vrednosti evropske kulture.
26
Nie, naime, ovaj
poduhvat preduzima uveren (na osnovu svog uvida u sutinu realnosti) da je to
24 Re je, naime, o prekretu pojmova, koji se faktiki dogaa u Nieovoj flozofji, to ne
mora da znai da je sam Nie o njemu imao potpuno jasnu svest. Ovde u pokuati da taj
preokret osvetlim iz njegove ontologije kao svojevrsne fsiologije.
25 Ovo, naravno, ne znai da je sam Nie bio u potpunosti svestan razlike izmeu ta dva
jezika kojima u svojim delima govori, kao to isto tako ne znai ni da nije bio. Mogue je, i to
bi bilo sasvim u skladu s duhom njegove flozofje, da je toga bio savreno svestan. Ali ovde
nema potrebe da se podrobnije bavimo tom stranom Nieove flozofje.
26 Dekartova poznata slika drveta saznanja, iji koreni seu u tlo metafzike, stablo pred-
stavlja fzika, a grane moral, medicina i mehanika, pristaje i Nieovom poduhvatu, budui da
njegova osobena etika sutinski zavisi od njegove ontologije volje za mo.
NIEOVA KRITIKA MORALNIH VREDNOSTI MIO SAVI
360
drvo u celini izniklo iz movarnog tla psiholoke pokvarenosti, koja opet poiva
na fziolokim pretpostavkama, a koje se pojavljuju pre svega u liku platonovske
ontologije. Umesto toga, on hoe da zasadi novo drvo na vrstom tlu istinoljubi-
vosti, drvo koje e u isti mah biti obasjano suncem istine, koje je u venom podne-
vu, kako bi se to je mogue vie razvilo u visinu i raalo plodove sasvim drukijeg
ukusa od onih koje raa drvo metafzike.
Pojmovi Boga, bivstvovanja i istine svakako spadaju u najvanije plodove meta-
fzike. Ono to uistinu jeste (ousia), metafzika tumai kao vene sutine, odno-
sno kao Boga, to je drugi naziv za flozofski pojam bivstvovanja, kao najvieg biv-
stvujueg. Budui da pojam Boga obuhvata u isti mah i pojam bivstvovanja, kao
neega stalno prisutnog (venog) i pojam venih, objektivno postojeih sutina
(koje Nie tumai kao vrednosti) Nie povesnu situaciju u kojoj je sam ivot obe-
zvredio vladajue vrednosti oznaava i poznatim reima Bog je mrtav. Poto re
Bog imenuje sve vrhovne vrednosti, a jedna od njih je i istina, onda to znai da je
i sama istina na neki nain mrtva; drugim reima, istine vie nema ili istina je la.
U osnovi, Nie tvrdi: Istina je da je istina la. I tako se, ini se, ponovo suoavamo
s uvenim paradoksom skepticizma. No Nie nije ni skeptik ni relativist. Naime,
paljiviji pogled moe jasno uvideti da se ovaj paradoks relativno lako razreava
onda kada postane jasno da je kod Niea, zapravo, re o dve razliite istine: jednoj
koja se odnosi na ivot kao stalno kretanje ili veno bivanje i, drugoj, koja se od-
nosi na vene entitete (u koje spadaju i tzv. moralne injenice, vene vrednosti), za
koje metafzika veruje da postoje, a Nie tvrdi da su samo puke fkcije.
No time se, zapravo, obelodanjuje ono to je pre svih istakao Hajdeger, naime to
da Nie upravo rauna s tradicionalnim pojmom istine, kao podudaranja sazna-
nja i onoga o emu je to saznanje, pri emu se i kod Niea istina odnosi na ono to
je veno; u njegovom sluaju na veno kretanje, tj. na venu reku bivanja, u kojoj
nema niega postojanog. Otuda, ukoliko je istina podudaranje s neim stalno po-
stojeim, onda je ta istina la.
Istina je, zapravo, u bitnom smislu vrednost, a to znai uslov mogunosti ispolja-
vanja ivota, dakle neto to je iznala (tj. izmislila ili otkrila, odnosno stvorila)
odreena volja za mo radi sopstvenog rasta. Vano je takoe uoiti da teza da je
istina vrednost vai ne samo za metafziku istinu, ve i za istinu uopte, pa i za
Nieovu ontoloku istinu. Pa ipak, one nisu vrednosti u potpuno istom smislu,
budui da je jedna uslov mogunosti jedne, a duga duge vrste ivota. Shodno
tome, fraze ivot u istini i ivot u skladu s prirodom poprimaju dijametralno
suprotna znaenja u dve meusobno suprotstavljene ontologije, pri emu je, kao
to smo videli, opti pojam istine zajedniki i za Niea i za metafziku, a to, kao to
emo ubrzo videti, podjednako vai i za pojmove Boga i bivstvovanja.
