budu}nost

sovjetske
pro{losti
priredio: milan suboti}
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
8
9
MILAN SUBOTI]
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI: NAPOMENE
UZ IZBOR TEKSTOVA*
Na vo |e njem raz lo ga za pri re |i va nje ovog iz bo ra tek sto va ame ri~ kih isto ri ~a -
ra o so vjet skoj pro {lo sti, u ra du je obra zlo `en smi sao tvrd nje o nje noj „bu -
du} no sti“. Raz li ~i ta tu ma ~e nja ko mu ni sti~ ke pro {lo sti po ve za na su sa sme -
nom isto ri o graf skih pa ra dig mi – do mi na ci jom po li ti~ ke, so ci jal ne ili kul tur ne
isto ri je. Uka zu ju }i ka ko su tri ge ne ra ci je isto ri ~a ra for mu li sa le raz li ~i te te o -
rij sko-me to do lo {ke pri stu pe so vjet skom ko mu ni zmu, autor nji ho ve te o rij ske
sta vo ve do vo di u ve zu sa {i rim so ci jal no-po li ti~ kim kon tek stom (Hlad nim ra -
tom, de tan tom i slo mom ko mu ni zma). Na kra ju, da ti su osnov ni bio-bi bli o -
graf ski po da ci o auto ri ma ~i ji su tek sto vi pre ve de ni u ovom te ma tu.
Klju~ ne re ~i: isto ri ja, ko mu ni zam, po li ti ka, to ta li ta ri zam, re vi zi o ni zam, dis -
kurs
Na vr {a va nje dva de set go di na od uru {a va nja re al so ci ja li sti~ kih po re da ka
is to~ ne Evro pe za ko jim je usle dio ras pad so vjet ske ko mu ni sti~ ke me -
tro po le osta lo je go to vo ne za be le `e no u ov da {njoj jav no sti. Je dan od
raz lo ga za to sva ka ko je ~i nje ni ca da ova isto rij ska zbi va nja pre vas hod -
no sa gle da va mo iz per spek ti ve du gog i kr va vog slo ma so ci ja li sti~ ke Ju -
go sla vi je. Ma ko li ko ~i ni li de lo ve je din stve nog pro ce sa, mi ting na Ga zi -
me sta nu i pad Ber lin skog zi da u na {em isto rij skom pam }e nju ima ju raz -
li ~it sta tus, a ono {to je usle di lo posle 1989. go di ne ni je od re di lo sa mo
na {e sa znaj ne pri o ri te te, ve} i na{ `i vot to kom pro te kle dve de ce ni je.
Sto ga, na{ ma njak in te re so va nja za {i ri kon tekst isto rij skih zbi va nja ni je
bio sa mo plod pa ro hi jal ne kul tu re i nar ci sti~ ke usme re no sti na „sop -
stve no dvo ri {te“, ve} je u iz ve snoj me ri pred sta vljao ra zu mlji vu re ak ci -
ja na pri ti sak dra ma ti~ nih okol no sti ras pa da biv {e dr `a ve. U te `nji da se
on ob ja sni na pi sa ne su broj ne knji ge i stu di je ko je su, ne jed na ke po svo -
joj ube dlji vo sti, sa znaj nim do me ti ma i is po lja va nju po li ti~ ke pri stra sno -
sti nji ho vih auto ra, te mat ski usmerene ka „ju go slo ven skom slu ~aju“.
Tre}i program Radio Beograda
Br. 141–142, I–II/2009
UDK 94(470):141.7 ;
94(47):929
* Rad je napisan u okviru projekta Instituta za evropske studije (br. 149026)
koji finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije.
U mno gim od njih na gla {a va na je nje go va „iz u zet nost“ u od no su na
dru ge post ko mu ni sti~ ke ze mlje (ex cep ti o na lism the sis), te is ti ca ne po -
seb no sti isto rij skog pu ta raz vo ja ov da {njih na ci ja (Son der weg) ~i je su
esen ci ja li sti~ ki shva }e ne ka rak te ri sti ke tu ma ~e ne kao uzrok ne u spe ha
odr `a nja sta bil ne vi {e na ci o nal ne dr `av ne za jed ni ce. Ne ko men ta ri {u }i
ov de ta kve te o rij ske i pu bli ci sti~ ke ra do ve, u nji ma mo `e mo vi de ti pa -
ra dok sal ni od raz ra ni jih po ku {a ja afir ma ci je po seb no sti ju go slo ven skog
(sa mo u prav nog) so ci ja li zma ko ji su od pe de se tih do se dam de se tih go di -
na pro {log ve ka (isti na, s obr nu tim vred no snim pred zna kom) do mi ni -
ra li do ma }om i stra nom li te ra tu rom. Na i me, kao {to nam je u pro {lo sti
„so vjet ski mo del“ slu `io za is ti ca nje ori gi nal no sti ju go slo ven skog „pu ta
u so ci ja li zam“, ta ko nam sa da „post ko mu ni sti~ ko“ okru `e nje pred sta -
vlja nor ma tiv ni okvir pro ce ne ne u spe {no sti „de mo krat ske tran zi ci je“
ve }i ne dr `a va na sta lih ras pa dom Ju go sla vi je. U oba slu ~a ja, fo ku si ra ni
na se be, sklo ni smo da ne te ma ti zu je mo ovaj {i ri kon tekst ko ji nam, kao
svo je vr sni bac kgro und, slu `i kao sa mo ra zu mlji vo po la zi {te tra ga nja za
di stink tiv nim ka rak te ri sti ka ma sop stve nog dru {tva.
Upr kos sli~ noj funk ci ji, sta tu si po me nu tih kon tek sta ra di kal no su
raz li ~i ti – pr vi pri pa da pro {lo sti, dok dru gi ~i ni svo je vr snu „gra ma ti ku“
dis kur sa sa vre me no sti. Iako se da nas, usred te ku }e eko nom ske kri ze,
eufo ri ja iz 1989. go di ne ~i ni krat ko traj nim i var lji vim uto pij skim snom
o „kra ju isto ri je“, ret ko ko u po vrat ku na re al ni so ci ja li zam so vjet skog
ti pa vi di po `elj nu i odr `i vu al ter na ti vu. Is po lja va nje no stal gi je pre ma
„sta rim, do brim vre me ni ma“ to sa mo po tvr |u je jer se, po put sva ke
dru ge, i no stal gi ja za „so ci ja li zmom“ pot hra nju je sve {}u o ne mo gu} no -
sti po vrat ka u pro {lost. Svest o uza lud no sti i bes plod no sti te `nje ka re -
sta u ra ci ji jed ne za vr {e ne epo he de le i oni ko ji je re to ri~ ki odr `a va ju u
`i vo tu re pro du ko va njem nje nih sim bo la i ka te go ri ja ko je, is pra `nje ne
od smi sla, re fe ri {u na se be sa me. U tom po gle du, na slov ove zbir ke tek -
sto va – Bu du} nost so vjet ske pro {lo sti – ne ozna ~a va uve re nje pri re |i va -
~a da je ta pro {lost pod lo `na „o`i vlja va nju“, te da je mo gu} njen „dru -
gi do la zak“ ko ji bi po ni {tio od ba ci va nje „do ga |a nja spa sa“ za po ~e tog
dav ne 1917. go di ne. Bez ove es ha to lo {ke ve re, ipak se mo `e tvr di ti da
so vjet ska pro {lost svo jom „otvo re no {}u“ za no va tu ma ~e nja ima osi gu -
ra nu „bu du} nost“ u ko joj }e se me nja ti na ~i ni nje nog raz u me va nja i
pred sta vlja nja. Ta pro {lost ko ju u svom is ku stvu de le ge ne ra ci je sa vre -
me ni ka ni je uda lje na „dru ga oba la“ na ko ju se is kr ca va ju ar he o lo zi u
po tra zi za ma te ri jal nim tra go vi ma ne gda {njeg `i vo ta ili pu sta, ne po zna -
ta ze mlja ko ju isto ri o gra fi na sto je da ma pi ra ju i opi {u. Se }a nje na nju je
jo{ `i vo, tra go vi i uti caj te pro {lo sti la ko su uo~ lji vi u sa vre me no sti, a
za da tak nje nog raz u me va nja ne mo `e se ot klo ni ti ~e stim po na vlja njem
po zi va da se „okre ne mo bu du} no sti“. Pre fiks „post“ u od re |e nju „post -
ko mu ni sti~ ke“ sa vre me no sti osim pu ke vre men ske ozna ke, ne pod ra zu -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
10
me va da je ono {to do la zi „po sle“ slo bod no od ono ga {to je bi lo „pre“.
Na pro tiv, broj na post-sta nja ka rak te ri {u upra vo he te ro ge ne kon fi gu ra -
ci je (no vih i sta rih) ele me na ta i kon sti tu tiv nih prin ci pa, te sa mo sve sno
na pu {ta nje ve re u mo gu} nost ra di kal nog „re za“ ko jim se us po sta vlja
ap so lut no no vi po ~e tak.
1
Za to ba vlje nje ko mu ni zmom ni je za vr {e na
aka dem ska pri ~a upr kos to me {to ta epo ha pri pa da pro {lo sti, a de ba te
o so vjet skom is ku stvu ko je je obe le `i lo XX vek ne pred sta vlja ju plod is -
po lja va nja uobi ~a je ne isto ri o graf ske zna ti `e lje ko ja se za do vo lja va is tra -
`i va njem pro {lo sti kao ta kve.
Da tu ma ~e nja so vjet ske pro {lo sti ima ju „bu du} nost“ sve do ~e de ba te
ko je se vo de o te o rij skim pret po stav ka ma i sa znaj nim do me ti ma ne pre -
gled no obim ne li te ra tu re na sta le to kom po sto ja nja So vjet skog Sa ve za.
Nje gov iz ne nad ni ne sta nak sa isto rij ske sce ne su o ~io je ~i ta vu ar mi ju „so -
vje to lo ga“ ne sa mo sa gu bit kom pred me ta is tra `i va nja
2
ve} i sa ~i nje ni -
com da taj gu bi tak ni su us pe li da pred vi de. S jed ne stra ne, ovaj ne u speh
vo di uvi du o po tre bi kri ti~ kog raz ma tra nja i auto i sto ri za ci je sa me „so vje -
to lo gi je“, a s dru ge, for mu li sa nju no vih is tra `i va~ kih pro gra ma „post so -
vjet skih stu di ja“
3
. U okvi ru ovih stu di ja (ko je su po ~et no ob u hva ta le dr -
`a ve biv {eg So vjet skog Sa ve za, a te mat ski bi le usme re ne ka pra }e nju pro -
ce sa nji ho ve „de mo krat ske tran zi ci je“), ubr zo su iz dvo je ne ge o graf ski u`e
od re |e ne obla sti is tra `i va nja i ja sni je su raz gra ni ~e ni raz li ~i ti po seb no-na -
u~ ni pri stu pi. Mul ti di sci pli nar ni ka rak ter biv {e „so vje to lo gi je“ za me njen
je (po li ti ko lo {kim, so ci o lo {kim, eko nom skim, isto rij skim, an tro po lo -
{kim...) is tra `i va njem „evro a zij skog pod ru~ ja“ u ko me se in te res za ne ka -
da {nju so vjet sku „pe ri fe ri ju“ go to vo iz jed na ~io sa ra ni jim ba vlje njem (ru -
skim) „cen trom“. Za raz li ku od ne ka da {njeg po li ti~ kog zna ~a ja ko je su
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
11
1
U tom po gle du, post ko mu ni sti~ ka epo ha ne sle di ko mu ni sti~ ku ko ja je, sa -
svim u du hu Mo der ne, se be raz u me va la kao stva ra nje „No vog sve ta“ i „No vog ~o -
ve ka“ ko ji na sta ju na ru {e vi na ma sta rog. Sto ga se ~e sto pri vla~ nost ko mu ni sti~ kog
po kre ta ob ja {nja va nje go vim obe }a njem ra di kal ne re a li za ci je te `nji i obe }a nja Mo -
der ne.
2
Ka ko je to ve} 1992. go di ne is ta kao je dan od „so vje to lo ga“: „Sla ve }i smrt
ko mu ni zma, so vje to lo gi ja je, u stva ri, u~e stvo va la na sop stve noj sa hra ni“ (Bu ra -
woy, 1992: 774).
3
„Ni jed na gru pa ni je do {la pod udar kri ti ke vi {e od po li ti~ kih na u~ ni ka ko ji
su bi li iz lo `e ni na pa di ma zbog svog ne u spe ha da pred vi de kraj ko mu ni zma i So -
vjet skog Sa ve za. Dok su broj ni po li ti~ ki na u~ ni ci sta ri je ge ne ra ci je – po zna ti ji pod
ime nom ’so vje to lo zi’ ko ji su sa mi iza bra li – osta li za u ze ti re a go va njem na li ko va nje
me di ja ko ji su por tre ti sa li kri zu te pro fe si je, mla |i na u~ ni ci su pred vo di li nje nu im -
pre siv nu re vi ta li za ci ju. In ten ziv na te ren ska is tra `i va nja, re gi o nal ne stu di je i pri me -
na no vih me to do lo {kih pri stu pa za jed ni~ kih is tra `i va nji ma dru gih re gi o na, pri met -
no su uti ca le ne sa mo na rast obi ma po da ta ka ve} i na po di za nje ni voa di sku si ja“
(Kot kin, 1998: 385).
ima le „stu di je (so vjet skog) ko mu ni zma“, sa da je So vjet ski Sa vez po stao
pred met isto ri je ko ja, u za vi sno sti od te ri to ri jal nog od re |e nja pod ru~ ja
is tra `i va nja, bi va uklju ~e na u pro gra me uni ver zi tet skih ka te dri za ru ske,
slo ven ske ili evro a zij ske stu di je. Ovaj po vra tak te me „ko mu ni zma“ u
„aka dem ske vo de“ (iz ko jih je po ~et kom Hlad nog ra ta „iz ro ni la“ so vje to -
lo gi ja kao na u ka o biv {em sa ve zni ku i no vom ne pri ja te lju „Slo bod nog
sve ta“), sve do ~i ne po sred no o gu bit ku po li ti~ kog in te re sa za tu te mu, ali
je ne li {a va sa znaj no-te o rij ske va `no sti.
4
Na pro tiv, sa da ka da je oslo bo |e -
no od im pe ra ti va (pro et con tra) ide o lo {kog an ga `ma na, is tra `i va nje ko -
mu ni sti~ ke pro {lo sti mo `e da se po zo ve na He ge lo vu iz re ku pre ma ko joj
„Mi ner vi na so va po le }e u su mrak“, te da iz no va te ma ti zu je te o rij ske pa -
ra dig me, kon cep tu al ni apa rat i sop stve nu isto ri ju ba vlje nja epo hom ko -
mu ni zma iz per spek ti ve nje nog kra ja. Sto ga je u pra vu Ke trin Ver de ri ka -
da is ti ~e da upr kos to me {to bi „~o vek mo gao da po mi sli da je po sle uru -
{a va nja so vjet skog si ste ma sva ko in te re so va nje za nje ga po sta lo su vi {no“,
pred na ma tek sto ji za da tak da se upu sti mo „u pot pu ni je raz u me va nje
ono ga {ta je po sto je }i so ci ja li zam stvar no bio“ (Ver de ri, 2005: 23; 25).
Tim pre {to bez tog raz u me va nja, ka ko ona to is ti ~e ve} u na slo vu svo je
knji ge, te {ko mo `e mo od go vo ri ti na pi ta nje ko je je za nas, na sled ni ke te
epo he, od `i vot ne va `no sti: „[ta do la zi po sle nje ga“?
Uve re nje da se bez po nov nog kri ti~ kog pre i spi ti va nja so vjet ske
pro {lo sti ni je mo gu }e raz u me ti sa vre me nost i bu du} nost Ru si je i dru gih
ze ma lja biv {eg sve ta so ci ja li zma de le auto ri tek sto va ko je ob ja vlju je mo
u ovom bro ju ~a so pi sa. Iako su u pi ta nju ra do vi isto ri ~a ra, oni ne sa dr -
`e kla si~ ne isto rij ske na ra ci je o do ga |a ji ma iz pro {lo sti, ve} pre vas hod -
no te ma ti zu ju sa znaj no-te o rij ske, so ci jal no-po li ti~ ke i ide o lo {ke pret po -
stav ke in ter pre ta ci ja i ob ja {nje nja so vjet ske epo he („ko mu ni zma“) u
ame ri~ koj aka dem skoj isto ri o gra fi ji. Po {to su pri mar no usme re ni ka
pro ble mima na ~i na sa zna va nja i tu ma ~e nja pro {lo sti, ti tek sto vi su u
`an rov skom smi slu vi {e te o rij sko-me to do lo {ki, ne go isto ri o graf ski. Sto -
ga nji hov ~i ta lac ne }e sa zna ti „ka kva je (za i sta) bi la so vjet ska stvar -
nost“, ve} ka ko je ona u raz li ~i tim pe ri o di ma (re)pro du ko va na po mo }
isto rij skog zna nja i nje go vih na ra tiv nih stra te gi ja. Dru gim re ~i ma, u
skla du sa kon struk ti vi sti~ kim sta no vi {tem i vla da ju }im tren dom (sa -
mo)isto ri za ci je na u~ nog zna nja, auto ri ov de ob ja vlje nih tek sto va te `i {te
svo jih is tra `i va nja po me ra ju sa na ra tiv ne re pro duk ci je so vjet ske pro {lo -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
12
4
Ame ri~ ki isto ri ~ar Majkl Dej vid-Foks (Mic hael Da vid-Fox) u tek stu pi sa nom
za ru ske ~i ta o ce na gla {a va: „Iro ni jom sud bi ne, okon ~a njem Hlad nog ra ta... isto ri o -
gra fi ja so vjet skog pe ri o da je u {i rim kru go vi ma ame ri~ kog dru {tva u ve li koj me ri iz -
gu bi la svo ju po li ti~ ku ak tu el nost i, sled stve no to me, pre sta la da iza zi va ne ka da {nji
dru {tve ni od jek. Ali, mo `e se re }i da je upra vo ovaj gu bi tak po li ti~ ke ak tu el no sti bio
ce na za mo gu} nost raz vo ja no vog na u~ nog usme re nja“ (Dûvid-Foks, 2000: 8).
sti („objekt-ni vo“) ka „me ta-ni vou“ na ko me pro ble ma ti zu ju te o rij ske
pa ra dig me unu tar ko jih se ta pro {lost kon sti tu i sa la kao pred met sa zna -
nja. Sto ga su ovi ra do vi u is toj me ri po sve }e ni so vjet skoj pro {lo sti ko li -
ko i ame ri~ koj isto ri o gra fi ji ko ja je, po la ze }i od pro men lji vih te o rij skih,
ide o lo {kih i po li ti~ kih okol no sti, de ce ni ja ma bi la usred sre |e na na te mu
„ko mu ni zam“. Njen do mi nant ni uti caj u svet skoj na u~ noj za jed ni ci (za -
sno van na he ge mo ni ji en gle skog je zi ka, raz vi je noj is tra `i va~ koj in fra -
struk tu ri i ogrom noj iz da va~ koj pro duk ci ji) te {ko mo `e bi ti do ve den u
pi ta nje, upr kos ~i nje ni ci da su na njen na sta nak i raz voj ve li ki uti caj ima -
li auto ri for mi ra ni u dru gim kul tur nim tra di ci ja ma.
5
Ipak, pre sud ni im -
puls raz vo ju so vjet skih stu di ja i is tra `i va nja ru ske isto ri je do {ao je posle
Dru gog svet skog ra ta iz sfe re po li ti ke – ide o lo {ko i voj no su par ni {tvo
dve su per si le uti ca lo je da se jed na spe ci ja li sti~ ko-aka dem ska oblast isto -
rij skog is tra `i va nja pre tvo ri u po seb nu di sci pli nu od pre sud ne va `no sti
za ame ri~ ki esta bli {ment i {i ru jav nost. Pro ces tran sfor ma ci je (rat nog)
sa ve zni ka u no vog (mir no dop skog) ne pri ja te lja
6
bio je pra }en {i re njem
mre `e uni ver zi tet skih ka te dri za ru sku i so vjet sku isto ri ju, or ga ni zo va -
njem kur se va ru skog je zi ka, po ve }a njem bro ja dok to ra na ta, iz da va njem
spe ci ja li zo va nih ~a so pi sa, osni va njem in sti tu ta, fi nan si ra njem is tra `i va -
nja i pi sa njem broj nih po li ti ko lo {kih stu di ja o so vjet skom si ste mu.
^i nje ni cu da je u svom na stan ku i raz vo ju (ame ri~ ka) „so vje to lo gi -
ja“ bi la pod ne po sred nim uti ca jem po li ti~ ke i ide o lo {ke at mos fe re
Hlad nog ra ta ni ko vi {e ne do vo di u pi ta nje. Ipak, spo ro vi o do me ti ma
i po sle di ca ma uti ca ja hlad no ra tov ske ide o lo gi je na sa znaj nu vred nost
ra do va pr ve ge ne ra ci je „so vje to lo ga“ ni su ni da nas okon ~a ni. Ka ko to
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
13
5
Pre sve ga, pri pad ni ci pr vog ta la sa ru ske emi gra ci je ko ji su bi li pro fe so ri ru -
ske isto ri je na vo de }im ame ri~ kim uni ver zi te ti ma, pre i ne po sred no posle Dru gog
svet skog ra ta, po put: M. Kar po vi ~a (Kar po vich, 1888–1959; Har vard Uni ver sity),
G. Ver nand skog (Ver nandsky, 1887–1973; Yale Uni ver sity), M. Flo rin skog (M.
Flo rinsky, 1895–1981; Co lum bia Uni ver sity), A. Ma zu ra (A. Ma zo ur, 1900–1982;
Stan ford Uni ver sity). Ta ko |e, zna ~a jan uti caj na isto ri ju i dru {tve ne na u ke u Ame -
ri ci ima le su ne ma~ ke i (is to~ no) evrop ske iz be gli ce ko je su u SAD do {le na kon Hi -
tle ro vog osva ja nja vla sti ili po ~et kom ra ta. (O uti ca ju Ame ri ka na ca polj skog po re -
kla – B`e `in ski, Pajps, Ulam, Le bedz – vi de ti u: No wak, 2004: 237–259).
6
Po red slav nog ^er ~i lo vog go vo ra „The Si news of Pe a ce“(Ful ton, Mis so u ri,
March 5, 1946), ova po sle rat na pro me na je naj ja sni je ar ti ku li sa na u iz ve {ta ju
D`or d`a Ke na na (Ge or ge F. Ken nan) iz Ame ri~ ke am ba sa de u Mo skvi („The Long
Te le gram“, 22. II 1946), kao i u nje go vom ra du ob ja vlje nom pod pse u do ni mom
(X) 1947. go di ne u ~a so pi su Fo re ign Af fa irs. U nji ma Ke nan upo zo ra va ame ri~ ku
ad mi ni stra ci ju i jav nost da so vjet sko ru ko vod stvo, usled ru skih na ci o nal nih ka rak -
te ri sti ka i mark si sti~ ke ide o lo gi je, te `i agre siv nom {i re nju ko mu ni zma, te uka zu je
na neo p hod nost ame ri~ ke po li ti ke ak tiv nog „ob u zda va nja“ te am bi ci je (vid. Ken -
nan, 1947: 566–582).
~i ta lac ovog iz bo ra ra do va mo `e vi de ti iz tek sto va Mar ti na Ma li je
(Ma lia), [i le Fic pa trik (Fit zpa trick) i Ro nal da Su ni ja (Suny), ti spo ro vi
usre sre |e ni su na pro blem sa znaj ne (ne)pro duk tiv no sti „to ta li ta ri sti~ -
ke pa ra dig me“ ko ja je do kra ja {e zde se tih go di na pred sta vlja la do mi -
nant no te o rij sko po la zi {te za is tra `i va nja so vjet ske isto ri je i sa vre me -
no sti. Osta vlja ju }i po stra ni iz la ga nje na stan ka i raz li ~i tih ver zi ja te o ri -
ja to ta li ta ri zma
7
, kao i de ba tu o sa znaj nim po ten ci ja li ma „T-mo de la“
ko je su vo |e ne posle uru {a va nja so vjet skog re `i ma, ni je na od met upo -
zo ri ti na ~i nje ni cu da su se broj ni za go vor ni ci tu ma ~e nja ru ske i so vjet -
ske isto ri je u „to ta li tar nom klju ~u“ (po put Ri ~ar da Paj sa i Mar ti na
Ma li je) me |u sob no ~e sto raz li ko va li. Ipak, upr kos raz li ka ma, go to vo
~i ta va pr va po sle rat na ge ne ra ci ju ame ri~ kih isto ri ~a ra So vjet skog Sa ve -
za de li la je niz sta vo va iz ve de nih iz te pa ra dig me, me |u ko ji ma su naj -
va `ni ji: na gla {a va nje su {tin ske di ho to mi je iz me |u „slo bod nog sve ta“ i
„ko mu ni zma“; ve }a za in te re so va nost za is tra `i va nje ide o lo gi je i po li ti -
ke ne go za dru {tve ne struk tu re i pro ce se; uve re nost u ne mo gu} nost re -
for mi sa nja i ra di kal ne pro me ne so vjet skog si ste ma; te za o vla da vi ni
ko mu ni sti~ ke ma nji ne nad pa siv nom ve }i nom sta nov ni {tva ko ju ma -
sov nim te ro rom dr `i u po slu {no sti, te tu ma ~e nje so vjet ske isto ri je kao
(raz li ~i tim fak to ri ma uslo vlje nog) skre ta nja sa glav nog (za pad nog) pu -
ta raz vo ja. U ovom po sled njem uve re nju za go vor ni ci pa ra dig me to ta li -
ta ri zma sle di li su svo je ru ske pro fe so re-emi gran te ko ji su Ok to bar
sma tra li tra gi~ nim pre ki dom evo lu ci je ru skog dru {tva i dr `a ve na pu tu
nji ho vog pri bli `a va nja li be ral nom po li ti~ kom i eko nom skom „za pad -
nom mo de lu“. Iden ti fi ku ju }i u bolj {e vi ci ma kon spi ra tiv no or ga ni zo va -
nu te ro ri sti~ ku gru pu sa me si jan skom ide o lo gi jom oni su, kao i nji ho -
vi u~e ni ci, Ok to bar sku re vo lu ci ju sma tra li „dr `av nim uda rom“ i „iz da -
jom“ de mo krat skih ide a la Fe bru ar ske re vo lu ci je iz 1905. go di ne. Pre -
ma nji ho voj oce ni, so vjet ski re `im ko ji je ak tom po li ti~ kog vo lun ta ri -
zma ro |en u rat nim okol no sti ma svoj op sta nak za sni vao je sa mo na
kom bi no va nju prak se dr `av nog te ro ra i ide o lo {ke in dok tri na ci je, a
ana lo gi ja sa fa {i zmom i na ci zmom, omo gu }i la je iden ti fi ko va nje nje go -
vih ka rak te ri sti ka kao „to ta li tar nih“. Do mi na ci ja po li ti ke u od no su na
sve sfe re `i vo ta ko ja se is po lja va la u neo gra ni ~e noj dik ta tu ri dr `a ve-
par ti je nad „dru {tvom“ lo gi~ no je vo di la pri ma tu po li ti ko lo {kog pri -
stu pa u ana li za ma sa vre me no sti
8
, a po li ti~ ke isto ri je u in ter pre ta ci ja ma
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
14
7
Osim kla si~ nih ra do va: H. Arendt, The Ori gins of To ta li ta ri a nism (1951;
srp ski pre vod – 1988); C. Fri e drich and Z. Br ze zin ski, To ta li ta rian Dic ta tor ship
and Autoc racy (1956); C. Fri e drich (ed.), To ta li ta ri a nism (1954), vi de ti: Ab bot
Gle a son, To ta li ta ri a nism. The In ner Hi story of the Cold War (1995).
8
Vid. na pri mer, knji gu M. Fren {oa (Mer le Fa in sod, 1907–1972): How Rus -
sia is Ru led (Har vard Uni ver sity Press, 1953).
so vjet ske pro {lo sti. Upra vo usme re nost ta da {nje isto ri o gra fi je ka po li -
ti~ kim do ga |a jima, ide jama i li~ no stima ~i ni la je op {ti ji te o rij ski kon -
tekst u ko ji se ova pr va ge ne ra ci ja isto ri ~a ra So vjet skog Sa ve za sa svo -
jom pa ra dig mom to ta li ta ri zma pot pu no ukla pa la.
Ukoliko, sle de }i Dej vi da-Fok sa (Da vid-Fox), ovu pr vu ge ne ra ci ju
isto ri ~a ra So vjet skog Sa ve za na zo ve mo „o~e vi ma-osni va ~i ma“ on da,
kao u ro ma nu Tur ge nje va, na red nu ge ne ra ci ju mo `e mo sma tra ti „de -
com“ ko ja sop stve ni te o rij ski i po li ti~ ki iden ti tet gra de u pro tiv sta vu
spram svo jih „ro di te lja“.
9
Kri ti~ ki stav pre ma pret hod ni ci ma vi dljiv je
ve} iz ~i nje ni ce da se od kra ja {e zde se tih go di na pro {log ve ka no vi pri -
stup isto ri ji So vjet skog Sa ve za na zi va „re vi zi o ni zmom“, te se na taj na -
~in (sa ne ga tiv nom ili po zi tiv nom vred no snom ko no ta ci jom), is ti ~e „re -
vi zi ja“ do ta da uobi ~a je nog tu ma ~e nja ko mu ni zma i nje go ve isto ri je.
10
Ipak, uz sve raz li ke, te o rij ska sta no vi {ta obe ge ne ra ci je bi la su pod sna -
`nim uti ca jem so ci jal no-po li ti~ kog kon tek sta u ko me su de lo va le – na
„o~e ve“ for ma tiv no je uti cao Hlad ni rat, a na „de cu“ kul tur na i po li ti~ -
ka po bu na mla dih (1968)
11
, te ka sni ja po li ti ka po pu {ta nja na pe to sti
(„de tant“) i „mir ne ko eg zi sten ci je“ dva si ste ma. Ta ko |e, obe ge ne ra ci je
ni su bi le slo bod ne od na sle |a ru ske isto ri o graf ske tra di ci je: „to ta li ta ri -
sti“ su obra zo va ni pod uti ca jem li be ral ne ru ske isto ri o gra fi je, dok su
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
15
9
„Ta mo gde su ’o~e vi’ pi sa li isto ri ju ’od o zgo’, ’de ca’ su je pi sa la ’od o zdo’.
Ako su ’o~e vi’ is ti ca li od lu ~u ju }u ulo gu po li ti ke, is tak nu tih li~ no sti i ide o lo gi je
(po seb no u ana li zi re vo lu ci o nar nog i so vjet skog pe ri o da), ’de ca’ su svoj si stem in -
ter pre ta ci je gra di la oko kon cep ta ’dru {tve nih sna ga’. Ako je neo dvo ji vi deo po gle -
da na svet ’o~e va’ bi lo pod ra zu me va no ak cen ti ra nje al ter na ti va ko je su sta ja le pred
Ru si jom i bolj {e vi zmom 1917. go di ne, ’de ca’ su go vo ri la o mo gu} no sti – pa ~ak i
so ci jal noj nu `no sti – Re vo lu ci je, na gla {a va ju }i me |u sob ni uti caj na ro da, re vo lu ci o -
nar nih par ti ja i so ci jal-de mo kra ta“ (Dûvid-Foks, 2000:11). Vi de ti i: Dûvid-Foks,
(2001); Da vid-Fox, (2004)
10
Na po ~et ku ne ga tiv na kva li fi ka ci ja no vog pri stu pa kao „re vi zi o ni sti~ kog“
vre me nom je pri hva }e na kao ne u tral na ili ~ak po zi tiv na: „’Re vi zi o ni zam’ u prin ci -
pu mo `e bi ti ne u tral na re~ za ino va tiv ni rad, ali po mom is ku stvu, to je obi~ no pe -
`o ra tiv na ozna ka – re~ se ko ri sti kao ozna ka za one ko ji ospo ra va ju kon ven ci o nal -
nu mu drost, te sto ga na se be na vla ~e ka ko osu du, ta ko i ne sla ga nje unu tar pro fe si -
o nal nih kru go va, a cen zu ru spo lja. U isto ri ji So vjet skog Sa ve za ’re vi zi o ni sti’ iz se -
dam de se tih go di na pr vo su ne ra do ko ri sti li tu re~, naj ~e {}e je sta vlja ju }i pod na -
vod ni ke, ali su je na kra ju pri hva ti li“ (Fit zpa tick, 2007: 79).
11
„Isto ri ~a ri ove ge ne ra ci je (oku plje ni oko [i le Fic pa trik) sa zre va li su to kom
Vi jet nam skog ra ta i unu tra {njih po li ti~ kih spo ro va ko ji su uz dr ma li ame ri~ ko ose -
}a nje sa mo za do volj stva i su per i or no sti iz pe ri o da posle Dru gog svet skog ra ta. Te -
`e }i vi {e me to da ma so ci jal ne isto ri je i ko ri ste }i mno go ve }u ko li ~i nu so vjet skih iz -
vo ra, uklju ~u ju }i i ne ke ar hiv ske ma te ri ja le, ova gru pa oprav da no je tvr di la da se
sta lji ni zam ne mo `e ob ja {nja va ti sa mo pri nu dom i la ti la se da po ka `e ka ko je mno -
go lju di pri hva ta lo vred no sti i ide a le Sta lji no ve re vo lu ci je“ (Kot kin, 1995: 3).
„re vi zi o ni sti“ in spi ra ci ju na la zi li u ra do vi ma ru ske emi gra ci je ~i ji su ~la -
no vi pri pa da li po ra `e nim frak ci ja ma le vi ce.
12
Ovi raz li ~i ti uti ca ji naj ja -
sni je su se is po lja va li u sta vo vi ma pre ma sa moj Re vo lu ci ji, kao i u po -
gle du na svet dve ge ne ra ci je. Za ve }i nu „re vi zi o ni sta“ Ok to bar je bio
so ci jal na re vo lu ci ja, a ne „dr `av ni udar“; Le nji no va i Sta lji no va vla da vi -
na su {tin ski su se raz li ko va le; so vjet ski re `im imao je sna `nu po dr {ku
ma sa; to kom bolj {e vi~ ke vla da vi ne iz vr {e na je ubr za na mo der ni za ci ja
tra di ci o nal nog se lja~ kog dru {tva; broj ne `r tve re `i ma bi le su plod „eks -
ce sa“ ili (sta lji ni sti~ kog) „skre ta nja“ sa iz vor nog kur sa na ko ji se so vjet -
sko dru {tvo mo `e vra ti ti pu tem po li ti~ ke de mo kra ti za ci je i eko nom -
skim re for ma ma. Ova (po jed no sta vlje na) ka rak te ri za ci ja re vi zi o ni sti~ -
kog na ra ti va na gla {a va nje go ve sa dr `in ske, a ne te o rij sko-me to do lo {ke
raz li ke spram re kon struk ci je so vjet ske pro {lo sti iz per spek ti ve to ta li tar -
ne pa ra dig me. Za raz u me va nje te o rij sko-me to do lo {kih sta vo va re vi zi o -
ni sta (nji ho vog „me ta-na ra ti va“) od su {tin ske va `no sti je po me ra nje fo -
ku sa isto rij skog is tra `i va nja sa sfe re po li ti ke na „dru {tvo“, tj. sa po li ti~ -
ke na so ci jal nu isto ri ju. Ide o lo {ki raz li ~i ti, ka sni je i ge ne ra cij ski ne ho -
mo ge ni (upr kos po ~et noj do mi na ci ji mla |ih isto ri ~a ra, nov pri stup su
pri hva ti li i pri pad ni ci sta ri je ge ne ra ci je, po put Mo {e Le vi na /Le wi ne/ i
Ro ber ta Ta ke ra /Tuc ker/) – „re vi zi o ni sti“ su pre vas hod no isto ri ~a ri dru -
{tva ko ji na sto je da ga raz u me ju „od o zdo“, tj. mark si sti~ ki re ~e no, iz
„dru {tve ne ba ze“. Ovaj op {ti trend od po li ti~ ke ka so ci jal noj isto ri ji u
isto ri o gra fi ji se dam de se tih go di na pret po sta vljao je pri hva ta nje ne ke
op {ti je so ci jal ne te o ri je i ka te go ri jal nog apa ra ta ko ji ma se opi su ju i ob -
ja {nja va ju dru {tve ne struk tu re i pro ce si. Ako sa da osta vi mo po stra ni
raz li ~i te ver zi je „neo mark si zma“, on da u te o ri ja ma mo der ni za ci je mo -
`e mo iden ti fi ko va ti klju~ ni ele ment re vi zi o ni sti~ ke pa ra dig me. Raz li ~i -
te ver zi je te o ri ja mo der ni za ci je omo gu }a va le su tu ma ~e nje so ci ja li zma
kao al ter na tiv nog, „ne ka pi ta li sti~ kog pu ta raz vo ja“ ko ji, u kraj njoj li ni -
ji, vo di ostva re nju kom plek snog – in du stri ja li zo va nog, ur ba ni zo va nog,
mo bil nog, obra zo va nog – mo der nog dru {tva. Iz te per spek ti ve, se dam -
de se tih i osam de se tih go di na iz gle da lo je da „so ci ja li sti~ ka mo der ni za -
ci ja“, po ce nu ve li kih `r ta va i na po ra, da je re zul ta te ko ji su, s jed ne
stra ne, oprav da va li o~e ki va nje bu du }eg pro ce sa „kon ver gen ci je“ ka pi -
ta li sti~ kog i so ci ja li sti~ kog si ste ma ili, s dru ge (sa sta no vi {ta neo mark si -
zma) bu di li na du u ostva re nje jed nog bo ljeg „so ci ja li zma sa ljud skim li -
kom“. Ali, ne za vi sno od ide o lo {ko-po li ti~ kih raz li ka iz me |u pri pad ni ka
„re vi zi o ni sti~ kog po kre ta“, nje gov iden ti tet je bio ute me ljen na pro jek tu
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
16
12
Je dan od mo gu }ih na ~i na ~i ta nja spo ra „to ta li ta ri sta“ i „re vi zi o ni sta“ bio bi
usme ren ka nje go vom si tu i ra nju u kon tekstu ru ske emi gra ci je, tj. ka te ma ti zo va nju
tog spo ra kao na stav ka de ba ta iz me |u li be ral nih isto ri ~a ra (ka de ta) i nji ho vih re -
vo lu ci o nar nih opo ne na ta (menj {e vi ka i ese ra) u emi gra ci ji.
so ci jal ne isto ri je ko ja is tra `i va nju dru {tve nih gru pa i pro ce sa da je pri -
mat u od no su na po li ti~ ke ak te re i ide o lo {ka pi ta nja. Pa ra dok sal no,
kako is ti ~e Dej vid-Foks, to ta li tar na i re vi zi o ni sti~ ka pa ra dig ma su u iz -
ve snom smi slu bi li „kon cep tu al ni bli zan ci“ – „U svom od bi ja nju to ta li -
ta ri sti~ ke ’te ze’ re vi zi o ni sti~ ka ’an ti te za’ usvo ji la je lo gi ku svog to ta li -
tar nog oca: re vi zi o ni sti su za me ni li pri mat ide o lo gi je i po li ti ke, pri ma -
tom ’dru {tve nih sna ga’“ (Da vid-Fox, 2004: 101).
Na ve de na he ge li jan ska she ma „te ze“ i „an ti te ze“ u in ter pre ta ci ji
sta vo va ge ne ra ci ja „o~e va“ i „de ce“ u so vjet skim stu di ja ma, pod sti ~e
o~e ki va nje „sin te ze“ ko ja bi, „pre va zi la ze }i“ ih i ~u va ju }i nji ho ve „mo -
men te isti ne“, uki nu la jed no stra no sti po li ti~ ke i so ci jal ne isto ri je. Ali,
ne sta nak So vjet skog Sa ve za isto ri ~a ri ma sta ri je ge ne ra ci je po slu `io je
kao ko na~ na po tvr da is prav no sti „to ta li tar ne pa ra dig me“, a ve }i na „re -
vi zi o ni sta“ pri stu pi la je „re vi zi ji“ sop stve nih te o ri ja, dok su ma lo broj ni
(po put S. Ko e na/Step hen Co hen/)
13
, osta li ver ni tra ga nju za „pro pu {te -
nim {an sa ma“ za re for mu re al no po sto je }eg so ci ja li zma. De ce ni ja ma
po le mi~ ki su ko blje ne, obe stra ne su posle 1991. go di ne pro gla si le sop -
stve nu po be du: „to ta li ta ri sti“ – po li ti~ ku, a „re vi zi o ni sti“ – te o rij sku.
14
U obe oce ne sa dr `an je deo isti ne: uru {a va njem so vjet skog ko mu ni zma
po tvr |e na je te za o ne mo gu} no sti nje go vog re for mi sa nja, dok je pri -
stup is tra `i va ~a otvo re nim ar hi vi ma pot kre plji vao pred sta vu o kom -
plek sno sti so vjet skog dru {tva i isto ri je ko ju je ne mo gu }e re du ko va ti na
te zu o sve mo }i dr `a ve i po li ti ke. Ipak, fa za „sin te ze“ bi la je za da tak sle -
de }e ge ne ra ci je isto ri ~a ra za ko ju su ide o lo {ke stra sti ko je su pot hra nji -
va le su ko be „to ta li ta ri sta“ i „re vi zi o ni sta“ bi le stvar pro {lo sti. Re~ ju,
kra jem osam de se tih i po ~et kom de ve de se tih go di na sta sa la je no va ge -
ne ra ci ja – „ge ne ra ci ja unu ka“ – ko ja je iz dru ga ~i je dru {tve ne i te o rij ske
per spek ti ve te ma ti zo va la so vjet sku pro {lost. Na nje nu po ja vu ni je to li -
ko uti ca lo ot kri }e ne kih pot pu no no vih i ne po zna tih ~i nje ni ca u so vjet -
skim ar hi vi ma (ma da su no vo do stup ni iz vo ri u znat noj me ri pro {i ri li te -
mat ski op seg is tra `i va~ kog ra da), ko li ko te o rij ske pro me ne u sa moj
isto ri o gra fi ji ko je se obi~ no ozna ~a va ju sin tag mom „kul tur nog“ ili „je -
zi~ kog obr ta“. Ka ko to is ti ~e jed na ru ska isto ri ~ar ka: „Tre }e po ko lje nje
u{lo je u na u ku kra jem 80-ih i po ~et kom 90-ih go di na ka da je u pr vi
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
17
13
Vid. Co hen (2004).
14
Vi de ti ar gu men ta ci ju u ov de ob ja vlje nim tek sto vi ma Mar ti na Ma li je i [i le
Fic pa trik. Upr kos po pu lar no sti „to ta li tar ne pa ra dig me“ u Ru si ji i biv {im so ci ja li -
sti~ kim ze mlja ma, Fic pa tri ko va u jed nom dru gom ra du is ti ~e: „U okvi ru is tra `i va -
nja so vjet ske isto ri je na Za pa du je do {lo do pro me ne pa ra dig mi: an ti to ta li ta ri sti~ -
ki pri stup ’od o zdo’ po stao je sa da do mi nant na pa ra dig ma. Kao u sta roj {a li, do {lo
je vre me da se pre sta ne go vo ri ti ka ko su re vi zi o ni sti~ ki ar gu men ti po gre {ni, ve} da
se go vo ri ka ko su do sad ni jer su ve} svi upo zna ti sa nji ma“ (Fit zpa trick, 2007: 87).
plan isto rij skih is tra `i va nja do {la no va kul tur na isto ri ja. Za ge ne ra ci ju
unu ka ko ja se for mi ra la posle okon ~a nja ide o lo {kog su prot sta vlja nja
dve dr `a ve ka rak te ri sti ~an je kri ti~ ki od nos pre ma pri stu pi ma pret hod -
nih ge ne ra ci ja, ob no va ’sa vre me ne in te lek tu al ne te ma ti ke’ pod uti ca -
jem op {ti jeg obr ta u isto rij skoj na u ci ka hu ma ni tar nom zna nju, kao i iz -
gra |e ni in te res za po li ti~ ke aspek te dru {tve nog `i vo ta. Oni se za la `u za
po gled sa stra ne“ (Bolú{a ko va, 2007: 10). Iako se ni ka da ni je ozbilj ni -
je ba vio ru skom isto ri jom i ko mu ni zmom
15
, Mi {el Fu ko (Mic hel Fo u ca -
ult) je svo jim fi lo zof skim ana li za ma dis kur sa iz vr {io pre su dan uti caj na
for mi ra nje ove no ve ge ne ra ci je isto ri ~a ra Ru si je i So vjet skog Sa ve za. O
re cep ci ji Fu ko o ve ana li ze dis kur sa, nje go ve „ar he o lo gi je“ i „ge ne a lo gi -
je“ zna nja, shva ta nja „mo }i“ i „di sci pli no va nja“, te sa me ka te go ri je sop -
stva“ (Self) vo |e ne su broj ne de ba te ka ko me |u za pad nim isto ri ~a ri ma,
ta ko i u sa moj Ru si ji. Ne ula ze }i ov de u nji hov pri kaz, kao ni u te ma ti -
za ci ju pi ta nja da li isto ri ~a ri raz u me ju „pra vog“ Fu koa i ko li ko je uop -
{te nje go va te o ri ja pri men ji va na ru sku isto ri ju
16
, tre ba ima ti u vi du da
je naj zna ~aj ni je de lo no ve „post-re vi zi o ni sti~ ke“ ge ne ra ci je isto ri ~a ra
So vjet skog Sa ve za – Kot ki no va (Kot kin) knji ga Mag net na pla ni na
(Mag ne tic Mo un tain), po sve }e na upra vo Mi {e lu Fu kou.
17
Te ma ove
knji ge je iz grad nja i raz voj so vjet skog in du strij skog gra da Mag ni to gor -
ska (Mag ni to gorsk) ko ji je Kot ki nu po slu `io kao pri mer (ca se study) za
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
18
15
Te o rij ski pred met Fu ko o vog in te re so va nja i kri ti ke je mo der na li be ral na
epo ha, a ne ko mu ni zam: „Glav ni pra vac Fu ko o ve kri ti~ ke ener gi je bio je usme ren
ka iden ti fi ko va nju ’ma lih’ ti ra ni ja na sta lih bur `o a skim po ret kom ko ji je sme nio
’ve li ke’ ti ra ni je Sta rog re `i ma obe }a va ju }i gra |an ske slo bo de. On je tvr dio da fun -
da men tal na dru {tve na ka te go ri ja ko ja je cen tral na za bur `o a sku po li ti~ ku za jed ni -
cu – auto nom na in di vi dua – ne funk ci o ni {e kao uslov slo bo de i sre }e, ve} kao me -
ha ni zam do mi na ci je, agent i objekt di sci pli ne ko ju dru {tvo pri me nju je na se be sa -
mo… ’Ve li ka ti ra ni ja’ ko ja je in te re so va la Fu koa ni je bi la mo der na ’po li cij ska dr `a -
va’ na ci sti~ ke Ne ma~ ke ili so vjet ske Ru si je, ve} mo nar hij ski si stem ra ne mo der ne
Evro pe ko ji je ustu pio svo je me sto ob ma nji vim slo bo da ma mo der ne ere“ (En gel -
stein, 1993: 339). Te o rij ska ne za in te re so va nost za pro blem ko mu ni zma ne zna ~i
da Fu ko svo jim po li ti~ kim is tu pi ma ni je bio na stra ni kri ti ~a ra so vjet skog re `i ma,
kao {to se njo me ne ne gi ra na ~i nje ni ca da je on sam krat ko vre me, od 1950. do
1953. go di ne, bio ~lan KPF.
16
O to me vi de ti ov de ob ja vljen pre gled ni tekst Lo re En gel {tajn, kao i po le -
mi~ ki rad Sve tla ne Bojm. O re cep ci ji Fu koa u Ru si ji vi de ti zbor nik Mi {elú Fu ko i
Ros sið (Pod red. O. Har hor di na), Evropeñskiñ uni ver si tet v Sankt-Pe ter bur ge:
Letniñ sad, 2001.
17
Pre ma Kot ki nu: „Ide ja da se upu stim u is tra `i va nje mi kro-ni voa vla sti na
pri me ru sta lji ni zma kri sta li sa la se u raz go vo ru s po koj nim Mi {e lom Fu ko om ko ga
sam sreo u Ber kli ju gde je pre da vao 1982. i 1983. go di ne. Ne ma sum nje da bi ko -
na ~an re zul tat ra da bio mno go bo lji da on 1984. go di ne ni je umro. Ali, ono {to je
na sta lo kao re zul tat, po sve }u jem us po me ni na nje ga“ (Kot kin, 1995: xix).
raz vi ja nje te ze o sta lji ni zmu kao (po seb noj) „ci vi li za ci ji“. Za raz li ku od
auto ra iz pr ve ge ne ra ci je isto ri ~a ra (me |u ko ji ma je Mar tin Ma li ja bio
je dan od Kot ki no vih u~i te lja), ova ci vi li za cij ska oso be nost sta lji ni zma u
Mag net noj pla ni ni ni je oka rak te ri sa na kao jed no zna~ no ne ga ti va („an ti -
mo der na“), ve} je de fi ni sa na kao po ku {aj ar ti ku la ci je jed nog al ter na tiv -
nog ob li ka mo der ni te ta ko ji je uti cao i na so ci jal nu tran sfor ma ci ju sa -
mog Za pa da.
18
Ide o lo {ko uve re nje bolj {e vi ka da ko mu ni zam za i sta
pred sta vlja su per i or ni ob lik mo der no sti bi lo je od pre sud ne va `no sti za
stva ra nje i op sta nak so vjet skog re `i ma (oli ~e nog u iz grad nji Mag ni to -
gor ska kao sim bo la so ci ja li sti~ ke in du stri ja li za ci je i na pret ka), te je Kot -
kin re a fir mi sao sta ru te zu o pri mar noj va `no sti ide o lo gi je za raz u me va -
nje isto ri je So vjet skog Sa ve za. Ipak, na su prot to ta li tar nom mo de lu ob -
ja {nje nja, so vjet ski gra |a ni ovo uve re nje ni su, prema nje go vom mi {lje -
nju, pri hva ta li pod pret njom go log te ro ra i pri nu de, ve} usva ja njem vla -
da ju }eg dis kur sa – u~e }i da „go vo re po bolj {e vi~ ki“, tj. da in ter i o ri zu ju
vred no sti ar ti ku li sa ne u tom je zi ku.
19
Sto ga je bolj {e vi~ ki „to ta li ta ri -
zam“ bio po seb ne vr ste – on je u ve li koj me ri po ~i vao na ak tiv noj par -
ti ci pa ci ji gra |a na, a ne na nji ho vom pa siv nom po ko ra va nju i stra hu.
Ako su „re vi zi o ni sti“ sli~ nu te zu obra zla ga li ka te go ri ja ma „in te re sa“ i
„so ci jal ne po kre tlji vo sti“, posle „kul tur nog obr ta“ u pr vi plan is tak nu te
su raz li ~i te „dis kur ziv ne prak se“ i nji ho vo is po lja va nje u rav ni sva ko -
dnev nog `i vo ta – usva ja nja i „igra nja“ so ci jal nih i iden ti tet skih „ulo ga“,
kon sti tu i sa nja sfe re pri vat no sti, raz li ~i tih stra te gi ja pre `i vlja va nja i
osmi {lja va nja sve ta u ka te go ri ja ma usvo je nog je zi ka ko mu ni sti~ ke ide o -
lo gi je. Na taj na ~in, na su prot to ta li ta ri sti~ koj pa ra dig mi i nje noj re vi zi -
o ni sti~ koj kri ti ci, no vi pri stup pred sta vljao je po ku {aj da se po mo }u ka -
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
19
18
„Ume sto da bu de sma tran pa to lo {kim slu ~a jem (de vi ja ci jom od evrop skih
nor mi ko ja je uslo vlje na za o sta lo {}u ili agrar nom struk tu rom, du gom isto ri jom ru -
skog auto ri ta ri zma, is ku stvom Gra |an skog ra ta, mark si sti~ kom ide o lo gi jom, Le -
nji no vom jed no stra no {}u ili Sta lji no vim zlom), So vjet ski Sa vez se u pri ~i o dr `a vi
dru {tve ne bri ge (wel fa re sta te) mo `e po ja vi ti kao stan dard ~i ji je neo ~e ki va ni uspeh
iza zvao osta tak sve ta na od go vor“ (Kot kin, 1995: 21).
19
„@i vot u Mag ni to gor sku lju de je u~io ka ko ci ni zmu ta ko i rad nom en tu zi ja -
zmu, stra hu u is toj me ri kao i po no su. Pre sve ga, on je u~io sva ko ga ka ko da se
iden ti fi ku je i go vo ri u pri hva tlji vim ter mi ni ma. Ako je igde po sto jao slu ~aj gde je
iz nad sve ga bio va `an dis kurs, tj. po li ti~ ko zna ~e nje re ~i ko je se go vo re, on da je to
bi lo u je zi~ koj ar ti ku la ci ji dru {tve nog iden ti te ta u vre me Sta lji no ve vla da vi ne. Ovaj
sup til ni me ha ni zam vla sti, u okol no sti ma re vo lu ci o nar nog kr sta {kog ra ta, ob ja -
{nja va sna gu sta lji ni zma. Pe de set go di na ka sni je, pre `i ve li rad ni ci u Mag ni to gor sku
jo{ go vo re je zi kom ko ji su oni i nji ho vi sa vre me ni ci ko ri sti li u me mo a ri ma iz tri de -
se tih go di na. Ipak, kra jem osam de se tih nji ho va pred sta va o ka pi ta li zmu je ra di kal -
no pro me nje na, a sa njo me i nji ho vo raz u me va nje so ci ja li zma ko ji je oli ~a vao So -
vjet ski Sa vez i nji ho va lo jal nost pre ma nje mu“ Kot kin, 1995: 238).
te go ri je „dis kur sa“ us po sta vi ve za iz me |u stra te gi je „dr `a ve“ (vi so ke
po li ti ke i ide o lo {ke dok tri ne) i tak ti ke `i vot ne sva ko dnevi ce (ha bi tat)
„ma log ~o ve ka“. Dok je ide o lo {ko-po li ti~ ka stra na ove ve ze de ce ni ja ma
bi la te ma ti zo va na, ubr zo je for mu li san pro blem kon cep tu a li za ci je dru -
gog po la te ve ze – po je din ca („sta lji ni sti~ kog su bjek ta“) ~i ji se „obi ~an
`i vot“ od vi jao u „neo bi~ nim“, re vo lu ci o nar nim vre me ni ma. Kot ki no vu
sklo nost da pi ta nje in tim nog (ne)ve ro va nja sta nov ni ka Mag ni to gor ska
u je zik ko jim go vo re osta vi po stra ni kao za isto ri ~a ra ne re {i vi pro blem,
ubr zo su kri ti ko va li nje go vi stu den ti sa se mi na ra na Uni ver zi te tu Ko -
lum bi ja, Igal Hal fin i Jo han Hel bek (Hal fin and Hell beck, 1996)
20
. Pre -
ma nji ho vom mi {lje nju, „~i ni se da gra ni ce ko je Kot kin po vla ~i iz me |u
jav nog i pri vat nog, dr `a ve i su bjek ta ne do volj no uzi ma ju u ob zir raz -
ma tra nje ka ko su sa vre me ni ci is ku stve no do `i vlja va li sta lji ni zam, jer on
ve ru je da se ume }e ’go vo re nja bolj {e vi~ ki’ bi lo ogra ni ~e no na jav nu sfe -
ru“ (Hal fin and Hell beck, 1996: 459). Na su prot to me, obi man ma te ri -
jal slu `be nih i pri vat nih ar hi va omo gu }io nam je, pre ma mi {lje nju naj -
mla |e ge ne ra ci je isto ri ~a ra bolj {e vi zma, upra vo re kon struk ci ju „so vjet -
ske su bjek tiv no sti“, tj. unu tra {njeg sve ta `i vo ta „so vjet skog ~o ve ka“
(Ho mo so vi e ti cus). Te ma ti zu ju }i „su bjek tiv nost“ no vi ji ra do vi me to do -
lo {ki po la ze od kri ti ke kon cep ta aisto rij skog, sa mo sve snog i in te re sno
ori jen ti sa nog (li be ral nog) „su bjek ta“ ko ji se re |e he roj ski oprao, a ~e -
{}e kon for mi sti~ ki pri la go |a vao dik ta tu to ta li tar ne „dr `a ve“. Osve tlja -
va ju }i raz li ~i te stra te gi je i teh ni ke kon sti tu i sa nja su bjek tiv no sti u dru -
{tve nom i po li ti~ kom mi ljeu epo he sta lji ni zma, nji ho vi za klju~ ci uka zu -
ju na „ljud sko li ce“ re `i ma ~i ji je „uni ver zum go vo ra“ pred sta vljao
istin ski ho ri zont smi sla ve li ke ve }i ne nje go vih po da ni ka. Sto ga ne ~u di
{to ovo „ras tva ra nje“ in di vi du a li te ta (sop stva) ko jim se on svo di na so -
ci jal ni kon strukt, iza zi va re ak ci je po put one ko ju for mu li {e Sve tla na
Bojm u po le mi~ kom osvr tu na Hel be kov tekst. Sklo ni da do slov no
shva ta ju je zik dnev ni~ kih za pi sa, pi sa ma (ne)zva ni~ nih auto bi o gra fi ja, i
„sa mo kri ti ka“, isto ri ~a ri so vjet ske su bjek tiv no sti iz per spek ti ve uni ver -
zi tet skog kam pu sa, la ko gu be iz vi da da su „dis kur ziv ne prak se“ tri de -
se tih go di na zna ~i le kre ta nje po tan koj i po me ra ju }oj li ni ji `i vo ta i smr -
ti. Ipak, nji ho vim is tra `i va nji ma otvo re na su ~i ta va no va pod ru~ ja ko ja
su bi la iz van fo ku sa to ta li tar ne i mo der ni za cij ske pa ra dig me. Da le ko od
„sin te ze“ shva }e ne u po me nu tom he ge li jan skom smi slu – sa mo sve sno
pri hva ta ju }i post mo der ni sti~ ko in si sti ra nje na frag men tar no sti i kon tra -
dik tor no sti – ra do vi naj mla |e ge ne ra ci je isto ri ~a ra so vjet ske pro {lo sti
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
20
20
Po red Hal fi na i Hel be ka, Kot ki nov se mi nar su po ha |a li i dru gi is tak nu ti
pri pad ni ci naj mla |e ge ne ra ci je isto ri ~a ra So vjet skog Sa ve za – Hol kvist (P. Hol qu -
ist), Ko co nis (Y. Kot so nis) i Vaj ner (A. We i ner).
po tvr |u ju da je ona „ne is pri ~a na pri ~a“ pred ko jom je „bu du} nost“.
Ako se ov de ski ci ra na sli ka de ba ta o tu ma ~e nju so vjet ske pro {lo sti pro -
{i ri uvi dom u ras pra ve ko je se vo de u dru gim te mat skim prav ci ma – na
pri mer, stu di ja ma na ci o nal no sti, pro ble mi ma (dis)kon ti nu i te ta ru ske
isto ri je, kon cep ti ma im pe ri je u ru skoj i so vjet skoj ver zi ji, rod nim stu di -
ja ma i is tra `i va nji ma isto ri je mar gi nal nih gru pa, pro u ~a va nju re li gij skih
tra di ci ja i gru pa to kom so vjet ske ere itd. – on da se po la zna te za o toj
bu du} no sti mo `e sma tra ti do volj no po tvr |e nom. Iako na pr vi po gled
mo `e iz gle da ti kao po sle di ca iner ci je aka dem skog ra da, ba vlje nje so -
vjet skom pro {lo {}u ipak u se bi skri va ele ment ~u |e nja nad jed nom epo -
hom ko ja osta je za go net na. Ka ko je to for mu li sao ru ski knji `ev nik Vik -
tor Je ro fe jev: „Sta ljin je tvo rac ma gij skog to ta li ta ri zma. Ru si vo le za go -
net ke. Sta ljin im je do bra no za go net nuo jed nu. Sta ljin je po sve her me ti -
~an, za li ven kao pod mor ni ca. To je na {a `u ta pod mor ni ca. Ni ka da ni je
re kao {ta za pra vo ho }e. Pod smeh nuo se svi ma i umro neo d go net nut“
(Je ro fe jev, 2005: 106). Iz bor tek sto va ko ji sle de pred sta vlja ma li do pri -
nos pod se }a nju na tu za go net nost ko ja jo{ tra `i svo ju „od go net ku“.
*
* *
Po sao bi ra nja tek sto va pri pra vlje nju te mat skih zbor ni ka pri re |i va ~a su -
o ~a va sa ni zom te {ko }a, pri si lja va ga na broj ne kom pro mi se i pri hva ta -
nje „ma nje lo {ih“ re {e nja. Ra ni je za mi {ljen i pla ni ran u znat no ve }em
obi mu, ni ovaj te mat i nje gov pri ri re |i va~ ne pred sta vlja ju iz u ze tak od
tog pra vi la. Ogrom na ko li ~i na li te ra tu re o so vjet skoj pro {lo sti ote `a va -
la je pra vlje nje iz bo ra, a pro blem ska usme re nost ka te o rij sko-me to do lo -
{kim aspek tima in ter pre ta ci je so vjet ske pro {lo sti u ra do vi ma tri ge ne ra -
ci je ame ri~ kih isto ri ~a ra So vjet skog Sa ve za uslo vi la je su o ~a va nje sa pi -
ta njem re pre zen ta tiv no sti nji ho vih pred stav ni ka. Sma tra ju }i kon cep ci ju
„to ta li ta ri zma“ do volj no po zna tom, ogra ni ~io sam svoj iz bor na tekst
Mar ti na Ma li je ko ji u okvi ru te tra di ci je za u zi ma po seb no, ali uti caj no
me sto. „Re vi zi o ni sti“ su pred sta vlje ni tek sto vi ma [i le Fic pa trik i Ro nal -
da Su ni ja po {to su to dvo je isto ri ~a ra sklo ni te o rij skoj sa mo re flek si ji, pa
i kri ti~ koj re in ter pre ta ci ji sop stve nih sta no vi {ta. Tekst Lo re En gel {tajn
uvr {}en je pre sve ga jer je pi san kao pre gled ni ~la nak ko ji ~i ta o cu da je
pri kaz te o rij skih de ba ta i bi bli o graf ske upu te neo p hod ne za raz u me va -
nje „kul tur nog obr ta“ u sa vre me noj isto ri o gra fi ji. Za raz li ku od dru gih
tek sto va, rad Jo ha na Hel be ka vi {e je po sve }en de mon stra ci ji sop stve -
nog te o rij skog sta no vi {ta na isto ri o graf skom ma te ri ja lu ne go me to do lo -
{kim ras pra va ma s dru gim {ko la ma mi {lje nja. @an rov ski, Hal fi nov i
Hel be kov kri ti~ ki pri kaz Kot ki no ve knji ge bio bi bo lji iz bor, ali sam
sma trao da bi to bi lo neo prav da no bez ob ja vlji va nja bar jed nog po gla -
vlja iz te knji ge. S ob zi rom na to da Kot kin ni je pre ve den, Hel be kov
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
21
rad o auto bi o graf skim tek sto vi ma Sta lji no ve ere iza bran je kao tekst
ko ji re pre zen tu je na ~in ra da „ge ne ra ci je unu ka“. Iako ra do ve o „so vjet -
skoj su bjek tiv no sti“ kri ti~ ki ko men ta ri {u isto ri ~a ri ko ji pri pa da ju raz li -
~i tim ge ne ra ci ja ma i te o rij skim tra di ci ja ma, ov de je ob ja vljen tekst Sve -
tla ne Bojm za ko ju, „so vjet ska su bjek tiv nost“ ne pred sta vlja sa mo te o -
rij ski kon cept ve} i `i vot no is ku stvo.
Bi o graf sko-bi bli o graf ski po da ci o auto ri ma iza bra nih tek sto va ne ma -
ju za cilj nji ho vo de talj ni je pred sta vlja nje, ve} su ov de iz lo `e ni u funk ci ji
olak {a va nja re cep ci je nji ho vih ra do va. S ob zi rom na to da ob ja vlje ni tek -
sto vi ve} sa dr `e broj ne bi bli o graf ske upu te, od u stao sam od pra vlje nja
do dat ne bi bli o gra fi je ko ja bi znat no uve }a la obim ovog te ma ta.
Mar tin Ma li ja (Mar tin Ed ward Ma lia)
Ma li ja pri pa da pr voj ge ne ra ci ji „o~e va osni va ~a“ ru skih i so vjet skih stu -
di ja ko ja je svo ju aka dem sku ka ri je ru po ~i nja la ne po sred no posle Dru -
gog svet skog ra ta ka da u Ame ri ci ra ste in te re so va nje za pro u ~a va nje So -
vjet skog Sa ve za. Za jed no s bu du }im vo de }im auto ri te ti ma za ru sku i
so vjet sku isto ri ju, po put Paj psa (Pi pes), Rja za nov skog (Ri a sa novsky),
Hej mso na (Ha im son), Ra e va (Ra eff), Tred gol da (Tra ed gold), stu di rao
je i dok to ri rao na Har var du, kod pro fe so ra Maj kla Kar po vi ~a (Kar po -
vich). Ro |en je 1924. go di ne u po ro di ci ko ja ni je ima la „ru ske ko re -
ne“, a nje go va dok tor ska te za o Her ce nu (Ale xan der Her zen and the
Birth of Rus sian So ci a lism, 1812–1855, Har vard Uni ver sity Press,
1961) sma tra se da nas kla si~ nim de lom o ru skoj in te lek tu al noj isto ri ji
XIX ve ka. Do pen zi o ni sa nja 1991. go di ne Ma li ja je pre da vao ru sku
isto ri ju na Ber kli ju (Ber ke ley) i u Pa ri zu (Éco le des Ha u tes Étu des en
Sci en ces So ci a les)
21
, dok je iz van aka dem skih kru go va bio po znat po
broj nim ra do vi ma u ko ji ma je to kom osam de se tih i de ve de se tih go di na
ko men ta ri sao po li ti~ ka zbi va nja u So vjet skom Sa ve zu i Polj skoj. Stu di -
jom „To the Sta lin Ma u so le um“ iza zvao je bur nu de ba tu u ame ri~ koj
jav no sti na klo nje noj Gor ba ~o vu jer je, po la ze }i od te ze o ne mo gu} no sti
re for mi sa nja so vjet skog so ci ja li zma, for mu li sao kri ti~ ki stav pre ma po -
li ti ci „pe re stroj ke“ i pred vi deo njen ne u speh.
22
Posle slo ma So vjet skog
Sa ve za ob ja vio je knji gu The So vi et Tra gedy: A Hi story of So ci a lism in
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
22
21
Ma li ji na pa ri ska pre da va nja o Ru skoj re vo lu ci ji ob ja vlje na su 1980. go di ne
na fran cu skom je zi ku: Com pren dre la révo lu tion rus se (Se uil, Pa ris). Ta da {nja do -
mi na ci ja „re vi zi o ni sti~ kog pri stu pa“ Ru skoj re vo lu ci ji u ame ri~ koj so vje to lo gi ji uti -
ca la je na neo bja vlji va nje ove knji ge na en gle skom je zi ku.
22
Stu di ja, pot pi sa na pse u do ni mom „Z“, ob ja vlje na je 1990. u ~a so pi su Da e -
da lus (Vol. 119, No. 1: 295–344), ali su nje ni de lo vi {tam pa ni u vo de }im ame ri~ -
kim no vi na ma.
Rus sia (1994) u ko joj je for mu li sao svo je raz u me va nje to ka i di na mi ke
„so vjet skog eks pe ri men ta“. Nje go va ob no va „to ta li ta ri sti~ ke pa ra dig -
me“ u tu ma ~e nju so ci ja li zma kao „ide o krat skog re `i ma“ pred sta vlja
deo op {ti jeg pro jek ta in ter pre ta ci je ru ske isto ri je ko ju je Ma li ja iz lo `io
u knji zi Rus sia Un der We stern Eyes: From the Bron ze Hor se man to the
Le nin Ma u so le um (Har vard Uni ver sity Press, 1999). Osnov na te za ove
obim ne i sjaj no na pi sa ne knji ge po sve }e ne raz ma tra nju „ve~ nog pro ble -
ma“ od no sa Ru si je i Evro pe, svo di se na od ba ci va nje za pad nih esen ci ja -
li sti~ kih pred sta va o ra di kal noj „dru go sti“ Ru si je for mi ra nih to kom tri
ve ka nji ho ve za jed ni~ ke isto ri je. Ma li ji no shva ta nje je din stva ru skog i
za pad nog isto rij skog raz vo ja ute me lje no je na nje go vom shva ta nju no -
vo ve kov nog kon cep ta re vo lu ci je ko ji je on te ma ti zo vao u post hum no
ob ja vlje noj knji zi Hi story’s Lo co mo ti ves: Re vo lu ti ons and the Ma king
of the Mo dern World (Yale Uni ver sity Press, 2006). Na i me, posle Ma li -
ji ne smr ti (19. no vem bar 2004), nje gov ne do vr {e ni ru ko pis o „Za pad -
nom re vo lu ci o nar nom pro ce su, 1415–1991“ pri re dio je za {tam pu i
ob ja vio Ten rens Ej mons (Te ren ce Em mons)
23
. Na vred nost i va `nost
Ma li ji nog opu sa za raz voj ru skih i is to~ no e vrop skih stu di ja skre nu li su
pa `nju nje go vi u~e ni ci i pri ja te lji pri lo zi ma u nje mu po sve }e nom zbor -
ni ku 2003. go di ne: The Cul tu ral Gra di ent: The Tran smis sion of Ide as in
Euro pe, 1789–1991 (Edi ted by Cat he ri ne Ev tu hov and Step hen Kot -
kin)
24
. Do ma }oj ~i ta la~ koj pu bli ci do stu pan je sa mo je dan Ma li jin rad u
pre vo du na srp ski je zik – nje gov pri log de ba ti o od no su ko mu ni zma i
na ci zma („Jud ging Na zism and Com mu nism“, The Na ti o nal In te rest,
Fall, 2002) ko ji je ob ja vljen u zbor ni ku ra do va: Ma nje zlo. Mo ral ni pri -
stu pi prak sa ma ge no ci da (pri re di li H. Du bil i G. Moc kin)
25
.
[i la Fic pa trik (She i la Fit zpa trick)
[i la Fic pa trik je naj i stak nu ti ji pred stav nik dru gog, u od no su na „to ta li -
ta ri zam“ ja sno kri ti~ ki pro fi li sa nog („re vi zi o ni sti~ kog“) to ka an glo sak -
son skih so vjet skih stu di ja. Ro |e na je 1941. go di ne u Mel bur nu
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
23
23
Rad ni na slov Ma li ji nog ru ko pi sa bio je: „The Pat tern and Esca la tion of We -
stern Re vo lu tion: From the Hus si tes to Bol she viks, 1415–1991)“. Pri re |i va~ ru ko -
pi sa pro me nio je na slov is ko ri stiv {i Mark so vu sin tag mu o re vo lu ci ja ma kao „lo ko -
mo ti va ma isto ri je“.
24
Po red ured ni ka, pri lo ge u ovom zbor ni ku ob ja vi li su auto ri po put Tu re na
(To u ra i ne), Le Go fa (Le Goff) Mih ni ka (Mic hnik), Va lic kog (Wa lic ki), Pi ru mo ve
(Pi ru mo va), Rja za nov skog (Ri a sa novsky), Me kli na (McLean), te biv {i Ma li ji ni stu -
den ti, sa da pro fe so ri na ame ri~ kim uni ver zi tet skim ka te dra ma za ru sku isto ri ju.
25
Vi de ti: Mar tin Ma lia, „Na ci zam – Ko mu ni zam: ski ca za po re |e nje“, Nav.
de lo, Be o grad: Be o grad ski krug, 2005: 13–42 (pre vod Mi ro slav Zdovc).
(Austra li ja), a stu di ra la je i dok to ri ra la na Oks for du 1969. go di ne ra -
dom o Lu na ~ar skom i Ko me sa ri ja tu pro sve te.
26
Na nje no in te lek tu al no
for mi ra nje u sme ru su prot nom od pret hod no do mi nant nog hlad no ra -
tov skog po gle da na svet uti ca li su njen otac Bra jan Fic pa trik (Brian Fit -
zpa trick), le vi ~ar ski ak ti vi sta, no vi nar i isto ri ~ar, kao i po li ti~ ka i kul -
tur na at mos fe ra {e zde se tih go di na.
27
Ra nih se dam de se tih Fic pa tri ko va
je pre {la u SAD gde je u aka dem skim kru go vi ma ubr zo, za jed no sa Mo -
{e Le vi ni om (Mos he Le win), ste kla sta tus ro do na ~el ni ka „re vi zi o ni sti~ -
ke {ko le“ u ame ri~ kim so vjet skim stu di ja ma. Kon fe ren ci ja o so vjet skoj
„kul tur noj re vo lu ci ji“ ko ju je or ga ni zo va la na Uni ver zi te tu Ko lum bi ja
(Co lum bia Uni ver sity) 1974. go di ne sma tra se jed nim od pre lom nih
do ga |a ja u for mu li sa nju no vog pri stu pa pre ma ko jem Re vo lu ci ju tre ba
tu ma ~i ti „od o zdo“, u ka te go ri ja ma so ci jal ne par ti ci pa ci je, mo bil no sti i
kul tur ne pro me ne, a ne sa mo kao „od o zgo“ na met nu ti po li ti~ ki pro je -
kat.
28
Ove te me Fic pa tri ko va je ka sni je de talj no ob ra di la u mo no gra fi -
ja ma: Edu ca tion and So cial Mo bi lity in the So vi et Union, 1921–1932
(Cam brid ge Uni ver sity Press1979); The Cul tu ral Front: Po wer and Cul -
tu re in Re vo lu ti o nary Rus sia (Cor nell Uni ver sity Press, 1992). Njen in -
te res za so ci jal nu isto ri ju i re kon struk ci ju sva ko dnev nog `i vo ta u So -
vjet skom Sa ve zu iz ra `en je u knji ga ma: Sta lin’s Pe a sants: Re si stan ce and
Sur vi val in the Rus sian Vil la ge af ter Col lec ti vi za tion (Ox ford Uni ver sity
Press, 1994); Everyday Sta li nism: Or di nary Li fe in Ex tra or di nary Ti -
mes: So vi et Rus sia in the 1930s (Ox ford Uni ver sity Press, 1999). Fic pa -
tri ko va je autor ka sin te ti~ kog pre gle da isto ri je Ru ske re vo lu ci je (The
Rus sian Re vo lu tion. Ox ford Uni ver sity Press, 1982; 1994; 2007) ko ji
je ste kao ugled kla si~ nog pri ru~ ni ka, a po sled njih go di na, pod uti ca jem
„kul tur nog obr ta“, nje no is tra `i va~ ko in te re so va nje se po me ra pre ma
is tra `i va nji ma pro ble mi ma iden ti te ta (vid. Te ar off the Masks! Iden tity
and Im po stu re in Twen ti eth-Cen tury Rus sia, Prin ce ton Uni ver sity Press,
2005). Osim na ve de nih mo no gra fi ja, Fic pa tri ko va je ured ni ca broj nih
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
24
26
Vi de ti: The Com mis sa ri at of En lig hten ment. So vi et Or ga ni za tion of Edu ca -
tion and the Arts un der Lu nac harsky, Cam brid ge Uni ver sity press, 1970 (pa per,
2002).
27
Fic pa tri ko va je na ja vi la ob ja vlji va nje auto bi o graf ske knji ge ~i ji je rad ni na -
slov My Fat her’s Da ug hter (vi de ti: „An In ter vi ew with She i la Fit zpa trick“, Kri ti ka:
Ex plo ra ti ons in Rus sian and Eura sian Hi story, Vol. 8, No. 3, Sum mer 2007: 479).
28
Vi de ti Zbor nik ra do va s kon fe ren ci je: She i la Fit zpa trick (ed.), Cul tu ral Re -
vo lu tion in Rus sia, 1928–1931, Blo o ming ton: In di a na Uni ver sity Press, 1978. U
uvo du Zbo ri ka Fic pa tri ko va na gla {a va: „Ume sto da se kon cen tri {e mo is klju ~i vo na
te mu in ter ven ci je Par ti je u kul tu ru ({to je glav na te ma pret hod nih za pad nih stu di -
ja), is tra `i li smo {ta se de {a va lo unu tar obla sti kul tu re i te `i li da to po ve `e mo sa sa -
vre me nim dru {tve nim i po li ti~ kim pro me na ma, uklju ~u ju }i i po kret za uz di za nje
(vydviz he nie) rad ni {tva u re do ve in te li gen ci je“ (Nav. de lo, p. 4).
zbor ni ka ra do va od ko jih su naj zna ~aj ni ji: Ac cu sa tory Prac ti ces: De -
nun ci a tion in Mo dern Euro pean Hi story, 1789–1989 (with R. Gel la -
tely, Uni ver sity of Chi ca go Press, 1997); In the Sha dow of Re vo lu tion:
Li fe Sto ri es of Rus sian Wo men from 1917 to the Se cond World War
(with Y. Slez ki ne, Prin ce ton Uni ver sity Press, 2000); Sta li nism: New
Di rec ti ons. (Ro u tled ge, 2000); Beyond To ta li ta ri a nism: Sta li nism and
Na zism Com pa red (with M. Geyer, Cam brid ge Uni ver sity Press, 2009).
Mno {tvo ~la na ka i stu di ja, pro fe su ra na Uni ver zi te tu u ^i ka gu, aka -
dem ske po ~a sti i uti caj na mla |e ge ne ra ci je isto ri ~a ra, kao i nje na sklo -
nost da pro ble ma ti zu je sop stve no de lo u kon tek stu raz vo ja di sci pli ne –
sve to ~i ni Fic pa tri ko vu naj po zna ti jom i naj u ti caj ni jom ak tiv nom isto ri -
~ar kom So vjet skog Sa ve za.
Ro nald Su ni (Ro nald Gri gor Suny)
Su ni je ge ne ra cij ski i te o rij ski bli zak Fic pa tri ko voj, upr kos ~i nje ni ci da
po li ti~ ke na u ke pred sta vlja osnov nu oblast nje go vog aka dem skog ra da.
Ro |en je 1940. go di ne u po ro di ci jer men skog po re kla, a stu di rao je i
dok to ri rao na Uni ver zi te tu Ko lum bi ja (Co lum bia Uni ver sity, 1968). Su -
ni je pro fe sor eme ri tus ode lje nja za po li ti~ ke na u ke Uni ver zi te tu u ^i -
ka gu (Uni ver sity of Chi ca go) i pro fe sor so ci jal ne i po li ti~ ke isto ri je na
Uni ver zi te tu u Mi ~i ge nu (Uni ver sity of Mic hi gan). Na ovom uni ver zi te -
tu osno vao je ka te dru za mo der nu jer men sku isto ri ju, a nje go va is tra `i -
va~ ka in te re so va nja pri mar no su bi la usme re na ka te ma ti za ci ji po lo `a ja
i isto ri ji ne ru skih na ci o nal no sti u Ru skoj im pe ri ji i So vjet skom Sa ve zu.
Dok to ri rao je ra dom o re vo lu ci ji u Azer bej d`a nu (The Ba ku Com mu ne,
1917–1918: Class and Na ti o na lity in the Rus sian Re vo lu tion, Prin ce -
ton Uni ver sity Press, 1972), te ob ja vio niz knji ga o isto ri ji Jer me ni je i
Gru zi je: Ar me nia in the Twen ti eth Cen tury (Scho lars Press, 1983); The
Ma king of the Ge or gian Na tion (In di a na Uni ver sity Press, 1988, 1994);
Lo o king To ward Ara rat: Ar me nia in Mo dern Hi story (In di a na Uni ver -
sity Press, 1993). Posle ras pa da So vjet skog Sa ve za na pi sao je sin te ti~ ki
pri kaz so vjet ske isto ri je – The Struc tu re of So vi et Hi story: Rus sia, the
So vi et Union, and the Suc ces sor Sta tes in the Twen ti eth Cen tury (Ox -
ford Uni ver sity Press, 1998), kao i knji gu o ulo zi na ci o na li zma u slo mu
so vjet skog ko mu ni zma: The Re ven ge of the Past: Na ti o na lism, Re vo lu -
tion, and the Col lap se of the So vi et Union (Stan ford Uni ver sity Press,
1993). Po red broj nih stu di ja, Su ni je ure dio niz zna ~aj nih zbor ni ka ra -
do va ko ji su po sve }e ni te o ri ja ma na ci o na li zma i „na ci o nal nom pi ta nju“
u So vjet skom Sa ve zu: Be co ming Na ti o nal: A Re a der (with G. Eley, Ox -
ford Uni ver sity Press, 1996); In tel lec tu als and the Ar ti cu la tion of the
Na tion (with M. Ken nedy, Uni ver sity of Mic hi gan Press, 1999); A Sta -
te of Na ti ons: Em pi re and Na tion-ma king in the Age of Le nin and Sta -
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
25
lin (with T. Mar tin, 2001). „Im pe ri jal nim obr tom“ u isto ri o gra fi ji Ru si -
je i So vjet skog Sa ve za, kao i po li ti~ kim zbi va nji ma na Kav ka zu, aka -
dem ske te me ko ji ma se Su ni go di na ma ba vio do bi le su ve}i zna ~a j, te se
on da nas sma tra jed nim od naj i stak nu ti jih eks pe ra ta za so vjet sku isto ri -
ju, {to se, iz me |u osta log, o~i tu je i u ~i nje ni ci da je on ured nik Isto ri je
Ru si je XX ve ka u iz da nju Kem bri d`a (The Cam brid ge Hi story of Rus -
sia, vo lu me III: The Twen ti eth Cen tury, Cam brid ge Uni ver sity Press,
2006).
Lo ra En gel {tajn (La u ra En gel stein)
Za raz li ku od dru gih auto ra ~i ji su ra do vi ov de ob ja vlje ni, Lo ra En gel -
{tajn ni je pre vas hod no isto ri ~ar so vjet skog pe ri o da ru ske isto ri je – nje -
na oblast is tra `i va~ kog in te re so va nja ob u hva ta ka sni im pe ri jal ni pe riod
ru ske isto ri je s kra ja XIX i po ~et ka XX ve ka. Ro |e na je 1946. go di ne i
dok to ri ra la je isto ri ju na Stan for du (Stan ford Uni ver sity, 1976), pre da -
va la je na Kor ne lu (Cor nell Uni ver sity), Prin sto nu (Prin ce ton Uni ver -
sity), a od 2002. go di ne na Jej lu (Yale Uni ver sity). Na po ~et ku aka dem -
ske ka ri je re ba vi la se so ci jal nom isto ri jom – mo skov skim rad ni {tvom u
Re vo lu ci ji 1905. go di ne (Mo scow, 1905: Wor king-Class Or ga ni za tion
and Po li ti cal Con flict, Stan ford Uni ver sity Press,1982), ali je me |u pr -
vi ma is tra `i va~ ka in te re so va nja usme ri la ka te ma ma iz kul tur ne isto ri je.
Pod uti ca jem Fu ko o ve Isto ri je sek su al no sti ba vi la se te mom sek su al no -
sti u jav nom dis kur su ka sne im pe ri jal ne Ru si je – The Keys to Hap pi -
ness: Sex and the Se arch for Mo der nity in Fin-de-Siè cle Rus sia (Cor nell
Uni ver sity Press, 1992). U ovoj knji zi for mu li sa la je te zu o ogra ni ~e noj
mo gu} no sti di rekt ne „apli ka ci je“ Fu ko o ve ana li ze sek su al no sti na ru ski
(ne li be ral ni) kul tur ni i so ci jal ni kon tekst, da bi u sli~ nu te zu u po gle du
Fu ko o vog shva ta nja „nad zi ra nja i ka `nja va nja“ iz lo `i la u stu di ji o ru -
skoj „kom bi no va noj ne raz vi je no sti“ (vid. En gel stein, 1993). Ba vlje nje
sek su al no {}u u ru skoj kul tu ri na sta vi la je u knji zi Ca stra tion and the
He a venly King dom: A Rus sian Folk ta le (Cor nell Uni ver sity Press
1999), a kao ured nik (sa S. San dler) ob ja vi la je zbor nik ra do va Self and
Story in Rus sian Hi story (Cor nell Uni ver sity Press 2000) u ko ji ma je te -
ma ti zo van pro blem iz ra `a va nja li~ no sti u ru skoj kul tu ri. Po red ov de
pre ve de nog ra da, kri ti~ ki pre gled za pad ne isto ri o gra fi je Ru si je i So vjet -
skog Sa ve za for mu li sa la je u i stu di ji „New Thin king abo ut the Old Em -
pi re: Post-So vi et Re flec ti ons“ (Rus sian Re vi ew, 60, 2001), a svo je is tra -
`i va nje ru ske re li gij ske tra di ci je i nje nog od no sa pre ma Mo der ni u stu -
di ji „Holly Rus sia in Mo dern Ti me: An Es say on Ort ho doxy and Cul tu -
ral Chan ge“ (Past & Pre sent, 2001, No. 173: 129–156).
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
26
Jo han Hel bek (Joc hen Hell back)
Pri pad nik naj mla |e ge ne ra ci je („unu ka“) so vjet skih i ru skih stu di ja,
Hel bek je ro |en 1966. go di ne u Ne ma~ koj gde je za vr {io osnov ne stu -
di je, a dok to ri rao je na Ko lum bi ji (Co lum bia Uni ver sity). Pre da vao je
na Uni ver zi te tu u Gi se nu (Universität Gi es sen), a od 2003. go di ne pro -
fe sor je ru ske isto ri je na Uni ver zi te tu Rad gers (Rut gers Uni ver sity). Sa
Iga lom Hal fi nom
29
autor je pri ka za Kot ki no ve knji ge o sta lji ni zmu kao
„ci vi li za ci ji“ ko ji se sma tra ma ni fe stom no vog pri stu pa is tra `i va nju „so -
vjet ske su bjek tiv no sti“ (vid. Hal fin and Hell beck, 1996). Od 1990. go -
di ne ka da je u „Na rod nom ar hi vu“ u Mo skvi ot krio sa ku plje ne dnev ni -
ke „ma lih lju di“ iz tri de se tih go di na, ba vi se is tra `i va njem na ~i na ob li -
ko va nja su bjek tiv no sti u sta lji ni zmu. Po red broj nih stu di ja, ob ja vio je
knji gu Re vo lu tion on my Mind: Wri ting a Di ary Un der Sta lin (Har vard
Uni ver sity Press, 2006) u ko joj je ana li zom ne ko li ko pri vat nih dnev ni -
ka so vjet skih gra |a na is tra `io me ha ni zme nji ho vog „ra da na se bi“ ra di
iz grad nje sop stve ne li~ no sti u skla du s vla da ju }im ide o lo {kim uve re nji -
ma. Po red ove knji ge, u Ne ma~ koj je ob ja vio zbor nik (ko a u tor Kla us
Hel ler), Auto bi o grap hi cal Prac ti ces in Rus sia, (Göttingen, 2004), te niz
~la na ka i stu di ja u vo de }im ~a so pi si ma (Kri ti ka; Ja hrbücher für Geschic -
hte Oste u ro pas). Nje go vi i Hal fi no vi ra do vi iza zva li su de ba te u sa moj
Ru si ji gde je u ~a so pi su Ab Im pe rio ob ja vljen obi man te mat „Thin king
The o re ti cally Abo ut the Cul tu ral and Lin gu i stic Turn in So vi et Stu di es“
(2002, No. 3: 217–402) u ko me je, po red in ter vjua sa Hel be kom i Hal -
fi nom, {tam pano niz kri ti~ kih ko men ta ra na nji hov te o rij sko-me to do -
lo {ki pri stup in ter pre ta ci ji sta ljin skog „su bjek ta“, kao i nji ho vi od go vo -
ri kri ti ~a ri ma.
