You are on page 1of 3

Hasanaginica

Hasanaginica je narodna balada, sto znaci da je upitanju delo sa lirskim, epskim i dramskim motivima sa
tragicnim krajem. Ona je prva pesma koja je skrenula paznju evropskih kriticara i kulturne javnosti na
srpsku narodu poeziju I narodu knizevnost uopste. Nastala je izmeu 1646. i 1649. u Imotskoj krajini i
prenosila se sa kolena na kolena u okolini, postojedi tako u usmenom obliku, dok je nije zapisao 1774.
godine italijanski putopisac i etnograf Alberto Fortis nazivajudi je morlaka balada (morlaka ili ilirika).
Prvi put je objavljena u njegovoj knjizi Put po Dalmaciji ( Put u Dlamaciju). Od tog trenutka su se
poeli nizati prevodi ove pesme na raznim svetskim jezicima i tumacenja, koja su zelela da udju u sustinu
i probleme koje ona pokrece, problemi koji su etnicke, eticke i psiholoske prirode ali cesto i umetnicke
prirode. Veliki umovi toga vremena kao Gete (1775), Valter Skot (1798.), Aleksandar Sergejevi Pukin
(1835), Adam Mickijevi (1841) su samo neka od imena koja su prevodila Hasanaginicu.

(Interpretacije iz knjizevnosti , www.maturskiradovi.net )


Sve poinje kada je junak Hasanaga ranjen u ratu, a ena ga ne poseduje, jer je u to vrijeme bilo sramota
da ena izlazi iz svoga dvora.
Zato se Hasanaga razljutio i rekao eni da napusti dvor. Ona se rastui jer de morati ostaviti petero dece.
Na to doe njen brat Pintarovid beg i odmah je daje imatskom kadiji za zenu. Medjutim ona je i dalje
volela Hasanagu i rekla je bratu da kad se udavaje da preko nje stavi belu plahtu da ne mora gledati
svoju jadnu decu. Hasanaga je prepoznao Hasanaginicu ispod plahte, te je rekao
da ima srce kameno jer se nede smilovati deci.
Kad je Hasanaginica to ula umrla je od tuge.

(www.diskusije.net)



Prvo vaznije pitanje ove balade je vezan za stihove:
Oblaze ga mati i sestrica,
A ljubovca od stida ne mogla.

Ono sto je sprecavalo Hasanaginicu da obidje ranjenog muza jeste vreme radnje, vrema rata sa Turcima,
izraz patrijarhalnih odnosa i patrijarhalnih normi koje su nametale odredjena ponasanje. Zena nije smela
da pokazuje osecanja prema muzu, nije smela cak ni ime da mu spominje pred drugima ( kada bi govorila
o muzu, uvek se obracala sa ,,on) i time izrazi bliskost ili cak intimna osecanja. Dolazak agi pod sator bio
bi veliki prestup i sramota.
Sada se postavlja novo pitanje: zar Hasanaga ne zivi u istom veremenu i zar mu nisu poznate iste
patrijarhalne norme koje zena mora da ispuni?
Sigorno da jesu, ali on, u svoj toj usamljenosti i u ranjenom polozaju, potajno zeli da ona predje preko
pravila i do ga poseti. To pokazuje nista vise nego da je Hasanaga u trenutku zaboravio na vreme i
obicaje i da na umu ima samo svoju zelju.
Ovde se pored obicaja moze videti i razlicit polozaj zene i muskarca. Zena je prikovana za porodicu i kucu
i ostaje robinja koja zna samo za pravila, decu, muza i nema mogucnost da vidi dalje od svoje kapije.
Zato Hasanaginici ni u jednom trenutku ne pada na pamet da prekrsi pravila, vec ih postuje do kraja.
Ostajuci dosledna normama ponasanja ona, i pored toga sto misli na muza i sto je muci to da ne moze da
ga poseti, smatra da postupa jedinim ispravnim resenjem id a drugacije ne moze biti.
Hasanaga je u mnogo drugacijem polozaju. On, kao muskarac, moze nesmetano da se krece po svetu id
a upoznaje obicaje, zivotImao je prilike da upozna Dalmaciju, jedan potpuno drugaciji nacin zivota,
mnogo prirodniji i ljudskiji, oslobodjen patrijarhalnih stega i grubih normi koje krase ljudska osecanja. On
ocekuje posetu svoje zene, ocekuje da ona prekrsi pravila. Medjutim, to se ne desava i on pada u jarost,
odlucuje da otpusti zenu koja ga je,, zaboravila u njegovoj muci. U tom postupku ozivljava muska sujeta
i osecanje nadmocnosti, kao i pravo da upravlja zivotom zene i njenom sudbinom.