I na primeru nesebinosti, kao jedne od vanijih vrednosti tradicionalnog morala,
moe se pratiti preokret koji Nie izvodi, oslanjajui se na svoju ontologiju, ali i na
STUDIJE I LANCI
361
psihologiju, odnosno fziologiju (koje kod njega stoje u tesnoj vezi). Kao i ostali
pojmovi tradicionalne flozofje, i pojam nesebinosti pripada mrei metafzike
pojmovnosti, zasnovanoj (prema Nieu) na svesnom ili nesvesnom falsifkovanju
realnosti. Pojam egoizma odnosno neegoizma, naime, pre svega zavisi od pojma
ega, tj. od pojma Ja ili subjekta, a koji je neraskidivo povezan s pojmovima slobo-
de, odgovornosti, krivice, savesti i sl. Pojam subjekta, u stvari, podrazumeva neku
stalnost linosti, koja je sebitransparentna i slobodna; subjekt je zapravo um koji
je sam sebi transparentan i koji je, u naelu, kadar da sam, tj. autonomno, slobod-
no odreuje svoje delovanje.
No, prema Nieu, ovaj pojam popuno pogreno predoava sutinu oveka. Pojam
subjekta je, uistinu, samo plod metafzike interpretacije, koja postavlja neku po-
stojanu osnovu aktivnosti onog Ja, tj. svesti; drugim reima, i pojam subjekta je
nastao u sklopu specifno metafzikog poduhvata da se zamrzne reka bivanja.
27

Nasuprot tome, Nie, koji u ljudskoj prirodi vidi ispoljavanje jedinstvene sutine
ivota (kao volje za mo koja hoe samu sebe), u svesti prepoznaje samo produ-
enje te bazine ivotne aktivnosti u oveku, pa se otuda svest pokazuje samo kao
neka vrsta orua volje za mo.
28
Otuda svest predstavlja aktivnost koja, tumaei,
osvetljava (tanije, osvetljeno joj je) samo ono to je ivotno vano. Dakle, svesti
je dostupno uglavnom ono to je ve interpretirano sa stanovita rasta odreenog
ivota. Tzv. mali um svesti izvrava ono to mu doaptava tzv. veliki um tela. Ja
je, prema tome, samo ruka volje za mo. I otuda: budui da nema nikakvog su-
bjekta, kao sebitransparentne i postojane svesti, dakle nema nikakvog ega, pro-
izilazi da ne moe biti ni egoizma, to nipoto ne znai da je svako ponaanje ne-
sebino. Naprotiv.
Shodno tome, zagovaranje nesebinosti moe biti samo izraz neke volje za mo,
koja na taj nain hoe da izbori neto za sebe. Tako se onda zagovaranje nese-
binosti pokazuje kao izraz sebinosti, upravo neeg suprotnog od onoga to se
27 Up. Kad su u vodi grede, kad brvna i priruja premouju reku: uistinu, tad ne veru-
ju nikome ko govori: Sve protie. Nego mu ak i zvekani protivree. ta? kau zvekani,
sve protie? Pa grede i priruja su iznad renog toka! Iznad renog toka je sve vrsto, sve
vrednosti stvari, mostovi, pojmovi, sve dobro i zlo: sve je to vrsto! A jo kad doe surova
zima, krotiteljka reka, tad se i najpametniji naue nepoverljivosti; i zaista, ne samo zvekani
govore onda Zar sve ne miruje? U osnovi sve miruje to je pravi zimski nauk, dobar za
neplodno vreme, velika uteha za zimske spavae i za one koji ue iza pei. U osnovi sve mi-
ruje! ali protiv toga propoveda juni vetar! Juni vetar, bik, koji nije bik za oranje besan
bik razara, koji gnevnim rogovima lomi led! Led, meutim lomi brvna! Oh, brao moja,
zar sada sve ne protie? Zar nisu sva priruja i brvna pala u vodu? Ko bi se jo drao dobra
i zla? Teko nama! Blago nama! Juni vetar duva! Tako mi propovedajte, o, brao moja,
kroz sve ulice (Nie 1999a: 256). O pojmu subjekta vidi Nie 1994: 259260.
28 Up. Orue tvog tela je i tvoj mali um, brate moj, koji ti naziva duhom, maleno orue
i igraka tvog velikog uma. Ja kae ti i dii se tom reju. Ali vee je ono u ta ti ne eli da
veruje tvoje telo i njegov veliki um: on ne kae Ja, ali tvori Ja (Nie 1999a: 67).
NIEOVA KRITIKA MORALNIH VREDNOSTI MIO SAVI
362
promovie.
29
Prema tome, pojmovi sebinosti i nesebinosti mogu imati smisla
pre svega pod pretpostavkom postojanja ega, koje podrazumeva postojanje slobo-
de izbora, a to je ono to Nie odluno odbija, upravo polazei od svog temeljnog
uvida u volju za mo kao prirodu svega ivog.
30
Tako onda pada u vodu i tradicionalni pojam slobode, a s njim i pojmovi odgovor-
nosti, krivice, savesti... Zapravo, svi ovi pojmovi, kao metafziki, tj. kao produkti
reaktivne volje za mo, prema Nieu nisu nita drugo do oruje u borbi reaktivnih
sila za osiguranje i uveanje sopstvenog ivota. Blie osmotreni, ovi pojmovi za-
pravo slue da onemogue aktivne, prirodne sile da ine ono to mogu; u tom smi-
slu, njihova je sutina izvrtanje istine i, kao takvi, oni slue reaktivnim, nihilisti-
kim silama da spree da se najvie potencije vrste ovek ispolje u svom najviem
sjaju (Scheinu). Utoliko je tu re o vrednostima.