Sve tla na Bojm (Sve tla na Boñm/ Sve tla na Boym)
Osim ru skim po re klom (ro |e na je u Le njin gra du 1959. go di ne), Sve tla -
na Bojm se od osta lih auto ra ob ja vlje nih pri lo ga raz li ku je i po to me {to
po svom osnov nom obra zo va nju ni je isto ri ~ar ka. U So vjet skom Sa ve zu
je stu di ra la {pan ski je zik, a posle od la ska u SAD ma gi stri ra la je u Bo sto -
nu (1983), a dok to ri ra la knji `ev nost na Har var du (1988) gde je sa da
pro fe sor na Ode lje nju za kom pa ra tiv nu knji `ev nost, te sa rad nik Dej vis
Cen tra za ru ske i evro a zij ske stu di je (Da vis Cen ter for Rus sian and
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
27
29
Igal Hal fin, pro fe sor ru ske isto ri je na Uni ver zi te tu u Tel Avi vu (Cum mings
Cen ter), autor dve zna ~aj ne knji ge o „ka lje nju“ so vjet ske (ko mu ni sti~ ke) su bjek tiv -
no sti: From Dark ness to Light. Class, Con sci o u sness and Sal va tion in Re vo lu ti o nary
Rus sia, (Pittsburgh: Pittsburgh Uni ver sity Press, 2000); Ter ror in My Soul. Com mu -
nist Auto bi o grap hi es on Trial (Har vard, 2003); te zbor ni ka ra do va: Lan gu a ge and
Re vo lu tion. The Ma king of Mo dern Po li ti cal Iden tity (Lon don: Frank Cass, 2002).
Eura sian Stu di es). Knji `ev no-te o rij ske i {i re shva }e ne kul tur ne stu di je
~i ne osnov ne obla sti nje nog pro fe si o nal nog aka dem skog in te re so va nja.
Ov da {njim ~i ta o ci ma po zna ta je po knji zi Bu du} nost no stal gi je ko ja je
pre ve de na na srp ski je zik (Ge o po li ti ka: Be o grad, 2005). Pre ove knji ge
ko ja je pre ve de na na vi {e je zi ka, ob ja vi la je stu di ju o sta tu su pe sni {tva u
mo der noj kul tu ri – De ath in Qu o ta ti on Marks: Cul tu ral Myths of the
Mo dern Po et (Har vard Uni ver sity Press, 1991); te an tro po lo {ko-kul tu -
ro lo {ku isto ri ju o sva ko dnev nom `i vo tu u So vjet skom Sa ve zu – Com -
mon Pla ces: Mytho lo gi es of Everyday Li fe in Rus sia (Har vard Uni ver sity
Press, 1994). Po red aka dem skih ra do va, Boj mo va je ob ja vi la ve o ma za -
pa `en ro man Ni noc hka (Suny Press, 2003), a po zna ta je i kao mul ti me -
di jal ni umet nik, te o re ti ~ar fo to gra fi je, fil ma i ar hi tek tu re.
Milan Suboti}
Future of the Soviet past: remarks with the selection of articles
Summary: By explaining the reasons for the preparation of this selection of
articles by the American historians dealing with the Soviet past, this editori-
al explores the notion of the claims on its „future“. Diverse interpretations
of the communist past are strongly linked with the shifts of the paradigms of
the historiography – those being dominated by diverse understandings of the
political, social and/or cultural history. By illustrating the differences in the
theoretical and methodological approaches towards Soviet communism
between the three generations of the historians, the author explores the
embedment of their theoretical views within the wider social and political
context (the Cold War, détentes and the collapse of Communism). The basic
biographical and bibliographical data on the authors of the translated arti-
cles are also attached to this series paper.
Key words: history, communism, politics, totalitarianism, revisionism, dis-
course
Li te ra tu ra
Bu ra woy, Mic hael (1992): „The End of So vi e to logy and the Re na is san ce of the Mo der ni -
za tion The ory“, Con tem po rary So ci o logy, Vol. 21, No. 6 (No vem ber), 744–785.
Co hen, Step hen (2004): „Was the So vi et System Re for ma ble?“ Sla vic Re vi ew, Vol. 63,
No. 3, pp. 459–488.
Da vid-Fox, Mic hael (2004): „On the Pri macy of Ide o logy. So vi et Re vi si o nists and Ho lo -
ca ust De ni ers (In Re spon se to Mar tin Ma lia)“, Kri ti ka: Ex plo ra ti ons in Rus sian
and Eura sian Hi story, Vol. 5, No. 1: 81–105.
En gel stein, La u ra. (1993): „Com bi ned Un der de ve lop ment: Di sci pli ne and the Law in Im -
pe rial and So vi et Rus sia“, Ame ri can Hi sto ri cal Re vi ew, Vol. 98, No. 2: 338–353.
Fit zpa trick, She i la (2007): „Re vi si o nism in So vi et Hi story“, Hi story and The ory, No.
46: 77–91.
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
28
Hal fin, Igal; Hell beck, Joc hen (1996): „Ret hin king the Sta li nist Su bject: Step hen Kot -
kin’s ’Mag ne tic Mo un tain’ and the Sta te of So vi et Hi sto ri cal Stu di es“, Ja hr bi ic -
her für Geschic hte Oste u ro pas, Vol. 44, No. 3: 456–463.
Je ro fe jev, Vik tor (2005): Do bri Sta ljin, Be o grad: Ge o po e ti ka (pre ve la s ru skog Dra gi nja
Ra ma dan ski)
Ken nan, Ge or ge. Š„Mr. X“¹ (1947): „The So ur ces of So vi et Con duct“, Fo re ign Af fa irs,
Vol. 26, No. 2: 566–582.
Kot kin, Step hen. (1995): Mag ne tic Mo un tain: Sta li nism as a Ci vi li za tion. Ber ke ley: Uni -
ver sity of Ca li for nia Press.
Kot kin, Step hen. (1998): „1991 and the Rus sian Re vo lu tion: So ur ces, Con cep tual Ca te go -
ri es, Analyti cal Fra me work“, Jo ur nal for Mo dern Hi story, Vol. 70, N
o
. 3: 384–425.
No wak, An dr zej. (2004): „A ’Po lish Con nec tion’ in Ame ri can So vi e to logy, Or the Old
Ho me land En mi ti es in the New Host Co un try Hu ma ni ti es, Ab Im pe rio, N
o
. 4:
237–259.
Ver de ri, Ke trin. (2005): [ta je bio so ci ja li zam i {ta do la zi po sle nje ga?, Be o grad: Fa bri ka
knji ga (pre vod s en gle skog Ve se lin Ko sti}).
Bolú{a ko va, O. V. (2007): „Rus skað revol÷cið gla za mi treh pokoleniñ ame ri kan skih
isto ri kov“, 1917. god: Ros sið revol÷cionnað, Mo skva: RAN, s. 7–35.
Dûvid-Foks, Mañkl. (2000): „Vve de nie: Otcù, de ti i vnu ki v amerikanskoñ isto ri o -
gra fii carskoñ Ros sii“ Ame ri kan skað ru si sti ka: Ve hi isto ri o gra fii po sled -
nih let. Imperatorskiñ pe riod: An to lo gið, Sost. M. Dûvid-Foks. Sa ma ra:
Samarskiñ uni ver si tet, s. 5 – 47.
Dûvid-Foks, Mañkl. (2001): „Semú pod ho dov k fe no me nu sovetskoñ si stemù“, Ame ri -
kan skaú ru si sti ka: Ve hi isto ri o gra fii po sled nih let. Sovetski? pe riod: An to -
lo gið. Sa ma ra: Samarskiñ uni ver si tet, s. 7 – 45.
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
29
MARTIN MALIJA
SOVJETSKA TRAGEDIJA*
Uvod: Istorijska pitanja – vreme su|enja
So vjet ska so ci ja li sti~ ka re vo lu ci ja bi la je naj ve }a uto pij ska avan tu ra mo -
der nog do ba. Ali, ovaj eks pe ri ment je, po put Ja nu sa ili dvo gla vog ru -
skog or la, po ka zi vao ~o ve ~an stvu dva li ca. Dok je za mi li o ne lju di
ozna ~a vao na du u so ci ja li zam, za mi li o ne dru gih bio je sa mo to ta li tar ni
te ror. Ipak, za sve njih pred sta vljao je iza zov i ni ko ni je mo gao da iz -
beg ne fa sci na ci ju nji me. To kom se dam de set go di na Mark so va ’avet ko -
mu ni zma’ za i sta se nad vi ja la nad ce lim sve tom. Lju di su se svu da mo ra -
li opre de li ti za eks pe ri ment ili pro tiv eks pe ri men ta ko ji se od vi jao u
Ru si ji, a sop stve nu do ma }u po li ti ku pro su |i va ti s ob zi rom na nje go ve
uni ver za li sti~ ke pre ten zi je. Sto ga je so vjet ska sa bla zan po sta la naj ve }a
po la ri zu ju }a sna ga po li ti ke XX ve ka – ona je da va la o{tri je, cr ve ni je
zna ~e nje le vi ci i isto vre me no sna `no ra di ka li zo va la od go vor de sni ce.
Na po ~et ku, ono po zi tiv no li ce eks pe ri men ta u~i ni lo je zbi va nja u
So vjet skom Sa ve zu va `nim za ce lo ~o ve ~an stvo. Jer, po sle ok to bra
1917. go di ne Ru si ja vi {e ni je bi la sa mo jed na obi~ na ze mlja. Ona je bi -
la ’pr va pro le ter ska dr `a va’ na sve tu i pr va ’ze mlja so ci ja li zma’ u isto ri -
ji. Le nji no va dr `a va je za to do bi la uni ver zal ni zna ~aj jer je pu ni so ci ja li -
zam – a ne nje go va po lo vi~ na ver zi ja za pad ne so ci jal ne de mo kra ti je –
bio, bar po svo joj aspi ra ci ji, vr hu nac de mo krat ske jed na ko sti. A ko, u
mo der nom do bu, mo `e da bu de pro tiv jed na ko sti?
Ne ga tiv no li ce so vje ti zma po ma lja lo se po ste pe no to kom vre me na
– kao dik ta tu ra pro le ta ri ja ta ko ja se pr vo pre o bra ti la u dik ta tu ru par ti -
je, pa u dik ta tu ru Sta lji na, da bi, na kra ju, stvo ri la to ta li tar ni si stem ko -
ji je iz ra stao u su per si lu ko ja pre ti ~i ta vom sve tu. So vjet ski Sa vez se to -
kom se dam de ce ni ja po sto ja nja ni ka da ni je in te gri sao u me |u na rod ni
30
Tre}i program Radio Beograda
Br. 141–142, I–II/2009
UDK 321.64(47) ;
141.82(47) ;
94(470)
* Izvor: Martin Malia, (1994): The Soviet Tragedy. A History of Socialism in
Russia, 1917–1991, New York: Free Press, pp. 1–17; 505–520.
si stem po put ne ke obi~ ne dr `a ve. Sto ga su ne ga tiv ne po sle di ce eks pe ri -
men ta – ma da mo gu bi ti ob ja {nja va ne pri ti skom ka pi ta li sti~ kog ne pri ja -
telj stva, fa {i zmom i ra tom – ipak pod sti ca le su {tin sko i za mno ge mu~ -
no pi ta nje o to me da li po sto ji nu `na ve za iz me |u so ci ja li sti~ kog i to ta -
li tar nog li ca so vjet skog Ja nu sa. Da li je de ge ne ra ci ja ko mu ni zma stvo re -
na ne pri ja telj stvom spo lja {njeg okru `e nja i ru skom za o sta lo {}u ili sa -
mom pri ro dom mark si sti~ ko-le nji ni sti~ kog pro jek ta? Da li je eks pe ri -
ment po stao to ta li ta ran upr kos to me {to je bio so ci ja li sti~ ki, ili upra vo
za to {to je bio so ci ja li sti~ ki?
Za tim je po sle se dam de ce ni ja na pe to sti u od no si ma sa spo lja {njim
sve tom so vjet ski eks pe ri ment, sa bla stan do kra ja, okon ~an s naj ve }om
so ci jal nom ka ta stro fom mo der nog do ba. U slu ~a ju bez isto rij skog pre -
se da na, posle pe de set i pet go di na mi ra, so vjet ska su per si la do `i ve la je
pro past ko ja je struk tur no jed na ka po ra zu u to tal nom ra tu. Ras pa la se
Ko mu ni sti~ ka par ti ja ko ja je bi la ki~ ma si ste ma; ne sta la je sa ma so vjet -
ska dr `a va, a nje na eko no mi ja ru i ni ra na je po put eko no mi je Ne ma~ ke i
Ja pa na 1945. go di ne. Ko laps je za i sta imao ta kve raz me re da }e Ru si ja
i svet jo{ du go bi ti za o ku plje ni po sle di ca ma ove ka ta stro fe, kao {to su
ne ka da bi li za o ku plje ni pro me na ma ko je je do neo sam eks pe ri ment.
Te {ko na sle |e Ok to bra ta ko ob u hva ta i u stva ri ogra ni ~a va ono {to
je Ana Ah ma to va na zva la stvar nim XX ve kom. Jer ve ko vi ni su ured no
ogra ni ~e ni sto let nim da tu mi ma, ve} ih pre de fi ni {u du go traj ni po li ti~ ki
i kul tur ni obra sci. Evrop ski XIX vek op {teg mi ra, eko nom skog raz vo ja
i de mo krat skog pro gre sa pro te zao se od okon ~a nja ve li ke Fran cu ske re -
vo lu ci je i Na po le o no ve kri ze 1815. go di ne, do iz bi ja nja jo{ ve }e svet ske
kri ze 1914. go di ne. Isto ta ko, ~e sto se tvr di da je sa Pr vim svet skim ra -
tom po ~eo na{ mra~ ni vek, a da ko laps ko mu ni zma i kraj Hlad nog ra ta
to kom 1989–1991. go di ne obe lo da nju ju nje go vo okon ~a nje. Upra vo
smo ta da shva ti li da se na{ krat ki XX vek ko na~ no za vr {io.
1
Taj krat ki vek bio je ta ko |e iz u zet no na si lan i tra gi ~an vek. Ka rak -
te ri sti~ no, obo ji ci ve li kih pro ro ka naj pri vla~ ni je ide o lo gi je na {eg ve ka –
He ge lu i Mark su – omi lje ni pi sac bio je Es hil, ’otac tra ge di je’. Po u ka
Es hi lo ve Ore sti je je da zlo ~in ra |a zlo ~in, da na si lje stva ra na si lje, sve
dok pr vi zlo ~in u lan cu, pr vo bit ni greh ro da, ne bu de is ku pljen broj nim
stra da nji ma. Na sli ~an na ~in, krv av gu sta 1914. go di ne ima la je ulo gu
po put ’pro klet stva Atri da’ u do mu mo der ne Evro pe, pro klet stva ko je je
ge ne ri sa lo la nac in ter na ci o nal nog i dru {tve nog na si lja ko je }e do mi ni -
ra ti mo der nim do bom. Jer, na si lje i kr vo pro li }e ra ta ni su bi li upo re di vi
ni sa jed nim za mi sli vim do bit kom bi lo ko je od su ko blje nih stra na.
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
31
1
Za ob ja {nje nje kon cep ta ’krat kog XX ve ka’ vi de ti: John Lu kacs, The End of
the Twen ti eth Cen tury and the End of the Mo dern Age (Lon don: Tic knor and Fi -
elds, 1993).
Sam rat pro iz veo je Ru sku re vo lu ci ju i bolj {e vi~ ko za u zi ma nje vla -
sti; nje gov re zul tat je vo dio po ni `e noj, re van {i sti~ koj i na kra ju na ci sti~ -
koj Ne ma~ koj, kao i fa {i sti~ koj Ita li ji. Po ~et kom tri de se tih go di na ove
tri ’dik ta tu re’ (ka ko su on da na zi va ne) su na do ta da ne za mi sliv na ~in
ide o lo gi zo va le i po la ri zo va le svet sku po li ti ku, dok su isto vre me no
uma nji va le mo} i stva ra le unu tra {nje po de le u dru {tvi ma iz nu re nih
kon sti tu ci o nal nih de mo kra ti ja atlant skog Za pa da.
Dru gi svet ski rat bio je di rekt na po sle di ca Pr vog i na sta vio je ovu
smr to no snu spi ra lu. Po ~ev {i kao Hi tle rov po ku {aj po ni {ta va nja po ra za
iz 1918. go di ne, ova no va run da kr vo pro li }a do ve la je Sta lji na na vlast
u sr cu Evro pe, a po {to je isto vre me no vo di la ko mu ni sti~ kim po be da ma
u Is to~ noj Azi ji, u~i ni la je le nji ni zam glo bal nom sna gom. Taj ve li ki ’cr -
ve ni pro boj’ uzro ko vao je da SAD po sta ne glav na si la su prot sta vlje na
ko mu ni zmu te je, na taj na ~in, stvo re na jo{ jed na po la ri zo va na ide o lo -
{ka bit ka – Hlad ni rat. Na kra ju, to su par ni {tvo ko je je bi lo ne na sil no
ali na sa moj ivi ci oru `a nog su ko ba SAD i Na to, s jed ne stra ne, a sled be -
ni ka sa da im pe ri jal nog Ok to bra, s dru ge stra ne, pro te glo se to kom ~e -
tr de set pet go di na – sve dok pod nje go vim pri ti skom so vjet ski si stem
ni je is pu stio du {u.
Ta ko su de mo ni ko ji su oslo bo |e ni 1914. go di ne na kra ju na {eg
jed no ve kov nog ci klu sa (1918–1991) ko na~ no umi re ni. Sce na je sa da
oslo bo |e na za jo{ ne po zna te si le XXI ve ka ko je }e, bez ob zi ra na to ka -
kve je su, bar bi ti post ko mu ni sti~ ke. Ali, mo `e mo bi ti si gur ni da }e post -
ko mu ni sti~ kim po ~et kom do mi ni ra ti – da is ko ri stim Sol `e nji ci no vu
me ta fo ru – iz vla ~e nje is pod ru {e vi na osta lih po sle eks pe ri men ta. A ve li -
~i na tog po du hva ta bi }e po svo joj gran di o zno sti sa mer lji va s onim ra ni -
jim so vjet skim na po rom.
Za jed no sa na {im krat kim XX ve kom ta ko |e je okon ~a na i so vjet ska
isto ri ja. Na rav no, post ko mu ni sti~ ka Ru si ja }e osta ti va `na evrop ska dr -
`a va i me |u na rod na si la, ali je le nji ni zmu sa nje go vim svet sko-isto rij -
skim pre ten zi ja ma do {ao kraj. Pr vi put mo `e mo sa gle da ti so vjet ski ko -
mu ni zam kao za vr {e nu isto rij sku epi zo du s ja snim po ~et kom, sre di nom
i kra jem. U pro ce nji va nju so vjet ske enig me mi smo sve do pe ri o da iz me -
|u 1989. i 1991. go di ne uvek bi li ne gde in me di as res i na {e ana li ze so -
vjet skog raz vit ka bi le su od re |e ne prav cem na {ih o~e ki va nja u po gle du
bu du} no sti tog eks pe ri men ta. Sa da ka da zna mo stvar ni ras plet dra me,
igra na ga |a nja je go to va, a ono {to smo ve ro va li da raz u me mo od nje ne
pri ~e na po ~et ku i u sre di ni – sa da se ~i ni da le ko od isti ne. Ko na~ no, sa -
da stvar ni pro ces oce ne so vjet ske avan tu re mo `e da po~ ne jer, pre ma
He ge lo voj isto ri ci sti~ koj mu dro sti, „Mi ner vi na so va po le }e u su mrak“.
Po {to je so vjet ska avan tu ra okon ~a na ka ta stro fom, njen tok od
1917. go di ne mo `e se shva ti ti sa mo kao tra ge di ja. Ok to bar je bio u is -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
32
toj me ri „pro klet stvo Atri da“ kao i av gust 1914. go di ne: po ~et no na si -
lje bolj {e vi~ kog osva ja nja vla sti bi lo je vi {e pu ta uve }a no dok je re `im
stal nom pri nu dom od o zgo pre o bli ko vao ne po slu {nu ru sku re al nost.
Tra ge di ja ko ja je usle di la vi {e je ne go pot pu na, jer je bi la stvo re na tra -
ga njem za „so ci ja li zmom“ kao sa vr {e nom prav dom, jed na ko {}u i mi -
rom, kao i za kraj njim do brom pro me tej ske teh no lo {ke mo }i ko jom se
de fi ni {e „mo der nost“. Ne sme mo za bo ra vi ti da cilj Ok to bra ni je bio ni -
{ta ma nje ne go iz vo |e nje ~o ve ~an stva, ka ko je to Marks na zna ~io, „iz
car stva nu `no sti u car stvo slo bo de“. So vjet sku tra ge di ju mo `e mo raz u -
me ti sa mo u sve tlu tog pa ra dok sa da je nu `an ve li ki ideal ka ko bi se iz -
vr {io ve li ki zlo ~in.
[ta smo mi sli li da raz u me mo o so vjet skoj isto ri ji pre ne go je ona
okon ~a na? Sta ra je isti na da svet po sma tra mo kroz fil ter na {ih ana li ti~ -
kih kon ce pa ta i ka te go ri ja. S ob zi rom na to da je di rekt ni uvid u sa mo -
i zo lo va ni So vjet ski Sa vez bio ta ko ote `an, do dat no smo bi li sklo ni da ga
sa gle da va mo kroz za tam nje na sta kla. Za pra vo, kroz sta kla ko ja su bi la
dvo stru ko za tam nje na – ka ko po li ti~ kom ide o lo gi jom, ta ko i me to do lo -
gi jom dru {tve nih na u ka.
U po gle du me to do lo gi je, za pad na so vje to lo gi ja to kom ~e tr de set
pet go di na po sle Dru gog svet skog ra ta iz ra sla je u ogrom ni, mul ti di sci -
pli nar ni po du hvat ko ji je ru ko vo |en ide jom na u ke ’slo bod ne od vred -
no sti’. Ti is tra `i va~ ki na po ri do ve li su do za i sta im pre siv nih em pi rij skih
re zul ta ta. Do kra ja osam de se tih go di na stvo re na je obim na li te ra tu ra u
ko joj su de talj no raz ma tra ni so vjet ski po da ci iz svih obla sti – od eko no -
mi je do kul tu re. U stva ri, bi li smo ta ko uspe {ni da su to kom Gor ba ~o -
vlje ve gla sno sti so vjet ski iz da va ~i pre vo di li naj va `ni ja de la za pad ne so -
vje to lo gi je ka ko bi po mo gli da se po pu ne sle pe mr lje nji ho vog sop stve -
nog sa zna nja. Ipak, so vje to lo gi ja ni je us pe la da sa de ta lja pre |e ka razu -
me va nju du blje di na mi ke ko ja je upra vlja la so vjet skom re al no {}u.
Ukrat ko, So vjet ski Sa vez ko ji je za pad na dru {tve na na u ka opi si va la
pred sta vljao je jed nu va ri jan tu ’mo der no sti’ – bez sum nje gru be i neo te -
sa ne, ali u znat noj me ri uspe {ne. Ta ko |e, ve }i na spe ci ja li sta tvr di la je
ka ko je si stem ’sta bi lan’ i sma tra la je nor mal nim to {to on pred sta vlja
je dan od dva ve li ka po la me |u na rod nih od no sa. [ta vi {e, po {to ide o lo -
gi ja ni ka da ne mo `e bi ti sa svim is klju ~e na iz vred no sno ne u tral ne dru -
{tve ne na u ke, mno gi eks per ti su ge ri sa li su da je So vjet ski Sa vez ’zre lo
in du strij sko dru {tvo’ ko je jo{ mo `e ostva ri ti svoj fun da men tal ni so ci ja -
li sti~ ki po ten ci jal. Sa `e to, pred sta vljao nam je vi |e nje So vjet skog Sa ve -
za kao `i vot no spo sob nog, traj nog i, po ne ki ma, sa svim obe }a va ju }eg
si ste ma, te je iz to ga ja sno sle di lo ka ko se mo ra mo pri la go di ti da za u -
vek `i vi mo sa njim. Sled stve no to me, ni ko ni je bio pri pre mljen za nje -
go vu na glu smrt.
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
33
Pre vi {e bi bi lo o~e ki va ti da je bi lo ko mo gao da pred vi di de talj ni
sce na rio slo ma iz 1989–1991. go di ne – to za i sta ni ko ni je ni u~i nio.
^ak su i is to~ no e vrop ski di si den ti ko ji su, po put vo |a polj ske So li dar -
no sti po zna va li ka kav je za i sta si stem, bi li iz ne na |e ni ka da je do {ao tre -
nu tak nji ho vog oslo bo |e nja. Ali, ni je pre te ra no o~e ki va ti da na {e ana li -
ti~ ke ka te go ri je bu du u sta nju da ob ja sne ko laps ko mu ni zma po {to se
on de sio, a upra vo je u tom po gle du glav ni tok so vje to lo gi je pot pu no
pod ba cio. Jo{ go re, pre slo ma, so vje to lo {ke te o ri je ~e sto su na go ve {ta -
va le, a po ne kad i eks pli cit no pred vi |a le sa svim su prot no od ono ga {to
se do go di lo. Pre ma ve }i ni na {ih uobi ~a je nih ’mo de la’ so vjet ski si stem
bio je, ako ne ve ~an, on da bar tra jan: on je pred sta vljan kao jed no ’ur -
ba no, in du strij sko, vi so ko obra zo va no’ dru {tvo ko je – ka ko se ~e sto po -
na vlja lo – zah te va isto in te re so va nje po put nje go vog ’ka pi ta li sti~ kog’
ne pri ja te lja. Sva ka ko, je dan broj po sma tra ~a, po seb no di si de na ta ko ji
su `i ve li u tom si ste mu, opa `a li su da si stem pa ti od ta ko te {kih ne do -
stat ka zbog ko jih ne mo `e bi ti re for mi san, ali nji ho ve sta vo ve je so vje -
to lo gi ja kao dru {tve na na u ka obi~ no od ba ci va la. Ta ko su go to vo svi,
ka ko na le vi ci, ta ko i na de sni ci, so vjet sku ve {ti nu shva ta li sa svim
ozbilj no – jed ni kao ideal, dru gi kao pro tiv ni ka.
Ka ko su ta ko du go mno gi mo gli da gre {e kad je re~ o to li ko mno -
go stva ri? Naj op {ti ji od go vor na ovo pi ta nje ne mo `e bi ti na |en u sa -
moj so vje to lo gi ji, ve} u {i roj kul tu ri dru {tve nih na u ka kroz ko ju je so -
vje to lo gi ja po sma tra la svoj pred met. Po ~e tak si ste mat skog pro u ~a va nja
so vjet skog si ste ma u vre me po sle Dru gog svet skog ra ta po kla pao se sa
onim {to mo `e mo na zva ti bi he vi o ri sti~ kom re vo lu ci jom na za pad nim
uni ver zi te ti ma. Eko no mi ja, po li ti~ ke na u ke, an tro po lo gi ja i so ci o lo gi ja
– na u~ ne di sci pli ne ko je su bi le u po vo ju to kom XIX i ra nog XX ve ka
– na kra ju su ob je di nje ne u okvi ru po seb nih fa kul te ta dru {tve nih na u ka
i spe ci ja li zo va nih na u~ nih in sti tu ta. Na taj na ~in one su, po red pri rod -
nih i hu ma ni sti~ kih na u ka, for mi ra le tre }u ve li ku oblast zna nja ~i ji je
raz voj uti cao i na sta ru di sci pli nu do stoj nu po {to va nja – isto ri ju. Sve
ove di sci pli ne u iz ve snom stup nju su de li le am bi ci ju da pro u ~a va nje ~o -
ve ka i dru {tva u~i ne {to eg zakt ni jim i na u~ ni jim, {to je bi lo sa svim u
skla du s po zi ti vi sti~ kim du hom Ogi sta Kon ta, ma da na rav no ne i sa sa -
dr `a jem nje go ve dok tri ne. Me to do lo gi je iz ovog ar se na la na u~ nih di sci -
pli na br zo su pre u ze te i is ko ri {}e ne za na glo raz vi ja ju }e stu di je so vjet -
skog ’dru {tva’. Kao {to smo vi de li, po stig nu ti re zul ta ti bi li su pot pu no
neo d go va ra ju }i.
Pr vi uzrok tog ne u spe ha je ste u ~i nje ni ci da su sve ve li ke te o ri je
dru {tve nih na u ka bi le smi {lje ne pre ne go {to se so vjet ski si stem po ja vio
na isto rij skoj sce ni. Ako po~ ne mo sa Mark som, on da ne ma go reg vo di -
~a za raz u me va nje so vjet ske stvar no sti od nje go ve po de le dru {tva na
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
34
do mi nant nu dru {tve no-eko nom sku ba zu i iz nje iz ve de nu po li ti~ ku i
kul tur nu nad grad nju, jer je u so vjet skom slu ~a ju od nos iz me |u ba ze i
nad grad nje bio upra vo su pro tan. Ni Emil Dir kem, upr kos svo joj pri vr -
`e no sti so ci ja li zmu, ni je mno go vi {e od po mo }i sa svo jim ka te go ri ja ma
’or gan ske so li dar no sti’ i ’mo ral ne’ dru {tve ne or ga ni za ci je kao od go vo -
ra na mo der nu ’ano mi ju’. Maks Ve ber, iako je bio pot pu no sve stan zna -
~a ja tr `i {ta, ipak se vi {e dr `ao pru ske ide je da je su {ti na ka pi ta li zma
’pro ce du ral no-ra ci o nal na bi ro kra ti ja’. Za to je o~e ki vao da so ci ja li zam,
ka da i ako bu de ostva ren, bu de sa mo ko rak na pred u una pre |e nju ra ci -
o nal nog mo der nog po ret ka ta ko {to }e za me ni ti tr `i {te i pri vat no vla -
sni {tvo hi per bi ro krat skim pla ni ra njem – {to je, u naj bo ljem slu ~a ju, po -
lo vi~ no ta ~an uvid.
2
Je di ni od kla si~ nih te o re ti ~a ra ko ji je za i sta re le -
van tan za so vjet sko is ku stvo je Alek sis To kvil, ali o raz lo zi ma nje go ve
re le vant no sti bi }e re ~i u sle de }em po gla vlju.
Ka da je po ~et kom i sre di nom XX ve ka de lo ve li kih osni va ~a do pu -
nje no i in sti tu ci o na li zo va no u pro iz vo di ma aka dem ske so ci jal ne na u ke,
stva ri se ni su po bolj {a le u po gle du raz u me va nja so vjet skog fe no me na.
Raz log je, pre sve ga, u to me {to oskud ne ~i nje ni ce o So vjet skom Sa ve -
zu ni su bi le do volj ne za no vu me {a vi nu na u~ nih di sci pli na. A jo{ va `ni -
ji raz log po ve zan je s osnov nim pre mi sa ma no ve bi he vi o ri sti~ ke kul tu -
re. Gru bo go vo re }i, ide ja so ci jal ne na u ke po la zi od to ga da, upr kos o~i -
gled nim raz li ka ma iz me |u odvo je nih dru {tve nih for ma ci ja, ne {to {to se
na zi va ’dru {tvom’ pred sta vlja fun da men tal nu ljud sku re al nost, te da je
to ’dru {tvo’ u osno vi svu da isto – ka ko u pro {lo sti, ta ko i u sa da {njo sti.
Dru gim re ~i ma, upr kos to me {to po sto je ogrom ne raz li ke u vre me nu i
me stu iz me |u raz li ~i tih ci vi li za ci ja, u kraj njoj li ni ji svim dru {tvi ma vla -
da ju isti op {ti za ko ni struk tu re, funk ci je i raz vo ja. Da je dru ga ~i je, ne bi
po sto ja la na u ka o dru {tvu ve} sa mo zbr ka na {ih ad hoc op ser va ci ja.
Iz ove osnov ne tvrd nje pro is ti ~u dve po sle di ce. Pr vo, kul tu ra je
skup ’si ste ma vred no sti’ i sto ga je, su {tin ski, u funk ci ji in te re sa – pre ma
to me, ide o lo gi ja i po li ti ka su pod sku po vi dru {tva kao ba zi~ ni jeg glo bal -
nog en ti te ta. Mark si sti~ ka di ho to mi ja nad grad nje i ba ze jed no stav no je
sa mo je dan, ma da ve ro vat no naj u ti caj ni ji, iz raz ta kve per spek ti ve. Jer,
sa ma ide ja dru {tve ne na u ke je u iz ve snoj me ri re duk ci o ni sti~ ka: po li ti -
ka i ide o lo gi ja pred sta vlja ju sa mo od raz ’dru {tve ne ba ze’. Dru go, obra -
zac so vjet skog raz vo ja ne mo `e bi ti je din stven ni sui ge ne ris, ve} u su {ti -
ni sli ~an raz vo ju dru gih ’mo der nih’ dru {ta va. A to sta no vi {te, po no vo,
ide o lo gi ju i po li ti ku pod re |u je so ci jal nim pro ce si ma. Sto ga je so vje to -
lo gi ja kao so ci jal na na u ka u ve li koj me ri od ba ci va la de kla ri sa ni cilj re `i -
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
35
2
Max We ber, Eco nomy and So ci ety, vol. I (New York: Bed min ster Press,
1968), pp. 223–225; Emi le Durk he im, La so ci a li sme, sa défi ni tion, ses débuts, la
doc tri ne Sa int-Si mo ni en ne (Pa ris, no pub., 1925).
ma – iz grad nju so ci ja li zma – kao pro la znu uto pi ju ili ~i stu pro pa gan du.
Kao {to se is ti ~e u jed nom slav nom ese ju, ono na {ta se stvar no svo di la
so vjet ska isto ri ja bio je pro ces sa zre va nja – ’Od uto pi je ka raz vo ju’
3
.
Za pad na so vje to lo gi ja je na taj na ~in na sta vi la da u so vjet sku re al -
nost neo prav da no uvo di ka te go ri je iz ve de ne iz ve o ma raz li ~i tog za pad -
nog is ku stva. Le nji ni sti~ ki fe no men li {en je svo je pri ro de, a fan ta sti~ no
i nad re al no so vjet sko is ku stvo u~i nje no je ba nal nim do ta~ ke tri vi jal no -
sti. U o~i ma ve }i ne za pad nih dru {tve nih na u~ ni ka So vjet ski Sa vez je iz -
gle dao kao ’sa mo jo{ jed no dru {tvo’ ko je se raz li ku je je di no u ste pe nu,
ali ne i po vr sti od dru gih ’mo der nih’ dr `a va. Ipak, dr `a ve ko je su istin -
ski mo der ni zo va ne ne ras pa da ju se usled pu kog na stu pa re for mi kao
{to se so vjet ski si stem ras pao 1989–1991. go di ne. To {to je tre ba lo da
bu de ve li ka dru {tve no-na u~ na „stu di ja slu ~a ja“ (ca se study) mo der nog
do ba po ka za lo se kao pro ma {aj i na da mo se da }e sa da po slu `i ti kao
po la zna ta~ ka za po nov no is pi ti va nje so ci jal no-na u~ nih pre mi sa.
Ta ko je so fi sti ci ra na dru {tve na na u ka obr nu la so vjet sku re al nost
na gla va~ ke, a ono {to je po za di, is ta kla je u pr vi plan. Kao {to su biv {i
so vjet ski gra |a ni obi~ no go vo ri li, nji hov svet bio je „svet u ogle da lu“ –
obr nu ti od raz mo der no sti za pad nog „ka pi ta li zma“. Ili, usva ja ju }i
Mark so vu ka rak te ri za ci ju He ge lo vog ide a li zma, so vjet ski svet bio je
„iz o kre nu ti svet“, svet „ko ji sto ji na svo joj gla vi“. Mo `e se re }i da je to
bio svet u ko me su (su prot no Mark so voj so ci o lo gi ji) ide o lo gi ja i po li ti -
ka pred sta vlja le „ba zu“ si ste ma, a ne nje go vu „nad grad nju“, svet u ko -
me su so ci jal no-eko nom ski od no si bi li se kun dar ni i iz ve de ni iz te par tij -
ske „ba ze“. Za pad na dru {tve na na u ka ko ja se osla nja la na zdrav ra zum
sto ga je u svom na sto ja nju da so vjet ski si stem po sta vi na nje go ve dru -
{tve no-eko nom ske no ge, ~i ni la upra vo su prot no – okre ta la ga je na gla -
vu. Cilj ove knji ge je po sta vlja nje pre o kre nu tog so vjet skog sve ta u pra -
vi lan po lo `aj ta ko {to }e se taj svet tre ti ra ti kao struk tu ra ko ja je po
svo joj pri ro di bi la ustro je na od go re pre ma do le. Jer, u sve tu na sta lom
Ok to bar skom re vo lu ci jom ni ka da ni smo pre vas hod no ima li po sla sa
dru {tvom, ve} uvek s jed nim ide o krat skim re `i mom.
Da je Za pad po la zio od na o pa ke per spek ti ve u sa gle da va nju so vje -
ti zma naj bo lje ilu stru je isto ri ja za pad ne so vje to lo gi je. Ka da su po sle
Dru gog svet skog ra ta po ~e le ozbilj ne so vjet ske stu di je i dok je Sta ljin
jo{ bio u Kre mlju, pro blem raz u me va nja So vjet skog Sa ve za ~i nio se ja -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
36
3
Ric hard Lo went hal, „De ve lop ment ver sus Uto pia in Com mu nist Po licy“, in
Chan ge in Com mu nist Systems, ed. Chal mers Johnson (Stan ford: Stan ford Uni ver -
sity Press, 1970). O po re klu ta kvog pri stu pa vi de ti: W. W. Ro stow, The Dyna mics
of So vi et So ci ety (New York: Nor ton, 1952); C. E. Black, The Dyna mics of Mo der -
ni za tion: A Study in Com pa ra ti ve Hi story (New York: Har per and Row, 1966).
snim i jed no stav nim. Pre o vla |u ju }i pri stup ko ji su raz vi li ru ski li be ral ni
isto ri ~a ri-emi gran ti svo dio se na tvrd nju da Ok to bar ni je bio pro le ter -
ska re vo lu ci ja ve} dr `av ni udar ko ji je iz ve la mo no lit na i di sci pli no va na
Bolj {e vi~ ka par ti ja. Ova ma nji na je mo gla da osvo ji vlast sa mo uz po -
mo} de struk tiv nog uti ca ja Pr vog svet skog ra ta na kli ma ve po li ti~ ke i so -
ci jal ne struk tu re im pe ri jal ne Ru si je. Sto ga, Re vo lu ci ja ni je bi la plod lo -
gi ke ru skog isto rij skog pro ce sa, kao {to je to tvr dio so vjet ski mark si -
zam, ve} bru tal ni pre kid pro ce sa raz vo ja Ru si je u prav cu kon sti tu ci o -
nal ne de mo kra ti je. Ra za ra nje je po ve }a no ti me {to je dik ta tu ra Le nji no -
ve par ti je lo gi~ ki vo di la sta lji ni zmu sa nje go vom na sil nom ko lek ti vi za -
ci jom i in sti tu ci o na li zo va nim te ro rom.
Po {to je so vjet ska prak sa li ~i la na prak su njoj sa vre me nih „dik ta tu -
ra“ u Ita li ji i Ne ma~ koj, po jam to ta li ta ri zam (ko ji je s po zi tiv nim zna ~e -
njem sko vao Mu so li ni da bi ozna ~io no vi po re dak, a u ne ga tiv nom zna -
~e nju pr vi pri me nio Troc ki na Sta lji no vu Ru si ju) pre u ze li su Ha na
Arent i dru ge iz be gli ce iz Ne ma~ ke da bi for mu li sa li op {tu te o ri ju o izo -
pa ~e noj mo der no sti i de ge ne ri sa noj de mo kra ti ji.
4
Oni su to u~i ni li jer je
ter min auto ri tar ni bio pre vi {e blag, pri kla dan za, re ci mo, Sa la za ra ili
^ang Kaj [e ka, ali jed no stav no ne pri me njiv za u`a sa va ju }e ve li ~i ne po -
put Sta lji na, Hi tle ra ili Ma oa.
Sa Hru {~o vlje vom de sta lji ni za ci jom So vjet ski Sa vez se ka sni je ~i nio
pro za i~ ni jim – to kom {e zde se tih go di na „to ta li tar ni mo del“ za me njen
je te o ri jom mo der ni za ci je. Pre ma tom pri stu pu (ko ji je Raj mond Aron
jed nom opi sao kao „mark si zam iz ko ga je iz ba ~e na kla sna bor ba“), so -
vjet ski re `im je, iza svo je so ci ja li sti~ ke re to ri ke i smr to no snih zam ki sta -
lji ni zma, bio po kre ta~ „raz vo ja“ – in du stri ja li za ci je, ur ba ni za ci je i ma -
sov nog obra zo va nja – po put „auto ri tar nih“ re `i ma u dru gim za o sta lim
ze mlja ma. U stva ri, so vjet ski slu ~aj se mo `e sma tra ti mo de lom „raz voj -
ne eko no mi je“ za Tre }i svet. Ne ki eks per ti-so vje to lo zi ~ak su tvr di li da
}e So vjet ski Sa vez jed nog da na „kon ver gi ra ti“ za pad nim in du strij skim
dru {tvi ma i da }e ti me ko na~ no ostva ri ti svoj de mo krat ski po ten ci jal i u
de mo kra ti ju une ti no vi ele ment so ci ja li sti~ ke ose tlji vo sti za ljud ske po -
tre be ko ji je ne do sta jao ka pi ta li sti~ kom Za pa du. U naj ma nju ru ku, Ru -
si ja bi mo gla to da ostva ri ako bi se oslo bo di la te re ta Hlad nog ra ta i
nje go vog ide o lo {kog oprav da nja – „to ta li tar nog mo de la“ – ko ji bi, sa
nje go vim kle vet ni~ kim iz jed na ~a va njem ko mu ni zma i na ci zma, bio ko -
na~ no od ba ~en.
Na taj na ~in te o ri ja mo der ni za ci je uro ni la je u sen ku jed ne vi {e ide -
o lo {ke per spek ti ve, a kla sna bor ba se po no vo u{u nja la na zad. To je u~i -
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
37
4
Za kom plek sni ju ge ne a lo gi ju ovog kon cep ta vi de ti: Ab bot Gle a son, „To ta li -
ta ri a nism in 1984“, Rus sian Re vi ew, 43 (1984): 145–159; i Le o nard Scha pi ro, To -
ta li ta ri a nism (New York: Pre a ger, 1972).
nje no pri kri ve no jer je no vi dru {tve no-eko nom ski pri stup ko ji je iz be -
ga vao sva ki otvo re no vred no sni sud bio pro za i~ no aka dem ski i po zi ti vi -
sti~ ki. No vo gle di {te de li mi~ no je na sta lo kao po sle di ca {i re pro me ne u
na u ci to ga vre me na ko ja se sve vi {e usme ra va la ka pro u ~a va nju osno va
dru {tva i `i vo ta obi~ nih lju di, {to je ge ne ral no, ka ko sve do ~i pri mer
{ko le Ana la, bi lo ve o ma plod no tle za {i re nje isto ri o graf skih ho ri zo na -
ta. Ipak, ova iz me na fo ku sa is tra `i va nja bi la je pod stak nu ta na da ma na -
sta lim de sta lji ni za ci jom i de tan tom, kao i po tre bom za si gur nim so vjet -
skim part ne rom u pro ce su kon tro le na o ru `a nja. Ta ko je ubr zo po sta lo
o~i gled no da s te o ri jom mo der ni za ci je, ni {ta ma nje ne go s mo de lom to -
ta li ta ri zma, stva ra nje vred no sno ne u tral nog pri stu pa so vjet skom eks pe -
ri men tu (ko ji je sam vo |en vred no snim pre ten zi ja ma) pred sta vlja je dan
kon tra dik to ran po ku {aj. U kraj njem, bi lo je: za Sa bla sti ko mu ni zma ili
pro tiv to ga.
Is po sta vi lo se da je, upr kos svoj stro goj, em pi ri ci sti~ koj spo lja {njo -
sti, ve }i deo no ve so ci jal ne isto ri je {e zde se tih i se dam de se tih go di na je -
dan ide o lo {ki po ku {aj da se so vjet ski si stem ob ja sni kao pro iz vod de lo -
va nja na ro da i, na taj na ~in, kao de mo krat ski le gi ti man. To je iz i ski va lo
da se s ve li kom `e sti nom od ba ci to ta li tar ni mo del usred sre |en na dr `a -
vu. Pre o kre nuv {i pret hod no na gla {a va nje zna ~a ja po li ti ke i ide o lo gi je,
no vo na sta li „re vi zi o ni zam“ dao je pri o ri tet is tra `i va nju so ci jal nih i eko -
nom skih sna ga – on je za me nio „stu di je re `i ma“ s „dru {tve nim stu di ja -
ma“, pre ten du ju }i ta ko da so vjet ski raz vi tak ob ja sni „od o zdo“, kao iz -
raz dru {tva, a ne „od o zgo“, kao ne {to {to je na me ta la dr `a va.
U ovoj no voj isto ri o gra fi ji na koc ki su bi la dva osnov na pro ble ma.
Pr vi se od no sio na le gi tim nost osni va~ kog ak ta sa mog re `i ma – „Ve li -
kog ok to bra“ kao pro le ter ske i so ci ja li sti~ ke re vo lu ci je. Dru gi se od no -
sio na pi ta nje kon ti nu i te ta ili dis kon ti nu i te ta iz me |u Le nji no ve i Sta lji -
no ve vla da vi ne. Oba su pod sti ca la da lja pi ta nja o ka pa ci te tu re `i ma za
de mo krat ske re for me po sle Sta lji na – pi ta nja ko ja su se, ta ko |e, do ti ca -
la di le me o `i vot noj spo sob no sti so ci ja li zma kao ta kvog, bez ob zi ra na
to gde se gra di.
Ako je so vjet ski re `im na stao kao iz vor na na rod na re vo lu ci ja, on da
je Sta ljin bio „skre ta nje“ od le nji ni sti~ ke nor me i si stem je, sto ga, po se -
do vao ka pa ci tet da se, upr kos pri vre me nom skre ta nju u u`as, vra ti de -
mo krat skom i hu ma ni sti~ kom so ci ja li zmu. Ali, ako je si stem ro |en u
za ve re ni~ kom dr `av nom uda ru, a ako je Sta ljin bio po put Le nji na (sa -
mo sa ve }im ovla {}e nji ma), te ako ne ma de mo krat skog is ho di {ta ko me
bi se mo gli vra ti ti – on da ko mu ni zam ni je mo gu }e re for mi sa ti ve} ga
tre ba od ba ci ti. Po ~et kom {e zde se tih go di na pro {log ve ka an glo-ame ri~ -
ka isto ri o gra fi ja u ve li koj me ri je usvo ji la onu pr vu, ili „op ti mi sti~ ku“
per spek ti vu, pa je, shod no to me, bi la usred sre |e na pre ma od go vo ri ma
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
38
na sle de }a pi ta nja: Za {to su stva ri kre nu le po gre {no? Ka da se to de si lo?
Ka ko se to mo `e po pra vi ti? Ta isto ri o gra fi ja ig no ri sa la je mo gu} nost da
to mo gu bi ti po gre {na pi ta nja – da se ni {ta ni je de si lo lo {e s Re vo lu ci -
jom, ve} pre da je ona sa ma, od po ~et ka, jed no stav no bi la gre {ka.
U dru goj po lo vi ni {e zde se tih go di na na Za pa du je so vjet ska isto ri ja
po nov no pi sa na iz ove „op ti mi sti~ ke“ dru {tve ne per spek ti ve. Ukrat ko,
za klju~ ci ovog po du hva ta bi li su sle de }i: Ok to bar je bio auten ti~ na pro -
le ter ska re vo lu ci ja na sta la usled kla sne „po la ri za ci je“ rad ni ka i ka pi ta li -
sta, a ne dr `av ni udar jed ne ma nji ne ko ji je bio mo gu} kao „slu ~aj na“
po sle di ca Pr vog svet skog ra ta
5
. Bolj {e vi~ ka par ti ja 1917. go di ne ni je bi -
la mo no lit na ve}, su prot no, ne di sci pli no va na, ra zno rod na i, sto ga, „de -
mo kra ti~ na“
6
. Le nji no vo pri be ga va nje te ro ru i sve op {toj na ci o na li za ci ji
to kom Rat nog ko mu ni zma 1918–1921. go di ne bi lo je pri vre me no
sred stvo ~i ja je neo p hod nost bi la uslo vlje na iz bi ja njem Gra |an skog ra -
ta. Nje go vo istin sko na sle |e je „me {o vi ta“ eko no mi ja NEP-a dva de se tih
go di na, a Ni ko laj Bu ha rin bio je njen le gi tim ni ba {ti nik.
7
Po {to le nji ni -
zam ni je bio to ta li ta ran, Sta ljin je is klju ~en iz auten ti~ nog ka no na bolj -
{e vi~ ke te o ri je. U stva ri, je din stvo ko mu ni sti~ kog fe no me na jed no stav -
no je ne sta lo, pa smo su o ~e ni sa dva pot pu no odvo je na en ti te ta – bolj -
{e vi zmom i le nji ni zmom, s jed ne stra ne, a sta lji ni zmom, s dru ge stra ne
– kao da ni ka da ni je ni po sto ja la Par ti ja kao traj na in sti tu ci ja, ni ti oba -
ve zu ju }e u~e nje ka kvo je mark si zam-le nji ni zam.
8
U kraj njoj li ni ji, to je bi la glav na stru ja unu tar re vi zi o ni zma i u nje -
nom sre di {tu bi lo je pot pu no odva ja nje Le nji na i Ok to bra od Sta lji na.
Me |u tim, po sto ja la je i eks trem ni ja re vi zi o ni sti~ ka {ko la pre ma ko joj je
sta lji ni zam, ako se ver no pro tu ma ~i i o~i sti od ne kih svo jih eks ce sa, bio
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
39
5
Le o pold Ha im son., „The Pro blem of So cial Sta bi lity in Ur ban Rus sia,
1905–1917“, Sla vic Re vi ew, 23 (1964): 619–642 i 23 (1965): 1–22; Wil li am Ro -
sen berg, „Con clu sion: Un der stan ding the Rus sian Re vo lu tion“, in: The Wor ker’s
Re vo lu tion in Rus sia, 1917: The Vi ew from Be low, ed. Da niel Ka i ser (Cam brid ge:
Har vard Uni ver sity Press, 1987), pp. 132–141; Ro nald Suny, „To wards a So cial
Hi story of the Oc to ber Re vo lu tion“, Ame ri can Hi sto ri cal Re vi ew, 88 (1983):
31–52.
6
Ale xan der Ra bi no witch, The Bol she viks Co me to Po wer: The Re vo lu tion of
1917 in Pe tro grad (New York: Nor ton, 1978).
7
Mos he Le win, Le nin’s Last Strug gle, trans. A. M. She ri dan Smith (New
York: Ran dom Ho u se, 1978); Step hen F. Co hen, Buk ha rin and the Bol she vik Re vo -
lu tion: A Po li ti cal Bi o graphy, 1888–1938 (New York: Knopf, 1973); Step hen F.
Co hen, Ret hin king the So vi et Ex pe ri en ce: Po li tics and Hi story Sin ce 1917 (New
York: Ox ford Uni ver sity Press, 1985), po seb no po gla vlja 2 i 3.
8
Mos he Le win, The Ma king of the So vi et System: Es says in the So cial Hi story
of In ter war Rus sia (New York: Pant heon, 1985), po gla vlje 12; Co hen, Buk ha rin,
str. 378 i str. 382.
istin sko is pu nje nje le nji ni zma. Pobor ni ci ove {ko le sma tra li su da je Sta -
lji nov Pr vi pe to go di {nji plan ta ko |e imao de mo krat sko po re klo u for mi
„kul tur ne re vo lu ci je“ po te kle od par tij skog ~lan stva i rad ni~ ke kla se
pro tiv do mi na ci je „bur `o a skih spe ci ja li sta“. [ta vi {e, po sle di ca ostva re -
nja pla na bi la je ma sov na „ver ti kal na mo bil nost“ ko ja je so ci jal no uz di -
gla obi~ ne rad ni ke i kul mi ni ra la „Bre `nje vlje vom ge ne ra ci jom“. Pre ma
tom sta no vi {tu, ce lo kup ni re vo lu ci o nar ni pro ces mo `e bi ti su mi ran kao
„te ror, pro gres i dru {tve na po kre tlji vost“, pro ces za ko ji je pla }e na
ume re na ce na u ~ist ka ma ~i ji broj `r ta va pa da na „sto ti ne hi lja da“.
9
Ko -
na~ no, po li ti ka zre log So vjet skog Sa ve za oka rak te ri sa na je kao me |u -
sob no ogra ni ~a va nje „in te re snih gru pa“ u for mi „in sti tu ci o nal nog plu -
ra li zma“ na lik ono me u svim dru gim „raz vi je nim dr `a va ma“
10
.
Pre ma to me, ova dru ga re vi zi o ni sti~ ka {ko la pri dru `i la se to ta li tar -
nom mo de lu u is ti ca nju kon ti nu i te ta iz me |u Le nji na i Sta lji na, sa mo s
po zi tiv nim vred no va njem nji ho ve su {tin ske sli~ no sti. Ali, ne za vi sno od
raz li ka, oba osnov na to ka re vi zi o ni zma sje di nja va la su se u jed noj ta~ ki:
ve ri u Gor ba ~o vlje vu pe re stroj ku ko ja }e na kra ju bi ti kru na so vjet skog
mo der ni zma i, sa mim tim, po vra tak istin skom Ok to bru u ko me }e sva
skre ta nja bi ti pre vla da na i sve gre {ke osta vlje ne po stra ni.
11
Oko tih te o lo {kih te ma vr te la se u~e nost „re vi zi o ni sta“ to kom dve
i po de ce ni je, sve do slo ma so vjet skog si ste ma. U uvo du sva ke no ve
mo no gra fi je to ta li tar ni mo del bio je ri tu al no osu |i van, a sa ma re~ to ta -
li ta ri zam iz ba ~e na je iz pri stoj nog aka dem skog dis kur sa jer je nje na
upo tre ba pod sti ca la hlad no ra tov sko ne pri ja telj stvo pre ma Car stvu zla.
Po ~et kom pe re stroj ke 1985. go di ne sen ka po li ti~ ke ko rekt no sti nad vi la
se nad ~i ta vo pod ru~ je so vjet skih stu di ja. Da bi nas umi rio, re vi zi o ni -
zam nam je Ru si ju XX ve ka pred sta vljao prak ti~ no bez ko mu ni zma –
kao so vjet skog Ha mle ta bez prin ca kao glav nog li ka, ali ta ko |e i bez
tra ge di je.
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
40
9
She i la Fit zpa trick, The Rus sian Re vo lu tion 1917–1932 (New York: Ox ford
Uni ver sity Press, 1982), str. 8, 157.
10
Je rry F. Ho ugh and Mer le Fa in sod, How the So vi et Union Is Go ver ned
(Cam brid ge: Har vard Uni ver sity Press, 1979). Ova knji ga je ra di kal na re vi zi ja ra -
ni je knji ge Mer le Fa in sod, How Rus sia Is Ru led (Cam brid ge: Har vard Uni ver sity
Press, 1974) u ko joj je da to kla si~ no iz la ga nje to ta li tar nog mo de la.
11
Mos he Le win, Sta li nism and the Se eds of So vi et Re form: The De ba tes of
1960s (Lon don and Ar mornk, New York: Plu to Press and M. E. Shar pe, 1991).
Ova Le vi no va knji ga pr vo je ob ja vlje na pod na slo vom: The Po li ti cal Un der cur rents
of So vi et Eco no mics De ba tes: From Buk ha rin to the Mo dern Re for mers (Prin ce ton:
Prin ce ton Uni ver sity Press, 1974). Vi de ti ta ko |e nje go vu knji gu: Gor bac hev Phe -
no me non (Ber ke ley: Uni ver sity of Ca li for nia Press, 1988), kao i ob no vlje no i do -
pu nje no iz da nje iz 1991. go di ne.
Po sle Ve li kog slo ma 1989–1991 go di ne, po sta lo je ja sno da je do {lo
vre me za po nov nu pro ce nu osnov nih po la zi {ta i kla si~ nih pro ble ma so -
vje to lo gi je. Za no vi po ~e tak naj bo lje je kre nu ti od eva lu a ci je ko mu ni -
zma na sta le na Is to ku ka da se so vjet ski svet po ~eo uru {a va ti. Iro ni~ no,
upra vo ka da je se dam de se tih go di na re~ to ta li ta ri zam iz gna na iz za pad -
ne so vje to lo gi je, po sta la je ak tu el na u is to~ noj Evro pi. Ha na Arent je
pre ve de na u sa mi zda tu, a kra jem osam de se tih, ozna ka ko ju su ne ka da u
Mo skvi sma tra li kle vet ni~ kom, otvo re no su ko ri sti li so vjet ski in te lek tu -
al ci ka ko bi ozna ~i li ce lo ku pan si stem, uklju ~u ju }i i nje go vu le nji ni sti~ -
ku fa zu. ^ak je i Gor ba ~ov, po sle svog pa da, usvo jio tu re~ da bi opi sao
ono {to je po ku {a vao da uki ne. ^i nje ni ca da se posle se dam de se tih ovaj
za bra nje ni ter min uop {te mo gao da ko ri sti uka zu je na to da si stem vi {e
ni je bio to ta lan. Pri zna ju }i tu o~i gled nu ~i nje ni cu, is to~ no e vrop ski in te -
lek tu al ci su pra vi li raz li ku iz me |u ono ga {to se mo `e na zva ti „raz vi je -
nim to ta li ta ri zmom“ – do ba Sta lji na i „kla si~ nim“ ili ru ti ni zi ra nim to ta -
li ta ri zmom Bre `nje va ko ji je, pre ma Mih nji ko voj sin tag mi, na zi van i
„to ta li ta ri zmom bez zu ba“
12
. Dru gim re ~i ma, oni su de fi ni sa nju tog
spor nog poj ma pri stu pi li isto rij ski jer su shva ta li da ~ak ni zna ~aj ne
pro me ne ne mo gu do ve sti do fun da men tal ne tran sfor ma ci je ko mu ni -
zma.
Spo ro ve o to ta li ta ri zmu u za pad noj so vje to lo gi ji ni je kra sio ta kav
smi sao za ni jan se – de ba ta je bi la iz ne na |u ju }e po vr {na. Iz vo ri spo ra le -
`a li su u okol no sti ma ko je su po sto ja le u vre me Sta lji no ve smr ti. Po la -
zni isto rij ski i fi lo zof ski pri stup Ha ne Arent bio je 1956. go di ne ko di fi -
ko van i pre tvo ren u ap strakt ni „mo del“ Kar la Fri dri ha i Zbig nje va B`e -
`in skog.
13
U {est po zna tih ta ~a ka oni su de fi ni sa li to ta li tar nu dik ta tu ru
kao si stem ko ji se za sni va na: raz ra |e noj ide o lo gi ji; jed noj ma sov noj
par ti ji; te ro ru; teh no lo {ki uslo vlje nom mo no po lu nad ko mu ni ka ci ja -
ma; mo no po lu nad oru `a nim sna ga ma i cen tral no kon tro li sa noj eko no -
mi ji. Ovaj opis je, raz u me se, sa svim ta ~an – po seb no za raz vi je ni to ta -
li ta ri zam – ma da je o~i gled no da spi sak ni je pot pun. Ta ko |e, nji ho va
ka rak te ri za ci ja „to ta li ta ri zma“ je sta ti~ na – de li mi~ no zbog to ga {to su
dru {tve no-na u~ ni mo de li po svo joj pri ro di sta ti~ ni, a de li mi~ no za to {to
je si stem kra jem Sta lji no ve vla da vi ne stvar no iz gle dao oka me njen.
Osim to ga, op {ti to ta li tar ni mo del ni je omo gu }a vao pra vlje nje ade kvat -
nih raz li ka iz me |u ide o lo gi ja le vi ce i de sni ce i nji ho vih ve o ma raz li ~i tih
po sle di ca. Bez ob zi ra na sve to, mo del je mo gao bi ti la ko isto ri zo van i
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
41
12
Adam Mic hnik, „To wards a Ci vil So ci ety: Ho pes for Po lish De moc racy“,
Ti mes Li te rary Sup ple ment (Fe bru ary, 19–25, 1988), str. 188; 198–199.
13
Ovaj mo del se mo `e na }i u: Carl J. Fri drich and Zbig ni ew K. Br ze zinsky,
To ta li ta rian Dic ta tor ship and Autoc racy (Cam brid ge: Har vard Uni ver sity Press,
1956).
on da plod no pri me njen na kon kret ne si tu a ci je – kao {to je slu ~aj u ra -
do vi ma tri naj i stak nu ti ja em pi ri ~a ra to ta li tar nog pri stu pa: Mer la Fen -
{oa (Mer le Fa in sod), Le o nar da [a pi ra (Le o nard Scha pi ro) i Ada ma Ula -
ma (Adam Ulam)
14
. Ipak, u de ce ni ja ma po sle Sta lji no ve smr ti, sta ti~ -
nost op {teg kon cep ta „to ta li ta ri zma“ ~i ni la ga je pod lo `nog kri ti ci
usled o~i gled nog smek {a va nja so vjet skog si ste ma.
Ali re vi zi o ni zam je oti {ao pre da le ko u is ti ca nju ove sla bo sti „to ta li -
ta ri zma“, pa je is pra vlja ju }i jed nu gre {ku, na pra vio dru gu, jo{ go ru.
Ona je bi la po sle di ca poj mov ne kon fu zi je kvan ti te ta i kva li te ta, tj. ste -
pe na so vjet ske kon tro le i pri ro de sa mog si ste ma. Po {to su se obim re -
pre si je i raz me re Gu la ga dra sti~ no sma nji va li od Sta lji na, pre ko Hru -
{~o va, do Bre `nje va, iz ve den je za klju ~ak da je sam re `im evo lu i rao od
to ta li ta ri zma ka ne koj for mi auto ri ta ri zma – na lik mo de lu Gr~ ke pod
pu kov ni ci ma ili Pi no ~e o vom ^i leu. Na osno vu to ga {to Hru {~ov i Bre -
`njev ni su vi {e mo gli da te ro ri {u svo je pri vred ni ke i ofi ci re na na ~in na
ko ji je to ~i nio Sta ljin, za klju ~e no je da je to ta li ta ri zam ustu pio me sto
„plu ra li zmu“, a da je mo no lit na par ti ja po sta la „ko a li ci ja in te re sa“.
Zna ~aj ne pro me ne po sle Sta lji no ve smr ti sva ka ko su bi le re al ne i
po seb no do bro do {le oni ma ko ji su mo ra li da `i ve pod so vjet skim re `i -
mom. Bez ob zi ra na to, te pro me ne ni su se ti ca le klju~ ne ~i nje ni ce da su
fun da men tal ne struk tu re si ste ma osta le iste: par tij ska dr `a va, cen tral ni
plan i po li ti~ ka po li ci ja funk ci o ni sa li su i da lje po mo }u za tvo re nog di -
rek to ri ju ma par tij skih }e li ja ko je je na svim ni vo i ma usme ra vao sve pri -
sut ni agit prop. ^i ta vo dru {tvo bi lo je pod re |e no jed nom ci lju – iz grad -
nji i od bra ni „re al nog so ci ja li zma“.
Kon cept to ta li ta ri zma ko ji je od ba ~en na Za pa du pre u ze li su sta -
nov ni ci is to~ ne Evro pe da bi ime no va li upra vo ta kav to tal ni si stem. Za
njih „to ta li ta ri zam“ ni je pod ra zu me vao tvrd nju da ta kvi re `i mi stvar no
ostva ru ju to tal nu kon tro lu nad sta nov ni {tvom (jer je to ne mo gu }e), ve}
je zna ~io da je ta vr sta kon tro le osnov na te `nja po me nu tih re `i ma. Da -
kle, to je zna ~i lo da su po svo joj in sti tu ci o nal noj struk tu ri ti re `i mi bi li
nad le `ni za sve, a ne da su po svo jim u~in ci ma bi li sve mo} ni. Ukrat ko,
ni je so vjet sko dru {tvo bi lo to ta li tar no, ve} je to bi la so vjet ska dr `a va.
Za to je re vi zi o ni zam u ve li koj me ri svo je na pa de usme ra vao ka ka ri ka -
tu ri kon cep ta to ta li ta ri zma, kri ti ku ju }i ta ko sa mo jed no stra {i lo. Re zul -
tat nji ho ve kri ti ke je bi lo pot pu no po gre {no raz u me va nje su {ti ne ko mu -
ni zma i za me na „re al no po sto je }e“ po ja ve za mi {lje nim, ve rom stvo re -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
42
14
Vi de ti, na pri mer: Mer le Fa in sod, Smo lensk Un der So vi et Ru le (Cam brid ge:
Har vard Uni ver sity Press, 1958); Le o nard Scha pi ro, The Com mu nist Party of the
So vi et Union (New York: Ran dom Ho u se, 1960); Adam Ulam, The Bol she viks: The
In tel lec tual and Po li ti cal Hi story of the Tri umph of Com mu nism in Rus sia (New
York: Mac mil lan, 1965).
nim So vjet skim Sa ve zom. To je bi lo mno go go re od gre {a ka mo de la to -
ta li ta ri zma – pre ce nji va nja obi ma kon tro le re `i ma nad dru {tvom ili ste -
pe na o~u va nja nje go ve mo }i to kom vre me na.
Sam ovaj spor o ter mi no lo gi ji ni je se svo dio na pi ta nje eti ke ta. Jed -
na od glav nih te ma is to~ no e vrop skog i so vjet skog di si dent stva po sle
Sta lji no ve smr ti bi la je oslo bo |e nje je zi ka od ide o lo {kog re~ ni ka par ti -
je. Za Sol `e nji ci na u Ru si ji, kao i za Ada ma Mih nji ka u Polj skoj, pr vi
ko rak u oslo bo |e nju dru {tva bio je „od bi ja nje da se `i vi u la `i“, tj. zah -
tev da se stva ri na zo vu pra vim ime ni ma, a ne nji ho vim ide o lo {kim eufe -
mi zmi ma. Sli~ no to me, auto ri ta ri zam, plu ra li zam, raz voj na dik ta tu ra i
tut ti qu an ti ter mi ni dru {tve ne na u ke ni su bi li od go va ra ju }i za ozna ~a -
va nje neo bi~ nog, to tal nog fe no me na ka kav je bio so vjet ski ko mu ni zam.
Je din stve nost tog fe no me na zah te va odvo je nu i ja snu ozna ku, a su ro vo
is ku stvo XX ve ka da lo je ta kav ter min – to ta li ta ri zam. Ko ri sti ti bi lo ko -
ji lak {i, bla `i ter min zna ~i li {i ti tu re al nost nje ne pri ro de i po gre {no
pred sta vlja ti ono o ~e mu go vo ri mo.
Isto ta ko, a opet u skla du s is to~ no e vrop skim is ku stvom, od Ok to -
bra pa na da lje so vje ti zam se mo ra sa gle da va ti kao je din stven fe no men i,
ta ko |e, kao ne {to ra di kal no dru ga ~i je u od no su na sve {to mu je pret -
ho di lo – bi lo u Ru si ji bi lo na Za pa du. On je bio vre men ski je din stven
fe no men, kao {to je bio je din stven u ti po lo gi ji dru {ta va. Ta je din stve -
nost so vje ti zma nje go vim biv {im po da ni ci ma pot pu no se ja sno o~i to va -
la u neo bi~ nom na ~i nu nje go vog ne stan ka. Pr vo, ve} u ide o lo {kom, po -
li ti~ kom i eko nom skom ko lap su re `i ma im pli ci ra na je nje go va to tal nost
– to ta li tar ni si stem mo `e se okon ~a ti sa mo to tal nim slo mom. Dru go,
to tal nost je sa dr `a na i u po ri ca nju ko ji je taj slom pro iz veo: sve in sti tu -
ci je – par ti ja, plan, po li ci ja, kao i sve iko ne (od Le nji na i Ok to bra) – bi -
le su osu |e ne i od ba ~e ne. Na sve stra ne mo glo se ~u ti da lju di `e le po -
vra tak „nor mal nom dru {tvu“.
Ova `e lja zna ~i la je pri zna nje lju di da su pret hod nih se dam de se tak
go di na `i ve li u ne nor mal nom dru {tvu, u in sti tu ci o na li zo va noj fan ta -
zma go ri ji „raz vi je nog so ci ja li zma“ ko ji je u stva ri bio te a tar ap sur da.
Upra vo to ose }a nje iz u zet no sti so vjet skog is ku stva mo `da je i glav na te -
ma naj ve }ih de la „so vjet ske“ knji `ev no sti. To je o~i gled no u de li ma ve -
li kih maj sto ra fan ta sti ke, stva ra o ci ma ko ji sle de Go go lja, po put Mi ha i -
la Bul ga ko va, An dre ja Pla to no va, Abra ma Ter ca i Alek san dra Zi no vje -
va, ali je ta ko |e isti ni to i u slu ~a ju no vih kla si ka ka kvi su Ana Ah ma to -
va i Bo ris Pa ster nak – svih onih ~i ja su de la po sta la slav na i zva ni~ no
pri zna ta u tre nut ku slo ma si ste ma.
Po sma tra ju }i stva ri iz te per spek ti ve, sa svim je o~i gled no da je Ru -
si ja to kom po sled njih se dam de ce ni ja bi la sve dru go sa mo ne obi~ na ze -
mlja u pro ce su mo der ni za ci je. Pre }e bi ti da je bi la ova plo }e nje jed ne
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
43
neo bi~ ne avan tu re, po ku {aj da se pr vi put u za pad noj isto ri ji usto li ~i
„uto pi ja na vla sti“
15
. Na rav no, uto pi ja ni je ni ka da ostva re na, ali to ni je
naj va `ni je. Po ku {a ji ostva re nja uto pi ja ne pro pa da ju jed no stav no i bez
po sle di ca, sa mim nji ho vim ne stan kom, ve}, pre ma za ko nu ne `e lje nih
po sle di ca, do vo de do stva ra nja mon stru o znih, nad re al nih ka ri ka tu ra
stvar no sti.
Re zul tat so vjet skog eks pe ri men ta za to mo `e mo naj bo lje raz u me ti
kao iz o pa ~e nu ma ni fe sta ci ju ono ga {to je He gel na zi vao „lu kav stvom
uma“ pod ko jim je pod ra zu me vao da isto rij ski ak te ri bi va ju ne sve sno,
ali svr ho vi to vo |e ni „lo gi kom“ isto rij skih do ga |a ja ko ju sa mi ne raz u -
me va ju. Ta ko se i le nji ni sti~ ka avan tu ra pre o bra ti la u ono {to se na zi va
„Ko lum bo vom gre {kom“: par ti ja se oti snu la u tra ga nje za so ci ja li -
zmom, ali se u stva ri na su ka la na so vje ti zam, te ta ko Ru si ju is kr ca la na
oba lu na o pa ke mo der no sti. Ot kri }e te neo ~e ki va ne oba le vo di lo je
stva ra nju no ve po li ti ke, no ve eko no mi je i (go to vo) no vog so vjet skog
~o ve ka. To je stvar no bi lo, ka ko bi He gel re kao, do stig nu }e od „svet -
sko-isto rij skog“ zna ~a ja, ali ne ono ga ko ji su o~e ki va li nje go vi u~e ni ci –
Marks i Le njin.
So vjet sku isto ri ju na nje nom naj du bljem ni vou mo `e mo shva ti ti sa -
mo u skla du sa tim pa ra dok som. Jer biv {i So vjet ski Sa vez ne sa mo {to je
bio ne u spe la uto pi ja ve} ni je bio ni raz vi je na, mo der na dr `a va. On je
pre bio ne {to sui ge ne ris – fe no men kva li ta tiv no dru ga ~i ji od svih dru -
gih ob li ka de spo ti zma u ovom ili svim pret hod nim ve ko vi ma.
Upra vo nas ta ~i nje ni ca vra }a ve} pri me }e nom pa ra dok su da je sve
do sa mog kra ja ve }i na so vje to lo ga u So vjet skom Sa ve zu vi de la ne {to sa -
svim dru go – tvo re vi nu ~i ji je bi lans bio uglav nom po zi ti van. Ov de se
su o ~a va mo s kraj njim i jo{ du bljim pro ble mom: Ka ko su uop {te So vje ti
mo gli ta ko du go i pred o~i ma ce log sve ta uspe {no da op sta ju sa ne ~im
{to je od po ~et ka bi la svet sko-isto rij ska ob ma na? I ka ko su mo gli ta ko
du go da ob ma nju ju sa mi se be da }e fan ta sti~ ni bolj {e vi~ ki po du hvat
stvo ri ti svet sko-isto rij sku al ter na ti vu ka pi ta li zmu? Za i sta, naj ve }i pa ra -
doks tog eks pe ri men ta je ste da ni ka da pre u za pad noj isto ri ji je dan ta -
ko mo nu men tal ni ne u speh ni je pred sta vljan kao neo do lji vo pri vla ~an
uspeh.
Re {e nje svih ovih pa ra dok sa ipak je iz ne na |u ju }e jed no stav no.
Uto pi ja ko ju je Ok to bar do veo na vlast bi la je ide o lo {ko ko lek tiv no vla -
sni {tvo mo der nog do ba, a eks pe ri ment se ni je ti cao sa mo Ru si je, ve} ce -
log ~o ve ~an stva. Jer da je so vjet ska Ru si ja bi la sa mo po ku {aj raz vit ka
jed ne za o sta le ze mlje, ona ni ka da ne bi hip no ti sa la ~i tav svet. Pi {u }i o
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
44
15
Mik hail Hel ler and Alek san dr Ne krich, Uto pia in Po wer: The Hi story of the
So vi et Union from 1917 to the Pre sent, trans. Phil lis B. Car los (New York: Sum mit
Bo oks, 1980).
so vjet skom is ku stvu za pad ni po sma tra ~i su za to uvek po sred no ko men -
ta ri sa li sop stve no dru {tvo i, isto vre me no, pro jek to va li za pad na po li ti~ -
ka in te re so va nja na so vjet sku re al nost. Ta okol nost je sa mo do dat no
osna `i va la po sto je }u me to do lo {ku sklo nost dru {tve ne na u ke da iz jed -
na ~a va so vje ti zam sa ostat kom pla ne te. Na taj na ~in, po zi ti vi sti~ ka fa sa -
da so vje to lo {ke de ba te ~e sto je skri va la unu tra {nju za bri nu tost za o~u -
va nje vred no sti uni ver zal nog so ci ja li zma. Ne u ma njoj me ri ne go sam
mo del raz vo ja, upra vo je ta bri ga pod sti ca la ve ru da }e „eks pe ri ment“
jed nog da na ipak ko na~ no us pe ti. Ovo ve~ no vra }a nje uto pij ske na de
ko ja se pro bi ja kroz fa sa du stro go sti dru {tve ne na u ke, vra }a nas po la -
znoj tvrd nji da je ide o lo gi ja klju~ za raz u me va nje so vjet skog fe no me na.
Sa mo ako se dr `i mo so vjet ske ide o lo gi je, ako nje nu so ci ja li sti~ ku uto pi -
ju tre ti ra mo s do slov nom ozbilj no {}u, sa mo on da mo `e mo shva ti ti tra -
ge di ju do ko je je ona do ve la.
Kon kret ni za da tak ove knji ge je za to po nov na po tvr da pri ma ta po -
li ti ke i ide o lo gi je nad so ci jal nim i eko nom skim sna ga ma u raz u me va nju
so vjet skog fe no me na. Njen za da tak je i re ha bi li ta ci ja isto ri je „od o zgo“
ume sto isto ri je „od o zdo“, jer je to sna ga ko ja je po kre ta la so vjet ski raz -
vi tak. Ko na~ no, njo me se vas kr sa va per spek ti va to ta li ta ri zma, ali u nje -
nom isto rij skom i di na mi~ kom, a ne sta ti~ nom mo da li te tu, za to {to su
upra vo sve o bu hvat ne pre ten zi je so vjet ske uto pi je stvo ri le to {to se mo -
`e na zva ti „ge ne ti~ kim ko dom“ tra ge di je.
S ob zi rom na na ve de ne za dat ke, po gla vlja ko ja sle de pre vas hod no
}e bi ti usme re na ka ana li za ma i in ter pre ta ci ja ma. Pri ~a o sa mim do ga -
|a ji ma ko ji su sa tim nu `no po ve za ni vi {e pre ten du je na po dr `a va nje
osnov nog te o rij skog ar gu men ta, ne go na is crp nost. Osim to ga, sa mo iz -
la ga nje }e se raz li ko va ti po de ta lji ma, od no sno po tome da li je po sve -
}e no ra ni jim ili ka sni jim pe ri o di ma so vjet ske isto ri je. Zbi va nja iz raz do -
blja od 1917. do 1939. go di ne naj te melj ni je su is tra `e na u za pad noj
isto ri o gra fi ji i zah te va ju naj ma nje pre pri ~a va nja. Iz la ga nje }e po sta ja ti
obim ni je ka da je re~ o do ga |a ji ma po sle 1939. go di ne i po seb no to kom
Bre `nje vlje ve ere jer mi jo{ skla pa mo osnov ne kon tu re tog pe ri o da.
Ipak, jo{ ne do volj no struk tu ri ra no Gor ba ~o vlje vo fi na le zah te va naj de -
talj ni ju ana li zu.
Kao za klju~ no me to do lo {ko uput stvo tre ba is ta }i da }e ovo is tra `i -
va nje ~e sto go vo ri ti o „lo gi ci“ so vje ti zma. Da ni ko ne bi po mi slio od -
mah na de ter mi ni zam, tre ba lo bi ob ja sni ti da se ov de ovaj ter min upo -
tre blja va u obi~ nom zna ~e nju, po put ono ga ka da go vo ri mo o lo gi ci tr -
`i {ta, nu kle ar nog na o ru `a nja ili iz bor nih bor bi – to jest, o lo gi ci ne ke
kon kret ne si tu a ci je, na su prot lo gi ci sa me isto ri je. Jer ako ne bi smo mo -
gli da go vo ri mo o ta kvim si tu a ci o nim lo gi ka ma, ni {ta smi sle no ne bi -
smo ni mo gli da ka `e mo o isto ri ji uop {te.
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
45
Ipak, u ovom is tra `i va nju „lo gi ka“ se upo tre blja va kao {i ri i vre -
men ski ob u hvat ni ji (ma da ne i me ta fi zi~ ki) ter min. Po sto ji sa mo o ~i -
gled na lo gi ka mo der nog do ba – ona ko ja je de fi ni sa na du hom pro sve ti -
telj stva i Fran cu ske re vo lu ci je ka da je ~o vek pr vi put do {ao na ide ju da
isto ri ja ima se ku lar ni cilj ili te los – po jam ko ji se uop {te no ozna ~a va
kao pro gres. Taj obra zac pro gre sa ima dva osnov na aspek ta: pr vi, po
ko me isto ri ja vo di ra ci o nal no-na u~ nom go spo da re nju ~o ve ka nad pri -
ro dom i dru gi, po ko me vo di stva ra nju ra ci o nal nog, ega li tar nog dru -
{tva. Pret po sta vlja lo se da je so vjet ski eks pe ri ment vr hu nac te lo gi ke
pro gre sa, ali ta pret po stav ka se po ka za la ilu zor nom. Ta ilu zi ja bi la je
mo gu }a (ka ko na Is to ku, ta ko i na Za pa du), sa mo za to {to je isto ri ja
fak ti~ ki bi la kon stant no i sve br `e kre ta nje ka ve }oj jed na ko sti i na u~ -
nom ume }u. Upra vo je ide o lo {ko hi po sta zi ra nje ovog dvo stru kog kre -
ta nja u li ku so ci ja li zma u~i ni lo mo gu }im so vjet ski eks pe ri ment. Za to
od go va ra ju }i osnov ni kon cept ovog is tra `i va nja ni je ni mo der ni za ci ja,
ni to ta li ta ri zam, ve} so ci ja li zam. Da bi se raz u me la na {a pri ~a, ni ka kav
dru gi „mo del“ ni je po tre ban.
Epi log: Na sle |e
Ru si ja po sle so ci ja li zma
Kraj „re al nog so ci ja li zma“ 1989. go di ne u cen tral noj Evro pi, a za tim
1991. go di ne i u Ru si ji, iza zvao je u tim ze mlja ma i u sve tu ta las eufo ri -
je ko ji je li ~io na po na vlja nje „Pro le }a na ro da“ iz 1848. go di ne. Gra |a -
ni na Is to ku o~e ki va li su da }e ko na~ no `i ve ti u „nor mal nom dru {tvu“
– {to za njih ni je zna ~i lo sa mo u dru {tvu za pad nja~ kog obi lja (ma da je
de li mi~ no i to zna ~i lo), ve} i `i vot u dru {tvu slo bod nom od sve pri sut ne
ide o lo gi zo va ne po li ti ke. Za pad je za plju snuo ta las tri jum fa li zma no {en
o~e ki va njem uni ver zal ne po be de li be ral ne „tr `i {ne eko no mi je“. Ali, u
cen tral noj Evro pi eufo ri ja je tra ja la sa mo go di nu i po da na, u biv {em
So vjet skom Sa ve zu ~ak ni po la go di ne, a Za pad se uje di nio po zi va ju }i
na uz bu nu. Ko mu ni zam se jo{ ni je ni ohla dio u gro bu, a ve} su se ~u la
pro ro ~an stva o po ma lja nju fa {i sti~ ke bu du} no sti – sce na rio „Vaj mar ske
Ru si je“ po stao je no vi omi lje ni re fren.
Pro ble mi su za i sta po tre sa li ~i tav biv {i so vjet ski svet: pro past eko -
no mi je je na sta vljen; u ne kim obla sti ma su opa ki na bo ji na ci o na li zma
do ve li do kr va vih su ko ba; sta nov ni {tvo je bi lo dez o ri jen ti sa no in fla ci -
jom, sve ve }im be za ko njem i sve op {tom ne si gur no {}u. Tri jum fa li zam
Za pa da po ~eo je da opa da ~im je po sta lo ja sno da ne }e bi ti la ke „tran -
zi ci je u de mo kra ti ju“, ve} da }e sva ka po zi tiv na pro me na ko {ta ti Za pad
mno go nov ca i gla vo bo lja. ^ak se i Is to~ na Ne ma~ ka, oblast ko ja se ne -
ka da sma tra la naj lak {om za pre o bra `aj, po ka za la kao pre te `ak te ret
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
46
koji je jed nu ta ko sna `nu eko no mi ju po put za pad no-ne ma~ ke, po vu kao
u du bo ku re ce si ju. Ubr zo je bi lo o~i gled no da okon ~a nje Hlad nog ra ta
ne }e obez be di ti na pla tu „di vi den di mi ra“, ve} da }e svet uvu }i u no ve
opa sno sti {i re nja nu kle ar nog na o ru `a nja.
16
Ali, upr kos to me {to su svi i na Is to ku i na Za pa du bi li iz ne na |e ni,
ovaj is hod do ga |a ja ne bi tre ba lo da ~u di, ako se ima u vi du {ta je svo je -
vre me no za i sta bio re al ni so ci ja li zam. U kraj njoj li ni ji, so vjet ski re `im
bio je je dan „mo no-or ga ni za ci o ni“ si stem u ko me je sve – od par ti je,
pre ko pla na, do po li ti~ ke po li ci je – struk tur no i funk ci o nal no bi lo me -
|u sob no te sno po ve za no. Tre ba lo je za to o~e ki va ti da }e ta kav to tal ni si -
stem do `i ve ti to tal nu pro past, osta vlja ju }i iza se be to tal ne pro ble me: da
}e ras pad par ti ju vo di ti u pot pu nu ad mi ni stra tiv nu anar hi ju; da }e plan
bi ti za me njen ne ~im na lik na tram pu; da }e se fe de ral na dr `a va ras pa sti
u broj ne me |u sob no su ko blje ne na ci o nal ne su ve re ni te te – i da }e se, uz
sve to, pro pa da nje od vi ja ti isto vre me no. Sto ga, da bi se iz vu kli iz te – da
is ko ri sti mo Sol `e nji ci no vu me ta fo ru – go mi le ru {e vi na, sve je tre ba lo
ura di ti od jed nom, a to je lo gi~ ki ne mo gu }a si tu a ci ja u ko joj sve mo ra bi -
ti ura |e no pr vo. U to me je isto rij ska po seb nost an ti so ci ja li sti~ ke re vo lu -
ci je ko ja se ne od vi ja u for mi „pro bo ja“, ve} „im plo zi je“ – to je i iz vor
am bi va len ci je u po gle du re vo lu ci o nar nog sta tu sa av gu sta 1991. go di ne.
Is pa lo je da lo gi ka si ste ma na sta vlja da de lu je ~ak i po sle nje go ve smr ti.
^e sto ci ti ra na do set ka (ko ja je uni ver zal no pri me nji va na so vje ti -
zam a pri pi su je se i Leh Va len si i ru skom sa ti ri ~a ru Mi ha i lu @va nec -
kom), do bro ilu stru je te {ko }e post ko mu ni zma: La ko je sku va ti ri blju
~or bu od akva ri ju ma, ali jo{ ni ko ni je pro na {ao na ~in da na pra vi akva -
ri jum od ri blje ~or be. Le njin je to kom osam me se ci rat nog ko mu ni zma
1918. go di ne sa mleo ru sko gra |an sko dru {tvo u je dan „pi re“ bez tr `i -
{ta i za ko na; Bo ri su Jelj ci nu i nje go vim na sled ni ci ma tre ba }e ~i ta vo po -
ko le nje da bi Ru si ju po nov no pre tvo ri li u „akva ri jum“ sa `i vim bi }i ma.
U svet skoj isto ri ji ne po sto ji pre se dan za ta kvu si tu a ci ju i ta kvu za go net -
ku i ni ko ne zna re cept za tu obrat nu tran sfor ma ci ju. Za to }e Ru si ja,
dok je jo{ u sta nju „~or be“, mo ra ti da im pro vi zu je tra `e }i put po vrat ka
u „nor mal no dru {tvo“. A svet }e mo ra ti da se pri pre mi za sa o se }a nje i
pru `a nje po mo }i na tom nje nom du gom pu tu.
Pri ro da „nor mal nog dru {tva“ obi~ no se de fi ni {e kao „tr `i {na de mo -
kra ti ja“ (uz gred no, ova sin tag ma za pa nji la bi sva kog eko no mi stu, od
Smi ta do Kej nsa, ili sva kog po go vor ni ka de mo kra ti je, od D`e fer so na do
Vil so na. Tek slom so vjet skog re `i ma da je joj zna ~e nje). Za sa vre me nu Ru -
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
47
16
Za ra nu i ta~ nu pro ce nu obi ma ka ta stro fe vi de ti: Pi er re Briançon, Héri ti ers
du désa stre: précis de décom po si tion de l’uni vers so viéti que (Pa ris: Cal mann-Levy,
1992).
si ju pre la zak u ta kvo dru {tvo je ve ro vat no mno go te `i ne go {to bi bio za
Ru si ju iz 1914. go di ne. Isto ri ja uka zu je da je stva ra nje mno {tva in sti tu ci -
ja ko je ~i ne zre lo tr `i {no dru {tvo mno go te `i za da tak ne go ob li ko va nje
po li ti~ ke de mo kra ti je. Ru si ja je 1914. go di ne ve} ima la osnov ne ele men -
te tr `i {ta i pri do da va nje kon sti tu ci o nal nog re `i ma ta kvom dru {tvu ni je
bio ne iz vo div za da tak sam po se bi, uz pret po stav ku da su pre go vo ri ma
ot klo nje ne opa sno sti od re vo lu ci o nar nog ras ki da sa auto kra ti jom.
Osnov ne unu tra {nje pre pre ke uspe {noj tran zi ci ji od no si le su se, kao {to je
ve} re ~e no, na so ci o lo {ke ne zre lo sti ta da {njeg ru skog dru {tva, na ro ~i to
ve li kog zna ~a ja se lja {tva ko je u ogrom nom bro ju ni je ima lo pri vat nu svo -
ji nu ili raz vi jen smi sao za mo der no gra |an sko pra vo. Taj fak tor je, na rav -
no, u spre zi s po tre si ma iza zva nim ra tom, do veo do od u sta ja nja Ru si je od
tr `i {ta i gra |an skog dru {tva, tj. omo gu }io je bolj {e vi~ ko osva ja nje vla sti.