( ,,Interpretacije iz knjizevnosti, www.maturski.com)

Muzevljevo otpustanje je velika sramota za zenu i majku. U njenom slucaju nije postojao ni jedan od
octih razloga ( npr. Neverstvo, nemogucnost radjanja dece i slicno) a sama cinjenica joj nanosi sramotu
na biografiju ali i zivot. U ovim recima je njen bol sto je , bez krivice, muz gura u neizvestan buduci zivot
otpustene zene bez porodice. Medjutim, ukazuje se na dobre osobine Hasanaginice sto se vidi u
stihovima:
U rodu je malo vrjeme stala,
malo vrjeme, ni nedelju dana.
Dobra kada i od roda dobra
dobru kadu prose sa svih strana
a najvise imotski kadija.
Iako je oterana iz doma, Hasanaginicu ne prati rdjav glas: krivica je pala na njenog muza, a njene osobine
kao zene bile su nadaleko poznate, kao i cinjenica da je iz dobre porodice. Ona moli svog brata da je ne
udaje, ali uzalud, vrlo brzo biva verena za imotskog kadiju. U ovom postupku se vidi izraz muske
samovolje i gospodarenja zivotom. Sa druge strane, tim postupkom on pokazuje da se brine i stara o
svojoj sestri i da je on njen zastitnik, ali da mu je obicaj dao pravo da odlucuje o udavanju svoje sestre jer
je pred svetom i porodicom odgovoran za nju.
Beg zuri da uda sestru u interesu njenog ugleda i casti: da se pokaze da nije njena krivica sto je oterana i
da je prosi kadija, po ugledu i vlasti veci od age. Sve ovo je islo na stetu i sramotu Hasanagi koji je
nepromisljeno postupio i otera dobru kadu.

(,,Interpretacije iz knizevnosti)



Sve sto je snaslo jednu dobru i postenu osobu za kratko vreme nije olaksavalo dusu jedne nesrecne
majke i zene. Ona je mislila na decu i strepela trenutka kada ce proci pored njihovog dvora i zahteva da
joj prekriju lice kako ne bi videla i da je ne bi videla svoja deca. Madjutim, ispred Hasanaginice izlaze
sinovi i mole je da svrati u Agin dvor. Ona daruje svoje sinove i cerke a tek rodjenom sinu daje ,,uboge
haljine. Tim delom ona pokazuje na gresku age, pokazuje kako njena beba nece nikad biti ista ako ona
ne bude uz nju dok odrasta.
I tada dolazi Hasanaga sa svojim ubojitim recima:
,,Hodte amo, sirotice moje,
Kad se nece smilovati na vas
Majka vasa srca kamenoga
Tim recima Aga poslednjim pokusajem pokusava da povrati svoju zenu, alit e reci imaju drugaciji uticaj
na nju:
Kad to cula Hasanaginica,
Bjelim licem u zemlju udrila,
Usput se je s dusom rastavila
Od zalosti gledajuc sirote.

Ovakav tragican kraj pokrece niz pitanja od kojih je najvaznije: Sta se ustvari dogodilo, sta je to Hasanaga
rekao sto je ovoliko pogodilo njegovu nekadasnju zenu.
Na ovo pitanje je dat njaveci broj odgovora, koji su se oslanjali na psihologiju i razumevanje ljudi tog
vremena.
Zajednicko Hasanagi i Hasanaginici jesu njihova deca i odnos prema njima. Oboje govore o deci kao
sirotice moje-.Tu se vidi da su im deca zajednicka i da ona najvise trpe zbog postupka odraslih. Takodje,
deca predstavljaju jedinu mogucnost da se roditelji pomire. I jedno i drugo vrlo intenzivno prozivljavaju
dogadjaj prolaska svatova pored dvora. Reci Age se ne trebaju smatrati kao izraz kajanja, vec kao delo
puno gneva, srdzbe, jeda, prebacivanja i osude. Sve je dovelo do dva odromna nesporazuma sa
tragicnim zavrsetkom:
1. Hasanaga je ocekivao da mu bivsa zena dodje u posetu i
2. nesporazum dok su svatovi prolazili pored dvora


Izvori: 1 ,,Interpretacije knizevnosti,
2 www.maturski.com ,
3 www.maturkiradovi.net ,
4 www.diskusije.net