Pojam pravednosti je od naroitog znaaja za osvetljavanje Nieovog obrnutog
platonizma, pojam koji je od kljune vanosti i u samoj Platonovoj flozofji. Jedna
od merodavnih defnicija pravednosti data je upravo u njegovoj Dravi. No kada
se tu kae da se pravednost sastoji u tome da svako dobije ono to mu po prirodi
pripada, onda na taj nain do izraaja dospeva misao da je pravednost, zapravo,
jedna vrsta dodeljivanja, pri emu se, u osnovi, kao stvarni subjekt dodeljivanja
pojavljuje sama priroda. Naravno, ovo je dodeljivanje unutar polisa posredovano
dijalektikim miljenjem, koje otkriva sutinu prirode koju prema Platonu ine
vene sutine ili ideje, odnosno umni poredak (kosmos) natulnog sveta da bi
se potom otkrivena istina preslikala na odgovarajui nain na polis, a ime bi onda
svemu bilo dodeljeno ono to mu po prirodi pripada. Tako se, zapravo, pravednost
pokazuje kao jedna vrsta pojavljivanja sutine; drugim reima, ostvarena praved-
nost u dravi podrazumevala bi upravo ivot u istini. Ovde po prirodi, oito je,
znai: prema natulnom svetu, koji je uman i koji kao takav predstavlja jednu har-
moninu celinu delova, ostvarenu vladavinom uma. Tako bi vena sutina drave,
koja odgovara i venoj sutini oveka, prisustvovala u pravednoj dravi.
31

29 Jer, kako Nie misli, kada bi se nesebinost iskreno zagovarala, onda se ona ne bi zahte-
vala od drugih. To to neki postupci doista izgledaju kao nesebini, prema njegovom shvata-
nju su samo maske koje skrivaju karakter sredstva tih postupaka za neto dugo; naime, oni
su, kako on na jednom mestu kae, uvek rtvovanje neega ovde da bi se na drugom mestu
dobilo neto vie. I ovde je, naime, opravdanje vrednosti sofstiko, ali se predstavlja kao de-
monstracija vene istine o venim vrednostima.
30 Up. Kranstvo, revolucija, ukinue ropstva, ista prava, flantropija, miroljubivost, prav-
da, istina: sve te velike rijei imaju vrednosti samo u borbi, kao stijegovi: ne kao realiteti nego
kao raskone rijei za neto posve drugo (dapae suprotno!) (Nietzsche 1988: 47).
31 Ovo u doba prosvetiteljstva zadobija formu zalaganja za ostvarenje jednog prirodnog
poretka, tj. prirodnih prava i prirodnih zakona, koji su, posmatrano iz Nieovog ugla, samo
sekularizovane metafzike vrednosti.
STUDIJE I LANCI
363
Da li, i kako ova opta ideja pravednosti dolazi do rei i kod Niea? Njeno prisu-
stvo u Nieovom miljenju oituje se pre svega preko jednog njegovog odreenja
pravednosti, na kojem inae Hajdeger posebno insistira. Naime, kada Nie odre-
uje pravednost kao reprezentanta ivota samog (Nietzsche 1980: 265), onda se
on upravo vrsto dri ideje pravednosti kao dodeljivanja
32
onoga to je po prirodi,
pa je otuda pravednost reprezentacija sutine ivota, sutine prirode, tj. ponovno
uspostavljanje, prezentovanje (sada intuitivno otkrivene) sutine prirode ili real-
nosti; pravednost je, dakle, pojavljivanje istine; ona podrazumeva ivot u istini,
kao ivot u skladu s prirodom, to u Nieovom sluaju znai nesputano ispoljava-
nje ivota kao stvaralake, vrednujue volje za mo. Konkretan lik pravednosti se,
sada, oituje u tome to sutina prirode, volja za mo, dodeljuje vrednosti svemu,
tj. sve procenjuje s obzirom na to da li doprinosi ili sputava ispoljavanje (aktueli-
zaciju, energeia) volje za mo, kao stvaralake, proizvoake aktivnosti (energeia).
Odatle postaje razgovetnije zato pravednost za Niea ne moe biti jednakost, od-
nosno zato se ona tumai upravo kao jednakost u modernoj evropskoj kulturi za-
snovanoj na metafzici platonizma i hrianstvu, kao platonizmu za narod.
Pravednost, naime, odraava sutinu bivstvujueg, tako to omoguava pojavlji-
vanje (unutar polisa) onoga to ve (prethodno, Vor-) postoji kao sutina, kao
sutinska struktura, to zapravo znai dodeljivanje onoga to je po prirodi. Otu-
da, ako su ljudi u bitnom smislu (po prirodi ili po Bojem odreenju) jednaki,
onda je pravednost jednakost. Ako je pak sutina oveka volja za mo, i ako se
ona ispoljava kao 1. aktivna sila, stvaralaka volja za mo (= sutina, koja je kreta-
nje pro izvoenja, stvaranja), ili 2. kao reaktivna sila, koja sputava, onemoguava
aktivne sile da ine ono to mogu, tj. da ispolje svoje stvaralake mogunosti, onda
pravednost ako treba da bude reprezentant ivota samog ne moe biti jedna-
kost, budui da ona ne reprezentuje sutinu samog ivota, ve tu sutinu krivotvo-
ri, tako to je interpretativno izvre.