Po sle 1991. go di ne Ru si ja se su o ~i la sa ve o ma te {kim unu tra {njim
pro ble mi ma, znat no te `im ne go 1914. go di ne, iako je, sre }om, li {e na
pri ti ska me |u na rod nog ra ta. Sa da je mo ra la da iz gra di li be ral ni eko -
nom ski po re dak isto vre me no sa de mo krat skim po li ti~ kim ure |e njem, a
po vrh sve ga, da stvo ri ru sku na ci ju–dr `a vu. Jer, ne sme mo to za bo ra vi -
ti, pre slo ma ko mu ni zma ni ka da ni je po sto ja la dr `a va ka kva je da na {nja
Ru ska fe de ra ci ja. Jo{ od osva ja nja Ka zan skog i Astra han skog ka na ta
Iva na Gro znog u XVI ve ku, dr `a va ko jom se vla da lo iz Mo skve i St. Pe -
ters bur ga ni ka da ni je bi la na ci o nal na dr `a va, ve} mul ti na ci o nal na im -
pe ri ja ~i ji je ko he zi o ni prin cip do 1917. go di ne bio di na sti~ ki, a za tim –
par tij ski. Od tih osta ta ka im pe ri je for mi ra ne su mo der ne dr `a ve ko je su
isto vre me no mo ra le da bu du de cen tra li zo va ne i fe de ral ne ka ko bi po ni -
{ti le {te tu na sta lu cen tra li zmom so vjet ske pse u do fe de ra ci je. Svi ti za da -
ci ob no ve i stva ra nja no vog po ret ka funk ci o nal no su bi li po ve za ni i
mo ra li su se ostva ri va ti da bi sva ki po je di na~ no bio uspe {no re {en. Da
bi se po no vo iz gra dio „akva ri jum“ gra |an skog dru {tva, raz bi jen 1917.
go di ne, nu `ni su bi li gi gant ski po du hva ti.
Pre ~i cu auto ri tar ne vla da vi ne ko jom bi se u ta ko te {kim okol no sti -
ma osna `i lo kre ta nje ka tr `i {nom dru {tvu i iz grad nji na ci je–dr `a ve ne
tre ba una pred is klju ~i va ti – ta kav pra vac raz vo ja bio je na lik na Pi no ~e -
ov, ili ki ne ski sce na rio. Ali, da li bi ta kva mo gu} nost po ni {ti la nu `nu
me |u za vi sno st iz me |u tr `i {ta i de mo kra ti je ko ju su po bor ni ci slo bod -
nog pred u zet ni {tva tri jum fal no pro gla si li po u kom so vjet skog ko lap sa?
O tom pi ta nju vo de se `u stre de ba te po {to su pri sta li ce de mo krat skog
so ci ja li zma kri ti ko va li po ~et ni brz tem po eko nom ske li be ra li za ci je u
post ko mu ni sti~ koj Evro pi i za lo `i li se za spo ri ji, „cen tri sti~ ki“ pri stup
eko nom skom pre o bra `a ju.
17
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
48
17
Nji ho vo sta no vi {te ko je pred sta vlja me {a vi nu na u~ nih i po li ti~ kih ar gu me -
na ta pri ka za no je u pret hod nom po gla vlju.
U po gle du ovog spor nog pi ta nja em pi rij ske ~i nje ni ce sna `no su ge ri -
{u iz ve stan broj op {tih za pa `a nja. Pr vo, sa da je o~i gled no da ne ma i ne
mo `e bi ti slu ~a je va po sto ja nja po li ti~ ke de mo kra ti je u uslo vi ma ko -
mand ne eko no mi je. Dru go, za i sta je bi lo pri me ra uspe {nih tr `i {nih eko -
no mi ja u auto ri tar nim re `i mi ma bez po li ti~ ke de mo kra ti je, ali to ne do -
ka zu je po sto ja nje or gan ske srod no sti tr `i {ta i auto ri ta ri zma, ve} sa mo
da se auto ri tar ni re `i mi, za raz li ku od to ta li tar nih, mo gu da pri la go de
na ne ki pro stor slo bo de. Tre }e, ne po sto je pri me ri po li ti~ ke de mo kra ti -
je bez eko no mi je za sno va ne na tr `i {tu: to uklju ~u je i tzv. de mo krat ske
so ci ja li zme, po put onog {ved skog, ko ji sa mo re gu li {u, ali ne uki da ju tr -
`i {te ili pri vat no vla sni {tvo. ^e tvr to, eks trem na re gu la ci ja i me ga-pro -
gra mi so ci jal nog sta ra nja ima ju ten den ci ju da pre |u u pot pu no ko man -
do va nje pri vre dom i na du `e vre me do ka za no {te te nje noj efi ka sno sti i
ra stu. Sto ga, mo ra mo za klju ~i ti da za i sta po sto ji kon ti nu i tet iz me |u de -
mo krat skog so ci ja li zma i onog s pra vim dr `av nim obe le` jem.
Ali, ako pra ti mo kon ti nu um dr `av ne in ter ven ci je u obr nu tom prav -
cu, on da isto rij sko is ku stvo od [pa ni je, ^i lea, Ju `ne Ko re je do Taj va na,
po ka zu je da je tr `i {te bez de mo kra ti je sa mo pri vre me no sta nje, te da tr -
`i {na dru {tva da bi funk ci o ni sa la na op ti ma lan na ~in du go ro~ no zah te -
va ju kon sti tu ci o na li za ci ju vla sti i po li ti~ ki plu ra li zam. Pre ili ka sni je,
go to vo sva dru {tva ko ja su po sti gla odr `i vi eko nom ski rast ta ko |e su
de mo kra ti zo va na. Sto ga, da bi Ru si ja po sta la za i sta mo der na, ona }e
mo ra ti da re {i sve za dat ke ko je je pred nju sta vi la av gu stov ska re vo lu ci -
ja. Ta ko zva ni „cen tri sti~ ki“ po ku {a ji da se ob no vi deo so vjet skog is ku -
stva sa mo }e uspo ri ti, a mo `da i pod ri ti, pro ces mo der ni za ci je Ru si je.
Pra vo pi ta nje ni je da li }e Ru si ja iza bra ti li be ral ni ili „cen tri sti~ ki“ iz la -
zak iz ko mu ni zma, ve} ka kve su joj {an se da po stig ne lo gi~ nu kom bi na -
ci ju tr `i {ta i de mo kra ti je bez pro la ska kroz pre la znu, auto ri tar nu eta pu.
U tom po du hva tu osnov na pred nost ko ju Ru si ja, po sle so vjet ske
„pa u ze“, po se du je u po re |e nju s Ru si jom iz 1914. go di nu je no vi so ci -
o lo {ki pro fil nje nog dru {tva. Sa da je to in du stri ja li zo va na ze mlja s pi -
sme nim i dvo tre }in ski ur ba nim sta nov ni {tvom, dru {tvo s ob u ~e nom
rad nom sna gom i pr vo kla snom teh ni~ kom in te li gen ci jom. „Sred nje kla -
se“ tog dru {tva pred sta vlja ju {i ru po ten ci jal nu osno vu tr `i {ne eko no mi -
je od one ko ja je po sto ja la 1914. go di ne. U tom po gle du, te o ri ja mo -
der ni za ci je ima smi sla.
Ali, ona je sa mo do ne kle oprav da na. Na su prot pret po stav ka ma
dru {tve ne na u ke post ko mu ni sti~ ka Ru si ja ni je „raz vi je no“ ili „mo der -
no“ dru {tvo u onom smi slu u ko me taj sta tus ge ne ral no de fi ni {e te o ri ja
mo der ni za ci je. Da stvar bu de go ra, te o ri ju mo der ni za ci je u Ru si ji su
pri me nji va li so ci ja li sti po la ze }i od shva ta nja „raz vo ja“ pre ma ko me
„ba zu“ tre ba sta vi ti pod kon tro lu Par ti je kao „nad grad nje“, da bi se na
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
49
kra ju do zvo li la de mo kra ti za ci ja le nji ni zma
18
ko ja se, na rav no, ni ka da
ni je ni de si la. Za to ~i tav pro blem „i{ ~a {e ne“ mo der ni za ci je Ru si je mo ra
bi ti pro mi {ljen iz no va.
Ru si ja je za i sta in du stri ja li zo va na i ur ba ni zo va na, ali to ne zna ~i da
je usvo ji la mo der nost u svoj svo joj kom plek sno sti. Pre sve ga, u Ru si ji
po sto ji ra di kal na dis pro por ci ja iz me |u ogrom nog, do „slo nov skih di -
men zi ja“ raz vi je nog in du strij skog (po seb no voj nog) sek to ra i ne funk ci -
o nal ne po ljo pri vre de, te je dva raz vi je nog sek to ra uslu ga. Isto vre me no,
in du strij ski sek tor ko ji je ne ka da bio glav na pred nost Ru si je da nas ni je
kon ku ren tan na mo der nom svet skom tr `i {tu, pa Ru si ja na tom tr `i {tu
ima zna ~aj sa mo kao pro iz vo |a~ oru` ja ili, po put ze ma lja Tre }eg sve ta,
kao iz vo znik si ro vi na. [ta vi {e, post ko mu ni sti~ ku Ru si ju ka rak te ri {e
eko lo {ko ra za ra nje bez pre se da na u mo der nom do bu, {to nu `no zah te -
va ogrom ne in ve sti ci je za re kon struk ci ju pro iz vod nje. Post so vjet ska
eko no mi ja je u sta nju ta kvog glo bal nog ras pa da da se mo `e upo re di ti
sa mo s ne ma~ kom i ja pan skom eko no mi jom po sle Dru gog svet skog ra -
ta. Si tu a ci ja u Ru si ji je ~ak i go ra jer su nje ne za sta re le fa bri ke osta le ne -
dir nu te, te na sta vlja ju da smr to no sno ugro `a va ju `i vot nu oko li nu.
Za funk ci o ni sa nje mo der nog dru {tva neo p hod na je ~i ta va mre `a
in sti tu ci ja ko je Ru si ji ne do sta ju, ne za vi sno od po sto ja nja sa mih fa bri ka.
Krat ka li sta ta kvih in sti tu ci ja pod ra zu me va ra zno vr stan ban kar ski si -
stem sa ~e ko vi ma i kre dit nim kar ti ca ma; ne za vi sne is tra `i va~ ke i sta ti -
sti~ ke in sti tu ci je, osi gu ra va ju }a dru {tva i, na rav no, od go va ra ju }i sek tor
uslu ga. Isto ta ko, va `no je po sto ja nje tr go va~ kog i ugo vor nog za ko no -
dav stva, kao i sud skog si ste ma ko ji je spo so ban da pra vo spro vo di u `i -
vot. Mno go vre me na je po treb no da bi se sve to stvo ri lo, kao i da bi se
lju di obra zo va li od no sno ste kli no ve men tal ne na vi ke ko je su neo p hod -
ne da bi ove in sti tu ci je funk ci o ni sa le. U tom smi slu, uti caj re `i ma na
men ta li tet sta nov ni {tva pred sta vlja naj ve }u smet nju i pre pre ku mo der -
no sti: so vje ti zam je osta vio iza se be ega li ta ri zam na dah nut za vi {}u; po -
do zre nje po ko me je pred u zi mlji vost „{pe ku la ci ja“; na vi ku da se pre re -
a gu je na ad mi ni stra tiv ne ko man de, ne go na pod sti ca je tr `i {ta; osla blje -
nu spo sob nost kri ti~ kog mi {lje nja usled do mi na ci je mark si sti~ ko-le nji -
ni sti~ ke dog me. Sve mu to me mo ra se do da ti i de pre siv no sa zna nje da
su bez gra ni~ ne `r tve re zul to va le na ci o nal nim ne u spe hom – da je, na -
rod nim je zi kom iz ra `e no, ze mlja pro }er da la „se dam de set go di na na pu -
tu ko ji ni je vo dio nig de“.
U od no su na ogrom ne ulo `e ne na po re so vjet ski raz voj osta vio je
oskud nu osno vu za iz grad nju no ve Ru si je, a i ono {to je na sle |e no mo ra
se ra di kal no me nja ti da bi ze mlja funk ci o ni sa la. Za ostva re nje tr `i {nog
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
50
18
Vi de ti: Mos he Le win, The Gor bac hev Phe no me non
dru {tva ni je do volj no oslo bo di ti ce ne i pri va ti zo va ti in du stri ju: mo ra ju
se iz gra di ti mno ge no ve eko nom ske in sti tu ci je i stvo ri ti ~i ta ve no ve in -
du strij ske gra ne. Po red to ga, iako je ko mu ni zam ne stao, osta li su ko mu -
ni sti – no men kla tu ra ko ju ~i ne di rek to ri fa bri ka, uprav ni ci kol ho za i lo -
kal ni so vjet ski funk ci o ne ri – ko ji ru ko vo de naj ve }im de lom eko no mi je i
vla da ju ve li kim de lom ad mi ni stra tiv nog apa ra ta. Sto ga, „tran zi ci ja“ ne }e
bi ti kon ti nu i ra ni pre la zak od so vjet skog ka „nor mal nom“ raz vo ju: pre
tre ba ra ~u na ti sa gi gant skom, ge ne ra cij ski du gom i po ste pe nom za me -
nom sta rih po stro je nja i ka dra, kao i sa isto vre me nom po nov nom in du -
stri ja li za ci jom ze mlje i po nov nim obra zo va njem sta nov ni {tva u skla du sa
„re al no-po sto je }om“ mo der no {}u. Pre ko mer na ce na iz grad nje so ci ja li -
zma je u znat noj me ri pla }e na uza lud, a post so vjet ska Ru si ja (kao i mno -
go raz vi je ni ja Is to~ na Ne ma~ ka i ^e {ka) mo ra }e, po put Si zi fa, da po~ nu
~i tav po sao iz no va, po la ze }i po no vo sa ta~ ke bli zu dna br da.
* * *
Sve re ~e no pod sti ~e da se za mi sli mo nad pi ta njem ka kav bi bio raz voj
Ru si je bez bolj {e vi zma. Sa da mo `e mo na sta vi ti ras pra vu
19
o to me ka ko
bi sa li be ral nog sta no vi {ta iz gle da la za mi {lje na (kon tra-~i nje ni~ na) isto -
ri ja Ru si je da ni je pre ki nu ta 1914. go di ne ra tom i Ru skom re vo lu ci jom.
Ako po |e mo od naj bo ljeg sce na ri ja po be de kon sti tu ci o na li zma, on da
la ko mo `e mo za mi sli ti se lja {tvo ko je ne bi bi lo ko lek ti vi zo va no, ali bi
bi lo or ga ni zo va no u po ljo pri vred ne ko o pe ra ti ve (o ~e mu je pre smr ti
sa njao Le njin). Uosta lom, ta kve ko o pe ra ti ve su i po sto ja le pre ne go {to
je Le njin do {ao na vlast i uni {tio ih. Ta ko |e, mo `e mo pret po sta vi ti da
bi dr `a va usme ra va la tr `i {nu in du stri ja li za ci ju ka is pro ba nim pro gra mi -
ma pre vla da va nja za o sta lo sti po sred stvom dr `av nih i stra nih in ve sti ci ja,
pro gra mom ko ji su ve} for mu li sa li Vi te i Sto li pin. U tim uslo vi ma Ru si -
ja bi na sta vi la svoj raz voj kao zna ~aj na in du strij ska si la i sma nji va la bi
svo je za o sta ja nje za Za pa dom.
^ak i ako pret po sta vi mo ve ro vat ni ji i lo {i ji sce na rio – po ja vu ru -
skog Fran ka i na ci o nal nog auto ri ta ri zma – eko nom ski re zul ta ti bi li bi
go to vo isti: ve li ke so ci jal ne ne jed na ko sti, ali sa isto ta ko ve li kim eks -
ten ziv nim eko nom skim ra stom pra }e nim, sva ka ko, iz ve snim ne u spe si -
ma i re ce si ja ma. Po sle se dam de set i ~e ti ri go di ne, kao u „li ta ni ja ma“ te -
o re ti ~a ra raz vo ja, re zul tat bi bio stva ra nje „ur ba nog, in du stri ja li zo va -
nog i pi sme nog“ dru {tva ali, uz sve to, i dru {tva s pri vat nim vla sni -
{tvom i plu ra li zmom – ukrat ko, istin ski mo der na kul tu ra. Osim to ga,
ru ski Fran ko ne bi vla dao to kom svih tih de ce ni ja i Ru si ja bi, naj ve ro -
vat ni je, sa da bi la kon sti tu ci o nal na de mo kra ti ja po put ve }i ne dru gih
evrop skih ze ma lja.
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
51
19
Vi de ti: 3. po gla vlje ove knji ge.
Sa svim je ne mo gu }e za mi sli ti da ta ko jed na ogrom na i pri rod nim
re sur si ma bo ga ta ze mlja s evrop skom kul tu rom ka kva je Ru si ja, uz bi lo
ka kvu ne ko mu ni sti~ ku vla da vi nu, ne bi na kra ju XX ve ka po sta la vo de -
}a in du strij ska si la. Ap surd no je tvr di ti – kao {to se to ~i ni ako se po la -
zi od te o ri je mo der ni za ci je, po seb no ka da ona skri va so ci ja li sti~ ka o~e -
ki va nja – ka ko je ko mu ni zam bio nu `an da bi se Ru si ja iz vu kla iz za o -
sta lo sti i po sta la mo der no dru {tvo. Ta kvo raz mi {lja nje od ra `a va osnov -
nu de ter mi ni sti~ ku gre {ku so vje to lo gi je: po {to se u stvar no sti in du stri -
ja li za ci ja od vi ja la na ko mu ni sti~ ki na ~in, je di no ta kva je i bi la mo gu }a!
Na su prot to me, bolj {e vi~ ki put „raz vo ja“ bio je sa mo ve o ma manj ka va
imi ta ci ja pra vog pu ta: u go to vo svim sfe ra ma – eko no mi ji, kul tu ri i mo -
ra lu – bio je pot pu no kon tra pro duk ti van i po sle slo ma u na sled stvo je
osta vio osa ka }e no, za kr `lja lo i, pre ma Jelj ci no voj iz ja vi, „bo le sno dru -
{tvo“.
Isto vre me no, pri ostva re nju bi lo kog od po me nu tih ne ko mu ni sti~ -
kih sce na ri ja ne mo gu }e je za mi sli ti bi lo {ta {to bi bi lo ta ko be smi sle no i
de struk tiv no po put so vjet ske ko lek ti vi za ci je i Gu la ga, kao ni bi lo ka kvu
for mu dr `av ne in ter ven ci je ko ja bi ta ko da vi la tr `i {te i ra si pa la re sur se
po put sta lji ni sti~ kog pla ni ra nja. Ove za mer ke su pri men lji ve i na po ~et -
nu, „menj {e vi~ ku“ ver zi ju Pr vog pe to go di {njeg pla na ko ja je, za jed no sa
Bu ha ri nom, sve do ne dav no hva lje na. Jer, po sle Sta lji no ve smr ti So vjet -
ski Sa vez se uglav nom vra tio toj ver zi ji eko nom skog pla ni ra nja, a re zul -
ta ti su ipak bi li lo {i.
20
Da bi se stvo ri le po seb ne so vjet ske in sti tu ci je –
Plan, kol hoz i Gu lag – bi le su neo p hod ne ilu zi je mak si ma li sti~ kog so ci -
ja li zma i be za ko nje le nji ni sti~ ke Par ti je.
Ta ko se po no vo vra }a mo pre sud noj va `no sti ide o lo gi je i po li ti ke u
so vjet skom fe no me nu. Sol `e nji cin je, osvr }u }i se na je din stve ni obim
sta ljin skog te ro ra, is ta kao: „Ma {to vi tost i unu tra {nja sna ga [ek spi ro vih
zlo ~i na ca za u sta vlja la se na de se tak le {e va jer oni ni su ima li ide o lo gi ju...
Za hva lju ju }i toj ide o lo gi ji, pa lo je XX ve ku u deo da do `i vi zlo ~in stva
mi li on skih raz me ra.“
21
Na rav no, Sol `e nji ci no ve re ~i mo gu bi ti pri me -
nje ne i na Hi tle ro vo „ko na~ no re {e nje“ i na nje go ve lo go re. Ali, u slu -
~a ju ko mu ni zma pri mat ide o lo gi je ne od no si se sa mo na lo gor, ve} na
~i tav so vjet ski po du hvat – od nje go ve dru {tve no-eko nom ske ba ze, do
kul tur ne nad grad nje.
Mo de lu ide o krat ske vla da vi ne Par ti je pri go va ra no je ka ko so vjet ski
funk ci o ne ri, po sle pr ve ge ne ra ci je, ni su vi {e bi li ide o lo zi ve} prag ma ti~ -
ni po li ti ~a ri, te da je be smi sle na te za po ko joj je re `im Bre `nje va bio mo -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
52
20
Vi de ti: 5. po gla vlje.
21
Sol zhe nitsyn, Gu lag Ar chi pe la go, vol. 1, p. 181. (srp ski pre vod: Ar hi pe lag
Gu lag 1918–1956. Po ku {aj knji `ev nog is tra `i va nja, Be o grad: Rad, 1988, str.
137–138. prev. Vi dak Raj ko vi}).
ti vi san ide o lo gi jom.
22
Za i sta je to kom so vjet ske isto ri je stal no opa dao
di rekt ni uti caj ide o lo gi je na do no {e nje prak ti~ nih od lu ka, sve do to ga da
je, na kra ju, Bre `njev otvo re no pri znao da ne raz u me u~e ne ide o lo {ke
ras pra ve Su slo va. Ali, po sma tra nje ide o lo gi je sa sta no vi {ta nje ne di rekt -
ne re le vant no sti za te ku }u po li ti ku ve o ma je po vr {an na ~in pro ce ne nje -
ne ulo ge: mark si zam-le nji ni zam je de lo vao na mno go te melj ni ji na ~in.
Sve osnov ne in sti tu ci je so vjet skog po ret ka ko je su na sta le naj ka sni je do
1937. go di ne bi le su kre a ci je ide o lo gi je – one ni su bi le ni {ta ma nje do
pro gram Par ti je ko ji je ova plo }en u ~e li ku, be to nu i sve pri sut nom apa ra -
tu. Ka da su te ba zi~ ne struk tu re so ci ja li zma jed nom „iz gra |e ne“, one vi -
{e ni su zah te va le ak tiv nu ide o lo {ku po sve }e nost (~ak ni obi~ nu ve ru) od
lju di ko ji ma su upra vlja le pre tvo riv {i ih u pu ke „za vrt nje“. Sve {to je
zah te va no da bi se si stem o~u vao bi lo je da ni ko o nje mu ne raz mi {lja su -
vi {e kri ti~ ki, pa su sve do kra ja re `i ma nje go ve in sti tu ci je sla vlje ne, a
svest sta nov ni {tva umi ri va na ne sma nje nim agit pro pov skim ba ra `om
pro kla ma ci ja o pu tu ze mlje u „sve tlu bu du} nost“. Ni ka da, do sa mog
kra ja, ta oko {ta la ide o lo gi ja ni je pot pu no umr la. Na pro tiv, nje ni osnov -
ni po stu la ti – su per i or nost „so ci ja li zma“ nad „ka pi ta li zmom“; bes kraj na
kla sna bor ba ta dva si ste ma, kao i sve pri sut nost „ne pri ja te lja“ – de lo va li
su na naj vi {im ni vo i ma vla sti i od re |i va li glav ne prav ce unu tra {nje i me -
|u na rod ne po li ti ke. Ni {ta ta ko fan ta sti~ no kao re al no po sto je }i „soc-
izam“ (iz raz Alek san dra Zi no vje va) ne bi bi lo mo gu }e bez sve o bu hvat ne
i in sti tu ci o na li zo va ne in tok si ka ci je „na u~ nim ko mu ni zmom“.
Slo mom ide o lo gi je „na u~ nog ko mu ni zma“ stvo re na je ve li ka pra zni -
na u ve ro va nji ma i vred no sti ma ru skog dru {tva. Tu pra zni nu po ~e li su
po pu nja va ti raz li ~i ti ob li ci ve ra i pse u do ve ra – od tra di ci o nal ne re li gi je i
pa tri o ti zma, pre ko mi le ni jar nih kul to va i fa na ti~ nog na ci o na li zma, agre -
siv nog ci ni zma i ni hi li zma, do ne kri ti~ kog odu {e vlje nja za pad nim mo de -
lom de mo kra ti je. Ka ko je eufo ri ja do ga |a ji ma iz 1989–1991. go di ne
opa da la, za pad ni ko men ta ri o no voj Ru si ji sve vi {e su sre di {te svo je pa -
`nje po me ra li od po zi tiv nih de mo krat skih i tra di ci o nal nih ele me na ta
tog zbr ka nog spek tra, ka onim ne ga tiv ni jim i pre te }im. Ali, ne tre ba
pre u ve li ~a va ti opa sno sti ko je pre te od ovih po sled njih. Ni je dan od tih
dru {tve nih po kre ta ne ma po ten ci jal za ge ne ri sa nje stra sti i ener gi je ko -
mu ni zma, a u bli skoj bu du} no sti taj po ten ci jal po seb no ne ma mi li tant -
ni ru ski fa {i zam. Svi ti po kre ti po sle di ca su ko mu ni sti~ kog is ku stva du -
gog dve tre }i ne ve ka.
Jed na od ma lo broj nih pred no sti Ru si je u nje nom na sto ja nju da se
(ka ko to de mo kra te de fi ni {u svoj cilj) „vra ti u Evro pu“, pred sta vlja ~i -
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
53
22
Vi de ti, na pri mer: Alec No ve, „Ide o logy, Plan ning and the Mar ket“, Cri ti -
cal Re vi ew (Fall, 1991): 559–572.
nje ni ca da je upra vo is ku stvo sa ko mu ni zmom nje no sta nov ni {tvo u~i -
ni lo imu nim na sva ki ob lik ide o lo {ke po li ti ke i uklo ni lo is ku {e nje bi lo
ka kvih da ljih to ta li tar nih avan tu ra. Pr vi put po sle na stan ka ra di kal ne
in te li gen ci je u vre me ^er ni {ev skog i na rod nja ka XIX ve ka, Ru si ja je
post-ide o lo {ko, ~ak i an ti-ide o lo {ko dru {tvo. Taj fak tor, za jed no s nje -
nom sku po pla }e nom ur ba nom i obra zov nom so ci jal nom struk tu rom,
omo gu }io bi Ru si ji da ko na~ no su zi ras cep ko ji je de li od Evro pe, tj. da
na sta vi pro ces ko ji je pre ki nut ra tom i re vo lu ci jom 1917. go di ne.
So ci ja li zam po sle so vje ti zma
Ako je Ru si ja po sle so ci ja li zma bi la u ka ta stro fal nom sta nju, ka kav je
sta tus so ci ja li za ma po sle so vjet skog „eks pe ri men ta“? Na pr vi po gled iz -
gle da lo je da se sa da, po {to je so ci ja li zam kao ta kav dis kre di to van, ~o -
ve ~an stvo ko na~ no mo `e okre nu ti prak ti~ nim stva ri ma – sop stve nom
po slu. Za to je ne po sred no po sle do ga |a ja 1989–1991. go di ne bi lo
mno go tri jum fa li sti~ kih pri ~a o to me ka ko je isto ri ja, po {to je pre vla da -
la ilu zi je fa {i zma i ko mu ni zma, na kra ju ko na~ no uplo vi la u mir nu lu ku
tr `i {ne de mo kra ti je. Ali ova post-mark si sti~ ka vi zi ja kra ja isto ri je ni je
ni {ta ta~ ni ja od svo je pret hod ne mark si sti~ ke ver zi je iz 1917. go di ne.
So ci ja li sti~ ka ide ja si gur no }e bi ti sa na ma ono li ko du go ko li ko i ne jed -
na kost – a to }e sva ka ko bi ti jo{ du go vre me na. Ipak, so ci ja li zam te {ko
mo `e op sta ti u svo joj pre |a {njoj for mi.
Di sku si ja o so ci ja li zmu od vi ja la se u dve ve li ke fa ze. Pr va se pro te -
za la od ro |e nja mo der ne ide je so ci ja li zma tri de se tih go di na XIX ve ka
do po ku {a ja bolj {e vi ka da je po sle 1917. go di ne prak ti~ no ostva re. U
ovoj fa zi stvo ren je te o rij ski dis kurs usred sre |en na ne ga ci ju po sto je }e
dru {tve ne re al no sti, dok je bu du }e pra ved no dru {tvo sa mo ovla{ na go -
ve {ta va no. Za to je so ci ja li zam, pre sve ga, zna ~io kri ti ku ono ga {to bi
Bre `njev mo gao na zva ti „re al no po sto je }im ka pi ta li zmom“. Dru ga fa za
di sku si je o so ci ja li zmu obe le `e na je `i vot nim do bom so vjet skog eks pe -
ri men ta – pe ri o dom u ko me je pr vi put na vod no ostva ren post ka pi ta li -
zam. Ovu fa zu ka rak te ri {e mno go prak ti~ ni ji dis kurs usme ren ka raz -
ma tra nju pro gra ma ostva re nja so vjet skog eks pe ri men ta jer se on sma -
trao va `nim za sve ob li ke so ci ja li zma – ono ga na vla sti ili u opo zi ci ji,
„de mo krat skog“ ili dik ta tor skog. Prak ti~ ni pro gra mi bolj {e vi ka – na ci -
o na li za ci ja, ko lek ti vi za ci ja i pla ni ra nje – te {ko su mo gli da bu du sma -
tra ni spe ci fi~ nim pro duk tom ru ske za o sta lo sti, ve} su lo gi~ ki sle di li iz
sa me ide je so ci ja li zma.
Tre }u, na stu pa ju }u fa zu di sku si je o so ci ja li zmu upra vo sto ga obe le -
`a va di le ma: ka ko iza }i na kraj sa ~i nje ni com da su bolj {e vi~ ki pro gra -
mi bi li iz raz sa me ide je so ci ja li zma, a da su, isto vre me no, do `i ve li ta ko
mo nu men tal ni krah? Vi {e se ne mo `e mo vra ti ti u do ba ne vi no sti pre
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
54
1917. go di ne i pre tva ra ti se da so vjet skog eks pe ri men ta ni je ni bi lo, ili
da je on ne va `an jer ni je pred sta vljao „istin ski so ci ja li zam“. Mno go te -
re ta mo ra bi ti zba ~e no s le |a so ci ja li zma, da bi nje go ve te `nje sa ~u va le
kre di bi li tet. Ali, u ovoj ili onoj for mi, so ci ja li sti~ ke aspi ra ci je ipak }e
pre `i ve ti.
Na le vi ci se ve} do go dio ve li ki re vi zi o ni sti~ ki obrt u od no su na
klju~ na pi ta nja cen tral nog pla ni ra nja i na ci o na li za ci je. So ci ja li sti~ ke
par ti je na Za pa du i u Tre }em sve tu br zo su i go to vo bez ko le ba nja od -
ba ci le ne ka da {nje za go va ra nje tih me ra. Isto vre me no, ne po sred no po -
sle do ga |a ja 1989–1991. go di ne, u ce lom sve tu je go to vo pre ko no }i i
bez di sku si ja stvo ren za pa nju ju }i kon sen zus pre ma ko me su tr `i {te i pri -
vat no vla sni {tvo ne za men lji vi fak to ri sva ke funk ci o nal ne eko no mi je; da
su oni osno va kon sti tu ci o nal ne de mo kra ti je i vla da vi ne za ko na, te da
taj amal gam pred sta vlja pri rod ni po re dak ci vi li zo va ne mo der no sti. Sva -
ka ko, kao {to smo ve} vi de li, po sto ja le su raz li ke u ste pe nu pri hva ta nja
tr `i {ta i pri vat nog vla sni {tva – ne ki so ci jal ni te o re ti ~a ri in si sti ra li su na
„cen tri sti~ kom“ sta vu u od ba ci va nju ko mu ni zma jer su se na da li da na
nje go vim ru {e vi na ma mo `e na sta ti ne ki neo d re |e ni „tre }i put“. Ali, po -
sle slo ma 1989–1991. go di ne, go to vo ni ko u pot pu no sti vi {e ne od ba -
cu je pri vat no vla sni {tvo i tr `i {te. Sin drom „Ve li ke de pre si je“ u po gle du
„ka pi ta li zma“ uve li ko je pre vla dan: stav Kar la Po la ni ja ~i ni se opo vrg -
nu tim, a ar gu ment Fri dri ha Ha je ka o in te gral nom so ci ja li zmu kao ob li -
ku no vog rop stva iz gle da da je su {tin ski oprav dan. Ja sno, ~i ta va jed na
epo ha isto ri je dru {tve ne mi sli sa da je okon ~a na.
Isto vre me no, ma da ma nje o~i gled no, sa da je i zna ~e nje elu ziv nog
ter mi na so ci ja li zam po sta lo ja sni je i opi plji vi je. Ako se osvr ne mo u pro -
{lost, evi dent no je da smo sve vre me bi li su o ~e ni s jed nim kon ti nu u -
mom pro gra ma ko ji su se na zi va li „so ci ja li sti~ kim“, a taj kon ti nu um
pro te zao se od „de mo krat skog“ so ci ja li zma do ko mu ni zma, u za vi sno -
sti od me re u ko joj je vla sni {tvo i tr `i {te bi lo po dr `a vlje no. Svi ti pro -
gra mi su pro iz la zi li iz jed ne iste mo ral ne ide je i raz li ko va li su se sa mo
po sred stvi ma nje nog ostva re nja – od obi~ nih do bro volj nih ko o pe ra ti va
na „me kom“ kra ju spek tra, do le nji ni sti~ ke par ti je–dr `a ve na su prot -
nom kra ju. Upr kos to me, Ok to bar je ozna ~a vao ve li ki „rez“ tog so ci ja -
li sti~ kog kon ti nu u ma zbog iz bo ra po li ti~ kih sred sta va ko ja su upo tre -
blje na za ostva re nje du go o ~e ki va nog iz la ska iz ka pi ta li zma. Taj ras cep
je odvo jio kon sti tu ci o nal nu de mo kra ti ju za sno va nu na vla da vi ni ve }i ne
od „na u~ no za sno va ne“ re vo lu ci je ko ju pred vo di avan gar da od o zgo, tj.
odvo jio je so ci jal de mo kra ti ju od ko mu ni zma. Nji hov raz li ~i ti iz bor po -
li ti~ kih sred sta va uslo vio je raz li ke u ste pe nu do ko jeg mo `e i}i po dr `a -
vlje nje vla sni {tva i tr `i {nih od no sa. Ukrat ko, dva kri la so ci ja li sti~ kog
kon ti nu u ma raz li ku ju se po sred stvi ma, a ne po ci lje vi ma – upra vo je to
iz vor „lju ba vi i mr `nje“ u nji ho vim od no si ma. Za de mo krat ske so ci ja li -
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
55
ste ko mu ni sti su ko ri {}e njem pri nud nih me ra iz da li stvar so ci ja li zma, a
za ko mu ni ste su iz daj ni ci so ci jal de mo kra ti jer oni ni ka da ne }e ostva ri ti
usvo je ni cilj.
Ali, ne tre ba da za bo ra vi mo da su od ova dva „bra ta-ne pri ja te lja“
(frè res en ne mis) ge ne ri~ kog so ci ja li zma sa mo ko mu ni sti us pe li da ostva -
re so ci ja li zam u pu nom zna ~e nju te re ~i – kao ne ka pi ta li zma. So ci jal de -
mo kra ti ce log sve ta su, po sle jed ne ili dve ge ne ra ci je ko je su ~e ka le na
osva ja nje iz bor ne ve }i ne ka ko bi uki nu li ka pi ta li zam, iz gu bi li ve ru i od -
re kli se osta ta ka svog mark si zma. Na tom pu tu oni su sle di li pri mer
svo je naj sta ri je par ti je – ne ma~ ke SPD – u ko joj je 1958. go di ne na
Kon gre su u Bad Go des ber gu pri vr `e nost po li ti~ koj de mo kra ti ji ko na~ -
no po ti snu la opre de lje nje za pun eko nom ski so ci ja li zam.
Ma ko li ko fun da men tal ne, sve pro me ne sta vo va unu tar so ci ja li sti~ -
kog kon ti nu u ma bi le su ipak sa mo in stru men tal ne i prag ma ti~ ne: one
ni su do vo di le u pi ta nje sre di {nju mo ral nu ide ju sva kog ob li ka so ci ja li -
zma – pri mat jed na ko sti u od re |e nju pra ved nog dru {tva. [ta vi {e, ove
pro me ne ni su pod ri le du bin ske struk tu re spe ci fi~ no mark si sti~ ke pa ra -
dig me so ci ja li zma ko ja ugnje te ne i si ro ma {ne uz di `e kao kvin te sen ci ju
~o ve ~an stva i po li ti ku te me lji na sa mo o bo ga }u ju }em, oslo ba |a ju }em
ka rak te ru ali je na ci je i pat nje. Sto ga, mo `e se o~e ki va ti da ima nent na lo -
gi ka one pro vi den ci jal ne si le ko ju je To kvil na zvao „de mo kra ti jom“ –
tj. dru {tve nim ujed na ~a va njem – i da lje na sta vi ne u mo lji vo da po kre }e
mo der ni svet, kao {to je to ~i ni la od 1789. go di ne. Sve dok bu de po sto -
ja la ne jed na kost dru {tvo }e osta ti po de lje no na le vi cu i de sni cu, na
„par ti ju po kre ta“ i „par ti ju ot po ra“, na gru pa ci ju ko ja po li ti ku shva ta
kao mo ral, te onu ko ja se u po li ti ci ru ko vo di eti kom ume re no sti i prag -
ma ti zma. Taj sin drom }e i u bu du} no sti bi ti pra }en istim emo ci o nal nim
na bo jem i pa ra-re li gi o znom aurom kao {to je to bi lo u pro {lo sti. Pr va
gru pa ci ja }e na sta vi ti da se na zi va „so ci ja li zmom“ jer }e ne po ve re nje
pre ma toj ma gi~ noj re ~i, na sta lo ne po sred no po sle so vjet ske ka ta stro fe,
po tra ja ti sa mo do sle de }e kri ze „ka pi ta li zma“, tj. do kri ze re al nog sve -
ta. Da kle, u ovom ili onom ob li ku, lav „ka pi ta li zma“ i jed no rog „so ci -
ja li zma“ si gur no }e na sta vi ti svo ju bor bu sve do kra ja mo der no sti.
Ali, {ta }e sa dr `a ti prak ti~ ni pro gram bu du }e fa ze tra ga nja za „so ci -
ja li zmom“? Ko ja so ci jal na gru pa (ili vi {e njih) }e bi ti iza bra na za no vu
„uni ver zal nu kla su“? So ci ja li zam je do sa da bio usme ren ka in du strij -
skom pro le ta ri ja tu, pa otu da i ka pro gra mu na ci o na li za ci je i cen tra li zo -
va nog pla ni ra nja. Ali ta na vod no uni ver zal na kla sa ni je, ~ak i u svo jim
naj bo ljim da ni ma, ni ka da do se za la do tre }i ne sta nov ni {tva bi lo ko je in -
du strij ske ze mlje, a po sle Dru gog svet skog ra ta raz voj Za pad nog sve ta
sve do ~i o pro gre siv noj de mon ta `i in du strij skog dru {tva ko ja je pra }e na
sma nje njem broj no sti pro le ta ri ja ta i nje go vim „po bur `o a ze njem“ – or -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
56
ga ni zo va njem biv {ih pro le te ra u sin di ka te i nji ho vim pre tva ra njem u
ku }e vla sni ke. Pre ma tvrd nja ma sa vre me ne dru {tve ne na u ke raz vi je ni
svet je sa da u „post-in du strij skoj“ epo hi ko ju ka rak te ri {e sve ve }i zna ~aj
„sek to ra uslu ga“ u eko no mi ji ko ju po kre }e „in for ma ti~ ka re vo lu ci ja“
kom pju ter skog do ba. U ta kvom sve tu fi zi~ ki rad nik u fa bri ci ne pred -
sta vlja vi {e uver lji vog kan di da ta za pri mer uni ver zal ne kla se. U stva ri,
on je po stao sim bol na zad no sti i op te re }e no sti pred ra su da ma: August
Be bel za me njen je Ar ~i Ban ke rom (Ar chie Bun ker)
23
ili do la zi do vla sti
u li ku po put onog Le ha Va len se – sa svim ljud skom, ali ve o ma an ti so ci -
ja li sti~ kom.
Upr kos sve mu, ide ja o uni ver zal noj kla si ko ja je ugnje te na i li {e na
vla sni {tva, kla si ko ja }e uki nu ti sve kla se, i da lje je ve o ma `i va i uti caj -
na. Isti na, ona se vi {e ne ve zu je za ne ku so ci jal nu gru pu u raz vi je nim
eko no mi ja ma i dr `a va ma bla go sta nja Za pad ne Evro pe i Se ver ne Ame ri -
ke. Sta ra mark si sti~ ka pa ra dig ma za vr {i la je svo ju se o bu za po ~e tu ka da
je Le njin u svo joj te o ri ji im pe ri ja li zma is ta kao po lu ko lo ni jal ni i ko lo ni -
jal ni svet kao avan gar du sve-spa si la~ kih re vo lu ci ja (jo{ da lje je u tom
prav cu mark si zam tran sfor mi sao Mao). Sa da, ka da je Le nji nov „Dru gi
svet“ ko mu ni zma pre stao da po sto ji, „Tre }i svet“ se kao `r tva „Pr vog
sve ta“ sma tra ova plo }e njem ve li ke ko lek tiv ne „ni `e kla se“ ce log ~o ve -
~an stva. Na taj na ~in je ve~ na su prot sta vlje nost ugnje ta ~a i ugnje te nih
pro me nje na od po de le na bur `o a zi ju i pro le ta ri jat u di ho to mi ju se ver ne
i ju `ne he mis fe re. Ali ova ge o graf ska po de la iz me |u evrop ske ma nji ne
na Se ve ru i mno go broj nog ostat ka pla ne te, pre pli }e se sa ne jed na ko sti -
ma za sno va nim na ra si i bo ji ko `e – po de li ko ja se re pro du ku je na sa -
mom Se ve ru u nje go vom „in ter nom Tre }em sve tu“. Ova ne jed na kost
po ve za na je i sa uni ver zal nom bi o lo {ko-rod nom po de lom. Ta ko se kra -
jem XX ve ka po ja vio no vi kon ti nu i ra ni niz oslo bo di la~ kih po kre ta ko ji
su po la zi li od kla se, pre ko ra se, do ro da – sve do ka sni je sek su al ne ori -
jen ta ci je. Ta {a ro li kost iz ne dri la je se ri ju ka pi ta li zmom i im pe ri ja li -
zmom stvo re nih sin dro ma ugnje ta va nja ko ji su sle di li je dan za dru gim –
kla si zam, ra si zam i sek si zam.
24
Ovaj raz voj naj da lje je oti {ao u Sje di nje -
nim Ame ri~ kim Dr `a va ma jer je na nje go vo ra ni je sa zre va nje de li mi~ no
uti cao uspeh po li ti ke ame ri~ kog Po kre ta za gra |an ska pra va {e zde se tih
go di na. Svi ovi po kre ti od ra `a va ju i do dat no osna `u ju onu spa so no snu
di ja lek ti ku po ko joj rob tri jum fu je nad go spo da rom, di ja lek ti ku ko ju su
pr vo bit no {i ri li sto i ci zam i hri {}an stvo, dok je u mo der nom do bu nju
naj sna `ni je u svo joj „du bo koj struk tu ri“ sa dr `a vao mark si zam.
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
57
23
Ar chi bald „Ar chie“ Bun ker – lik iz po pu lar ne ame ri~ ke TV se ri je, sim bol re -
ak ci o nar nog, ne tr pe lji vog obi~ nog rad ni ka i po ro di~ nog ~o ve ka (prim. pre vo di o ca).
24
Vi de ti, na pri mer: Joan Wal lach Scott, „Gen der: A Use ful Ca te gory of Hi -
sto ri cal Analysis“, Ame ri can Hi sto ri cal Re vi ew, 91 (1986): 1053–1075.
Na rav no, ovi no vi post-pro le ter ski oslo bo di la~ ki po kre ti ni su di -
rekt no iz ve de ni iz mark si zma. Bez ob zi ra na to, oni su se raz vi li u kul -
tur noj at mos fe ri pro `e toj osta ci ma mark si sti~ kih ka te go ri ja – kao u slu -
~a ju Frank furt ske {ko le ko ja je spo ji la ide je Mark sa, Ni ~ea i Froj da u
„kri ti~ ku te o ri ju“ re pre siv nog bur `o a skog dru {tva, ili Fu ko o voj
poststruk tu ra li sti~ koj tran sfor ma ci ji gru be eko nom ske eks plo a ta ci je u
je dva pri met no otu |e nje pro iz ve de no dis kur si ma do mi na ci je skri ve nim
u ra ci o na li sti~ koj bur `o a skoj kul tu ri. Iz ve sno je da su svi pro ble mi u ve -
zi sa ne jed na ko {}u i ne prav dom ko ji ma su iz lo `e ne ove no ve „ma nji ne“
sa svim re al ni, kao {to su to u pro {lo sti bi li i pro ble mi in du strij ske rad -
ni~ ke kla se. Ali isto vre me no, ovi pro ble mi bi va ju sme {te ni u jed nu bor -
be nu me ta fi zi ku to tal ne „ljud ske eman ci pa ci je“ ko ja na di la zi sva ku nji -
ho vu kon kret nu ma ni fe sta ci ju.
Ove se o be mark si sti~ ke pa ra dig me vo de umno `a va nju uni ver zal nih
kla sa, ali ni jed na od njih ni je mo} na ili po ten ci jal no re vo lu ci o nar na
kao ne ka da {nji „pro le ta ri jat“. S ob zi rom na to, bi lo ko ji so ci ja li sti~ ki
pro gram za sno van na ovim no vim ob li ci ma ali je na ci je mo `e bi ti sa mo
mno go ras pli nu ti ji i ne ja sni ji u od no su na sta ru „dik ta tu ru pro le ta ri ja -
ta“. Ipak, ni je te {ko pred vi de ti da }e svi bu du }i so ci ja li sti~ ki prak ti~ ni
pro gra mi te `i ti, po put go lu ba ko ji se vra }a ku }i, po vrat ku sum nji ~a vo -
sti pre ma vla sni {tvu i tr `i {tu – bo gat stvo }e uvek bi ti mo}, a ne jed na ko -
sti u bo gat stvu uti ca }e na ne jed na ku di stri bu ci ju vla sti. Sto ga }e stal no
po sto ja ti so ci jal ni pri ti sak da se po li ti~ ka vlast u ime op {teg do bra upo -
tre bi za ko ri go va nje eko nom ske ne jed na ko sti. Isto vre me no, dru {tvo }e
uvek bi ti su o ~e no s di le mom pre ma ko joj bez po de le ra da, pa sa mim
tim i traj ne ne jed na ko sti, ne }e bi ti mo gu} eko nom ski rast ko ji je, ta ko -
|e, uslov op {teg do bra.
Osnov no prak ti~ no pi ta nje mo der nog do ba od no si se na ste pen dr -
`av ne in ter ven ci je u eko nom skim i dru {tve nim pro ce si ma. Ni ka da ni je
po sto ja la ~i sto tr `i {na eko no mi ja za ka kvu su se za la ga li man ~e ster ski li -
be ra li XIX ve ka i o ka kvoj sa vre me ni li ber ta ri jan ci jo{ sa nja ju s Ha je ko -
vom knji gom u ru ci. Ta kav in te gral ni li be ra li zam je jed na uto pi ja, kao i
in te gral ni so ci ja li zam. Ipak, tre ba na gla si ti da ta kav ul tra li be ra li zam, s
ob zi rom na nje go vu an ti a u to ri tar nu pri ro du, ni ka da ne mo `e stvo ri ti
po re dak za sno van na pri nu di – po put onog ka kvog je so ci ja li zam nu `no
stva rao. Za to je u „nor mal nom“ sve tu – a to zna ~i onom ko ji je sme {ten
iz me |u tih dve ju uto pi ja – so vjet ski ne u speh po ka zao da je tr `i {te deo
pri rod nog so ci jal nog po ret ka. Upr kos svoj }u dlji vo sti eko nom skih ci klu -
sa i pe ri o di~ nim kri za ma i de pre si ja ma, tr `i {te je ap so lut no nu `no da bi -
smo ima li pro duk tiv no i funk ci o nal no dru {tvo, a sva ki po ku {aj da se
oslo bo di mo od nje ga vo di ka ko eko nom skoj pro pa sti, ta ko i po li ti~ kom
ugnje ta va nju. Isti na, sa mo tr `i {te nam ne mo `e da ti pra ved no dru {tvo.
Ta kvo dru {tvo, u me ri u ko joj se mo `e do sti }i, mo ra bi ti pro iz vod mo -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
58
ral ne i po li ti~ ke vo lje za jed ni ce ko ja uti ~e na amo ral ne si le tr `i {ta. To
zna ~i da je dr `av na in ter ven ci ja u de lo va nje tr `i {ta ra di po sti za nja mo -
ral nih i po li ti~ kih ci lje va ta ko |e deo pri rod nog so ci jal nog po ret ka.
Upra vo je taj „sred nji put“ (via me dia) po stao nor ma lan u zre lom
„ka pi ta li zmu“ raz vi je nih ze ma lja po sle Ve li ke de pre si je. (Hi tler i Mu so -
li ni su u tom istom pe ri o du stvo ri li sop stve nu, sa svim ob u hvat nu ver zi -
ju „dr `a ve bla go sta nja“). Ta no vo stvo re na „nor mal nost“ mo der nog do -
ba do sti gla je vr hu nac to kom „Ve li kog pro cva ta“ ko ji je na stao ob no -
vom po sle Dru gog svet skog ra ta. Ova „po li ti ka nor mal no sti“ bi la je
stvar po god be iz me |u po li ti~ kih sna ga le vog-cen tra i de snog-cen tra
oko pro por ci ja ame ri~ ke „dr `a ve bla go sta nja“, ne ma~ kog „so ci jal nog
tr `i {ta“ ili fran cu skog „in di ka tiv nog pla na“. Me ta i sto rij ski pre laz iz
ide o lo {ki shva }e nog „ka pi ta li zma“ u „so ci ja li zam“ ni je vi {e stvar na te -
ma, bez ob zi ra na ostat ke mak si ma li sti~ ke re to ri ke. Ote lo tvo re nje mak -
si ma li sti~ kog pro gra ma so ci ja li zma u in stru ment pri nu de ka kav je le nji -
ni sti~ ki tip par ti je, ~i ni se ko na~ no dis kre di to va nim – sve dok tra je mo -
der no do ba. Za to su se za pad ne so ci ja li sti~ ke par ti je od re kle Mark sa,
~ak i so ci ja li zma, dok su ko mu ni sti~ ke par ti je uglav nom pre u ze le bla `u
„so ci ja li sti~ ku“ ozna ku.
Ali, da li to zna ~i da je mak si ma li sti~ ko is ku {e nje sa da, jed nom i za -
u vek, iza nas? Go to vo si gur no, ne. Kan di da ta za ulo gu uni ver zal ne kla -
se ima u obi lju. Iako „rod na plus sek su al na“ ori jen ta ci ja ne }e si gur no
do bi ti glav nu ulo gu, za ne ku kom bi na ci ju mla dog, plod nog ali si ro ma -
{nog Tre }eg sve ta ko ja se su prot sta vlja imu} nom ali sve sta ri jem Se ve ru,
za mi sli vo je da to u~i ni. (Pe ru an ski nad re al ni San de ro Lu mi no so na go -
ve {ta va tu mo gu} nost.) Ta ko |e, svu da po sto ji mo gu} nost po ku {a ja po -
vra ta ka ide ji su per-dr `a ve: uobi ~a je ni spo ro vi oko obi ma so ci jal ne si -
gur no sti na Za pa du mo gu, ako se po ja vi do volj no sna `na bri ga za op {te
do bro, eska li ra ti ka sve o bu hvat noj eta ti za ci ji. [ta vi {e, ve} po sto ji mo} -
ni kan di dat za tu ka ta li ti~ ku ulo gu u sve tlom li ku eko lo {kog po kre ta.
To je po kret ko ji pre ten du je da go vo ri u ime ko lek tiv nih, pla ne tar nih
in te re sa ~o ve ~an stva, a pro tiv se bi~ ne te `nje za pro fi tom i ra stom bo ga -
tih. Svi ma ve} po zna tim je zi kom, eko lo {ki po kret ospo ra va „anar hi ju“
tr `i {ta i zah te va pod re |i va nje in di vi du al nih vla sni~ kih pra va te `nji ka
op {tem do bru, a eko-pla ni ra nje ve} je ja sno na vi di ku. [ta vi {e, prak ti~ -
ne eko lo {ke stva ri se uvek pred sta vlja ju kao mo ral na pi ta nja, a u svo joj
eks trem ni joj for mi, eko lo gi ja po sta je po kret ~i ji cilj ni je ni {ta ma nje ne -
go spas sa me ljud ske vr ste.
25
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
59
25
O an ti li be ral nom po ten ci ja lu eko lo {kog po kre ta vi de ti: Gar rett Har din, Li -
ving Wit hin Li mits: Eco logy, Eco no mics, and Po pu la tion Ta bo os (New York: Ox -
ford Uni ver sity Press); Do nald Wor ster, The We alth of Na tu re: En vi ron men tal Hi -
story and Eco lo gi cal Ima gi na tion (New York: Ox ford Uni ver sity Press).
Prak ti~ ni pro ble mi ko je is ti ~e eko lo {ki po kret sva ka ko su ve o ma
re al ni – kao {to su to bi li ra ni ji pro ble mi rad ni~ ke kla se i kao {to su to i
ne dav no uo~e ni pro ble mi so ci jal nih ma nji na – pa }e ih po li ti ka nor mal -
no sti si gur no mo ra ti re {a va ti. Ali po no vo, po ve} po zna tom obra scu,
ovi prak ti~ ni pro ble mi pod vo de se pod jed nu me ta fi zi ku spa se nja ko ja
ih sve tran scen di ra. U ne sa vr {e nom sve tu za uto pi ju je uvek pro le }e, pa
bi bi lo glu po na osno vu to ga {to je naj ve }a uto pi ja na {eg do ba okon ~a -
na ka ta stro fom, za klju ~i ti da je za u vek okon ~a na uto pij ska po li ti ka kao
ta kva. To ne bi bi lo ni po `elj no jer uto pi je su isto to li ko nu `ne ko li ko
su i opa sne. Uosta lom, ma lo de mo krat skih re for mi bi bi lo ostva re no u
ovom sve tu bez uto pij skih na da i ve li ke rev no sti. De sni ca, bez ob zi ra na
po vre me ne pro do re to ri jev ske de mo kra ti je, obi~ no se bo ji da pre u zme
ini ci ja ti vu u ostva re nju nu `nih pro me na u prav cu ega li ta ri zma, pa taj
za da tak pa da u deo le vi ci. Neo p hod na su bi la pre te ri va nja vi zi o nar skog
so ci ja li zma da bi na sta la dr `a va bla go sta nja u ko joj se da nas urav no te -
`u ju dve sna ge ko je de fi ni {u po li ti ku nor mal no sti. Mo `da }e nas ve li ka
so vjet ska ka ta stro fa, ko ja se mo `e ko na~ no od re di ti kao eks trem ni ob -
lik opa sno sti od uto pi je, uspe {no imu ni zo va ti pro tiv bi lo ka kvih sli~ nih
avan tu ra u bu du} no sti.
Ali, ko to zna? Je din stve ni „fe no men le nji ni zma“ omo gu }en je
svet skom kri zom iz 1914–1918. go di ne ko ja je bi la bez pre se da na. Sva -
ka sli~ na glo bal na kri za mo `e po no vo da po kre ne uspa va ne so ci ja li sti~ -
ke pro gra me ka mak si ma li zmu i, sled stve no to me, ka is ku {e nju tra `e nja
ap so lut ne vla sti ra di po sti za nja ap so lut nih ci lje va. Sve dok po sto ji uto -
pij ska aspi ra ci ja so ci ja li zma ona }e ima ti dvo stru ko li ce: jed no ko je }e
slu `i ti kao pod sti caj za usa vr {a va nje ve~ no ne sa vr {e nog sve ta i dru go,
ko je }e nu di ti is ku {e nje na sil ne za me ne tog sve ta dru gim, na vod no sa -
vr {e nim, sve tom. Kao i u pro {lo sti, iz o pa ~e no lu kav stvo slu ~aj no sti od -
re di }e is hod su ko ba tih dve ju lo gi ka.
S en gle skog pre veo Mi lan Su bo ti}
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
60
[ILA FICPATRIK
SOVJETSKI SAVEZ U DVADESET PRVOM VEKU*
So vjet ski Sa vez je, bar u sve sti svo jih pri sta li ca, po ve zi van s bu du} no -
{}u. Da nas on pri pa da pro {lo sti i pred met ovog ese ja je nje go vo re tro -
spek tiv no sa gle da va nje. Ka da umre po je di nac, on da se dr `i mo pra vi la
da o po koj ni ku go vo ri mo sve naj bo lje (De mor tu is nil ni si bo num). Me -
|u tim, smrt re `i ma iza zi va su prot nu re ak ci ju. Ka da re `im ne sta ne, po -
sma tra ~i sma tra ju da je to do kaz nje go ve ne a de kvat no sti („bio je ne spo -
so ban za op sta nak“), ta ko da, pre ma ne pi sa nom pra vi lu, o upra vo pre -
mi nu lim re `i mi ma go vo ri mo sa mo lo {e. To je, u osno vi, na ~in na ko ji
su za pad ni ko men ta to ri i ru ski (biv {i so vjet ski) stru~ nja ci za ovo pod -
ru~ je, tre ti ra li So vjet ski Sa vez u de ce ni ji po sle nje go ve pro pa sti, ma da
su isto ri ~a ri, kao {to }e mo vi de ti, i{li ne {to dru ga ~i jim pu tem. Ne do u -
mi ce za pad nih ko men ta to ra mo gu se sa `e to iz ra zi ti pi ta nji ma: „Gde je
kre nu lo na o pa ko u So vjet skom Sa ve zu?“ i „Ka ko je so vjet ski si stem
pre stao da funk ci o ni {e?“.
Na rav no, ovaj pri stup – ’go vo ri ti sa mo lo {e’– imao je mno {tvo uzro -
ka ka da je u pi ta nju So vjet ski Sa vez. Hlad ni rat stvo rio je na Za pa du
sna `no ne ga tiv no mi {lje nje o So vjet skom Sa ve zu (`i vom ili mr tvom).
[ta vi {e, so vjet ske me ga lo man ske tvrd nje o vla sti toj isto rij skoj ulo zi zna -
~i le su da }e i re la tiv no ne u tral ni stra ni po sma tra ~i pa sti u is ku {e nje da
sla ve nje go vu zlu sud bi nu. Pre ma so vjet skoj ver zi ji, Le nji no va po li ti~ ka,
a po tom i Sta lji no va eko nom ska re vo lu ci ja, iz ve le su Ru si ju iz nje ne isto -
rij ske za o sta lo sti do po lo `a ja isto rij ske avan gar de. So vjet ski Sa vez vi {e
ni je bio ze mlja ko ja je ka sni la sa raz vo jem ka pi ta li zma, ve} ga je pre sko -
~i la i di rekt no stu pi la u so ci ja li zam. Za pad vi {e ni je bio mo del ko ji vre di
po dra `a va ti; upra vo je so vjet ski mo del (’ve li ki so ci ja li sti~ ki eks pe ri -
ment’) pred ska zi vao bu du} nost de ge ne ri sa nog ka pi ta li sti~ kog Za pa da.
Avan gard na ulo ga je naj o zbilj ni je shva ta na tri de se tih go di na pro -
{log ve ka. To je bi lo vre me ka da su stran ci do la zi li u So vjet ski Sa vez da
61
Tre}i program Radio Beograda
Br. 141–142, I–II/2009
UDK: 321.64(47):316.75
* Fitzpatrick, Sheila (2007): „The Soviet Union in the twenty-first century“,
Journal of European Studies, Vol. 37; No. 1, pp. 51–71.
po sma tra ju ’so ci ja li sti~ ki eks pe ri ment’ u naj ve }oj po li ti~ koj la bo ra to ri ji
na sve tu. U Dru gom svet skom ra tu svest o avan gard noj ulo zi bi la je pri -
vre me no uz dr ma na po ra zi ma, ali je po tom osna `e na po be dom. U po -
sle rat nom pe ri o du avan gard na dr `a va pre o bli ko va na je u su per si lu; u
iz ve snom smi slu bio je to ko rak na pred, ma da su po sto ja le dve su per si -
le, a So vjet ski Sa vez je bio dru ga. U Hru {~o vlje voj eri si tu a ci ja je po sta -
la po ma lo {i zo id na: s jed ne stra ne, sve vi {e se in si sti ra lo na avan gard noj
ulo zi i ko mu ni zmu do sti `nom u to ku sle de }ih dva de set go di na, dok se,
s dru ge stra ne, u{lo u tr ku sa Za pa dom ra di do sti za nja nje go ve po tro -
{nje i ni voa `i vot nog stan dar da. Ova dru ga ulo ga ni je do li ko va la avan -
gar di, ~ak ni ka da bi nje na ko na~ na po be da bi la osi gu ra na.
Tr ka sa Za pa dom za vr {e na je po ra zom; ko mu ni zam se ni je ostva -
rio. Ka da je so vjet ski re `im pro pao 1991. go di ne, ve ru u vo de }u ulo gu
So vjet skog Sa ve za za dr `ao je jo{ ma nji broj gra |a na od onog ko ji je sa -
~u vao sta ru ve ru u vo de }u ulo gu par ti je. ’Ne u mo lji vi hod isto ri je’ na -
sta vio se i po sle 1991. go di ne, ali u su prot nom prav cu: on vi {e ni je vo -
dio iz ka pi ta li zma, ve} ka nje mu. Ta ko pre o bli ko va na, Ru si ja je iz sta tu -
sa su per si le pa la u sta nje ko je se ni je mno go raz li ko va lo od po lo `a ja ne -
ke ze mlje Tre }eg sve ta ko ja se bez na de `no tru di da su stig ne Za pad. To
je za Ru si ju bio po vra tak na sta tus ze mlje ko ja je ’za ka sni la sa raz vo jem
ka pi ta li zma’, ali je sa da, vek po sle pr vog od lo `e nog pri klju ~e nja, bi lo
stvar no ka sno.
Go di na 1991. i in ter pre ta ci ja so vjet ske isto ri je
Sre di nom de ve de se tih go di na, D`on Ga dis (John Gad dis) na slo vio je
svo ju knji gu o so vjet skoj di plo mat skoj isto ri ji i Hlad nom ra tu – Mi da -
nas zna mo, mi sle }i da su sa otva ra njem ar hi va sva pi ta nja isto ri ~a ra do -
bi la de fi ni tiv ne od go vo re (Gad dis, 1997). Me |u tim, stva ri ni su uvek
ta ko jed no stav ne. Ar hi vi ret ko da ju ne dvo smi sle ne od go vo re na pi ta nja
ko ja isto ri ~a ri po sta vlja ju, ~ak i u slu ~a je vi ma jed no stav nih fak ti~ kih pi -
ta nja. Na pri mer, na pi ta nje „Da li je Sta ljin od go vo ran za ubi stvo Ki ro -
va?“, od go vor ar hi va je: „Ve ro vat no ni je, ali ne po sto ji ne dvo smi sle no
sve do ~an stvo ni za je dan od go vor.“
1
[ta vi {e, po da ci ni su je di na po kre -
ta~ ka si la raz vo ja isto rij ske in ter pre ta ci je; ni su ~ak ni naj va `ni ja. Mo `da
po sto ji jed na su {tin ska, pot pu na i isti ni ta isto ri ja ~o ve ~an stva, ali ako je
ta ko, on da je ona do stup na sa mo Bo gu. Ono {to mi nor mal no na zi va -
mo isto ri jom su pri ~e ko je su sa ~i ni li isto ri ~a ri u skla du s pro fe si o nal -
nim kon ven ci ja ma i na osno vu in ter pre ta ci je po da ta ka ko ji su im bi li
do stup ni. Sto ga je pri ~a o pro me ni isto rij ske in ter pre ta ci je po sle 1991.
go di ne ko ju ov de `e lim da ski ci ram, sa mo de li mi~ no pri ~a o ono me ’{ta
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
62
1
Vi di raz li ~i te in ter pre ta ci je sve do ~an sta va u Knight (1999) i Le noe (2002).
smo na {li u ar hi vi ma’. Jed na ko va `ne bi le su i re ak ci je isto ri ~a ra na te -
ku }a kul tur na i po li ti~ ka zbi va nja, kao i pro me ne me to do lo {ke i in ter -
pre ta tiv ne mo de unu tar nji ho ve pro fe si je.
Upr kos sve mu to me, mo `e mo po ~e ti onim {to je na |e no u ar hi vi -
ma.
2
Ma te ri jal ko ji je po stao do stu pan za pad nim isto ri ~a ri ma de ve de se -
tih go di na sa dr `a vao je cen tral ne i lo kal ne par tij ske ar hi ve
3
, ar hi ve Ko -
min ter ne, ali ne i KGB-a ni nje go vih pre te ~a
4
ni ti, u ve li koj me ri, ar hi -
ve Mi ni star stva spolj nih po slo va. Va `an seg ment par tij skih ar hi va Gor -
ba ~ov je pre ba cio u po se ban Pred sed ni~ ki ar hiv ko ji je ostao ne do stu -
pan sko ro svim is tra `i va ~i ma i svim stran ci ma. Ka da je re~ o dr `av nim
ar hi vi ma, naj ve }i deo ma te ri ja la Dr `av nog ar hi va Ru ske fe de ra ci je
(GARF) ko ji ni je no sio ozna ku taj no sti bio je do stu pan ve} sre di nom
osam de se tih go di na, ali deo ko ji je no sio ozna ku dr `av ne taj ne, za ko ji
se po ka za lo da je ve li ki, otvo ren je (si gur no ne u ce li ni) s pro pa {}u So -
vjet skog Sa ve za. Isto va `i i za Ru ski dr `av ni ar hiv eko no mi je (RGAÆ)
5
.
No vi ar hiv ski ma te ri ja li na ro ~i to su osve tlja va li vi so ku po li ti ku od
Re vo lu ci je do sre di ne pe de se tih go di na, na ro ~i to po {to je Pred sed ni~ ki
ar hiv pre dao u Ru ski dr `av ni ar hiv so ci jal no-po li ti~ ke isto ri je (RGA -
SPI) li~ ne ar hi ve Sta lji na, Ka ga no vi ~a, Mo lo to va i osta lih klju~ nih li~ -
no sti iz Sta lji no vog pe ri o da. Pr va stvar ko ju je tre ba lo ra sve tli ti bio je
Gu lag i raz me re re pre si je u Sta lji no vom pe ri o du – sta ri ’spor o bro je vi -
ma’ iz osam de se tih go di na ko ji se sa da, na osno vu ar hiv ske gra |e, mo -
gao raz re {i ti na vi {e ili ma nje za do vo lja va ju }i na ~in (Gettty and Na u -
mov, 1999: 587–594; Getty et al. 1993). Ar hiv ska gra |a je po ka za la da
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
63
2
Ovo je strikt no im pre si o ni sti~ ki pre gled. Za de talj ne eks pert ske in for ma ci je
i nji ho vu do stup nost, ~i ta o ci tre ba da pre tra `i mno ge pu bli ka ci je Pa tri ci je Grim -
sted (Pa tri cia Grim sted), na ro ~i to Grim sted (2000), ko ja je do stup na i na ru skom
kao Ko zlov and Grim sted (1997).
3
Po sto je dva cen tral na ar hi va Ko mu ni sti~ ke par ti je, oba su vi {e pu ta me nja la
ime. Pr vi, ko ji se sa da zo ve Ru ski dr `av ni ar hiv so ci jal no-po li ti~ ke isto ri je
(Rossiñskiñ gosudarstvennùñ ar hiv socialùno-politi~eskoñ is to rii – RGA -
SPI), po kri va pe riod do 1953. go di ne i u ve li koj me ri je otvo ren is tra `i va ~i ma. U
dru gom, ko ji sa da no si na ziv Ru ski dr `av ni ar hiv no vi je isto ri je (Rossiñskiñ gosu-
darstvennùñ ar hiv noveñ{eñ is to rii – RGA NI), a po kri va pe riod po sle 1953,
mno gi ma te ri ja li su ozna ~e ni kao dr `av na taj na.
4
Tre ba pri me ti ti, da su ne ki ma te ri ja li NKVD/MGB, uklju ~u ju }i i ar hiv Gu la -
ga, ume sto u ar hi vu NKVD/ KGB slu ~aj no za vr {i li u Dr `av nom ar hi vu Ru ske fe de -
ra ci je (Gosudarstvennùñ ar hiv Rossiñskoñ Fe de ra cii – GARF).
5
Bez ika kvog lo gi~ kog raz lo ga, ar hi vi eko nom skih mi ni star sta va (in du stri je,
po ljo pri vre de, sta ti sti~ ke ad mi ni stra ci je dr `a ni u Ru skom dr `av nom ar hi vu eko no -
mi je – RGAÆ) odvo je ni su od ar hi va dru gih mi ni star sta va ko ji su po hra nje ni u Dr -
`av nom ar hi vu Ru ske fe de ra ci je (GARF), ma da su oba sme {te na u is toj zgra di i
ima ju za jed ni~ ku ~i ta o ni cu.
ni je bi la ta~ na ni naj vi {a (de se ti ne mi li o na), ni naj ni `a (sto ti ne hi lja da)
pro ce na bro ja za tvo re ni ka Gu la ga: go di ne 1939. uku pan broj za tvo re -
ni ka u rad nim lo go ri ma Gu la ga iz no sio je mi lion tri sta hi lja da, dok je
ukup na po pu la ci ja za to ~e ni ka (ko ja uklju ~u je i za tvo re i rad ne lo go re)
bro ja la oko dva mi li o na (Getty and Na u mov, 1999: 590; Getty et al.,
1993: 1019). Dru go ar hiv sko ot kri }e (iako ge ne ral no po zna to ~i ta o ci -
ma me mo a ra iz Gu la ga) je ste da su ’po li ti~ ki’ za tvo re ni ci, osu |e ni za
kon tra re vo lu ci o nar ne pre stu pe, pred sta vlja li sa mo tre }i nu za tvo re ni ka
(Getty et al., 1993: 1030). Za raz u me va nje raz me ra i ob li ka re pre si je
naj va `ni je je bi lo ot kri }e ma sov nih po gu blje nja u vre me Ve li ke ~ist ke
(oko 700000 lju di) (Getty and Na u mov, 1999: 591) i sa zna nje da su u
Sta lji no vom pe ri o du raz li ~i ti ob li ci ad mi ni stra tiv nog pro gon stva pred -
sta vlja li naj ra spro stra nje ni ji ob lik re pre si je. (Bro je vi, u kom pli ko va nim
i raz ba ca nim do si je i ma, jo{ ni su raz vr sta ni, za raz li ku od Gu la ga gde je
po sto ja la cen tral na in sti tu ci ja ko ja je zbog po tre ba bu d`e ta i snab de va -
nja mo ra la da zna svo je broj no sta nje.)
Ot kri }e da je to kom Ve li ke ~ist ke bi lo vi {e isto vre me nih kam pa nja
te ro ra od ko jih je sa mo jed na bi la vi dlji va (ona usme re na ka ko mu ni -
sti~ koj eli ti) bi lo je naj in te re sant ni je. Naj ve }a „ne vi dlji va kam pa nja“ bi -
la je ona usme re na ka „~ist ki“ mar gi nal nih dru {tve nih gru pa (ras ku la ~e -
nih se lja ka ko ji su se vra ti li iz pro gon stva ili po be gli iz Gu la ga, obi~ nih
kri mi na la ca, pri pad ni ka ver skih sek ti, ko njo kra di ca). Sva ki re gion ze -
mlje do bi jao je kvo tu u de se ti na ma hi lja da za po gu blje nje i utam ni ~e nje
u Gu la gu ({to su spro vo di le ad mi ni stra tiv ne troj ke, van nor mal nih sud -
skih po stu pa ka). To je bi lo ono {to je, da ci ti ra mo na slov glav ne knji ge
o ovoj te mi, te ror stvar no ~i ni lo ’ve li kim’ (Iun ge and Bin ner, 2003). Ta -
ko |e, zna ~a jan po obi mu je bio i te ror usme ren pro tiv na ci o nal nih „di -
ja spo ra“ – onih na ci o nal nih ma nji na (po put Po lja ka, Ne ma ca, Fi na ca i
Gr ka) ~i je su ma ti~ ne dr `a ve van So vjet skog Sa ve za pred sta vlja le po ten -
ci jal no kon ku rent sko sre di {te lo jal no sti (Mar tin, 1998; 2001).
Ar hi vi su ot kri li mno go no vog i in te re sant nog o vi so koj po li ti ci.
6
Ot kri }a o Le nji no voj bes kom pro mi sno sti i sklo no sti pro li va nju kr vi (Pi -
pes, 1996; Vol ko go nov, 1994) obez vre di la su sta re ar gu men te
7
pre ma
ko ji ma se nje go va vla da vi na u tom po gle du su {tin ski raz li ko va la od Sta -
lji no ve, a bi o graf ski de ta lji iz ar hi va pri ka za li su ga kao ose tlji vi ju i ne -
u ro ti~ ni ju li~ nost, sklo nu obes hra bre nju i hro ni~ no bo le snu, u mno go
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
64
6
Uz mno {tvo in ter pre ta tiv nih ra do va o ko ji ma se do le di sku tu je, po sto ji i
mno {tvo pu bli ka ci ja na ru skom je zi ku u ar hiv skoj do ku men ta ci ji o po li ti ci. Za pre -
gled i se lek tiv nu li stu, vi di Fit zpa trick (2004a)
7
Se dam de se tih go di na, to je bio va `an ar gu ment so vjet skih de sta lji ni za to ra
(Me dve dev, 1971) i jed nog kri la za pad nih ’re vi zi o ni sta’ (Co hen, 1977; Le win,
1968).
ve }oj me ri ne go {to je to ra ni je bi lo po zna to (Ser vi ce, 2000). Ot kri }a o
Sta lji nu bi la su dru ge vr ste (bu du }i da nje go va bes kom pro mi snost i
sklo nost ka pro li va nju kr vi ni su do vo |e ne u pi ta nje). Po red do bro po -
zna te pa ra no id ne cr te, bi o gra fi je za sno va ne na ar hiv skoj gra |i, ko je su
se po ja vlji va le jed na za dru gom, po ka za le su: in te lek tu al ca ko ji je na sta -
vio da ozbilj no ~i ta ~ak i ka da je bio na vla sti; oso bu ko ja je do mi ni ra la
nad svo jim sa rad ni ci ma do sta la ko, ka ko svo jom in te lek tu al nom su per -
i or no {}u, ta ko i po li ti~ kom ume {no {}u; ~o ve ka ko ji je imao pro blem sa
svo jom su pru gom te {ke na ra vi i ko ji je te {ko pod neo nje no sa mo u bi -
stvo; po sle nje ne smr ti uglav nom je `i veo u pre sa |e nom dru {tve nom
mi ljeu Gru zi je ko ji se ras pao ka da su mno gi nje go vi ~la no vi u vre me
Ve li ke ~ist ke – sva ka ko uz nje gov pri sta nak – po hap {e ni, te je zbog to -
ga ostao li~ no izo lo van i usa mljen (Mon te fi o re, 2004; Ser vi ce, 2004;
Vol ko go nov, 1989).
Ka da je re~ o Sta lji no vom na ~i nu vla da vi ne ar hi vi su po ka za li neo -
dr `i vost ne ko li ko ra ni jih hi po te za. Sta ljin ni je bio ni ~i ja ma ri o ne ta, ni ti
je bio le nji ha ri zmat ski vo |a Hi tle ro vog ti pa; pre je bio prak ti ~an, vre -
dan, do bro in for mi san vla dar ko ji je (za jed no s Mo lo to vom, svo jim al -
ter egom tri de se tih go di na) li~ no u~e stvo vao u do no {e nju sko ro svih va -
`nih po li ti~ kih od lu ka. Po sle po ra za de sni ce po ~et kom tri de se tih go di -
na, u nje go vom Po lit bi rou ni je bi lo usta lje nih frak ci ja za sno va nih na
po li ti~ kim sta vo vi ma, ma da je za stu pa nje in sti tu ci o nal nih in te re sa bi lo
do zvo lje no. Sta tus Po lit bi roa kao ne za vi sne in sti tu ci je ne pre sta no je
opa dao, oso bi to po sle ra ta, ka da ga je Sta ljin za me nji vao ra zno li kim
ad-hoc te li ma (’gru pa pe to ri ce’ i ’gru pa de ve to ri ce’) u funk ci ji sa ve to -
dav nih i van red nih iz vr {nih ko mi si ja (Khlev ni uk, 1996). U pro vin ci ja -
ma, re gi o nal ni par tij ski li de ri ima li su svo je ma le fe u de i po li ti~ ke ’po -
ro di ce’ ko je su se uza jam no {ti ti le, upr kos stal nim na po ri ma cen tra da
ih raz bi je (Har ris, 1999). Sta lji no vo zdra vlje i pa ra no ja po gor {a li su se
po sle ra ta, a obim nje go vog po sla se sma njio. Auto ri ta tiv ne stu di je (za -
sno va ne na ar hiv skoj gra |i) o po sle rat noj vi so koj po li ti ci da ju sli ku raz -
gra na tog si ste ma vla sti sa Sta lji no vim Po lit bi ro om/Pre zi di ju mom, na
jed noj stra ni, ko ji funk ci o ni {e vi {e pre ma mo de lu dvor ske po li ti ke, i dr -
`av nom bi ro kra ti jom, na dru goj stra ni. Upra vlja~ ka bi ro kra ti ja pred vo -
|e na Sa ve tom mi ni sta ra (ko ji je du go bio Mo lo to vlje va oblast) po sta ja -
la je sve slo `e ni ja, efi ka sni ja i pod re |e ni ja pra vi li ma i zna nju: ukrat ko,
go to vo ve be rov ska (Gor liz ki and Khlev ni uk, 2004).
Iz gle da da su u po sled njim go di na ma Sta lji no ve vla da vi ne nje go vi
sa rad ni ci (i na sled ni ci) iz gra di li za ~u |u ju }e vi sok ste pen ko le gi jal no sti,
ge ne ral no se su prot sta vlja ju }i nje go vim po ku {a ji ma da ih okre ne jed ne
pro tiv dru gih; iz gra di li su i pre }u tan kon sen zus o po `elj no sti ve }ih re -
for mi ko je, pre ma nji ho vom shva ta nju, ve ro vat no ni su mo gle bi ti
ostva re ne dok je Sta ljin `iv. (Gor liz ki and Khlev ni uk, 2004: 166–167)
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
65
Ka da su u pi ta nju ni `i ni voi vla sti, ima za pa nju ju }ih na go ve {ta ja o po ja -
vi ’pro sve }e nih bi ro kra ta’ (se ni Ni ko la ja I!) (Hes sler, 1998). Sa vre me ne
stu di je ko je se ba ve ni zom so ci jal no-po li ti~ kih pi ta nja na go ve {ta va ju da
1953. go di na ni je bi la ta ko o{tra pre kret ni ca kao {to je to ra ni je iz gle -
da lo (Fürst, 2006). To su ge ri {e da mo `e do }i do ne kih ozbilj nih ot kri }a
o re form skim ini ci ja ti va ma unu tar bi ro kra ti je (kao i uvek pri sut nog bi -
ro krat skog ot po ra re for mi) ka da se is tra `i va ~i ozbilj no la te pro u ~a va nja
po li ti ke i vla da vi ne u Hru {~o vlje vom pe ri o du.
Na pod ru~ ju so ci jal no-isto rij skih is tra `i va nja (ko ja su se ne ko vre -
me i pre 1991. go di ne za sni va la na ar hiv skoj gra |i ~ak i ka da su u pi ta -
nju stra ni is tra `i va ~i), otva ra nje ar hi va pod jed na ko je po tvr |i va lo po -
sto je }e hi po te ze kao {to je i su ge ri sa lo no ve pu te ve is tra `i va nja. Osnov -
ni za klju~ ci ra do va so ci jal nih isto ri ~a ra se dam de se tih go di na iz dr `a li su
pro ve ru no vo do stup ne ar hiv ske gra |e: na pri mer, te za o po sto ja nju po -
dr {ke rad ni~ ke kla se bolj {e vi ci ma 1917. go di ne i o ka sni joj ma nje jed -
no zna~ noj si tu a ci ji; te za o ’po se lja ~e nju’ rad ni~ ke kla se usled ma sov ne
mi gra ci je sa se la za vre me ko lek ti vi za ci je; o stva ra nju no ve eli te po sred -
stvom ver ti kal ne po kre tlji vo sti rad ni~ ke kla se i se lja {tva za vre me ko -
lek ti vi za ci je; o pri vi le gi ja ma no ve kla se; o ne pri ja telj skom od go vo ru se -
lja ka na ko lek ti vi za ci ju; o li ce mer noj pri ro di eti ke te ’ku lak’, po seb no
ka da se pri me nji va la u ka `nja va nju to kom ’ras ku la ~e nja’. Isto vre me no,
do stup nost pro vin cij skih i re gi o nal nih ar hi va pro {i ri la je is tra `i va~ ke
per spek ti ve i po slu `i la je kao ko rek tiv do ta da {njoj do mi na ci ji pre sto ni -
ca u ima gi na ci ji isto ri ~a ra (Ba be row ski, 2003; Har ris, 1999; Kot kin,
1995; Ku romya, 1998). Po sta lo je mo gu }e pra ti ti slo `e ne mo de le so -
vjet ske tr go vi ne u le gal noj i ne for mal noj eko no mi ji (Hes sler, 2004) i
ra sve tli ti be dan po lo `aj ve li kog bro ja rad ni ka u po sle rat nom pe ri o du,
{to je ve ro vat no otu |i lo od vla sti mno ge od onih ko ji su ~e tr de se tih go -
di na po sta li deo fi zi~ ke rad ne sna ge (Filt zer, 2002).
U ar hi va ma je bi lo i iz ne na |e nja za so ci jal ne isto ri ~a re. Jed no od
njih bi lo je ot kri }e ve li kog bro ja pi sa ma (mol bi, de nun ci ja ci ja, `al bi)
ko je su vla sti ma upu }i va li po je din ci, obi~ ni gra |a ni. Ova pi sma u ar hi -
vi ma od go va ra ju }ih in sti tu ci ja ru tin ski su ozna ~a va na kao ’dr `av na taj -
na’ (za raz li ku od pi sa ma for mal nih gru pa iz {ko la, kol ho za itd. u ko ji -
ma se iz ra `a va la ’za hval nost dru gu Sta lji nu’ i ko ja su bi la u otvo re nim
ar hi va ma)
8
. Je dan is tra `i va~ ot krio je de se ti ne hi lja da mol bi ko je su tri -
de se tih go di na Vr hov nom So vje tu upu ti li po je din ci li {e ni gra |an skih
pra va i ko je su bi le od lo `e ne u je dan op skur ni de po zit u Ja lu tu rov sku,
u za pad nom Si bi ru (Ale xo pu los, 2003). Mol be su iz u zet no zna ~a jan iz -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
66
8
Za ti po lo gi ju tih ma te ri ja la, vi di Fit zpa trick (2005: 155–181); za ana li zu
jed ne bo ga te zbir ke pi sa ma gra |a na, vi di Da vi es (1997). O de nun ci ja ci ja ma, vi di
Fit zpa trick and Gel la tely (1997).
vor za so ci jal nu isto ri ju jer obez be |u ju do ta da ne do stu pan uvid u `i vot
i pre o ku pa ci je obi~ nih lju di, te pru `a ju i in te re san tan, bar de li mi ~an
uvid u od go vo re bi ro kra ti je. Isto vre me no, nji ho va neo ~e ki va na ras pro -
stra nje nost – {to, iz gle da, uka zu je na si ste mat sku po tre bu za in di vi du al -
nom ko mu ni ka ci jom sa vla sti ma kao me to dom re {a va nja pro ble ma –
vo di la je no vom po i ma nju su {ti ne sta lji ni sti~ kog dru {tva, ko je ne ki da -
nas ozna ~a va ju kao „neo tra di ci o nal no“ zbog zna ~a ja prak si kao {to su
pod no {e nje mol bi i pro tek ci ja (Fit zpa trick, 2005: 153–202; Le noe,
2004: 248–54; Mar tin, 2000).
Dru ga oblast is tra `i va nja ko ja je po sta la is tak nu ta po sle otva ra nja
ar hi va je `i vot mar gi nal nih dru {tve nih gru pa (skit ni ca, pro sja ka, pro sti -
tut ki, iz be gli ca, oslo bo |e nih za tvo re ni ka, be gu na ca i dru gih lju di bez
ko re na i kro va nad gla vom). U iz ve snom ste pe nu, to je bi lo po sle di ca
otva ra nja ar hi va (po {to su mar gi nal ni slo je vi pred met po li cij skog po sla,
a sve vr ste po li cij skih ar hi va bi le su for mal no za tvo re ne), ma da ono pri -
rod no sle di i iz in te re so va nja za so ci jal nu kla si fi ka ci ju ko je se u so vje to -
lo gi ji raz vi lo ka da je opa lo po ve re nje u ana li ti~ ku upo tre blji vost mark -
si sti~ kih kla snih ka te go ri ja (Fit zpa trick, 2005: 3–87). Po seb na pa `nja
na u~ ni ka bi la je po sve }e na de por to va nim ku la ci ma (Vi o la, 2001. i nje -
no no vo de lo u pri pre mi), kao i te mi po li cij skog ra da, s po seb nim na -
gla skom na tret man mar gi nal nih gru pa (Ha gen loh, 2000; She a rer,
2001). No vi is tra `i va~ ki pri stup pod se }a nas na ~i nje ni cu da po sto je ve -
li ki re gi o ni – se ver Ru si je, Si bir i Ka zah stan – u ko ji ma je po pu la ci ja ko -
ju ~i ne osu |e ni ci, biv {i osu |e ni ci, iz gna ni i de por to va ni bi la to li ko ve li -
ka (u ap so lut nim bro je vi ma, kao i u od no su na ’slo bod no’ sta nov ni -
{tvo), da nju ni je mo gu }e (kao {to to ~i ne Sol `e nji cin i ra ni ji so ci jal ni
isto ri ~a ri) odvo ji ti s dru ge stra ne ne vi dlji ve li ni je sva ko dne vi ce so vjet -
skog sve ta. So ci jal na isto ri ja Ka zah sta na, na pri mer, ne mo `e se na pi sa -
ti bez pro u ~a va nja te po pu la ci je (Pohl, u {tam pi).
Raz voj di sci pli ne: to ta li ta ri zam, re vi zi o ni zam,
po stre vi zi o ni zam
Pri stup no vim po da ci ma ni je bio je di na stvar ko ja je uti ca la na iz bor
pred me ta is tra `i va nja i in ter pre ta ci je isto ri ~a ra. Jed na ko va `na bi la je
pro me na u op {toj po li ti~ koj kli mi (kraj Hladnog ra ta) i raz voj aka dem -
ske isto ri o gra fi je (sve ve }e pri hva ta nje „te o ri je“ i „kul tur nog za o kre ta“)
Od pe de se tih do osam de se tih go di na, Hladni rat je imao zna ~a jan
uti caj na so vjet ske stu di je, po seb no u Sje di nje nim Ame ri~ kim Dr `a va -
ma. Po {to je So vjet ski Sa vez kao ide o lo {ki ne pri ja telj i po li ti~ ki tak mac
li be ral nih de mo kra ti ja na sle dio na ci sti~ ku Ne ma~ ku, mno gi za pad ni
na u~ ni ci pri hva ti li su to ta li ta ri zam kao okvir za raz u me va nje so vjet skog
si ste ma (Gle a son, 1995: 121–42). To ta li ta ri sti~ ki mo del osve tlja vao je
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
67
sli~ no sti re `i ma ko ji su iz gle da li kao po lar ne su prot no sti na kon ti nu u -
mu le vi ca–de sni ca, po seb no sli~ no sti na ci sti~ kog re `i ma u Ne ma~ koj i
sta lji ni zma u So vjet skom Sa ve zu. Vr hu nac nje go ve po pu lar no sti u Sje -
di nje nim Ame ri~ kim Dr `a va ma od go va rao je do mi na ci ji po li ti~ ke na u -
ke nad dru gim di sci pli na ma u okvi ru so vjet skih stu di ja; a s ob zi rom na
sta tus So vjet skog Sa ve za kao ne pri ja te lja – ovaj mo del bio je te sno po -
ve zan sa stu di ja ma bez bed no sti. So vjet ska ide o lo gi ja i pro pa gan da, vi -
so ka po li ti ka (ko jom se ba vi la ’kre mljo lo gi ja’), po li ti~ ke pro me ne u raz -
li ~i tim obla sti ma ko je su ar ti ku li sa ne u cen tral nim or ga ni ma – to su bi -
le glav ne te me ovog mo de la, a Prav da i dru gi gla sno go vor ni ci re `i ma
nje go vi glav ni iz vo ri.
Se dam de se tih go di na ’to ta li tar noj’ {ko li su prot sta vi li su se ta ko zva -
ni ’re vi zi o no sti’, ko ji su joj za me ra li hlad no ra tov sku pri stra snost, pret -
po stav ku o mo no lit noj kon tro li od o zgo i za ne ma ri va nje so ci jal nih si la.
Mno gi re vi zi o ni sti bi li su u stva ri so ci jal ni isto ri ~a ri ~i ji je pro blem sa
’tra di ci o nal nom’ so vje to lo gi jom de li mi~ no pro iz la zio iz di sci pli nar nih
raz li ka s po li ti ko lo zi ma: po sao so ci jal nog isto ri ~a ra je da gle da na isto -
ri ju ’od o zdo’, dok su po li ti ko lo zi i po li ti~ ki isto ri ~a ri sklo ni da se
usred sre de na cen tre mo }i, tj. da gle da ju ’od o zgo’. Me |u tim, ras pra va
iz me |u tih dve ju gru pa vo |e na je mno go go di na s mak si mal nom ne tr -
pe lji vo {}u; re vi zi o ni sti su svo je opo nen te na zi va li ’hlad no ra tov ci ma’, a
ovi su im uz vra }a li op tu `ba ma za ’pro so vje ti zam i ’sa put ni {tvo’. Se dam -
de se tih i osam de se tih go di na so ci jal ni isto ri ~a ri ba vi li su se uglav nom
te ma ma so ci jal ne po dr {ke re `i mu (ma da po ne kad i nje go vom su prot -
no {}u, ot po rom), rad ni~ kom i se lja~ kom isto ri jom i dru {tve nom po kre -
tlji vo {}u. Za mno ge, ma da ne i sve ove is tra `i va~ ke te me, mo gli su se
ko ri sti ti so vjet ski ar hi vi osam de se tih go di na, ma da su so vjet ski po li ti~ -
ki ar hi vi, pre sve ga Cen tral nog ko mi te ta Ko mu ni sti~ ke par ti je, bi li ~vr -
sto za tvo re ni za za pad ne is tra `i va ~e.
Cen tral no pi ta nje za na u~ ni ke ko ji su po la zi li od to ta li tar nog mo -
de la bi lo je ka ko re `im mo `e da po ko ri po da ni ke, da ogra ni ~i ’gra |an -
sko dru {tvo’ i li {i gra |a ne in di vi du al nih pra va; dr `av ni te ror i pro pa -
gan da su za to bi li nji ho ve glav ne pre o ku pa ci je. Na su prot to me, re vi zi o -
ni sti su sum nja li da je sam te ror mo gao odr `a va ti re `im na vla sti, po -
seb no to kom Dru gog svet skog ra ta, te su tra ga li za so ci jal nom po dr -
{kom ko ju je re `im u`i vao. Me |u raz li ~i tim mo gu }im iz vo ri ma po dr -
{ke, o ko ji ma se di sku to va lo se dam de se tih i osam de se tih go di na, naj va -
`ni jim su sma tra ni: in du strij ska rad ni~ ka kla sa (po seb no u re vo lu ci o -
nar nom pe ri o du); no va ad mi ni stra tiv na i pro fe si o nal na eli ta for mi ra na
tri de se tih go di na re gru to va njem, u naj ve }oj me ri, iz rad ni~ ke kla se i se -
lja {tva; ’si ro ma {ni se lja ci’ (bed ni a ki) ko je je re `im sma trao pri rod nim
sa ve zni ci ma na se lu dva de se tih go di na i omla di na. Is tra `i va nja pr va dva
iz vo ra po dr {ke po ka za la su se kao naj plod ni ja, ma da su kri ti ~a ri do ve li
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
68
u pi ta nje pret po stav ku da se po dr {ka rad ni~ ke kla se bolj {e vi ci ma 1917.
go di ne mo `e eks tra po li ra ti u ne ku vr stu per ma nent ne, bez re zer vne lo -
jal no sti (Brov kin, 1994). Ka da je re~ o ver ti kal noj dru {tve noj po kre tlji -
vo sti kao pro ce su ko ji je ge ne ri sao po dr {ku re `i mu, usred sre |e nost na
rad ni ke i se lja ke se dam de se tih go di na (Fit zpa trick, 1979) do pu nje na je
ne dav no no vom in ter pre ta ci jom is ku stva Je vre ja u So vjet skom Sa ve zu
ko je su ge ri {e da je po sle Re vo lu ci je ver ti kal na po kre tlji vost Je vre ja iz
ma lih je vrej skih na se lja (shtetl) u ve li ke gra do ve i re do ve no ve so vjet ske
in te li gen ci je sa ~i nja va la jed na ko va `an iz vor so ci jal ne po dr {ke re `i mu
(Slez ki ne, 2004).
Ar gu men ti o „so ci jal noj po dr {ci“ se dam de se tih go di na bi li su kraj -
nje kon tro verz ni, a nji ho vi auto ri bi li su iz lo `e ni ve li koj kri ti ci u go di -
na ma hlad nog ra ta. Sre di nom osam de se tih go di na, mo `da kao re zul tat
tih kri ti ka, ~i ni lo se da re vi zi o ni sti u iz ve snoj me ri od stu pa ju od te ze o
so ci jal noj po dr {ci. Do to ga je sva ka ko do {lo i zbog po me ra nja is tra `i -
va~ ke pa `nje na se lja {tvo gde je, zbog ve li ke ne po pu lar no sti ko lek ti vi -
za ci je po sle dva de se tih go di na, bi lo te {ko na }i po ka za te lje so ci jal ne po -
dr {ke re `i mu.
9
Po sle 1991. go di ne, so ci jal na po dr {ka sko ro da je u pot -
pu no sti iz ba ~e na iz pla na ra da so ci jal nih isto ri ~a ra, a so ci jal no-isto rij -
ska is tra `i va nja usme re na su ka ot po ru (Fit zpa trick, 1994; Ros sman,
2005; Vi o la, 1996; Vi o la 2002) i aspek ti ma sva ko dne vi ce (Thur -
ston,1996; Le bi na, 1999; Fit zpa trick, 1999; Vik ha va i ne, 2000; Ale xo -
po u los, 2003). Ot por je, ta ko |e, bio te ma isto ri je ’od o zdo’, ali mno go
ma nje pro vo ka tiv na i kon tro verz ni ja od ’so ci jal ne po dr {ke’.
10
On je po -
stao pre o vla |u ju }a te ma u stu di ja ma sva ko dnev nog `i vo ta ko je su se
na glo raz vi le ka snih de ve de se tih go di na usred sre |u ju }i se po seb no na
stra te gi je pre `i vlja va nja kao {to su mol be, de nun ci ja ci je, ve ze i pro tek -
ci ja (blat – re ci pro~ ni aran `ma ni za na ba vlja nje ret kih do ba ra) i kli jen -
te li zam (Ale xo po u los, 2003; Fit zpa trick, 1999; Nérard, 2004). Ta ko |e
su is tak nu ti pro ble mi ne u dob no sti sva ko dnev nog `i vo ta u So vjet skom
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
69
9
U jed nom ese ju na pi sa nom ra nih de ve de se tih go di na (ob ja vlje nom kao Fit -
zpa trick, 2004b) ja do ka zu jem ka ko je po dr {ka ’si ro ma {nih se lja ka’, evi dent na
dva de se tih go di na, ne sta la jer su ’si ro ma {ni se lja ci’ (me |u ko ji ma su mno gi bi li pe -
~al ba ri – ot hod ni ki sa ve za ma u gra do vi ma i mla di lju di ko ji su zbog ne sta {i ce in -
du strij skih po slo va u vre me NEP-a bi li fru stri ra ni u `e lji da odu iz se la) is ko ri sti li
pri li ku ko ju im je pru `i la br za in du stri ja li za ci ja i po zi tiv na dis kri mi na ci ja vla sti, te
na pu sti li se lo.
10
Pret po stav ka kri ti ~a ra re vi zio ni zma bi la je da su svi ko ji pi {u o so ci jal noj
po dr {ci i ver ti kal noj po kre tlji vo sti sa mi nu `no pri sta li ce so vjet skog re `i ma. Pre zen -
tu ju }i ot por kao bez bed ni ju op ci ju, ne mi slim da sam ja, ili bi lo ko od osta lih re vi -
zi o ni sta, na pra vi la pro ra ~u na ti iz bor. Ova kvo ob ja {nje nje ono ga {to je u svo je vre -
me iz gle da lo kao pri ro dan raz voj is tra `i va~ kih in te re sa pa lo mi je na pa met tek na -
knad no.
Sa ve zu, po seb no uka zi va njem na `i vot u za jed ni~ kim sta no vi ma (Ober -
te is, 2004; Utek hin, 2004). Na gli raz voj an tro po lo {kih stu di ja post ko -
mu ni sti~ kih pro me na u sva ko dnev noj prak si biv {eg So vjet skog Sa ve za,
kao i dru gih ze ma lja Is to~ ne Evro pe i DDR, uti cao je na isto ri ~a re da
pro u ~a va ju sva ko dne vi cu (Humphrey, 2002; Schev chen ko, 2002).
Usme no pre da nje – ~i ja se mo gu} nost, kao i mo gu} nost te ren skog ra da
an tro po lo ga, otvo ri la tek s pro pa {}u so vjet skog re `i ma – po sta lo je va -
`an iz vor za isto ri ~a re (En gel and Po sad skaya-Van der beck, 1997; Ko va -
lev, 1996; Ran sel, 2000; Vi tuk ha nov ska ia, 2000).
Spor no je da li na u~ ni ar gu men ti u hu ma ni sti~ kim i dru {tve nim na u -
ka ma mo gu ika da u in te lek tu al nom smi slu de fi ni tiv no ’po be di ti’. Sva ka -
ko, po sto je pro me ne pa ra dig me, ali su one ~e {}e po ve za ne sa spo lja {njim
pro me na ma per spek ti ve i mo de, te ge ne ra cij skim me na ma, ne go s de fi ni -
tiv nim do ka zi va njem po mo }u ~i nje ni ca (eks pe ri men tom) da je je dan ar -
gu ment bio ’is pra van’, a dru gi ’po gre {an’.
11
U slu ~a ju spo ra iz me |u re vi -
zi o ni sta i to ta li ta ri sta u so vjet skim stu di ja ma, po be di li su so ci jal ni isto ri -
~a ri po znih osam de se tih go di na, {to je zna ~i lo da je kon ven ci o nal na mu -
drost na u~ ne di sci pli ne sa da pri hva ti la mno ge nji ho ve sta vo ve, a ve }i na
mla dih is tra `i va ~a u ovoj na u~ noj di sci pli ni usme ri la se ka pi ta nji ma ko ji -
ma su se oni ba vi li. Isto vre me no, mno gi re vi zi o ni sti ko ji su u dva de se tim
go di na ma bi li ’Mla do tur ci’, sa da su po sta li pro fe so ri i na stav ni ci, dok je
sta ra gar da ’to ta li ta ri sta’ po ste pe no na pu {ta la sce nu. Ka da je re~ o za pad -
nim so vjet skim stu di ja ma, to ta li ta ri zam je va `io za za sta reo po jam.
Me |u tim, u Ru si ji je bi lo dru ga ~i je: pro past So vjet skog Sa ve za i od -
ba ci va nje vred no sti ko je su sa nji me bi le po ve za ne, zna ~io je da }e pro -
skri bo va ni po jam ’to ta li ta ri zma’ za do bi ti ve li ku pri vla~ nu mo} (Gle a -
son, 1995: 211–216). Za i sta, pre ma jed nom ko men ta to ru u Ru si ji, ovaj
ter min je „za u vek osvo jio pra vo na sta tus naj bo ljeg eks pla na tor nog mo -
de la na {e ne dav ne pro {lo sti“ (Ka ra-Mur za and Vos kre sen skii, 1989: 5).
Sva ka ko, po sto ja la je kon fu zi ja u po gle du to ga {ta to ta li ta ri zam stvar no
zna ~i: ma da je bi lo „pot pu no ja sno sva kom obi~ nom ~o ve ku na {e ze -
mlje da je to ta li ta ri zam ono {to smo ima li“, „sim bol lo {eg u sva kom po -
gle du“, ipak ni ko ni je ta~ no znao u ~e mu se to „zlo“ sa sto ji (Ver che nov
and Igrit skii, 1993: 7,15). Dok su u ra ni jem za pad nom na u~ nom re~ ni -
ku, dr `av ni te ror, ide o lo gi ja i par ti ja kao in stru ment mo bi li za ci je (da -
kle, u osno vi sta lji ni sti~ ki mo del) bi li u sre di {tu ana li ze So vjet skog Sa -
ve za kao to ta li tar nog re `i ma, post so vjet ski Ru si su se vi {e in te re so va li
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
70
11
To je, sva ka ko, na ~in na ko ji Kun (Kuhn) (1962) vi di pro me ne pa ra dig me u
pri rod nim na u ka ma, ali mno gi pri rod nja ci – ve ru ju }i da su nji ho ve di sci pli ne ku -
mu la tiv ne a ge ne ra li za ci je opo vr glji ve u na ~e lu i u prak si no vim eks pe ri men tal nim
po da ci ma – ima ju pro blem s Ku no vim ar gu men tom, ma da se on do pa da is tra `i va -
~i ma u hu ma ni sti~ kim i dru {tve nim na u ka ma.
za ome ta nje pri vat nog `i vo ta i po vre du pra va na pri vat nost (Zam ko voi,
1994: 2) {to je, u stva ri, vi {e ka rak te ri sa lo pe riod Hru {~o va ne go nje go -
vog pret hod ni ka.
12
Ka da je So vjet ski Sa vez pro pao, ne ki pre `i ve li ’to ta li ta ri sti’ – pre
sve ga, Ri ~ard Pajps (Ric hard Pi pes), Mar tin Ma li ja (Mar tin Ma lia) i Ro -
bert Kon kvest (Ro bert Con qu est) – tvr di li su da je nji ho vo shva ta nje so -
vjet ske isto ri je po tvr |e no pro pa {}u ’Car stva zla’ i nje go vom osu dom od
stra ne post so vjet skih Ru sa.
13
Ipak, to je ima lo sa mo mar gi na lan uti caj
unu tar na u~ ne di sci pli ne. De ve de se tih go di na, vr hu nac so ci jal ne isto ri je
pro {ao je u mo der nim ru skim (so vjet skim) stu di ja ma, kao i u isto ri ji
uop {te. Ali na Za pa du (na su prot si tu a ci ji u biv {em So vjet skom Sa ve zu)
to ni je zna ~i lo usva ja nje po zi va ’na trag to ta li ta ri zmu’. Po ja vi la se no va
ge ne ra ci ja ko ja je do ve la u pi ta nje pa ra dig me i ro di te lja i pra ro di te lja.
14
Za ovu no vu ge ne ra ci ju, na re per to a ru su bi le kul tur na i in te lek tu -
al na isto ri ja, a ide o lo gi ja – sa da ~e sto pod vi dom ’dis kur sa’ – vra ti la se
u sre di {te po zor ni ce. Ovo je de li mi~ no od ra `a va lo pro me nu unu tar ce -
le isto rij ske di sci pli ne osam de se tih go di na ko ja je po go di la so vjet sku
isto ri ju ka sni je ne go dru ge obla sti. Glav ni in te lek tu al ni uti caj iz vr {io je
Mi {el Fu ko (Mic hael Fo u ca ult), po seb no svo jim de lom Nad zi ra ti i ka -
`nja va ti, ~i ji se in te res za nad zi ra nje i raz li ~i te ob li ke spo lja {nje i unu -
tra {nje di sci pli ne re flek tu je u broj nim uti caj nim ra do vi ma (Hal fin,
2003; Hol qu ist, 1997; Khark hor din, 1999). Kot ki no vo de lo Mag net na
pla ni na (Mag ne tic Mo un tain) u ko me je za go va ra na tvrd nja da za ne ma -
ri va nje ide o lo gi je ({to su ~i ni li re vi zi o ni sti) ne ma smi sla ka da je u pi ta -
nju pe riod ta ko pro `et in te re som za ide o lo gi ju kao {to je bio pe riod sta -
lji ni zma, od re di lo je pra vac is tra `i va nja mno {tvu mla dih isto ri ~a ra.
Kot kin je sta lji ni zam vi deo kao uto pij ski pro je kat ko ji vo di po re klo iz
evrop skog pro sve ti telj stva i stva ra ’al ter na tiv nu’ mo der nost u od no su
na li be ral nu mo der nost dva de se to ve kov ne Evro pe i Se ver ne Ame ri ke.
On je od ba cio ide ju ’Ve li kog po vla ~e nja’ u tri de se tim go di na ma (Ti mas -
heff, 1946), po {to je Sta lji nov pe riod, pre ma nje go vom uve re nju, ostva -
re nje Re vo lu ci je u re al nom `i vo tu. Kot kin je pri me nio Fu ko o vo shva ta -
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
71
12
Vi di, na pri mer, Har ris (2006); Shla pen tokh (1989) La Pi er re (2006) po ka -
zu je ka ko se, u Hru {~o vlje vom pe ri o du, de fi ni ci ji ’hu li ga ni zma’, pr vo bit no ogra ni -
~e noj na lo {e po na {a nje na jav nim me sti ma, pro {i ru je zna ~e nje na r|a vo po na {a nje
u ku }i.
13
Ve li ki deo tih na pi sa po ja vio se u `ur na li sti~ koj for mi, u pu bli ka ci ja ma kao
{to je The Ti mes Li ter rary Sup ple ment i Com men tary, ali vi di ta ko |e i Pi pes
(2003: 221–234).
14
Iz van re dan ~a so pis Kri ti ka bio je glav ni or gan ’no ve ge ne ra ci je’. Ka ko pri -
pad ni ci ’no ve ge ne ra ci je’ kri ti ku ju i ’to ta li ta ri ste’ i ’re vi zi o ni ste’, vi di u: Da vid-Fox
(2004).
nje mo }i kao ne ~e ga {to je di fu zno i stal no pod lo `no pri la go |a va nju, pa
je na taj na ~in uspe {no iz be gao sta ri spor iz me |u isto ri je ’od o zgo’ ili
’od o zdo’. Pre ma nje go vom gle di {tu, sta lji ni zam ni je bio pro sto pro je kat
re `i ma ko ji je na met nut so vjet skim gra |a ni ma; on je ta ko |e bio i pro je -
kat sa mih so vjet skih gra |a na.
Kao i ne ki re vi zi o ni sti, Kot kin je imao sna `no uve re nje da je ljud sko
po na {a nje vo |e no in di vi du al nim se bi~ nim in te re si ma. Za to je pro blem
mo ti va ci je lju di za u~e nje i usva ja nje ’bolj {e vi~ kog go vo ra’ sma trao pi ta -
njem ve ro va nja ili ne ve ro va nja, pa ga je osta vio po stra ni kao ne sa zna -
tlji vo (Kot kin, 1995: 225–230). Ne ki mla |i isto ri ~a ri, ko ji su bi li pod
nje go vim uti ca jem, za me ri li su mu zbog to ga kao i zbog za ne ma ri va nja
su bjek tiv nog aspek ta sta lji ni zma (Hal fin and Hell beck, 1996). Ce la {ko -
la stu di ja ’sta lji ni sti~ ke su bjek tiv no sti’ na sta la po sle Kot ki na, naj ve }im
de lom je pro u ~a va la {to je iz gle di {ta is ku stva zna ~i lo bi ti so vjet ski gra -
|a nin tri de se tih go di na, s na gla skom na in di vi du al noj in ter na li za ci ji so -
vjet skih vred no sti (tj. ve ro va nja) i bolj {e vi~ kog je zi ka, kao pro jek ta po je -
din ca (Ha flin, 2000; Hell beck, 2006; Hof fman, 2003). Na dru gom ko -
lo se ku, bri tan ski na u~ ni ci na pod ru~ ju kul tur nih stu di ja da li su svoj va -
`an do pri nos so vjet skoj kul tur noj i so ci jal noj isto ri ji.
15
Ima po ma lo iro ni je u to me {to su stu di je sta lji ni sti~ ke su bjek tiv no -
sti, ko je su po sta le po pu lar ne me |u mla |im is tra `i va ~i ma u dru goj po -
lo vi ni de ve de se tih go di na, bi le oblast na u ke u ko joj su ar hi vi – sa da ko -
na~ no otvo re ni za pad nim is tra `i va ~i ma – bi li od se kun dar nog zna ~a ja,
a ar hiv ska ot kri }a re la tiv no ne va `na. Kao i u slu ~a ju sta rih stu di ja ide o -
lo gi je, {tam pa i dru gi pu bli ko va ni iz vo ri kao {to su me mo a ri mo gli su
da obez be de ma te ri jal za ana li zu dis kur sa. Iz u ze tak su bi li dnev ni ci ~i je
je sa ku plja nje (uglav nom iz van si ste ma dr `av nih ar hi va) bi lo jed no od
ko ri sti pe ri o da po sle 1991. go di ne.
Jo{ ve }a iro ni ja, ipak je u ~i nje ni ci da je po {to su re vi zi o ni sti od u sta -
li od ar gu me na ta o so ci jal noj po dr {ci re `i mu zbog po li ti~ kih stra sti ko -
je su iza zi va li, na sce nu stu pi la po stre vi zi o ni sti~ ka ge ne ra ci ja ko ja je bez
pro ble ma, za hva lju ju }i okon ~a nju hlad nog ra ta, for mu li sa la jo{ sme li ji i
op {ti ji ar gu ment iste vr ste. Dok su se re vi zi o ni sti u svo me ra du de ve de -
se tih go di na usred sre di li na ot por, po stre vi zi o ni sti su sle di li sta ri re vi zi -
o ni sti~ ki put ’so ci jal ne po dr {ke’ slu `e }i se no vim re~ ni kom i no vom te -
o rij skom osno vom. Kot ki nov pod na slov, „Sta lji ni zam kao ci vi li za ci ja“
bio je ta kav da se, u pro {lim go di na ma, ni je dan re vi zi o ni sta ne bi usu -
dio da ga upo tre bi iz stra ha da ne bu de op tu `en (ko li ko god ne ta~ no i
ne pra ved no) za sta lji ni zam. Zbi lja, tvrd nje ko je se da nas iz no se o ma -
sov noj iden ti fi ka ci ji sta nov ni {tva sa so vjet skim vred no sti ma mno go su
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
72
15
Vi di po seb no rad Ca tri o na Kelly (2001, 2005: Kelly and Shep herd, 1998);
Step hen Lo vell (2003) i Su san Reid (Reid, 2002: Crw ley and Reid, (2002).
{i re (a ne ko bi mo gao po mi sli ti i ma nje od re |e ne) ne go one iz ra ni jih
re vi zi o ni sti~ kih is tra `i va nja po dr {ke ko ju su re `i mu da va le po seb ne so -
ci jal ne gru pe. U stva ri, mno go od ra da na ’sta lji ni sti~ koj su bjek tiv no sti’
mo `e bi ti re in ter pre ti ra no kao spe ci fi ~an ob lik po dr {ke re `i mu mla dih.
Ovo sa gla sje in ter pre ta tiv nih ten den ci ja po ma `e da se ob ja sni ina ~e
zbu nju ju }i fakt da su re vi zi o ni sti ge ne ral no po zdra vi li rad po stre vi zi o -
ni sta, ~ak i ka da se on pred sta vlja kao iza zov i kri ti ka re vi zi o ni zma.
No stal gi ja
Po sle 1991. go di ne, u mno {tvu ru skih ko men ta ra ko ji su se ba vi li ne u spe -
hom So vjet skog Sa ve za, po ja vio se zna ~a jan dis kurs no stal gi je za sta rim
po ret kom ili bar ne kim nje go vim te ko vi na ma, ka ko u Ru si ji ta ko ve ro -
vat no i u dru gim biv {im so vjet skim re pu bli ka ma. Od svog ne stan ka, so -
vjet ski na ~in `i vo ta po stao je no stal gi~ no pri vla ~an mno gim `i te lji ma biv -
{eg So vjet skog Sa ve za, uklju ~u ju }i, bez sum nje, i de lo onih ko ji su osu |i -
va li nje go vu mo no to ni ju i re strik tiv nost. U ta ko za pam }e nom so vjet skom
sve tu, po sao je bio za ga ran to van, kao i za ra da neo p hod na za `i vot i krov
nad gla vom, a ni ko ni je mo rao mno go da ra di za to. Po sto ja lo je dru gar -
stvo na rad nom me stu, ga ran to va na po dr {ka i lo jal nost pri ja te lja (ne po -
mu }e na nov ~a nim od no si ma), kao i po dr {ka po ro di ce; de ca su po {to va la
svo je ro di te lje; uli ce su bi le bez bed ne; na u ka i kul tu ra su po {to va ne i ve -
li ko du {no fi nan si ra ne; obra zo va nje je bi lo sre di {nja vred nost, a dr `a va je
{ti ti la svo je gra |a ne od por no gra fi je i dru gih ob li ka mo ral ne iz o pa ~e no -
sti. So vjet ski Sa vez je bio po no sna mul ti na ci o nal na dr `a va sa ci vi li za cij -
skom mi si jom, or ga ni zo va na kod ku }e na prin ci pu ’pri ja telj stva na ro da’,
i pru `a la je ’ve li ku brat sku’ ru ku so ci ja li sti~ kim ze mlja ma Is to~ ne Evro pe
i ze mlja ma Tre }eg sve ta. Bio je su per si la ko ju je po {to vao ~i tav svet, ~i jim
je us pe si ma u is tra `i va nju sve mi ra za vi de la ~ak i Ame ri ka.
Pre o kre }u }i vred no sti po znog so vjet skog pe ri o da ka da je za pad na
po tro {a~ ka ro ba vi {e ce nje na od so vjet ske, post so vjet ska era pro iz ve la
je bar de li mi~ nu re ak ci ju u ko rist lo kal nih pro iz vo da i no stal gi ju za
onim ko ji su ne sta li (Schev chen ko, 2002). To ni je bi lo ba{ na ni vou is -
to~ ne Ne ma~ ke kao {to je opi sa no u fil mu Go odbye Le nin: „Mo skvi~“
ni je kao „Tra bant“ za do bio re tro spek tiv nu sla vu. Ipak, kroz ~i ta ve de -
ve de se te go di ne iz u zet no po pu lar na te le vi zij ska se ri ja „Sta ri stan“ (Sta -
ra ia kvar ti ra) po no vo je, go di nu za go di nom, uz en tu zi ja sti~ ko u~e {}e
pu bli ke u stu di ju, pod se ti la gle da o ce na so vjet sku pro {lost i stva ri po ve -
za ne sa njom (od ko ba si ca i }i li ma do po pu lar nih pe sa ma). Mi li o ni lju -
di su gle da li sta re so vjet ske fil mo ve ko ji su se po no vo pri ka zi va li, a pe -
sme iz Dru gog svet skog ra ta po ja vi le su se i na CD.
Ma da deo te ku }e so vjet ske no stal gi je si gur no pred sta vlja pu ko ulep -
{a va nje i ide a li za ci ju pro {lo sti, dru ge nje ne ver zi je su, iako li {e ne `a lje nja,
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
73
se tan osvrt i pod se }a nje na pro {lost, sa svim nje nim ne vo lja ma i ne pri jat -
no sti ma. Sve tla na Bojm (Boym), emi grant ska knji `ev na te o re ti ~ar ka, u
tom po gle du pred nja ~i svo jim upe ~a tlji vim se }a nji ma na ne pri jat no sti `i -
vo ta u za jed ni~ kom sta nu u svo joj pr voj knji zi, kao i dru gom knji gom ko -
ja je u ce li ni po sve }e na te mi no stal gi je (Boym, 1994; 121–167; Boym,
2001). No stal gi ja za do `i vlja ji ma iz mla do sti je sko ro uni ver zal no ose }a -
nje, kao {to je i no stal gi ja za za vi ~a jem u sve tu ko ji ka rak te ri {u sve broj ni -
je di ja spo re. Ka da je o na u~ noj za jed ni ci re~, to je svet u ko me sta ra o{tra
po de la na ru ske (so vjet ske) i za pad ne na u~ ni ke u hu ma ni sti~ kim i dru -
{tve nim na u ka ma vi {e ne po sto ji. To je re zul tat ob no ve u~e {}a mla dih
Ru sa u za pad noj te o ri ji i aka dem skoj prak si, emi gra ci je i nji ho vog za po -
{lja va nja na aka dem skim po slo vi ma u Evro pi i Se ver noj Ame ri ci, kao i za -
jed ni~ kih pro je ka ta. [ta vi {e, za pad ni na u~ ni ci mo gu bi ti no stal gi~ ni za lo -
{im sta rim vre me ni ma, ka da su stu den ti iz me |u na rod ne raz me ne u ne re -
du utr ~a va li u stu dent ske spa va o ni ce u Mo skvi, bo ri li se sa bi ro kra ta ma
za pri stup ar hi va ma i te ren ska pu to va nja, skla pa li pri ja telj stva sa Ru si ma
(ko ji su uvek gle da li pre ko ra me na da li ih ne ko po sma tra), u~i li da pi ju
vot ku i u~e stvu ju u ’ru skom raz go vo ru’ za ku hinj skim sto lom (Ba ron and
Fri er son, 2003; Fit zpa trck, 2003; Gra ham, 2006).
Ma da po sto je ra do vi po put onih Boj mo ve i [ev ~en ka, no stal gi~ no
ras po lo `e nje i uvi di ko ji su s nji me po ve za ni ne ma ju od je ka u na u~ noj
li te ra tu ri. Je dan mo gu }i iz u ze tak je iz ne nad na po ja va na u~ nih ra do va o
so vjet skoj dr `a vi bla go sta nja, kon cep tu ko ji se uzi ma kao ne {to da to
(„kao {to svi zna mo“), a ne kao ot kri }e. Ne ma sum nje da smo svi po ne -
{to zna li o so vjet skoj dr `a vi bla go sta nja, ali je o njoj ret ko pi sa no pre
1991. go di ne; a in te res so ci jal nih na u~ ni ka za ’pra va na be ne fi ci je’ i
zah te ve za ostva re njem be ne fi ci ja raz li ~i tih gru pa kao {to su ve te ra ni je
fe no men post so vjet ske ere.
16
To ne zna ~i da su ge ri {em ka ko je na u~ no
is tra `i va nje (iz gu blje nih) be ne fi ci ja sa mo po se bi no stal gi~ no, ve} da
po ja va ove te me du gu je ne {to is tak nu to sti dr `a ve bla go sta nja u dis kur -
su no stal gi je – ’sve ta ko ji smo iz gu bi li’ – po sle 1991. go di ne. (Sli~ na
me |u za vi snost raz vo ja re al nog sve ta i na u ke mo `e se opa zi ti na pri me -
ru ter mi na im pe ri ja ko ji se pre pro pa sti So vjet skog Sa ve za upo tre blja -
vao ve o ma ret ko, pre sve ga u an ti so vjet skom kon tek stu, dok je po sle
1991. go di ne u{ao u op {tu upo tre bu.)
Ka ko pro {lost mo `e iz gle da ti u bu du} no sti
Ne ma ni ka kvih iz gle da da }e mo u ne ko li ko na red nih de ce ni ja ima ti no -
va ve li ka ot kri }a i no vi do tok po da ta ka ka kvi su, ve} ra nih de ve de se tih
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
74
16
Za mo tiv po nov nog ot kri }a dr `a ve bla go sta nja, vi di Kot kin (1995: 18/21);
kao pri mer no vi jeg ra da ko ji osve tlja va pra va na be ne fi ci je vi di Ede le (2004).
go di na, po sta li go to vo ru tin ski. Ali, kao {to sam po ka za la u ovom ese -
ju, no vi po da ci, ma ko li ko im broj bio ve li ki, ni su nu `no glav ni po kre -
ta~ isto rij skog raz u me va nja. Ne ma sum nje da }e se isto rij sko raz u me va -
nje me nja ti. Po ja vi }e se no va isto rij ska mo da i no va pa ra dig ma. Isto ri -
~a ri }e do ve sti u pi ta nje tra di ci o nal nu mu drost, ali {ta }e ot kri ti?
Ni je dan ra zu man isto ri ~ar ne }e se upu sti ti u pred vi |a nje jer su isto -
ri o gra fi ja i isto ri ja ha o ti~ ni si ste mi. Za to }u po nu di ti sa mo ne ko li ko za -
vr {nih na po me na o ob li ku bu du }e isto ri o gra fi je u sa svim spe ku la tiv nom
du hu. Ako je na {a sa da {nja pre o ku pa ci ja, gru bo re ~e no, da pro na |e mo
{ta ni je bi lo u re du sa So vjet skim Sa ve zom ci kli~ na (usu |u je li se ne ko da
ka `e „di ja lek ti~ ka“?), pri ro da isto rij skog is tra `i va nja su ge ri {e da bi sle -
de }e pi ta nje mo glo da bu de „{ta je u nje mu bi lo do bro“. Ve} se mo gu vi -
de ti pr vi ra ni zna ci, po seb no u ra do vi ma ru skih na u~ ni ka ko ji su sa da,
sre }om (bi lo da ra de u Ru si ji bi lo u ino stran stvu) deo in ter na ci o nal ne
na u~ ne za jed ni ce: na pri mer, u ra du ko ji eks pli cit no ili im pli cit no do vo -
di u pi ta nje za pad nja~ ke pret po stav ke o So vjet skom Sa ve zu, po put one
pre ma ko joj su svi so vjet ski gra |a ni Bre `nje vlje vog pe ri o da bi li pri kri ve -
ni di si den ti ~i je je jav no is ka zi va nje po {to va nja so vjet skim vred no sti ma
bi la hi po kri zi ja (Yur chak, 2006), ili one pre ma ko joj je isto ri ja Je vre ja u
So vjet skom Sa ve zu is klju ~i vo isto ri ja `r tve (Slez ki ne, 2004)
17
. Dru gi in -
te re sant ni na go ve {ta ji do la ze iz eko nom ske obla sti. Po sle ne ko li ko de ce -
ni ja raz u me va nja so vjet ske eko no mi je pre ma obra scu dis funk ci o nal no sti
i za vi sno sti „pr ve“(ofi ci jel ne) pri vre de od „dru ge“ neo fi ci jel ne (Kor nai,
1992), da nas na la zi mo ru ske eko nom ske isto ri ~a re ko ji tvr de da je so -
vjet ski pri vred ni raz voj do `i veo kul mi na ci ju u po sle rat nom pe ri o du pe -
de se tih go di na i da je bio re zul tat dr `av nog pla ni ra nja u vre me ka da je
bio pod u prt be stid nom re pre si jom (Kha nin, 2003).
Je dan mla di isto ri ~ar na u ke, ko ji sa da ra di u Se ver noj Ame ri ci, ne -
dav no mi je re kao da pla ni ra da is pro ba „obr nu ti mek kar ti zam“ u svom
sle de }em pro jek tu; on mi sli da is tra `i uti caj so vjet skih ide ja i prak se –
Ve li ke na u ke (Ko jev ni kov, 2002), dr `a ve bla go sta nja i afir ma tiv ne ak ci -
je za po ~et ni ke – na Za pa du. Ovaj pro je kat ni je plod no stal gi je. On po -
la zi od pret po stav ke da }e do ve sti do in te re sant nih ot kri }a, jer je uti caj
So vjet skog Sa ve za bio za bra nje na oblast za za pad ne na u~ ni ke (ko ji su se
pla {i li re pro duk ci je di rekt nog mek kar ti zma). Ovaj pri stup je pri vla ~an i
zbog to ga {to re me ti ste re o ti pe pre ma ko ji ma kul tur na tran smi si ja nu -
`no ide sa Za pa da na Is tok. Go di na ma smo slu {a li to li ko to ga o za pad -
nom uti ca ju i ~vr sto se dr `a li pret po stav ke da je Ru si ja uvek za o sta la, a
Evro pa (Ame ri ka) uvek me |u na rod na me tro po la, da bi ne {to od du ha
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
75
17
Jur ~ak (Yur chak) je od ra stao u Ru si ji, a de ve de se tih je ste kao fa kul tet sko
obra zo va nje u Ame ri ci gde i sa da `i vi. Sljo skin (Slez ki ne) je pro fe sor so vjet ske isto -
ri je na Ber kli ju, emi gri rao je osam de se tih go di na iz So vjet skog Sa ve za.
„pro vin ci ja li za ci je Za pa da“
18
iz du ha so vjet ske isto ri je bi lo do bro do {lo.
Ako je to put ko jim ide na u ka, ima }e mo jo{ jed no gle di {te u dva de set
pr vom ve ku – ne sa mo o So vjet skom Sa ve zu ve}, ta ko |e, i o in te lek tu -
al noj isto ri ji Evro pe i Se ver ne Ame ri ke u dva de se tom ve ku.
S en gle skog pre veo Go ran Bje dov
Li te ra tu ra
Ale xo po u los, Gol fo (2003): Sta lin’s Out cast: Ali ens, Ci ti zens, and the So vi et Sta -
te,1926–1936. It ha ca, NY: Cor nell Uni ver sity Press.
Ba be row ski, Jörg (2003): Der Fe ind ist übe rall. Sta li ni smus im Ka u ka sus. Mu nich: DVA.
Ba ron, Sa muel H. and Fri er son, Cathy A. (2003): Adven tu res in Rus sian Hi sto ri cal Re se -
arch: Re mi ni scen ces of Ame ri can Scho lars from the Cold War to the Pre sent. Ar -
monk, NY: M. E. Shar pe.
Boym, Sve tla na (1994): Com mon Pla ces. Mytho lo gi es of Everyday Li fe in Rus sia. Cam -
brid ge, MA: Har vard Uni ver sity Press.
Boym, Sve tla na (2001): The Fu tu re of No stal gia. New York: Ba sic Bo oks.
Brov kin, Vla di mir (1994): Be hind the Front Li nes of the Ci vil War: Po li ti cal Par ti es and
So cial Mo ve ments in Rus sia. Prin ce ton, Nj: Prin ce ton Uni ver sity Press.
Cha kra barty, Di pesh (2000): Pro vin ci a li zing Euro pe. Post co lo nial Tho ught and Hi sto ri -
cal Dif fe ren ce. Prin ce ton, Nj: Prin ce ton Uni ver sity Press.
Co hen, Step hen F. (1977): ’Bol she vism and Sta li nism’, in Ro bert C. Tuc ker (ed.), Sta li -
nism. Es says in Hi sto ri cal In ter pre ta tion. New York: Nor ton.
Crow ley, Da vid and Reid, Su san E. (eds) (2002): So ci a list Spa ces. Si tes of Everyday Li fe
in the Eastern Bloc. Ox ford: Berg.
Da vid-Fox, Mic hael (2004): ’On the Pri macy of Ide o logy. So vi et Re vi si o nists and Ho lo -
ca ust De ni ers (in Re spon se to Mar tin Ma lia)’, Kri ti ka. Ex plo ra ti ons in Rus sian
and Eura sian Hi story, 5(1): 81–105.
Da vi es, Sa rah (1997): Po pu lar Opi nion in Sta lin’s Rus sia. Ter ror, Pro pa gan da and Dis -
sent, 1934–1941. Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press.
Ede le, Mark (2004): „A Ge ne ra tion of Vic tors?“ So vi et Se cond World War Ve te rans from
De mo bi li za tion to Or ga ni za tion, 1941–1956’, PhD dis ser ta tion, Uni ver sity of
Chi ca go.
En gel, Bar ba ra A. and Po sad skaya-Van der beck, Ana sta sia (eds) (1997): A Re vo lu tion of
the ir Own. Vo i ces of Wo men in So vi et Hi story. Bo ul der, CO: We stvi ew Press.
Filt zer, Do nald (2002): So vi et Wor kers and La te Sta li nism: La bo ur and the Re sto ra ti o nof
the Sta li nist System af ter World War II. Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press.
Fit zpa trick, She i la (1979): Edu ca tion and So cial Mo bi lity in the So vi et Union,
1921–1934. Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press.
Fit zpa trick, She i la (1994): Sta lin’s Pe a sants. Re si stan ce and Sur vi val in the Rus sian Vil la -
ge af ter Col lec ti vi za tion. New York: Ox ford Uni ver sity Press.
Fit zpa trick, She i la (1999): Everyday Sta li nism. Or di nary Li fe in Ex tra or di nary Ti mes:
So vi et Rus sia in the 1930s. New York: Ox ford Uni ver sity Press.
Fit zpa trick, She i la (2003): ’The Good Old Days’, Lon don Re vi ew of Bo oks, 25(19):
18–20.
Fit zpa trick, She i la (2004a): ’Po li tics as Prac ti ce. Tho ughts on a New So vi et Po li ti cal Hi -
story’, Kri ti ka: Ex plo ra ti ons in Rus sian and So vi et Hi story, 5(1): 27–54.
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
76
18
Od no si se na Cha kra barty (2000).
Fit zpa trick, She i la (2004b): ’Vo pros sot sial’noi pod der zhki kol lek ti vi zat sii’, in Otec he -
stven na ia is to ri ia XX Ve ka: Eko no mic he ska ia, po li tic he ska ia i sot si al na ia zhizn’. V
pa mi a ti V. Z. Dro biz he va. Mo scow.
Fit zpa trick, She i la (2005): Te ar off the Masks! Iden tity and Im po stu re in Twen ti eth-Cen -
tury Rus sia. Prin ce ton, Nj: Prin ce ton Uni ver sity Press.
Fit zpa trick, She i la and Gel la tely, Ro bert (Edi tors) (1997): Ac cu sa tory Prac ti ces. De nun -
ci a tion in Mo dern Euro pean Hi story 1789–1989. Chi ca go: Uni ver sity of Chi ca -
go Press.
Fürst, Ju li a ne (2006): La te Sta li nist Rus sia: So ci ety bet we en Re con struc tion and Re in -
ven tion. Lon don: Ro u tled ge.
Gad dis, John Le wis (1997): We Now Know. Ret hin king Cold War Hi story. Ox ford: Cla -
ren don Press.
Getty, J. Arch and Na u mov, Oleg V. (1999): The Road to Ter ror. Sta lin and the Self-De -
struc tion of the Bol she viks, 1932–1939. New Ha ven, CT: Yale Uni ver sity Press.
Getty, J. Arch, Rit ter sporn, Ga bor T. and Zem skov, V. N. (1993): ’Vic tims of the So vi et
Pe nal System in the Pre war Years: A First Ap pro ach on the Ba sis of Ar chi val Evi -
den ce’, Ame ri can Hi sto ri cal Re vi ew, 98(4): 1017–1049.
Gle a son, Ab bott (1995): To ta li ta ri a nism. The In ner Hi story of the Cold War. New York:
Ox ford Uni ver sity Press.
Gor liz ki, Yoram and Khlev ni uk, Oleg (2004): Cold Pe a ce. Sta lin and the So vi et Ru ling
Cir cle, 1945–1953. Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press.
Gra ham, Lo ren R. (2006): Mo scow Sto ri es. Blo o ming ton, IN: In di a na Uni ver sity Press.
Grim sted, P. K. (ed.) (2000): Ar chi ves of Rus sia: A Di rec tory and Bi bli o grap hi cal Gu i de
to Hol dings in Mo scow and St. Pe ters burg. Ar monk, NY: M. E. Shar pe.
Ha gen loh, Paul (2000): ’So ci ally-Har mful Ele ments and the Gre at Ter ror’, in S. Fit zpa -
trick (ed.), Sta li nism: New Di rec ti ons. Lon don: Ro u tled ge.
Hal fin, Igal (2000): From Dark ness to Light. Class Con sci o u sness and Sal va tion in Re vo -
lu ti o nary Rus sia. Pittsburgh, PA: Uni ver sity of Pittsburgh Press.
Hal fin, Igal (2003): Ter ror in My Soul. Com mu nist Auto bi o grap hi es on Trial. Cam brid -
ge, MA: Har vard Uni ver sity Press.
Hal fin, Igal and Hell beck, Joc hen (1996): ’Ret hin king the Sta li nist Su bject: Step hen
Kot kin’s „Mag ne tic Mo un tain“ and the Sta te of So vi et Hi sto ri cal Stu di es’, Ja -
hrbücher für Geschic hte Oste u ro pas, 44(3): 456–63.
Har ris, Ja mes R. (1999): The Gre at Urals. Re gi o na lism and the Evo lu tion of the So vi -
etSystem. It ha ca, NY: Cor nell Uni ver sity Press.
Har ris, Ste ven E. (2006): ’„I Know all the Sec rets of My Ne ig hbors“: The Qu est for Pri -
vacy in the Era of the Se pa ra te Apart ment’, in Le wis H. Si e gel ba um (ed.), Bor -
ders of So ci a lism. Pri va te Sphe res of So vi et Rus sia. Lon don: Pal gra ve Mac mil lan.
Hell beck, Joc hen (2006): Re vo lu tion on My Mind. Wri ting a Di ary un der Sta lin. Cam -
brid ge, MA: Har vard Uni ver sity Press.
Hes sler, Ju lie (1998): ’A Post war Pe re stro i ka? To ward a Hi story of Pri va te En ter pri se in
the US SR’, Sla vic Re vi ew, 57(3): 516–542.
Hes sler, Ju lie (2004): A So cial Hi story of So vi et Tra de. Prin ce ton, Nj: Prin ce ton Uni ver -
sity Press.
Hof fmann Da vid L. (2003): Sta li nist Va lu es: The Cul tu ral Norms of So vi et Mo der nity,
1917–1941. It ha ca, NY: Cor nell Uni ver sity Press.
Hol qu ist, Pe ter (1997) ’„In for ma tion is the Alp ha and Ome ga of our Work“:Bol she vik Sur -
ve il lan ce in its Pan-Euro pean Con text’, Jo ur nal of Mo dern Hi story, 69(3): 415–450.
Humphrey, Ca ro li ne (2002): The Un ma king of So vi et Li fe. Everyday Eco no mi es af ter
So ci a lism. It ha ca, NY: Cor nell Uni ver sity Press.
Iun ge, Mark and Bin ner, Rolf (2003): Kak ter ror stal ’bol’shim’. Se kretnyi pri kaz No.
00447 i tek hno lo gi ia ego is pol ne ni ia. Mo scow: AIRO–XX.
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
77
Ka ra-Mur za, A. A. and Vos kre sen skii, A. K. (eds) (1989): To ta li ta rizm kak isto ric he skii
fe no men. Mo scow: Fi lo sof skoe obshche stvo SSSR.
Kelly, Ca tri o na (2001): Re fi ning Rus sia. Advi ce Li te ra tu re, Po li te Cul tu re, and Gen der
from Cat he ri ne to Yelt sin. Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press.
Kelly, Ca tri o na (2005): Co mra de Pa vlik. The Ri se and Fall of a So vi et Boy He ro. Lon -
don: Gran ta Bo oks.
Kelly, Ca tri o na and Shep herd, Da vid (1998): Con struc ting Rus sian Cul tu re in then Age
of Re vo lu tion: 1881–1940. Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press.
Kha nin, G. I. (2003): ’The 1950s – the Tri umph of the So vi et Eco nomy’, Euro pe-Asia
Stu di es, 55(8): 1187–1212.
Khark hor din, Oleg (1999): The Col lec ti ve and the In di vi dual in Rus sia. Ber ke ley: Uni -
ver sity of Ca li for nia Press.
Khlev ni uk, O. V. (1996): Po lit bi u ro. Mek ha nizmy po li tic he skoi vla sti v 1930-e gody.
Mo scow: ROS SPEN.
Knight, Amy (1999): Who Kil led Ki rov? The Kre mlin’s Gre a test Mystery. New York: Hill
and Wang.
Ko jev ni kov, Ale xei (2002): ’The Gre at War, the Rus sian Ci vil War and the In ven tion of
Big Sci en ce’, Sci en ce in Con text, 15(2): 239–275.
Kor nai, Ja nos (1992): The So ci a list System: The Po li ti cal Eco no mics of Com mu nism.
Prin ce ton, Nj: Prin ce ton Uni ver sity Press.
Kot kin, Step hen (1995): Mag ne tic Mo un tain. Sta li nism as a Ci vi li za tion. Ber ke ley: Uni -
ver sity of Ca li for nia Press.
Ko va lev, E. M. (1996): Go lo sa kres’tian. Sel’ska ia Ros si ia XX ve ka v krest’ian skikh me -
mu a rakh. Mo scow: Aspekt Press.
Ko zlov, V. P. and Grim sted, P. K. (1997): Ark hivy Ros sii. Mo skva i Sankt-Pe ter burg. Spra -
voc hnik-obo zre nie bi bli o gra fi che skii uka za tel. Mo scow: Ark he o gra fi che skii
tsen tr.
Kuhn, Tho mas S. (1962): The Struc tu re of Sci en ti fi c Re vo lu ti ons. Chi ca go: Uni ver sity
of Chi ca go Press.
Ku ro miya, Hi ro a ki (1998): Fre e dom and Ter ror in the Don bas, A Ukra i nian–Rus si an Bor -
der land, 1870s–1990s. Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press.
La Pi er re, Brian (2006): ’Pri va te Mat ters or Pu blic Cri mes: The Emer gen ce of Do me stic
Ho o li ga nism in the So vi et Union, 1939–1966’, in Le wis H. Si e gel ba um (ed.), Bor -
ders of So ci a lism. Pri va te Sphe res of So vi et Rus sia. Lon don: Pal gra ve Mac mil lan.
Le bi na, N. B. (1999): Pov se dnev na ia zhizn’ so vet sko go go ro da 1920/1930 gody. St Pe -
ters burg: Ne va.
Le noe, Mat thew (2002): ’Did Sta lin Kill Ki rov and Do es it Mat ter?’, Jo ur nal of Mo dern
Hi story, 74(2): 352–380.
Le noe, Mat thew (2004): Clo ser to the Mas ses. Sta li nist Cul tu re, So cial Re vo lu tion, and
So vi et New spa pers. Cam brid ge, MA: Har vard Uni ver sity Press.
Le win, Mos he (1968): Le nin’s Last Strug gle. New York: Ran dom Ho u se.
Lo vell, Step hen (2003): Sum mer folk. A Hi story of the Dac ha, 1710–2000. It ha ca, NY:
Cor nell Uni ver sity Press.
Mar tin, Te rry (1998): ’The Ori gins of So vi et Et hnic Cle an sing’, Jo ur nal of Mo dern Hi -
story, 70(4): 813–861.
Mar tin, Te rry (2000): ’Mo der ni za tion or Neo-tra di ti o na lism? Ascri bed Na ti o na lity and
So vi et Pri mor di a lism’, in She i la Fit zpa trick (ed.), Sta li nism: New Di rec ti ons.
Lon don: Ro u tled ge.
Mar tin, Te rry (2001): The Af fir ma ti ve Ac tion Em pi re. Na ti ons and ati o na lism in the So -
vi et Union, 1923–1939. It ha ca, NY: Cor nell Uni ver sity Press.
Me dve dev, Roy A. (1971): Let Hi story Jud ge. The Ori gins and Con se qu en ces of Sta li -
nism. New York: Knopf.
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
78
Mon te fi o re, Si mon Se bag (2004): Sta lin. The Co urt of the Red Tsar. New York: Knopf.
Nérard, François-Xa vi er (2004): 5% de vérité. La dénon ci a tion dans l’URSS de Sta li ne.
Pa ris: Tal lan di er.
Ober tre is, Ju lia (2004): Tränen des So zi a li smus. Woh nen in Le nin grad zwischen All tag
und Uto pie 1917–1937. Co log ne: Böhlau Ver lag.
Pi pes, Ric hard (ed.) (1996): The Unk nown Le nin. From the Sec ret Ar chi ve. New Ha ven,
CT: Yale Uni ver sity Press.
Pi pes, Ric hard (2003): Vi xi. Me mo irs of a Non-Be lon ger. New Ha ven, CT: Yale Uni ver -
sity Press.
Pohl, Mic ha e la (for thco ming): Ope ning the Vir gin Lands: So ci ety and Re form in Ka -
zakhstan in the Khrushchev Era. Blo o ming ton, IN: In di a na Uni ver sity Press.
Ran sel, Da vid L. (2000): Vil la ge Mot hers. Three Ge ne ra ti ons of Chan ge in Rus sia and Ta -
ta ria. Blo o ming ton, IN: In di a na Uni ver sity Press.
Reid, Su san E. (2002): ’Cold War in the Kitchen: Gen der and the De-Sta li ni za tion of Con -
su mer Ta ste in the So vi et Union un der Khrushchev’, Sla vic Re vi ew, 61(2): 211–252.
Ros sman, Jef frey J. (2005): Wor ker Re si stan ce un der Sta lin: Class and Re vo lu tion on the
Shop Flo or. Cam brid ge, MA: Har vard Uni ver sity Press.
Ser vi ce, Ro bert (2000): Le nin. A Bi o graphy. Cam brid ge, MA: Har vard Uni ver sity Press.
Ser vi ce, Ro bert (2004): Sta lin. A Bi o graphy. Cam brid ge, MA: Belk nap Press.
She a rer, Da vid (2001): ’So cial Di sor der, Mass Re pres sion and the NKVD du ring the
1930s’, Ca hi ers du mon de rus se, 42(2–4): 503–534.
Shev chen ko, Ol ga (2002): ’Bet we en the Ho les: Emer ging Iden ti ti es and Hybrid Pat terns
of Con sump tion in Post-So ci a list Rus sia’, Euro pe-Asia Stu di es, 54(6):841–866.
Shla pen tokh, Vla di mir (1989): The Pu blic and Pri va te Li fe of the So vi et Pe o ple. Chan -
ging Va lu es in Post-Sta lin Rus sia. New York: Ox ford Uni ver sity Press.
Slez ki ne, Yuri (2004): The Je wish Cen tury. Prin ce ton, Nj: Prin ce ton Uni ver sityPress.
Thur ston, Ro bert (1996): Li fe and Ter ror in Sta lin’s Rus sia, 1934–1941. New Ha ven,
CT: Yale Uni ver sity Press.
Ti mas heff, Nic ho las S. (1946): The Gre at Re tre at. The Growth and Dec li ne of Com mu -
nism in Rus sia. New York: E. P. Dut ton.
Utek hin, Ilia (2004): Oc her ki kom mu nal’no go byta. Mo scow: OGI.
Ver che nov, L. N. and Igrit skii, Iu. I. (eds) (1993): To ta li ta rizm: chto eto ta koe? Is sle do -
va ni ia za ru bezhnykh po li to lo gov. Sbor nik sta tei, ob zo rov, re fe ra tov, pe re vo dov,
part 1. Mo scow: INION RAN.
Vik ha va i nen, T. (ed.) (2000): Normy i tsen no sti posvse dnev noi zhi zni 1920–1930-e
gody. St Pe ters burg: Ne va.
Vi o la, Lynne (1996): Pe a sant Re bels un der Sta lin. Col lec ti vi za tion and the Cul tu re of Pe -
a sant Re si stan ce. New York: Ox ford Uni ver sity Press.
Vi o la, Lynne (2001): ’The Ot her Ar chi pe la go: Ku lak De por ta ti ons to the North in
1930’, Sla vic Re vi ew, 60(4): 730–755.
Vi o la, Lynne (ed.) (2002): Con ten ding with Sta li nism. So vi et Po wer and Po pu lar Re si -
stan ce in the 1930s. It ha ca, NY: Cor nell Uni ver sity Press.
Vi o la, Lynne (for thco ming): The Unk nown Gu lag. The Lost World of Sta lin’s Spe cial
Set tle ments. New York: Ox ford Uni ver sity Press.
Vi tuk hnov ska ia, M. (ed.) (2000): Na kor me vre me ni. In terv’iu s le nin grad tsa mi 1930-
khgo dov. St Pe ters burg: Ne va.
Vol ko go nov, D. (1989): Tri umf i tra ge di ia. Po li tic he skii por tret I. V. Sta li na v 2-kh kn.
Mo scow: No vo sti.
Vol ko go nov, D. (1994): Le nin. Po li tic he skii por tret. Mo scow: No vo sti.
Yur chak, Alek sei (2006): Everything Was Fo re ver, Un til It Was No Mo re: The Last So vi et
Ge ne ra tion. Prin ce ton, Nj: Prin ce ton Uni ver sity Press.
Zam ko voi, V. (1994): To ta li ta rizm. Sushchnost’ i kont sep tsii. Mo scow: In sti tu te mez -
hdu na rod no go pra va i eko no mi ki.
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
79
RO NALD SU NI
SO CI JA LI ZAM, POST SO CI JA LI ZAM I NOR MA TIV NA
MO DER NOST: RAZ MI [LJA NJA O ISTO RI JI
SO VJET SKOG SA VE ZA*
U svo joj naj no vi joj knji zi D`ejms Skot (Ja mes C. Scott) tvr di da su u po -
sled nja dva ve ka naj tra gi~ ni ji mo men ti u isto ri ji raz vo ja dr `a ve bi li po -
ve za ni s fe no me nom ko ji autor na zi va „vi so kim mo der ni zmom“. Po -
gub na te `nja za ad mi ni stri ra njem `i vo ta dru {tva i pri ro de do pu nja va la
se „neo gra ni ~e nim ko ri {}e njem re sur sa vla sti sa vre me ne dr `a ve kao in -
stru men ta za do sti za nje po sta vlje nih ci lje va“ na po za di ni „osla blje nog
ili po ti snu tog gra |an skog dru {tva, ko je ni je bi lo spo sob no da se us pro -
ti vi ostva re nju da tih pla no va“.
1
S o~i gled nim `a lje njem Skot kon sta tu je
da je ve }i na gran di o znih pro je ka ta dr `av nog in `e nje rin ga XX ve ka bi la
de lo ru ku pro gre siv nih ili re vo lu ci o nar nih eli ta ko je su u pro me ni sa -
vre me nog dru {tva vi de le svoj za da tak i u mno gim slu ~a je vi ma ni su de -
li le pri vr `e nost ka de mo kra ti ji ili gra |an skim pra vi ma. Pro ro ci ma vi so -
kog mo der ni zma sma tra ju se Val ter Ra te nau (Wal ter Rat he nau), Vla di -
mir Le njin, Jo sif Sta ljin, Le Kor bi zije (Le Cor bu si er), Ju li us Nje re re (Ju -
li us Nyere re) ko ji su u Sko to voj knji zi pri ka za ni kao zli ge ni ji. Isto vre -
me no, autor kao do stoj ne opo nen te ide o lo zi ma vi so kog mo der ni zma
is ti ~e Ro zu Luk sem burg, Alek san dru Ko lon taj, D`ejn D`ej kobs (Ja ne
Ja cobs) i E. F. [u ma he ra (E.F.Schu mac her). Ni je te {ko pri me ti ti ka ko
sve ma lo, li~ no, idi o sin kra ti~ no, lo kal no i spon ta no iza zi va Sko to vu
sim pa ti ju. Na su prot to me, svi po ku {a ji da se ustro ji za o kru `en, pre ci -
zan mo del mo der ne dr `a ve do vo de, pre ma mi {lje nju auto ra, do iz o pa -
~e nih re zul ta ta ti pa so vjet skih kol ho za, tan za nij skih uja ma-se la, Bra zi li -
80
Tre}i program Radio Beograda
Br. 141–142, I–II/2009
UDK: 94(47):930
321.64(47):316.75
* Iz vor: Ro nalúd Su ni „So ci a lizm, post so ci a lizm i normativnað moder-
nostú: Razmù{lenið ob is to rii SSSR“, Ab Im pe rio, 2002, No. 2 (kra }a ver zi ja
tek sta na en gle skom je zi ku do stup na je u: The Jo ur nal of the In ter na ti o nal In sti tu -
te, Uni ver sity of Mic hi gan, Ann Ar bor, Voll. 6, No. 2, Win ter 1999).
1
Ja mes C. Scott. Se e ing Li ke a Sta te: How Cer tain Sche mes to Im pro ve the
Hu man Con di tion Ha ve Fa i led. New Ha ven and Lon don, 1998, pp. 88–89.
je, kon cen tra ci o nih lo go ra i vi jet nam skih stra te {kih na se lja. Pla ni ra nju
ko je ostva ru ju sve zna ju }e i sve vi de }e eli te od o zgo i spo lja Skot su prot -
sta vlja prak su „me ti za ci je“ (me tis) ko ja pod ra zu me va prak ti~ no is ku -
stvo i ste ~e no zna nje ko ji se me nja ju u skla du s ne pre kid nim pro me na -
ma u pri rod nom i so ci jal nom okru `e nju.
Sko to va te za za slu `u je ozbilj no raz ma tra nje. Nje go va knji ga je upo -
zo re nje pro tiv in te lek tu al ne umi {lje no sti uko re nje ne u ra ci o na li sti~ kom
so ci jal nom in `e nje rin gu ko ji ig no ri {e ra zno vr snost i par ti ku lar nost
stvar nog ljud skog `i vo ta. Sli ~an kri ti~ ki od nos pre ma so ci jal nom in `e -
nje rin gu po seb no je po znat isto ri ~a ri ma So vjet skog Sa ve za jer su unu tar
pro fe si je kon zer va tiv ni kri ti ~a ri, po put Ri ~ar da Paj psa i Mar ti na Ma li -
je, iz no si li sli~ ne ar gu men te o pro sve }e no sti i in te lek tu al nim iz vo ri ma
ru ske re vo lu ci je, so vjet skoj dik ta tu ri i u`a si ma sta lji ni zma. U svo joj
knji zi Skot po ku {a va da od ba ci pri med be da je nje go va ar gu men ta ci ja
la ko svo di va na kon zer va tiv nu apo lo ge ti ku po put Ber ko ve ko ja ne kri -
ti~ ki pre u zi ma ar gu men te iz pro {lo sti. Ipak, te {ko je ne pri me ti ti da se
glav ni Sko to vi pro tiv ni ci na la ze na le vom kri lu po li ti~ kog spek tra, a u
si tu a ci ji ka da je put ka tr `i {tu za kr ~en post ko mu ni sti~ kim ru {e vi na ma,
me te na ko je je on usme rio kri ti ku sa svim la ko se po ga |a ju. U So vjet -
skom Sa ve zu Skot po le mi {e u dva po gla vlja ko ja su po sve }e na re vo lu ci -
o nar noj par ti ji i so vjet skoj ko lek ti vi za ci ji. Osla nja ju }i se na po gle de
Luk sem bur go ve i Ko lon ta je ve, on tvr di da je le njin ska kon cep ci ja re vo -
lu ci o nar ne avan gar de prak ti~ no is klju ~i la sa mo i ni ci ja ti vu (prak su „me -
ti za ci je“) rad ni ka i se lja ka, a ta ko |e ni je osta vlja la {an se „dru gom Le nji -
nu“ – onom ko ji je u od re |e nim pe ri o di ma re vo lu ci je pod sti cao sa mo i -
ni ci ja ti vu od o zdo. U po gla vlji ma ko ja su po sve }e na Bra zi lu, ko lek ti vi -
za ci ji i uja ma-se li ma, Skot po ka zu je ka ko je ~ak i u te {kim uslo vi ma na -
met nu te she ma ti za ci je i ra ci o na li za ci je `i vo ta, obi~ nim lju di ma po la zi lo
za ru kom da po re me te pla no ve vi so kog mo der ni zma i da us po sta ve
sop stve ne im pro vi zo va ne na ~i ne pri la go |a va nja re pre siv nom re `i mu
ko ji su im omo gu }a va li da pre `i ve.
Po {to je Sko to va knji ga bo ga ta ide ja ma i ar gu men ti ma ona pod sti ~e
na de ba tu sa auto rom. U osno vi, pri me ri ko je Skot ko ri sti uze ti su iz
isto ri je ne u spe lih pro je ka ta po bolj {a nja ljud ske eg zi sten ci je „od o zgo“.
Isto vre me no, isto ri ja po zna je i dru ga ~i je pri me re tra gi~ nih ne u spe ha
mo der no sti ko ji su, po put ame ri~ ke grad ske kri ze, vi {e bi li re zul tat dej -
stva tr `i {nih me ha ni za ma mo di fi ko va nih ra si zmom, ne go {to su bi li
uslo vlje ni ra ci o na li sti~ kim pla ni ra njem. S dru ge stra ne, mo `e mo se za -
pi ta ti ni su li od o zgo na met nu ti pro gra mi pri va ti za ci je i pre la ska na tr `i -
{ne od no se ko ji su u biv {em So vjet skom Sa ve zu iza zva li to li ko ha o sa i
pro ble ma po ve za ni s fe no me nom vi so kog mo der ni zma? U kom ste pe nu
je so vjet ski pro je kat bio re a li za ci ja ra ci o na li sti~ ke mo der no sti od o zgo,
a ne, re ci mo, re zul tat neo tra di ci o na li sti~ kih te `nji mo} nih gra di te lja dr -
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
81
`a ve i obi~ nih gra |a na? Ma da je Skot za pa zio od re |e nu pa to lo gi ju u
isto ri ji i prak si iz grad nje dr `a ve, on ipak pri zna je ~i nje ni cu da je ~o ve -
~an stvo osu |e no na `i vot u dr `av nim okvi ri ma, te da su dr `a ve „osno -
va ka ko na {ih slo bo da, ta ko i ne slo bo da“.
2
Te {ko je ne sa gla si ti se s
tvrd njom da je „auto ri tar no ni po da {ta va nje vred no sti, `e lja i pri go vo ra
sop stve nih po da ni ka“ na ne lo {te tu po je di nim sa vre me nim dr `a va ma,
ali osta je pi ta nje da li tre ba ta ko o{tro pred sta vlja ti su kob lo kal nog zna -
nja i uto pij skih she ma kao {to to ~i ni Skot? Nje go va pri vr `e nost tak ti ci
„me ti za ci je“ po ne gde se ~i ni su vi {e ro man ti~ nom. Isto vre me no, Sko to -
va osu da ra ci o nal nog pla ni ra nja u auto ri tar nim re `i mi ma ~i ni se jed no -
stra nom jer ni je pra }e na ana li zom pri me ne ra ci o nal nog pla ni ra nja u de -
mo krat ski jim po li ti~ kim re `i mi ma. Knji ga je do sled na u nor ma tiv nom
to nu i sa dr `i va `no upo zo re nje. Me |u tim, u do ba ka da se svi po zi va ju
na so vjet sko isto rij sko is ku stvo da bi po ka za li uto pi~ nost al ter na ti ve ka -
pi ta li zmu (pri tom, ka pi ta li zmu od re |e nog ti pa), neo p ho dan je „is crp -
ni ji opis“ (thick de scrip tion) ra zno li kih ti po va mo der no sti is po lje nih to -
kom krat kog isto rij skog po sto ja nja So vjet skog Sa ve za. Jed na ta kva ana -
li za mo gla bi da sma nji bez na |e u sa vre me nom po i ma nju, na pr vi po -
gled, ne raz re {i vih so ci jal nih pro ble ma s po ~et ka no vog mi le ni ju ma.
Kra tak eks kurs u isto ri o gra fi ju so vjet skog pe ri o da
To kom po sled njih ne ko li ko de ce ni ja {tam pa i pro fe si o nal ni so vje to lo zi
for mu li sa li su dve pa ra dig me da bi ob ja sni li so vjet sku pro {lost i raz lo ge
pro pa sti evrop skog ko mu ni zma. Na jed nom po lu na la ze se oni ko ji
sma tra ju da je so vjet sko is ku stvo bi lo opa san, po gre {an i ~ak iz o pa ~e ni
eks pe ri ment nad ljud skim bi }i ma. Re ~i ma Mar ti na Ma li je, isto ri ja So -
vjet skog Sa ve za bi la je „ve li ka uto pij ska avan tu ra na {eg sto le }a“.
3
Iako
ni su us pe le da ostr va re sop stve nu uto pi ju, so vjet ske vla sti su ipak stvo -
ri le „~u do vi {nu an ti re al nost ili iz o kre nu ti svet“ ko ji je bio re zul tat ide -
o lo {ki mo ti vi sa nog po ku {a ja da se iz gra di „in te gral ni re vo lu ci o nar ni so -
ci ja li zam“ ili „pot pu ni ne-ka pi ta li zam“.
4
Sa gla sno s da tom pa ra dig -
mom, ko mu ni sti~ ka par ti ja je do {la na vlast po mo }u po li ti~ kog pre vra -
ta, dr `av nim uda rom ostva re nim iza le |a na rod nih ma sa. Po {to je bio
vlast ma nji ne, bolj {e vi~ kom re `i mu je bio neo p ho dan ogro man pro pa -
gand ni apa rat i mo no pol nad sred stvi ma ko mu ni ka ci je i kul tur ne pro -
duk ci je ra di ove ko ve ~e nja „Ve li ke la `i“, te sve pri sut na taj na po li ci ja ra -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
82
2
Ibid., p. 7.
3
Mar tin Ma lia. The So vi et Tra gedy: A Hi story of So ci a lism in Rus sia,
1917–1991. New York, 1994. p. 1.
4
Ibid., p. 8; 34.
di obez be |e nja nje go vog op stan ka na vla sti.
5
Sa gla sno da tom mi {lje nju,
pro {lost Ru si je i sa mo u ve re nost so vjet skih ru ko vo di la ca pred o dre di li
su nje nu sud bi nu. U okvi ru te pa ra dig me so vjet sko dru {tvo i sve mo} na
so vjet ska dr `a va raz ma tra ni su kao re in kar na ci ja naj go rih ru skih tra di -
ci ja mi nu lih vre me na – sa mo dr `a vlja, ari sto krat ske tra di ci je, kre post -
nog pra va i si bir skog pro gon stva.
6
Po sto je raz li ke iz me |u li be ral nih i kon zer va tiv nih kri ti ~a ra so vjet -
skog eks pe ri men ta: jed ni uzrok so vjet ske tra ge di je pro na la ze u ljud skoj
pri ro di, dru gi su sklo ni da okri ve pro sve ti telj stvo, tre }i – ru ski na ci o -
nal ni ka rak ter i tip ru skog dru {tva. Naj u ti caj ni ja „ide o krat ska“ ver zi ja
ru ske isto ri je na {la je svoj iz raz u ta ko zva noj kon cep ci ji to ta li ta ri zma.
Ta kon cep ci ja po ve zu je so vjet ski ko mu ni zam sa fa {i zmom i oba re `i ma
osu |u je kao te ro ri sti~ ka i sklo na osva ja nju ce log sve ta.
7
U osno vi ovog
mo de la je ste ube |e nje da je to ta li tar na dr `a va ato mi zi ra la dru {tvo i u~i -
ni la ga ne spo sob nim da se efi ka sno su prot sta vi. Za raz li ku od auto ri tar -
nih re `i ma s ko ji ma su za pad ne de mo kra ti je mo gle da sa ra |u ju, to ta li -
tar ni re `i mi su po sto ja ni i ne pro men lji vi – iz u zev nji ho vog pot pu nog
uni {te nja ko je mo `e da bu de iza zva no spolj nim me {a njem ili raz vo jem
unu tra {njih pro tiv re~ no sti. Iz per spek ti ve ta kvog sta no vi {ta ko je je bi lo
ka rak te ri sti~ no za pe riod Hlad nog ra ta, pot ko pa va ju se gra ni ce iz me |u
raz li ~i tih pe ri o da so vjet ske isto ri je. Ta ko se Sta ljin ne sma tra gro ba rom
le nji ni zma, ve} ute lo vlje njem le njin skih za ve ta. Re vo lu ci ja, ro |e na iz
ide a li zma i de mo krat skih stre mlje nja, sa gle da va se kao ka ri ka u lo gi~ -
kom lan cu ko ji je do veo do sta lji ni sti~ kog te ro ra. O~i gled ne pro me ne
so vjet skog dru {tva po sle smr ti Sta lji na u okvi ru te lo gi ke shva ta ju se sa -
mo kao pro me na de ko ra ci je; re for me se ne shva ta ju ozbilj no, ~ak i ka -
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
83
5
Mo gu }e je upu ti ti na L. [a pi roa ko ji se kao isto ri ~ar pri dr `a vao sli~ nog sta -
no vi {ta: L. Scha pi ro. The Ori gin of the Com mu nist Autoc racy: Po li ti cal Op po si tion
in the So vi et Sta te: First Pha se, 1917–1922. Cam brid ge, MA., 1955; Idem. The
Com mu nist Party of the So vi et Union. New York, 1960; Vi de ti i: R. Pi pes. The
Rus sian Re vo lu tion. New York, 1990; Idem. Rus sia Un der the Bol she vik Re gi me,
New York, 1993.
6
Iz lo `e ne sta vo ve ka rak te ri sti~ ne za „{ko lu kon ti nu i te ta“ vi de ti u: Nic ho las S.
Ti mas heff. The Gre at Re tre at: The Growth and Dec li ne of Com mu nism in Rus sia.
New York, 1946; Ed ward L. Ke e nan. „Mu sco vi te Po li ti cal Folk ways“, Rus sian Re -
vi ew. 1986. Vol. XLV, No. 2, pp. 115–181; Ro bert C. Tuc ker. Sta lin as Re vo lu tion,
1879–1929: A Study in Hi story and Per so na lity. New York, 1973; Idem. Sta lin in
Po wer: The Re vo lu tion From Abo ve, 1928–1941, New York, 1990.
7
Osnov ni po stu la ti „to ta li ta ri sti~ ke {ko le“ for mu li sa ni su u: Han nah Arendt.
The Ori gins of To ta li ta ri a nism. New York, 1951; Bar ring ton Mo o re, Jr. Ter ror and
Pro gress US SR: So me So ur ces of Chan ge and Sta bi lity in the So vi et Dic ta tor ship.
Cam brid ge, MA., 1954; Carl J. Fri e drich and Zbig ni ew K. Br ze zin ski. To ta li ta rian
Dic ta tor ship and Autoc racy. Cam brid ge, MA., 1956
da ogo lju ju one me ha ni zme ko ji obez be |u ju po sto ja nje si ste ma; ide ja
„de mo krat skog so ci ja li zma“ ka rak te ri {e se kao ok si mo ron – re ~i ma
Mar ti na Ma li je kao – „de mo krat ski sta lji ni zam“.
8
Ova pa ra dig ma je cve ta la u go di na ma Hlad nog ra ta, za tim je to -
kom pe ri o da de tan ta i mir ne ko eg zi sten ci je {e zde se tih i se dam de se tih
go di na bi la u po vla ~e nju, da bi, pre tr pev {i ne znat ne iz me ne, iz no va ste -
kla pre |a {nju sna gu po sle slo ma So vjet skog Sa ve za i po sta la vla da ju }a
in ter pre ta ci ja su {ti ne, evo lu ci je i kra ha so vjet skog si ste ma. Oni ko ji su
do {li na vlast u Ru si ji 1991. go di ne de li li su uve re nje da je re vo lu ci ja
ko ja je do ve la do stva ra nja So vjet skog Sa ve za bi la za ve re ni~ ki dr `av ni
udar ko ji je skre nuo ze mlju sa ko lo se ka de mo kra ti je, pro spe ri te ta i mo -
der no sti, te da je tre ba lo da pro |e jo{ se dam de set i ~e ti ri go di ne, da bi
Ru si ja si {la s te tra gi~ ne pu ta nje i vra ti la se na pra vi put. Ta kvo shva ta -
nje so vjet ske isto ri je naj bo lje se iz ra `a va ter mi ni ma po put: tra ge di je,
uto pi je i, po seb no, eks pe ri men ta – u zna ~e nju ne ~e ga {to se od vi ja lo
pot pu no po gre {no. U Ru si ji se upra vo te re ~i upo tre blja va ju sve ~e {}e
ka da se opi su je so vjet ska pro {lost.
9
S dru ge stra ne, za mno ge za pad ne
eks per te so vjet sko is ku stvo slu `i kao do kaz da su sa da al ter na ti ve ka pi -
ta li zmu od ba ~e ne na sme tli {te isto ri je. Znatan deo post so vjet ske ru ske
eli te usvo jio je sta vo ve Za pa da iz vre me na Hlad nog ra ta iz ra `e ne kroz
dve osnov ne te ze: mark si zam ne iz o stav no vo di ka to ta li ta ri zmu, a istin -
ski so ci ja li zam je sta lji ni zam. U sve sti mno gih Ru sa ko ji su u to vre me
bi li okru `e ni ha o som ras pa da ju }eg sta rog dru {tva So vjet ski Sa vez je bio
pri mer iz o pa ~e ne mo der no sti ko ju je tre ba lo pre vla da ti. Jed no krat ko
vre me pred sta va Za pa da po sta la je pri mer al ter na tiv ne mo der no sti, ~i -
ja su obe le` ja bila i slo bod no tr `i {te, de mo kra ti ja, eko nom ski pro spe ri -
tet i pri vat na svo ji na. To kom tog krat kog pe ri o da za pad ni li be ra li i
kon zer va tiv ci, s jed ne stra ne, i ru ska po li ti~ ka eli ta, s dru ge stra ne, po -
du da ra li su se u po gle di ma na pro {lost i jed na ko su shva ta li svo je bu du -
}e za dat ke. Ali, to je din stvo je kra jem de ve de se tih go di na i{ ~e zlo ka ko
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
84
8
Sam Ma li ja se kri ti~ ki od no si pre ma po je di nim aspek ti ma kon cep ci je to ta li -
ta ri zma i sma tra da ni je nu `no ko ri {}e nje te kon cep ci je da bi se raz u me la isto ri ja
So vjet skog Sa ve za. Me sto te kon cep ci je, Ma li ja u ana li zu uvo di svoj po jam in te -
gral ni so ci ja li zam, te go vo ri o ne mo gu} no sti ostva re nja te uto pi je i o to me da je
po ku {aj nje nog ova plo }e nja uslo vio nu `no skre ta nje u te ror. Kao pri mer re vi zi je
te o ri je to ta li ta ri zma unu tar „to ta li tar ne {ko le“ vi de ti: Mer le Fa in sod. How Rus sia
Is Ru led. Re vi sed edi tion. Cam brid ge, MA., 1963; Adam B. Ulam. The New Fa ce
of So vi et To ta li ta ri a nism, New York, 1965.
9
M. Ma lia, op. cit.; Or lan do Fi ges. A Pe o ple’s Tra gedy: A Hi story of the Rus -
sian Re vo lu tion. New York, 1996; Mik hail Hel ler, Alek san dr M. Ne krich. Uto pia
in Po wer: The Hi story of the So vi et Union from 1917 to the Pre sent. New York,
1986; Ro nald Gri gor Suny. The So vi et Ex pe ri ment: Rus sia, the US SR, and the Suc -
ces sor Sta tes, New York, 1998.
pod uti ca jem eko nom ske kri ze, kri mi na li za ci je i ko rup ci je u vi {im re do -
vi ma ru ske vla sti, ta ko i od no som Za pa da pre ma Ru si ji ko ji je shva tan
kao de mon stra ci ja sop stve ne voj ne i kul tur ne nad mo }i.
Dru ga uti caj na in ter pre ta ci ja so vjet ske isto ri je na sta la je u po sled njoj
fa zi Hlad nog ra ta (od {e zde setih do osam de se tih go di na) i to kom de ve -
de se tih je pod vrg nu ta ozbilj nom pre i spi ti va nju. Po ~et kom {e zde se tih go -
di na mno gi dru {tve ni na u~ ni ci po ~e li su da raz ma tra ju So vjet ski Sa vez
kao al ter na ti van put dru {tve no-eko nom skog raz vo ja. Za raz li ku od ra ni -
jih pri sta li ca so ci ja li zma so vjet skog ti pa, „{ko la dru {tve no-eko nom skog
raz vo ja“ (de ve lop men ta list school), ko ja se ta da for mi ra la, pri zna va la je
te {ke eks ce se sta lji ni sti~ kog re `i ma. Ipak, nje ni sled be ni ci bi li su ube |e ni
da je So vjet ski Sa vez po sle 1953. go di ne na pu stio prak su ma sov nog te ro -
ra, da je po na vlja nje te ro ra ma lo ve ro vat no i da se so vjet sko dru {tvo la ga -
no kre }e pu tem ur ba ni zo va nog, sa mo i ni ci ja tiv nog dru {tva sa vre me nog ti -
pa ko je ka rak te ri {e raz vi je ne ze mlje. U go di na ma for mi ra nja {ko le „dru -
{tve no-eko nom skog raz vo ja“ dru {tve ne na u ke na la zi le su se pod uti ca jem
te o ri je mo der ni za ci je i nje nog ogran ka – te o ri je kon ver gen ci je. Te te o ri je
iz me ni le su kod za pad nih is tra `i va ~a per cep ci ju So vjet skog Sa ve za: u po -
re |e nju s pred sta va ma hlad no ra tov skih vi te zo va lik ne pri ja telj ske dr `a ve
sa da je pod no {lji vi ji, a lik dru {tva ma nje okru tan.
10
S raz vo jem so ci jal ne isto ri je kra jem {e zde se tih, po ~e lo je na Za pa du
iz u ~a va nje na stan ka so vjet skog re `i ma pri ~e mu je po seb na pa `nja po -
sve }i va na 1917. go di ni. Isto ri ~a ri no vog usme re nja, od ba civ {i in ter pre -
ta ci ju za ve re ni~ kog ka rak te ra Re vo lu ci je i te zu o ne po sto ja nju ma sov ne
po dr {ke, pred lo `i li su prin ci pi jel no dru ga ~i ju sli ku do ga |a ja i pro ce sa
Ok to bar ske re vo lu ci je. No va is tra `i va nja usta no vi la su ~i nje ni cu ra di ka -
li za ci je voj ni ka i rad ni ka u Pe tro gra du i oko li ni to kom 1917. go di ne pod
uti ca jem du go traj nog ra ta, eko nom skog ko lap sa, sa rad nje ume re nih so -
ci ja li sta s „bur `o a skom“ pri vre me nom vla dom i uspe {ne bolj {e vi~ ke mo -
bi li za ci je oko, pre ma svom so ci jal nom sa sta vu, de mo krat ski jih or ga na
so vjet ske vla sti.
11
Dru gi „re vi zi o ni sti“ do ve li su u pi ta nje te zu o sve o bu -
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
85
10
Kao ra do ve pred stav ni ka „{ko le mo der ni za ci je“ mo gu se na ve sti: Raymond
A. Ba u er, Alex In ke les, Clyde Kluc khohn. How the So vi et System Works: Cul tu ral,
Psycho lo gi cal and So cial The mes. Cam brid ge, MA., 1956; New York, 1961; Alex
In ke les, Raymond A. Ba u er. The So vi et Ci ti zen: Daily Li fe in a To ta li ta rian So ci -
ety. Cam brid ge, MA., 1961; Mos he Le win. Po li ti cal Un der cur rents of So vi et Eco -
no mic De ba tes: From Buk ha rin to the Mo dern Re for mers, Prin ce ton, 1974.
11
U spi sak pri me ra re vi zi o ni sti~ kih ra do va o isto ri ji Ru ske re vo lu ci je mo gu se
uklju ~i ti: Wil li am G. Ro sen berg, Li be rals in the Rus sian Re vo lu tion: The Con sti tu -
ti o nal De moc ra tic Party, 1917–1921. Prin ce ton, 1974; Ale xan der Ra bi no witch,
The Bol she viks Co me to Po wer: The Re vo lu tion of 1917 in Pe tro grad, New York,
1976; S. A. Smith. Pe tro grad 1917. Cam brid ge, 1980; Al lan K. Wild man, The End
hvat no sti dr `av ne kon tro le nad so vjet skim dru {tvom u pe ri o du Sta lji no -
ve vla da vi ne i usme ri li su pa `nju ka me ha ni zmi ma po mo }u ko jih su rad -
ni ci i dru gi slo je vi so vjet skog sta nov ni {tva uspe va li da o~u va ju iz ve snu
auto no mi ju sop stve nog `i vo ta pred li cem sve pri sut ne dr `a ve.
12
Po ste pe -
no je sla bio uti caj to ta li tar ne pa ra dig me i pred stav ni ci no vog po ko le nja
isto ri ~a ra od ba ci li su je jer ni je mo gla da ob ja sni pro me ne u So vjet skom
Sa ve zu po sle 1953. go di ne, pot pu no je ig no ri sa la dru {tve ne pro ce se i
ima la je ten den ci ju da po i sto ve ti ko mu ni zam i fa {i zam.
Upra vo iz lo `e na, dru ga pa ra dig ma za pad ne so vje to lo gi je mo gla bi
se na zva ti pa ra dig mom raz vo ja ili mo der ni za ci je. Ona se po ja vi la kao
po `elj na al ter na ti va an ti ko mu ni sti~ koj kon cep ci ji to ta li ta ri zma. U okvi -
ri ma te pa ra dig me So vjet ski Sa vez se ne sma tra sta ti~ nim ili stag ni ra ju -
}im dru {tvom ve}, na pro tiv, dru {tvom ko je je pro la zi lo kroz ne pre kid -
ne re for me, ~ak i kroz re vo lu ci o nar ne tran sfor ma ci je. Pred stav ni ci re vi -
zi o ni sti~ ke {ko le od ba ci va li su te zu o kon ti nu i te tu le nji ni sti~ kog i sta lji -
ni sti~ kog pe ri o da. U sta lji ni sti~ kom pe ri o du oni su vi de li obe le` ja du -
bo kog ras ki da s le nji ni sti~ kim ci lje vi ma i me to di ma – od ri ca nje od in -
ter na ci o na li sti~ kog pro gra ma, sma nje nje po dr {ke raz vo ja na ci o nal nih
kul tu ra unu tar So vjet skog Sa ve za, od ba ci va nje ume re ne po li ti ke u od -
no su na se lja {tvo u ime na sil ne ko lek ti vi za ci je. Sve je to u~i ni lo neo p -
hod nim fi zi~ ko uni {te nje ve }i ne bli skih Le nji no vih sa rad ni ka to kom tri -
de se tih go di na. ^i ni lo se da su mo gu} no sti de mo krat ske evo lu ci je re `i -
ma po tvr |e ne Gor ba ~o vlje vim na po ri ma usme re nim ka ogra ni ~a va nju
vla sti ko mu ni sti~ ke par ti je, bu |e njem jav nog mnje nja i po li ti~ ke par ti -
ci pa ci je po mo }u „gla sno sti“ i {i re njem auto no mi je ne ru skih na ro da na
obo di ma So vjet skog Sa ve za.
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
86
of the Rus sian Im pe rial Army: The Old Army and the Sol di ers Re volt. March-April
1917. Prin ce ton, 1980; Di a ne Ko en ker. Mo scow Wor kers and the 1917 Re vo lu tion.
Prin ce ton, 1981; Ro nald Gri gor Suny. „To ward a So cial Hi story of the Oc to ber Re -
vo lu tion“, Ame ri can Hi sto ri cal Re vi ew. 1983. Vol. LXXXVI II, No. 1, pp. 31–52.