Ukoliko je, opet, jednakost vrednost, onda je ona to stoga to je plod tumae-
nja realnosti reaktivnih sila, koje produkujui nju kao venu vrednost, krivotvo-
re realnost i zapravo na taj nain tee da se domognu vie moi, odnosno hoe da
se odre i jaaju. Poto su one, prema ovoj interpretaciji, protivprirodne upra-
vo stoga to ne reprezentuju istinsku sutinu ivota, ve je falsifkuju i sputava-
ju onda Nie moe da tvrdi da je jednakost, zapravo, vrhunac nepravednosti.
33

32 Up. Nietzsche 1980: 265. U paragrafu 154 za pravednost se kae da ima iri horizont
korisnosti (Vorteil). Tumaei ovaj aforizam, Hajdeger kae: Rije Vor-teil (pred-dio) znai,
po svom pravom, u meuvremenu izgubljenom znaenju, ono unaprijed pri kakvoj diobi i
razdiobi, prije izvrenja ove, Dodijeljeno. Pravednost je svem miljenju i djelovanju predho-
dea dodioba onoga na to ona jedino smjera. To je da odri neto to je vie nego ova ili ona
osoba (Heidegger 1980: 76).
33 Up. Nauka o jednakosti!... Ali, nema otrovnijeg otrova: jer, izgleda da je propoveda sama
pravinost, dok je ona kraj pravinosti... (Nie 1999b: 121).
NIEOVA KRITIKA MORALNIH VREDNOSTI MIO SAVI
364
Shodno tome, kao to tvrdi da je istina la, ili da je (zagovarana) nesebinost izraz
sebinosti, tako Nie i ovde, u osnovi, tvrdi da je pravednost nepravednost.
Kao reprezentant ivota samog, pravednost bi, dakle, podrazumevala aktuelizaci-
ju (pri-sustvovanje, energeia) sutine volje za mo, i to kao same aktivnosti pro-
izvoenja, stvaranja. Ona bi, naime, znaila oslobaanje najviih potencija ove-
ka. Ako je, dakle, smisao svekolikog dogaanja da se sutina, mogunost ispolji,
ako je to ono dobro koje sve pokree, onda je, konsekventno tome, smisao Zemlje
natovek (pojam koji takoe podrazumeva preokret tradicionalnog odreenja
oveka kao animal rationale), budui da je upravo natovek stvaralac, koji pri-
tom zna sutinu realnosti, tj. zna da je sve volja za mo, i nita vie, i koji kao ta-
kav aktuelizuje mo kao stvaralaku aktivnost, kao volju, koja u krajnjoj liniji hoe
samu sebe. Tako se, zapravo, ispostavlja da je pojam natoveka jedno pretumae-
nje, preokret pojma subjekta i s njim povezanog pojma slobode, upravo pretuma-
enje u duhu obrnutog platonizma.
Naime, ljudsko delovanje je slobodno ako je odreeno sutinom oveka, pa shod-
no tome ukoliko je sutina oveka um, onda je njegovo delovanje slobodno uko-
liko je odreeno umom (Kant). Ali ako je ovek volja za mo (priroda), onda je
sloboda ispoljavanje njegove sutine: volje za mo. Natovek je, prema tome, oslo-
boen ovek, u ovde iznetom smislu. Kao takav, on sam sebe odreuje i zna sebe
kao onoga koji sebe odreuje. On vlada sobom, vlada svojim nagonima, sukoblje-
nim silama u sebi.
34

Kao to smo videli, ova nova sloboda ne znai da ovek moe da bira da li e ispo-
ljiti mo ili ne? Ako postoji mo, onda se ona, prema Nieu, mora ispoljiti ili ka
spolja ili tako to se preusmerava unutra.
35
Reaktivne sile, sada, imaju zadatak da
nametnu takvo tumaenje (a tu do izraaja dolazi njihova genijalnost, stvaralaka
priroda) koje e aktivne sile preusmeriti na njih same, i upravo su, prema Nieu,
metafziki pojmovi slobode, odgovornosti, krivice, grie savesti... iznaeni, stvo-
reni da bi se postigao taj cilj. Kao takvi, oni su produkti reaktivnih sila, tj. protiv-
prirodne volje za mo, drugim reima oni su izraz nihilizma, ije je bitno odre-
enje neprijateljski stav prema sutini realnosti. Otuda bi Nie sada mogao da
kae da je (metafziki protumaena) sloboda ropstvo, jer potinjava aktivne sile
merilima koja su protiv njih, a samim tim protiv sutine, protiv prirode uopte,
ukljuujui i ljudsku prirodu.
36

34 Up. [Z]apoveda se onome ko ne moe sam sebe da poslua (Nie 1999a: 160).
35 Svi instinkti koji se ne rastereuju napolje okreu se unutra to je ono to nazivamo po-
unutranjivanjem oveka: time u oveku nastaje ono to se kasnije naziva njegovom duom.
[...] Neprijateljstvo, svirepost, uivanje u proganjanju, prepadu, u promeni, razaranju sve to
okrenuto protiv nosilaca takvih instinkata: to je poreklo neiste savesti (Nie 1994: 295296).
36 Ovo, ini se, pokazuje da je politiki decizionizam direktna posledica ove interpretacije
realnosti.