12
Za ilu stra ci ju re vi zi o ni sti~ kog pri stu pa isto ri ji tri de se tih go di na vi de ti: She i -
la Fit zpa trick, „New Per spec ti ves on Sta li nism“, Rus sian Re vi ew. 1986. Vol. XIV,
No. 4. pp. 357–373, i re pli ke u~e sni ka u toj di sku si ji; Sh. Fit zpa trick. Cul tu ral Re -
vo lu tion in Rus sia, 1928–1931. Blo o ming ton, IN., 1978; J. Arch Getty. Ori gins of
the Gre at Pur ges: The So vi et Com mu nist Party Re con si de red, 1933–1938. Cam brid -
ge, 1985; Lynn Vi o la. The Best Sons of the Fat her land: Wor kers in the Van gu ard of
So vi et Col lec ti vi za tion. New York, 1987; Hi ro a ki Ku ro miya. Sta lin’s In du strial Re -
vo lu tion: Po li tics and Wor kers, 1928–1932. Cam brid ge, 1988; Le wis H. Si e gel ba -
um. Stak ha no vism and the Po li tics of Pro duc ti vity in the US SR, 1935–1941. Cam -
brid ge, 1988; Ga bor Ta mas Rit ter sporn. Sta li nist Sim pli fi ca ti ons and So vi et Com -
pli ca ti ons: So cial Ten si ons and Po li ti cal Con flicts in the US SR, 1933–1953. Chur,
Swit zer land, 1991 ŠSim pli fi ca ti ons Sta li ni en nes et Com pli ca ti ons So vi e ti que: Ten si -
ons so ci a les et con flits po li ti qu es en URSS, 1933–1953, Pa ris, 1988¹.
Mo der nost
Pro blem mo der no sti je ka men spo ti ca nja za iz u ~a va o ce So vjet skog Sa -
ve za. Pre ma shva ta nju re vi zi o ni sta, mo der ni za ci ja je ne iz o sta van fak tor
isto rij skog pro ce sa, isto rij ska za ko no mer nost ko ju je prak ti~ no ne mo -
gu }e iz be }i, a mo der ni za ci ja je, u ce li ni, po zi ti van pro ces. Ka ko u pe ri -
o du so vjet skog ko lap sa, ta ko i u vre me ta ko zva nog „pre la za u de mo -
kra ti ju“ („tran si tion to de moc racy“), isto ri ~a ri su taj po jam po ~e li da
ko ri ste u mno go {i rem i neo d re |e ni jem smi slu, po zajm lju ju }i po ne kad
po stav ke post mo der ni sti~ ke kri ti ke. Oni su po ve zi va li so vjet ski pro -
gram dru {tve nih pre o bra `a ja s in te lek tu al nim i po li ti~ kim uti ca ji ma
pro sve ti telj stva, te su u bolj {e vi ci ma vi de li ru sku va ri jan tu mo der ni za -
to ra ko ji su pred u ze li po ku {aj stva ra nja sa vre me nog dru {tva po mo }u
na u~ nog iz u ~a va nja dru {tve nih pro ce sa, ka te go ri za ci je i evi den ti ra nja
sta nov ni {tva, te pri me nji va njem me to da pla ni ra nja i ad mi ni stri ra nja.
Pa ra me tri „mo der no sti“ po sta li su osno va za sve o bu hvat no upo red no
iz u ~a va nje dru {ta va, a so vjet ski eks pe ri ment je sma tran po seb nim slu ~a -
jem po gre {ne mo der ni za ci je ko ja je do ve la do ne ~u ve nog na si lja i dr -
`av nog te ro ra.
Na gla {a va ju }i pro ce se mo der ni za ci je pret hod no po ko le nje isto ri ~a -
ra „nor ma li zo va lo“ je isto ri ju Ru si je i So vjet skog Sa ve za jer je pro ce se
ru ske i so vjet ske isto ri je opi si va lo kao deo uni ver zal ne te le o lo gi je pro -
gre siv nog kre ta nja ka in du strij skom i ur ba ni zo va nom dru {tvu. No va
ge ne ra ci ja isto ri ~a ra iz de ve de se tih go di na je, ta ko |e, na svoj na ~in
„nor ma li zo va la“ isto ri ju Ru si je i So vjet skog Sa ve za ko ri ste }i kon cep ci ju
„mo der no sti“. Nji ho va „nor ma li za ci ja“ se sa sto ja la u de mon stra ci ji je -
din stve nog na sle |a pro sve ti telj stva, na sle |a ko je de le ka ko Ru si ja i So -
vjet ski Sa vez, ta ko i za pad na Evro pa. Ra do vi post so vjet skog po ko le nja
isto ri ~a ra od li ku ju se pro me nom sme ra ana li ze: ume sto iz u ~a va nja ka -
rak te ri sti ka po ko ji ma se Ru si ja i So vjet ski Sa vez po sma tra ju kao pri me -
ri ne do vr {e ne mo der ni za ci je, po sta vlja se za da tak iz u ~a va nja za jed ni~ -
kog kon tek sta ko ji de le raz li ~i te dr `a ve i si ste mi. Sa mim tim, od ba cu je
se te za o su {tin skoj ra zli ci Ru si je i Evro pe.
13
Isto ri ~a ri no vog po ko le nja
ta ko |e su pod vr gli re vi zi ji u isto ri o gra fi ji pri hva }e nu pred sta vu o ra di -
kal nim raz li ka ma iz me |u tra di ci o nal ne car ske Ru si je i mo der ni zu ju }eg
So vjet skog Sa ve za. Oni su pro u ~a va li za ~et ke mo der ni za tor skih prak si
to kom do re vo lu ci o nar nog pe ri o da ko je su ob u hva ta le ka te go ri za ci ju
sta nov ni {tva, ra ci o na li za ci ju pro iz vod nje i pod vr ga va nje dru {tva na u~ -
noj eks per ti zi sa vre me nih pro fe si o na la ca.
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
87
13
Vi de ti ra do ve na pi sa ne u du hu kon cep ci je za jed ni~ ke mo der no sti: Da vid L.
Hof fmann, Yan ni Kot so nis (Eds.). Rus sian Mo der nity: Po li tics, Know led ge, Prac ti -
ces, New York, 2000.
Kon cep ci ja mo der nost pred sta vlja iz van red no bo ga to po lje za in -
ter pre ta ci je. Ona se ko ri sti za ob ja {nje nje raz li ~i tih isto rij skih fe no me -
na, po ~ev od ljud skih pra va do Ho lo ka u sta. S jed ne stra ne, mo der nost
ozna ~a va svu ra zno li kost pro ce sa sa vre me nog (mo der nog) sve ta, uklju -
~u ju }i i one ko ji se su {tin ski raz li ku ju, pa ~ak i pro tiv re ~e jed ni dru gi -
ma. Iz tog sta no vi {ta, ce la eta pa sa vre me ne isto ri je su prot sta vlja se pro -
{lim epo ha ma kao mo no li tan fe no men. Ter min mo der no su prot stavlja
se drev nom, sred njo ve kov nom ili tra di ci o nal nom. Isto vre me no, u na -
u~ nim ra do vi ma ter min mo der no ko ri sti se se lek tiv no, kao opis kom -
plek sa ide ja i ori jen ta ci ja for mu li sa nih pro sve ti telj stvom – ide ja nad mo -
}i ra zu ma nad ve rom, osla nja nja na na u ku i mno gih dru gih. U tom
u`em tu ma ~e nju ter mi na, pro je kat pro sve ti telj stva je ide a lan tip, svo je -
vr sna uto pi ja u od no su na ko ju se po re de i oce nju ju re al ni pro ce si sa -
vre me ne epo he (no vog i mo der nog do ba). U ana li zi isto rij skih pro ce sa
te epo he pod vla ~i se bor ba mo der nih i tra di ci o nal nih ele me na ta (me |u
po sled nji ma – re li gi ja ili tra di ci o nal ni na ~in `i vo ta ova plo }en u se o skoj
za jed ni ci). Ako se pret po sta vi da je cilj pro sve ti telj stva bio da se iz gra di
ra ci o nal ni so ci jal ni po re dak, on da bi so vjet ski „so ci ja li zam“ tre ba lo pri -
hva ti ti kao je dan od po ku {a ja ostva re nja tog ci lja.
Ipak, pro duk tiv ni ja bi bi la ana li za ra zno rod nih adap ta ci ja, isto rij ski
iz ni klih kao od go vor na iza zov mo der no sti ko ji je do {ao sa raz vi je nog
Za pa da. Ume sto da se in du stri ja li zo va ni, ur ba ni zo va ni i ka pi ta li sti~ ki
Za pad sma tra je di nim ova plo }e njem mo der no sti, mo gu }e je ana li zi ra ti
i dru ge ade kvat ne tra jek to ri je mo der no sti ko je mo gu ka ko pri hva ta ti,
ta ko i od ba ci va ti od re |e ne aspek te za pad nog is ku stva i pro gra me pro -
sve ti telj stva. U okvi ru ta kvog pri stu pa, post so vjet ska Ru si ja ili re vo lu ci -
o nar ni Iran mo gu se ana li zi ra ti kao adap ta ci je do mi nant nog za pad nog
ti pa mo der no sti, kao po ku {a ji re kon fi gu ra ci je za pad nog mo de la po mo -
}u sin te ze za pad nog is ku stva i lo kal nih ili tra di ci o nal nih ele me na ta.
Mo gu }e je ~ak i pret po sta vi ti da po me nu te ze mlje da ju pri me re pot pu -
ni je re a li za ci je ne kih aspe ka ta za pad nog ti pa mo der no sti, ne go sam Za -
pad. Oslo ni mo se na re ~i Ma li je ko ji, sle de }i To kvi la, tvr di (ma da u ne -
ga tiv nom smi slu) da „ako se ide ja de mo kra ti je do ve de do lo gi~ kog vr -
hun ca, u nje nom zna ~e nju jed na ko sti, ne iz be `no se do bi ja kon cep ci ja
so ci ja li zma“
14
. ^ak je i av ga ni stan ski po kret „Ta li ba na“ ko ji je na pr vi
po gled naj ne po mir lji vi ji sa svim {to je sa vre me no, is ko ri stio in stru men -
te mo der no sti u vi du auto ma ta AK-47 i sa vre me nih sred sta va ko mu ni -
ka ci je da bi vra tio Av ga ni stan u ide al nu pro {lost. Ta li ba ni su to kom ce -
log pe ri o da svo je vla sti u Av ga ni sta nu po ku {a va li da na |u po li ti~ ku for -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
88
14
U tom istom du hu pi sao je To kvil: „Da li je mo gu }e ve ro va ti da }e se, na -
kon {to je svr gla ari sto kra ti ju i kra lja, de mo kra ti ja za u sta vi ti pred bur `o a zi jom i
bo ga ta {i ma?“ (M. Ma lia, op. cit., p. 33).
mu lu za ostva re nje uza jam nog od no sa s ostat kom „sa vre me nog sve ta“.
Bo lje ne go dru gi ma, te o re ti ~a ri ma post ko lo ni jal nog sve ta po zna ta je di -
le ma ne mo gu} no sti iz be ga va nja za pad ne mo der no sti sa njoj svoj stve -
nim fe no me ni ma na ci je i na ci o na li zma i isto vre me nog im pe ra ti va da se
na |u pu te vi se lek tiv nog pri la go |a va nja sop stve nih tra di ci ja tra jek to ri ji
istog tog mo der nog raz vo ja.
15
Na po kon, mo der nost ni je ma te ri jal ni objekt, ve} je vi so ko nor ma -
ti van dis kurs ko ji pro su |u je, oce nju je i ras po re |u je dru {tva, si ste me i
dr `a ve pre ma ste pe ni ma hi je rar hi je. Dru gim re ~i ma, mo der nost je sa -
vre me ni dis kurs. Pre ne go {to se pre |e na raz ma tra nje so vjet skih va ri -
jan ti mo der no sti, treba od re di ti kom pleks in te lek tu al nih i po li ti~ kih
prak si ko je su na sta le u XVII i XVI II ve ku i po sta vi le ta ko mo }an dis -
kurs po li ti ke i dru {tva. Vre me nom je taj dis kurs po stao to li ko do mi -
nan tan da se nje go ve osnov ne pre mi se ~e sto pri hva ta ju kao da to sti i ne
pod vr ga va ju sum nji. Bi la je neo p hod na sa mo re flek si ja – ono {to na zi va -
mo post mo der ni zmom – da bi se shva ti la re la tiv nost ve za iz me |u kom -
po ne na ta tog dis kur sa, kom po ne na ta ko je su te sno me |u sob no po ve za -
ne in sti tu ci ja ma i prak som. Mo gu se iz dvo ji ti sle de }i ele men ti ko ji sa ~i -
nja va ju fe no men mo der no sti:
– po ja va ide je so ci jal nog kao iz dvo je ne i oso bi te sfe re ljud ske ak tiv no -
sti, ko ja mo `e bi ti shva }e na bez po zi va nja na bo `an sko, to jest, u ter -
mi ni ma ma te ri jal no sti i uz po mo} ra ci o nal nog iz u ~a va nja i ob ja {nje -
nja. Kon sti tu i sa njem te sfe re omo gu }en je po ~e tak raz vo ja „so ci jal nih
na u ka“;
– pre vlast se ku lar nih ob li ka po li ti~ ke vla sti i upra vlja nja. Mo der na po -
li ti~ ka vlast or ga ni zo va na je u okvi ru te ri to ri jal nih na ci o nal nih dr `a va
ko je po sto je u me |u na rod nom si ste mu „su ve re nih“ dr `a va. Pr vo bit -
no se pro sve }e nost di ~i la svo jim ko smo po li ti zmom, ali u pe ri o du od
ne ko li ko de ce ni ja na ci ja je za u ze la me sto re le vant ne po li ti~ ke za jed ni -
ce ko ja da je le gi ti mi tet dr `a vi;
– ka pi ta li sti~ ka tr `i {na eko no mi ja, ute me lje na na ve li koj pro iz vod nji i
po tro {nji tr `i {ne ro be, uslo vlje na pri vat nom svo ji nom; ta ko |e i so ci -
ja li zam, kao prin ci pi jel ni iza zov ka pi ta li zmu i pri vat noj svo ji ni, u su -
{ti ni – al ter na tiv na mo der nost;
– za me na tra di ci o nal nog dru {tve nog po ret ka ko ji se od li ku je fik si ra -
nom so ci jal nom hi je rar hi jom di na mi~ nom po de lom ra da pre ma so ci -
jal nom i pol nom obe le` ju; za me na sta le `a kla sa ma i, s do la skom so ci -
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
89
15
Ta di le ma je po seb no o~i gled na u ra do vi ma in dij skog po li ti ko lo ga ^e ter d`i -
ja. Vi de ti: Part ha Chat ter jee. Na ti o na list Tho ught and the Co lo nial World: A De ri -
vi ti ve Di sco ur se. Min ne a po lis, 1986; Idem. The Na tion and Its Frag ments: Co lo -
nial and Post co lo nial Hi sto ri es. Prin ce ton, 1993.
ja li zma, raz voj (1) kla sne po li ti ke i (2) te `nje ka pre vla da va nju kla sne
po de le dru {tva;
– sla blje nje re li gi o znog po gle da na svet i ja ~a nje se ku la ri zma i ma te ri ja -
li zma, shva ta nje na u ke po ko me ona tre ba da bu de slo bod na od re li -
gij skih or to dok si ja;
– ide ja pro gre sa pre ma ko joj se pri rod ni i dru {tve ni uslo vi ljud ske eg zi -
sten ci je mo gu po bolj {a va ti, a sre }a i bla go sta nje na ro da uve }a va ti uz
po mo} do stig nu }a ra zu ma i na u ke;
– in di vi du a li zam – ide ja, u od no su na ko ju se in di vi du al nost sma tra iz -
vo rom svih zna nja i de lat no sti, ra zum ~o ve ka ni je pot ~i njen ni ka -
kvom vi {em auto ri te tu, a dru {tvo sma tra zbi rom mi sa o ne i prak ti~ ne
de lat no sti ve }eg de la po je di na ca. Dru gim re ~i ma, to je ide ja su bjek -
tiv nog i per so ni fi ko va nog de lat ni ka;
– ra ci o na li zam ko ji pret po sta vlja da sva ka mi sle }a in di vi dua po se du je
spo sob nost ra ci o nal nog mi {lje nja za sno va nog na ~i stim, apri or nim
ide ja ma, ko je ne za vi se od is ku stva;
– em pi ri zam, to jest, ube |e nje da na u ka mo ra bi ti za sno va na na ~i nje ni -
ca ma ko je su do stup ne pre ko or ga na per cep ci je;
– to le ran ci ja, to jest, ve ra u to da su svi lju di jed na ki i da za slu `u ju po -
{to va nje, slo bo du i jed na ko po stu pa nje;
– slo bo da, ko ja se shva ta kao od ba ci va nje tra di ci o nal nih si ste ma pri nu -
de, uslo vlje nih vla {}u ili re li gi jom.
To kom po sto ja nja da tog si ste ma ide ja nji ma su se su prot sta vlja li an -
ti mo der ni zam, ira ci o na li zam, tri ba li zam, ali i oni su, sa svo je stra ne, ta -
ko |e bi li deo sa vre me nog sve ta i ne iz be `no su de li li ne ke op {te ka rak -
te ri sti ke sa onim {to su ne gi ra li. ^ak se i ro man ti zam ili na ci o na li zam,
ko ji se be pro tiv sta vlja ju ve }i ni sa mo pro gla {e nih ci lje va pro sve ti telj stva,
mo gu shva ti ti sa mo u sa od no su s ra ci o na li zmom i ko smo po li ti zmom.
Pi ter Gej (Pe ter Gay) je pi sao da se za jed ni ca fi lo zo fa-pro sve ti te lja „uje -
di ni la na osno vi obim nog i am bi ci o znog pro gra ma – pro gra ma se ku la -
ri zma, hu ma ni zma, ko smo po li ti zma i slo bo de“. Taj pro gram ni su bla -
go na klo no gle da li kri ti ~a ri po put Te o do ra Ador na i Mak sa Hork haj me -
ra ko ji u nje mu uvi |a ju unu tra {nju lo gi ku vla da vi ne i ugnje ta va nja. @e -
lja da se go spo da ri pri ro dom do ve la je do vla da vi ne nad ljud skim bi }i -
ma.
16
Osnov ne ide je i ide a li ko ji su do mi ni ra li u shva ta nji ma ra ci o na li -
sti~ kih in te lek tu a la ca to kom dva ve ka, bi li su pod vrg nu ti kri ti~ kom raz -
ma tra nju jer su ume sto oslo bo |e nja stvo ri li svet ugnje ta va nja i na si lja.
Lik na u~ ni ka-he ro ja za me njen je li kom na u~ ni ka-ma ni ja ka. Ta ko |e,
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
90
16
Max Hork he i mer and The o dor Ador no, The Di a lec tic of En lig hten ment. New
York, 1972; Da vid Har vey. The Con di tion of Post mo der nity. Ox ford, 1989. p. 13.
pro me nio se od nos pre ma ide ji zna nja za sno va nog na eks pe ri men tu i
ve ri fi ka ci ji. Pred sta va o to me da }e eks pe ri men tal na pro ve ra i te sti ra nje
zna nja do ve sti do nje go vog umno `a va nja, po ~e la se shva ta ti kao pre -
ten zi ja na ap so lut nu i ne pro men lji vu isti nu, kao otvo ren i opa san po li -
ti~ ki pro jekt ko ji pod ra zu me va uni ver zal nu pri me nu ra zu ma i na u ke i
iz ra du op {tih za ko na za ce lu Va si o nu – za pri ro du i dru {tvo.
Ka ko iz sta no vi {ta pro sve }e no sti, ta ko i iz ugla po smo der ni zma ko -
ji kri ti ku je mo der nu te `nju ka kon tro li, o~i gled no je da so ci ja li zam, a
na ro ~i to so vjet ski dr `av ni so ci ja li zam, pred sta vlja mo der ni pro je kat ~i -
je se ostva ri va nje spro vo di lo kraj nje upor no. Ne ki isto ri ~a ri (na pri mer,
Pajps i Ma li ja), pro na la ze agens mo der ni za ci je u li ku in te lek tu al ca; dru -
gi, po put Sko ta, vi de ga u li ku dr `a ve – „mo der ne dr `a ve fo ku si ra ne na
za ko no dav stvo, iden ti fi ka ci ju, struk tu ri za ci ju, se gre ga ci ju, kla si fi ka ci ju,
kon tro li sa nje i uni ver za li za ci ju, dr `a ve ko ja od ra `a va ve le lep nost sve -
op {tih i ap so lut nih stan dar da isti ne“
17
.
Na taj na ~in se pred isto ri ~a re So vjet skog Sa ve za po sta vlja ju sle de }a
pi ta nja: u kom ste pe nu sa vre me no zna nje o mo der no sti uti ~e na razu -
me va nje ta kvog dru {tva i dr `a ve ka kav je bio So vjet ski Sa vez? U kom
ste pe nu se mo der nost ja vlja kao uzro~ no-stva ra la~ ko ili de ter mi ni sti~ ko
na ~e lo? Ka kve mo gu} no sti su s ob zi rom na ra zno li kost mo der no sti sa -
dr `a ne u so vjet skom eks pe ri men tu? Ako po sma tra mo so vjet ski eks pe ri -
ment kao su {tin ski po ve zan s mo der ni za cij skom lo gi kom, {ta je u tom
slu ~a ju pred sta vljao sam so ci ja li zam kao al ter na ti va? Dru gim re ~i ma,
da li je so ci ja li zam bio al ter na tiv na mo der nost ili je bio al ter na ti va mo -
der no sti?
Mo der ni za ci ja
Po sto ji ~ud na sli~ nost iz me |u pri sta li ca te o ri je mo der ni za ci je i onih ko -
ji, usvo jiv {i pa ra dig mu mo der no sti, od ba cu ju da nas ve} su {tin ski di kre -
di to va nu te o ri ju mo der ni za ci je u onom nje nom ob li ku u ko me je for -
mu li sa na u za pad nim dru {tve nim na u ka ma na kra ju Hlad nog ra ta.
Sled be ni ci oba usme re nja usta ju pro tiv eg zo ti za ci je Ru skog car stva i So -
vjet skog Sa ve za i ne pri hva ta ju te zu o po seb nom, uni kat nom pu tu ru -
ske isto ri je. Bez ob zi ra na to, te o re ti ~a ri mo der ni za ci je su pret po sta vlja -
li da So vjet ski Sa vez tre ba raz ma tra ti isto vre me no i kao deo op {teg pro -
ce sa mo der ni za ci je i kao de vi ja ci ju od op {teg mo de la mo der no sti de fi -
ni sa ne is ku stvom Za pa da. U okvi ri ma te o ri je mo der ni za ci je po sto ja la je
ten den ci ja po ve zi va nja pro ce sa raz vo ja so ci ja li sti~ kih dr `a va s op {tim i
nu `nim pro ce si ma ko ji su se od vi ja li u ze mlja ma pr vog i tre }eg sve ta.
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
91
17
Zygmunt Ba u man, In ti ma ti ons of Post mo der nity. Lon don and New York,
1992, p. XIV.
Po put sa vre me nih sled be ni ka kon cep ci je mo der no sti, te o re ti ~a ri mo -
der ni za ci je po ku {a li su da sru {e pred sta vu o eks klu ziv no sti so vjet skog
isto rij skog is ku stva. Evo ka ko je o pro ce su raz vo ja u So vjet skom Sa ve -
zu pi sao je dan od pr vih pred stav ni ka {ko le mo der ni za ci je, De ni jel Ler -
ner (Da niel Ler ner): „Po sto ji je din stven pro ces mo der ni za ci je ko ji se
od vi ja u svim dru {tvi ma u raz vo ju, bez ob zi ra na bo ju, ve ru ili pod ne -
blje, kao i bez ob zi ra na nji ho vu isto ri ju, ge o gra fi ju i kul tu ru. To je pro -
ces eko nom skog raz vo ja, a... raz voj ne mo `e bi ti po sto jan bez mo der ni -
za ci je“
18
. Po svom po re klu, te o ri ja mo der ni za ci je po ti ~e od Ve be ra i bi -
la je for mu li sa na kao al ter na ti va mark si zmu ko ji je, sa svo je stra ne, ta -
ko |e svo je vr sna te o ri ja mo der ni za ci je ko ja pred vi |a re vo lu ci o nar no
pre vla da va nje ka pi ta li zma i za pad nog par la men ta ri zma. I mark si zam i
te o ri ja mo der ni za ci je bi li su „mo der ni sti~ ki“ jer su se za sni va li na pro -
gre si vi sti~ ki shva }e noj te le o lo gi ji raz vo ja i ma te ri ja li sti~ ki ve ro va li u
nje go vu nu `nost. Kri ti ~a ri pri me ne tih te o ri ja na so vjet sku isto ri ju uka -
zi va li su da se po mo }u njih oprav da va ju naj go ri pro ble mi so vjet skog
so ci ja li zma kao nu `ni za raz vi tak. Kon zer va tiv na kri ti ka mark si zma i
{ko le mo der ni za ci je u so vjet skim is tra `i va nji ma usred sre |i va la se na pi -
ta nje eks klu ziv no sti so vjet skog is ku stva, sma tra ju }i da od ba ci va nje te
eks klu ziv no sti vo di ka pot ko pa va nju ap so lut nih raz li ka iz me |u Za pa da
i so vjet skog blo ka i uno si „mo ral nu urav ni lov ku“. Za i sta, te o re ti~ ri
mo der ni za ci je in si sti ra li su na to me da „ne pre sta ne pro me ne (iza zva ne
mo der ni za ci jom) u svim sfe ra ma dru {tve nog `i vo ta ne iz be `no vo de do
pro ce sa dez or ga ni za ci je i na ru {a va nja dru {tve nog po ret ka“.
19
So ci jal ni
ne re di, na si lje, ~ak i ge no cid, mo gu bi ti ob ja {nje ni kao deo pro ce sa mo -
der ni za ci je. Za ne ke je i Sta ljin isto rij ska nu `nost!
Mar tin Ma li ja i so vjet ska tra ge di ja
Bi la je po treb na jed na post so vjet ska de ce ni ja da se u jav nom mnje nju
u~vr sti ak si om pre ma ko me je sa ma isto ri ja, na kra ju, do ka za la tu `nu
neo sno va nost i pro past so vjet skog eks pe ri men ta. Usko ro }e i dru gi sli~ -
ni re `i mi ~i ja se mo} pro sti re nad mi li on skim sta nov ni {tvom Ki ne, Se -
ver ne Ko re je, Vi jet na ma i Ku be, shva ti ti da ne ma ju bu du} no sti. U sve -
tlu tog ak si o ma ne ~u di {to su se is tra `i va ~i ko mu ni sti~ kih „sta rih re `i -
ma“ (ançien re gi mes), pra te }i na po sled nji put tu `nu po vor ku od u mr lih
dr `a va ko je su pro la zi le kroz et ni~ ke kon flik te i ra to ve, sve ak tiv ni je za -
ni ma li za su mi ra nje bi lan sa ne dav ne pro {lo sti. Mar tin Ma li ja je bio je -
dan od pr vih ko ji je spro veo ta kvu autop si ju i pred lo `io me ta-te o ri ju
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
92
18
Cit. pre ma: Char les Till,. Big Struc tu res, Lar ge Pro cess, Hu ge Com pa ri sons,
New York, 1984, p. 46.
19
Cit. pre ma: Ch. Tilly, op. cit., p. 54.
so vjet ske pro {lo sti za sno va nu na od ba ci va nju mo der ni za ci je u ko rist
mo der no sti. Naj pre ski ci ra na u ~lan ku za ~a so pis De da lus („Put za Sta -
lji nov ma u zo lej“) ta te o ri ja je ka sni je raz vi je na na vi {e od pet sto stra ni -
ca u knji zi So vjet ska tra ge di ja. U njoj se iz dva ja ju tri glav ne te me ko je
osli ka va ju stva ra nje sin te ti~ ke sli ke so vjet ske isto ri je. Ma li ja, ka ko to
su ge ri {e sam na slov knji ge, so vjet sku isto ri ju sma tra tra ge di jom „ko ja je
pro i za {la iz te `nje ka ap so lut noj prav di, jed na ko sti i mi ru – {to i je ste
’so ci ja li zam’, te stre mlje nja kraj njim do brom pro me tej ske teh no lo {ke
mo }i ko jom se de fi ni {e ’mo der nost’“.
20
Dru go, Ma li ja do sled no i bes -
kom pro mi sno kri ti ku je za pad nu so vje to lo gi ju, ko ja je, pre ma nje go vom
mi {lje nju, do pri no si la fun da men tal nom ne ra zu me va nju so vjet skog si -
ste ma. Ta pse u do na u ka, iz gra |e na na osno vi je zi ka i me to do lo gi je
objek tiv nih dru {te ve nih na u ka, tvr di la je da je So vjet ski Sa vez va ri jan ta
mo der no sti, te da je re a li za ci ja so ci ja li zma bi la jo{ mo gu }a u okvi ri ma
so vjet skog si ste ma. So vje to lo zi su do sled no ne go va li kon cep ci ju dru -
{tva ko ja je uklju ~i va la is ku stvo raz li ~i tih kul tu ra i po li ti~ kih si ste ma, a
uma nji va li su va `nost ide o lo gi je i po li ti ke u ko rist dru {tve no-eko nom -
ske osno ve. Tre }e, Ma li ja vra }a ide o lo gi ju u cen tar uzro~ no-po sle di~ nih
ve za. On so ci ja li zam (ka ko ga on raz u me) shva ta ozbilj no i tvr di da je u
to ku ce log so vjet skog pe ri o da ko mu ni sti~ ko ru ko vod stvo do sled no te -
`i lo ostva re nju pot pu nog, in te gral nog so ci ja li za ma, to jest, pot pu nog
ne ka pi ta li za ma – uki da nje tr `i {ta, pri vat ne svo ji ne i pro fi ta. Po {to je taj
plan prin ci pi jel no neo stva riv, iz gra |en je ~u do vi {an re pre siv ni re `im.
Jed na od naj u pe ~a tlji vi jih Ma li ji nih kri la ti ca gla si: „...ne po sto ji ta kva
stvar kao {to je so ci ja li zam, ali So vjet ski Sa vez ga je stvo rio“.
21
Uko li ko
je eti~ ka ide ja so ci ja li zma ne do sti `na i neo stva ri va, je di ni na ~in nje ne
„re a li za ci je“ je te ror ko jim su se po slu `i li i Le njin i Sta ljin. U ko na~ nom
zbi ru, za klju ~u je Ma li ja, ko laps So vjet skog Sa ve za bio je ne iz be `an, a
nje gov po li ti~ ki re `im – ne le gi ti man i od po ~et ka osu |en na pro past.
Kraj So vjet skog Sa ve za je bio upi san u nje gov „ge net ski kod“.
Am bi ci je Ma li je ne svo de se sa mo na dis kre di ta ci ju so vje to lo gi je i
do ka zi va nje ~i nje ni ce da je So vjet ski Savez bio ci vi li za cij ska abe ra ci ja.
Ma li ja te `i da po ka `e ka ko so vjet ska tra ge di ja pred sta vlja uni ver zal nu
po u ku: so ci ja li zam, u kraj njoj li ni ji, ne-tr `i {ni so ci ja li zam – nig de ni je
mo gu }e ostva ri ti. Bez ob zi ra na to {to upra vo ta te za na dah nju je ce lu
knji gu i, pre ma mom mi {lje nju, ome ta auto ra u raz vi ja nju ube dlji vi jih
ar gu me na ta, stvar na do stig nu }a Ma li je u toj knji zi za slu `u ju pa `nju.
Naj pre, on ozbilj no pri stu pa ana li zi so vje to lo {ke pro fe si je, ~ak i ka da je
kri ti ku je. Po to me se raz li ku je od dru gih kon zer va tiv nih kri ti ~a ra so vje -
to lo gi je ko ji u osno vi ig no ri {u ar gu men te svo jih opo ne na ta. Dru go,
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
93
20
M. Ma lia, op. cit., p. 4.
21
Ibid., p. 496.
Ma li ja vra }a ide o lo gi ju i po li ti ku u is tra `i va~ ko po lje so vje to lo gi je, u ko -
me su se vre me nom opa `a le te `nje ka re duk ci ji isto rij skih pro ce sa na so -
ci jal no i eko nom sko – na ono {to se na zi va ma te ri jal ni fak tor. Tre }e,
Ma li ja pred la `e iz ni jan si ran pri stup to ta li ta ri zmu ko ji je, u go di na ma
Hladnog ra ta, bio osnov na pa ra dig ma in ter pre ta ci je sta lji ni zma i SSSR.
Ma li ja od ba cu je to ta li tar ni mo del u ko rist u`eg shva ta nja to ta li ta ri zma.
^e tvr to, Ma li ja od ba cu je za klju~ ke „{ko le kon ti nu i te ta“ me |u ~i je broj -
ne za stup ni ke mo `e mo ubro ji ti Edvar da Ke na na (E. Ke e na na), Ri ~ar da
Paj psa (R. Pi pes) i Ro ber ta Ta ke ra (R. Tuc ker). Ta {ko la je pra vi la pa ra -
le le iz me |u sta lji ni zma i po li ti~ kih si ste ma Mo sko vi je i po zno-im pe ri jal -
ne Ru si je, pro na la ze }i svu da po sto ja ni auto ri tar ni mo del po li ti~ ke kul tu -
re ~i jeg na sled stva se So vjet ski Sa vez ni je mo gao od re }i. Ma li ja pri me }u -
je da sli ~an ka rak ter isto rij skih fe no me na jo{ ni je do kaz kon ti nu i te ta, a
jo{ ma nje sve do ~i o po sto ja nju uzro~ no-po sle di~ nih ve za me |u isto rij -
skim po ja va ma. Pe to, Ma li ja so vjet ski pro jekt si tu i ra u {i ri kon tekst isto -
ri je mo der no sti ko ja hro no lo {ki ob u hva ta pe riod od pro sve ti telj stva do
na {ih da na. On tvr di da je lo gi ka no vog do ba su ge ri sa la lju di ma ide ju
isto ri je kao pro ce sa do sti za nja se ku lar nog ci lja (te lo sa) ko ji se ma ni fe stu -
je pro gre som, ide je ra ci o nal nog i na u~ nog ovla da va nja pri ro dom, te iz -
grad nje ra ci o nal nog i ega li tar nog dru {tva. So ci ja li zam, kao lo gi~ ki na sta -
vak ide je de mo kra ti je, bio je vi {i ob lik te mo der ni sti~ ke ilu zi je.
Bez ob zi ra na ube dlji vost kri ti ke upu }e ne so vje to lo gi ji, Ma li ji nu
kon cep ci ju ka rak te ri {u od re |e na ogra ni ~e nja. On sa `a lje njem pri me -
}u je da objek tiv ni, od vred no snih su do va ne za vi san pri stup isto ri ji So -
vjet skog Sa ve za ni je mo gu}: „Na kra ju kra je va, sva ki na u~ nik je du `an
da od re di svo ju po zi ci ju – pro tiv Utva re ili za nju“.
22
Glav ni objekt Ma -
li ji ne kri ti ke je so ci jal na isto ri ja – „ide o lo {ki po ku {aj da se so vjet ski fe -
no men ob ja sni kao re zul tat de lo va nja na ro da, to jest, da se po ka `e nje -
go va le gi tim nost s ta~ ke gle di {ta de mo krat skih prin ci pa“.
23
Ako se pri -
hva ti ta lo gi ka, on da se Ma li ji na in ter pre ta ci ja po ka zu je kao po sle di ca
od re |e nih vred no snih ori jen ta ci ja, ma da Ma li ja ne ide do kra ja i ne po -
stu li ra da je sve ide o lo gi ja. „Ide o lo gi ja“ sa mog Ma li je za sno va na je na
~i nje ni ci da je „tr `i {te deo pri rod nog so ci jal nog po ret ka“.
24
Tu ide o lo -
gi ju, ko ja tr `i {te pre tva ra u pri rod ni fe no men, a ne sma tra ga pro iz vo -
dom ljud skog de lo va nja, Ma li ja ne pod vr ga va sum nji. On sma tra da
nje gov rad iz osno ve me nja smer isto ri o gra fi je So vjet skog Sa ve za i is -
pra vlja za blu de do ta da {nje so vje to lo gi je. U stva ri, Ma li ja sa mo ob na -
vlja, u ne po sred ni joj for mu la ci ji, sta ru or to dok si ju sa nje nim po li ti~ ko-
-ide o lo {kim pri stu pom.
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
94
22
Ibid., p. 19.
23
Ibid., p. 10.
24
Ibid., p. 518.
Ra ni je sam is ta kao da je za pad na isto ri o gra fi ja So vjet skog Sa ve za
(ako je upro {}e no pred sta vi mo), bi la po de lje na na dve ve li ke pa ra dig -
me – ide o krat sku, ko ja je ima la ve li ki uti caj na for mu li sa nje pro ble -
ma ti ke mo der no sti, i so ci jal no-isto rij sku {ko lu, ko ja je u sre di {te po -
sta vi la iz u ~a va nje mo der ni za ci je. U okvi ri ma tih pa ra dig mi for mi ra le
su se ra di kal no su prot sta vlje ne in ter pre ta ci je su {ti ne i funk ci je ide o lo -
gi je.
1. Ma li ja tvr di da je ide o lo gi ja re la tiv no sta bil na, po sto ja na i spo -
sob na da de ter mi ni {e pro ce se u dru gim sfe ra ma; da su so vjet ske so ci jal -
ne, po li ti~ ke i kul tur ne prak se bi le iz ve de ne iz ide o lo {kog pro jek ta (ko -
ji Ma li ja oce nju je kao po ku {aj iz grad nje „in te gral nog so ci ja li zma“, pot -
pu nog ne-ka pi ta li zma); da je sta lji ni zam, u su {ti ni, pred sta vljao ne sa -
mo pro du `e tak ve} i vi {e od to ga – prak ti~ no ostva re nje le nji ni zma i,
~ak, mark si zma. Iro ni ja se sa sto ji u to me {to se to du bo ko kon zer va tiv -
no gle di {te za pad nih is tra `i va ~a sko ro u pot pu no sti po du da ra s oce na -
ma sa mih sta lji ni sta, pre ma ko ji ma je sta lji ni zam bio so ci ja li zam, a
mark si zam-le nji ni zam-sta lji ni zam su ~i ni li jed nu ce li nu – bez u slov nu
sin te zu, dok je so ci ja li zam ostva ren 1936. go di ne. Raz li ka me |u tim
gle di {ti ma iz ra `a va se u oce na ma: ono {to je po zi tiv no za sta lji ni ste, ne -
pri hva tlji vo je za Ma li ju.
2. [ko la mo der ni za ci je tvr di da je sa ma ide o lo gi ja deo so ci jal nog
pro ce sa; ona se me nja, pri la go |a va, nju ili upo tre blja va ju ili od ba cu ju.
Bez ob zi ra na to {ta je so ci ja li zam bio u svo jim ra nim ob li ci ma (so ci ja li -
zam Mark sa i Le nji na), on je po stao pot pu no dru ga ~i ji, pre o bra ziv {i se
u ofi ci jel ni (post le njinisti~ki) le nji ni zam i sta lji ni zam. U tom tu ma ~e nju
so ci ja li zam pred sta vlja ideal ili sve u kup nost ide a li sti~ kih po gle da i po -
ku {a ja nji ho vog ova plo }e nja u `i vo tu, a sta lji ni zam se po ka zu je kao `e -
stok ob lik re pre siv nog, ne de mo krat skog „dr `av nog so ci ja li zma“. Na
ne ki na ~in Ru si ja je skre nu la s pra vog pu ta, {to se ob ja {nja va so ci jal nom
za o sta lo {}u i me |u na rod nom izo la ci jom. To tu ma ~e nje ko je su raz ra di -
li so ci jal ni isto ri ~a ri u naj pot pu ni jem ob li ku pred sta vlje no je u ra do vi -
ma Mo {e Le vi na (Mos he Le win). ŠMo ram pri zna ti, da se be sma tram
„mark si stom-le vi ni stom“!¹
Ma li ja so ci jal no-eko nom ski de ter mi ni zam za me nju je ide o lo {kim
re duk ci o ni zmom {to, u kraj njoj li ni ji, ~i ni nje gov rad ne is to ri~ nim. Ob -
ja {nje nje, ko je Ma li ja pred la `e mo `e bi ti do bi je no i bez po mo }i isto ri je,
dok u in ter pre ta ci ji Le vi na isto rij ska di na mi ka igra su {tin sko va `nu ulo -
gu. So vjet sku isto ri ju Ma li ja sa gle da va kao lo gi~ ki raz voj iz za da te pre -
mi se, pri ~e mu se da ti raz voj od po ~et ka do kra ja ka rak te ri {e kao ne mi -
no van. Uko li ko su se to kom tog raz vo ja i opa `a le ne ke abe ra ci je one su
bi le sa mo pri vre me na od stu pa nja od istin skog so ci ja li zma, ka ko ga
shva ta Ma li ja. Dru gim re ~i ma, NEP (1921–1928), Hru {~o vlje ve re for -
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
95
me i, ko na~ no, re vo lu ci o nar ne pro me ne Gor ba ~o va su abe ra ci je, dok
su „rat ni ko mu ni zam“ (1918–1921) i sta lji ni zam (1928–1935) pri me ri
istin skog so ci ja li zma. Sma tram da ni rat ni ko mu ni zam, ni NEP, ni sta lji -
ni zam ni su pred sta vlja li „istin sko“ ova plo }e nje bolj {e vi~ kog pro gra ma,
ve} da je sva ka od tih eta pa po li ti ke so vjet skog ru ko vod stva pred sta -
vlja la okol no sti ma uzro ko van po ku {aj pri la go |a va nja si tu a ci ji – vi {e ili
ma nje ade kva tan, od re |en ogra ni ~e no {}u do stup nih sred sta va i ~e sto
im pro vi zo van. Ti po ku {a ji su na sta ja li na po za di ni ne pre kid nih di sku si -
ja o su {ti ni so ci ja li zma ~i je idej no po lje je osta ja lo {i ro ko, pro tiv re~ no i
pod lo `no ospo ra va nji ma. Ide o lo gi ja je pred sta vlja la op {tu oko sni cu,
pri zmu kroz ko ju se ha os stvar no sti usva jao i is pu nja vao smi slom. Me -
|u tim, ide o lo gi ja ni je mo gla bi ti ne po sred no pri me nje na u stvar no sti.
Ma lo ko je mo gao da pred vi di {ta }e se do go di ti sa so vjet skim pro jek -
tom u bu du} no sti, a mno go je (tu bi se Ma li ja, mo `da, sa gla sio sa
mnom) u toj bu du} no sti za vi si lo od pri hva }e nih si tu a ci o nih re {e nja.
Evo lu ci ja Ni ko la ja Bu ha ri na je u tom smi slu in di ka tiv na: pri sta li ca voj -
nog ko mu ni zma, ko ji je, po tom, pro me nio svo ju po zi ci ju i po stao glav -
ni ide o log NEP-a, a za tim i prin ci pi jel ni pro tiv nik „sko ka“ ko ji je do veo
do sta lji ni zma. ^ak su i bolj {e vi ci u~i li na svo jim gre {ka ma. Lju di su se
me nja li, me nja le su se ide je i ide o lo gi je i, u kraj njoj li ni ji, me njao se i
idej ni sa dr `aj so ci ja li zma.
Iz lo `e ni sta vo vi ne od ri ~u zna ~aj ide o lo gi je, na pro tiv, po zi va ju na
ozbilj ni ju ana li zu tog fe no me na dru {tve nog `i vo ta, na ro ~i to u so vjet -
skom kon tek stu u ko me je ide o lo gi ja, to jest, ope ra tiv na idej na ce li na
(si stem sim bo li~ kih i dru gih po re da ka) „ra di la“ ~ak i u uslo vi ma u ko ji -
ma lju di ne ve ru ju u ofi ci jel nu ide o lo gi ju ili ne `e le da pri pa da ju si ste mu.
U so vjet skom dru {tvu lju di su mo gli da se iz ra ze sa mo je zi kom vla da ju -
}eg dis kur sa, u pro tiv nom, bi li su osu |e ni na iz op {te nje iz za jed ni ce ili
na smrt. Sle de }i Ma li ji na uput stva i pri hva ta ju }i ide o lo gi ju ozbilj no, tre -
ba lo bi je i raz u me ti na pra vi na ~in. Na pri mer, ka kav je od nos ima la ko -
lek ti vi za ci ja se o skih do ma }in sta va pre ma mark si zmu ili le nji ni zmu? Na -
sil nu re kvi zi ci ju `i ta od se lja ka mo gli su da pri me nju ju i pri me nji va li su
bolj {e vi ci to kom gra |an skog ra ta. Ali, na sil na ko lek ti vi za ci ja ili rat pro -
tiv se lja {tva pro tiv re ~i li su En gel so vim po gle di ma na po `e lj nu po li ti ku
pre ma po ljo pri vred nim pro iz vo |a ~i ma. Oni su ta ko |e pro tiv re ~i li Le nji -
no voj no voj eko nom skoj po li ti ci, na {ta je nje go va udo vi ca Na de `da
Krup ska ja zbu nje no pod se }a la li de re par ti je kra jem dva de se tih go di na.
Za mark si zam su fun da men tal ni bi li prin ci pi pre ma ko ji ma je so ci ja li -
zam mo gao bi ti iz gra |en sa mo (1) uz po sto ja nje vi so ko raz vi je nog in du -
strij skog ka pi ta li sti~ kog dru {tva, ili (2) uz po dr {ku so ci ja li zmu u za o sta -
loj ze mlji od stra ne re vo lu ci o nar nog re `i ma spo lja. Ni je dan od tih uslo -
va ni je is pu njen u So vjet skoj Ru si ji, na {ta su Le njin, a za tim i le va opo -
zi ci ja stal no uka zi va li par ti ji. Ve li ki deo bolj {e vi~ ke po li ti ke sa sto jao se u
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
96
kom pro mi si ma s opi ru }om re al no {}u. Ele men ti ta kvog „opi ra nja re al -
no sti“ bi li su se lja~ ko ne pri hva ta nje pro gra ma usme re nih ka obez be |i va -
nju in du stri ja li za ci je, za tim od su stvo ino stra ne po mo }i, kao i sve ve }a
slo `e nost iz bo ra stra te gi je eko nom skog raz vo ja ze mlje.
Ne ki isto ri ~a ri su do ka zi va li da su bolj {e vi ci bi li opor tu ni sti ko ji su
stre mi li ka vla sti, ko ji su go vo rili jed no, a ra dili dru go. Ipak, Ma li ja ne
de li to ube |e nje. On sma tra da su bolj {e vi ci bi li fa na ti~ no pre da ni je -
din stve nom ci lju – ostva re nju in te gral nog so ci ja li zma. U svo joj du bo ko
de ter mi ni sti~ koj in ter pre ta ci ji Ma li ja, on bolj {e vi ke, kao su bjek te sop -
stve ne po li ti ke, li {a va sa mo stal ne ulo ge. Pre ma nje go voj lo gi ci, Sta ljin
je mo gao da bu de lo{ ~o vek, ali ni je zli ge ni je Sta ljin iz ro dio taj si stem,
ne go je zlo si ste ma iz ro di lo Sta lji na. Sli~ no pro su |i va nje je upe ~a tlji va
ilu stra ci ja Ma li je vog sle |e nja lo gi ke s ve li kim slo vom „L“. Lo gi ka so -
vjet ske isto ri je pri ka zu je se kao svo je vr sni re fleks, ne sve sna si la ko ja
usme ra va isto rij ski pro ces pre ma nje go vom tra gi~ nom kra ju – u naj vi -
{em ste pe nu fa ta li sti~ ka in ter pre ta ci ja ko ja do ga |a je iz vo di iz tek sto va
ko ji ma su se ru ko vo di li po li ti~ ki ak te ri i, na taj na ~in, kao su vi {ne od -
ba cu je nje ne stvar no pro `i vlje ne isto ri je.
Sti ven Kot kin i so vjet ska ci vi li za ci ja
Sti ven Kot kin so vje to lo {ku na u ku pod vr ga va kri ti ci ko ja je po du hu bli -
ska Ma li ji noj. ^i ni se da Kot kin svoj tekst pi {e kao ma ni fest no vog po -
ko le nja isto ri ~a ra „ko ji stu pa ju u zre lo do ba u sve tu slo bod nom od pro -
ble ma ko mu ni zma“.
25
Kot kin od ba cu je pre |a {nji po gled na „Ru sku re -
vo lu ci ju kao na ova plo }e nje pro pa le so ci jal de mo kra ti je ili, obrat no,
kao na oprav da va nje za pad nog dru {tva uz po mo} ne ga tiv nog pri me ra“.
Ume sto to ga, po re di „Ru sku re vo lu ci ju s ogle da lom u ko me se ra zni
ele men ti mo der no sti ko ji se mo gu pro na }i i iz van gra ni ca SSSR na iz me -
ni~ no od ra `a va ju u ne raz vi je nim, pre u ve li ~a nim i po zna tim ob li ci -
ma“.
26
Kot ki no va raz mi {lja nja omo gu }a va ju da se na so ci ja li zam gle da
kao na jed no od ova plo }e nja mo der no sti – ko je se raz li ku je i isto vre me -
no je sa gla sno sa sli~ nim ova plo }e nji ma na Za pa du. Kot kin pred la `e
dvoj nu stra te gi ju is tra `i va nja: s jed ne stra ne, ana li zu „{ta je so ci ja li -
zam... zna ~io za re `im i sta nov ni {tvo u ra znim vre men skim pe ri o di ma,
sve do 1991. go di ne“; a s dru ge stra ne – po re |e nje so vjet skih prak si sa
is ku stvom dru gih sa vre me nih ze ma lja.
27
„Osnov ni pro blem ko ji je sta -
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
97
25
Step hen Kot kin, „1991 and the Rus sian Re vo lu tion: So ur ces, Con cep tual
Ca te go ri es, Analyti cal Fra me works“, Jo ur nal of Mo dern Hi story, 1998, Vol. LXX,
No. 2, p. 386.
26
Ibid., p. 387.
27
Ibid., p. 400.
jao pred in ter pre ta to ri ma re vo lu ci o nar ne Ru si je sa sto ji se u raz u me va -
nju ka ko su se pro sve ti telj ski etos na u~ nog so ci jal nog in `e nje rin ga i nje -
mu svoj stve ne mo der ne prak se vla da nja po me {a li sa te o krat skom dr -
`av no-par tij skom struk tu rom i kva zi re li gi o znim si ste mom dog mi“.
28
Kot ki no vi za klju~ ci na gla {a va ju nje gov glav ni ar gu ment.
Ne sme mo za bo ra vi ti da su pro sve ti telj ska na u ka o dru {tvu, kao i re vo lu -
ci o nar na po li ti ka po ni kle u Fran cu skoj; da se je zik kla se for mi rao u En -
gle skoj – pi o ni ru in du stri ja li za ci je za sno va ne na uglju; kon cep ci ja et no fe -
de ra li zma u Hab zbur {koj mo nar hi ji; obo `a va nje ma {i na u Ne ma~ koj i fu -
tu ri sti~ koj Ita li ji; gi gant ske kor po ra ci je u Ame ri ci; a dr `a ve so ci jal ne si -
gur no sti svu da. Kom bi nu ju }i u se bi sve to i jo{ ne {to vi {e, so vjet ski so ci ja -
li zam pred sta vlja neo tu |iv deo za pad ne isto ri je, ma ko li ko se uni kat na ~i -
ni la so vjet ska „auto kra ti ja“ i nje ni „or to dok sni“ ri tu a li, ili nje go va bor ba
za pre va zi la `e nje ka pi ta li zma ko ja je de li mi~ no uko re nje na u ru sku tra di -
ci ju, a de li mi~ no in spi ri sa na mark si zmom. Da bih oka rak te ri sao te sli~ no -
sti za pad ne i so vjet ske isto ri je ko ri stio sam po jam „mo der nost“ (a ne mo -
der ni za ci ja). Da nas (a sto ga i re tro spek tiv no) mo der nost se ~i ni si no nim -
nom s par la men tar nom de mo kra ti jom i tr `i {tem. Ali, u vre me Ru ske re vo -
lu ci je i u ce lom me |u rat nom pe ri o du, eks pe ri men ti sa stva ra njem ne par -
la men tar nih i bar de li mi~ no ne tr `i {nih struk tu ra bi li su ve o ma po pu lar -
ni... Pre ma mom mi {lje nju, so vjet ski so ci ja li zam je ne {to vi {e od jed no -
stav ne dik ta tu re i ne ka pi ta li zma. On je su {tin ski va `an pri mer za raz u me -
va nje ma tri ca si ste ma so ci jal nog bla go sta nja, pa sto ga i mo der no sti i su -
bjek tiv no sti ra nog XX ve ka ko je su na sta le u pro me na ma po sle Pr vog
svet skog ra ta.
29
Kot kin raz ma tra ide o lo gi ju u istom sme ru kao i Ma li ja. On sma tra,
da je „bez ob zi ra na ~e ste pro me ne, bolj {e vi~ ka ’ide o lo gi ja’ ima la struk -
tu ru iz ve de nu iz te melj nog uve re nja pre ma ko me {ta god so ci ja li zam
mo `e bi ti, on ni ka da ne }e po sta ti ka pi ta li zam. Ko ri {}e nje ka pi ta li zma u
svoj stvu ozna ~a va nja an ti sve ta po ma `e da se ob ja sni za {to je, upr kos
go to vo to tal noj im pro vi za ci ji, so ci ja li zam iz gra |en u vre me Sta lji na ob -
li ko van u si stem ko ji se la ko mo `e ob ja sni ti unu tar lo gi~ kog okvi ra Ok -
to bra“.
30
Ali, ka kva je to „lo gi ka Ok to bra“ osta je ne raz ja {nje no. To kom
pr vih pet go di na po sle Ok to bra bolj {e vi ci su is pro ba li tri sa svim raz li ~i -
te eko nom ske stra te gi je: „dr `av ni ka pi ta li zam“ (no vem bar 1917 – jun
1918), „rat ni ko mu ni zam“ (1918 – mart 1921) i NEP (1921–1928). U
okvi ru tog istog pe ri o da, bolj {e vi ci su for si ra no pre {li sa ra di kal ne de -
mo kra ti je So vje ta na jed no par tij sku dik ta tu ru. Uko li ko je sam Ok to bar
i pred sta vljao ce lo vit fe no men, on da ga je mo gu }e opi sa ti kao otvo re nu
mo gu} nost za re a li za ci ju raz li ~i tih, ~e sto pro tiv re~ nih tu ma ~e nja so ci ja -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
98
28
Ibid., p. 403.
29
Ibid., p. 425.
30
Ibid., p. 400.
li zma. Ni je slu ~aj no {to se unu tra {nja i me |u par tij ska po le mi ka dva de -
se ti hih go di na u naj ve }em de lu vo di la oko raz u me va nja so ci ja li zma i
pu te va nje go vog do sti za nja.
Kot kin je u~e nik Ma li je i on de li osnov nu te zu svog u~i te lja po ko -
joj je so vjet ska dr `a va bi la ra di kal no ova plo }e nje mo der ni sti~ kih fan ta -
zi ja. Ipak, Kot ki no va de talj na i u isto rij ski kon tekst uro nje na re kon -
struk ci ja fe no me na so vjet skog so ci ja li zma iz gle da kao od stu pa nje od
tra di ci je ko ju je tra si rao nje gov men tor. U svom obim nom is tra `i va nju
Mag ni to gor ska (Mag net ne pla ni ne) Kot kin tvr di da so vjet ski pro je kat
ni je pred sta vljao jed no stav no ne ka pi ta li zam; to je bi la no va ci vi li za ci ja,
u naj ma nju ru ku – na ni vou sa mo ra zu me va nja (i pre ma oce ni sa mog
Kot ki na). Po sto ja nje so vjet ske ci vi li za ci je pret po sta vlja lo je stva ra nje
no vih so ci jal nih struk tu ra i od no sa svo ji ne, prin ci pa so ci jal ne dr `a ve,
sa mo do volj ne no ve kul tu re, no vog ti pa dr `av ne po li ti ke i sop stve nog
je zi ka. So vjet ska ci vi li za ci ja ne go va la je uve re nje da ~o ve ~an stvo u bli -
skoj bu du} no sti o~e ku je no vi i bo lji svet. Kot ki no va po zi ci ja se raz li ku -
je ka ko od po zi ci je [i le Fic pa trik (She i la Fit zpa trick) ko ja je do ka zi va la
da je sta lji ni zam bio kon zer va tiv ni tri jumf no ve po stre vo lu ci o nar ne eli -
te, ta ko i od gle di {ta Mo {e Le vi na ko ji je taj tri jumf sma trao od stu pa -
njem od iz vor nih ide ja re vo lu ci je (~i ji ~u var je bio Le njin). Le vin je in si -
sti rao na te zi da je sta lji ni zam pri mi tiv na for ma mo der ni za ci je ko ja se
ne mo ra bu kval no po i sto ve }i va ti sa so ci ja li zmom i mo der no {}u. Za
Kot ki na je si stem ko ji je stvo rio Sta ljin i bio so ci ja li zam – je di no re al no
po sto je }i u sve tu, pot pu no ne ka pi ta li sti~ ko dru {tvo. Fic pa tri ko va i Le -
vin, vo de }i za pad ni isto ri ~a ri sta lji ni zma, sma tra ju „da je sta lji ni zam bio
za vr {e tak re vo lu ci je i svo je vr sni po vra tak ne re vo lu ci o nar nim tra di ci ja -
ma pod dej stvom du bo kog stre sa“.
31
Pre ma Le vi nu so ci ja li zam je bio al -
ter na tiv na for ma mo der no sti u od no su na ka pi ta li zam, hu ma ni sti~ ki
pro je kat bu du} no sti. Sta lji ni zam se po ka zao „pre pre kom“, pri vre me -
nom „op struk ci jom“ na pu tu Ru si je ka mo der no sti.
32
Ume sto da sle di te o ri ju kon ti nu i te ta ko ja ko re ne sta lji ni zma iz vo di
iz tra di ci je ru skog sa mo dr `a vlja, kmet stva i auto ri tar ne po li ti~ ke kul tu -
re, Kot kin uka zu je na ve zu iz me |u sta lji ni zma i Za pa da XVII i XVI II
ve ka. „Ne mo gu }e je raz u me ti sta lji ni zam – ~i ta mo u nje go voj knji zi –
bez upu }i va nja na evrop sko pro sve ti telj stvo XVI II ve ka, pe riod stra snih
di sku si ja ~i je je is ho di {te bio na u~ ni pre vrat XVII ve ka“.
33
Kot kin tvr di
da su se bolj {e vi ci „na o ru `a li“ ide jom pro gre sa kao sred stva za do sti za -
nje ra ci o nal nog dru {tve nog po ret ka. Bez ob zi ra na svo je mark si sti~ ko
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
99
31
Step hen Kot kin, Mag ne tic Mo un tain: Sta li nism as a Ci vi li za tion. Ber ke ley
and Los An ge les: Uni ver sity of Ca li for nia Press, 1995, p. 5
32
Ibid., p. 379, fn. 21.
33
Ibid., p. 6.
po re klo bolj {e vi ci su is ko ri sti li na u~ ni re~ nik za iz grad nju ur ba ni zo va -
nog dru {tva i so ci jal ne dr `a ve, ko ji su umno go me po sta vi li stan dar de
za pad nog raz vo ja u me |u rat nom pe ri o du.
34
„Sme sti ti SSSR u auto mo -
bil, a mu `i ka na trak tor“ – to je Sta lji no va mo der ni sti~ ka vi zi ja.
35
On je
hteo da pre o kre ne si stem vred no va nja po ko me se SSSR sma trao za o -
sta lim, a Za pad – na pred nim.
Kot kin sma tra da je so vjet sko is ku stvo is ku stvo iz grad nje so ci ja li -
zma ~i je je zna ~e nje bi lo ja sno so vjet skom ru ko vod stvu: „So ci ja li zam je
ozna ~a vao par tij ski mo no pol na po li ti~ ku vlast spo jen sa bur nim ra -
stom te {ke in du stri je ostva re nim ne ka pi ta li sti~ kim sred stvi ma“.
36
„Ha -
os“ tr `i {ta tre ba lo je za me ni ti ure |e no {}u pla ni ra nja. „So ci ja li zam ni je
ozna ~a vao ni {ta dru go, do pot pu no pre vla da va nje ka pi ta li zma“.
37
Ume sto da is ti ~e o~i gled nu raz li ku iz me |u so vjet skog pro jek ta i ka pi ta -
li sti~ kog sve ta, Kot kin obra }a pa `nju na ~i nje ni cu da je mark si zam, po -
put dru gih pro sve ti telj skih pro je ka ta, bio pro gre si van i sa mo pro gla {en
na u~ ni si stem. Pro gres se „po ja vlji vao kao uni ver zal ni cilj ci vi li za ci je“ i
na u ke, „on je bio osnov ni je zik mo der no sti“.
38
Iro ni ja so vjet ske isto ri je
sa sto ja la se u sle de }em: da bi se raz li ko vao od Za pa da, da bi pre va zi {ao
ka pi ta li zam, So vjet ski Sa vez (ka ko je sma tra lo nje go vo ru ko vod stvo)
mo rao je da po sta ne „za pad ni ji“, to jest, mo rao je da pro |e kroz in du -
stri ja li za ci ju i ur ba ni za ci ju, mo rao je da mo bi li {e i obra zu je sta nov ni -
{tvo. Dru gim re ~i ma, mo der nost se pred sta vlja la kao nu `an uslov, a
mo der ni za ci ja kao pri rod ni put ka eman ci pa ci ji. Iro ni ja je bi la sa dr `a na
i u to me {to je bolj {e vi~ ko ru ko vod stvo, pri dr `a va ju }i se sop stve nog vi -
|e nja so ci ja li zma, „u sva koj ver zi ji, in si sti ra lo na an ti ka pi ta li sti~ kim
ele men ti ma tih ver zi ja, ~i me je su {tin ski ogra ni ~a va lo mo gu }e stra te gi je
raz vo ja ze mlje“.
39
Sva ka ko je is prav na te za Ma li je i Kot ki na o to me da je bolj {e vi~ ko
shva ta nje so ci ja li zma pod ra zu me va lo ne gi ra nje ka pi ta li zma. Ali, sva ko
ko je upo znat s mark si zmom, zna da ka pi ta li zam i tr `i {te ni su iden ti~ ni
poj mo vi. Re al ni ob lik so ci ja li zma i ~ak ne ka pi ta li zma, a da ne go vo ri -
mo o tra jek to ri ji du gog pu ta ka nje go vom do sti za nju, ni je pred sta vljao
da tost ve} ga je tek tre ba lo de fi ni sa ti. Ne gi ra nje ka pi ta li zma uop {te ni -
je zna ~i lo ne gi ra nje svih ob li ka tr `i {nih od no sa u uslo vi ma sla bo raz vi -
je ne se lja~ ke pri vre de. Bi lo bi po gre {no po i sto ve }i va ti ne ka pi ta li sti~ ku
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
100
34
Ibid., p. 20.
35
Cit. pre ma: Ibid. p., 29.
36
Ibid., p. 29.
37
Ibid., p. 30.
38
Ibid.
39
Ibid., p. 32.
su {ti nu bu du }eg so ci ja li zma s ne ka pi ta li sti~ kim ili, u naj ma nju ru ku, ne -
tr `i {nim pu te vi ma nje go vog do sti za nja. Ne ra do, ali ve o ma ube dlji vo,
Le njin je do ka zi vao ka ko je neo p hod no da Ru si ja pro |e kroz pe riod dr -
`av nog so ci ja li zma, kroz tr `i {te i nje go ve de lat ni ke. Ne sum nji vo, tr `i {ni
od no si i nep ma ni na i la zi li su na po do zre nje vla sti. Par tij ske di sku si je
dva de se tih go di na vo di le su se oko pi ta nja – tre ba li (i ako tre ba-ka da)
od lu~ no i de fi ni tiv no pre }i na na sil nu iz grad nju „so ci ja li zma“, na put
ko ji je, na kra ju kra je va, iza brao Sta ljin. U svo joj ana li zi Kot kin je po -
me {ao me to de, sred stva i ci lje ve so vjet skog ru ko vod stva, ne obra }a ju }i
pa `nju na pi ta nje ka ko sred stva uti ~u na re zul tat. Bu ha rin je raz dva jao
sred stva i ci lje ve i po zi vao se, sli~ no Le nji nu i Troc kom, na ni zak ste pen
raz vo ja so vjet ske eko no mije i na neo p hod nost o~u va nja sa ve za sa se lja -
{tvom, kao na fak to re ko ji zah te va ju po ste pe no kre ta nje ka so ci ja li zmu.
Su {ti na pi ta nja je, u da tom slu ~a ju, u de ta lji ma, a ne u prin ci pi jel no sti
iz bo ra iz me |u ka pi ta li zma i so ci ja li zma, kao {to sma tra ju Ma li ja i Kot -
kin. U de talj noj be le {ci, na jed nom me stu u svo joj knji zi, Kot kin ana li -
zi ra svo je ne sla ga nje s Le vi nom, pri me }u ju }i da se „su {ti na so vjet ske di -
sku si je dva de se tih go di na o in du stri ja li za ci ji sa sto ji u od re |i va nju op ti -
mal nog pu ta ka so ci ja li zmu, to jest, ne ka pi ta li zmu“.
40
No, Le vin u svo -
jim ra do vi ma ras pra vlja o pre la zu iz jed nog sta nja u dru go, osta vlja ju }i
pri tom otvo re nim pi ta nje, ka kav bi ob lik do bio so ci ja li zam, uko li ko bi
pre laz bio ostva ren dru gim sred stvi ma. U ko na~ nom zbi ru, Kot kin, kao
i Ma li ja, iz vo di so vjet sku prak su iz ide o lo {ke pri vr `e no sti od re |e noj
ide ji so ci ja li zma, dok Le vin ana li zi ra pro ces raz vo ja so ci ja li zma kroz di -
sku si je, do stig nu }a i ne u spe he pr vih de set go di na so vjet ske vla sti.
Raz li ka iz me |u Ma li je i Kot ki na, s jed ne stra ne, i Le vi na, s dru ge
stra ne, sa sto ji se u nji ho voj sprem no sti da raz u me ju raz li ~i ta tu ma ~e nja i
stra te gi je so ci ja li zma. Upra vo ta vo do del ni ca je uvek po sto ja la u so vje to -
lo gi ji – po de la na one ko ji su uvi |a li ne po sred nu ve zu iz me |u Le nji na i
Sta lji na, sa mim tim is klju ~u ju }i mo gu} nost al ter na tiv nog so ci ja li zma, i
na one ko ji su po ku {a va li da odvo je le njin sku od sta ljin ske po li ti ke,
osta vlja ju }i otvo re nom mo gu} nost ostva re nja dru ga ~i jeg ob li ka so ci ja li -
zma. Pre ma pr vom sta no vi {tu, sva ka evo lu ci ja pre ma so ci jal de mo krat -
skom pri la go |a va nju tr `i {nom ka pi ta li zmu po put one ko ja je na sta la u
za pad nim mark si sti~ kim par ti ja ma i de li mi~ no u gor ba ~o vljev skim re -
for ma ma, ~i ni la se ne mo gu }om. Kao re zul tat za o kre ta ze mlje ka ne tr `i -
{nom so ci ja li zmu i uz ta da {nji ste pen raz vo ja SSSR, izo la ci ji od osta log
sve ta i {i re nju ra ta pro tiv ve }i ne sta nov ni {tva, Sta ljin je iz gra dio si stem
ko ji je mno gim nje go vim biv {im sa bor ci ma iz gle dao kao pa ro di ja so ci ja -
li zma. Po stav {i ne pri ko sno ve ni li der par ti je, Sta ljin je su zio okvi re par tij -
ske po le mi ke o so ci ja li zmu ko ja je do tri de se tih go di na ak tiv no vo |e na.
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
101
40
Ibid., p. 395, Rn. 14.
On je od re |e nje so ci ja li zma ogra ni ~io sop stve nim po li ti~ kim iz bo rom.
Sta lji no vi opo nen ti u So vjet skom Sa ve zu i u ino stran stvu, od ba ci li su
nje gov dra kon ski mo del, ali, iro ni jom sud bi ne, so ci ja li zam je iz jed na ~en
sa sta lji ni zmom. To me ni su do pri ne li sa mo sta lji ni sti, ve} i za pad ni li be -
ra li i kon zer va tiv ci. U svo joj knji zi Kot kin pri me }u je da je so vjet skom
rad ni ku bi lo te {ko da uvi di „prin ci pi jel nu raz li ku iz me |u ide je so ci ja li -
zma i po sto je }eg so vjet skog re `i ma“
41
, ali i on sam vr {i ba{ ta kvo ana li -
ti~ ko pod me ta nje. On objek tivizuje so ci ja li zam, dok ga Le vin ana li zi ra
kao traj ni dis kurs i od isto ri je da tu mo gu} nost ko ja je jo{ otvo re na.
Kot ki na sa svim oprav da no in te re su je so ci ja li zam u pred sta va ma so -
vjet skih gra |a na, nje go vo zna ~e nje u iz ja va ma i pla no vi ma ru ko vod -
stva, kao i u re al no sti sva ko dne vi ce. So ci ja li zam je pred sta vljao „mo -
gu} nost br zog sko ka, ne pro sto u mo der nost (mo der nity), ne go u vi {u
for mu mo der no sti i, s tim po ve za no, sti ca nje vi so kog me |u na rod nog
rej tin ga; so ci ja la i zam je u se be ukju ~i vao raz vi je nu kon cep ci ju so ci jal ne
dr `a ve i ide ju so ci jal ne prav de, za sno va ne na po seb nom ka rak te ru svo -
jin skih od no sa“.
42
„Ve ra u so ci ja li zam, kao i sva ka dru ga ve ra, uvek je
pra }e na pro tiv re~ ji ma, za mr {e no sti ma i sum nja ma“.
43
„So ci ja li zam je
bio od go vor na re al no po sto je }e pro ble me i, re klo bi se, pred la gao je
efi ka sna re {e nja. Dok se ka pi ta li zam na la zio u sta nju kri ze, so ci ja li zam
je o~u va vao svo ju neo spor nu pri vla~ nost“.
44
Ali, Kot kin ta ko |e pri me -
}u je, da se pred sta va o so ci ja li zmu kao sa vr {e ni joj al ter na ti vi ka pi ta li -
sti~ koj mo der no sti „po ka za la kao pre te {ko bre me. So vjet ski so ci ja li zam
se uru {io iz nu tra, jer je bio an ti-svet u od no su na ka pi ta li zam. Upra vo
je ka pi ta li zam slu `io kao iz vo ri {te za sa mo de fi ni sa nje so ci ja li zma, kao
svo je vrst ni an ti pod na su prot ko me su se od me ra va la do stig nu }a so ci ja -
li zma. Me |u tim, u du gom pe ri o du po sto ja nja dva si ste ma, po ka za lo se
da je so ci ja li zam ne spo so ban da is pu ni za da tak ko ji je se bi po sta vio – da
pre va zi |e ka pi ta li zam“.
45
Kot kin iz vo re so vjet skog so ci ja li zma pro na la zi ka ko u pro sve ti telj -
skom pro jek tu so ci jal ne ra ci o na li za ci je, ta ko i u oso be no sti ma ru ske ge -
o po li ti ke, isto ri je i kul tu re. Po put dru gih isto ri ~a ra So vjet skog Sa ve za i
on se obra }a so vjet skoj pro {losti u po tra zi za in for ma ci ja ma po mo }u
ko jih bi sa znao vi {e o po li ti ci i dru {tvu, o opa sno sti ma i mo gu} no sti ma
so ci jal nih tran sfor ma ci ja iza zva nih in ter ven ci jom ljud skog fak to ra. On
do la zi do za klju~ ka, da je SSSR deo evrop ske isto ri je, a ne njoj stra no
skre ta nje. „U svo joj su {ti ni sta lji ni zam je bio pro sve ti telj ska uto pi ja, po -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
102
41
Ibid., p. 236.
42
Ibid., p. 358.
43
Ibid.
44
Ibid., p. 359.
45
Ibid. p. 360.
ku {aj da se dru {tvu na met ne ra ci o nal na or ga ni za ci ja po mo }u in stru me -
na ta dr `av ne vla sti, a isto vre me no, on je te `io da pre vla da bo le sne kla -
sne raz li ke na sta le de vet na e sto ve kov nom in du stri ja li za ci jom“.
46
Ta „ur -
ba no ori jen ti sa na so ci jal na uto pi ja“, ima la je du gu pred i sto ri ju, ~i je iz -
vo re Kot kin na la zi u Gra du sun ca To ma za Kam pa ne le (1568–1639),
na pi sa nom po ~et kom XVII ve ka. Na kra ju svo je ide ja ma bo ga te, pro -
vo ka tiv ne knji ge, Kot kin ume sto mar gi na li za ci je ili ne gi ra nja so vjet skog
eks pe ri men ta So vjet ski Sa vez sme {ta u kon tekst dru gih sa vre me nih in -
du strij skih so ci jal nih dr `a va. To mu omo gu }a va da iz ve de za klju ~ak ka -
ko sa da po sto je }a kri za post so ci ja li zma ne da je po vo da za sa mo hva lu i
spo koj ve} se, na pro tiv, ta kri za mo `e shva ti ti i „kao kri za na {eg sop -
stve nog dru {tva“.
47
Mo der no sti i uto pi je
Dra ma sta lji ni zma, sa svim nje nim tra gi~ nim eks ce si ma, sve op {tim te ro -
rom i sko ro pot pu nom izo la ci jom od osta log sve ta – to je ono {to pr vo
pa da na pa met za pad nom ~o ve ku ka da se po me ne so vjet ski si stem. Kao
da ni je ni bi lo le njin skog pre lu di ju ma, ni du gog poststa lji ni sti~ kog ra -
sple ta. Ipak, pe riod be smi sle nog te ro ra za vr {io se smr }u Sta lji na 1953.
go di ne, a osnov ni sa dr `aj na red ne ~e ti ri de ce ni je so vjet ske vla sti sa sto -
jao se u ne do sled nim po ku {a ji ma Hru {~o va i Gor ba ~o va da re for mi {u
si stem i vra te ga, ma kar i de li mi~ no, na ono {to je u po ~et ku na dah nji -
va lo so ci ja li sti~ ki pro je kat. Sva ki od tih sme lih re for ma to ra imao je
sop stve nu pred sta vu o le nji ni zmu, ali to kom osam na e sto go di {nje vla da -
vi ne Bre `nje va, naj po zi tiv ni ji ide a li iz vor nog bolj {e vi zma iz gu bi li su
svo ju pri vla~ nost u o~i ma par tij skog ru ko vod stva. Ka ko je raz o ~a ra no
pri me tio Gor ba ~ov, ve }i na ko mu ni sta ba vi la se bor bom za vlast i pri vi -
le gi je, a ne za de mo kra ti ju rad nog na ro da ili za po ve }a nje efek tiv no sti
plan ske eko no mi je. Gor ba ~o vu je 1990. go di ne po {lo za ru kom da uni -
{ti mo no pol par ti je na vlast, pre ne go {to se ras pao nje gov vo lje ni Sa -
vez. U me ri u ko joj je Gor ba ~ov, sla be }i par tij ski i cen tral ni dr `av ni
apa rat, opre zno de mo kra ti zo vao si stem, na sce nu su stu pa le kon ku -
rent ske po li ti~ ke i na ci o na li sti~ ke sna ge ko je su u pot pu no sti pre ki nu le
sa so ci ja li sti~ kim pro jek tom. Po ka za lo se da je Gor ba ~ov je di ni bolj {e -
vik na bro du ko ji to ne, dok su biv {i sa rad ni ci – Bo ris Jelj cin i dru gi ru -
ko vo di o ci sa ve znih re pu bli ka – za u ze li kurs ka ne za vi sno sti i ne so ci ja li -
sti~ kim ide a li ma de mo kra ti je i slo bod nog tr `i {ta.
Da nas, a mo `da }e ta ko uvek bi ti, isto ri ja So vjet skog Sa ve za se pi {e
po la ze }i od ~i nje ni ce re vo lu ci je ko ja se de si la 1991. go di ne. I dok kon -
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
103
46
Ibid., p. 364.
47
Ibid., p. 366.
zer va tiv ni ana li ti ~a ri do ka zu ju da je ras pad So vjet skog Sa ve za bio ne iz -
be `an, da je bio upi san u ge net ski kod re vo lu ci je iz 1917. go di ne, nji -
ho ve vi {e le vo opre de lje ne ko le ge ne gi ra ju pred o dre |e nost ko lap sa so -
vjet skog si ste ma. Me |u svim ze mlja ma sve ta Ru si ja je bi la naj ma nje po -
de sno me sto za iz grad nju so ci ja li zma, kao, uosta lom, i za stva ra nje ka -
pi ta li zma! Zig munt Ba u man (Zygmunt Ba u man), svo je vr sni mark si sta-
-post mo der ni sta, sma tra da je „ko laps ko mu ni zma po sled nji ek ser, za -
bi jen u mr tva~ ki kov ~eg sa vre me nih am bi ci ja ko je su de fi ni sa le ho ri -
zont evrop ske (ili na Evro pu ori jen ti sa ne) isto ri je u po sled nja dva ve ka.
Ne stan kom ko mu ni zma po lo `en je te melj no vom, jo{ ne po zna tom nam
sve tu – sve tu bez ko lek tiv ne uto pi je, bez osve {}e ne al ter na ti ve sa mo me
se bi“.
48
U in ter vjuu iz 1990. go di ne, Ba u man je raz vio svo ju mi sao:
„Sma tram da oni, ko ji kao i ja, sla ve po raz ko mu ni zma, ne sve sno sla ve
i ne {to vi {e. U stva ri, oni sla ve za vr {e tak epo he mo der no sti, po {to je
krah ko mu ni zma ozna ~io pro past od lu~ nog po ku {a ja da se o`i vo tvo ri
mo der nost. Ne u speh je bio isto to li ko o~i gle dan, ko li ko je od va `an bio
sam taj po ku {aj“.
49
Ove re ~i iz go va ra ~o vek ko ji je pet na est go di na ra -
ni je, u svo joj knji zi So ci ja li zam: uto pi ja na de lu (1976) pro gla sio so ci ja -
li zam „kon tra kul tu rom“ ka pi ta li zma. Go di ne 1990. Ba u ma na je vi {e
za ni ma lo pi ta nje o „kon tra kul tu ri mo der no sti“. I ka pi ta li zam i so ci ja li -
zam su bi li va ri jan te mo der no sti XIX ve ka, „po ro di~ na sva |a unu tar
(sa vre me nog sve ta) mo der no sti“.
50
Pot pu no sam sa gla san sa Ba u ma nom: so ci ja li zam je bio, i osta je, al -
ter na tiv ni ob lik mo der no sti, a ne al ter na ti va mo der no sti. Ru ski li de ri
su po sle 1991. go di ne da li pred nost za pad noj va ri jan ti ka pi ta li sti~ ke
mo der no sti i pri hva ti li su gle di {te pre ma ko me je so vjet ski so ci ja li zam
(a po de fi ni ci ji i svi ob li ci so ci ja li zma), osu |en na pro past po {to ni je u
sta nju da iz gra di kon ku rent no-spo sob nu mo der nost. Me |u tim, po sle
slo ma sa mo pro gla {e nih so ci ja li sti~ kih re `i ma, so ci ja li zam se vra }a svo -
joj po ~et noj uto pij skoj pri ro di. U svom sa da {njem ne po sto ja nju, on op -
sta je kao ideal ko ji bi mo gao da bu de re a li zo van u ne koj bu du} no sti.
Na taj na ~in, so ci ja li zam je isto vre me no i al ter na tiv na mo der nost i uto -
pi ja, ali ne u zna ~e nju ne do sti `nog ci lja ili neo stva ri ve ma {te, ne go u
smi slu sme ra u skla du s ko jim bi tre ba lo da se raz vi ja po li ti ka. Isto ri ~ar
D`ef Ili (Ge off Iley) pred lo `io je dva ti pa uto pi je: pr vi pred sta vlja ne {to
po put „pla na iz grad nje ide al nog dru {tva, pla na ko ji sa dr `i ve o ma de ta -
ljan opis nje go vih me ha ni za ma i ustroj stva“. Pri me ri ma ta kvih uto pi ja
mo gu se sma tra ti ide al na dru {tva ko je su osmi sli li „so ci ja li sti-uto pi sti“
(Sen-Si mon, Fu ri je, Etjen Ka be i ika rij ci), i uop {te, mno gi pla no vi so ci -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
104
48
Z. Ba u man, op. cit., p. XXV.
49
Ibid., p. 222.
50
Ibid., pp. 221–222.
jal ne re or ga ni za ci je. Dru gi tip uto pi je, ko ji je neo p hod no ana li ti~ ki raz -
li ko va ti od pr vog, jeste „svo je vr sna fan ta zi ja ili te `nja ka ne ~em bo ljem,
pro jek ci ja `e lje nog“.
51
Ov de se ubra ja ju po li ti~ ka na da nja i ci lje vi ra di
~i je re a li za ci je su lju di sprem ni da ulo `e od re |e ne na po re.
U od re |e nom smi slu, sva ko po li ti~ ko de lo va nje usme re no ka pro -
me ni po sto je }eg po ret ka stva ri sa dr `i u se bi ele ment uto pi je – ne ko ide -
al no me sto ko je bi tre ba lo do sti }i pri mak si mal no po volj nim okol no sti -
ma. Le vi po li ti~ ki po kre ti su po svo joj pri ro di uto pij ski, u tom smi slu,
{to te `e pro me ni i pre u re |e nju dru {tva. Sa mo kon zer va tiv ci, za do volj ni
o~u va njem sta nja sta tus quo, iz be ga va ju uto pi je. Evo, ka ko je kon zer va -
tiv nu po li ti ku opi sao ta da jo{ „le vi“ polj ski fi lo zof Le {ek Ko la kov ski
(Les zek Ko la kow ski): „Bu du }i da su kon zer va tiv na sna ga, de sni ~a ri ma
ni je po treb na uto pi ja. Smi sao kon zer va tiv ne ide o lo gi je sa sto ji se u po -
tvr |i va nju po sto je }eg po ret ka stva ri. U sre di {tu mi {lje nja kon zer va ti va -
ca je ~i nje ni ca, a ne uto pi ja, stre mlje nje ka po vrat ku u po sto je }e sta nje.
De sni ~a ri stre me ide a li zo va nju po sto je }eg sta nja, a ne nje go voj iz me ni.
Nji ma je po treb na ob ma na, a ne uto pi ja“.
52
Za Ko la kov skog, uto pi ja je `e lja da se tran sfor mi {e po sto je }a stvar -
nost, ona je akt ne ga ci je. Ali, le vi po li ti~ ki to ko vi ta ko |e se de fi ni {u i
pre ma sa dr `i ni nji ho ve sop stve ne uto pi je. Jer, i re ak ci o nar ni po kre ti,
na pri mer fa {i zam, ta ko |e te `e ka pro me na ma, ali pro me na ma ka in sti -
tu ci o na li za ci ji ra sne hi je rar hi je, u~vr {}i va nju pot ~i nje no sti vo |i, uz di za -
nju na si lja i im pe ri jal ne eks pan zi je. Le vi po gled na svet, iako ne od go -
va ra uvek re al noj po li ti ci onih ko ji se be ubra ja ju u le vi ~a re, pro `et je
uto pi jom usme re nom ka li kvi da ci ji ne za slu `e nih so ci jal nih pri vi le gi ja,
na pre vla da va nje ra si zma i ko lo ni jal nog ugnje ta va nja, na mak si mal no
{i re nje slo bo de go vo ra, se ku la ri za ci ju dru {tva i da va nje pu no mo} ja vla -
sti rad ni~ koj kla si.
Po ~et kom XIX ve ka so ci ja li zam, u svo jim raz li ~i tim in ter pre ta ci ja -
ma, bio je in te lek tu al ni i so ci jal ni po kret u prin ci pi jel noj opo zi ci ji ka pi -
ta li zmu, to jest, onoj for mi or ga ni za ci je ljud skog dru {tva ko ja je po sta -
la vla da ju }i si stem pro iz vod nje u ce lom sve tu. Od tre nut ka nje go vog
na stan ka, cilj so ci ja li sti~ kog po kre ta bio je pro {i re nje u~e {}a u vla sti
obi~ nih lju di, to jest, {i re nje gra ni ca de mo kra ti je ne sa mo u sfe ri po li ti -
ke ({to je i bio cilj ra di kal nih de mo kra ta i le vih li be ra la) ne go i u eko -
nom skoj sfe ri. So ci ja li sti su uvek bi li ube |e ni da se uto pi ja li be ral nih
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
105
51
Ge off Eley. „What’s Left of Uto pia? From the New Je ru sa lem to the Ti me
of De si re“. Re fe rat pro ~i tan 2. mar ta 1993. go di ne, In sti tu te for the Hu ma ni ti es,
Uni ver sity of Mic hi gan, p. 3.
52
Les zek Kola kow ski. „The Con cept of the Left. To ward a Mar xist Hu ma -
nism“. Re prin ted in Carl Oglesby (Ed.). The New Left Re a der. New York, 1969,
pp. 144–158.
de mo kra ta, ko ja je da nas po sta la to li ko uti caj na da se pri hva ta kao sa -
mo o ~i gled na isti na, za sni va la na fun da men tal nom pro tiv re~ ju iz me |u
pred stav ni~ kog po li ti~ kog re `i ma i pri vat ne svo ji ne nad sred stvi ma za
pro iz vod nju ko ja je omo gu }a va la go mi la nje ogrom nog bo gat stva. So ci -
ja li sti su sma tra li da }e vlast, svoj stve na vla sni {tvu i bo gat stvu, ne mi -
nov no do ve sti do iz ob li ~a va nja i ko rup ci je de mo krat skog po li ti~ kog
po ret ka. Za to su so ci ja li sti tra `i li me ha ni zme ko ji bi obez be di li dru {tve -
nu kon tro lu nad pro iz vod nim sred stvi ma. Ipak, so ci ja li zam je u XX ve -
ku po {ao po gre {nim pu tem. Po ka za lo se da je so vjet ski „dr `av ni so ci ja -
li zam“ –„iz ob li ~e nje prin ci pa istin ske dru {tve ne svo ji ne“, a vla da ju }a
par tij ska vr hu {ka i bi ro krat ski apa rat vla da li su ze mljom, pre ten du ju }i
na to da vla da ju u ime na ro da i obez be |u ju nje go ve in te re se.
53
^ak i po {to se tri de se tih go di na So vjet ski Sa vez od re kao svo je eks -
pe ri men tal ne ori jen ta ci je, svo je uto pi je no vih mo gu} no sti, te stu pio na
prag ma ti~ ni ji put, on se jo{ mno gi ma (ka ko u ze mlji, ta ko i u ino stran -
stvu) ~i nio al ter na tiv nim pro jek tom. Da nas ta kva sim pa ti ja pre ma So -
vjet skom Sa ve zu de lu je ap surd no i neo sno va no, ali za one, ko ji su se s
na dom upu }i va li tim pu tem, So vjet ski Sa vez je uvek bio ne {to vi {e od
obi~ ne dru ga ~i je dr `a ve – on je bio ova plo }e nje ma {te. ^ak i ka da se
ma {ta pre tvo ri la u ko {mar, osta la je na da da }e eko nom ski pro cvat ili
re for ma uti ca ti na re a li za ci ju ci lje va osni va ~a so vjet skog dru {tva. U ko -
na~ nom zbi ru, pro gres se po ka zao ne po sto ja nim, a re for ma je do ve la
do re vo lu ci je. Na `a lost, glav na `r tva tog raz vo ja po stao je so ci ja li zam
ko ji je, kao i li be ra li zam, obe }avao vi {e ne go {to je mo gao da is pu ni.