STUDIJE I LANCI
365

Dakle, svi ideali metafzike, pre svega vodee vrednosti evropske kulture, ispo-
stavljaju se u Nieovoj interpretaciji kao puki idoli uma (u Bekonovom (Bacon)
smislu rei idol) koji, a da toga obino i nije svestan, projektuje u realnost poelj-
nosti. One, u osnovi, treba da slue ivotu koji ih je proizveo radi samog sebe, a to
onda otkriva i stvarne uzroke razoarenja zbog neostvarenosti tih ideala, karakte-
ristinog za nae vreme.
Razoarenje je, prema Nieu, moglo da se dogodi samo zato to se nije prepoznalo
da su ideali, ije se ostvarenje oekivalo, samo fkcije uma, a ne nepristrasna otkri-
a sutinskih aspekta realnosti; projekcije u realnost neega to se u njoj ne moe
nai. Ovo razoarenje, to se u savremenosti manifestuje i kao kriza morala, rezul-
tuje osobenom vrstom nihilizma kao ne-voljom, prevashodno u smislu svojevrsne
paralize volje, sve izraenijim oseanjima apsurda i uzaludnosti svega, to se te-
orijski otvoreno ispoljilo u openhauerovskom pesimistikom tumaenju sveta.
Pa ipak, ovaj pasivni nihilizam, prema Nieu, valja shvatiti i u njegovom pozitiv-
nom smislu, naime kao predstupanj preokreta u smeru aktivnog nihilizma, kao
afrmacije sutine samog ivota. Tako se platonizam (za narod) koji je sa Fran-
cuskom revolucijom jo jednom doao do pobede nad klasinim idealom (Nie
1994: 226), do pobede koja je uvrstila metafziki sistem vrednosti, sada u nje-
govom sekularizovanom vidu konsekventno okonava u nihilizmu, u sumraku
idola, koji meutim, kako Nie veruje, nagovetava jednu novu jutarnju rumen.
Prevrednovanje svih vrednosti trebalo bi, shodno reenom, da predstavlja neku
vrstu ponavljanja (Wiederholung) klasinog ideala, ponavljanja koje ne podrazu-
meva puku restauraciju prolosti, jer nema antikvarni karakter, ve pre monu-
mentalni, u smislu koji ovim reima Nie pridaje u spisu O koristi i teti istorije
za ivot.
37

Skicu samog klasinog ideala, iju renesansu
38
Nie priziva radi prevazilaenja ni-
hilizma, on daje pre svega u spisima S one strane dobra i zla i Genealogija morala,
gde eksplicitnije ukazuje na obrnutu perspektivu vrednovanja, dakle na onu koja
prethodi preokretu koji su izvrili platonizam i hrianstvo. Nie tu govori o otme-
nom i niskom vrednovanju, pri emu je prvo aktivno, dok je drugo reaktivno. Tako
37 Ponavljanje je, zapravo, ponovno aktuelizovanje mogunosti kao mogunosti, kako taj
pojam odreuje Hajdeger u Bivstvovanju i vremenu, oito tada pod znaajnim uticajem sa-
mog Niea.
38 Razume li se konano, hoe li da se razume ta je bila Renesansa? Prevrednovanje hri-
anskih vrednosti, pokuaj preduzet svim sredstvima, svim instinktima, sa svom moguom
genijalnou, da se do pobede dovedu suprotne vrednosti, otmene vrednosti... Do sada je
postojao samo ovaj veliki rat, do sada nije postojala odsudnija problematika od problematike
Renesanse moje pitanje je njeno pitanje : nikada nije postojao temeljniji, neposredniji,
du itavog fronta stroe izveden i u sredite uperen oblik napada! (Nie 1996: 81).
NIEOVA KRITIKA MORALNIH VREDNOSTI MIO SAVI
366
se sada poreklo temeljnih etikih pojmovi, pojmova dobra i zla, vidi u preokretu,
prevrednovanju ranijih temeljnih pojmova dobrog i ravog.
39
Kao ilustraciju onog
to Nie pod tim podrazumeva moemo navesti rei iz spisa Genealogija morala:
Sud dobar ne potie od onih kojima se dobrota ukazuje! Naprotiv, bili su to ba
oni dobri, to jest otmeni, moni, oni koji su po poloaju i miljenju bili vii, koji
su sami sebe i svoje delanje osetili i postavili kao dobre, odnosno kao prvog ranga,
nasuprot svemu niskom, neplemenitom, prostom i plebejskom (Nie 1994: 239).
Kao primer oveka u ijem se delovanju u modernoj epohi najsnanije ispoljio
klasini ideal, Nie navodi Napoleona, koji je bio poslednji putokaz za drugi pra-
vac, u kojem je bio otelotvoren otmeni ideal po sebi, Napoleona, koji je bio sin-
teza neoveka i natoveka (Nie 1994: 266), egzemplar povratka prirodi (Nie
1999b: 120).
40
Prethodno je u renesansi dolo do blistavo-stranog ponovnog bu-
enja klasinog ideala, otmenog vrednovanja svih stvari, ali je ona ubrzo porae-
na zahvaljujui onom plebejskom (nemakom i engleskom) osvetoljubivom po-
kretu koji se zove reformacija (Nie 1994: 265).