Dok se mo der ni sti i post mo der ni sti spo re oko mo gu }e bu du} no sti,
uto pi ja kao plan i uto pi ja kao ilu zi ja pre sta je da po sto ji. Ona se pre po -
ja vlju je kao cilj ka ko me ak tiv ni gra |a ni mo gu da te `e, ka ko na ni vou
sva ko dnev nog `i vo ta, ta ko i po sred stvom u~e {}a u po li ti ci. Uto pi ja ne
ozna ~a va to li ko gra ni ce ljud skog stva ra la {tva, ko li ko slu `i kao iz vor na -
dah nu }a i kao ori jen tir u po li ti ci i li~ nom de lo va nju. Fi lo zof De vid Lav
(Da vid Lo ve) je ova ko de fi ni sao od nos uto pi je i ljud ske de lat no sti: „Mi
`e li mo i po ku {a va mo da do stig ne mo sa vr {e no zdra vlje, iako smo isto -
vre me no sve sni da je sa vr {e no zdra vlje ne do sti `an cilj. Ali, zna ~i li to da
ne vre di po ku {a va ti?“ Dru gim re ~i ma, to isto je re kao Ba u man: uto pi ja
je „srod na ide ji ide al nog eks pe ri men ta ko jeg, u kraj njoj li ni ji, ni je mo gu -
}e ostva ri ti. Ali, bez te ide je, ne ma ni sa me mo gu} no sti eks pe ri men ta“.
54
S ru skog pre ve la Ma ri ca Mil ~a no vi} Jovanovi}
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
106
53
Ge or ge Lic hthe im, What So ci a lism Is and Is Not // New York Re vi ew of Bo -
oks. 1970. April 9.
54
Ibid., p. 217.
LORA ENGEL[TAJN
KULTURA, SVUDA OKO NAS KULTURA: TUMA^ENJA
MODERNE RUSIJE S OBE STRANE VELIKE PODELE
IZ 1991. GODINE*
Evrop ski i ame ri~ ki isto ri ~a ri su se dam de se tih go di na pro {log ve ka na -
pra vi li obrt i svo je ana li ze usme ri li pre ma kul tu ri, u tre nut ku ka da je
no va, dru {tve noj na u ci okre nu ta isto ri ja, po ~e la da se po vla ~i pred me -
to di ma po te klim iz an tro po lo {ke, lin gvi sti~ ke i li te rar ne te o ri je. Ovaj
trend je bio do dat no pod stak nut ko lap som So vjet skog Sa ve za i dis kre -
di to va njem mark si sti~ kog ti pa isto rij skog ma te ri ja li zma. Do {lo je do in -
ver zi je sme ra u ko me se kre }u ob ja {nje nja (ili, ka ko bi Marks re kao, ob -
ja {nje nja su po no vo vra }e na ta mo gde ih je on za te kao). Sa da isto ri ~a ri
ni su sklo ni da kul tu ru po sma tra ju kao od raz osnov nih dru {tve nih
struk tu ra i od no sa mo }i ve} kao iz vor po li ti~ kih sti lo va, ~ak i kao vo de -
}u sna gu na ci o nal nog raz vo ja. Kao si stem vred no sti, zna ko va i kon ven -
ci ja, kul tu ra pred sta vlja har dver sku osno vu ka ko po je di na~ nih ta ko i
ko lek tiv nih is ku sta va, i soft ver sku osno vu i in di vi du al ne i ko lek tiv ne
sa mo-eks pre si je. Ob li ci kul tu re isto vre me no su i sta bil ni i pro men lji vi:
oni op sta ju u vre me nu, ali i sig na li zi ra ju tre nut ke pre ki da. Zbog to ga se
~i ni da kul tu ra mo `e da po slu `i kao stra te {ka po la zna ta~ ka isto rij skih
is tra `i va nja.
1
Na ovom pu tu, me |u tim, ima i opa sno sti. Uko li ko od no se ko ji
struk tu ri {u kul tu ru tre ti ra mo kao ba zi~ ne, mo `e nam se de si ti da ogra -
ni ~i mo vla sti tu spo sob nost za uo~a va nje i raz u me va nje isto rij skih pro -
me na.
2
Okre ta nje kul tu ri (cul tu ral turn) no si u se bi i ri zik cir ku lar no sti.
107
Tre}i program Radio Beograda
Br. 141–142, I–II/2009
UDK: 316.72(47+470)"199"
94:316.75(47+470)"199"
* Iz vor: La u ra En gel stein: „Cul tu re, Cul tu re Everywhe re: In ter pre ta ti ons of
Mo dern Rus sia, ac ross the 1991 Di vi de“, Kri ti ka: Ex plo ra ti ons in Rus sian and
Eura sian Hi story 2(2): 363–393, Spring 2000.
1
To kom ra da na re vi zi ji ovog tek sta, od ve li ke po mo }i bi li su mi ko men ta ri
Iri ne Pa per no.
2
Za op {ta za pa `a nja o ovom pro ble mu, vi de ti: Vi li jam Si vel (Wil li am Se well,
Jr.), „Ge ertz, Cul tu ral Systems and Hi story: From Synchrony to Tran sfor ma tion“,
Ako „kul tu ru“ vi di mo svu da oko nas, ne mo `e mo da zna mo gde ona
po ~i nje a gde se za vr {a va, pa ni {ta je raz li ku je od ono ga {to ni je kul tu -
ra. Da li ovaj pri stup mo `da pred sta vlja bek stvo od te {kih pi ta nja ko ja
se od no se na in sti tu ci je i na mo}? Da li je ko ri {}e nje ter mi na po put
„pred sta vlja nje“ (re pre sen ta tion) i „dis kurs“ sa mo lu ka vi ma ne var po -
mo }u ko ga se me ta fo ra uvo di kao za me na za ana li zu „re al nih si la“? Ili
je okre ta nje kul tu ri od va `an po ku {aj da se od no si mo }i iden ti fi ku ju i
ta mo gde se oni obi~ no ig no ri {u – u ob li ci ma zna nja i eks per ti ze, sim -
bo la i pred sta va ko ji ure |u ju pro ce se gra |an skog `i vo ta, ~ak i tek stu ru
li~ nog is ku stva? Da li kul tu ra li sti, raz ot kri va ju }i ka rak ter kon ven ci o -
nal nih na ra ti va i ana li ti~ kih mo de la ta ko {to u nji ma vi de obi~ ne re to -
ri~ ke ve {ti ne, od ba cu ju isto rij ska ob ja {nje nja kao cilj i isto vre me no su -
ge ri {u da ana li za zna ~e nja pred sta vlja ri go ro zni ji me tod? U naj ma nju
ru ku, ovaj no vi pra vac pod sti ~e de ba tu o zna ~e nju ta kvih osnov nih
kon ce pa ta ka kvi su „mo}“ i „ob ja {nje nje“. Ako se u no vim ra do vi ma ne
te `i ot kri va nju „uzro ka“ Ok to bar ske re vo lu ci je, on da se po sta vlja pi ta -
nje {ta je to {to za i sta mi sli mo i ho }e mo da sa zna mo o njoj?
Ta ko osve `a va ju }e okre ta nje kul tu ri (cul tu ral turn) u ru skim stu di ja -
ma (ka ko u Ame ri ci, ta ko i van nje), o~i gled no ima dva neo bi~ no srod -
na, a na iz gled su prot sta vlje na ob li ka. S jed ne stra ne, ono je us pe lo da
udah ne no vi `i vot sta roj ar gu men ta ci ji o „na ci o nal nom ka rak te ru“. Ova
ide ja po ~i va na pret po stav ci da „na ci je“ ili „na ro di“ (bez ob zi ra na to
ka ko ih de fi ni {e mo) is po lja va ju kul tur ne sti lo ve ko ji su in trin si~ ni svim
aspek ti ma dru {tve nog i po li ti~ kog `i vo ta. Ru si ja, u okvi ru ove per spek ti -
ve, is po lja va svo je, ko he rent ne mo de le. S dru ge stra ne, kul tu ra li zam na -
gla {a va uti caj sti lo va ko ji tran scen di ra ju po li ti~ ke po de le. U ovom du hu,
kul tu ra li zam je ob no vio dve za sta re le pa ra dig me (mark si zam i te o ri ju
mo der ni za ci je) po ko ji ma je ru ski slu ~aj sa mo jed na, lo kal na in stan ca u
is po lja va nju op {ti jih tren do va. Iako im je fo ku si ra nost na Za pad za jed -
ni~ ki ime ni telj (ne ma vi {e Son der we ga za Ru si ju), sa vre me ne for mu la ci je
se ne po zi va ju na eko nom ske i teh no lo {ke si le kao uni ver zal ne po kre ta -
~e isto rij ske pro me ne, ve} na mo der nu i pro sve ti telj ski pro je kat.
Na Za pa du je okre ta nje kul tu ri (cul tu ral turn) bi la re ak ci ja na no -
vu so ci jal nu isto ri ju ko ja je za dr `a va la Mark sov kon cept ide o lo gi je i
kla sa kao i pret po stav ku da su si ste mi mi {lje nja u in stru men tal noj ve zi s
eko nom skim in te re si ma. Mark si zam je, na rav no, do mi ni rao so vjet -
skom isto ri o gra fi jom sve do pe re stroj ke a i da nas na sta vlja da pot hra -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
108
in The Fa te of „Cul tu re“: Ge ertz and Beyond, ed. Shery B. Ort ner (Ber ke ley: Uni -
vr sity of Ca li for nia Press, 1999), 35–55. Za pri mer kri ti ke pre te ra no upro {}e nih i
sta ti~ nih mo de la u slu ~a ju Ru si je, vi di „Uvod“ u: Ca tri o na Kelly and Da vid Shep -
herd, eds. Rus sian Cul tu ral Stu di es: An In tro duc tion (Ox ford: Ox ford Uni ver sity
Press, 1998).
nju je in te re so va nja za so ci jal na pi ta nja. U tom so vjet skom kon tek stu,
do men „kul tu re“ bio je ne ka vr sta uto ~i {ta. Ovaj pri stup ne go va la je
{ko la se mi o ti ke iz Tar tua ko ju je {e zde se tih go di na osno vao Ju ri Mi ha i -
lo vi~ Lot man (1922–1993) ~i ji je raz voj te kao upo re do s onim is tra `i -
va nji ma na Za pa du ko ja su bi li in spi ri sa na an tro po lo gi jom. Ka da su
1991. uklo nje ne ide o lo {ke bra ne i po kre nu ta bu ji ca u obla sti iz da va -
{tva, Ru si su bi li sprem ni da is tra `u ju onu ge ne ra ci ju te o re ti ~a ra ko ja se
ve zu je za ime na po put Kli for da Ger ca (Clif ford Ge ertz), Mi {e la Fu koa
(Mic hel Fo u ca ult), Mi {e la de Ser toa (Mic hel de Cer te au) i Pje ra Bur di -
jea (Pi er re Bo ur di eu). Ali, uti caj ni je bio jed no sme ran: dok su Ru si obo -
ga }i va li svoj re~ nik, is tra `i va ~i na Za pa du su se u po tra zi za smer ni ca -
ma okre ta li Bah ti nu i mo de lu raz vi je nom u Tar tuu. Naj no vi je raz do blje
se, pre ma to me, naj bo lje mo `e opi sa ti kao kon ver gen ci ja pa ra lel nih
tren do va ko ja je do ve la do po ja ~a nog me |u sob nog uti ca ja na osno vu
za jed ni~ ke – ili ba rem ana log ne – per spek ti ve. Ru si ni su ~e ka li Fu koa,
oni su ima li Bah ti na i Lot ma na.
3
Uz po mo} So ro {a (So ros), Ke na na
(Ken nan), Ha ri ma na (Har ri man), Har var da, For da i INS
4
, in ten zi vi ra ni
su kon tak ti i me |u sob ni uti ca ji.
Od nos iz me |u ide ja i is ku stva sa dr `an u re ~e ni ci „Alek san dar @ol -
kov ski (Ale xan der Zhol kovsky) ide u Ka li for ni ju, An drej Zo rin ide u
Tek sas – i vra }a se u Ru si ju“
5
su vi {e je gran di o zna te ma za ovaj skrom ni
esej, ali ona ta ko |e spa ja dve te me ko je u okvi ru nje ga raz ma tra mo: jed -
na se od no si na pi ta nje ka ko mi sli mo, a dru ga na to ka ko je kon stru i san
pred met na {eg mi {lje nja. Te o rij ske {ko le na raz li ~i te na ~i ne pri la ze ovoj
za go ne ci. Ne ki ru ski for ma li sti in si sti ra ju na ra zli ci iz me |u „umet no sti“
i „`i vo ta“(byt), ali ne ki dru gi ne pra ve tu raz li ku.
6
Se mi o ti ~a ri iz Tar tua
is ti ca li su sli~ no sti ko je po ve zu ju estet ski ar te fakt i sva ko dnev ni `i vot
(spo je nih u sve o bu hvat ni „ozna ~a va ju }i si stem“). Za pad ni mi sli o ci post-
mark si sti~ ke ori jen ta ci je ar ti ku li sa li su na pe tost ko ja po sto ji iz me |u pro -
iz vo da i dru {tve ne lo ka ci je (tek sta i kon tek sta) u od no su iz me |u „di skur -
sa“ i „prak si“. Ko ri sti }u ovaj dru gi kon cep tu al ni par kao okvir raspra ve o
pret po stav ka ma na ko ji ma se ba zi ra ju isto rij ska is tra `i va nja mo der ne
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
109
3
Vi di pri kaz ko ji je na pi sao Ric hard Wort man za zbor nik ko ji je ure dio Ser gej
Ju re ci~ Ne kli u dov, „Mo skov kso-tra tu ska ia se mi o tic he ska ia shko la: Is ti ri ia, vos po -
mi na ni ia, razmyshle ni ia (Mo scow: Iazyki rus skoi kul tury, 1998), Kri ti ka 1:4 (Fall
2000) 821–829.
4
Im mi gra tion and Na tu ra li za tion Ser vi ce (Slu `ba za imi gra ci ju i na tu ra li za ci ju
– prim. prev.).
5
Re~ je o dvo ji ci is tak nu tih ru skih isto ri ~a ra ko ji ~e sto go stu ju na ame ri~ kim
uni ver zi te ti ma – prim. prev.
6
Pe ter Ste i ner, Rus sian For ma lism: Me ta po e tics (It ha ca. Cor nell Uni ver sity
Press, 1984), 48–57.
Ru si je iz ugla kul tu re to kom po sled njih dva de se tak go di na. Esej ne pru -
`a pre gled li te ra tu re ve} se kon cen tri {e na po seb no upe ~a tlji ve ili pro vo -
ka tiv ne pri me re u ob ra di raz li ~i tih slu ~a je va iz XIX i XX ve ka.
Da bih ukrat ko opi sa la osnov ne ter mi ne ko je }u ko ri sti ti, `e lim da
po |em od Fu ko o vog poj ma dis kur sa. Pro {i ri ju }i de lo va nje Gra mi {i je vog
poj ma he ge mo ni je Fu ko is ti ~e ulo gu kul tu re u odr `a va nju po li ti~ ke do -
mi na ci je i u pro mo vi sa nju isto rij ske pro me ne, ali od ba cu je Mark so vu
she mu ure |e nog isto rij skog raz vo ja i ne gi ra ve zu iz me |u kla snog in te re -
sa i so ci jal nog de la nja. Dis kurs kod nje ga ni je pro iz vod in di vi du al ne – ili
~ak ko lek tiv ne – ini ci ja ti ve i ima gi na ci je ve} pre struk tu ri {u }i uslov oso -
be nih vi do va iz ra `a va nja lju di. „Di sci pli ne“ ili „prak se“ (u za vi sno sti od
~i ta nja Fu koa i od fa ze u raz vo ju nje go ve te o ri je), od no se se na me ha ni -
zme po mo }u ko jih se dis kur si is po lja va ju i do `i vlja va ju. Iako po ne kad
su ge ri {e da po sto ji ko o re la ci ja iz me |u ka rak te ra po li ti~ kih in sti tu cja i
dis kur ziv nih sti lo va, tj. od re |e nih re `i ma di sci pli no va nja, Fu ko od ba cu -
je prin cip uzro~ ne ana li ze. Ka da se shva ti ona ko ka ko je to Fu ko na me -
ra vao, po jam dis kur sa pod se }a isto ri ~a re na pro men lji vost dru {tve nih i
ide o lo {kih ka te go ri ja s ko ji ma se su sre }u u svo jim iz vo ri ma kao i onih
ka te go ri ja ko je iz vo de iz sop stve nih (~e sto im pli cit nih) po gle da na svet.
So ci o lo zi Mi {el de Ser to i Pi jer Bur di je da lje raz vi ja ju prak ti~ nu ili
dru {tve no uko renj enu (ugra |e nu) di me zi ju kul tu re kao or ga ni za ci o nog
prin ci pa ko ji struk tu ri {e `i vot i or ga ni zu je di stri bu ci ju dru {tve nih re sur sa
(bo gat stva i mo }i). Tre ti ra ju }i kul tu ru u an tro po lo {kom klju ~u, kao na u -
~e ne mo de le po na {a nja ko ji se pre no se s ge ne ra ci je na ge ne ra ci ju de fi ni -
{u }i za jed ni cu (i raz li ke me |u po je di nim nje nim de lo vi ma), oni nu de je -
zik ko jim se mo `e opi sa ti ka ko kul tu ra „`i vi“.
7
Na pe tost iz me |u mi {lje nja
ili umet no sti, s jed ne stra ne, i dru {tve nog okru `e nja, s dru ge stra ne, ne -
sta je ka da se sa mo to okru `e nje shva ti kao pro iz vod kul tu re, a „kul tu ra“
u u`em smi slu po sta je sa mo je dan aspekt „kul tu re“ u {i rem zna ~e nju.
Im pe ri jal ni slu ~aj
Ma da su pred sta vlje ni kao al ter na ti va ma te ri ja li sti~ kom de ter mi ni zmu,
poj mo vi ko ji do mi ni ra ju sa vre me nom kul tu ra li sti~ kom te o ri jom na Za -
pa du vo de po re klo od mno go broj nih pi ta nja ko ja su po sta vlje na, ali ne
i raz re {e na u okvi ru mark si sti~ ke mi sli. Ova ve za ni je nig de ta ko o~i -
gled na kao u do me nu isto ri je Ru si je gde se ko ren kul tu ra li sti~ ke ar gu -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
110
7
Vi de ti: John B. Thomp son, „Edi tor’s In tro duc tion,“ in Pi er re Bo ur di eu,
Lan gu a ge and Symbo lic Po wer, ed. Thomp son, trans. Gi no Raymond and Mat -
thew Adam son (Cam brid ge: Har vard Uni ver sity Press, 1991), 1–31; kao i: Paul
Di Mag gio, „Re vi ew Es say on Pi er re Bo ur di eu,“ Ame ri can Jo ur nal of So ci o logy 84
(1979), 1460–1474.
men ta ci je mo `e na }i u kla si~ nim te ma ma so ci jal ne isto ri je. Ovi ko re ni
su o~i gled ni u op se `noj li te ra tu ri ko ja se (i ov de i u So vjet skom Sa ve zu)
ba vi la utvr |i va njem isto rij skog raz vo ja re vo lu ci o nar ne ide o lo gi je i nje -
nih ve za sa „in te li gen ci jom“ – ka te go ri jom ko ja je de fi ni sa na kul tur nim
atri bu ti ma, a ne so ci jal nim po lo `a jem. Isto vre me no, pi ta nje ka ko su
ma se re a go va le na svo je ra di kal ne men to re po sta vlja lo se kao kul tur ni
pro blem iz dve per spek ti ve: s jed ne stra ne, kao pi ta nje po nu de, tj. ka ko
su ak ti vi sti raz vi ja li i {i ri li svo je ide je; a s dru ge, kao pi ta nje po tra `nje,
tj. na ~i na na ko ji su te ide je pri hva ta li, od ba ci va li ili po gre {no tu ma ~i li
oni ko ji ma su bi le na me nje ne.
S ob zi rom na struk tu ru ar gu men ta ci je i iz vo re na ko je se po zi va ju,
isto ri ~a ri ma je bi lo lak {e da po ve ru ju ka ko su us pe li da pro nik nu u mo -
ti ve obra zo va nih li de ra ne go da su ot kri li zna ~e nje ko je su nji ho vi slo ga -
ni mo gli ima ti za ma se ko je su ih sle di le ili ig no ri sa le. Po ku {a va ju }i da
de {i fru ju unu tra {nji svet obi~ nih rad ni ka, ne ki isto ri ~a ri rad ni~ ke kla se
su to kom se dam de se tih go di na po ~e li da in ter pre ti ra ju ko lek tiv no po na -
{a nje kao za se ban je zik.
8
Dru gi su tra `i li klju~ kla snog iden ti te ta i psi ho -
lo gi je ma sa ne u kon flik tu ve} u okvi ru po pu lar ne kul tu re i sva ko dnev -
nog `i vo ta. Okre }u }i se auto bi o gra fi ji u po tra zi za uvi dom u li~ na is ku -
stva, Re gi nald Zel nik ot kri va da je ra di ka li zo va ni rad nik Se mjon Ka na -
~i kov (Ka natchi kov) bio op sed nut kul tu rom u svim nje nim ob li ci ma:
kao kon zu ment (~i ta lac), pro iz vo |a~ (pi sac), po sma tra~ i u~e snik (obla -
~e nje, ma ni ri, je zik)
9
. Is tra `u ju }i pro ces ko ji je rad ni ke do veo do pri hva -
ta nja ra di kal ne po zi ci je, Zel nik po red ide o lo gi je ot kri va i dru ge zna ~aj -
ne di men zi je: eti~ ke ve ze, po ro di~ no po re klo i rod ne ide a le. On ta ko |e
is tra `u je i kul tur ne vred no sti ko je su bra ni te lji re da i za ko na su prot sta -
vlja li rad ni~ kim po zi vi ma na mo ral.
10
Sle de }i pri mer D`ej msa Sko ta (Ja -
mes Scott – oru` je sla bih) i @a ka Ran si je ra (Jac qu es Ran ciè re – La nu it
des proléta i res), a pod uti ca jem E. P. Tomp so no vog ra da o „mo ral noj
eko no mi ji“, Zel ni kov stu dent Mark [tajn berg (Mark Ste in berg), po sma -
tra rad ni~ ku eli tu iz no vog ugla i ot kri va gra ni ce mo de la kla sne sve sti.
11
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
111
8
Di a ne Ko en ker, Mo scow Wor kers and the 1917 Re vo lu tion (Prin ce ton: Prin -
ce ton Uni ver sity Press, 1981); La u ra En gel stein, Mo scow, 1905: Wor king-Class
Or ga ni za tion and Po li ti cal Con flict (Stan ford: Stan ford Uni ver sity Press, 1982);
Ge rald Surh, 1905 in St. Pe ters burg: La bor, So ci ety, and Re vo lu tion (Stan ford:
Stan ford Uni ver sity Press, 1989).
9
A Ra di cal Wor ker in Tsa rist Rus sia: The Auto bi o graphy of Se men Ka natchi -
kov, trans. and ed. Re gi nald E. Zel nik (Stan ford: Stan ford Uni ver sity Press, 1986).
10
Re gi nald E. Zel nik, Law and Di sor der on the Na ro va Ri ver: The Kre en holm
Stri ke of 1872 (Ber ke ley: Uni ver sity of Ca li for nia Press, 1995).
11
Mark D. Ste in berg, Mo ral Com mu ni ti es: The Cul tu re of Class Re la ti ons in
the Rus sian Prin ting In du stry, 1867–1907 (Ber ke ley: Uni ver sity of Ca li for nia Press,
Pi ta nje „po pu lar ne kul tu re“ u rad ni~ kom kon tek stu je ta ko ob u -
hva ti lo ba rem dva do me na: s jed ne stra ne, obi~ ne lju de kao kon zu men -
te kul tu re ko ji ma se udva ra ju in te lek tu al ci, ide o lo zi i bi zni sme ni, a s
dru ge, iste te lju de ko ji sa mo od ma te ri ja la iz sva ko dnev nog `i vo ta pro -
iz vo de kul tu ru. Obi ~an svet ~ak i u ulo zi kon zu men ta is po lja va vla sti tu
vo lju. Na osno vu ono ga {ta je nu |e no na tr `i {tu jef ti nih knji ga, D`e fri
Bruks (Jef frey Bro oks) ski ci ra psi ho lo {ki pro fil so ci jal no am bi ci o znih,
kul tur nih sa dr `a ja glad nih `e na i mu {ka ra ca ko ji pra ve vla sti te iz bo re ili
ba rem oda bir po `elj nih sno va.
12
Da bi ste kla uvid u mi sli obi~ nih lju di
D`oan Noj ber ger (Joan Ne u ber ger) ne ba vi se {tam pom ili ne kim dru -
gim for mal no-kul tur nim iz ra `aj nim sred stvi ma, ve} po na {a njem. Is pi tu -
ju }i sim bo li~ ke efek te bun tov ni~ kog po na {a nja ona hu li ga na pred sta vlja
kao sa mo-de fi ni sa ni kul tur ni tip ko ji ko ri sti je zik ge sta i de la nja da bi
iz ra zio po li ti~ ke, ma da ne-ide o lo {ke sta vo ve.
13
Kao i u slu ~a ju rad ni {tva, pro u ~a va nje se o skog `i vo ta ne iz be `no je
po kre nu lo pi ta nja kul tu re. Pi sme nost i na rod no obra zo va nje pred sta -
vlja li su klju~ za raz u me va nje di na mi ke dru {tve nih pro me na na se lu.
Iako je Bruks tvr dio da je pro na {ao otvo re nost pre ma no vim vred no sti -
ma i `e lju da se ras kr sti sa pro {lo {}u, Eklo fo va (Ben Eklof) stu di ja o
{ko lo va nju na se lu na ve la ga je da po ve ru je ka ko su se lja ci iz be ga va li
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
112
1992). E. P. Thomp son, Cu stoms in Com mon (Lon don: Mer lin Press, 1991); Jac -
qu es Ran ciè re, Nights of La bor: The Wor kers’ Dre am in Ni ne te enth-Cen tury Fran -
ce, trans. John Drury (Phi la delp hia: Tem ple Uni ver sity Press, 1989; French ed.,
1981); Ja mes C. Scott, We a pons of the We ak: Everyday Forms of Pe a sant Re si stan -
ce (New Ha ven: Yale Uni ver sity Press, 1985). [tajn berg je ot krio da {tam par ski
rad ni ci ni su raz mi {lja li sa mo u skla du sa ko lek tiv nom so li dar no {}u, ve} ta ko |e i sa
per so nal nim sa mo i zra `a va njem: Mark D. Ste in berg, „Wor ker-Aut hors and the Cult
of the Per son,“ in Cul tu res in Flux: Lo wer-Class Va lu es, Prac ti ces, and Re si stan ce
in La te Im pe rial Rus sia, ed. Step hen P. Frank and Mark D. Ste in berg (Prin ce ton:
Prin ce ton Uni ver sity Press, 1994), 168–184.
12
Jef frey Bro oks, When Rus sia Le ar ned to Read: Li te racy and Po pu lar Li te ra -
tu re, 1861–1917 (Prin ce ton: Prin ce ton Uni ver sity Press, 1985). U ko lek ci ji do ku -
me na ta En ter ta i ning Tsa rist Rus sia: Ta les, Songs, Plays, Mo vi es, Jo kes, Ads, and
Ima ges from Rus sian Ur ban Li fe, 1779–1917 (edi ted by Ja mes von Gel dern and
Lo u i se McReynolds, Blo o ming ton: In di a na Uni ver sity Press, 1998) pri ka zan je op -
seg kul tur nih pro iz vo da do stup nih na grad skim pi ja ca ma. O ko mer ci jal noj knji `ev -
noj pro duk ci ji vi de ti: Beth Hol mgren, Rew ri ting Ca pi ta lism: Li te ra tu re and the
Mar ket in La te Tsa rist Rus sia and the King dom of Po land (Pittsburgh: Uni ver sity of
Pittsburgh Press, 1998).
13
Joan Ne u ber ger, Ho o li ga nism: Cri me, Cul tu re, and Po wer in St. Pe ters burg,
1900–1914 (Ber ke ley: Uni ver sity of Ca li for nia Press, 1993). Na su prot to me, od -
nos po pu lar ne kul tu re spram otvo re no po li ti~ kih te ma ja vlja se u di sku si ji o pa tri -
o ti zmu kao sti lu ma sov ne tr `i {ne pro duk ci je – vi de ti: Hu ber tus F. Jahn, Pa tri o tic
Cul tu re in Rus sia du ring World War I (It ha ca: Cor nell Uni ver sity Press, 1995).
ono za {ta su mi sli li da bi im na ru {i lo po zna ti svet.
14
Osla nja ju }i se na
iz vo re ko je su stvo ri li obra zo va ni po sma tra ~i i na sto je }i da utvr de u nji -
ma do mi nant ne me ta fo re (kul tu ra kao per cep tiv na ma tri ca), isto ri ~a ri
po ku {a va ju da re kon stru i {u na vi ke i prak su ko je su gra di le `i vot u za -
jed ni ci (kul tu ra kao `i va mem bra na)
15
. Me |u tim, te {ko je ste }i uvid u
su bjek tiv nu di men zi ju ko ju [tajn berg eks tra hu je iz na pi sa ne dav no opi -
sme nje nih {tam pa ra. Pra te }i pro iz vo de ma sov nog tr `i {ta knji ga, Bruks
mo `e sa mo da spe ku li {e o to me ka ko se obi ~an ~i ta lac od no sio pre ma
ono me {to je ~i tao. Fol klor ni `an ro vi ko ji su se to kom XIX ve ka sma -
tra li auten ti~ nim iz ra zom lo kal nih ili do ma }ih tra di ci ja bi li su za pra vo
pod vrg nu ti in ter ven ci ja ma kul tur no so fi sti ci ra nih aut saj de ra ko ji su ob -
li ko va li i tu ma ~i li ono ~i jem su o`i vlja va nju ili stva ra nju do pri ne li.
16
Kre nuv {i od di rekt no po li ti~ kih te ma kao {to su ide o lo gi ja i na sta -
nak dru {tve nih po kre ta, isto ri ~a ri su ta ko kroz se ri ju pi ta nja for mu li sa -
li od nos iz me |u kul tu re i po li ti ke. Ova pi ta nja kre }u se u ra spo nu od
za go net ke ko ju pred sta vlja na ~in na ko ji kul tur ne vred no sti do pri ni se
sa mo-raz u me va nju ili mo bi li za ci ji (Zel nik i [tajn berg), pre ko do ne kle
dru ga ~i jeg pi ta nja, ka ko sa mi kul tur ni iz ra zi mo gu bi ti po li ti~ ka for ma
([tajn berg i No je berg) i naj zad, do te me ko ja ob ra |u je do pri nos kul tur -
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
113
14
Ben Eklof, Rus sian Pe a sant Scho ols: Of fi ci al dom, Vil la ge Cul tu re, and Po -
pu lar Pe da gogy, 1861–1914 (Ber ke ley: Uni ver sity of Ca li for nia Press, 1986). Za
da lju ras pra vu o to me ko li ko su se lja ci usva ja li no ve po gle de i ko li ko su se dr `a li
po sto je }ih tra di ci ja, te {ta su te tra di ci je bi le, vi de ti: Jef frey Burds, Pe a sant Dre ams
and Mar ket Po li tics: La bor Mi gra tion and the Rus sian Vil la ge, 1861–1905
(Pittsburgh: Uni ver sity of Pittsburgh Press, 1998); Step hen P. Frank, Cri me, Cul tu -
ral Con flict, and Ju sti ce in Ru ral Rus sia, 1856–1914 (Ber ke ley: Uni ver sity of Ca li -
for nia Press, 1999); Ben Eklof and Step hen Frank, eds., The World of the Rus sian
Pe a sant: Post-Eman ci pa tion Cul tu re and So ci ety (Bo ston: Un win Hyman, 1990);
Est her King ston-Mann and Ti mothy Mix ter, eds., Pe a sant Eco nomy, Cul tu re, and
Po li tics of Euro pean Rus sia, 1800–1921 (Prin ce ton: Prin ce ton Uni ver sity Press,
1990); Cul tu res in Flux.
15
Da niel Fi eld, Re bels in the Na me of the Tsar (Bo ston: Ho ug hton Mif flin,
1976); Cathy A. Fri er son, Pe a sant Icons: Re pre sen ta ti ons of Ru ral Pe o ple in Ni ne -
te enth-Cen tury Rus sia (Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press, 1993); Frank, Cri me,
Cul tu ral Con flict, and Ju sti ce.
16
Ca tri o na Kelly, Pe trus hka: The Rus sian Car ni val Pup pet The a tre (Cam brid -
ge: Cam brid ge Uni ver sity Press, 1990); Ali son Hil ton, Rus sian Folk Art (Blo o -
ming ton: In di a na Uni ver sity Press, 1995); Wendy R. Sal mond, Arts and Crafts in
La te Im pe rial Rus sia: Re vi ving the Ku star Art In du stri es, 1870–1917 (Cam brid ge:
Cam brid ge Uni ver sity Press, 1996); Gary Thur ston, The Po pu lar The a tre Mo ve -
ment in Rus sia, 1862–1919 (Evan ston, IL: Nor thwe stern Uni ver sity Press, 1998);
Ca tri o na Kelly, „Po pu lar Cul tu re,“ in The Cam brid ge Com pa nion to Mo dern Rus -
sian Cul tu re, ed. Nic ho las Rz hevsky (Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press,
1998), 125–158.
nih eli ta ne sa mo u po li ti~ kom obra zo va nju ma sa ne go i u pro iz vod nji
na vod no fol klor nih kul tur nih sti lo va. Us put, ovi ra do vi su ta ko |e stvo -
ri li so ci jal nu ge o gra fi ju kul tu re: se o ska kul tu ra, se lja~ ka kul tu ra, ur ba -
na ili kul tu ra rad ni~ ke kla se pred sta vlja ju ter mi ne s o~i gled no ta u to lo -
{kom funk ci jom – jer oni ozna ~a va ju sve {to od re |e ne gru pe pro iz vo de
i ko ri ste, ali i kao po da ci o to me {ta one pro iz vo de i ka ko se po na {a ju
da bi se to ko ri sti lo s ci ljem de fi ni sa nja tih gru pa.
La ko se mo `e pod le }i is ku {e nju da se okre ta nje kul tu ri (cul tu ral
turn) u pro u ~a va nji ma isto ri je do ve de u ve zu s okre ta njem su bjek tu (su -
bjec ti ve turn) u ame ri~ kom po li ti~ kom `i vo tu. Ono ga tre nut ka ka da su
po li ti~ ke kon fron ta ci je ka rak te ri sti~ ne za {e zde se te go di ne bi le is tro {e -
ne, pi ta nja ve za na za kul tu ru po put fe mi ni zma i oslo ba |a nja ho mo sek -
su a la ca za u ze la su cen tral no me sto. Ja sam, na pri mer, se dam de se tih
go di na po ~e la ka ri je ru is tra `i va njem ko je se ba vi lo pi ta njem ka ko se
dru {tvo su prot sta vlja auto ri te tu dr `a ve, a po tom sam osam de se tih pre -
{la na pi ta nje ka ko su so ci jal ni ak te ri `u de li za auto ri te tom. Na ra sta ju -
}a li ter ta tu ra o ro du i sek su al no sti po mo gla mi je da od re dim do me te
ovog obr ta.
17
Moj pro je kat ko ji je re zul to vao knji gom Klju ~e vi sre }e,
po la zio je od Fu ko o vog kon cep ta „sek su al no sti“ ko ja ni je shva }e na kao
uni ver zal na ka te go ri ja, ve} kao je dan od isto rij ski spe ci fi~ nih me ha ni -
za ma dru {tve ne sa mo-re gu la ci je ko ji je na stao u Evro pi po sle pa da tra -
di ci o nal nih re `i ma.
18
Ovi me ha ni zmi su bi li kon sti tu i sa ni kroz spe ci fi~ -
ne na ~i ne mi {lje nja, kor pus zna nja i pro fe si o nal ne di sci pli ne. Iza zov je
bio vi de ti ka ko se ovaj mo del po na {a u sre di ni u ko joj su dru {tve ni i
kul tur ni pro ce si po ve za ni sa za pad nim ti pom mo der ne, ali u ko joj je jo{
uvek bio na sna zi sta ri po li ti~ ki po re dak.
Pro u ~a va ju }i obla sti pra va, me di ci ne i kri mi no lo gi je ko je, pre ma
Fu kou, ima ju cen tral nu ulo gu u kon sti tu i sa nju mo der ne li~ no sti i mo -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
114
17
Iako je kon cept ’ro da’ (gen der) me |u isto ri ~a ri ma 1986. go di ne po pu la ri -
zo va la D`o a na Skot, on je ve} bio ar ti ku li san u uti caj nom ese ju Gej le Ru bin ko ji se
osla njao na ~i ta nje Froj da, La ka na i Le vi Stro sa: „Traf fic in Wo men: No tes on the
‘Po li ti cal Eco nomy’ of Sex“, in To ward an Anthro po logy of Wo men, ed. Rayna R.
Re i ter (New York: Monthly Re vi ew, 1975), 157–210. Cf. Joan Wal lach Scott,
„Gen der: A Use ful Ca te gory of Hi sto ri cal Analysis“, Ame ri can Hi sto ri cal Re vi ew
91: 5 (1986), 1053–1075.
18
La u ra En gel stein, The Keys to Hap pi ness: Sex and the Se arch for Mo der nity
in Fin-de-Siè cle Rus sia (It ha ca: Cor nell Uni ver sity Press, 1992); Mic hel Fo u ca ult,
The Hi story of Se xu a lity, vol. 1, trans. Ro bert Hur ley (New York: Pant heon, 1978;
French ed., 1976); Di sci pli ne and Pu nish: The Birth of the Pri son, trans. Alan She -
ri dan (New York: Pant heon, 1978; French ed., 1975). Za knji `ev ni pri stup te ma -
ma sek su al no sti vi de ti: Ja ne T. Co stlow, Step ha nie San dler, and Ju dith Vow les,
eds., Se xu a lity and the Body in Rus sian Cul tu re (Stan ford: Stan ford Uni ver sity
Press, 1993).
der nog dru {tva na Za pa du, u Klju ~e vi ma sre }e pri me ni la sam Fu ko ov
kon cept sek su al no sti kao sred stvo ana li ze, ali sam po le mi sa la sa Fu ko -
om.
19
S jed ne stra ne, tu je upo tre bljen mo del dis kur sa na je dan ne-fu -
ko ov ski na ~in i pri beg nu to je stra te gi ja ma iz ve de nim iz so ci o lo gi je zna -
nja da bi se iden ti fi ko va li auto ri od re |e nih in te lek tu al nih ili prak ti~ nih
sti lo va. S dru ge stra ne, utvr |e no je da mo del dis kur sa ni je po de san za
ob ja {nje nje ogra ni ~e nja i pre pre ka nje go ve ope ra ci o na li za ci je u Ru si ji.
Slu ~aj Ru si je po kre nuo je pi ta nje {ta je to „ta mo“ u la ba vo de fi ni sa nom
kul tur nom po lju re me ti lo ne sa mo dej stvo uve ze nih ide ja ne go i nji ho -
va in sti tu ci o nal na ova plo }e nja (prav ni si stem, me di ci na, za tvor). Ka ko
su in sti tu ci je i dis kur si de lo va li jed ni na dru ge? Na ko ji na ~in in sti tu ci -
je ni su bi le i dis kur si? Ka kva je bi la ulo ga dr `a ve?
Usred sre |u ju }i se na jav ne de ba te i pred sta ve Klju ~e vi sre }e po -
kre nu li su ova pi ta nja, ali ni su mo gli da od go vo re na njih. Po {av {i od
kon cep ta „sek su al no sti“, knji ga se pre tvo ri la u stu di ju o li be ra li zmu i
ci vil nom dru {tvu pred kraj car skog re `i ma. Ova per spek ti va je na jed -
nom ni vou pod ra zu me va la tu ma ~e nje ne kih Fu ko o vih me to do lo {kih
ci lje va, a na dru gom ni vou ona je sle di la ne ka pi ta nja ko ja su ra ni je
po kre nu le dru ge ko le ge ko je se ba ve te mom Ru si je. Knji ga je naj di -
rekt ni je in spi ri sa na pi o nir skom stu di jom Ri ~ar da Staj tsa (Ric hard Si -
ti tes) o `en skom po kre tu u ko joj su kom bi no va ni uvi di o dru {tve nom
raz vo ju s isto ri jom ide ja i isto ri jom ma ni ra. I pre ne go {to se kri sta li -
zo vao po jam ro da Stajts i Bar ba ra En gel su raz u me li da su `e ne kao
(so ci jal ni ak te ri) i „`en sko pi ta nje“ (kao te ma) bi li zna ~aj ni ele men ti
po lit~ke pri ~e XIX ve ka. U me |u vre me nu, Vi li jam Vag ner (Wil li am
Wag ner) is pi ti vao je prav ne in sti tu ci je kao ri zni cu kul tur nih vred no -
sti, zna ~aj nih po seb no ka ko s ob zi rom na `e ne, ta ko i u mno go {i rem
smi slu, za raz u me va nje li~ no sti (sop stva-self)
20
. Ge ne ral no, ve zu iz me -
|u „dis kur sa“ i „di sci pli na“, s jed ne stra ne, te na stan ka mo der nog
dru {tva pod oko vi ma ap so lu ti sti~ ke vla sti, s dru ge stra ne, ve} su ar ti -
ku li sa li ili ba rem na go ve sti li Ri ~ard Vort man (Ric hard Wort man) i
Brus Lin koln (Bru ce Lin coln). Oni su do ku men to va li pro fe si o nal ni i
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
115
19
Taj na ~in ar gu men ta ci je da lje je raz vi jen u: La u ra En gel stein, „Com bi ned
Un der de ve lop ment: Di sci pli ne and the Law in Im pe rial and So vi et Rus sia“ and
„Reply,“ Ame ri can Hi sto ri cal Re vi ew 98: 2 (1993), 338–353; 376–381; (re vi di ra -
na ver zi ja ovog ra da ob ja vlje na je kao XII po gla vlje knji ge Fo u ca ult and the Wri ting
of Hi story, ed. Jan Gold stein (Cam brid ge: Blac kwell, 1994).
20
Ric hard Sti tes, The Wo men’s Li be ra tion Mo ve ment in Rus sia: Fe mi nism,
Ni hi lism, and Bol she vism, 1860–1930 (Prin ce ton: Prin ce ton Uni ver sity Press,
1978); Bar ba ra A. En gel, Mot hers and Da ug hters: Wo men of the In tel li gent sia in
Ni ne te enth-Cen tury Rus sia (Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press, 1983); Wil li -
am G. Wag ner, Mar ri a ge, Pro perty, and Law in La te Im pe rial Rus sia (Ox ford: Ox -
ford Uni ver sity Press, 1994).
po li ti~ ki etos lju di ko ji su kre i ra li eman ci pa ci ju i ve li ke re for me, te
po sta vi li pi ta nje ka ko je taj seg ment vla da ju }e eli te us peo da pre o kre -
ne svo je pri mar no sta no vi {te do ta~ ke pro me ne in sti tu ci o nal ne osno -
ve na ko joj je sam po ~i vao.
21
Te me iz kul tu re ko ji ma se ba vi ova gra na aka dem ske li te ra tu re,
uklju ~u ju }i is tra `i va nja obra zov nog si te ma i pro fe si ja
22
, raz li ku ju se od
te ma ko ji ma su se ba vi li isto ri ~a ri rad ni~ ke kla se. Auto re ovih ra do va
ne za ni ma pri ro da kla sne sve sti (de lo va nje po de la i kon flik ta na dru -
{tve ne od no se), ve} jav na svest (do men ma sov ne kul tu re, ili obra zo va -
nog – i po lu o bra zo va nog – mi {lje nja ko je spa ja lju de). Na tom tra gu
Ge ri Mar ker (Gery Mar ker) sle di Jir ge na Ha be ram sa i tvr di da je jav na
sfe ra na sta la u XVI II ve ku.
23
U knji zi Kad je Ru si ja na u ~i la da ~i ta,
Bruks pro na la zi ana lo gi je sa onim {to se de {a va lo na Za pa du, po ve zu ju -
}i svet pet pa ra~ ke li te ra tu re ko ja je po sta la mo gu }a za hva lju ju }i teh no -
lo {kim po ma ci ma u {tam par skoj in du stri ji, s otva ra njem ko mer ci jal nih
tr `i {ta, s dru {tve nim pro me na ma ko je su pro iz ve le la i~ ku ~i ta la~ ku pu -
bli ku kao i s uti ca ji ma op {teg obra zo va nja na po ja vlji va nje od re |e nih
uku sa ili `e lja.
24
Ovaj pra vac is tra `i va nja mo ti vi san je pi ta nji ma ko ja su u ve zi sa
ana li zom po li ti ke i dru {tve ne struk tu re. Jo{ od vre me na po ja vlji va nja
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
116
21
Ric hard S. Wort man, The De ve lop ment of a Rus sian Le gal Con sci o u sness
(Chi ca go: Uni ver sity of Chi ca go Press, 1976); Bru ce Lin coln, In the Van gu ard of
Re form: Rus sia’s En lig hte ned Bu re a uc rats, 1825–61 (De Kalb, IL: Nort hern Il li no -
is Uni ver sity Press, 1982).
22
O pro fe si ja ma vi de ti: Nancy Man del ker Fri e den, Rus sian Physi ci ans in an
Era of Re form and Re vo lu tion, 1856–1905 (Prin ce ton: Prin ce ton Uni ver sity Press,
1981); John F. Hutchin son, Po li tics and Pu blic He alth in Re vo lu ti o nary Rus sia,
1890–1918 (Bal ti mo re: Johns Hop kins Uni ver sity Press, 1990); Har ley D. Bal zer,
ed., Rus sia’s Mis sing Mid dle Class: The Pro fes si ons in Rus sian Hi story (Ar monk,
NY: M. E. Shar pe, 1996).
23
Gary Mar ker, Pu blis hing, Prin ting, and the Ori gins of In tel lec tual Li fe in
Rus sia, 1700–1800. (Prin ce ton: Prin ce ton Uni ver sity Press, 1985)
24
Vi de ti i: Lo u i se McReynolds, The News Un der Rus sia’s Old Re gi me (Prin ce -
ton: Prin ce ton Uni ver sity Press, 1991); De bo rah A. Mar tin sen, ed., Li te rary Jo ur -
nals in Im pe rial Rus sia (Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press, 1997). Vi {e o pi -
ta nju da li se u po znoj im pe ri jal noj Ru si ji raz vi la „jav na sfe ra“ ili „jav no mnje nje“
u za pad nom smi slu te re ~i, vi de ti: Edith Clo wes, Sa muel Kas sow, and Ja mes West,
eds., Bet we en Tsar and Pe o ple: Edu ca ted So ci ety and the Qu est for Pu blic Iden tity
in La te Im pe rial Rus sia (Prin ce ton: Prin ce ton Uni ver sity Press, 1991). Ta ko |e, vi -
de ti: Wil li am Mills Todd III, „Li te ra tu re as an In sti tu tion: Frag ments of a For ma -
list The ory“, in: Ro bert Lo u is Jac kson and Step hen Rudy (eds.) Rus sian For ma -
lism: A Re tro spec ti ve Glan ce. A Festschrift in Ho nor of Vic tor Er lich. (New Ha ven:
Yale Uni ver sity Press, 1985), 18.
knji ge D`ej msa Bi ling to na (Ja mes Bil ling ton) Iko na i se ki ra (1968) ko ja
pred sta vlja kom pen di jum pri hva }e nih ide ja, isto ri ~a ri uglav nom iz be -
ga va ju pre te ra no ob u hvat ne pre gle de umet no sti i dru {tva.
25
Oni stva ra -
ju in di vi du al ne por tre te, te mat ske ese je i stu di je o po li ti~ kom mi {lje nju
ko je su mno go ma njeg, po de sni jeg obi ma.
26
Isto ri ~a ri umet no sti su u
okvi ru svog do me na pro iz ve li de talj ne stu di je, sin te ze i do ku men tar ne
ko lek ci je; knji `ev ni kri ti ~a ri su se po sve ti li po je di na~ nim auto ri ma, od -
re |e nim tek sto vi ma i stil skim pe ri o di ma. Ne ki od tih ra do va, iako su
ogra ni ~e nog obi ma, ipak ima ju am bi ci ju da de fi ni {u kul tur no po lje i
na ~in nje go vog funk ci o ni sa nja.
27
Sli~ no to me, i isto ri ~a ri su se po ne kad okre ta li usko def ni sa nim ili
mar gi nal nim po ja va ma da bi pre ko njih ob ra di li te me ko je ima ju {i re
zna ~e nje. Ba ve }i se ru skim ro man ti zmom, spi ri tu a li zmom i slo bod nim
zi dar stvom, is tra `i va ~i su do ku men to va li u~e {}e Ru si je u tran sna ci o nal -
nim in te lek tu al nim po kre ti ma, ali su isto vre me no utvr di li zna ~e nje ko -
je su ove mo de po pri mi le u lo kal nom (ru skom) kon tek stu.
28
Ni je, me -
|u tim, uvek po sve jed no stav no uklo pi ti ova kve te me u ube dljiv in ter -
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
117
25
Ja mes H. Bil ling ton, The Icon and the Axe: An In ter pre ti ve Hi story of Rus -
sian Cul tu re (New York: Knopf, 1968). Kao pri mer ra da na dah nu tog te `njom ka
sin te zi vi de ti: Ric hard Sti tes, Ple a su re and Po wer in Old Rus sia: Mu si cal, The a tri -
cal, and Ar ti stic Li fe in the Twi light of Ser fdom, kao i knji gu Or lan da Fi gi sa o
umet no sti i dru {tvu u XIX ve ku (u {tam pi).
26
Aileen Kelly, Mik hail Ba ku nin: A Study in the Psycho logy and Po li tics of
Uto pi a nism (Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press, 1982); Gary M. Ham burg, Bo ris
Chic he rin and Early Rus sian Li be ra lism, 1828–1866 (Stan ford: Stan ford Uni ver -
sity Press, 1992); An dr zej Wa lic ki, Le gal Phi lo sop hi es of Rus sian Li be ra lism (Ox -
ford: Ox ford Uni ver sity Press, 1987); Nic ho las Ri a sa novsky, The Ima ge of Pe ter
the Gre at in Rus sian Hi story and Tho ught (Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press,
1985); Aileen Kelly, To ward Anot her Sho re: Rus sian Thin kers bet we en Ne ces sity
and Chan ce (New Ha ven: Yale Uni ver sity Press, 1998); idem, Vi ews from the Ot -
her Sho re: Es says on Her zen, Chek hov, and Bak htin (New Ha ven: Yale Uni ver sity
Press, 1999).
27
Na pri mer, Wil li am Mills Todd III, ed., Li te ra tu re and So ci ety in Im pe rial
Rus sia, 1800–1914 (Stan ford: Stan ford Uni ver sity Press, 1978), i Fic tion and So ci -
ety in the Age of Pus hkin: Ide o logy, In sti tu ti ons, and Nar ra ti ve (Cam brid ge: Har -
vard Uni ver sity Press, 1986).
28
Ma ria Car lson, „No Re li gion Hig her Than Truth“: The Hi story of the The o -
sop hi cal Mo ve ment in Rus sia, 1875–1922 (Prin ce ton: Prin ce ton Uni ver sity Press,
1993); Ale xan der M. Mar tin, Ro man tics, Re for mers, Re ac ti o na ri es: Rus sian Con -
ser va ti ve Tho ught and Po li tics in the Re ign of Ale xan der I (De Kalb, IL: Nort hern Il -
li no is Uni ver sity Press, 1997); Do u glas Smith, Wor king the Ro ugh Sto ne: Fre e ma -
so nry and So ci ety in Eig hte enth-Cen tury Rus sia (De Kalb, IL: Nort hern Il li no is
Uni ver sity Press, 1999).
pre ta tiv ni okvir: da li fa sci na ci ja okult nim u sre br nom do bu
29
zna ~i da
su Ru si od ba cu ju }i na u ku za rad mi sti~ nog su je ver ja na za do va li, ili ona
mo `da sa mo po tvr |u je da oni ni su ni {ta la ko ver ni ji od sta nov ni ka se ver -
nog de la dr `a ve Nju jork?
30
Za pra vo, tre ba pre i spi ta ti sa me ste re o ti pe.
Gre go ri Friz (Gre gory Fre e ze) je mno go do pri neo osve tlja va nju unu tra -
{njeg funk ci o ni sa nja Pra vo slav ne cr kve i so ci jal nog pro fi la sve {ten stva,
ali etos i prak sa pra vo sla vlja tek po ~i nju da za o ku plja ju pa `nju isto ri ~a -
ra.
31
Od nos iz me |u re li gij skih vred no sti i jav nog `i vo ta ta ko |e za vre |u -
je pa `nju is tra `i va ~a s ob zi rom na to u ko joj me ri su sla ve no fil ske pret -
po stav ke do mi ni ra le kon ven ci o nal nim ali i aka dem skim mi {lje njem.
32
Po pu {ta nje ste ga ko je su u so vjet sko do ba ogra ni ~a va le mo gu} nost
di sku si je o re li gi ji kao i re li gij sku prak su bez sum nje pod sta klo je no va
is tra `i va nja. Ovaj im puls je, sva ka ko, do dat no osna `en po ja ~a nim in te -
re so va njem za re li gi ju {i rom sa vre me nog sve ta.
33
Frag men ta ci ja So vjet -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
118
29
Iz raz „sre br no do ba“ od no si se naj ~e {}e na umet ni~ ke po kre te u Ru si ji to -
kom bur nih go di na s kra ja de vet na e stog i po ~et ka dva de se tog ve ka (prim.prev.).
30
Ber ni ce Glat zer Ro sent hal, ed., The Oc cult in Rus sian and So vi et Cul tu re
(It ha ca: Cor nell Uni ver sity Press, 1997). Vi de ti i njen zbor nik: Ni etzsche in Rus sia
(Prin ce ton: Prin ce ton Uni ver sity Press, 1986). Kao ko men tar, vi de ti: La u ra En gel -
stein, „Pa ra digms, Pat ho lo gi es, and Ot her Clu es to Rus sian Spi ri tual Cul tu re: So -
me Post-So vi et Tho ughts“, Sla vic Re vi ew 57: 4 (1998), 864–877. O ovoj in ter pre -
ta tiv noj tra di ci ji vi de ti: Ti mothy McDa niel, The Agony of the Rus sian Idea (Prin ce -
ton: Prin ce ton Uni ver sity Press, 1996).
31
Kla si~ ni ra do vi o to me su: Ro bert L. Nic hols and The op ha nis Ge or ge Sta -
vrou, eds., Rus sian Ort ho doxy un der the Old Re gi me (Min ne a po lis: Min ne so ta
Uni ver sity Press, 1978); no vi ji: Step hen K. Ba tal den, ed., Se e king God: The Re co -
very of Re li gi o us Iden tity in Ort ho dox Rus sia, Ukra i ne, and Ge or gia (De Kalb, IL:
Nort hern Il li no is Uni ver sity Press, 1993). Ta klo |e, vi de ti: Gre gory L. Fre e ze, The
Rus sian Le vi tes: Pa rish Clergy in the Eig hte enth Cen tury (Cam brid ge: Har vard
Uni ver sity Press, 1977); Gre gory L. Fre e ze, The Pa rish Clergy in Ni ne te enth-Cen -
tury Rus sia: Cri sis, Re form, Co un ter-Re form (Prin ce ton: Prin ce ton Uni ver sity
Press, 1983); kao i mno ge Fri zo ve ~lan ke.
32
O me |u od no su sa kral nih i sve tov nih vred no sti vi de ti: Ade le Lin den meyr,
Po verty is Not a Vi ce: Cha rity, So ci ety and the Sta te in Im pe rial Rus sia (Prin ce ton:
Prin ce ton Uni ver sity Press, 1996); La u rie Man che ster, „The Se cu la ri za tion of the
Se arch for Sal va tion: The Self-Fas hi o ning of Ort ho dox Clergymen’s Sons in La te
Im pe rial Rus sia“, Sla vic Re vi ew 57: 1 (1998), 50–76.
33
O XIX ve ku, vi de ti: Bren da Me e han, Holy Wo men of Rus sia: The Li ves of
Fi ve Ort ho dox Wo men Of fer Spi ri tual Gu i dan ce for To day (San Fran ci sco: Har per,
1993); Ve ra Shev zov, „Po pu lar Ort ho doxy in La te Im pe rial Rus sia“ (Ph.D. dis ser -
ta tion, Yale Uni ver sity, 1994); idem, „Cha pels and the Ec cle sial World of Pre re vo -
lu ti o nary Rus sian Pe a sants“, Sla vic Re vi ew 55: 3 (1996), 585–613; idem, „Mi rac -
le-Wor king Icons, La ity, and Aut ho rity in the Rus sian Ort ho dox Church,
1861–1917“, Rus sian Re vi ew 58: 1 (1999), 26–48; Chris J. Chu los, „Myths of the
skog Sa ve za na nje go ve kul tur ne i ad mi ni stra ti ve kom po nen te, kao i et -
ni~ ko na si lje na Bal ka nu, do pri ne li su da se pa `nja usme ri ka ta ko zva -
nim et ni~ kim i kul tur nim raz li ka ma. Li te ra tu ra o post ko lo ni ja li zmu ko -
ja je raz vi la sop stve ne me to do lo {ke uvi de, ohra bri la je isto ri ~a re da se
fo ku si ra ju na ove te me. Ni je no vost da je im pe ri jal na Ru si ja bi la mul ti -
kon fe si o nal na i mul ti et ni~ ka. Me |u tim, u po sle de nje vre me te `i se pre -
o bli ko va nju op {tih kon tu ra isto rij skog na ra ti va pri ~e mu se na gla {a va
ulo ga pred sta va, ste re o ti pa, iz mi {lje nih tra di ci ja i lo kal nih kul tu ra u or -
ga ni zo va nju po li ti~ kog pro stran stva kao i nji ho vom do pri no su na ~i nu
na ko ji je upra vlja no im pe ri jom.
34
No vo in te re so va nje za lo kal nu kul tu ru, kul tur ne raz li ke i kul tur nu
do mi na ci ju u ko lo ni jal nom sti lu skre nu lo je pa `nju sa auto krat skog
cen tra.
35
U svo joj ino va tiv noj stu di ji o mo nar hi ji kao sim bo li~ kom si -
ste mu Ri ~ard Vort man (Ric har Wort man) re de fi ni {e sam po jam cen tra.
Pod uti ca jem Kli for da Ger ca (Cli ford Ge ertz) i Ju ri ja Lot ma na, Vort -
man is tra `u je eks pre siv ne re sur se uz po mo} ko jih su vla da ri po sle Pe tra
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
119
Pi o us or Pa gan Pe a sant in Post-Eman ci pa tion Cen tral Rus sia (Vo ro nezh Pro vin -
ce)“, Rus sian Hi story 22: 2 (1995), 181–216; Na di es zda Ki zen ko, A Pro di gal Sa -
int: Fat her John of Kron stadt and the Rus sian Pe o ple (Uni ver sity Park, PA:
Pennsylva nia Sta te Uni ver sity Press, 2000). O stro ver ci ma i dru gim ot pad ni ci ma,
vi de ti: Roy R. Rob son, Old Be li e vers in Mo dern Rus sia (De Kalb, IL: Nort hern Il li -
no is Uni ver sity Press, 1995); Nic ho las Breyfo gle, „He re tics and Co lo ni zers: Re li -
gi o us Dis sent and Rus sian Co lo ni za tion of Tran sca u ca sia, 1830–1890“ (Ph.D. dis -
ser ta tion, Uni ver sity of Pennsylva nia, 1998); idem, „Bu il ding Do uk ho bo ri ia: Re li -
gi o us Cul tu re, So cial Iden tity and Rus sian Co lo ni za tion in Tran sca u ca sia,
1845–1895“, Ca na dian Et hnic Stu di es 27: 3 (1995), 24–51; La u ra En gel stein, Ca -
stra tion and the He a venly King dom: A Rus sian Folk ta le (It ha ca: Cor nell Uni ver sity
Press, 1999).
34
Naj va `ni ji sin te ti~ ki pre gled je: An dre as Kap pe ler, Rus sland als vielvölker-
reich: Ent ste hung, Geschic hte, Zer fall (Mu nich: C. H. Beck, 1992); O re li gij skoj
di men zi ji vi de ti: Mic hael Kho dar kovsky and Ro bert Ge ra ci, eds., Of Re li gion and
Em pi re: Mis si ons, Con ver sion, and To le ran ce in Rus sia (It ha ca: Cor nell Uni ver sity
Press, 2001). Ta ko |e: Da niel R. Bro wer and Ed ward J. Laz ze ri ni, eds., Rus sia’s
Ori ent: Im pe rial Bor der lands and Pe o ples, 1700–1917 (Blo o ming ton: In di a na Uni -
ver sity Press, 1997); Mark Bas sin, Im pe rial Vi si ons: Na ti o na list Ima gi na tion and
Ge o grap hi cal Ex pan si on in the Rus sian Far East, 1840–1865 (Cam brid ge: Cam -
brid ge Uni ver sity Press, 1999). Kao pri mer ose tlji vo sti za kul tur nu di men zi ju vi de -
ti: Yuri Slez ki ne, Arc tic Mir rors: Rus sia and the Small Pe o ples of the North (It ha ca:
Cor nell Uni ver sity Press, 1994). Na gla sak na pred sta va ma uka zu je na uti caj Sa i do -
vog Ori jen ta li zma (Ori en ta lism, New York: Pant heon, 1978). Vi de ti i di sku si ju:
„Ori en ta lism and Rus sia“, Kri ti ka 1: 4 (Fall 2000), 691–727.
35
Bo ris Ga spa rov, E. Ev tuk ho va ŠCat he ri ne Ev tu hov¹, A. Ospo vat, and M.
fon Kha gen ŠMark von Ha gen¹, eds., Ka zan’, Mo skva, Pe ter burg: Ros si i ska ia im pe -
ri ia vzgli a dom iz raznykh uglov (Mo scow: O.G.I., 1997).
ko mu ni ci ra li i osna `i va li svo ju mo}.
36
Po ka zu ju }i ka ko su se mo nar si
ko ji su do {li na vlast po sle Pe tra Ve li kog pred sta vlja li re le vant noj po li -
ti~ koj jav no sti, Vort man ana li zi ra sim bo le i mi to ve ko ji su uspe va li – ili
ni su uspe va li – da uli ju stra ho po {to va nje, pre no se }i od re |e ne vred no sti
i sti lo ve vla da nja. Ar hiv ski iz vo ri mu do zvo lja va ju da pro dre u ka rak ter
ca re va ko ji je bio pod uti ca jem osta lih ~la no va dvo ra i isto vreme no uti -
cao na njih, dok su oni pri hva ta li do mi nant ne to no ve od re |e nog pe ri o -
da. Ce re mo ni ja, ode }a, spo me ni ci, estet ski prav ci – sve je to da va lo
mo nar hi ji je zik mo }i ko ji se {i rio u kon cen tri~ nim kru go vi ma iz cen tra,
od dvor ja na do sta nov ni ka gra do va, pa do obi~ nog sve ta u naj u da lje ni -
jim de lo vi ma mo nar hi je. Ovo ni su no vo i zra sli pip ci di sci pli ne i dis kur -
sa ko ji ma se u Fu ko ov skoj post-tra di ci o nal noj she mi na me }e auto ri tet,
ve} pri pa da ju de mon stra tiv nom re per to a ru sta ro re `im skog su ve re ni te -
ta i ni su pri me re ni na ra sta ju }im zah te vi ma mo der ne d`a ve.
Kul tu ra so vjet skog sti la
Pi ta nje po li ti~ kog auto ri te ta ima lo je uvek cen tral no me sto u is tra `i va -
nji ma so vjet skog pe ri o da. Ma da pre te `no usred sre |e na na par ti je, li de -
re i ide o lo gi ju, ~e sto ima ju }i otvo re ne po li ti~ ke na me re, de ba ta o ka -
rak te ru so vjet skog si ste ma je ta ko |e ima la i jed nu o~i gled nu dis po zi ci ju
pre ma kul tu ri. Ri ~ard Pajps (Ric hard Pi pes) i Mar tin Ma li ja (Mar tin
Ma lia), ma da raz li ~i tih mi {lje nja o to me ko je tra di ci je tre ba kri vi ti zbog
ne sre} nih re zul ta ta, sa gla sni su da je ko mu ni zam bio pod stak nut ide o -
lo {kim ube |e nji ma i uve den na me ta njem ide ja.
37
Na su prot nji ma, ta ko -
zva ni re vi zi o ni sti se ma nje usred sre |u ju na ulo gu ide o lo gi je u kre i ra nju
sta lji ni sti~ kog is ho da, a vi {e na zna ~aj u~e stvo va nja ma sa u im ple men ta -
ci ji auto ri tar nih ci lje va re `i ma.
38
Oni in si sti ra ju na kom plek sno sti pro -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
120
36
Ric hard Wort man, Sce na ri os of Po wer: Myth and Ce re mony in Rus sian Mo -
narchy, 2 Vols. (Prin ce ton: Prin ce ton Uni ver sity Press, 1995 and 2000). O dvor -
skoj kul tu ri vi de ti i: Step hen Les sing Ba e hr, The Pa ra di se Myth in Eig hte enth-Cen -
tury Rus sia: Uto pian Pat terns in Early Se cu lar Rus sian Li te ra tu re and Cul tu re
(Stan ford: Stan ford Uni ver sity Press, 1991).
37
Vi de ti: Mar tin Ma lia, The So vi et Tra gedy: A Hi story of So ci a lism in Rus sia,
1917–1991 (New York: Free Press, 1994); Ric hard Pi pes, „East Is East: Re vi ew of
Mar tin Ma lia, Rus sia Un der We stern Eyes: From the Bron ze Hor se man to the Le nin
Ma u so le um (1999)“, New Re pu blic, 26 April and 3 May 1999, 100–08; Mar tin
Ma lia, „Ide as Mat ter: Re vi ew of Or lan do Fi ges, A Pe o ple’s Tra gedy: A Hi story of the
Rus sian Re vo lu tion, 1891–1924 (1996)“, Los An ge les Ti mes (16 March 1997), 6–7;
idem, „Mi santhro pe, Cynic – and Fa na tic: Re vi ew of Ric hard Pi pes, ed., The Unk -
nown Le nin: From the Sec ret Ar chi ve (1996)“, TLS, 31 Ja nu ary 1997, 6–7.
38
Na pri mer: J. Arch Getty, Ori gins of the Gre at Pur ges: The So vi et Com mu -
nist Party Re con si de red, 1933–1938 (Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press,
ce sa ostva re nja ovih ide o lo {kih ci lje va i od ba cu ju pret po stav ku to ta li -
tar nog mo de la o cen tra li zo va noj kon tro li od o zgo na do le. Pi ta nje kul -
tu re u smi slu so ci jal ne uko re nje no sti (byt) sto ga po sta je kru ci jal no za
ob ja {nja va nje od no sa dru {tva pre ma dr `a vi.
39
Kul tu ra (kao dis kurs) iz -
la zi kroz pro zor, ali se (kao prak sa) vra }a na stra `nja vra ta.
40
^ak i ka da se li te ra tu ra o so vjet skom pe ri o du usme ra va ka kul tu ri
kao obla sti iz ra `a va nja i pred sta vlja nja, pi ta nje po li ti ke ni ka da ni je su -
vi {e da le ko s ob zi rom na to da su i bolj {e vi ci kul tu ru tre ti ra li kao jed nu
od are na ide o lo {ke i in sti tu ci o nal ne bor be. Pred vo di nik u ras pra va ma o
kul tu ri kao sred stvu po li ti ke bio je zbor nik ese ja Kul tur na re vo lu ci ja u
Ru si ji, 1928–1931, ko ji je 1978. go di ne pri re di la [ej la Fic pa trik (She i -
la Fit zpa trick)
41
. Auto ri ovih ese ja ob ra |u ju naj ra zli ~i ti je te me, od obra -
zo va nja, pra va, psi ho lo gi je, ur ba nog pla ni ra nja i li te ra tu re, do isto ri je
kao pro fe si je. Fic pa tri ko va ko ri sti iz raz „kul tur na re vo lu ci ja“ ne da bi
na gla si la te me ko ji ma su se pre o ku pi ra li li de ri Re vo lu ci je, ve} i da bi is -
ta kla zna ~aj kul tur nih pro ce sa u pre la sku s NEP na pe to go di {nji plan.
To je ko li ko hro no lo {ko, to li ko i in ter pre ta tiv no od re |e nje. Od ba cu ju -
}i to ta li tar ni mo del sta ti~ nog re `i ma ko ji do mi ni ra pa siv nim ma sa ma,
Fic pa tri ko va na gla {a va do ko je me re se po li ti ka pri la go |a va la iz me nje -
nim okol no sti ma i zah te vi ma. U po le mi ci sa Fric pa tri ko vom, Majkl
Dej vid-Foks (Mic hael Da vid-Fox) joj pri go va ra zbog su vi {e ogra ni ~e ne
upo tre be poj ma „kul tur ne re vo lu ci je“. On tvr di da je kul tur na po li ti ka
za u zi ma la cen tral no me sto od po ~e ta ka bolj {e vi~ ke vla sti, {to pri hva ta i
Fic pa tri ko va, ali in si sti ra da se ne {to po seb no de {a va lo u kon kret noj
isto rij skoj kon ste la ci ji pre la ska sa NEP na pe to go di {nji plan.
42
Isto ri ~a ri ne vo de ras pra ve sa mo o obi mu poj ma kul tur na re vo lu ci -
ja ve} i o me ri u ko joj su do men kul tu re i so vjet ska dr `a va bi li u har mo -
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
121
1985); idem, Prag ma tists and Pu ri tans: The Ri se and Fall of the Party Con trol
Com mis sion (Pittsburgh: Uni ver sity of Pittsburgh Press, 1997).
39
Lynne Vi o la, Pe a sant Re bels Un der Sta lin: Col lec ti vi za tion and the Cul tu re
of Pe a sant Re si stan ce (Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press, 1996); She i la Fit zpa trick,
Everyday Sta li nism: Or di nary Li fe in Ex tra or di nary Ti mes: So vi et Rus sia in the
1930s (Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press, 1999).
40
Sli~ nu op ser va ci ju vi de ti u: Man fred Hil der me i er, „Re vi sion der Re vi sion?
He rrschaft, An pas sung und Gla u be im Sta li ni smus“, in Sta li ni smus vor dem zwe i -
ten Wel tkri eg: Ne ue We ge der For schung, ed. Man fred Hil der me i er with Eli sa beth
Müller-Luc kner (Mu nich: Ol den bo urg Ver lag, 1998), 23–29.
41
She i la Fit zpa trick, ed., Cul tu ral Re vo lu tion in Rus sia, 1928–1931 (Blo o -
ming ton: In di a na Uni ver sity Press, 1978).
42
Mic hael Da vid-Fox, Re vo lu tion of the Mind: Hig her Le ar ning among the
Bol she viks, 1918–1929 (It ha ca: Cor nell Uni ver sity Press, 1997), 16, 266–268;
idem, „What Is Cul tu ral Re vo lu tion?“ Rus sian Re vi ew 58: 2 (April 1999),
181–201; She i la Fit zpa trick, „Cul tu ral Re vo lu tion Re vi si ted“, ibid., 202–209.
ni ji ili u ten zi ji. Ta mo gde se Fic pa tri ko va i Dej vid Foks kon cen tri {u na
po li ti~ ku upo tre bu kul tu re, Ri ~ard Stajts u knji zi Re vo lu ci o nar ni sno vi:
uto pij ska vi zi ja i ex spe ri man tal ni `i vot u ru skoj re vo lu ci ji (1989) is ti ~e
su kob iz me |u kul tur nih si la i in sti tu ci o nal nih ogra ni ~e nja.
43
Ko men ta -
ri {u }i Staj tso vu ro man ti zi ra nu vi zi ju ra nih so vjet skih go di na, Aj lin Ke li
(Aileen Kelly) pri hva ta ne kon tro verz ni stav pre ma ko me su umet ni ci
avan gar de pro mo vi sa li uto pij ski duh ko ji je pod gre vao re vo lu ci o nar ni
za nos, ali od bi ja da uto pij ski im puls po sma tra kao prin cip slo bo de ko ji
je Sta ljin ugu {io. Ona je uve re na da je sa ma uto pij ska ide ja no si la u se -
bi se me po li ti~ ke i kul tur ne ti ra ni je ko je je ko na~ no ogla si lo kraj njo me
in spi ri sa nih umet ni~ kih eks pe ri me na ta.
44
Staj tsov upor ni ro man ti zam obe le `a va nje gov pri stup ~ak i naj o pre -
siv ni jim go di na ma so vjet ske vla sti, ka da su umet ni~ ke ino va ci je pa le u
ne mi lost. U stu di ji ko ja je sle di la po sle Re vo lu ci o nar nih sno va, on po -
ka zu je da je „obi~ na“ za ba va ko ja je pri vla~ na ma sa ma cve ta la ~ak i to -
kom vi so ko po li ti zo va ne sta lji ni sti~ ke ere. On za klju ~u je da su ne ke
for me kre a tiv no sti us pe le da iz beg nu ide o lo {ki pro gram re `i ma ma kar i
ti me {to su nu di le be za zle no za do volj stvo kao ob lik opu {ta nja.
45
Na su -
prot to me, Pe ter Ke nec (Pe ter Ke nez) is ti ~e re pre siv ne ili ma ni pu la tiv ne
funk ci je svih autor skih iz ra za, ko je opi su je kao „pro pa gan du“, u po no -
sno in stru men tal nom so vjet skom smi slu te re ~i.
46
Za i sta, u~e {}e, bi lo
da je pri hva }e no vla sti tom vo ljom bi lo da je po sle di ca od re |e nog pla na
mo `e i sa mo bi ti for ma pri nu de. Kul tur ni pro jek ti su bi li di zaj ni ra ni
upra vo s na me rom da se sta nov ni {tvo uklju ~i u ak tiv no sti ko je ob li ku ju
nji ho ve sta vo ve i per cep ci je.
47
Raz me re bolj {e vi~ kog kul tur nog in `e nje -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
122
43
Ric hard Sti tes, Re vo lu ti o nary Dre ams: Uto pian Vi sion and Ex pe ri men tal Li -
fe in the Rus sian Re vo lu tion (Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press, 1989). Vi de ti i
zbir ku do ku me na ta: Wil li am G. Ro sen berg, ed., Bol she vik Vi si ons: First Pha se of
the Cul tu ral Re vo lu tion in So vi et Rus sia, 2 vols. (Ann Ar bor: Ar dis, 1984; Uni ver -
sity of Mic hi gan Press, 1990).
44
Aileen Kelly, „Bra ve New Worlds“, New York Re vi ew of Bo oks, 6 De cem ber
1990, 60–67, esp. 61–62, 64.
45
Ric hard Sti tes, Rus sian Po pu lar Cul tu re: En ter ta in ment and So ci ety sin ce
1900 (Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press, 1992); Sti tes (ed.), Cul tu re and
En ter ta in ment in War ti me Rus sia (Blo o ming ton: In di a na Uni ver sity Press, 1995).
Ta ko |e, vi de ti zbir ku do ku me na ta: Ja mes von Gel dern and Ric hard Sti tes, eds.,
Mass Cul tu re in So vi et Rus sia: Ta les, Po ems, Songs, Mo vi es, Plays and Fol klo re,
1917–1953 (Blo o ming ton: In di a na Uni ver sity Press, 1995).
46
Pe ter Ke nez, The Birth of the Pro pa gan da Sta te: So vi et Met hods of Mass
Mo bi li za tion, 1917–1929 (Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press, 1985).
47
Lynn Mally, Cul tu re of the Fu tu re: The Pro let kult Mo ve ment in Re vo lu ti o -
nary Rus sia (Ber ke ley: Uni ver sity of Ca li for nia Press, 1990); idem, Re vo lu ti o nary
Acts: Ama te ur The a ter and the So vi et Sta te, 1917–1938 (It ha ca: Cor nell Uni ver sity
rin ga po sta ju ja sne u pre gled nim stu di ja ma ko je opi su ju ~i tav spek tar
in sti tu ci ja ko je su de fi ni sa le i uli va le vred no sti i po na {a nje, od fi zi~ kog
ve `ba nja, ra di ja, {tam pe, fil ma, mu ze ja, fe sti va la, do kam pa nja pro tiv
re li gi je. Da bi opi sao ar se nal estet skih i pe da go {kih sred sta va ko ji ma je
re `im ras po la gao, Ste fan Pla gen borg (Ste fan Plag gen borg) za la `e se da
se ter min kul tur na re vo lu ci ja za me ni ter mi nom re vo lu ci o nar na kul tu ra
(Re vo lu ti on skul tur) ko ji je, pre ma nje go vom mi {lje nju, ma nje ide o lo {ki
obo jen i ob u hvat ni ji.
48
Stajts se usred sre |u je na „obi~ nu za ba vu“ de li mi~ no i zbog to ga da
bi pre u sme rio pa `nju sa pro iz vo |a ~a ka kon zu men ti ma. Bez ob zi ra na
to da li ne ko ve ru je da kul tu ra mo `e ika da bi ti mo ral no i po li ti~ ki ne u -
tral na, ja sno je da ni je dan umet nik ili po li ti~ ki re `im ne mo gu u pot pu -
no sti da kon to li {u ka ko nji ho ve po ru ke tu ma ~e oni ko ji ma su na me nje -
ne. Pret po stav ka da „pro pa gan da“ uvek po ga |a me tu su vi {e je jed no -
stav na. Me |u tim, ka ko iz me ri ti taj od go vor pred sta vlja za go net ku.
Lak {e je ana li zi ra ti ras pra ve iz me |u bolj {e vi ka i menj {e vi ka ne go pro -
nik nu ti u to ka ko su rad ni ci raz mi {lja li se de }i za sto lom. Sli~ no to me,
na osno vu po sto je }ih iz vo ra lak {e je kon cen tri sa ti se na ak tiv no sti ide o -
lo ga i stva ra la ca, ne go raz u me ti emo ci je so vjet ske jav no sti. Po li ti ~a ri ma
je bi lo sa svim ja sno da sve sni na po ri ni su do volj ni da bi se stvo rio no vi
iz gled „no vog so vjet skog ~o ve ka“. Bi lo im je ja sno da kul tu ra shva }e na
u {i rem smi slu sa dr `i u se bi ostat ke obi ~a ja i tra di ci je, pri ~e mu ne ke od
njih mo gu bi ti pre pre ka na tom pu tu, dok ne ke mo gu bi ti is ko ri {}e ne
za po sti za nje no vih ci lje va.
Mo {e Le vin (Mos he Le win) je upra vo iz per spek ti ve onih ko ji su
me ta po li ti ke ili kon zu men ti kul tu re tra gao za na vi ka ma mi {lje nja i kul -
tu rom de fi ni sa nih o~e ki va nja (ili „men ta lité“) ko je su od re |i va le ka ko
su se lja ci re a go va li na vlast So vje ta. On su ge ri {e da je za in te re so va nost
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
123
Press, 2000); Ja mes von Gel dern, Bol she vik Fe sti vals 1917–1920 (Ber ke ley: Uni -
ver sity of Ca li for nia Press, 1993); Ka ren Pe tro ne, Li fe Has Be co me Mo re Joyous,
Co mra des: Ce le bra ti ons in the Ti me of Sta lin (Blo o ming ton: In di a na Uni ver sity
Press, 2000); I ra zu mlji vi je: She i la Fit zpa trick, The Cul tu ral Front: Po wer and Cul -
tu re in Re vo lu ti o nary Rus sia (It ha ca: Cor nell Uni ver sity Press, 1992). Vi de ti i knji -
gu Vik to ri je Bo nel (Vic to ria Bon nell, Ico no graphy of Po wer: So vi et Po li ti cal Po sters
un der Le nin and Sta lin, Ber ke ley: Uni ver sity of Ca li for nia Press, 1997) u ko joj
autor ka po ku {a va da tu ma ~i sim bo li zam so vjet skih po ste ra kao je zik vla sti. Vi de ti
pri kaz te knji ge: Frank Kämpfer, Ja hrbücher für Geschic hte Oste u ro pas 47 (1999),
410–413.
48
Vi de ti: Ric hard Sti tes, Ab bott Gle a son, and Pe ter Ke nez, eds., Bol she vik
Cul tu re: Ex pe ri ment and Or der in the Rus sian Re vo lu tion (Blo o ming ton: In di a na
Uni ver sity Press, 1985); i Ste fan Plag gen borg, Re vo lu ti on skul tur: Men schen bil der
und kul tu rel le Pra xis in Sow je trus sland zwischen Ok to ber re vo lu tion und Sta li ni -
smus (Co log ne: Böhlau, 1996).
ru ko vod stva da uti ~e na sta nov ni {tvo ko je je bi lo pro `e to tra di ci o nal -
nim for ma ma re li gij skog ve ro va nja, da ak ti vi ra ma se, mo glo do pri ne ti
for mi ra nju so vjet skog po li ti~ kog sti la.
49
Tvr de }i to Le vin se ne po zi va
na ve} is tro {e nu te zu pre ma ko joj je bolj {e vi zam za me na za re li gi ju. On
ne im pli ci ra, kao ne ki dru gi auto ri, da je pra vo sla vlje pro iz ve lo pro to -
tip me si jan skog, uto pij skog mi {lje nja i po slu `i lo kao ve `ba o ni ca za in te -
lek tu al nu po kor nost. On ume sto to ga nu di jed nu so ci o lo {ku hi po te zu o
na ~i nu na ko ji vlast ko mu ni ci ra ima ju }i na umu od re |e nu vr stu pu bli -
ke. Me |u tim, ~ak je i na ovom ni vou te {ko pro ce ni ti uti caj re li gij skih
uve re nja na for mi ra nje jav nih sta vo va. Is tra `i va nje na ~i na na ko ji su se
u so vjet skom dru {tvu is po lja va la re li gi o zna ose }a nja i da lje su spo ra di~ -
na.
50
Is tra `i va nja Gre go ra Fri za o od no su sta nov ni {tva pre ma ofi ci jel -
noj re li gi ji u ka snim im pe ri jal nim go di na ma su ge ri {e da obi~ ni ver ni ci
ni su isto vet no re a go va li na ma ni pu la ci je.
51
Re to ri~ ka po zi va nja na na -
vod nu ru sku pod lo `nost spi ri tu al nom us hi }e nju su ge ri {u oso be nost i
bez vre me nost ko ju do stup na evi den ci ja ne pot kre plju je uvek.
Kul tu ra u {i rem smi slu re ~i
No vi ja is tra `i va nja za i sta po ka zu ju da mo der na Ru si ja ni je bi la po stra -
ni od to ko va ma sov ne ko mer ci jal ne kul tu re i za ba ve po put onih u Sje -
di nje nim Ame ri~ kim Dr `a va ma i u Evro pi. Is pi tu ju }i ka ko se mo gu me -
ri ti pro me ne u kul tu ri i ka ko sa si gur no {}u utvr di ti nji ho ve po sle di ce,
isto ri ~a ri su se su o ~i li s ten zi jom ko ja po sto ji iz me |u dis kur sa i prak se o
ko joj je ras pra vlja no na po ~et ku ovog ese ja. Ova raz li ka ih vo di u dva
sme ra: pr vo, pod ru bri kom dis kur sa, pre ma in ter pre ta ci ji sim bo li~ kih
for mi; i dru go, pod ru bri kom prak se, pre ma ana li za ma ko je su ori jen ti -
sa ne na kul tu ru i u ko ji ma se tra `i od go vor na pi ta nje {ta omo gu }a va
funk ci o ni sa nje po je di nih dru {tve nih si ste ma.
Osla nja ju }i se na ovaj dru gi mo del, Ste fan Kot kin (Step hen Kot kin)
u knji zi pod na zi vom Mag net na pla ni na de fi ni {e sta lji ni zam kao „ci vi li -
za ci ju“, tj. kao oso be nu kul tur nu for ma ci ju ko ja ima svoj vred no sni si -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
124
49
Vi de ti: Mos he Le win, The Ma king of the So vi et System: Es says in the So cial
Hi story of In ter war Rus sia (New York: Pant heon, 1985).
50
Vi de ti: Gre gory L. Fre e ze, „Co un ter-re for ma tion in Rus sian Ort ho doxy:
Po pu lar Re spon se to Re li gi o us In no va tion, 1922–1925“, Sla vic Re vi ew 54: 2
(1995), 305–39; Plag gen borg, Re vo lu ti on skul tur, part 3; Da niel Pe ris, Stor ming
the He a vens: The So vi et Le a gue of the Mi li tant Go dless (It ha ca: Cor nell Uni ver sity
Press, 1998); Wil li am B. Hus band, „Go dless Com mu nists“: At he ism and So ci ety in
So vi et Rus sia, 1917–1932 (De Kalb, IL: Nort hern Il li no is Uni ver sity Press, 2000).
51
Gre gory L. Fre e ze, „Sub ver si ve Pi ety: Re li gion and the Po li ti cal Cri sis in
La te Im pe rial Rus sia“, Jo ur nal of Mo dern Hi story 68 (1996), 308–350.
stem, pra vi la, obi ~a je, je zik i struk tu ru mi {lje nja.
52
Pod uti ca jem Fu koa,
Bur di jea i de Ser toa, Kot kin da je jed nu et no gra fi ju sva ko dnev nog `i vo -
ta u ko joj ja sno po ka zu je ka ko su obi~ ni lju di po sred stvom kul tur nih,
psi ho lo {kih, kao i di rekt no po li ti~ kih me ha ni za ma bi li uvu ~e ni u si -
stem. Pri me }u ju }i da se op sta ja nje so vjet skog si ste ma ne mo `e ob ja sni ti
is klju ~i vo pri si lom, on se ba vi te ma ma ko je su, iz me |u osta lih, ve} ra ni je
po sta vi li Fic pa tri ko va i Stajts, ali ih dru ga ~i je de fi ni {e.
53
Nje go va ana li -
za sle di Fu ko o vo raz li ko va nje dve vr ste mo }i ko je vla da ju mo der nim
dr `a va ma: jed na u for mi pri ti ska prav nog si ste ma i osta lih dr `av nih in -
sti tut ci ja re gu li {e in di vi du al no po na {a nje po sta vlja ju }i mu spo lja {nja
ogra ni ~e nja; dru ga, u for mi na vi ka, men tal nih ka te go ri ja i in ter na li zo -
va nih vred no sti uti ~e na to ka ko lju di ob li ku ju vla sti te mi sli i po na {a -
nje. Pri me nju ju }i ovu she mu na tri de se te go di ne Kot kin po ka zu je ka ko
je sva ko dnev ni `i vot u So vjet skom Sa ve zu – ni ma lo raz li ~i to od dru gih
me sta – bio ob li ko van kul tur nim nor ma ma i o~e ki va nji ma ko je su pro -
mo vi sa le ci lje ve re `i ma ali su, ta ko |e, osta vlja le i slo bo dan ma ne var ski
pro stor. Po tre ba da se „igra shod no pra vi li ma“, ~ak i ka da se ta pra vi la
ma lo is kri vlja va ju, omo gu }a va la je da se stan dard ni mo de li po na {a nja
kon stant no ob na vlja ju. Na gra de i ka zne ko je su do la zi le od for mal nih
dr `av nih in sti tu ci ja na iz me ni~ no su ula zi le u sva ko dnev ni i kon ti nu i ra -
ni pro ces pre ko ko je ga obi ~an svet – bi lo kal ku li {u }i bi lo iskre no – ma -
ni pu li {e si ste mom ko ji de fi ni {e nji hov svet i nji ho vo me sto u tom sve tu.
I kon cep ci ja i re a li za ci ja stu di je o Mag ni to gor sku po ka zu ju ka ko je
kraj ko mu ni sti~ ke vla sti omo gu }io isto ri ~a ri ma da po sta vlja ju pi ta nja
ko ja ra ni je ni su bi la mo gu }a. Otva ra njem ar hi va po sle Gor ba ~o vlje vog
do la ska na vlast omo gu }en je pri stup ma te ri ja lu na osno vu ko ga je Kot -
kin mo gao da re kon stru i {e tek stu ru sva ko dnev nog `i vo ta na mi kro pla -
nu i da osve tli me ha ni zme pre ko ko jih je pre no {e na i pri me nji va na ide -
o lo gi ja.