Zavrna razmatranja
Nie, kao to smo videli, veruje da do svoje, nove istine dolazi neposrednim uvi-
dom u samu sutinu realnosti. No ispostavilo se, kako su na to ukazivali relevan-
tni interpretatori njegove flozofje, da je i ova intuicija ipak snano determinisana
metafzikim nasleem, iz kojeg i sama Nieova flozofja izrasta. Nie, dodue, i
sam uoava uinak povesti na njegovo miljenje, utoliko naime to ne samo ranije
flozofje ve i sopstvenu vidi kao izraz samog povesnog toka. Ali Niea tradicija
odreuje, kako Hajdeger nastoji da pokae, na nain kojeg sam Nie ipak nije sve-
stan. I Hajdeger Niea shvata kao izraz povesnog toka zapadne kulture (kao nihi-
lizma), ali za razliku od Niea, koji sebe razume na nain slian onome na koji
Marks razume mesto i ulogu svoje misli, naime kao istinu koja je moment povesne
izmene sveta Hajdeger, meutim, Nieovu flozofju tumai onako kako Hegel
tumai svaku istinsku flozofju, naime kao istinu svoje epohe (svoje vreme misli-
ma obuhvaeno), pri emu osnovni princip te flozofje iskazuje osnovni princip
39 Prvi put sam u svojoj Genealogiji morala psiholoki izloio antinomijski pojmovni par
jednog otmenog morala i morala ressentiment-a, pri emu je ovaj poslednji izvirao iz Ne
prema prvom: i u tome je itav jevrejsko-hrianski moral. Da bi se moglo rei Ne svemu to
predstavlja uzlazee kretanje ivota na zemlji, uspean rast, mo, lepotu, samopotvrivanje,
morao je genije minulog instinkta ressentiment-a sebi da stvori drugi svet u kojem se potvr-
ivanje ivota javlja kao zlo, kao neto za osudu, samo po sebi (Nie 1996: 28).
40 Up. takoe Nieov stav prema Geteu (Gthe), koji je usred nerealno nastrojenog veka,
ubeeni realista i koji se i sam divio Napoleonu: Gete je koncipirao snanog, visokoobrazo-
vanog oveka, koji je u svakom pogledu bio fziki spretan, drao sebe samog za uzde, koji je
samog sebe uvaavao, koji sme da se odvai na potpunost i bogatstvo prirodnosti, koji je do-
voljno jak za ovu slobodu; ovek tolerancije, ne iz slabosti ve od snage (Nie 1999b: 122123).
STUDIJE I LANCI
367
epohe iju istinu ta flozofja predstavlja. Videi epohu kojoj i Nie pripada kao
epohu dovravanja metafziki odreene povesti Zapada (koja inae postaje glo-
balna), Hajdeger u Nieovoj flozofji prepoznaje poslednju re same metafzike.
Nieovo miljenje je, poput celokupnog zapadnjakog miljenja jo od Platona,
metafzika (Heidegger 1961: 257).
Celokupna metafzika misli bivstvovanje (Sein) kao stalnu prisutnost. Tradicio-
nalna metafzika, kao platonizam, podrazumevajui ovo odreenje bivstvovanja,
pred-stavlja bivstvujue (Seiende) s obzirom na ono to je u njemu stalno prisutno,
veno. Iako Nieov obrnuti platonizam odluno porie postojanje bilo ega stalno
prisutnog i otuda odbacuje (na jednom nivou) i pojam bivstvovanja tvrdei pri-
tom da je sve bivanje, proces venog stvaranja i razaranja, sebe samu stalno pre-
vazilazea volja za mo Nie ipak misli metafziki: njegov obrnuti platonizam
ostaje, uprkos svemu, jedan platonizam. Nipoto sluajno, Nie ispoljavanje vo-
lje za mo, kao sutine celokupne realnosti (bivstvujueg u celini, samog ivota)
shvata kao veno vraanje istog, to e rei da se u neprestanoj promeni ipak odr-
ava izvesna nepokretnost. Da se sve nanovo vraa krajnje je priblienje svijeta
bivanja svijetu bitka (Sein): vrhunac promatranja (Nietzsche 1988: 617). Volja
za mo je, dakle, stalno prisutna, kao ista, na nain venog vraanja; budui da je
volja za mo veno kretanje, i kao takva stalno sebeprevazilaenje, njena se suti-
na, kako uoava Hajdeger, pokazuje kao volja za volju.
Tragajui za onim to je stalno prisutno, flozofja se na poetku novog veka, pre
svega zahvaljujui Dekartu, preokree u flozofju subjekta i na taj nain snani-
je uvruje kao metafzika. Ona otkriva subjekt, kao ono to je najpre samo sebi
prisutno. Postavljajui (pred-stavljajui) sebe, subjekt postavlja (pred-stavlja) u
isti mah i realnost u celini kao objekt, pred-met. Miljenje subjekta postaje izri-
ito pred-stavljajue miljenje, koje tei da osigura istinu i ovlada stvarnou. Su-
tina subjekta se potom obelodanjuje kao tenja i predstavljanje, da bi se potpu-
na istina subjekta pokazala u Nieovom pojmu volje za mo. Otuda pojam volje
za mo, prema Hajdegeru, iskazuje subjektivnost subjekta, sutinu novovekov-
nog oveka, a samim tim i sutinu modernog humanizma, ali ne i sutinu oveka
uopte. Drugim reima, ovaj pojam iskazuje sutinu oveka kao animal rationale,
tj. kao raunajueg ivog bia, koje sve procenjuje, meri,
41
vaga... sa stanovita mo-
gunosti ovladavanja bivstvujuim. Ta sutina oveka je zapravo ona koja posta-
vlja vrednosti i samo za nju sve moe da postane vrednost.
Sama nauka se javlja kao vrednost jer slui sutini moderne tehnike, koja nastaje
zahvaljujui metafzikom pretumaenju technea, koji podrazumeva pro-iz-voe-
nje, u smislu dovoenja u prisutnost sutine (neega). Moderna tehnika se sada
pokazuje kao nain raskrivanja zasnovan na modernoj metafzici, koji za to koristi
41 Up. Nie 1994: 281.
NIEOVA KRITIKA MORALNIH VREDNOSTI MIO SAVI
368
nauku da bi se otkrile i do sigurnog poseda dovele sile ili energije koje obitavaju
u prirodi kao objektu. No, ovo raskrivajue pribavljanje energija po svojoj sutini
jeste proces koji je beskonaan i besciljan, jer svako otkrivanje jeste i dostavljanje
radi daljeg iz-postavljanja i dostavljanja, dakle re je o jednoj pokrenutosti kao
stalnom obnavljanju istog, o jednoj aktivnosti koja je svrha samoj sebi, a koja za
posledicu ima pustoenje Zemlje i samog oveka. To dalje znai da celokupna re-
alnost postaje predmet pravljenja ili organizovanja (sila) radi obezbeenja uslova
za ispoljavanje pomenute aktivnosti. Sutina ovog dogaanja, prema Hajdegeru,
jeste volja za mo i Nieova flozofja je iskazuje, ali je nipoto ne prevazilazi.
Ovome u prilog bi se mogao navesti i aforizam u kojem Nie oslikava velikog
oveka:
Veliki ovek ovek koga je priroda napravila i izumela u velikom stilu
ta je on?... Ako ne moe da vodi, on ide sam; onda se moe desiti da zarei
na neke stvari koje sree usput... njemu ne treba saoseajno srce ve sluge,
orua; u svojim odnosima sa ljudima on uvek eli da neto napravi od njih.
(Nietzsche 1988: 962)
Ovo bi, ini se, moglo da predstavlja dodatno svedoanstvo u prilog tezi da Ni-
ea ontoloke pretpostavke njegovog miljenja prisiljavaju da oveka misli isklju-
ivo kao subjekta koji se odnosi prema objektima, pri emu se i drugi pojavljuju
kao objekti... Naime, model technea, proizvoenja, ispostavlja se kao dominantan
model njegove interpretacije ivota i ini se da je to jedan od razloga koji njegovu
flozofju, u najmanju ruku, ini jednostranom, to ni u kom sluaju ne znai pot-
puno pogrenom. Naime, ono to Gadamer (Gadamer) kae za Sokrata i Platona,
moglo bi, uz uvaavanje svih razlika koje postoje izmeu Niea i njih, da vai i za
samog Niea. Sokrat i Platon su... pojam techne primenjivali na pojam ovekovog
bitka i ne moe se porei da su oni pritom otkrili neto istinito (Gadamer 1978:
348), ali Gadamer pri tome istie da se ljudsko delovanje ne moe primereno osve-
tliti svoenjem svih ljudskih aktivnosti na neku vrstu proizvoenja. A upravo je
Aristotel snano istakao osobenost praxisa u odnosu na techne i episteme i, s tim
u vezi, ukazao na kljunu ulogu phronesisa, kao sposobnosti koja treba da omo-
gui da se ljudska priroda aktuelizuje unutar neke konkretne zajednice primereno
sopstvenoj sutini, koja se prema njegovom miljenju sastoji u tome da je ovek
umno ivo bie i u isti mah zoon politikon. U tom svetlu se onda jednostranost Ni-
eove pozicije oituje i u prenaglaavanju prirodne strane oveka.
ini se da, u izvesnom smislu, u ovom pravcu idu i Makintajerova (MacIntyre)
razmiljanja, koji, s jedne strane, odaje Nieu priznanje da je najjasnije uvideo ne-
mogunost da se tradicionalni moral racionalno opravda. S druge pak strane, Ma-
kintajer se, izmeu ostalog, poziva i na upravo citirani aforizam iz Volje za mo,
da bi potkrepio svoju tezu o neprihvatljivosti radikalnog individualizma, koji Nie
STUDIJE I LANCI
369
nudi kao alternativu tradicionalnom moralu, videi u njoj jednu vrstu orsokaka
u koji je Niea odvela tradicija kojoj pripada. Makintajer, naime, u Traganju za
vrlinom ukazuje da je tradicionalna flozofja morala doivela neuspeh pre svega
zato to je prekinuta tradicija aristotelovske praktine flozofje. Odbacivanje ove
tradicije bilo je, kako on sugerie, pogreno i stoga on pledira za njenu rehabili-
taciju, da bi se, eventualno, izbegla slepa ulica u koju je dovela modernost, uklju-
ujui i Nieov poduhvat. Tako Makintajer decidirano tvrdi: ako predmoderno
shvatanje morala i politike treba odbraniti pred nasrtajima modernosti, to e biti
neto poput aristotelizma ili nee biti uopte nita (Makintajer 2006: 155).
Primljeno: 12. april 2012.
Prihvaeno: 1. jun 2012.
Literatura
Acampora, Christa Davis (2006), Naturalism and Nietzsches Moral Psychology u K. A.