54
Kot kin, na rav no, ni je je di ni ko ji sva ko dnev ni `i vot u so vjet -
skoj Ru si ji po sma tra kao po li ti~ ku are nu. [ej la Fic pa trik i Lin Vi o la
(Lynne Vi o la) ta ko |e su pro u ~a va le ma tri cu dru{tvnih i per so nal nih in -
ter ak ci ja pre ma mo de lu All tag sgeschic hte.
55
Sva na {a sa zna nja is ti ~u da
su so vjet ski ide o lo zi na me ra va li da u sta nov ni {tvo usa de ono {to su de -
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
125
52
Step hen Kot kin, Mag ne tic Mo un tain: Sta li nism as a Ci vi li za tion (Ber ke ley:
Uni ver sity of Ca li for nia Press, 1995).
53
Man fred Hil de ma jer (Man fred Hil der me i er) Mag net nu pla ni nu sma tra
„pra vom knji gom, u pra vo vre me“ („Re vi sion der Re vi sion?“ 30).
54
Vi de ti i sli~ no ko ri {}e nje no vih ar hiv skih fon do va u Dej vid-Fok so voj re kon -
struk ci ji funk ci o ni sa nja so vjet skih vi so ko {kol skih in sti tu ci ja ko je ni su bi le osno va -
ne sa mo za de fi ni sa nje i pre no {e nje zna nja, ve} i za obu ku no ve eli te i stva ra nje po -
seb ne ’po li ti~ ke kul tu re’: Da vid-Fox, Re vo lu tion of the Mind, 11.
55
Lynne Vi o la, Pe a sant Re bels; She i la Fit zpa trick, Everyday Sta li nism.
fi ni sa li kao spe ci fi~ no so ci ja li sti~ ke vred no sti, te da su lju di to pri hva ta li
iz raz li ~i tih raz lo ga. Ne ki su ima li li~ ne ko ri sti od no vih aran `ma na;
dru gi mo `da ni su vi de li ni ka kvu dru gu mo gu} nost osim da se po vi nu ju.
Po {to si stem ni je us peo da is pu ni osnov na obe }a nja, lju di su, bez ob zi ra
na ri zik, mo ra li da kr {e pra vi la da bi pre `i ve li. Ipak, ove sva ko dnev ne
im pro vi za ci je su mo `da do pri ne le op stan ku si ste ma jer su kom pen zo va -
le ne ke nje go ve ne do stat ke. Ni ofi ci jel no sank ci o ni sa ni hor `al bi iz „ba -
ze“, ni ka da ni je do vo dio u pi ta nje osnov ne pre mi se so vjet ske vla sti.
Ma da Fic pa tri ko va (opi su ju }i „obi ~an `i vot u van red nim vre me ni -
ma“), osve tlja va dra mu iza zva nu ne sta {i ca ma i re pre si jom, a Kot kin opi -
su je ve li ki te ror kao in kvi zi ci ju sa vrem nog do ba, naj ve }i broj no vi jih ra -
do va skre }e po gled s mo ral nih pi ta nja. Kot kin tre ti ra si stem kao deo
kul tur ne epo he ko ja ob u hva ta ~i ta vu Evro pu, kao tzv. pro sve ti telj ski
pro je kat ili mo der nu. So vjet ski Sa vez je sa mo jed na va ri jan ta {i reg kul -
tur no-po li ti~ kog ti pa – onog u ko me mo der na dr `a va svo jim in va ziv nim
ali va nin sti tu ci o na li nim teh ni ka ma ob li ku je pro iz vod nju `i vo ta ta ko {to
or ga ni zu je, kon tro li {e, ogra ni ~a va i pod sti ~e dru {tve no de la nje. Na gla -
{a va njem so ci jal ne di na mi ke za sno va ne na sa gla sno sti (za dr `a va ju }i i
mo gu} nost ne kih ob li ka ot po ra), ovaj pri stup ak cen tu je ka rak te ri sti ke
za jed ni~ ke svim mo der nim re `i mi ma i pred sta vlja ko ri sni an ti pod mo de -
li ma mi {lje nja ko ji is ti ~u traj nost od stu pa nja Ru si je od pu ta Za pa da i
nje nu na vod no „azi jat sku“ ili pro sto na zad nu pri vr `e nost de spot skim
for ma ma vla sti. Me |u tim, ovaj pri stup je ma nje po go dan u ob ja {nja va -
nju za {to je So vjet ski Sa vez, u kraj njoj li ni ji, ipak bio dru ga ~i ji od osta lih
mo der nih dr `a va. Za i sta, re~ nik mo der nog uni ver za li zma upra vo pri kri -
va raz li ke ko je tre ba ob ja sni ti. Ter mi ni kao {to su gra |a nin i po li ti~ ka za -
je dni ca
56
ima ju smi sla sa mo u kon tek stu po sto ja nja gra |an skih pra va i
pred stav ni~ kih po li ti~ kih in sti tu ci ja – ka rak te ri sti ka ko je o~i gled no ni su
po sto ja le u So vjet skom Sa ve zu. Kot ki nu nje gov pri stup omo gu }a va, na
pri mer, da po ka `e ka ko je vlast na me ta njem svo jih stra te gi ja (po put ~ist -
ki) uspe {no obez be |i va la sa rad nju sta nov ni {tva. Me |u tim, taj pri stup je
ma nje po go dan ka da tre ba ob ja sni ti za {to je re `im po se zao za te ro rom i
po red svih mi kro teh ni ka vla da nja ko je je imao na ras po la ga nju.
57
Ba ve }i se sli~ nim pi ta nji ma, Pi ter Hol kvist (Pe ter Hol qu ist) se
usred sre dio na efek te Pr vog svet skog ra ta ko ji je po ja ~ao te `nju za dr -
`av nom in ter ven ci jom i dru {tve nom `i vo tu pri do dao ele ment od dr `a -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
126
56
Yan ni Kot so nis, „In tro duc tion: A Mo dern Pa ra dox – Su bject and Ci ti zen in
Ni ne te enth- and Twen ti eth-Cen tury Rus sia“, in Rus sian Mo der nity: Po li tics,
Know led ge, Prac ti ces, ed. Da vid L. Hof fmann and Yan ni Kot so nis (New York: St.
Mar tin’s, 2000), 1.
57
Ste fan Plag gen borg, „Ge walt im Sta li ni smus: Skiz zen zu einer
Tätergeschichte“, in Sta li ni smus vor dem zwe i ten Wel tkri eg, 196.
ve spon zo ri sa nog na si lja u do ta da ne za mi sli vim raz me ra ma.
58
Kom bi -
na ci ja pa ra dig me (cen tra li zo va no upra vlja nje – go vern men ta lity) i sti ca -
ja kon kret nih okol no sti (mo der ni rat ma sov nih raz me ra) je ono {to je
bolj {e vi zmu na vla sti da lo nje go vu oso be nu for mu. Ipak, Hol kvist tvr di
da se re `im ne mo `e raz u me ti do kra ja bez uvi da u bolj {e vi~ ku po li ti~ -
ku vi zi ju. Sto ga, u okvi ru ovog pri stu pa ide ja „kul tu re“ funk ci o ni {e na
dva ni voa: pr vi se od no si na ob lik vla da vi ne („mo der na“ pa ra dig ma), a
dru gi na si stem vred no sti (ide o lo gi ja).
Me |u tim, sli~ ne po ~et ne te o rij ske po zi ci je pro iz ve le su raz li ~i te
aka dem ske sti lo ve {to je pod sta klo pro duk tiv ne di sku si je o me to du. Ta -
ko |e pod uti ca jem Fu koa, Jo hen Hel bek (Joc hen Hell beck) se usred sre -
|u je na ono {to na zi va so vjet ski stil „teh ni ka sop stva“ (self) di zaj ni ra nih
ta ko da ko lek tiv ne vred no sti usa de pa ra dok sal nim sred stvom –ne go va -
njem in tro spek ci je.
59
Pa `lji vo ana li zi ra ju }i je zik i mo de le mi {lje nja ko ji
se ogle da ju u no vo ot kri ve nim dnev ni ci ma pi sa nim tri de se tih go di na,
Hel bek po ka zu je ka ko su kroz ovu pri vat nu for mu iz ra `a va nja ostva ri -
va ni ide o lo {ki ci lje vi sa mo pro ~i {}a va nja i sa mo u sa vr {a va nja.
60
Unu tra -
{nji svet, pre ma Hel be ko vom shva ta nju, ni je ni {ta ma nje pro gra mi ran
od spo lja {njeg, ali na osno vu tog uvi da on ne na me ra va da, po put te o -
re ti ~a ra to ta li ta ri zma, pra vi raz li ku iz me |u slo bod nih i ne slo bod nih
dru {ta va. Na su prot to me, Hel bek obe ver zi je ja stva (sel fhood) – za pad -
nu kao i so vjet sku – po sma tra kao me ha ni zme po mo }u ko jih se ogra ni -
~e nja pre na me }u ne go tran sce ndi ra ju.
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
127
58
Pe ter Hol qu ist, „’In for ma tion Is the Alp ha and Ome ga of Our Work’: Bol -
she vik Sur ve il lan ce in its Pan-Euro pean Con text“, Jo ur nal of Mo dern Hi story 69:
3 (1997), 415–450; idem, „To tal’na ia mo bi li zat si ia i po li ti ka na se le ni ia: Ros si i ska -
ia ka ta stro fa (1914–1921) v evro pe i skom kon tek ste“, in Ros si ia i per va ia mi ro va ia
vo i na: Ma te rialy mez hdu na rod no go na uc hno go kol lo kvi u ma (St. Pe ters burg: Dmi -
trii Bu la nin, 1999), 83–101; idem, „What’s so Re vo lu ti o nary Abo ut the Rus sian
Re vo lu tion? Sta te Prac ti ces and the New-Style Po li tics, 1913–1921“, in Rus sian
Mo der nity, 87–111.
59
Joc hen Hell beck, „Spe a king Out: Lan gu a ges of Af fir ma tion and Dis sent in
Sta li nist Rus sia“, Kri ti ka 1: 1 (Win ter 2000), 71–96; idem, „Fas hi o ning the Sta li -
nist Soul: The Di ary of Ste pan Pod lubnyi (1931–1939)“, Ja hrbücher für Geschic hte
Oste u ro pas 44: 3 (1996), 344–373; idem, „Self-Re a li za tion in the Sta li nist System:
Two So vi et Di a ri es of the 1930s“, in Sta li ni smus vor dem zwe i ten Wel tkri eg,
275–290; idem, „Wri ting the Self in the Ti me of Ter ror: Ale xan der Afi no ge nov’s
Di ary of 1937“, in Self and Story in Rus sian Hi story, ed. La u ra En gel stein and
Step ha nie San dler (It ha ca: Cor nell Uni ver sity Press, 2000), 69–93.
60
Za pri me re ko ji (ne)po tvr |u ju taj obra zac vi de ti: Véro ni que Gar ros, Na ta -
lia Ko re nev skaya, and Tho mas La hu sen, eds., In ti macy and Ter ror: So vi et Di a ri es
of the 1930s, trans. Ca rol A. Flath (New York: The New Press, 1995). Hel bek je
po ma gao u pri pre mi tog iz da nja.
Hel be ko va raz mi {lja nja se mo gu ~i ta ti i iz dru ga ~i je te o rij ske per -
spek ti ve – one ko ja te ma ti zu je na ~i ne na ko ji stil ske i dis kur ziv ne ka -
rak te ri sti ke od re |e nog kul tur nog tre nut ka obe le `a va ju raz li ~i te di men -
zi je dru {tve ne eg zi sten ci je, od onih naj jav ni jih i eks pli cit nih, do naj pri -
vat ni jih i in tro spek tiv nih. Pro u ~a va ju }i kre a tiv ni po stu pak so vjet skog
pi sca Va si li ja A`a e va, To mas La hu sen (Tho mas La hu sen) nu di pri stup
sli ~an tret ma nu „do ku men tar nih `an ro va“ Li di je Gin zburg (Lydia Gin -
zburg) ko ja po ka zu je ka ko su `i vot no is ku stvo, ide lo {ki im pe ra ti vi i li -
te rar ne kon ven ci je is pre ple ta ni.
61
I Hel bek i La ha u sen pro u ~a va ju ka ko
su kom po no va ni i ka ko u dru {tve nom i psi ho lo {kom smi slu funk ci o ni -
{u od re |e ni ka rak te ri sti~ ni tek sto vi iz so vjet ske ere. Me |u tim, Hel bek
svo je uvi de si tu i ra u {i ri ana li ti~ ki okvir, a nje go vi ar gu me ti su ko ri sni
za raz u me va nje ulo ge ko ju isto ri ~a ri kul tu re mi sle da is pu nja va ju.
Uko li ko Fu ko tvr di da je pret po sta vlje na auto no mi ja mo der nog, li -
be ral nog po je din ca na Za pa du ko ji je ori jen ti san pre ma in di vi dui sa mo
jed na ide o lo {ka fik ci ja, on da jo{ vi {e raz lo ga ima za skep su u po gle du
ne za vi sno sti su bjek ta u So vjet skom Sa ve zu gde ni su ni ne go va ne ilu zi je
o auto no mi ji. Po zdra vlja ju }i Kot ki no vo ba vlje nje me ha ni zmi ma sva ko -
dnev nog go vo ra i so ci jal nih in ter ak ci ja po mo }u ko jih su so vjet ski gra -
|a ni bi va li za do je ni dru {tve no pri hva tlji vim i iz li~ ne per spek ti ve smi sa -
o nim iden ti te ti ma, Hel bek s Iga lom Hal fi nom (Igal Hal fin), (a ne za vi -
sno od njih dvo ji ce, Ana Kri lo va – An na Krylo va), za me ra Kot ki nu {to
ni je oti {ao do volj no da le ko u svo jim raz mi {lja nji ma. Kot ki no vi kri ti ~a ri
mi sle da on gre {i ka da pret po sta vlja da su gra |a ni bi li u sta nju da se
dis tan ci ra ju od pra vi la po ko ji ma su se op ho di li.
62
Hel bek i Hal fin tvr -
de da so vjet ski su bjekt do te me re in ter na li zu je do mi nant ne vred no sti
da raz li ka iz me |u jav nog i pri vat nog – var lji va ~ak i u dru {tvi ma u ko ji -
ma na vod no do mi ni ra – gu bi smi sao. Ipak, ~ak i ka da kri ti ku ju Kot ki na
zbog bez re zer vne pri vr `e no sti tzv. li be ral nim kon cep ci ja ma li~ no sti
(self), nje go vi kri ti ~a ri osci li ra ju iz me |u re pro du ko va nja i po ri ca nja
raz li ke. Uko li ko se „teh ni ke sop stva“ (tec hni qu es of the self) mo gu na }i
i u li be ral nim i u ne li be ral nim dru {tvi ma (tj. ne zavi sno od ide o lo gi je),
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
128
61
Tho mas La hu sen, How Li fe Wri tes the Bo ok: Real So ci a lism and So ci a list
Re a lism in Sta lin’s Rus sia (It ha ca: Cor nell Uni ver sity Press, 1997). See Lydia Gin -
zburg, On Psycho lo gi cal Pro se, trans. and ed. Jud son Ro sen grant; fo re word Ed -
ward J. Brown (Prin ce ton: Prin ce ton Uni ver sity Press, 1991).
62
Igal Hal fin and Joc hen Hell beck, „Ret hin king the Sta li nist Su bject: Step hen
Kot kin’s ‘Mag ne tic Mo un tain’ and the Sta te of So vi et Hi sto ri cal Stu di es“, Ja -
hrbücher für Geschic hte Oste u ro pas 44: 3 (1996), 456–463. Ta ko |e, vi de ti: Igal
Hal fin, From Dark ness to Light: Class, Con sci o u sness, and Sal va tion in Re vo lu ti o -
nary Rus sia (Pittsburgh: Uni ver sity of Pittsburgh Press, 2000); i An na Krylo va,
„The Te na ci o us Li be ral Su bject in So vi et Stu di es“, Kri ti ka Vol. 1, No. 1 (Win ter
2000), 119–146.
ka ko je mo gu }e pri me nom ovog kon cep ta ob ja sni ti po ~e mu je dru ga ~i -
ji so vjet ski si stem?
Ko ri ste }i se ter mi ni ma ko ji pro iz la ze iz Fu ko o vog poj ma li~ no sti
(„the self“) ova in te re sant na de ba ta ru ski pri mer si tu i ra ne sa mo u od -
no su na za pad ni mo del ve} i u od no su na evo lu ci ju kul tur nih ti po va.
Fu ko ov mo der ni su bjekt je se ku la ri zo va na ver zi ja hri {}an skog pro to ti -
pa. Kao {to su ne ka da is pa {ta nje i is po vest nu di li spas kroz ri tua l no ili
ver bal no sa mo po ni `e nje, ta ko dok tor ska or di na ci ja, dnev nik i psi hi ja -
tar pod sti ~u no vi ob lik is po ve di ko ji je pro iz veo sa mo kri ti~ nog, ali isto -
vrem no i sa mo a fir mi {u }eg bur `u ja. Ako se mo `e re }i da Ru si ja is po lja -
va ove mo der ne me ha ni zme sa mo de fi ni sa nja, on da se ta ko |e mo ra po -
ka za ti da je i ona pro {la kroz tran zi ci ju od hri {}an skog u se ku lar ni tip
di sci pli no va nja. Me |u tim, mno go ~e {}e se ar gu men ti o spe ci fi~ nom,
kul tu rom uslo vlje nom ru skom tem pe ra men tu osla nja ju na tvrd nje o
op sta ja nju re li gij skih ko do va i prak se kao zna ka ne u spe le mo der ni za ci -
je. Na pri mer, da bi se ob ja snio spe ci fi ~an na ~in funk ci o ni sa nja mark si -
sti~ kih po li ti~ kih par ti ja i auto ri tar nih so ci ja li sti~ kih re `i ma ko ri sti se
re li gij ska pa ra dig ma.
63
Ova li ni ja ar gu men ta ci je una zad mo `e se pra ti ti
bar do tek sto va Ser ge ja Bul ga ko va i Ni ko la ja Ber |a je va u Pu to ka zi ma
(Vek hi) i do Re nea Fi le pa-Mi le ra (René Fülöp-Mil ler) u dva de se tim go -
di na ma.
64
Nji hov cilj je bio da iz vrg nu ru glu tvrd nje mark si sta da nji ho -
vi me to di i te o ri je pred sta vlja ju tri jumf ra zu ma nad ve rom ili slo bo de
nad pot ~i nja va njem. Sve stan raz li ~i tih upo tre ba ko ji ma su bi la pod vrg -
nu ta ova po re |e nja, Hal fin uka zu je na ana lo gi je iz me |u hri {}an skih i
mark si sti~ kih vi zi ja ali ove uvi de po ve zu je sa ka te go ri ja ma ko je je po -
nu dio Fu ko.
65
On ti me obr }e ar gu ment i tvr di da se mark si zam, po put
osta lih mo der nih dis kur sa, osla nja na hri {}an ske struk tu re u ob li ko va -
nju se ku lar nih iden ti te ta.
Ovo je pri mer u ko me dve su prot sta vlje ne pa ra dig me – mo der na i
ar ha i~ na – za jed ni~ kim sna ga ma blo ki ra ju mo gu} nost kre ta nja u vre me -
nu. Ro man ti ~ar ski po jam kul tu re od re |u je na vi ke i for me iz ra `a va nja
ve zu ju }i ih za spe ci fi~ ne vre men ske pe ri o de i me sta. Pri vla~ nost ovog
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
129
63
Kla us-Ge org Ri e gel, Kon fes si ons-Ri tu a le im Mar xi smus-Le ni ni smus (Graz,
Vi en na, and Co log ne: Ver lag Styria, 1985). U ovoj knji zi ob u hva }en je i pri mer Ki ne.
64
René Fülöp-Mil ler, The Mind and Fa ce of Bol she vism: An Exa mi na ti on of
Cul tu ral Li fe in So vi et Rus sia, trans. F. S. Flint and D. F. Ta it (Lon don, New York:
G. P. Put nam’s Sons, Š1927¹).
65
Hal fin, From Dark ness to Light; Oleg Khark hor din u knji zi The Col lec ti ve
and the In di vi dual in Rus sia: A Study of Prac ti ces (Ber ke ley: Uni ver sity of Ca li for -
nia Press, 1999) po ve zu je di sci pli nu bolj {e vi~ kog sti la sa pra vo slav no-hri {}an skim
pro to ti pom, ali nje go vo iz vo |e nje ka rak te ri {e sklo nost ka sim pli fi ka ci ji i ne a de -
kvat nim iz vo ri ma.
kon cep ta za mo der ne is tra `i va ~e de li mi~ no le `i u mo gu} no sti mo di fi -
ko va nja da le ko se `ne (naj ve }im de lom evro po-cen tri~ ne) op {to sti she -
ma ve li kih na ra ti va. Ipak, me ha ni zmi tog kon cep ta kul tu re u li te ra tu ri
ko ju ov de raz ma tra mo, su prot ni su to me – kao uni ver zal ni i ap strakt ni.
Sam po jam mo der no sti ko ji je kru ci ja lan za ovaj pri stup gu bi ta ko svo -
ju vre men sku di men zi ju i ti me, po de fi ni ci ji, ne sta je.
66
Stu di je kul tu re na ru ski na ~in (à la Rus se)
Ni je iz ne na |e nje da prak su fa vo ri zu ju so ci o lo zi, psi ho lo zi ili so ci jal ni
isto ri ~a ri. Sa svim lo gi~ no, is tra `i va ~i ko ji stu di ja ma kul tu re pri la ze iz
per spek ti ve dis kur sa, oku pi li su se na ode lje nji ma za stu di je knji `ev no -
sti. Ne ki su se opre de li li da is pi tu ju for mal ne ka rak te ri sti ke li te rar nih
`an ro va ka ko bi od go net nu li nji hov po li ti~ ki smi sao. Ta ko je Ve ra S.
Dan ham (Dun ham) uo~i la pro me nu u je zi ku i te ma ma so vjet ske li te ra -
tu re po sle Dru gog svet skog ra ta ko ja je da va la pot po ru no vom na ~i nu
in te gra ci je dru {tva. Na gla {a va njem „kul tur no sti“ („kul’tur nost“ – slo -
gan ko ji je u op ti ca ju od dva de se tih), pi sci su pro mo vi sa li ideal jav nog i
in di vi du al nog op ho |e nja ko ji je u po sled njoj de ce ni ji Sta lji no ve vla da -
vi ne ubla `io pre laz od re to ri ke ras ki da i pre vra ta ka re to ri ci sta bil no sti
i kon tro le. Dan ham go vo ri o „jav nom mnje nju“ i ak tiv nom an ga `ma nu
~i ta la ca u od no su na tekst.
67
U sli~ nom ma ni ru Ka te ri na Klark (Clark)
po ka zu je ka ko je ide o lo {ki auto ri tet ja ~an po mo }u kon struk ci je soc re a -
li sti~ kog ro ma na ko ji je, po sred stvom ri tu a li zo va ne struk tu re za ple ta,
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
130
66
Pri mer ovog me {a nja mo `e bi ti na |en u ra du Alek san dra Et kin da (Alek san dr
Et kind) ko ji za stu pa stav da je ru sko dru {tvo (ka ko ono pre, ta ko i po sle 1917. go -
di ne) raz vi ja lo onu istu kom bi na ci ju od dr `a ve na met nu tog auto ri te ta i in di vi du a li -
zo va ne sa mo-re gu la ci je ko ja je ka rak te ri sti~ na za za pad ni tip dru {tva. Pre ma nje go -
vom uve re nju, ta kvi me ha ni zmi de lo va li su pod jed na ko u se li ma, su do vi ma, sek ta -
{kim za jed ni ca ma, za tvo ri ma i psi hi ja trij skim or di na ci ja ma. (Alek san dr Et kind, „Fu -
ko i im per ska ia Ros si ia: Dist si pli narnye prak ti ki v uslo vi i akh vnu tren nei ko lo ni zat -
sii“, sa op {te nje sa in ter na ci o nal ne kon fe ren ci je Mis hel’ Fu ko i Ros si ia, Euro pean
Uni ver sity, St. Pe ters burg, 24–25 Ju ne 2000. Vi de ti i: Te zisy vystu ple nii, 24–28). Et -
kind me kri ti ku je zbog mo je na vod ne tvrd nje da Ru si ja i So vjet ski Sa vez ni su ni ka -
da pre {li sa za ko na na di sci pli nu, u smi slu u ko me se ti kon cep ti shva ta ju u Fu ko o -
vom mo de lu. U stva ri, u ra du „Com bi ned Un der de ve lop ment“ tvr di la sam da mo -
der na Ru si ja – ka ko im pe ri jal na, ta ko i so vjet ska – za i sta je ste raz vi la ko ri {}e nje
prak si di sci pli no va nja, ali da ni je ni ka da sa vla da la sla bo sti svo jih prav nih in sti tu ci ja.
67
Ve ra S. Dun ham, In Sta lin’s Ti me: Mid dlec lass Va lu es in So vi et Fic tion (Cam -
brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press, 1976). In te re sant nu di sku si ju o to me vi de ti u:
Krylo va, „Te na ci o us Li be ral Su bject“, 134–136. Ta ko |e, vi de ti: Régi ne Ro bin, So ci -
a list Re a lism: An Im pos si ble Aest he tic, trans. Cat he ri ne Por ter (Stan ford: Stan ford
Uni ver sity Press, 1992; French ed., 1986), kao i: Lynn Mally, „Uto pi as Lost and Fo -
und: In Se arch of So vi et Cul tu re“, Ra di cal Hi story Re vi ew 59 (1994), 181–189.
ko pi rao re `im ski pro je kat „pro sve }i va nja“ i pro me ne.
68
Dru gi mo gu }i
pri stup je ob u hva ta nje raz li ~i tih `an ro va, pri ~e mu se po lje kul tu re po -
sma tra kao mul ti me di jal no upra `nja va nje po li ti ke.
69
Klark, na pri mer,
sma tra da re `im ska po li ti ka to kom dva de se tih go di na re flek tu je do mi -
nant ne kul tur ne pa rad gi me. Ili, nje nim re ~i ma re ~e no, svi ele men ti pri -
pa da ju istom „kul tur nom eko-si ste mu“. Tvr de }i da Ru si pri la ze kul tu ri
sa stra ho po {to va njem ka kvo je re zer vi sa no za re li gi ju, ona sma tra da
kul tu ra, kao i re li gi ja, funk ci o ni {e pu tem ri tu a li za ci je, sa kra li za ci je i
tran sfi gu ra ci je.
70
Raz li ke iz me |u dve stu di je Ka te ri ne Klark, od ko jih je pr va kon -
cep tal no ja sna ali ogra ni ~e na na jed nu di me ni zi ju, dok je dru ga am bi ci -
o zni ja, s kom plek sni jim in ter pre ta tiv nim ci lje vi ma, mo gu se po sma tra ti
ne sa mo kao po ka za telj nje nog li~ nog in te lek tu al nog raz vo ja ve} i kao
od raz pro me nje nih vre me na. Ka da je osam de se tih go di na po ~eo ras pad
so vjet skog si ste ma po ja vi lo se re tro spek tiv no ras po lo `e nje. ^i tav so -
vjet ski pe riod sa da mo `e da iz gle da kao jed na za seb na kul tur na for ma -
ci ja. Na ~i nje ni su po ku {a ji ob je di nja va nja ana li za po li ti ke i kul tu re po -
mo }u kon ce pa ta sti la, kao, na pri mer, kad Vla di mir Pa per nji (Pa perny)
su prot sta vlja dva pa ra dig ma ti~ na mo de la so vjet ske ar hi tek tu re i po li ti~ -
ke prak se.
71
Ka ko je mark si sti~ ki pri stup iz gu bio ugled a lju di se umo ri -
li ospo ra va ju }i nje go ve pret postavke, osta la im je od re |e na vr sta no -
stal gi je pre ma sve o bu hvat no sti mark si sti~ kih ob ja {nje nja – pre ma nje -
go voj mo }i da za go li ca ma {tu. Niz naj ra zli ~i ti jih stu di ja ilu stru je `e lju
da se za u zme sve o bu hvat na per spek ti va, ili da se pro na |e ner vni cen tar
no vog ana li ti~ kog sti la.
72
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
131
68
Ka te ri na Clark, The So vi et No vel: Hi story as Ri tual (Chi ca go: Uni ver sity of
Chi ca go Press, 1981). O ge ne ri~ kim kon ti nu i te ti ma, vi de ti ta ko |e: Bar ba ra Wal -
ker, „On Re a ding So vi et Me mo irs: A Hi story of the ‘Con tem po ra ri es’ Gen re as an
In sti tu tion of Rus sian In tel li gent sia Cul tu re from the 1790s to the 1970s“, Rus sian
Re vi ew 59: 3 (July 2000), 327–352.
69
Karl Schlögel, Jen se its der Gros sen Ok to ber: Das La bo ra to ri um der Mo der -
ne Pe ters burg 1909–1921 (Ber lin: Si e dler Ver lag, 1988).
70
Ka te ri na Clark, Pe ters burg: Cru ci ble of Cul tu ral Re vo lu tion (Cam brid ge:
Har vard Uni ver sity Press, 1995), po seb no Uvod, str. ix; 263–265.
71
Vla di mir Pa pernyi, Kul’tu ra „dva“(Ann Ar bor: Ar dis, 1985).
72
Po re do sle du ob ja vlji va nja: Bo ris Groys, The To tal Art of Sta li nism: Avant-
Gar de, Aest he tic Dic ta tor ship, and Beyond, trans. Char les Ro u gle (Prin ce ton: Prin -
ce ton Uni ver sity Press, 1992; Ger man ed., 1988); Sve tla na Boym, Com mon Pla -
ces: Mytho lo gi es of Everyday Li fe in Rus sia (Cam brid ge: Har vard Uni ver sity Press,
1994); Eric Na i man, Sex in Pu blic: The In car na tion of Early So vi et Ide o logy (Ber -
ke ley: Uni ver sity of Ca li for nia Press, 1997); Jef frey Bro oks, Thank You, Co mra de
Sta lin! So vi et Pu blic Cul tu re from Re vo lu tion to Cold War (Prin ce ton: Prin ce ton
Ovi po ku {a ji u naj ma nju ru ku po ka zu ju pro duk tiv ni na gon za ot -
kri va njem mo de la i ve za. Ka tri o na Ke li (Ca tri o na Kelly) i Dej vid [e -
pard (Da vid Shep herd) po sma tra ju pod ru~ je kul tu re kao si stem {i ro ko
po ve za nih te ma, klju~ nih kon ce pa ta i me |u sob nih ve za iz me |u estet -
skih ni voa i so ci jal nog mi ljea. Oni na mer no za o bi la ze Re vo lu ci ju ka ko
bi is ta kli per zi stent nost su {tin skih kul tur nih mo de la. Sve tla na Bojm
(Boym) i Erik Naj man (Eric Na i man), u sti lu „po me {aj-i-po ve `i“ ka rak -
te ri sti~ nom za stu di je kul tu re ot kri va ju obra sce pred sta vlja nja (re pre -
sen ta tion) ili sim bo li~ kog zna ~e nja ko ji se pro te `u kroz raz li ~i te `an ro -
ve i estet ske ni voe, od vi so ko li te rar nih tek sto va, pre ko ar te fak ta ma -
sov ne kul tu re, do otvo re no ide o lo {kih kon struk ci ja. D`e fri Bruks, pre -
{av {i od im pe ri jal ne na so vjet sku {tam pu, usre dre |u je se su prot no nji -
ma na je dan `a nr – dnev ne no vi ne, ali ta ko |e te `i ob u hvat nim ge ne ra -
li za ci ja ma, ka ko o te ma ma ko je se stal no pro vla ~e, ta ko (po put Naj ma -
na) i o to me ka ko eks pre siv ne struk tu re po sti `u po li ti~ ke efek te. Naj -
man ana li zi ra stil ske i ge ne ri~ ke for ma ci je po zajm lju ju }i je zik psi ho ana -
li ze za in ter pre ta ci ju skri ve nog tek sta kul tur nog or ga ni zma ili ko lek tiv -
nog uma. On, iz gle da, pret po sta vlja da kul tu ra i svest kon sti tu i {u je din -
stve nu tran sper so nal nu mem bra nu ko ja vi bri ra zna ~e nji ma ra zu mlji vim
ade kvat no iz ve `ba nom uhu. Naj ma no vi o{tro um ni uvi di su `i vo pi sni i
pri jat no {o kant ni (ot kri va ju }i got ske kon ven ci je u po li ti~ kim trak ta ti ma
i seks go to vo svu gde), ali to {to spo lja iz gle da ju ta ko sa vr {e ni, od bi ja.
^ak i u gra ni ca ma re la tiv no za tvo re nog si ste ma (jo{ uvek sklo nog va ri -
ja ci ja ma to kom dva de se tih go di na), ma te ri jal de lu je su vi {e ko he rent no.
Ma nje in ven tiv ni Bruks usred sre |u je se na kon kret ne te me i sim bo li~ ke
me ha ni zme ko ji se mo gu ot kri ti na stra ni ca ma {tam pe. Osla nja ju }i se
na sim bo li~ ku an tro po lo gi ju, on tra ga za do ka zi ma o to me u ka kvom
su mo gle bi ti po ve za ne pred sta ve (re pre sen ta tion) i mo}. I on ve ru je da
je pro na {ao klju~ ko jim se ot kri va zna ~e nje.
Me |u tim, ni je sa svim o~i gled no ka ko bi se ube dlji vo mo gli po ve za -
ti mo de li i efek ti – ili, u {i rem smi slu, kul tu ra i mo}. Bo ris Grojs (Groys),
ru ski emi grant ko ji `i vi u Ne ma~ koj, ar ti ku li {e sta no vi {te ko je je vr lo
uti caj no. Od ba cu ju }i te zu o dis kon ti nu i te tu iz me |u kre a tiv nih i re pre -
siv nih im pul sa, kao i iz me |u dva de se tih i tri de se tih go di na, Grojs tra `i
ana lo gi je iz me |u mi sa o nih struk tu ra i pro je ka ta uto pij ske umet no si, s
jed ne stra ne, i po li ti~ kog sti la Sta lji no vog re `i ma ko ji je na sto jao da ob -
li ku je no vo dru {tve no bi }e, s dru ge stra ne. On po la zi od pret po stav ke,
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
132
Uni ver sity Press, 2000). Vi de ti ta ko |e: Iri na Pa per no and Joan De la ney Gros sman,
eds., Cre a ting Li fe: The Aest he tic Uto pia of Rus sian Mo der nism (Stan ford: Stan -
ford Uni ver sity Press, 1994); Ca tri o na Kelly and Da vid Shep herd, eds., Con struc -
ting Rus sian Cul tu re in the Age of Re vo lu tion, 1881–1940 (Ox ford: Ox ford Uni -
ver sity Press, 1998), and idem, eds., Rus sian Cul tu ral Stu di es.
ko ju de li sa Ka te ri nom Klark, da po li ti ka i umet nost iz vi ru iz iste ma tri -
ce – ne kog unu tra {njeg pro gra ma kul tu re ili ko da eks pre si je. Sli~ no to -
me, Naj man je uve ren ka ko dis kur ziv ne struk tu re iz dva de se tih go di na
ne sa mo da pod se }a ju na po li ti~ ke is ho de iz tri de se tih go di na ve} u iz ve -
snoj me ri pred sta vlja ju nji hov pro to tip, an ti ci pa ci ju ili ih ~ak ob li ku ju.
Ni Grojs ni Naj man se ne za ni ma ju za uzro ke; oni ne pro u ~a va ju me ha -
ni zme ko ji bi mo gli da po ve `u „dis kur siv ne“ i po li ti~ ke for ma ci je. Oni
se za pra vo osla nja ju na sam kon cept dis kur sa ko ji oba vlja po sao, im pli -
ci ra ju }i, bez pre ci zni jeg od re |e nja, ka ko se ta ve za odr `a va.
Zna ~e nje „dis kur sa“ kao teh ni~ kog ter mi na pod ra zu me va, me |u -
tim, stav da zna nje ili estet ski stan dar di, ka da se na me }u kao auto ri tet
u ne koj obla sti (tvr de }i da je ne {to ta~ no ili le po), ni su po li ti~ ki ne u tral -
ni ve} sa mi po se bi pred sta vlja ju ob li ke mo }i. Nji ho vi efek ti su pri sut ni
u stvar nom `i vo tu. Od ba cu ju }i upro {}e na shva ta nja uzro~ no sti (po jam
ko ji je ta ko |e usred sre |en na pro iz vod nju efe ka ta), is tra `i va ~i ko ji se
za do vo lja va ju in tre pre ta ci jom ima ju sva kako in te lek tu al nu ulo gu. Me -
|u tim, uvo |e njem poj ma dis kur sa isto ri ~a ri su ih oba su li pri med ba ma i
ne ra zu me va njem) bu du }i da su im ge ne ra tiv ne pret po stav ke osnov no
sred stvo za na ta.
73
Me |u tim, opa snost po gre {nog ~i ta nja de li mi~ no se
kri je u ve li koj am bi ci ji. ^e mu ple sti dis kur ziv ne mo de le ako ulo zi ni su
ve li ki, a ka kav uop {te mo `e bi ti ulog ako je pred met dis kurs?
Pre Fu ko a
To {to is tra `i va ~i ko ji ra de u Ru si ji, kao i oni na Za pa du, za tim Ru si ko -
ji su emi gri ra li ili ov de sa mo go stu ju usva ja ju pri stup kul tur nih stu di ja,
ni je do kaz pro pa sti So vjet skog Sa ve za ili plod uti ca ja no vi je za pad ne
mi sli. Iz da va ~i su u post so vjet skoj Ru si ji po kre nu li pra vu ma lu bu ji cu
pre vo da omo gu }a va ju }i ta ko pri stup mo der noj fi lo zo fi ji i te o ri ji kul tu -
re ko je ni su bi le do stup ne u vre me So vjet skog Sa ve za. Me |u tim, ana li -
ze zna kov nih si ste ma du gu ju isto to li ko raz vo ju do ma }e na u~ ne pro -
duk ci je ko li ko i iz ne nad nom uti ca ju te o ri ja uve ze nih iz ino stran stva.
Ov de je vi {e re~ o kon ver gen ci ji ne go o kon ver zi ji. Ru ski for ma li sti iz
dva de se tih go di na, po zna ti po svo joj usred sre |e no sti na tek stu al nu
ana li zu, ta ko |e su se su o ~a va li s pro ble mom od no sa iz me |u tek sto va i
dru {tve nih kon tek sta. Ro man Ja kob son (1896–1982), ko ji je po ~eo u
Mo skvi a na sta vio u Pra gu, pro {i rio je im pli ka ci je mo de la Fer di nan da
de So si ra ka ko u lin gvi sti ci, ta ko i u stu di ji kul tu re.
74
Po sle Sta lji no ve
smr ti po no vo se otvo rio pro stor za te o rij ske ino va ci je.
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
133
73
O „sta rom“ isto ri ~ar skom sta no vi {tu vi de ti: En gel stein, „Pa ra digms, Pat ho -
lo gi es, and Ot her Clu es“, 864–877.
74
Vi de ti: Todd, „Li te ra tu re as an In sti tu tion“.
Ako ne ko ve ru je da je „in for ma ci o na re vo lu ci ja“ bi la je dan od ele -
me na ta ko ji su do ve li do uru {a va nja So vjet skog Sa ve za, on da se 1991.
go di na mo `e sma tra ti ne uzro kom in te lek tu al ne pro me ne (ma da je ste
do ve la do dra ma ti~ nih pro me na u ide o lo {kom po lju), ve} jed nim od
nje nih re zul ta ta. Isti lin gvi sti~ ki i struk tu ra li sti~ ki iz vo ri ko ji su pro mo -
vi sa li po ja vu kul tur ne an tro po lo gi je i ka sni je dis kur ziv ne i de kon struk -
ti vi sti~ ke te o ri je u Evro pi, po ~e li su da pro di ru u so vjet sku li te rar nu te -
o ri ju kra jem pe de se tih go di na ka da su se u so vjet skim ~a so pi si ma po ja -
vi li pr vi ~lan ci o struk tu ral noj lin gvi sti ci po ve za ni s in for ma ti~ kom te o -
ri jom u ma te ma ti ci.
75
Ve li ki ugled ko ji su u`i va le ma te ma ti ka i te o rij ska
fi zi ka (hva lje ne od so vjet skog esta bli {men ta iz ide o lo {kih raz lo ga jer su
sma tra ne vr hun cem ma te ri ja li sti~ ke na u ke, a iz prak ti~ nih raz lo ga jer su
sma tra ne klju ~em teh no lo {kog raz vo ja), otvo rio je put za di sku si je o te -
ma ma iz hu ma ni sti~ kih na u ka u ko ji ma su kom bi no va ni kvant na me ha -
ni ka i lin gvi sti~ ki mo de li
76
.
Ve} po ~et kom se dam de se tih go di na so vjet ski ~a so pi si po mi nju vo de -
}a ime na mo der ne lin gvi sti ke i te o ri je kul tu re: De So si ra, Klod Le vi-Stro -
sa, Na o ma ^om skog, Ja kob so na, @a ka La ka na, Fu koa i @a ka De ri du.
77
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
134
75
Vi de ti: B. A. Us pen skii, „K pro ble me ge ne zi sa Tar tu sko-Mo skov skoi se mi o -
tic he skoi shkoly“, in Mo skov sko-tar tu ska ia se mi o tic he ska ia shko la, ed. Ne kli u dov,
38; B. F. Ego rov, Zhizn’ i tvor che stvo Iu. M. Lot ma na (Mo scow: No voe li te ra tur -
noe obo zre nie, 1999), 96–97; Ed ward J. Brown, „So vi et Struc tu ra lism, A Se mi o tic
Ap pro ach“, in Rus sian For ma lism: A Re tro spec ti ve Glan ce, 114–129. O pa ra lel -
nom raz vo ja kul tur ne an tro po lo gi je i (ne)po sto ja nju nje nog od no sa sa mi {lje njem
iz so vjet skog do ba, vi de ti: An drei Zo rin, „Ide o lo gi ia i se mi o ti ka v in ter pre tat sii
Klif for da Girt sa“, No voe li te ra tur noe obo zre nie, No. 29 (1998), 39–54; pre vod na
en gle ski: „Ide o logy, Se mi o tics, and Clif ford Ge ertz: So me Rus sian Re flec ti ons“,
Hi story and The ory 40 (Fe bru ary 2001), 7–73.
76
Na pri mer: A. A. Zi nov’ev and I. I. Rev zin, „Lo gic he ska ia mo del kak sred -
stvo na uc hno go is sle do va ni ia“, Vo prosy fi lo so fii, No. 1 (1960), 82–90.
77
Ne ki od naj va `ni jih tek sto va, pre ma re do sle du pu bli ko va nja: T. N. Mo los hna ia,
ed., Struk tur no-ti po lo gic he skie is sle do va ni ia: Sbor nik sta tei (Mo scow: Aka de mi ia na uk,
1962); Iu. P. Se no ko sov, „Di skus si ia o struk tu ra li zme v Frant sii“, Vo prosy fi lo so fii, No. 6
(1968), 172–181; D. Se gal, Iu. Se no ko sov, „Struk tu ra lizm“; V. Ku znet sov, „Frant suz ska -
ia fi lo so fi ia“, in Fi lo sof ska ia ent si klo pe di ia, Vol. 5, ed. F. V. Kon stan ti nov (Mo scow: So -
vet ska ia ent si klo pe di ia, 1970), 144–46; 401–09, esp. 406–07; N. S. Av to no mo va,
„Kont sep tsi ia ’ark he o lo gic he sko go zna ni ia’ M. Fu ko,“ Vo prosy fi lo so fii, No. 10 (1972),
142–150; idem, „Psik ho a na li tic he ska ia kont sep tsi ia Zha ka La ka na“, ibid., No. 11
(1973), 143–150; L. I. Fi lip pov, „Struk tu ra lizm i fre i dizm“, ibid., No. 3 (1976),
154–163; N. S. Av to no mo va, Fi lo sof skie pro blemy struk tur no go ana li za v gu ma ni -
tarnykh na u kakh: Kri tic he skii oc herk kont sep tsii frant suz sko go struk tu ra li zma (Mo scow:
Na u ka, 1977), sa po gla vljem o Fu ko ou I obim nom bi bli o gra fi jom; L. I. Fi lip pov, „Gram -
ma to lo gi ia Zha ka Der ri da“, Vo prosy fi lo so fii, No. 1 (1978), 157–164; N. S. Av to no mo -
va, „Ot ’ark he o lo gii zna ni ia’ k ’ge ne a lo gii vla sti’“, ibid., No. 2 (1978), 145–152.
Pr vi pre vod Fu koa na ru ski po ja vio se 1977. go di ne.
78
Sve do 1991. go -
di ne, ka da je kre nu la ~i ta va bu ji ca, ni je se po ja vio ni je dan dru gi pre -
vod.
79
Ali Ru si su se i pre to ga uve li ko ba vi li dis kur som. Ju ri Lot man je
u eston skom gra du Tar tuu, gde je 1950. go di ne po ~eo pre da va~ ku ka ri -
je ru, sa svo jim ko le ga ma raz vio pre po zna tljiv stil struk tu ra li sti~ ko-se mi -
o ti~ ke ana li ze. Pr vi sim po zi jum o zna kov nim si ste mi ma odr `an je 1962.
godine.
80
Pr vi pro glas o me to do lo {kim prin ci pi ma Tar tu {ke {ko le ob ja -
vljen je 1964. go di ne.
81
Pre me {ta nje ana li ze s tek sta na kul tu ru-kao-
tekst omo gu }i lo je se mi o ti ~a ri ma iz Tar tua da se kre }u iz me |u pro iz vo -
da i pro iz vod nje za o bi la ze }i onu vr stu so ci o lo gi je ko ja je bi la dis kre di to -
va na ne spret nim mark si sti~ kim tret ma nom.
82
Kao {to nam na to skre }e pa `nju Bo ris Ga spa rov u svo joj lu cid noj
ras pra vi o od no su iz me |u fran cu ske i ru ske mi sli kra jem se dam de se tih
go di na, Tar tu {ka {ko la je u po tra zi za ko he rent nim i sve o bu hvat nim mo -
de li ma ima la vi {e za jed ni~ kog s ra ci o na li sti~ kim sti lom struk tu ra li sta ne -
go sa Fu ko om i de kon struk ti vi sti ma ko ji se fo ku si ra ju na ras ce pe, ten zi -
je, kon tra dik ci je, od su stva i iz ne na |e nja. Sklo nost Tar tu {ke {ko le ka she -
mat skim mo de li ma je, pre ma Ga spa ro vlje vom mi {lje nju, ubla `e na kom -
plek snom tek stu rom Lot ma no vih ana li za od re |e nih aspe ka ta ru ske kul -
tu re. Nje go ve slo `e ne, isto rij ski ute me lje ne in ter pre ta ci je na ru {a va ju po -
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
135
78
M. Fu ko, Slo va i veshchi: Ark he o lo gi ia gu ma ni tarnykh na uk (Mo scow: Pro -
gress, 1977). Naj ra ni ji en gle ski pre vod ne ke Fu ko o ve knji ge ob ja vljen je 1965. go -
di ne: Mad ness and Ci vi li za tion: A Hi story of In sa nity in the Age of Re a son, trans.
Ric hard Ho ward (New York: Pant heon, 1965; French ed., 1961).
79
Vi de ti: „Ger me nev ti ka sub“ek ta“, Sot sio-Lo gos, vyp. 1 (Mo scow: Pro gress,
1991), 284–311; sle di li su dru gi kra }i ra do vi, uklju ~u ju }i: „Zhizn’: Opyt i na u ka“,
Vo prosy fi lo so fii, No. 5 (1993), 43–53. Pr va sle de }a knji ga ob ja vlje na uz fi nan sij -
sku po mo} fran cu skog Mi ni star stva za spolj ne po slo ve: Vo lia k isti ne: Po tu sto ro -
nu zna ni ia, vla sti i sek sual’no sti, trans. and com men tary S. Ta bac hni ko va (Mo -
scow: Ma gi ste ri um, 1996).
80
Dmi trii Se gal, „’Et in Ar ca dia Ego’ ver nul sia: Na sle die mo skov sko-tar tu -
skoi se mi o ti ki se god nia“, No voe li te ra tur noe obo zre nie, no. 3 (1993), 30, re prin -
ted in Mo skov sko-tar tu ska ia se mi o tic he ska ia shko la, ed. Ne kli u dov, 99–112; and
Us pen skii, „K pro ble me“, 38.
81
Iu. M. Lot man, Lek tsii po struk tu ral’noi po e ti ke, vyp. 1. (B. Ego rov, ed.,
Tar tu, 1964). Do 1992. go di ne ob ja vlje no je 25 sve za ka. Za bi bli o gra fi ju vi de ti: A.
D. Kos he lev, ed., Iu. M. Lot man i tar tu sko-mo skov ska ia se mi o tic he ska ia shko la
(Mo scow: Gno zis, 1994), 504–537. Za op {ti pre gled, vi de ti: Ego rov, Zhizn’, and
Ne kli u dov, ed., Mo skov sko-tar tu ska ia se mi o tic he ska ia shko la.
82
Se gal, „’Et in Ar ca dia Ego’“, 34, 39; A. M. Pi a ti gor skii, „Za met ki iz 90-kh
o se mi o ti ke 60-kh go dov“, No voe li te ra tur noe obo zre nie, No. 3 (1993), 77; pre -
{tam pa no u: Mo skov sko-tar tu ska ia se mi o tic he ska ia shko la, ed. Ne kli u dov,
152–156.
tra gu za per fekt nim mo de li ma, pra vil nim opo zi ci ja ma ili re pe ti tiv nim
for ma ma.
83
I za i sta, pri me ri Lot ma no vih isto rij skih is tra `i va nja jo{ uvek
pred sta vlja ju in spi ra ci ju za ko le ge na Za pa du. Nje go va is tra `i va nja, kao
i is tra `i va nja dru gih pred stav ni ka Tar tu {ke {ko le, po sta la su do stup na na
en gle skom za hva lju ju }i pre vo di ma Alek san dra i Ali se Na hi mov ski (Ali ce
Nak hi mov ski)
84
. Iri na Rejf man (Iri na Reyfman), Ju ri Ci vian (Yuri Tsi -
vian) i Alek san dar @ol kov ski (Ale xan der Zhol kovsky), ko ji su pre do la -
ska u Sje di nje ne Ame ri~ ke Dr `a ve bi li po ve za ni sa Tar tu {kom {ko lom,
uve zli su ovu tra di ci ju u Ame ri ku i mo di fi ko va li je.
85
Odva ja ju }i se od po ~et ka od onog prav ca mi {lje nja iz ko ga je pro i -
za {ao Fu ko ov po jam „dis kur sa“ i Bur di je ov kon cept „ha bi tu sa“, lot ma -
ni jan ske struk tu re ko je nu de po lje-u-vre me nu sa ko he rent nim zna ~e -
njem, po ve zu ju ta dva ana li ti~ ka pi ta nja ko ji ma smo ov de po ~e li: or ga -
ni zo va nje kon cep tu al nih mo gu} no sti (dis kurs) i nji ho vo pre vo |e nje u
ak tiv no sti isto rij skog `i vo ta (prak sa). Po la ze }i od pri stu pa ko ji je raz vi -
la Li di ja Gin zburg, Iri na Pa per no, na pri mer, po ka zu je ka ko fi gu ra Ni -
ko la ja ^er ni {ev skog re pro du ku je od re |e ni kul tur ni tekst i isto vreme no
nu di je dan dru gi kul tur ni mo del ko ji slu `i za kon stru i sa nje dru ga ~i jih
`i vot nih pri ~a. Ko ri {}e nje li te rar nih mo de la kao per so nal nih {a blo na
sa mo je je dan slu ~aj u op {ir ni jim in ter pre ta ci ja ma kul tur nih i so ci jal nih
si ste ma: dru ga ~i je re ~e no dis kur sa i prak si.
86
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
136
83
B. M. Ga spa rov, „V po i skakh ’dru go go’ (Frant suz ska ia i vos toc hno e vro pe i -
ska ia se mi o ti ka na ru bez he 1970-kh go dov)“, in Mo skov sko-tar tu ska ia se mi o tic he -
ska ia shko la, ed. Ne kli u dov, 213–236. Lot man se ba vio ten zi jom iz me |u kon ti nu -
i te ta i ras ki da u knji zi Kul’tu ra i vzryv (Mo scow: Gno zis, 1992).
84
Ale xan der D. and Ali ce Sto ne Nak hi movsky, eds., The Se mi o tics of Rus sian
Cul tu ral Hi story: Es says by Iurii M. Lot man, Li di ia Ia. Gin sburg, Bo ris A. Us pen -
skii (It ha ca: Cor nell Uni ver sity Press, 1986).
85
I Iri na Pa per no i Iri na Rajf man po ~e li su na u~ ni rad stu di ja ma o po je di nim
li~ no sti ma, a za tim se po sve ti le {i rim zna ~enj skim sklo po vi ma: Iri na Pa per no,
Chernyshevsky and the Age of Re a lism (Stan ford: Stan ford Uni ver sity Press, 1988);
Su i ci de as a Cul tu ral In sti tu tion (It ha ca: Cor nell Uni ver sity Press, 1997); Iri na
Reyfman, Va si lii Tre di a kovsky: The Fool of the “New“ Rus sian Li te ra tu re (Stan -
ford: Stan ford Uni ver sity Press, 1990); Ri tu a li zed Vi o len ce Rus sian Style: The Duel
in Rus sian Cul tu re and Li te ra tu re (Stan ford: Stan ford Uni ver sity Press, 1999). Yuri
Tsi vian, Early Ci ne ma in Rus sia and its Cul tu ral Re cep tion, trans. Alan Bod ger, ed.
Ric hard Taylor (New York and Chi ca go: Ro u tled ge and Uni ver sity of Chi ca go
Press, 1994; Rus sian ed., 1991); Bo ris Ga spa rov, Ro bert P. Hug hes, and Iri na Pa -
per no, eds., Cul tu ral Mytho lo gi es of Rus sian Mo der nism: From the Gol den Age to
the Sil ver Age (Ber ke ley: Uni ver sity of Ca li for nia Press, 1992).
86
Za dru ga ~i ju, no vi ju ana li zu ulo ge dis kur ziv nog uka lu plja va nja vi de ti: Su -
san K. Mor ris sey, He ralds of Re vo lu tion: Rus sian Stu dents and the Mytho lo gi es of
Ra di ca lism (Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press, 1998).
Za pad ni sla vi sti su isto vre me no bi li in spi ri sa ni Mi ha i lom Mi ha i lo vi -
~em Bah ti nom (1895–1975), jo{ jed nim mi sli o cem iz so vjet ske ere ko ji
je pro na {ao na ~in da za o bi |e so vjet sku or to dok si ju. Bah ti no va kon cep -
tu al na sred stva, isto kao i ona raz vi je na u okvi ru {ko le iz Tar tua, ba ve se
unu tra {njom struk tu rom tek sta kao i mo de li ma ko ji po ve zu ju estet ske
for me s kul tur nim okru `e njem. Bah ti nov uti caj je pri li~ no o~i gle dan u
ra do vi ma Ke ril Emer son (Caryl Emer son), ko ja ko ri sti po jam hro no tro -
pa da bi po ve za la mu zi ku, pro zu i dra mu XIX ve ka.
87
U ma nje te o rij ski
ori jen ti sa nom mo de lu, po tra ga za ve zom vre me-tekst-i-kon tekst pod sta -
kla je eks pe ri men ti sa nje sa in ter di sci pli nar nim pri stu pom ko ji ima
eklek ti ~an, me to do lo {ki sve den pri stup, i iz be ga va pi ta nja in ter pre ta ci je
ko ji ma se isto ri ~a ri po put Hel be ka, Kot ki na i Hal fi na, kao i is tra `i va ~i
li te ra tu re po put Naj ma na i Klar ko ve, hra bro hva ta ju u ko {tac.
88
Da kle, ono {to se de si lo po sle 1991. go di ne je ste kon ver gen ci ja dva
to ka ko ja su po te kla iz istog iz vo ra lin gvi sti~ ke te o ri je i te o ri je ko mu ni -
ka ci je, a u tzv. post mo der nom tre nut ku na sta la su na srod nim te re ni ma
fran cu ske te o ri je (dis kur ziv ne, de kon struk ti vi sti~ ke i so cio-kul tur ne) i
se mi o ti ke in spi ri sa ne Tar tu {kom {ko lom. Na sle |e Tar tu {ke {ko le pred -
sta vlja oko sni cu ~a so pi sa „No vi knji `ev ni pre gled“ (No voe li te ra tur noe
obo zre nie) u ko me je od 1992. go di ne ob ja vljen ve li ki broj ru skih i za -
pad nja~ kih ese ja iz isto ri je, li te rar ne kri ti ke i stu di ja kul tu re.
89
Sa rad ni -
ci ovog ~a so pi sa, po put te o re ti ~a ra knji `ev no sti An dre ja Zo ri na i isto ri -
~a ra Bo risa Ko lo nic kog, pri me nju ju ova sred stva za ana li zu kom plek -
snih kul tur no-po li ti~ kih do me na. Zo rin je, na pri mer, na pi sao se ri ju
ese ja o XVI II i ra nom XIX ve ku, u ko ji ma je tre ti rao ide o lo gi ju i knji -
`ev nu pro iz vod nju kao me |u sob no po ve za ne in stru men te ob li ko va nja
sti la od re |e nog pe ri o da.
90
Vik tor @i vov (Vik tor Zhi vov) ko ji `i vi na re -
la ci ji Mo skva–Ber kli, u svo jim ra do vi ma o broj nim te ma ma kom bi nu je
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
137
87
Caryl Emer son, Bo ris Go du nov: Tran spo si ti ons of a Rus sian The me (Blo o ming -
ton: In di a na Uni ver sity Press, 1986). Emer so no va je, za jed no sa Maj klom Hol kvi stom
(Mic hael Hol qu ist) i Ka ta ri nom Klark (Ka te ri na Clark), po mo gla u ob ja {nje nju i po pu -
la ri za ci ji Bah ti no vog de la u Ame ri ci. Za ru ski kon tekst, vi di: Caryl Emer son, The First
Hun dred Years of Mik hail Bak htin (Prin ce ton: Prin ce ton Uni ver sity Press, 1997).
88
Gary Saul Mor son, ed., Li te ra tu re and Hi story: The o re ti cal Pro blems and
Rus sian Ca se Stu di es (Stan ford: Stan ford Uni ver sity Press, 1986); En gel stein and
San dler, eds., Self and Story.
89
Vi de ti, ta ko |e: E. V. Per mi a kov, ed., Lot ma nov skii sbor nik, 2 vols. (Mo -
scow: ITs-Ga rant and RG GU, 1995 and 1997); re prin te Lot ma no vih ra do va ko je
iz da je „Is kus stvo“ iz St. Pe ters bur ga; kao i edi ci ju: Iz is to rii rus skoi kul’tury (Iazyki
rus skoi kul’tury, Mo scow).
90
An drei Zo rin, „Ide o lo gi ia ’Pra vo sla vi ia-Sa mo der zha vi ia-Na rod no sti’: Opyt
re kon struk tsii“, No voe li te ra tur noe obo zre nie, No. 26 (1997), 71–104; idem, „Po -
sla nie ’Im pe ra to ru Alek san dru’ V. A. Zhu kov sko go i ide o lo gi ia svi ashchen no go so -
i u za“, ibid., No. 32 (1998), 112–132; idem, „Vrag na ro da: Kul’turnye mek ha -
nizmy opaly M. M. Spe ran sko go“, ibid., No. 41 (2000), 27–68.
lin gvi sti~ ku eks per ti zu sa raz vi je nim ose }a jem za isto ri ju. U sko ra {njem
bro ju ne dav no ob no vlje nog ru sko-ita li jan skog ~a so pi sa Ros si ia/Rus sia,
@i vov se na {ao u dru {tvu Ri ~ar da Vort ma na (Ric hard Wort man) i ni za
dru gih ima gi na tiv nih ru skih is tra `i va ~a s pri lo gom pod te o rij ski hi brid -
nim na slo vom: „Kul tur ne prak se u ide o lo {koj per spek ti vi“.
91
Po put Zo ri na, Ko lo nic ki tra ga za ome |e nim obla sti ma, a ne za pa -
ra dig ma ma. Na osno vu eks ten ziv nog ar hiv skog is tra `i va nja u Ru si ji i
ino stran stvu, on se sa no vim de tek tiv skim ve {ti na ma vra tio pri mal noj
sce ni isto rij skog me sta zlo ~i na – 1917. go di ni. On ne po ku {a va da ob ja -
sni ka ko se ide o lo gi ja po ka za la po kre ta~ kom sna gom re vo lu ci je, ni ti al -
ter na tiv no, ka ko je re vo lu ci ja mo bi li sa la kul tu ru kao oru |e po li ti ke. Ko -
lo nic ki ra di je po ka zu je ka ko su vred no sti, sim bo li i sta vo vi kon sti tu i sa li
ono {to na zi va po li ti~ kom kul tu rom 1917. go di ne. Re flek tu ju }i uti ca je
pro i za {le iz nje go vih kon ta ka ta sa Tar tu {kom {ko lom, on tra ga za od je -
ci ma, re pe ti ci ja ma, te ma ma i kon tra sti ma ko ji su do mi ni ra li ~i ta vim po -
ljem, ma da su va ri ra li u dodiru sa so ci jal nom lo ka ci jom. De mon stri ra ju -
}i do ko je su se me re mo de li raz u me va nja i o~e ki va nja uko re ni li u dru -
{tve ni sen zi bi li tet mno go pre ne go {to su bolj {e vi ci svo jim oluj nim na le -
tom za u ze li jav ni pro stor, on nu di {i ri okvir za raz u me va nje pi ta nja ide -
o lo gi je i par tij skih bor bi. Me |u tim, te mo de le ko je ot kri va ne tre ti ra kao
da su po sto ja li u bez vre me nom va ku u mu, ve} za pra vo po ka zu je ka ko
nji ho vo iz ra zi to pri su stvo i sna ga od ra `a va ju pri ti sak spe ci fi~ nih do ga -
|a ja.
92
Ne ig no ri {u }i uti caj po je di na~ nog de la nja ili po li ti~ ke or ga ni za ci -
je i stra te gi je, Ko lo nic ki u pr vi plan is ti ~e ma te ri jal s ko jim su ak te ri (in -
di vi du al ni ili ko lek tiv ni) mo ra li da se kon fron ti ra ju.
93
U tom smi slu, mo -
`e se re }i da Ko lo nic ki s po li ti~ kim kon tek stom Re vo lu ci je po stu pa kao
Vort man s po li ti~ kim te a trom mo nar hi je – on ma pi ra si ste me zna ~e nja
ko ji, ka ko na vr hu ta ko i na dnu, ge ner {u i ospo ra va ju vlast, te sto ga od -
re |u ju ko po se du je mo} i ka ko je upra `nja va.
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
138
91
„Kul’turnye prak ti ki v ide o lo gic he skoi per spek ti ve, Ros si ia, XVII–nac ha lo
XX ve ka“, ed. N. N. Ma zur, Ros si ia/Rus sia 3 Š11¹ n. s. (Mo scow and Ve ni ce:
O.G.I., 1999). Za @i vo va vi de ti, na pri mer: Iazyk i kul’tu ra v Ros sii XVI II ve ka
(Mo scow: Iazyki rus skoi kul’tury, 1996).
92
Bo ris I. Ko lo nit skii, „An ti bo ur ge o is Pro pa gan da and An ti-’Bur zhui’ Con sci -
o u sness in 1917“, Rus sian Re vi ew 53: 2 (April 1994), 183–196; idem, „Ke rensky“,
and „The Press and the Re vo lu tion“, in Cri ti cal Com pa nion to the Rus sian Re vo lu -
tion, 1914–1921, ed. Ed ward Ac ton, Vla di mir Iu. Cher ni a ev, and Wil li am G. Ro -
sen berg (Blo o ming ton: In di a na Uni ver sity Press, 1997), 138–149, 381–390; „Za -
ni ma tel’na ia an glo fo bi ia: Obrazy ’Ko var no go Al’bi o na’ v gody Per voi Mi ro voi
voiny“, No voe li te ra tur noe obo zre nie, No. 41 (2000): 69–87; and with Or lan do
Fi ges, In ter pre ting the Rus sian Re vo lu tion: The Lan gu a ge and Symbols of 1917
(New Ha ven: Yale Uni ver sity Press, 1999).
93
In ter di sci pli nar nost i in ter na ci o nal ne di men zi je ta kvog pri stu pa ka rak te ri -
sti~ ne su za post so vjet sku eru. Vi de ti: Cri ti cal Com pa nion.
Pi ta nja ko ja se od no se na sek su al nost i rod, ta ko |e po ve za na sa pi -
ta njem mo }i, in spi ri sa la su po sle 1991. go di ne no vi pra vac is tra `i va nja
u okvi ru pro u ~a va nja Ru si je. Po nov no ot kri va nje iz gu blje nog erot skog
na sle |a bi lo je pr vi znak da su ogra ni ~e nja so vjet ske ere iz gu bi la svo je
upo ri {te.
94
Te o re ti ~a ri knji `ev no sti (i za pad ni i ru ski – odvo je no, za jed -
no i pre u zi ma ju }i jed nih od dru gih) is ko pa va li su no vi ma te ri jal i otva -
ra li no ve te me, li te rar ne, bi o graf ske i po li ti~ ke. Ne ki od pri me ra su:
stu di ja Eri ka Naj ma na (Eric Na i man) o dis kur su pe ri o da NEP; Jev ge ni -
ja Ber {taj na (Ev ge nii Ber shtein – |ak Pa per no ve) o ho mo sek su al no sti u
sre br no do ba, D`o na Malm sta da (John Malm stad) o Mi ha i lu Ku zmi nu
(de li mi~ no u sa rad nji s Ni ko la jem Bo go mo lo vim)
95
. Psi ho lo gi ja je po -
red sek sa dru gi, iz gu blje ni-pa-na |e ni pred met in te re so va nja post so vjet -
ske kul tu re.
96
Tlo za ob na vlja nje psi ho lo gi je kao te o rij ski ute me lje ne
di sci pli ne po sle 1991. go di ne, bi lo je pri pre ma no de ce ni ja ma to kom
ko jih su ovu te mu u `i vo tu odr `a va le zva ni~ no neo do bre ne di sku si je
ko je su ~ak sma tra ne i ne pri ja telj skim.
97
U go di na ma posle Sta lji na i ne -
mark si sti~ ka fi lo zo fi ja je ta ko |e op sta ja la u sen ci, {to je omo gu }i lo nje -
no ka sni je o`i vlja va nje.
98
Uz stu di je kul tu re ko je su pred sta vlje ne u
„No vom knji `ev nom pre gle du“ (NLO), fi lo zo fi ja je pru `i la dru gi okvir
za sin te zu, opo ra vak i pre i spi ti va nje. „Pi ta nja fi lo zo fi je“ (Vo prosy fi lo -
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
139
94
„No mer po svi ashchen ero tic he skoi tra dit sii v rus skoi li te ra tu re“, Li te ra tur noe
obo zre nie, No. 11 (1991); Rus skii eros ili fi lo so fi ia li ub vi v Ros sii (Mo scow: Pro -
gress, 1991); L. I. Skvort sov, ed., Rus skii de ka me ron (Mo scow: TOO-Pi o ner, 1993);
A. L. To por kov, ed., Seks i ero ti ka v rus skoi tra dit si on noi kul’tu re (Mo scow: La do -
mir, 1996); T. V. Ak hme to va, Ozornye stik hi (Mo scow: Ko lo kol-Press, 1997); idem,
ed., Tol kovyi slo var’: rus skii mat, 2d ed. (Mo scow: Ko lo kol-Press, 1997); M. Le vitt
and A. L. To por kov, eds., Eros i por no gra fi ia v rus skoi kul’tu re (Mo scow: La do mir,
1999). So ci o log Igor Kon je ta ko |e do pri neo ozbilj nim di sku si ja ma o ovim te ma ma.
95
Na i man, Sex in Pu blic; John E. Malm stad and Ni ko lay Bo go mo lov, Mik hail
Ku zmin: A Li fe in Art (Cam brid ge: Har vard Uni ver sity Press, 1999); Ev ge nii Ber -
shtein, „The Rus sian Myth of Oscar Wil de“, in Self and Story, ed. En gel stein and
San dler, 168–188.
96
Kao pri mer kom bi na ci je te ma sek sa i psi ho lo gi je, vi de ti: Alek san dr Et kind,
Eros ne vo zmoz hno go: Is to ri ia psik ho a na li za v Ros sii (Mo scow: Gno zis-Pro gress-
Kom pleks, 1994), tran sla ted as Eros of the Im pos si ble: The Hi story of Psycho a -
nalysis in Rus sia, trans. No ah and Ma ria Ru bins (Bo ul der: We stvi ew, 1997). Vi de -
ti i: Bo ris Gro is, „Ros si ia kak pod so zna nie za pa da“, Wi e ner Sla wi stischer Al ma -
nach 23 (1989), 199–214. Alek san dr Et kind, So dom i psik he ia: Oc her ki in tel lek -
tual’noi is to rii Se re bri a no go ve ka (Mo scow: ITS-Ga rant, 1996); idem, Khlyst:
Sekty, li te ra tu ra i re vo li ut si ia (Mo scow: No voe li te ra tur noe obo zre nie, 1998).
97
Vi de ti: Da vid Jo ravsky, Rus sian Psycho logy: A Cri ti cal Hi story (Ox ford and New
York: Blac kwell, 1989); Mar tin A. Mil ler, Freud and the Bol she viks: Psycho a nalysis in
Im pe rial Rus sia and the So vi et Union (New Ha ven: Yale Uni ver sity Press, 1998).
98
Kao pri mer ra nog la ba vlje nja ide o lo {ke kon tro le, vi de ti: F. V. Kon stan ti nov,
ed., Fi lo sof ska ia ent si klo pe di ia, Vol. 5 (Mo scow: So vet ska ia ent si klo pe di ia, 1970).
zo fii) po sta li su ~a so pis za kul tu ro lo {ke re flek si je i isto rij ska „is ko pa va -
nja“. To kom po sled nje de ce ni je ob ja vlje ni su za ne ma re ni tek sto vi mi sli -
la ca sre br nog do ba, za jed no s re zul ta ti ma no vih ar hiv skih is tra `i va nja,
kao i ra ni je za po ~e tim di sku si ja ma o nji ho vom zna ~e nju.
99
Kul tur na svest
Ka da je re~ o me to do lo gi ji, za po jam kul tu re se mo `e re }i da u no vi joj li -
te ra tu ri funk ci o ni {e kao raz vod na ta bla ko ja skri va is pre ple ta ne `i ce
uzro~ no sti i me |u za vi sno sti. Kul tur ne pa ra dig me nu de mo de le ko ji pre -
`i vlja va ju pro tok vre me na. Za ne ke se ve ru je da su uko re nje ne u isto rij -
skim in sti tu ci ja ma: prak sa pra vo sla vlja se, na pri mer, tre ti ra kao mo del
ili ana lo gi ja. Ne ke su pro iz vod in te lek tu al ne ak tiv no sti (po ne kad ukr {te -
ni sa na rod nim ve ro va nji ma): uto pi ja se ukla pa ov de.
100
U ap strakt ni jim
ver zi ja ma mo del je za mi {ljen vi {e struk tu ral no ne go sup stan tiv no: su ge -
ri {u }i da je ra na ru ska kul tu ra funk ci o ni sa la kroz bi nar ne kon tra ste, Lot -
man i Bo ris Us pen ski in spi ri sa li su dru ge is tra `i va ~e da svu gde na la ze ta -
kve kon tra ste.
101
I za i sta, za o kru `e nost mo de la Tar tu {ke {ko le u ko me se
pred sta ve i de la nje ukla pa ju u isti na crt, su ge ri {e iz ve snu ko he rent nost i
sta bil nost ko ja isto ri ji Ru si je da je uz ne mi ra va ju }u bez vre me nu auru. Te -
o ri ja dis kur sa sa dr `i u se bi sli ~an ri zik. Pro na la ze }i obraz ce ko ji op sta ju
do volj no du go da bi se kva li fi ko va li kao „dis kur si“, isto ri ~a ri mo gu da
pod ri ju iz vor nu na me ru ovog kon cep ta ko ja se sa sto ji u isto ri zo va nju
kom po nen ti kul tu re, ot kri va nju nji ho vog kon ven ci o nal nog po re kla, te
sto ga i otvo re no sti za pro me ne. Okre ta nje kul tu ri, po ~et no usme re no ka
ras ki du s ma te ri ja li sti~ kim de ter mi ni zmom i sturk tu ri ra nim se kven ca ma
raz vo ja, mo `e, na kra ju, za vr {i ti vra }a njem dru goj for mi pre de sti na ci je.
To bi bi lo {te ta. ^i ni mi se da je na gla {a va nje isto ri je u sin tag mi „kul tur -
na isto ri ja“, uz odr `a nje kri ti~ ke dis tan ce pre ma ka te go ri ja ma ko je sa ma
isto ri ja pro iz vo di, je di ni lek od te opa sno sti.
S en gle skog pre ve la Ra da Dre zgi}
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
140
99
Pri mer ne dav no ob ja vlje nog tek sta na pi sa nog se dam de se tih go di na je knji -
ga Ser ge ja Ho ru `eg: S. S. Kho ruz hii, Mi ro so zert sa nie Flo ren sko go (Tomsk: Vo do -
lei, 1999). No va iz da nja ob u hva ta ju Sa bra na de la Ro za no va, knji ge Kar sa vi na, Flo -
ren skog i dru gih. Vi de ti po seb no naj no vi ji kon tro verz ni tom Ro za no vlje vih De la
ko ji uklju ~u je i ma tre ri ja le o Flo ren skom: V. V. Ro za nov, Sak har na, ed. A. N. Ni ko -
li u kin (Mo scow: Re pu bli ka, 1998). Mo gu se na ve sti i broj ni dru gi ra do vi, uklju ~u -
ju }i i is tra `i va nja Ha ge maj ste ra (Mic hael Ha ge me i ster).
100
Na pri mer, vi de ti: V. E. Bag no, ed., Rus skie uto pii (St. Pe ters burg: Cor vus,
1995).
101
Iurii M. Lot man and Bo ris A. Us pen skii, „Bi nary Mo dels in the Dyna mics
of Rus sian Cul tu re (to the End of the Eig hte enth Cen tury)“, in Se mi o tics of Rus -
sian Cul tu ral Hi story, 30–66.
JOHAN HELBEK*
RAD, BORBA, NASTAJANJE: AUTOBIOGRAFSKI
TEKSTOVI STALJINOVE ERE
1
Jedna od ukorenjenih predrasuda zapadne predstave o Staljinovom
re`imu jeste da su dr`avna politika i bolj{evi~ka ideologija bili ne{to u
~emu su sovjetski gra|ani su{tinski samo „spolja“ obitavali. Iako je „si -
stem“, kombinuju}i propagandu i prinudu, bio uspe{an u nametanju
izvesnog stepena spolja{njeg konformizma narodu, po je din ci su mo gli
da uma nje te pri ti ske ta ko {to bi se po vu kli u pri vat nost ko ja ni je bi la
pod uti ca jem „zva ni~ ne“ ide o lo gi je. U po tra zi za tim skri ve nim ili po ti -
snu tim sop stvom so vjet skih gra |a na, na u~ ni ci su po la ga li ve li ke na de u
od ne dav no do stup ne „skri ve ne tran skrip te“ (D`ejms Skot) so vjet skog
dru {tva: taj ne iz ve {ta je i sa slu {a nja slu `be bez bed no sti (NKVD), neo bja -
vlje ne pre pi ske i dnev ni ke. O~e ki va lo se da }e u tom obi lju ne zva ni~ nih
ili taj nih iz vo ra ko ji sa dr `e auten ti~ ne za pi se o sop stvu in di vi dua bi ti
raz ot kri ve na su {ti na nji ho vog su bjek ti vi te ta. Sto ga je su bjek ti vi tet (ko ji
shva tam kao spo sob nost mi {lje nja i de la nja ko je na sta je na ko he rent -
nom ose }a ju sop stva), u kon tek stu sta lji ni zma sma tran kva li te tom ko ji
se ma ni fe stu je na spram po li ti ke so vjet ske dr `a ve i na su prot njoj.
2
141
Tre}i program Radio Beograda
Br. 141–142, I–II/2009
UDK: 316.728(47)"193/195"
94:321.66(47)"193/195"(093.3)
* Izvor: Jochen Hellbeck, „Working, Struggling, Becoming: Stalin-Era
Autobiographical Texts“, Russian Review 60 (July 2001): 340–359.
1
Za hva lju jem Iga lu Hal fi nu (Igal Hal fin), Dej vi du Hof ma nu (Da vid Hof -
fman), Pi te ru Hol ki stu (Pe ter Hol qu ist) i u~e sni ci ma ra di o ni ca i se mi na ra na Uni -
ver zi te tu u Mi ~i ge nu, Dr `av nom uni ver zi te tu Mi ~i ge na, Uni ver zi te tu Ka li for ni ja
na Ber kli ju, Uni ver zi te tu Ka li for ni ja na Ri ver saj du, Uni ver zi te tu Sten ford i pa ri -
skoj Ma i son des Sci en ces de l’Hom me na ko men ta ri ma i su ge sti ja ma. Ta ko |e `e lim
da za hva lim Ve ro ni ki Ga ros (Ve ro ni que Ga ross), Na ta li ji Ko re nev ska joj (Na talya
Ko re nev skaya) i To ma su La u se nu (Tho mas La hu sen) jer su sa mnom po de li li ve li -
ki broj dnev ni ka iz Sta lji no vog pe ri o da. Pi sa nje ovog ~lan ka po mo glo je „Mic hi gan
So ci ety of Fel lows“.
2
Vi de ti Joc hen Hell back: „Spe a king Out: Lan gu a ges of Af fir ma tion and Dis -
sent i Sta li nist Rus sia“, Kri ti ka I/1, (2000), str. 71–96. Po sled nji ko ji su uve li D`.
Sta no vi {te po ve za no sa tim, ali mno go pe si mi sti~ ni je, iza zi va sum nju
u spo sob nost so vjet skih gra |a na da raz vi ju bi lo ka kav po jam o in di vi du -
al nom su bjek ti vi te tu. Pre ma tom sta no vi {tu, re vo lu ci o nar na dr `a va je
mo no po li zo va la sva ku po li ti~ ku ini ci ja ti vu, a re vo lu ci o nar na po li ti ka po
svo joj pri ro di pod ri va stva ra nje sta bil nih iden ti te ta. Po sle di ca to ga je da
su so vjet ski gra |a ni bi li li {e ni tra di ci o nal nih okvi ra de fi ni sa nja sop stva i
dr `a ni spu ta ni u at mos fe ri stal nog ras ce pa, ne si gur no sti i dez o ri jen ta ci je.
3
Te dve in ter pre ta ci je po ve zu je pred sta va o to me da je so vjet sko
dru {tvo po ku {a va lo da pod jar mi ose }aj sop stva in di vi dua, pri mo ra va ju -
}i ih da svo je su bjek ti vi te te skri ju ili da ih u pot pu no sti po ni {te. Moj
~la nak go vo ri o sa svim su prot noj di na mi ci: on do ka zu je da pri mar ni
uti caj ko ji su Re vo lu ci ja iz 1917. go di ne i so vjet ska re vo lu ci o nar na
prak sa ima le na ose }aj sop stva in di vi dua ni je bio re pre si van, ve} pro -
duk ti van. Re vo lu ci o nar na po li ti ka je u ve li koj me ri bi la usred sre |e na
na stva ra nje re vo lu ci o nar nog sop stva, na pri mo ra va nje so vjet skih gra -
|a na da mi sle o se bi i da de lu ju kao sve sni isto rij ski su bjek ti.
4
Ak tiv no -
sti auto bi o graf ske re flek si je, pi sa nja i go vo ra – pred sta vlja le su va `no
sred stvo po mo }u ko jeg je tre ba lo po sti }i re vo lu ci o nar ni su bjek ti vi tet.
So vjet ski gra |a ni ko ji su `i ve li u pr vim de ce ni ja ma so vjet ske vla sti bi li
su vi {e ne go sve sni svo je du `no sti da po se du ju po seb nu li~ nu bi o gra fi -
ju, da mo gu jav no da je pred sta ve i da „ra de na se bi“ u po tra zi za usa -
vr {a va njem. Ono {to je naj va `ni je, bi li su pri si lje ni da pri zna ju po li ti~ ki
zna ~aj svo je bi o gra fi je. Sna `na po li ti za ci ja go vo re nja i pi sa nja o se bi ta -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
142
Sko to vu (John Scott) di ho to mi ju jav nih i skri ve nih tran skrip ta bi li su D`. Ar~ Ge ti
(J. Arch Getty) i Oleg V. Na u mov (Oleg V. Na u mov): The Road to Ter ror: Sta lin
and the Self-De struc tion of Bol she viks, 1932–1939 (New Ha ven, 1999). Za kri ti ku
ovog su {tin ski li be ral nog kon cep ta sop stva vi de ti An na Krylo va, „The Te na ci o us
Li be ral Su bject of So vi et Stu di es“, Kri ti ka I/1, (2000), str. 119–146.
3
Ste fan Pla gen borg (Ste fan Plag gen borg) je ne dav no for mu li sao ovo gle di {te
sa kul tu ro lo {ko an tro po lo {kog sta no vi {ta u „Grund pro ble me der Kul tur geschic hte
der sow je tischen Zwischen kri egs ze it“, Ja hrbücher für Geschic hte Oste u ro pas 48
(2000), No. 1, str. 109–118, po seb no str. 115–116. Ta ko |e vi de ti ra ni ji po jam sta -
lji ni sti~ kog „dru {tva `i vog pe ska“ Mo {e Le vi na (Mos he Le win) (The Ma king of the
So vi et System: Es says of the So cial Hi story in the In ter war Rus sia (New York, 1985,
str. 221). Gu bi tak sop stva je ta ko |e cen tral na te ma Ha ne Arent (Han nah Arendt) u
The Ori gins of To ta li ta ri a nism (1951, re vi di ra no iz da nje New York, 1973).
4
Ka da go vo rim o kre a tiv nom uti ca ju ru ske re vo lu ci je na sop stvo, sva ka ko ne
`e lim da im pli ci ram da sop stva, kao sa mo sve sna bi }a, ni su po sto ja la pre re vo lu ci -
je. Moj ar gu ment je pre to da je re vo lu ci ja u ve li koj me ri raz vi ja la no vo mi {lje nje o
sop stvu, i kao o pro ble mu i kao o po li ti~ kom pro jek tu. Za mo del ovog pri stu pa
sop stvu kao pro ble mu vi de ti: Mic hel Fo u ca ult, The Hi story of Se xu a lity, Vol. 1,
An In tro duc tion, (New York, 1978), po gla vlje 1; ibid. Vol. 2, The Use of Ple a su re,
uvod.
ko |e je uti ca la i na dnev ni~ ke be le {ke to kom tri de se tih go di na – oni su
na i me iz vo ri za is tra `i va nje ovog ese ja.
Kao li te rar ni `a nr, dnev nik, kao i dru gi auto bi o graf ski na ~i ni pri po -
ve da nja, bio je ob li ko van so vjet skom re vo lu ci jom. U vre me nu pre Re vo -
lu ci je, pi sa nje iz ve {ta ja o ne ~i jem `i vo tu ili vo |e nje dnev ni ka bi lo je ogra -
ni ~e no na re la tiv no ma li seg ment obra zo va nog ru skog dru {tva. Po sle Re -
vo lu ci je 1917. go di ne auto bi o graf ski do men je znat no pro {i ren ne sa mo
u po gle du ap so lut nih bro je va ne go i u so ci o lo {kom smi slu. Ni je re~ sa mo
o to me da se mno go vi {e po je di na ca an ga `o va lo u pi sa nju i go vo re nju o
se bi, ve} da je auto bi o graf ski do men ob u hva tio pot pu no no ve slo je ve
dru {tva, stva ra ju }i ti me no vi, spe ci fi~ no so vjet ski, po d`a nr – auto bi o gra -
fi je auto ra ko ji se bo re s je zi kom da bi iz ra zi li se be dok, isto vre me no, u~e
da pi {u i ~i ta ju.
5
Pri ~e o gra |an skom ra tu Isa ka Ba bel ja i An dre ja Pla to no -
va sa dr `e za pi se o ne spret nim, ozbilj nim i sna `nim po ku {a ji ma je dva pi -
sme nih se lja ka-voj ni ka da se be ob li ku ju kao re vo lu ci o nar ne su bjek te.
6
Ovaj op se siv ni go vor o se bi bio je do ne kle di rek tan iz da nak Re vo lu -
ci je, ne po sred na ar ti ku la ci ja re vo lu ci o nar nih ide ja o ljud skoj slo bo di, so -
ci jal noj eman ci pa ci ji i do sto jan stvu li~ no sti, ko je su se sve eks plo ziv no
po ja vi le 1917. go di ne.
7
Me |u tim, va `no je da raz mo tri mo ka ko je so vjet -
ski re `im od sa mog po ~et ka pri svo jio taj hu ma ni sti~ ki dis kurs, i ta ko ga
uklju ~io u plan in di vi du al ne ak tiv no sti i mo bi li za ci je u slu `bi ja ~a nja re -
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
143
5
Bi bli o graf ski do ka zi, kao i ono {to je po zna to o to me ka ko je dr `a va pod u pi -
ra la auto bi o graf sko pi sa nje, su ge ri {u da je ra ni so vjet ski re `im iz ro dio naj ve }i ko lek -
tiv ni auto bi o graf ski pro jekat u sa vre me noj isto ri ji, i nu me ri~ ki i u okvi ri ma so ci o lo -
{kog vas pi ta nja. Sa mo bi slu ~aj Ki ne mo gao bi ti ri val so vjet skom auto bi o graf skom
pro jek tu, i to pro sto u po gle du bro ja in di vi du al nih auto bi o gra fi ja ko je je pod u pi rao
re `im. Za bi bli o gra fi ju ob ja vlje nih auto bi o graf skih ma te ri ja la ko ji se od no se na so -
vjet ski pe riod vi de ti traj ni pro jekt pu bli ka ci ja, So vet skoe obshche stvo v vos po mi na ni -
i akh i dnev ni kakh: An no ti ro vannyi bi bli o gra fic he skii uka za tel’knig, pu bli kat sii v
sbor ni kakh i zhur na lakh, ed. V. Z. Drobz hev, 4 broj (Mo scow, 1987–1995). Pro duk -
ci ja auto bi o graf ske li te ra tu re znat no se po ve }a la po sle 1917. go di ne („Me mu ar na ia
li te ra tu ra“, u Li te ra tur na ia ent si klo pe di ia, Vol. 7, (Mo sow, 1934), str. 131–149). Po -
pu lar nost `an ra dnev ni ka u so vjet skoj Ru si ji na gla {a va bi bli o gra fi ja sko ra {njih pu bli -
ka ci ja dnev ni ka iz ar hiv skih do ku me na ta, ko ja ob u hva ta vi {e od dve sto ti ne dnev ni -
ka ili iz vo da iz dnev ni ka. Vi de ti Otjrytyi ark hiv: Spra voc hnik opu bli ko vannykh do -
ku men tov po is to rii Ro sii XX-go ve ka iz go su dar stvennzkh i se me inzkh ark hi vov (po
otec he stven noi pe ri o di ke 1985–1995 gg.), ed. I. A. Kon da ko va (Mo scow, 1997).
6
Vi de ti: Isa ak Ba bel, Red Ca va lry (New York, 1929), i An drei Pla to nov, Che -
ven gur (Pa ris, 1972).