Paerson (ed.), Blackwell Companion to Nietzsche, Oxford: Blackwell Publisching, str.
314333.
Aristotel (1970), Nikomahova etika, Prevod Radmila alabali, Beograd: Kultura.
Delez, il (1999), Nie i flozofja, Prevod Svetlana Stojanovi, Beograd: Plato.
Fink, Eugen (1981), Nietzscheova flozofja, Prevod Branko Despot, Zagreb: CKD SSO.
Fink, Eugen (1984), Osnovni fenomeni ljudskog postojanja, Prevod Aleksa Buha, Beograd:
Nolit.
Gadamer, Hans Georg (1978), Istina i metoda, Prevod Slobodan Novakov, Sarajevo: Vese-
lin Maslea.
Hajdeger, Martin (2009a), Nie I, Prevod Boidar Zec, Fedon: Beograd.
Hajdeger, Martin (2009b), Nie II, Prevod Boidar Zec, Fedon: Beograd.
Hajdeger, Martin (2000), Nieove rei Bog je mrtav, u M. Hajdeger, umski putevi, Beo-
grad: Plato, str. 163208.
Hajdeger, Martin (2003), O sutini i pojmu -a u Aristotelovoj Fizici B, 1, u M. Hajde-
ger, Putni znakovi, Beograd: Plato, str. 214270.
Hajdeger, Martin (1999), Pitanje o tehnici, u M. Hajdeger, Predavanja i rasprave, Beograd:
Plato, str. 932.
Hajdeger, Martin (1976), Uvod u metafziku, Beograd: Vuk Karadi.
Heidegger, Martin (1961), Nietzsche, Bd. II, Pfullingen: Verlag Gnther Neske.
Heidegger, Martin (1979), Pismo o humanizmu, u Danilo Pejovi, Suvremena flozofja
Zapada, Zagreb: NZMH, str. 269284.
Janaway, Christopher (2006), Naturalism and Genealogy u K. A. Paerson (ed.), Blackwell
Companion to Nietzsche, Oxford: Blackwell Publisching, str. 337352.
Makintajer, Alaster (2006), Traganje za vrlinom, Prevod Sofja Mojsi, Beograd: Plato.
Nie, Fridrih (1999a), Tako je govorio Zaratustra, Prevod Branimir ivojinovi, Podgorica:
Oktoih.
Nie, Fridrih (1999b), Sumrak idola, Prevod Dragomir Perovi, Novi Sad: Svetovi.
Nie, Fridrih (1996), Antihrist, Prevod Jovica Ain, Beograd: Rad.
NIEOVA KRITIKA MORALNIH VREDNOSTI MIO SAVI
370
Nie, Fridrih (1997), Nesavremena razmatranja, Prevod Danilo N. Basta, Beograd: Prosveta.
Nie, Fridrih (2001), Ecce homo, Prevod Vladimir orovi, Beograd: Dereta.
Nie, Fridrih (2005), Ljudsko, suvie ljudsko, Prevod Boidar Zec, Beograd: Dereta.
Nie, Fridrih (1979), Osvit, Prevod Boidar Zec, Beograd: Rad.
Nie, Fridrih (1985), Roenje tragedije, Prevod Vera Stoji, Beograd: BIGZ.
Nie, Fridrih (1994), S one strane dobra i zla / Genealogija morala, Prevod Gligorije Ernja-
kovi, Beograd: Prosveta.
Nietzsche, Friedrich (1988), Volja za mo, Prevod Ante Stama, Zagreb: Naprijed.
Platon (2002), Drava, Prevod Albin Vilhar i Branko Pavlovi, Beograd: BIGZ.
Reginster, Bernard (2008), The Afrmation of Life (Nietzsche on Overcoming Nihilism),
Cambridge, Massachusetts, London: Harvard University Press.
Savi, Mio (2010), Volja za mo kao physis (Nie i Aristotel), Theoria 53 (4): 5172.
Spinks, Lee (2003), Friedrich Nietzsche, London and New York: Routledge.
Van Tongeren, Paul J. M. (2006), Nietzsche and Ethics u K. A. Paerson (ed.), Blackwell
Companion to Nietzsche, Oxford: Blackwell Publisching, str. 389403.
Nietzsche, Friedrich (1980), Pabirci iz Nietzscheove zaostavtine, u ime Vrani (ur.),
Uvod u Nietzshchea, Prevod ime Vrani, Zagreb: CKD SSO, str. 197310.
Zukert, Catherine (1985), Nietzsches Rereading of Plato, Political Theory 13 (2): 213238.
Mio Savi
Nietzsches Critique of Moral Values
Abstract
In this article the author argues that Nietzsches critique of morality is based on his
metaphysics in which the notion of will to power conceived in the spirit of the Greek
concept of physis plays a key role. He demonstrates that the revaluation of all values
as overcoming of Platonist-Christian nihilism is aimed at the afrmation of living in
accordance with nature, whereby nature is understood just as physis. He also shows
why, for Nietzsche, pretension to universality and objectivity of the dominant value
system is not justifed. Finally, the author points to the difculties of Nietzsches (inverse)
Platonism and concludes that the failure of modernity to justify morality imposes the
task of examining the possibilities of rehabilitation of Aristotles practical philosophy.
Key words Nietzsche, morality, naturalism, values, Plato, Christianity.