7
Mark Ste i berg, „The Lan gu a ge of Po pu lar Re vo lu ti o nin Rus sia 1917“, na crt
uvo da u Vo i ces of Re vo lu tion 1917 (New Ha ven, u pri pre mi, 2001). Hu ma ni sti~ ka te -
ma je sna `no iz ra `e na kod Mak si ma Gor kog u zbir ci ko men ta ra Un ti melyTho ughts:
Es says on Re vo lu tion, Cul tu re and the Bol she viks, 1917–1918, (New York, 1968).
vo lu ci o nar ne dr `a ve. Na gla {a va ju }i su bjek tiv no u~e {}e u re vo lu ci o nar noj
stva ri, bolj {e vi~ ki re `im spro vo dio je su {tin ski mo de ran plan su bjek ti vi za -
ci je, ne go va nja sve snih gra |a na ko ji bi se svo je volj no an ga `o va li u pro -
gra mu iz grad nje so ci ja li zma.
8
So vjet ski re vo lu ci o na ri po ku {a va li su da
uklo ne sva ko po sre do va nje iz me |u po je di na ca i {i re za jed ni ce, ta ko da se
li~ na svest i re vo lu ci o nar ni ci lje vi dr `a ve mo gu spo ji ti. U tom pro ce su, od
po je di na ca se o~e ki va lo da se be pre o bli ku ju, da pa ra lel no re vo lu ci ji na
so ci jal nom i po li ti~ kom po lju, spro vo de re vo lu ci ju u svo jim du {a ma.
Ono {to je ovaj dis kurs od ga ja nja sve snih re vo lu ci o nar nih su bje ka -
ta u~i ni lo ta ko mo} nim bi la je ~i nje ni ca da se on spro vo dio pre ko prak -
si su bjek ti vi za ci je ko je su uklju ~i va le po li ti~ ku agi ta ci ju, obra zov nu po -
li ti ku, i re e du ka tiv ne me re s ci ljem „pre o bli ko va nja“ kla snih ot pad ni ka.
^ak su i lo go ri Gu la ga, snab de ve ni ve li kim bi bli o te ka ma i dru gim obra -
zov nim sred stvi ma, za mi {lje ni kao me sta za for mi ra nje No vog ~o ve ka.
Unu tar tog okvi ra tran sfor ma ci je, so vjet ska dr `a va pri da va la je po se ban
zna ~aj auto bi o graf skom pi sa nju i go vo ru ne sa mo kao ma ni fe sta ci ji sta -
nja sve sti ko je je do se gla da ta in di vi dua nego i kao oru |u da se ta svest
da lje uz di `e. Naj ra {i re ni ji tip for ma li zo va nog auto pred sta vlja nja u so -
vjet skom si ste mu bi la je auto bi o gra fi ja (av to bi o gra fia) – kra tak za pis o
ne ~i jem `i vo tu ko ji se pod no sio u pi sme noj for mi i iz la gao usme no. U
auto bi o gra fi ji su se na vo di la ne ~i ja do stig nu }a u obra zo va nju i pro fe si -
ji, ali u nje nom sre di {tu je bi lo for mi ra nje nje go ve ili nje ne li~ no sti.
Ovaj na ~in auto pred sta vlja nja na stao je u mi ljeu Ko mu ni sti~ ke par ti je,
kao sred stvo pro ce ne ni voa po li ti~ ke sve sti da tog kan di da ta. Ta ko |e,
upo tre blja van je i u Kom so mo lu i ne par tij skim in sti tu ci ja ma, kao {to su
uni ver zi te ti i or ga ni dr `av ne ad mi ni stra ci je. Pri pri ja vlji va nju za ~lan -
stvo u ne koj od tih in sti tu ci ja, sva ki kan di dat mo rao je da sa sta vi i iz re -
ci tu je ta kvu jed nu auto bi o gra fi ju.
9
Zna ~aj no je to {to je od so vjet skih
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
144
8
Etos dru {tve nog ak ti vi zma, ov de po ve zan sa so vjet skim re `i mom, za pra vo je
uve den za vre me Pr vog svet skog ra ta. Me |u tim, bolj {e vi~ ki pri stup od li ko vao se
ti me {to je pre neo duh pot pu ne rat ne mo bi li za ci je na po rat ni pe riod i {to je uveo
mno go ob u hvat ni je na ~i ne da ostva ri taj cilj. Vi de ti: Pe ter Hol qu ist, „’In for ma tion
as the Alp ha and Ome ga of Our Work’: Bol she vik Sur ve il lan ce in Its Pan-Euro pean
Con text“, Jo ur nal of Mo dern Hi story 69 (1997), str. 415–450.
9
O po e ti ci auto-ob li ko va nja vi de ti Igal Hal fin, „From Dark ness to Light: Stu -
dent Com mu nist Auto bi o graphy Du ring the NEP“, Jarbücher für Geschic hte Oste -
u ro pas 45 (1997), No. 2, str. 210–236. @a nr so vjet ske auto bi o gra fi je ima ne ve ro -
vat nih sli~ no sti sa pu ri tan skim mo du som kon sti tu ci je sop stva, jer bi bar jed nom u
`i vo tu svi pu ri tan ski ver ni ci tre ba lo da na pi {u i u jav no sti is pri ~a ju svo ju li~ nu du -
hov nu isto ri ju. Ovi auto bi o graf ski tek sto vi ob li ko va ni su na spram tek sto va pret -
hod ni ka i sa bra }e ver ni ka („Bi ti ho do ~a snik zna ~i lo je pu to va ti ’pu tem’ ta kvih tek -
sto va unu tar pu ri tan ske kul tu re“, Kat hleen M. Swa im, Pil grim’s Pro gress, Pu ri tan
Pro gress: Di sco ur ses and Con texts, Ur ba na, 1993, str. 137).
gra |a na tra `e no da u od re |e nim `i vot nim raz do blji ma po no vo pod ne -
su svo ju auto bi o gra fi ju. Za to mo `e mo re }i da su po je din ci bi li upo zna -
ti ne sa mo sa ovim `an rom auto pred sta vlja nja i nje go vim pra te }im pra -
vi li ma ne go i sa pod ra zu me va nom pret po stav kom da }e nji ho ve bi o gra -
fi je bi ti po no vo pi sa ne u skla du s na pret kom Re vo lu ci je, za jed no s raz -
vo jem nji ho ve su bjek tiv ne po li ti~ ke sve sti.
To kom pr vih de ce ni ja so vjet ske vla sti dr `a va i par ti ja ulo `i le su
mno go ener gi je u stva ra nje ve li kih auto bi o graf skih pro je ka ta ko ji su
ob u hva ti li na hi lja de so vjet skih gra |a na.
10
Rad ni ci i voj ni ci pi sa li su
svo ja se }a nja na Re vo lu ci ju 1917. go di ne, a rad ni~ ki ko lek ti vi raz li ~i tih
bran {i so vjet ske in du stri je pri po ve da li su ep sku pri ~u o svo jim kam pa -
nja ma iz grad nje na sta lji ni sti~ kom „fron tu in du stri ja li za ci je“. U svim
tim slu ~a je vi ma za plet se de {a vao na dva ni voa, po ve zu ju }i to ka ko su
po je din ci spro ve li Re vo lu ci ju, kon stru i sa li fa bri ku, sa gra di li me tro, i ta -
ko da lje, i isto vre me no, ka ko je njih sa me stvo ri la Re vo lu ci ja i ka ko su
kao su bjek ti is ko va ni to kom sta lji ni sti~ kog pro gra ma in du stri ja li za ci je.
Ta dvo stru ka pri ~a na ro ~i to je iz ra `e na u slu ~a ju kla snih ne pri ja te lja,
kri mi na la ca, dru {tve nih ot pad ni ka, ko je je kom bi no va nim sred stvi ma –
ra dom i auto bi o graf skim pi sa njem – tre ba lo pre tvo ri ti u sve sne i dru -
{tve no ko ri sne gra |a ne. Nji ho vi iz ve {ta ji o sop stve nom `i vo tu opi su ju
ne pre ki nu tu pu ta nju auto tran sfor ma ci je: od „ljud skog ko ro va“ i „lo {eg
si ro vog ma te ri ja la“ ko ji `i vi u od go va ra ju }oj ne u re |e noj ili is kva re noj
dru {tve noj sre di ni, do sve snih sa mo di sci pli no va nih bi }a, ko ja `i ve u do -
bro ure |e noj so ci ja li sti~ koj ba {ti, ko ju su de li mi~ no i sa mi stvo ri li.
11
Po red dru gih auto bi o graf skih `an ro va, so vjet ski re vo lu ci o na ri pro mo -
vi sa li su i dnev ni ke kao teh ni ku su bjek ti vi za ci je. Pri se ti mo se slu ~a ja „Sve -
ske cr ve no ar mej ca“ (kniz hka kra sno ar me it sa) iz pe ri o da Gra |an skog ra ta,
knji `i ce ko ja je di zaj ni ra na da bi sva ki voj nik Cr ve ne ar mi je za be le `io za li -
he mu ni ci je, hra ne i ode }e ko je je do bio. Knji `i ca je ima la pra zan pa pir na
kra ju, s na po me nom „za li~ ne be le {ke“. U re du is pod to ga pi sa lo je: „Ako
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
145
10
S. V. Zhu ra vlev, Fe no men „Is to rii fa brik i za vo dov“: Gor’kov skoe nac hi na -
nie v kon tek ste epok hi 1930-kh go dov (Mo scow, 1997); Fre de rick Cor ney, „Hi -
story, Me mory, Iden tity and the Con struc tion of the Bol she vik Re vo lu tion,
1917–1927“, (Ph. D. diss. Co lum bia Uni ver sity, 1997), str. 273–278, 316–320.
11
Vi de ti po sled nje po gla vlje, „Gorky sums up“, u Be lo mor: An Ac co unt of the
Con struc tion of the New Ca nal bet we en the Whi te Sea and the Bal tic Sea (New
York, 1935); i A. S. Ma ka ren ko, The Road to Li fe: an Epic of Edu ca tion (Mo scow,
1951). Ipak, naj vi {a for ma su bjek tiv no sti, ulo ga stva ra o ca No vog so vjet skog ~o ve -
ka, bi la je re zer vi sa na za Sta lji na, ko ga su po re di li s „ba {to va nom ko ji uz ga ja svo je
omi lje no vo }e“. Vi de ti ’Otchetnyi do klad tov. Mo lo to va o ra bo te pra vi tel’stva VII
S’ezdu So ve tov SSSR“, Prav da, 29.01.1935. O „ba {to va nu“ i „dr `a vi kao ba {ti“ ta -
ko |e vi de ti Zygmunt Ba u man, Mo der nity and the Ho lo ca ust (It ha ca, 1989), str.
13, 71, 91–92.
je mo gu }e, vo di ti dnev nik o svo joj slu `bi u Cr ve noj ar mi ji rad ni ka i se lja -
ka.“
12
Ipak, ne za vi sno od ovog pri me ra, dnev nik ni ka da ni je imao zna ~aj
ko ji su vla sti pri da va le kom plet nim auto bi o graf skim pri po ve sti ma.
13
So -
vjet ski ak ti vi sti bi li su rav no du {ni pre ma dnev ni ku kao ka ta li za to ru so ci -
ja li sti~ ke auto tran sfor ma ci je. Pri zna va li su da je dnev nik tra di ci o nal no
slu `io kao in he rent no bur `o a ski me di jum s ten den ci jom da pro du bi se -
bi~ ne, nar ci sti~ ke po ri ve po je din ca, ili da, u naj bo ljem slu ~a ju, pro du ku je
„pra zne pri ~e“. Ta ko |e, po sto ja la je sum nja da dnev nik, uko li ko se pi {e
sa mo stal no i skri va od ko lek ti va, mo `e da pot ko pa so ci ja li sti~ ku svest i
po sta ne tle na ko me se raz vi ja kon tra re vo lu ci o nar ni sen ti ment.
14
Ta sum -
nja bol no je iz ra `e na ~i nje ni com da su ofi ci ri NKVD pri li kom pre tre sa
sta no va „ne pri ja te lja dr `a ve“, od svih ma te ri ja la, naj vi {e `u de li za dnev ni -
ci ma. Ne ki te o re ti ~a ri knji `ev no sti su oma lo va `a va li dnev ni ke i otvo re no
da va li pred nost me mo a ri ma, jer su za hva lju ju }i sa `e tom pri po ve da nju
auto ra o sop stve nom `i vo tu i raz vo ju me mo a ri ima li ve }u obra zov nu
vred nost. Me mo a ri pred sta vlja ju za vr {e no de lo – oni su spo me nik do vr -
{e nog sop stva, a dnev ni ci su pu ko gra di li {te sop stva, shva }e nog kao ne -
do vr {en po sao.
15
Ka ko to bez dvo u mlje nja ka `e knji `ev ni ured nik, za du -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
146
12
Kniz hka kra sno ar me it sa (Eka te ri no slav, 1919). Za hva lju jem Pe te ru Hol ki -
stu {to mi je uka zao na ovaj iz vor.
13
Upo re di mo slu ~aj se dam na e sto ve kov ne No ve En gle ske, gde su pre po ru ke o
vo |e nju dnev ni ka bi le cen tral ne za stva ra nje i {i re nje re vo lu ci o nar nog, pu ri tan -
skog sop stva (Char les E. Ham brick-Sto we, The Prac ti ce of Pi ety: Pu ri tan De vo ti o -
nal Di sci pli nes in Se ven te enth-Cen tury New En gland (Cha pel Hill, 1982)). Za ra -
{tr ka ne ini ci ja ti ve so vjet skih pe da go ga, psi ho lo ga i knji `ev nih ak ti vi sta da in tro -
spek tiv ne i auto-tran sfor ma tiv ne mo }i dnev ni ka mo bi li {u pre ma svo jim na po ri ma
da stvo re No vog ~o ve ka, vi de ti dru go po gla vlje mo je knji ge Re vo lu tion of the
Soul: Di a ri es from the Sta lin Era, u pri pre mi.
14
Oleg Khark hor din, „Re veal and Dis si mu la te: A Ge ne a logy of Pri va te Li fe
in So vi et Rud dia“, u Pu blic and Pri va te in Tho ught and Prac ti ce, ed. Jeff We in tra -
ub and Kris han Ku mar (Chi ca go, 1994). U ro ma nu Ilje Eren bur ga (Ilya Erhen -
burg), Dru gi dan, upra vo glav ni ne ga ti vac Va sja Sa fo nov vo di dnev nik skri ven od
ko lek ti va, ko me po ve ra va svo je kon tra re vo lu ci o nar ne mi sli. Ako bi se pre neo na
stvar ni `i vot, isti sce na rio mo `e se po sma tra ti u slu ~a ju ubi ce Ki ro va, Le o ni da Ni -
ko la je va, ~i ji dnev nik je uze lo dr `av no tu `i la {tvo kao do kaz nje go vih an ti so vjet skih
sklo no sti (Ro bert Con qu est, The Gre at Ter ror, str. 56). Da bi pa ri ra li mo gu }im in -
di vi du a li sti~ kim uti ca ji ma vo |e nja dnev ni ka i pod sta kli raz voj ko lek ti vi sti~ ke sve -
sti, so vjet ski pe da go zi su pre pi sa li i ko lek tiv no vo |e ne „bri gad ne dnev ni ke“ u fa -
bri ka ma i {ko la ma. Na ci sti~ ki re `im u Ne ma~ koj stvo rio je ra ci o na li zo va nu ver zi ju
ko lek tiv nog dnev ni ka, gde su na ci sti~ ki ide o lo zi po zi va li na pi sa nje „dnev ni ka po -
ro di ce“ (Ta ge buch der Sip pe), iz kog bi bu du }e ge ne ra ci je „iz vla ~i le sna gu i zna nje
i ste kli uvi de u ka rak ter i sud bi nu svo jih krv nih srod ni ka (Blut sver bun de nen)“ (Pe -
ter Bo e ner, Ta ge buch (Stut tgart 1969)).
15
„Me mu ar na ia li te ra tu ra“, str. 132.
`en za ob ja vlji va nje zbor ni ka rad ni~ kih pri po ve da nja o se bi: „(Dnev ni ci)
mo gu da ti od li~ ne re zul ta te, ali ti re zul ta ti ne }e do }i pre ko no }i. Dnev nik
zah te va vre me, na ma ma te ri jal tre ba od mah.“
16
Ka da pro u ~a va mo do stup nu dnev ni~ ku li te ra tu ru iz tri de se tih go -
di na pro {log ve ka, mo ra mo ima ti na umu zva ni~ nu am bi va len ci ju pre -
ma dnev ni ci ma, jer nam to pru `a mo gu} nost da dnev ni ke ne shva ta mo
sa mo kao pu ke pro duk te so vjet ske po li ti ke su bjek ti vi te ta. Sa mo u ne -
ko li ko slu ~a je va dnev ni ci su na sta li na osno vu na lo ga so vjet skih zva ni~ -
ni ka, a ve }i nom su vo |e ni na ini ci ja ti vu svo jih auto ra ko ji su ~e sto ne -
go do va li zbog ne do stat ka zva ni~ nih re ce pa ta auto tran sfor ma ci je, pre -
ma ko ji ma bi smo mo gli da mo de lu je mo svoj `i vot. Is tra `i va nje ove
dnev ni~ ke knji `ev no sti uka zu je na to do ko je me re su po je din ci, de lu ju -
}i sa mo stal no, kre a tiv no utka li se be u la ba vu ma tri cu su bjek ti vi te ta ko -
ji je stvo ri la Re vo lu ci ja, te ka ko su ne ke od klju~ nih ka te go ri ja i me ha -
ni za ma auto re a li za ci je upra vo ti po je din ci ubri zga li u so vjet ski kr vo tok.
Di sku si ja ko ja sle di pred sta vlja uzo rak iz ve li kog bro ja dnev ni~ kih
za be le {ki iz tri de se tih go di na, od ko jih je ve }i na bi la do stup na is tra `i va -
~i ma po sle otva ra nja so vjet skih ar hi va. Auto ri dnev ni ka pri pa da ju {i ro -
kom pro fe si o nal nom i dru {tve nom spek tru ko ji uklju ~u je ur ba ne i ru -
ral ne sta nov ni ke, ~la no ve svih ge ne ra ci ja, mu {kar ce i `e ne.
17
Di sku si ja
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
147
16
Jo set te Bo u vard, „Le moi au mi ro ir de la so ciété no u vel le: Les for mes auto -
bi o grap hi qu es de l’hi sto i re“ (neo bja vlje no), str. 85.
17
So ci o lo {ka {i ri na i {a ro li kost tek stu al ne pri ro de dnev ni ka na ko ji ma se ba zi -
ra ova stu di ja (u ce li ni oko sto ti nu) pr ko si jed no stav noj kla si fi ka ci ji. Ipak, mo `e mo
slo bod no re }i da su ve }i nu dnev ni ka na pi sa li pri pad ni ci mla |e ge ne ra ci je (auto ri
ro |e ni iz me |u 1895. i 1920). Ve li ki broj ovih dnev ni ka ko je su pi sa li pri pad ni ci
dr `av ne bi ro kra ti je ili teh ni~ ke i umet ni~ ke in te le gen ci je ~u va ni su u so vjet skim dr -
`av nim ar hi va ma i bi li su do stup ni is tra `i va ~i ma i pre ras pa da So vjet ske uni je.
Dru gi, ko ji su pri pa da li is toj gru pi lju di, za klju ~a ni su u spetskhrany sve do ka snih
osam de se tih go di na. Tre }a gru pa dnev ni ka iz vu ~e na je iz ne dr `av nih ar hi va, ko ji su
osni va ni to kom pe ri o da pe re stroj ke (na pri mer, Me mo ri jal ni i Na rodnyi ar hiv) ili
iz pri vat nih ar hi va. Pre o vla |u ju dnev ni ci iz po sled nje dve gru pe. Iako su im pre siv -
ni po bro ju ti dnev ni ci su sa mo za rez na po vr {i ni ce li ne sa ~u va nih dnev ni ka ra nog
sta lji ni sti~ kog pe ri o da. Naj ve }e od ne tak nu tih skla di {ta dnev ni ka iz tri de se tih go -
di na ~i ne cen tral ni i re gi o nal ni ar hi vi KGB, ko ji ma stra ni is tra `i va ~i jo{ ne ma ju
pri stu pa. Ne bro je ni dru gi dnev ni ci sa ~u va ni su u pri vat nim do ma }in stvi ma {i rom
postso vjet ske te ri to ri je. Po sto ji oprav dan strah da }e se mno gi dnev ni ci iz ra nog
so vjet skog pe ri o da iz gu bi li ili ni ka da ne }e bi ti do stup ni is tra `i va ~i ma, iz pro stog
raz lo ga jer nji ho vi sa da {nji vla sni ci ni su sve sni isto rij skog zna ~a ja ovog `an ra. Za
de ta ljan pre gled dnev ni ka iz tri de se tih go di na vi de ti Hell beck, Re vo lu tion of the
Soul, po gla vlje 3. Ne ko li ko od ra ni je ne po zna tih dnev ni ka iz tri de se tih go di na ve}
su ob ja vlji va ni na za pa du. Vi de ti po seb no Ve ro ni que Gar ros et al. eds., In ti macy
and Ter ror: So vi et Di a ri es of the 1930s (New York, 1995) i Joc hen Hell beck, ed.,
Ta ge buch aus Mo skau 1931–1939 (Mu nich, 1996).
se raz la `e na tri de la. Po ~i njem usme re njem ka dnev ni ci ma kao hro ni -
ka ma so ci ja li sti~ ke iz grad nje, po sle ~e ga is tra `i va nje po me ram ka in tro -
spek tiv nim i auto tran sfor ma tiv nim funk ci ja ma dnev ni ka Sta lji no ve ere.
U tre }em de lu po ve zu jem so vjet ske dnev ni ke i poj mo ve so vjet ske su -
bjek tiv no sti s bi nar no shva }e nom sfe rom pri vat nog i jav nog.
18
Iz ovog is tra `i va nja is klju ~e ni su dnev ni ci ko ji ma ne do sta je auto bi o -
graf ska ori jen ta ci ja. Za to se u ovom ra du ne is tra `u je `a nr dnev ni ka u
ce li ni, ni ti se po sta vlja za da tak da se iz tek sto va dnev ni ka de du ku je ka ko
su nji ho vi auto ri za i sta do `i ve li Sta lji no vo vre me. Ovo po sled nje tre ba
re }i zbog na gla {e ne ljud ske ten den ci je da se dnev nik shva ta kao spe ci fi~ -
no uto ~i {te za do `i vlja je, kao sredstvo za izra`ava nje vla sti tih mi sli i ose -
}a nja. Me |u tim, ni je dan auto bi o graf ski tekst, ma ko li ko pre ten do vao
da bu de in ti man i iskren, ne pru `a od go vor na pi ta nje {ta ~i ni ne ~i je is -
ku stvo. Pi sa nje o se bi mo `e se u pot pu no sti raz u me ti sa mo u kon tekstu
isto rij skih na lo ga o to me ka ko za mi sli ti i ka ko pred sta vi ti se be. Kad je
re~ o Sta lji no voj eri, taj kon tekst ob li ko van je je zi kom ru ske Re vo lu ci je,
uspo nom no vog na ~i na uni ver zal nog sa mo i zra `a va nja, po li ti za ci jom
sop stva na po ~et ku 1917. go di ne i in si sti ra njem so vjet skog re `i ma na
uni ver zal noj auto tran sfor ma ci ji i sa mo ra zot kri va nju. Ovaj okvir de talj -
no ob ja {nja va za {to je sop stvo is tak nu ta te ma u dnev ni ci ma Sta lji no ve
ere i za {to u tim tek sto vi ma ima ta ko ma lo ne so vjet skog na ~i na nje go -
vog ostva ri va nja. Ni su svi dnev ni ci tri de se tih go di na ima li auto bi o graf -
ski ka rak ter, ali u me ri u ko joj uklju ~u ju sop stvo, ve }i na se kre }e unu tar
iz ra zi to so vjet skih pa ra me ta ra su bjek ti vi te ta, na gla {a va ju }i te me ra da na
se bi, dru {tve ne ko ri sno sti, in te gra ci je u dru {tvo i isto rij ske ori jen ta ci je.
Hro ni ke so ci ja li sti~ ke iz grad nje
So vjet ski dnev ni ci iz tri de se tih go di na pro {log ve ka iz ra `a va ju sna `nu
uklju ~e nost nji ho vih auto ra u pro ces raz vo ja so vjet skog si ste ma. Auto ri
su sve sni da pri pa da ju jed nom iz u zet nom isto rij skom pe ri o du, i da ima -
ju oba ve zu da to za be le `e. „Kad }u ja ko na~ no pi sa ti svo je me mo a re o
tri de se tim go di na ma?“ pi tao se je dan od njih.
19
^i nje ni ca da je autor
po sta vio ovo pi ta nje 1932. go di ne, ka da su pra ve „tri de se te“ tek po ~e -
le, ilu stru je ko li ko je u tom tre nut ku kon cept sta lji ni sti~ ke kam pa nje in -
du stri ja li za ci je kao stva ra nja no ve epo he bio sna `an. Dru gi autor, ak ti -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
148
18
S ob zi rom na pro stor na ogra ni ~e nja, u ovom ~lan ku ne mo `e mo se ba vi ti
va `nim te ma ma kri ti~ kog mi {lje nja, re pre si je i auto-cen zu re u dnev ni ci ma iz tri de -
se tih, kao ni ve zom iz me |u auto bi o graf skog pi sa nja i sta lji ni sti~ kog te ro ra. Ova pi -
ta nja se ras pra vlja ju u Hell beck, Re vo lu tion of the Soul.
19
Dnev nik Ste pa na Pod lub nog, za pis od 2.9.1932. u Ta ge buch aus Mo skau,
str. 92.
vi sta par ti je ko ji je u~e stvo vao u kam pa nji ko lek ti vi za ci je, pi sao je svo je
auto bi o graf ske za pi se kao hro ni ku kla sne bor be. Po ~eo je da vo di dnev -
nik po {to je po sta vljen za pred sed ni ka se o skog so vje ta. Na pr vim stra -
ni ca ma on su mi ra svo ja do stig nu }a na pret hod nom rad nom me stu, gde
je ta ko |e bio na „fron tu“ ko lek ti vi za ci je: „Bi lo je mno go po be da i po -
ra za. Kla sni ne pri ja telj, ku lak, ni je spa vao ve} je or ga ni zo vao na zad ne
ma se si ro ma {nih (bed ni a ki) i sred nje imu} nih se lja ka (se red ni a ki) pro tiv
kol ho za... Ta ko su na {i kol ho zi na sta ja li, sa zre va li i ja ~a li u te {kim okr -
{a ji ma sa za sta re lim i od u mi ru }im ka pi ta li sti~ kim ele men ti ma. Jo{ je
mno go bor bi pred na ma, po seb no na no vom me stu, Pi ro go vom se o -
skom so vje tu, gde me je pre me stio Okru `ni par tij ski ko mi tet.“
20
Autor
po ~i nje kam pa nju ko lek ti vi za ci je na so vjet skom se lu po sta vlja ju }i okvi -
re ma kro pla na, u ko je po tom sme {ta do ga |a je iz sop stve nog li~ nog `i -
vo ta. Ista stra te gi ja mo `e se vi de ti u dnev ni ku Ma {e Skot, ko ja struk tu -
ri ra ju }i pri po ve da nje svog `i vo ta {i ri ide o lo {ki okvir do kraj njih gra ni ca
– do epa o in ter na ci o nal noj kla snoj bor bi. Ma {a Skot, jed na od gra di -
telj ki gra da Mag ni to gorsk, za be le `i la je u svom dnev ni ku pr vi su sret s
D`o nom Sko tom, ame ri~ kim in `e nje rom ko ji se pri dru `io iz grad nji i za
ko ga }e se ka sni je uda ti. Opi sa la je ka ko se ose }a la raz o ~a ra no ~im je
li~ no upo zna la ovog vaj nog po se ti o ca iz Ame ri ke – mr {av mla di ~o vek,
ob u ~en u kr pe i pre kri ven pra {i nom od vi so ke pe }i:
Pr vi Ame ri ka nac kog sam ika da vi de la iz gle dao je kao bes ku} nik (bes pri -
zor nik). Vi de la sam ga kao pro iz vod ka pi ta li sti~ kog ugnje ta va nja. U svo joj
gla vi vi de la sam nje go vo de tinj stvo: za mi sli la sam du ge sa te ne hu ma nog
ra da na ko je je bio pri mo ran u ne koj ka pi ta li sti~ koj fa bri ci jo{ kao de ~ak;
za mi sli la sam sra mot no ma le nad ni ce ko je je pri mao, je dva do volj no da
ku pi ne {to hle ba da bi mo gao da ra di sle de }eg da na; za mi sli la sam nje gov
strah da ne iz gu bi i tu si }u i bu de ba ~en na uli cu, ne za po slen, u slu ~a ju da
ne bu de u sta nju da stva ra pro fit i ra di svoj po sao ona ko ka ko za do vo lja -
va pa ra zit ske ga zde.
21
Dnev ni ci ko ji su eks pli cit no vo |e ni kao hro ni ke sva ko dnev nog `i -
vo ta (byt) ta ko |e su oba ve {ta va li i o ide o lo {kim na ~e li ma, u smi slu pro -
jek ci je sve ta ko ji tre ba ostva ri ti. Ni ko laj @u ra vljev, ar hi var iz Ka li nji na,
po ~eo je svoj dnev nik sle de }im uvod nim pri med ba ma:
Ja sam lo kal ni isto ri ~ar (kra e ved) i ar hi var. Znam od ka kvog je zna ~a ja za
isto ri ~a ra do ku ment ko ji se ba vi sva ko dne vi com. Raz u mem da do ku ment,
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
149
20
„1933–1936 gg. v gri a zo vet skoi de rev ne (Dnev nik A. I. Zhe le zni a ko va)“,
Vo log da: Isto ri ko-kra e vedche skii al’ma nakh, vyp. 1 (Vo log da, 1994), str. 455, za pis
od 30.5.1933.
21
John Scott, Be hind the Urals: An Ame ri can Wor ker in Rus sia’s City of Steel
(1942; pro {i re no iz da nje pri pre mio Step hen Kot kin (Blo o ming ton, 1989)), str.
118–119.
obi ~an do ku ment za ve den u ne koj kan ce la ri ji, go vo ri o iz van red nim ~i nje -
ni ca ma i pre }ut ku je sve {to se utvr di lo kao deo sva ko dnev nog `i vo ta. Ko -
ja kan ce la ri ja }e vam opi sa ti nor ma lan dan u `i vo tu nor mal ne oso be?...
Zbog to ga sam, da bih po mo gao bu du }im isto ri ~a ri ma Ka li nji na (da li }u
u to me us pe ti ja ili ne ko dru gi, re }i }e bu du} nost), po ~eo da pi {em ove be -
le {ke, u ko ji ma }u po ku {a ti, ko li ko je mo gu }e, da ne go vo rim o trep ta ji ma
svog sr ca, ve} da se vi {e usred sre dim na ~i nje ni ce.
22
To bo `nja `e lja auto ra da pi {e o sva ko dnev nom `i vo tu mo ti vi sa na je
iz u zet nim do ga |a jem – osam sto tom go di {nji com osni va nja Ka li nji na
(Tver): „Dan ko jim po ~i nju mo je be le {ke je iz u ze tan u hro ni ci gra da...
To je ve li ki pra znik... To se ose }a ka da se gle da ju li ca pro la zni ka. Me |u
nji ma su mno gi rad ni ci kol ho za, ko ji su do {li u re gi o nal ni cen tar da
pro sla ve jo{ jed nu po be du so ci ja li sti~ ke po ljo pri vre de.“ Sle de }eg da na
@u ra vljev su mi ra svo je uti ske o pra zni ku gra da: „Pro sla ve po put ove
mo gu se odr `a va ti sa mo u so ci ja li sti~ koj ze mlji!... Se }am se ovih zva ni~ -
nih „pra zni ko va nja“ za vre me ca ri zma... Ali na{ pra znik je pra vi pra -
znik ma sa, istin ski pra znik na ro da.“
23
@u ro vljev dnev nik kao pro je kat ilu stru je po li ti~ ki zna ~aj ka te go ri je
sva ko dnev nog `i vo ta u so vjet skom si ste mu. Iz per spek ti ve pro kla mo va -
nog ci lja bolj {e vi~ kog re `i ma da se re vo lu ci o na ri zu je sva ki aspekt tra di -
ci o nal ne sva ko dne vi ce, dnev ni~ ki opis uslo va `i vo ta u sta lji ni zmu bio je
pra vi ide o lo {ki gest.
24
U tom sve tlu tre ba ~i ta ti sle de }i dnev nik, dnev -
nik le njin grad skog stu den ta i rad ni ka Ar ka di ja Man ko va. Nje gov za pis
ta ko |e je usred sre |en na sva ko dne vi cu Sta lji no ve ere, ali on na gla {a va
sa mo be du i utu ~e nost rad ni~ ke kla se. Man ko vlje vo ek pli cit no shva ta -
nje svr he vo |e nja dnev ni ka o tri de se tim go di na ma sa svim je su prot sta -
vlje no @u ro vlje vom, jer je po ku {a vao da ospo ri do stig nu }a sta lji ni sti~ -
kog re `i ma. Ta da {nja dru {tve na struk tu ra u So vjet skoj uni ji, pi {e Man -
kov, bi la je „pot pu no ka pi ta li sti~ ka“ – na zva ti je mark si sti~ kom bi lo je
pot pu no blas fe mi~ no. Me |u tim, sve vre me Man kov po zi va na ostva re -
nje Mark so vih re vo lu ci o nar nih ci lje va – kraj eks plo a ta ci je i do sti za nje
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
150
22
Dnev nik Ni ko la ja @u ro vlje va, za pis od 6.1.1936, u Go su dar stvennyi ark hiv
Ka li nin skoi obla sti, f. r.-652, op. 1, ed. khr. 2.
23
Ibid. Za pis od 7. 1. 1936. Upr kos na me ri @u ro vlje va da ne vo di li~ ni dnev -
nik o sva ko dnev nom `i vo tu u Ka li nji nu, nje go va hro ni ka se u ve li koj me ri pre tvo -
ri la u po ve ra va nje, be le `e nje in tri ga s po sla i pro ble ma sa nje go vom pre ljub nom
`e nom kod ku }e.
24
Za so vjet ske pla no ve o re vo lu ci o na ri zo va nju sva ko dnev nog `i vo ta vi de ti
Na i man, Sex in Pu blic: The In car na tion of Early So vi et Ide o logy (Prin ce ton, 1997),
str. 185–188; Ka te ri na Clark, Pe ters burg, Cru ci ble of Cul tu ral Re vo lu tion (Cam -
brid ge, MA, 1995), str. 242–260; Mic hael Da vid-Fox, Re vo lu tion of the Mind:
Hig her Le ar ning among the Bol she viks, 1918–1929 (It ha ca, 1997); Chri sti na Ki -
ner, „Bo ris Ar va tov’s So ci a list Ob jects“, Oc to ber 81 (1997), str. 105–118.
ma te ri jal nog obi lja. Kao i @u ro vljev, i on se pre ma svom dnev ni ku od -
no sio kao pre ma si ro vom ma te ri ja lu za isto ri ju sva ko dnev nog `i vo ta
Sta lji no vog pe ri o da, ko ju }e isto ri ~a ri jed nom mo ra ti da na pi {u, i, kao
{to je bio slu ~aj i sa @u ro vlje vim, Man ko vlje vo po i ma nje sva ko dnev ni -
ce uro nje no je u vi zi ju o so ci ja li sti~ kom dru {tvu bu du} no sti.
25
Upr kos
to li ko raz li ~i tim di jag no za ma, ta dvojica auto ra iz ra `a va la su se unu tar
za jed ni~ kog ho ri zon ta zna ~e nja ko ji je na met nu la kam pa nja iz grad nje
so ci ja li zma.
26
Ve li ke ma te ri jal ne te {ko }e ko je po mi nju auto ri dnev ni ka ni su ome -
ta le nji hovu ide o lo {ku po sve }e nost. Na pro tiv, Ga li na [tand`, pe de se to -
go di {nja do ma }i ca uda ta za jed nog od vo de }ih so vjet skih in `e nje ra, na -
mer no je po me nu la ne po volj ne uslo ve sva ko dnev nog `i vo ta ka ko bi is -
ta kla svo ju he roj sku `r tvu i `r tvu svo je ge ne ra ci je u iz grad nji so ci ja li zma.
Stra {no je po mi sli ti ka ko lju di `i ve ovih da na, po seb no in `e nje ri. ^u la
sam za jed nog in `e nje ra, ko ji `i vi sa svo jom `e nom u so bi od de vet (kva -
drat nih) me ta ra. Ka da je nje go va maj ka do {la u po se tu, on ni je imao gde
da ra di. Za to je uzeo lam pu, sta vio je na pod i le gao (na sto mak is pod sto -
la) i ta ko ra dio, ni je mo gao da od lo `i po sao, imao je kraj nji rok. Za pi su -
jem ovaj pri mer da bi ga oni ko ji do la ze po sle nas pro ~i ta li i sa zna li kroz
{ta smo pro la zi li.
27
Ne iz re ~e na pret po stav ka ovog za pi sa bi la je da }e bu du }e ge ne ra ci -
je so vjet skog dru {tva, `i ve }i u ma te ri jal no bo ga tom ko mu ni sti~ kom
sve tu, ima ti te {ko }a da za mi sle mu ke ko je su pod no si li oni ko ji su se `r -
tvo va li za iz grad nju lep {e bu du} no sti.
Ose }aj da je dnev nik vo |en tri de se tih go di na mo rao bi ti ide o lo -
{kog ka rak te ra da bi bio le gi ti man, ta ko |e se ogle da u vaj ka nji ma dvo -
ji ce auto ra da nji ho ve hro ni ke ne do se `u do ta kvih ni voa in ter pre ta ci je.
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
151
25
A. G. Man’kov, „Dnev nik ra di vo go che lo ve ka (1933–1934)“, Zve zda,
1994, No. 6, za pi si od 30. 1. i 24. 7. 1933. Man kov je ka sni je po stao po zna ti isto -
ri ~ar pre-pe trov ske Ru si je. Ob ja vio je, iz me |u osta log, pro sla vlje nu edi ci ju o 1649.
go di ni, Uloz he nie, Sa bor noe uloz he nie 1649 go da: Tekst kom men ta rii, ed. A. G.
Man’kov (Le nin grad, 1987).
26
U svom dnev ni ku Ivan Sih (Ivan Sich), pen zi o ni sa ni u~i telj fran cu skog, ta -
ko |e se usred sre dio na te {ko }e sva ko dnev nog `i vo ta, su prot sta vlja ju }i ih sa ide o lo -
{kim pro kla ma ci ja ma so vjet skog re `i ma. Sih je na ro ~i to be le `io kri ti~ ka shva ta nja
rad ni ka u od no su na so vjet sku mo}, da bi oma lo va `io njen zah tev za le gi tim no {}u.
Za raz li ku od Man ko va, ~i ni se da Sih ipak ni je mo ti vi san li~ nom vi zi jom bo ljeg
so ci ja li sti~ kog sve ta. Vi de ti: I. I. Sich, „Frag ments du jo ur nal indédit d’Ivan Iva no -
vi~ Sit~“, Ca hi ers du mon de rus se et so vi e ti que 28 (1987), No. 1, str. 75–94, po -
seb no za pis od 7. 11. 1929. i „Pr ve da ne ju na (1930)“.
27
Dnev nik Ga li ne [tand`, u In ti macy and Ter ror, str. 167–218, za pis od 1. 1.
1937.
Kom so mol ski ak ti vi sta Ana to lij Ulja nov stal no je na gla {a vao svo ju fru -
stra ci ju u svom dnev ni ku:
12. 4. 1933. Upra vo sam pro ~i tao ne ko li ko stra na. Ka ko mno go pra zni -
ne, i ka ko ma lo re flek si je o `i vo tu. Onog `i vo ta o ko jem lju di pi {u knji -
ge... Ti ret ki he ro ji. Ali {ta ja imam? Po ku {a }u da bu dem de talj ni ji i pro za -
i sti~ ni ji u pi sa nju o se bi na po slu i kod ku }e.
7. 5. 1933. Pri bli `a va se kraj sve ske (dnev ni ka). Ova sve ska ob u hva ta sko -
ro osam me se ci, tj. dve tre }i ne go di ne. Ali `i vot je ne pot pu no osve tljen.
^ak je i sa svim, sa svim ma lo osve tljen. Tu ima mno go mi sli, ali ma lo onih
o su {ti ni po sto ja nja.
^vr sto re {en da po sve ti svoj dnev nik su {ti ni `i vo ta, Ulja nov je na iz -
me ni~ no na pi sao se ri ju za pi sa sa mo o svo jim po slov nim ak tiv no sti ma,
su mi ra ju }i ci lje ve i re zul ta te pro duk ci je fa bri ke u ko joj je ra dio, kom so -
mol skih sa sta na ka, i svog ra da kao dru {tve nog ak ti vi ste.
28
Ali usko ro je
po no vo uto nuo u svoj uobi ~a je ni dnev ni~ ki stil. ^ak ka sno 1937. go di -
ne on se `a li:
15. 1. 1937. O dnev ni ku. Ka ko sam se glu po za pli tao u pi sa nje dnev ni ka
po sled njih da na (ne, sve vre me!). Ne ma `i vo ta u nje mu, sa mo glu po sti o
`e na ma. Od da nas, pa na da lje, od lu ~io sam da pi {em sa mo o ono me {to je
stvar no, ono me {to se de si lo kao svr {en ~in, a osta lo }u od ba ci ti. Da, i moj
`i vot je ne ka ko mi ze ran, u svo jih dva de set i tri go di ne ni sam ura dio ni {ta
in te li gent no, ni {ta he roj sko. Sa mo se vu ~em oko lo kao idi ot. Dnev nik bi
tre ba lo da od sli ka va sa mo isti nu – `i vu he roj sku isti nu – a sve {to sam do
sa da na pi sao je ne ka kva glu post. Ni po {to ne }u na sta vi ti ta ko da pi {em.
Iz u zet no in tri gant ne u ovom za pi su je su pri med be o tri vi jal nom ka -
rak te ru nje go vih dnev ni~ kih be le `a ka ko je na vo de Ulja no va da za klju ~i
da vo di be dan `i vot. ^i ni se da u pi {~e voj gla vi je dva da ima raz li ke iz -
me |u „pi sa ti ova ko“ i „`i ve ti ova ko“. Tan ka je nit iz me |u pi sa nja i re -
al nog `i vo ta, pa se ose }a mo} dnev ni ka da do slov no be le `i po dat ke iz
`i vo ta svog auto ra: {to se vi {e di sci pli no va no i sa `e to he roj ski raz vi ja
nje go va auto bi o graf ska pri ~a, im pli ci ra Ulja nov, to }e nje gov stvar ni `i -
vot bi ti re a l ni ji i he roj skiji.
Dru gi autor dnev ni ka, pi sac A. V. Pe re gu dov, tek je sa dis tan ce od
~e tvrt ve ka shva ta da je nje gov pro je kat dnev ni ka pro pao. U za pi su iz
1961. go di ne on ka `e:
Pro {lo je sko ro dva de set i pet go di na da ni sam otvo rio ovaj dnev nik. Po -
no vo sam pro ~i tao svo je be le {ke i bio za pa njen ti me ko li ko su jad ne. Ali
gde su sve ve li ke stva ri (to ve li koe) ko je su se de si le u na {oj ze mlji, me nja -
ju }i njen iz gled i ja ~a ju }i nje nu mo}? Mo je ob ja {nje nje za to je da dnev ni -
ku ni je bio su |en ta kav ve li ki cilj, ve} je vo |en zbog ma lih, „in tim nih i li -
ri~ nih“ be le `a ka, ko je se od vi ja ju sa mo oko mog po ro di~ nog `i vo ta i pri -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
152
28
Dnev nik Ana to li ja Ulja no va, u Ot del ru ko pi sei Ros si i skoi go su dar stven noi
bi bli o te ki (OR RGB), f. 442, op. 1, ed. khr. 10, za pi si od 20. 5. i 13. 7. 1933.
ro de, i ko je su bi le od zna ~a ja sa mo me ni i Ma ri ji. Ka ko sa da `a lim {to ni -
sam vo dio dru ga ~i ji, ve li ki dnev nik, po sve }en ve li kim do ga |a ji ma. Stal no
sam po ku {a vao, ali ga ni kad ni sam na pi sao.
29
Ko li ko se `a nr dnev ni ka raz vio kao hro ni ka so ci ja li sti~ ke iz grad nje
vi di se i u mno go broj nim slu ~a je vi ma put ni~ kih dnev ni ka ko je su osta -
vi li ino stra ni po se ti o ci So vjet skog Sa ve za to kom dva de se tih i tri de se tih
go di na. Bi lo da su en tu zi ja sti ili skep ti ci u svo jim uti sci ma, ovi auto ri
bez raz li ke de le im puls da u svo jim li~ nim hro ni ka ma po sve do ~e i za be -
le `e iz grad nju no vog sve ta.
30
Po red ide o lo {ke usme re no sti dnev ni ke iz tri de se tih go di na ka rak te -
ri {e na gla sak na li~ nom u~e {}u pri po ve da ~a u raz vo ju so vjet skog si ste -
ma. Vse vo lod Vi {njev ski, dram ski pi sac, `e leo je da nje go vi dnev ni~ ki
za pi si po slu `e kao isto rij sko sve do ~an stvo, da bu du od ko ri sti bu du }im
ge ne ra ci ja ma u pro ce ni nje go vog de la i de la nje go vih sa vre me ni ka:
Na{ za da tak je da za isto ri ju sa ~u va mo na {a za pa `a nja, na {u sa da {nju ta~ ku
gle di {ta – ta~ ku gle di {ta u~e sni ka. Jer, za go di nu da na, ili za de set go di na,
iz per spek ti ve vre me na sve }e bi ti ja sni je. Mo gu }e je da }e ta da po sto ja ti
ne ka dru ga ta~ ka gle di {ta, dru ga ~i ji sud. Sto ga, haj de da osta vi mo na {u pri -
~u unu ci ma i pra u ni ci ma. Na {e gre {ke i po be de bi }e lek ci je za su tra.
31
Po tre ba da ~o vek se be „upi {e“ u so vjet sku re vo lu ci o nar nu pu ta nju
mo `e se vi de ti ~ak i kod po ten ci jal nih `r ta va iz grad nje so ci ja li zma, po -
seb no kam pa nje ko lek ti vi za ci je po ljo pri vre de. Autor dnev ni ka, Ti hon
Pu za nov, mla di se ljak iz don skog re gi o na, to kom 1933. go di ne jo{ uvek
je `i veo u ne ko lek ti vi zo va nom do ma }in stvu svo jih ro di te lja. Po ro di ca
ni je mo gla da ostva ri kvo te is po ru ke `i ta, ko je je zah te vao lo kal ni so -
vjet, i pre ti li su im od u zi ma njem ima nja i iz gnan stvom. Dok u svom
dnev ni ku pi {e o te {koj „bor bi za `i vot“ svo je po ro di ce u uslo vi ma gla di
ko ja se {i ri, Pu za nov ta ko |e sa nja o sre} noj bu du} no sti ko ju obe }a va
ko lek ti vi za ci ja, na gla {a va ju ~i svo je ak tiv no u~e {}e u ostva re nju te bu -
du} no sti:
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
153
29
Dnev nik A. V. Pe re gu do va, u Ros si i skii go su dar stvennyi ark hiv li te ra tury i
is ku stva (RGA LI), f. 2211, op. 3. ed. Khr. 18, za pi si od 8. 4. 1961. Dnev ni~ ke be -
le {ke Pe re go du no va iz tri de se tih go di na za i sta su iz li {ne i po vr {ne, ve }im de lom se
sa sto je od iz ve {ta ja o vre me nu i tre nut nih opi sa ak tiv no sti auto ra, po seb no vr ste
hra ne i pi }a ko ja je to ga da na pro bao („Spa vao sam... ustao... po pio dve ~a {e ~a ja...
oti {ao...)“.
30
Za re fe ren ce o obim nom kor pu su opi sa za pad nih put ni ka o na sta ju }oj so -
vjet skoj dr `a vi vi de ti Paul Hol lan der, Po li ti cal Pil grims:We stern In tel lec tu als in Se -
arch of the Good So ci ety (New Brun swick, 1998), i Chri sti ne Uhlig, Uto pie oder Al -
ptra um? Schwe i zer Re i se be ric hte über die Sow je tu ni on, 1917–1942 (Zu rich, 1992).
31
Vse vo lod Vis hnev skii, So bra nie soc hi ne nii v 5 to makh, vol. 6, (Do pol ni -
tel’nyi): Vystu ple ni ia i ra di o rec hi. Za pisnye kniz hki. Pis’ma (Mo scow, 1961), za pis
od 22. 1. 1942.
Raz mi {ljam sa mo o to me ka ko }e mo do }i do sre} ne bu du} no sti. Dru gi
raz mi {lja ju na su pro tan na ~in – oni ~e ka ju da im se ona de si (zhdut go to -
vo go). A oni su ve }i na, oni ni su ni ma lo za in te re so va ni za svoj po sao. Ni -
je im va `no ka ko ra de, kao da slu `e ne ku ka znu. Ni su uklju ~e ni u sa da -
{nji cu (Oni ne zhi vut na sto i ashchim). Za njih je sve mu~ no i te {ko, po {to
ko lek tiv ni rad jo{ ni je u{ao u svest, u krv mla dih, a lju di ma {ta ju o `i vo tu
ma lih po sed ni ka (mec hta i ut o edi no lic hnoi zhi zni)
32.
Iako iz po ro di ce ku la ka, Pu za nov je u~e stvo vao u kam pa nji ko lek -
ti vi za ci je, uklju ~u ju }i i ak ti vi sti~ ke po vi ke na ne ko lek ti vi zo va na se lja~ -
ka do ma }in stva. Na stra ni ca ma svog dnev ni ka is ti ~e „istin sku oda nost
si ste mu kol ho za“ i ras pra vlja se sa oni ma ko ji sum nja ju da ra di u kol ho -
zu sa mo da bi „spa sio (sop stve nu) ko `u“
33
.
Su bjek ti vi zu ju }i efe kat re vo lu ci o nar ne ide o lo gi je – ose }aj da se
sop stvo ostva ru je ka da se }o vek pri klju ~i so ci ja li sti~ koj bor bi – naj ja ~e
se po ka zu je na slu ~a ju ak ti vi ste kol ho za Alek san dra @e le znja ko va. Pri li -
kom {e sna e ste go di {nji ce Ok to bar ske re vo lu ci je on je za be le `io:
Ka ko je do bro ose }a ti, `i ve ti i po be di ti u bi ci! U svet skoj isto ri ji ne ma, ni ti
je bi lo, ni ti }e bi ti ge ne ra ci je sre} ni je od na {e. Mi smo u~e sni ci u stva ra nju
no ve epo he! Da li se se }a te ne pri ja te lji, vi ko ji nas okru `u je te sa svih stra na,
da smo pre sa mo dva de set go di na bi li sla ba~ ki in sek ti, ko ji pu `u po po do vi -
ma go spo da ra, a on da je ovaj be zna ~aj ni se ljak, da vljen ka pi ta li zmom, pre
{e sna est go di na, 7. no vem bra, raz u meo se be kao kla su i sru {io ~i tav svet do
te me lja... Ne ma ni ~eg uz vi {e ni jeg do da se bu de ~lan, gra |a nin so vjet ske ze -
mlje i pri pad nik Le nji no ve ko mu ni sti~ ke par ti je oja ~a ne bit ka ma, ko ju u na -
{e vre me pred vo di vo lje ni vo |a, drug Sta ljin, sa ko jim za jed no da nas sla vi -
mo dan ve li kih po be da teh ni~ kog na pret ka. Da se Ok to bar ska re vo lu ci ja ni -
je de si la, da li bi se mo glo za mi sli ti da bih ja raz u meo `i vot na ovaj na ~in, i
da bih bor bi za op {te ci lje ve pod re dio svoj li~ ni `i vot? Ne! Ostao bih na po -
la `i vo ti nja, ali sa da sam sre }an. Od go ji la me je Le nji no va par ti ja, i po stao
sam ide o lo {ki ja ~i! Spre man sam da se su o ~im sa svim te {ko }a ma i da pod -
ne sem sva ku `r tvu u ime ve li kih ci lje va iz grad nje so vjet skog dru {tva.
34
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
154
32
Tik hon Pu za nov, „Zha tva’ 33-go go da“, Mo lo da ia gvar di ia, 1991, No. 5,
str. 207–208, za pis od 2. 4. 1933; za pis od 1. 1. 1942.
33
Ibid., za pis od 6. 1. 1933, pe tak. Po jam o dnev ni ku kao o be le `ni ci po slo va
i eks pre siv nom me di ju mu re a li za ci je sop stva ta ko |e je pri su tan u dnev ni ku ru da ra
ru de uglja Vla di mi ra Ma lad co va: „29. 11. 1930. Naj u zvi {e ni je ose }a nje ko je sam
mo gao is ku si ti u svom krat kom `i vo tu je ste ose }a nje sve sno sti da sam deo ko lek ti -
va ru da ra. Ka ko je div no ne pri me }i va ti, ne bro ja ti sa te rad nog da na, ne ~e ka ti kraj
sme ne, ve} na pro tiv, `e le ti da se ona pro du `i... i po sle sme ne, oti }i kao po bed nik
is pu nje nja pla na! Ka ko je ra do sno vi de ti se be is pred dru gih“ (Che lo vek sre di li u -
dei: Ras skazy, dnev ni ki, oc hev ki (Mo scow, 1964), str. 161–191).
34
„1933–1936 gg. v gri a zo vet skoi de rev ne“, str. 454–521, za pis od 11. 10.
1933.
Brod ski dnev nik so vjet skog sop stva
Pa sa `i po put upra vo ci ti ra nog, ko ji sla ve spa ja nje sop stva s ko lek ti vom,
sva ka ko iz gle da ju kao ret ki za no si ko ji iz bi ja ju iz ma nje spek ta ku lar nog
to ka uobi ~a je nih dnev ni~ kih pri ~a. Za so vjet ske dnev ni ke ti pi ~an je
mo dus sum nje, ne si gur no sti i in ten ziv ne auto kri ti ke, za jed no s opo me -
nom da se ne na pu sti rad na sa mom se bi. U ovim slu ~a je vi ma dnev nik
je funk ci o ni sao kao teh ni ka nor ma li za ci je, me di jum ko jim je um po -
sma trao i kon tro li sao psi hi~ ke i te le sne pro ce se. Dnev nik je pru `ao in -
tro spek tiv ni uvid ko ji je omo gu }a vao nje go vom auto ru da se upu sti u
op se `nu bor bu sa svo jim sla bo sti ma i ma na ma.
Ve li ki broj dnev ni ka iz tri de se tih go di na funk ci o ni sao je isto vre me no
kao za pis i oru |e psi ho-fi zi~ kog tre nin ga. Oni su funk ci o ni sa li kao in tro -
spek tiv ni, kon tro li {u }i i re gu la tiv ni ure |a ji, ko ji su omo gu }a va li svo jim
auto ri ma da pra te in te lek tu al ne i psi ho lo {ke pro ce se ko ji se u nji ma de {a -
va ju, s ci ljem nji ho ve kon tro le i po bolj {a nja. Da bi do ku men to va li taj
pro ces autotran sfor ma ci je, pi sci dnev ni ka su stal no uvo di li ter mi ne po -
put pla ni ra nja, bor be i sve sti, su {tin ske ko mu ni sti~ ke vred no sti tog pe ri o -
da, {to je po seb no na gla {e no to kom pr vih pe to go di {njih pla no va.
35
U svom dnev ni ku mla da u~i te lji ca Ve ra [trom iz ra `a va stal nu po -
tre bu da kon tro li {e i ra ci o na li zu je svoj `i vot. Po ku {a la je da to u~i ni
pre i spi tu ju }i svo ju du {u i oblast svo jih pod sve snih mi sli.
36
[tro mo va je
dnev ni ku po ve ri la i svo je sno ve i fan ta zi je, sve svo je „lu de“ mi sli, u `e -
lji da „ra ci o na li zu je (svo je) uti ske“ i, ko na~ no, da `i vi svoj `i vot na „si -
ste mat ski“, „pla nu na lik“ na ~i nu.
37
Ana to lij Ulja nov, mo skov ski rad nik
i kom so mol ski ak ti vi sta, na sli ~an na ~in ko ri sti me di jum dnev ni ka da
une se red u svoj `i vot i po ve }a u~i nak na po slu:
@e lim da utvr dim ta~ na pra vi la o po tro {nji nov ca i pla ni ra nju da na. Ve}
sam to ura dio da nas (bi }e te {ko, ali us pe }u). Me |u tim, `e lim da u svoj
sva ko dnev ni `i vot une sem plan ra da (pla no vost’ ra boty), i za men tal no-fi -
zi~ ke ak tiv no sti i za slo bod no vre me. Po ku {a }u da na ovaj na ~in vi {e upra -
vljam svo jim po slom. Ma nje uobi ~a je nih tri ko va ({et nje s „pod mu klom“
Ka }om itd., itd.)
38
.
Da bi se bo ri la pro tiv „ne re da u (svo joj) du {i“, ko ji je nje na pra ti lja
u dnev ni ku, Ve ra In ber za la `e se za ono {to na zi va „teh ni ci zo va nje du {e...
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
155
35
Ka te ri na Clark, The So vi et No vel: Hi story as Ri tual (Chi ca go, 1981); Nat -
han Le i tes, A study of Bol she vism (Glen coe, IL, 1953).
36
Dnev nik Ve re [trom, u Tsen tr do ku men tat sii „Na rodnyi ark hiv“ (Ts DNA),
f. 336, op. 1, ed. khr. 32, za pi si od 21. 6. i 14. 8. 1930.
37
Ibid, za pi si od 14. 8. 1930. i 5. 5. i 9. 7. 1931.
38
Dnev nik Ana to li ja Ulja no va, za pis iz 23. 3. 1930. Vi de ti ta ko |e za pi se od 7.
3. 1936. i 4. 5. 1938.
dru gim re ~i ma, kon struk ti vi zam“. Dr `e }i se ove me ha ni ci sti~ ke za mi sli,
na dru gom me stu je pri me ti la: „^o vek je fa bri ka. A nje gov um je di rek -
tor te fa bri ke.“
39
Auto ri dnev ni ka us po sta vi li su mno {tvo po ve za nih di ho to mi ja da
bi opi sa li sa stav svog sop stva i ra da usme re nog ka nje go voj pro me ni.
Ove bi nar no sti uklju ~u ju i su prot nost iz me |u du {e i te la, „ide o lo gi je“ i
„psi ho lo gi je“ po je din ca, ili, re ~i ma jed nog auto ra, nje go ve vo lje i nje -
go vog sr ca.
40
U svim su prot sta vlje nim pa ro vi ma vo lja igra cen tral nu
ulo gu u pro jek tu uz di za nja ili po nov nog stva ra nja sop stva. Vo lja se po -
ja vlju je kao dru gi iz raz za su bjek ti vi tet po je din ca. Opi su je se kao auto -
nom na mo} unu tar sop stva, ko ja, ka da se jed nom ak ti vi ra, uz di `e sop -
stvo do ni voa isto rij skog de lat ni ka. U tom kon tek stu, dnev nik funk ci o -
ni {e kao ka ta li za tor, ob li ku ju }i i ja ~a ju }i vo lju svog auto ra.
Le o nid Po tem kin, stu dent na sver dlov skom Ru dar skom in sti tu tu,
stal no se u svom dnev ni ku osvr tao na du a li tet du {e i te la. Opi sao je ka -
ko se nje gov um (ili sve sna vo lja), uhva tio u ko {tac s te lom (do ta da
kon tro li sa nim psi ho lo {kim, pri rod nim, tj. ne sve snim si la ma), da bi ko -
na~ no pre va zi {ao nje go vu le tar gi~ nost i ta ko mu omo gu }io da se uklopi
u rad ni ko lek tiv.
41
Vla di mir Ma lad cov, ru dar u rud ni ku uglja, pri me tio je da nje go va
vo lja (ili ide o lo gi ja – ko ri stio je ova dva ter mi na na iz me ni~ no) u{la u
bor bu sa nje go vom „psi ho lo gi jom“:
In te re sant no je ka ko po sto ji ne do sta tak sa gla sja iz me |u psi ho lo gi je i ide o -
lo gi je. Ide o lo {ki, ja sam se be mo bi li {em da do stig nem plan i ma da ak tiv no
ra dim, mo ja psi ho lo gi ja me i da lje vu ~e na zad, mom sr cu. To do ka zu je po -
ve }an broj sno va to kom pro te klih ne ko li ko da na, sno va u ko ji ma vi dim
svo ju maj ku. Ali ide o lo gi ja }e uz di }i psi ho lo gi ju, to se mo ra de si ti.
42
Na stra ni ca ma svog dnev ni ka, Ste pan Pod lub ni, mla di mo skov ski
rad nik ku la~ kog po re kla, uz neo je sna gu vo lje do mo ral nog ide a la: „Ve}
du go vre me na mi se do pa da ju lju di sna `ne vo lje. Ni je bit no ko je ta
oso ba, ali ako on ili ona ima ju ja ku vo lju, to je do bra oso ba.“
43
Pod lub -
ni je mar lji vo be le `io sve slu ~a je ve ka da je ose tio da se nje go va sna ga
vo lje uve }a la
44
, ali nje gov dnev nik je u naj ve }oj me ri bio be le `e nje nje -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
156
39
Ve ra In ber, Stra nitsy dnei pe re bi ra ia... Iz dnev ni kov i za pisnykh kni zek, rev.
ed. (Mo scow, 1977), za pis od 9. 7. 1933.
40
Che lo vek sre di li u dei, str. 161–91 (za pis od 29. 11. 1930).
41
Dnev nik Le o ni da Po tem ki na, u In ti macy and Ter ror, str. 251–292 (za pis bez
da tu ma, ko ji ide po sle 31. 7. 1935), vi de ti ta ko |e i za pis ozna ~en kao „jul 1936“.
42
Che lo vek sre di li u dei, str. 171 (za pis od 5. 1. 1938).
43
Ta ge buch aus Mo skau, str. 147 (za pis od 5. 1. 1938).
44
Ibid., str. 122–123, 125–126, 154 (za pis od 10. 3. i 1. 4. 1933. i 16. 4.
1934).
go vih po ra za – ka ko na rad nom me stu, ta ko i u pri vat nom `i vo tu – za
ko je je Pod lub ni sma trao da su uko re nje ni u sla bo sti nje go ve vo lje.
45
Me |u tim, za Pod lub nog dnev nik je bio vi {e od iz ve {ta ja o „bo le sti (nje -
go ve) vo lje“ (31. 10. 1935) – pi sa nje dnev ni ka je ta ko |e bio i lek jer je
za klju ~io da }e uve }a ti sna gu svo je vo lje i ti me {to }e pri mo ra ti se be da
re dov no pi {e (29. 1. 1933).
Sna ga vo lje po sti za la se bor bom. Dnev ni ci tri de se tih go di na obi lu -
ju opi si ma `i vo ta kao stal ne bor be. Alek san dar @e le znja kov, kol ho zni
ak ti vi sta iz Vo log de, opi sao je vr hu nac kam pa nje `e tve pod nje go vim
vo| stvom. Da bi is ko ri sti li kra tak pe riod su vog vre me na, pri nu dio je
ne po slu {ne rad ni ce kol ho za da osta nu u po lju dok ne za vr {e po sao:
@nje li smo do je da na est sa ti no }u, i po lje je po `nje ve no. Me sec je od i grao
ve li ku ulo gu, i po mo gao mi je da iz vr {im ovaj te {ki za da tak. Hva la par ti ji.
O~vr snu la me je i u~i ni la od lu~ nim u bor bi da po be dim u naj te `im okol -
no sti ma. Ka kva ve li ka sre }a! Ve li ka sre }a, bez gra ni ca! Se }am se re ~i
Mark sa i En gel sa: ’Bor ba je sre }a’! Su tra dan uju tro opet je pa da la ki {a.
46
U svo jim dnev ni ci ma auto ri ni su vo di li bor bu sa mo pro tiv – ne po -
slu {nih rad ni ka kol ho za, ili si la pri ro de ne go i pro tiv sa mih se be. Ulja -
nov je u jed nom svom osvr tu pri me tio da je ve} na pre do vao u raz vo ju
svo jih ma ni ra i obra zo va nja. Me |u tim, ostao je kri ti ~an pre ma ne kim
aspek ti ma svo je li~ no sti: „Upr kos mo joj u~e no sti, po ne kad je skan da lo -
zno ka ko sam si rov. Na rav no, ne `e lim da se pre tvo rim u me ku {nog in -
te lek tu al ca (slashcha ven’kii in tel li gent). Ali ono {to `e lim je ste da ne
bu dem `i vo ti nja.“ Za pis za vr {a va od lu kom: „Bor ba pro tiv pro sta {tva,
ne do sled no sti i la `i.“ (9. 12. 1932). Ili, da ci ti ra mo dnev nik Pod lub -
nog: „Ne znam ko, mi slim da je Gor ki re kao ’`i vot je bor ba’. Ta~ no za -
pa `a nje. @i vot bez bor be – to ni je `i vot ljud skog bi }a, to je `i vot `i vo ti -
nje. Od kad pam tim za se be, moj `i vot se raz vi jao kao unu tra {nja, emo -
tiv na bor ba“ (2. 5. 1933).
Go vo ri li smo o ulo zi dnev ni ka kao teh ni ke sa mo di sci pli no va nja.
Me |u tim, ne ke dnev ni~ ke pri ~e raz vi ja ju se i u du hov nom smi slu. One
opi su ju kre ta nje usme re no ka ob no vi sop stva, kre ta nje ko je ret ko ide
pra vo li nij ski, a mno go ~e {}e te ~e kao ne u jed na ~en pro ces ko ji ka rak te -
ri {e in ten ziv na bor ba. Spe ci fi~ na ulo ga dnev ni ka u na sta ja nju sop stva
iz ra `e na je u slu ~a ju pi sca Alek san dra Afi no ge no va, ko ji je dnev ne za pi -
se svog dnev ni ka ozna ~io kao „ja sne put ne zna ko ve sva kog po je di na~ -
nog da na ko ji sam pre `i veo“ (7. 10. 1937). Je dan od osnov nih ci lje va
Afi no ge no va u vo |e nju dnev ni ka je ste stva ra nje vi dlji vog tra ga sop stve -
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
157
45
Ibid., str. 95–96, 118, 182, 198, 203–204 (za pi si od 6. 10. 1932, 8. 2.
1933, 27. 12. 1934. i 28. 3. i 30. 9. 1935).
46
„1933–1936 gg. v gri a zo vet skoi de rev ne“ (za pis od 12. 10. 1935).
nog raz vo ja. Pre ki da nje ovog pu ta bi lo je rav no po vla ~e nju u svo je sa -
da {nje, ne sa vr {e no sop stvo. U tom smi slu osvrt na pro {le dnev ni~ ke za -
pi se omo gu }a va lo je Afi no ge no vu da za dr `i svoj put pre ma spa se nju:
16. 11. 1937. Upra vo sa da, da nas... Ustao sam sa `e ljom da ne ka ko na sta -
vim: da ne pre sta nem mi sli ti i aku mu li ra ti ono {to sam ve} po ~eo da aku -
mu li ram, uvek gle da ju }i una zad i is pi tu ju ~i se be, ne do zvo lja va ju }i se bi da
po sta nem ono {to sam bio, ~ak ni sa svim ma lo.
Na dru gom me stu Afi no ge nov se za kleo da ni ka da ne }e „...bi ti za -
do vo ljan sa mim so bom i svo jim pu tem. Pre gle daj ~e {}e svo je be le {ke,
po tra `i stra ni ce ko je su pi sa ne u da ni ma pro ce ne se be i o~e ki va nja od
se be. Ne ka ti ono {to si ne ka da na pi sao po slu `i kao stal ni pod set nik.
Ni ka da se ne odva jaj od ovih be le `a ka (uvek ih sre |uj i pro ve ri: to {to
pi {e{ do la zi iz sa mih du bi na ose }aj no sti tvog sr ca (6. 11. 1937)“.
47
Uti sak da se `i vot gra |a ni na so vjet skog si ste ma od vi jao kao pu to -
va nje ta ko |e je i gra fi~ ki pred sta vlje no u auto bi o gra fi ji Hajn ri ha Fo ge -
le ra (He in rich Vo ge ler), ne ma~ kog ko mu ni ste ko ji je tri de se tih go di na
emi gri rao u So vjet ski Sa vez, i krat ko pre smr ti 1942. go di ne na pi sao
me mo a re, s na slo vom „Po sta ja nje“ (Wer den). U dnev ni~ koj be le {ci iz
tog vre me na, Fo ge ler je ob ja snio prin ci pi jel nu svr hu pi sa nja svo je auto -
bi o gra fi je: „Mo `da }e ovu knji gu ~i ta ti lju di ko ji tra ga ju za sta za ma ka
no vom `i vo tu. Mo ja pri ~a }e im omo gu }i ti da pre po zna ju lu ta nja, ko ja
sa mi mo gu iz be }i.“
48
Kao {to po ka zu ju po sled nji pri me ri, so vjet ske dnev ni ke iz tri de se -
tih go di na ka rak te ri {u ne sa mo pla no vi sa mo tran sfor ma ci je ve} mno go
du blje, po tra ga za iz ra zom sop stva. ^i ni se da je iz ra `a va nje, a ne re pre -
si ja, osnov na te ma dnev ni~ kih be le {ki o se bi u tom pe ri o du. @e lja za
spa ja njem s ko lek ti vom, za osi gu ra njem in te gra ci je s ko mu ni sti~ kim,
ko lek ti vi sti~ kim vred no sti ma, ni je bi la di na mi ka gu blje nja sop stva, ni je
uma nji va la pri vat no sop stvo, ve} mu je, na pro tiv, omo gu }i la da ra ste.
Jav no i pri vat no
Isto ri ~a ri so vjet skog si ste ma ~e sto pret po sta vlja ju da su sa mo pri vat no
iz re ~e ne iz ja ve po u zda ni in di ka to ri „stvar nih“ uve re nja po je di na ca. Za -
to ce ne dnev nik kao pri vat ni za pis par exel len ce, s je din stve nim po ten ci -
ja lom iz ra `a va nja po je di na~ nog sop stva na ne is kri vlje ni na ~in. U skla du
s tim, dnev ni ci na sta li u do me nu jav nog – po put pro duk ci je bri gad nih
dnev ni ka, ili za pi sa na me nje nih oku jav no sti – od ba cu ju se kao ne a u ten -
ti~ ni za pi si, nro ~i to ako se ima u vi du pri ti sak ko ji je pri me nji va la so vjet -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
158
47
RGA LI, f. 2172, op. 3, ed. khr. 5.
48
Wer ner Hoh mann, He in rich Vo ge ler in der Sow je tu ni on 1931–1942: Da -
ten-Fak ten-Do ku men te (Fischer hu de, 1987), str. 97.
ska dr `a va pri mo ra va ju }i auto re dnev ni ka da pri me nju ju auto cen zu ru.
Me |u tim, ova eks klu ziv na ko re la ci ja auten ti~ nog sop stva s pri vat nom
sfe rom, osta vi la bi is tra `i va ~i ma sa mo ne ko li ko „pra vih“ dnev ni ka na
ko ji ma bi mo gli da ra de. [ta vi {e, ta kva ri go ro zna se lek ci ja ri zi ko va la bi
da pro pu sti su {tin sko zna ~e nje dnev ni ka u sta lji ni sti~ kom po ret ku.
Na {a di sku si ja je do sa da po ka za la da su mno gi dnev ni ci iz tri de se tih
go di na vo |e ni kao pro jek ti ra da na sa mom se bi. Po seb no je u slu ~a ju „kla -
sno tu |ih“ po je di na ca po sto ja la ve li ka `e lja da se jed nog da na ob ja ve nji -
ho vi in di vi du al ni za pi si o sop stve noj tran sfor ma ci ji. Za dru ge i njih sa me,
ob ja vlji va nje bi bio vi dljiv do kaz da su uspe {no iz me ni li sa mi se be. Ste pan
Pod lub ni, sin ku la ka ko ji je `i veo u Mo skvi i po ku {ao da po sta ne No vi so -
vjet ski ~o vek, ve} je znao na slov auto bi graf skog ro ma na ko ji je tre ba lo da
na pi {e na osno vu svo jih dnev ni~ kih be le `a ka: „@i vot pre va zi |e ne kla se,
nje no po nov no du hov no ro |e nje i pri la go |a va nje no vim uslo vi ma“.
49
Auto rke Ma ri je ta [a gi nian i Ve ra In ber, obe ne so vjet skog po re kla, te sto ga
za pla {e ne dru {tve nom mar gi na li za ci jom, to kom `i vo ta ob ja vi le su svo je
dnev ni~ ke za pi se o auto tran sfor ma ci ji.
50
Iako su ob ja vlje ne ver zi je dnev ni -
ka cen zu ri sa ne, to ne zna ~i da su dnev ni~ ki ru ko pi si vo |e ni kao ma te ri jal
za ob ja vlji va nje. Na pro tiv, Pod lub ni je bio pot pu no sve stan da bi ga mno -
gi de lo vi nje go vog dnev ni ka sku po ko {ta li ako bi ih ot kri li or ga ni dr `a ve,
ali je i da lje ve ro vao da }e jed no ga da na cen zu ra osla bi ti i da }e nje go vi za -
pi si ugle da ti sve tlost da na (25. 9. 1934). Nje gov dnev nik bio je isto vre me -
no za pis o auto tran sfor ma ci ji na me njen pu bli ci, kao i taj na „srod na du {a“,
ko joj je po ve ra vao pro ble me sa ko ji ma se su o ~a vao u po ku {a ju da se tran -
sfor mi {e. Je dan broj auto ra dnev ni ka vo dio je svo je dnev ni ke taj no, dok
su se isto vre me no ba vi li mi sli ma o ob ja vlji va nju knji `ev nih pu bli ka ci ja, za -
sno va nih na ma te ri ja lu dnev ni ka. Sto ga, ~i ni se da su u ovim dnev ni ci ma
na de lu mno go stru ki di ver gent ni im pul si, ko ji iz u zet no ote `a va ju nji ho vo
raz vr sta va nje na pri vat no, po lu pri vat no ili jav no.
Uobi ~a je na je prak sa me |u knji `ev nim kri ti ~a ri ma da li~ ni knji `ev -
ni glas tre ti ra ju kao sred stvo fik ci je. Ko ri ste }i do stup ne dis kur ziv ne
kon ven ci je i ula ze }i u oblast knji `ev no sti, ~ak i naj pri vat ni je shva }e no
sop stvo pod le `e pro ve ri.
51
Ume sto da iz da tog dnev ni ka iz vo di mo pri -
vat no i po im pli ka ci ji auten ti~ no sop stvo, bi lo bi plo do no sni je da se
dnev nik svr sta u ka te go ri ju pri vat nog dis kur sa, tj. kao me di jum kroz
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
159
49
Ste pan Pod lubnyi, dnev ni~ ka be le {ka od 25. 9. 1934, u Ta ge buch aus Mo -
skau, str. 92.
50
Ma ri et ta Sha ni gan, Dnev ni ki 1917–1931 (Le nin grad, 1932); In ber, Stra -
nitsy dnei pe re bi ra ia.
51
Man fred Jur gen sen, Das fik ti o na le Ich: un ter suc hun gen zum Ta ge buch
(Bern, 1979), str. 7–8: An drew Has sam, Wri ting and Re a lity: A Study of Mo dern
Bri tish Di ary Fic tion (West port, 1993), str. 4, 8, 51.
ko ji su auto ri mo gli kul ti vi sa ti – a ne sa mo iz ra zi ti – pri vat no sop stvo.
Do dat na kom pli ka ci ja od no si se na ko ri {}e nje ter mi na pri vat no u ana -
li zi so vjet ske dr `a ve ko ja je eli mi na ci ju svih tra go va bur `o a skog po ret -
ka (me |u ko ji ma je po de la pri vat no-jav no je dan od naj va `ni jih) sma tra -
la jed nim od svo jih pri mar nih ci lje va. U o~i ma so vjet skih mark si sta bur -
`o a sko sop stvo bi o je za ni mljiv, ali lo{ kon cept, ko ji je obe }a vao in di vi -
du al no sa mo o stva re nje, ali je za pra vo za va ra vao rad ni~ ku kla su o sta -
nju nje nog dru {tve nog otu |e nja. Jed nom ka da se sru {i ilu zi ja spa ja nja
in di vi du al nog s pri vat nim, {to pro pa gi ra bur `o a ski po re dak, pret hod no
ugnje te ni su bjek ti po vra ti }e svo ju ulo gu dru {tve nih bi }a. Nji ho vo unu -
tra {nje bi }e i spo lja {nja funk ci ja po sta }e jed no.
52
Ima ju }i na umu po se ban sta tus obla sti pri vat nog u mark si sti~ koj dr -
`a vi, bi lo bi ko ri sno raz mo tri ti ka te go ri je ko je so vjet ski auto ri dnev ni ka
ko ri ste da kon cep tu a li zu ju sop stve no dru {tve no po sto ja nje, ra di je ne go
da a pri o ri raz li ku je mo, s jed ne stra ne, sfe re jav nog i pri vat nog, a s dru ge,
svr hu pi sa nja dnev ni ka. Da po~ ne mo slu ~a jem Ga li ne [tan ge, pe de se to -
go di {nje do ma }i ce ko ja se uklju ~i la u no vo o sno va ni po kret do ma }i ca ak -
ti vist ki nja, „Obshche stven nit sa“ iz 1936. go di ne, ~i ji dnev nik po ka zu je
in ver zi ju li be ral no shva }e ne hi je rar hi je jav ne i pri vat ne sfe re.
53
Li be ral ni
dis kurs pred sta vlja po ro di~ ni `i vot kao prin ci pi jel ni do men pri vat nog. To
je do men oslo bo |e no sti in di vi due za auto re a li za ci ju iz van ogra ni ~e nja tr -
`i {nih od no sa i dr `av nog auto ri te ta. Iako i [tan ge o va su prot sta vlja po ro -
di~ ni `i vot i jav nu sfe ru, ona in di vi du al no is pu nje nje tra `i u ovom dru -
gom. Is ki da na iz me |u svo jih du `no sti do ma }i ce i dru {tve nog ak ti vi ste, iz -
me |u o~e ki va nja svo je po ro di ce i Re vo lu ci je, pr vo je pod re di la dru -
gom.
54
Ova ko ona opi su je svo je pr vo u~e {}e u po kre tu so vjet skih `e na:
„13. 5. 1936. Se de la sam kod ku }e, oku pi ra na svo jim ma lim po ro di~ nim
pro ble mi ma, ka da je do {la Za be li na i po nu di la mi da do |em na ne for -
mal ni sa sta nak sa ne ko li ko dru gih `e na iz ko me sa ri ja ta za ko mu ni ka ci je i
tran sport, ko je su `e le le da se pri klju ~e po kre tu. Pri sta la sam, na rav no.“
Ne ko li ko me se ci ka sni je, ka da je ve} bi la ak ti vi ski nja, `a li la se da je nje na
po ro di ca spre ~a va da se ostva ri: „27. 8. 1936. To li ko o mom do bro tvor -
nom ra du!... Dva me se ca sam bi la pot pu no uro nje na u svoj po sao. Pro na -
{la sam svoj de lo krug ra da i div no sam se ose }a la, upr kos to me {to sam
bi la ve o ma umor na... Ta ko da sam od lu ~i la da na pu stim po sao ko ji to li -
ko vo lim, i po no vo se do hva tim ku va nja, pra nja su do va i pe le na.“ A u su -
mi ra nju te go di ne ob zna ni la je svo ju po tre bu za „pri vat nim `i vo tom“:
27. 12. 1936. Ova go di na se bli `i kra ju. Bi la mi je te {ka. Po ro di ca je uz ne -
mi re na za to {to sam ta ko ma lo vre me na pro vo di la kod ku }e. @ao mi je
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
160
52
He nry J. Ko ren, Marx and the Aut hen tic Man (Pittsburgh, 1967), str. 114.
53
Dnev nik Ga li ne [tan ge, u In ti macy and Ter ror, str. 167–218.
54
O obr ta nju rod nih ulo ga to kom i po sle so vjet ske Re vo lu ci je vi de ti Eli za beth
Wo od, The Ba ba and the Co mra de (Blo o ming ton, 1997).
zbog njih, ali {ta mo gu? Ni sam jo{ sta ra, i da lje `e lim da imam li~ ni `i vot.
Sa da ka da sam is pu ni la svo je oba ve ze pre ma po ro di ci, u ovih ne ko li ko
go di na ko je mi pre o sta ju `e lim da `i vim za se be, uvek }e mi bi ti ve o ma
dra go da im po mog nem (na gla {e no).
[tan ge o va pred sta vlja po de lu pri vat no-jav no u ob li ku dve raz li ~i te
pu ta nje sop stva. Nje ne sit ne du `no sti do ma }i ce sta ja le su na pu tu sa -
mo o stva re nja za ko je se na da la da }e po sti }i slu `e }i re vo lu ci ji. U tom
sve tlu, dnev nik [tan ge o ve, ko ji je, pre sve ga, za pis o nje nim jav nim ak -
tiv no sti ma, iz ra nja kao po ka za telj nje nog so vjet skog sop stva. Ka da je
1938. go di ne bi la pri mo ra na da na pu sti svoj ak ti vi sti~ ki po sao i vra ti se
do ma }in stvu, pri me ti la je da je „od jed nom osta ri la mno go go di na“.
55
Su {ti na je da je rad za Re vo lu ci ju pod mla |i vao. „Na{ rad tre ba da bu de
ra do stan, to je pri rod no“ be le `i [tan ge o va na dru gom me stu u svom
dnev ni ku. „^o vek je dru {tve na `i vo ti nja. On mo `e bi ti sre }an i ra do -
stan sa mo u za jed ni ci. Osta vi te ~o ve ka sa mog, ma kar i u zlat noj pa la ti,
i nje go va `i vot na ra dost }e sa ma ne sta ti i is pa ri ti. Sa mo svest da slu `i -
mo dru {tvu mo `e do ne ti ra dost i za do volj stvo.“
56
Ova iz ja va ko ju [tan -
ge o va da je o se bi va `i i za njen dnev nik: ba{ za to {to ne mo `e bi ti sa ma,
od se ~e na od za jed ni ce, njen dnev nik, u onoj me ri u ko joj od sli ka va nje -
nu svest o se bi, ni ka ko ne mo `e bi ti sa mo li~ ni za pis. On mo ra bi ti po -
sve }en dru {tve nom `i vo tu da bi bio zna ~a jan i za do vo lja va ju }i. U tom
sve tlu lo gi~ no je to {to je [tan ge o va u svo je dnev ni ke za le pi la mno go -
broj ne no vin ske i dru ge ise~ ke iz jav nog `i vo ta, kao da je ti me hte la da
is tak ne ka ko se njen li~ ni glas mo `e ~u ti sa mo u okvi ru so vjet skog ko -
lek ti va. Slu ~aj [tan de o ve ta ko jo{ jed nom ilu stru je da u so vjet skom
kon tek stu iz ra `a va nju sop stva ne sto je na pu tu jav na de la i tek sto vi ne -
go na pro tiv, ta kva de la i tek sto vi pod sti ~u ova kvo iz ra `a va nje.
57
Ste pan Pod lub ni je od nos iz me |u pri vat nog i jav nog sme stio u
okvi re unu tra {njeg i spo lja {njeg sop stva. U svom dnev ni ku ~e sto po mi -
nje ose }aj svo je „unu tra {njo sti“ (vnu tren nost), ko ri ste }i iz raz si no nim -
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
161
55
Dnev nik Ga li ne [tan ge, u In ti macy and Ter ror, za pis od 2. 4. 1938.
56
Ovaj pa sa` iz go vo ra ko ji je [tan d`o va odr `a la `e na ma ko man da na ta u
tran sport nom sek to ru ide iza nje nih dnev ni~ kih be le {ki od 27. 12. 1936.
57
Mo je gle di {te na ovaj dnev nik kao ko he rent nu agen du iz ra `a va nja sop stva
raz li ku je se od in ter pre ta ci je ko ju su iz ne li pri re |i va ~i dnev ni ka [tan ge o ve, ko ji
na gla {a va ju raz li ~i tu pri ro du mno gih iz vo ra – dnev ni~ kih be le {ki, ise ~a ka iz no vi -
na, pi sa ma, fo to gra fi ja, i sli~ no – stva ra nje ovog „dnev ni ka-her ba ri ju ma“, i ko ji
pra vi dnev nik shva ta ju kao kom po zi tum pre ple te nih „ko do va u ko ji ma se su bjekt
kre }e na pred i ot kri va se, kao pa uk ko ji se spu {ta niz sop stve nu mre `u“ (In ti macy
and Ter ror, str. 168–169). Pre ma mom mi {lje nju, ova in ter pre ta ci ja isu vi {e na gla {a -
va for mal ne raz li ke iz me |u raz li ~i tih tek stu al nih i vi zu el nih `an ro va ko ji su uklju -
~e ni u dnev nik, i u istom smi slu ona ne do volj no ce ni eg zi sten ci jal no zna ~e nje ko je
je va `no auto ri ma po put [tan ge o ve, ka da stva ra ju ove za pi se o se bi.
no sa svo jom „du {om“ (dus ha). Cilj mu je bio da ak ti vi ra unu tra {nje
sop stvo ta ko da se ono spo ji s re vo lu ci o nar nim pla nom so vjet ske dr `a -
ve. Ka ko je on to shva tao, du {a so vjet skog gra |a ni na tre ba lo bi da bu -
de is pu nje na po seb nim po li ti~ kim du hom ko ji iza zi va en tu zi ja zam. Bio
je ne za do vo ljan ka da je pri me tio da „sve unu tra spa va“ ili ka da se ose -
}ao „idi ot ski, u ne po li ti~ kom ras po lo `e nju“ (7. 6. 1932).
Pod lub ni je sva ka ko raz vio od re |en po jam pri vat nog, i tu sfe ru
iden ti fi ko vao s de lo vi ma svog dnev ni ka. Dnev nik je bio nje gov „je di ni
pri ja telj“, je di ni part ner ko me je po ve ra vao sve mi sli za ko je je znao da
bi bi lo opa sno da ih bi lo gde dru gde ka `e, ~ak i naj bli `im pri ja te lji ma.
Me |u tim, sma trao je da te mi sli ni su le gi tim ne. On ni je imao ni ka kav
po zi ti van po jam pri vat ne sfe re, u kom bi mo gao da usi dri ose }aj sop -
stva i li~ nih vred no sti ko je se raz li ku ju od jav nih nor mi. Za to svoj
dnev nik ni je shva tio kao za pis o sfe ri pri vat nog, ko ji tre ba za pam ti ti.
On mu je pre slu `io kao „kan ta“ u ko ju je mo gao da uba ci sve „|u bre“
ko je mu je bi lo na umu (23. 1. 1933). Sa gle da vao je pi sa nje kao bor bu
iz ko je }e naj zad iza }i o~i {}en, pot pu no iden ti ~an s jav nim vred no sti ma
i za to neo p te re }en bi lo ka kvom al ter na tiv nom se bi~ nom, i sto ga ne ~i -
stom sfe rom.
Dnev ni ci iz Sta lji no ve ere pre pu ni su pri vat nih mi sli – pri vat nih u
smi slu da su sva ka ko po ver lji ve i ni su na me nje ne jav no sti – ali nji ho vi
auto ri su ih ~e {}e vi de li kao iz raz sla bo sti ne go kao zna ko ve ne do stat ka
sna ge vo lje, tj. kao iz vor po no sa ili je zgro nji ho vog sop stva. Sto ga du a -
li tet pri vat no-jav no ni je mno go od po mo }i za raz u me va nje so vjet skih
su bjek tiv no sti ako pret po sta vi mo da je do men pri vat nog eks klu ziv no
me sto po zi tiv nog iden ti te ta. Pri vat nost, sa ma po se bi, ne ma o~i gled no
zna ~e nje. Ona do bi ja po zi tiv nu ili ne ga tiv nu vred nost u za vi sno sti od
dis kur sa u kom sop stvo se be re a li zu je. U so vjet skom slu ~a ju, uz ra di kal -
no jav ni i ko lek ti vi sti~ ki etos ko ji je pro mo vi sa la re vo lu ci o nar na dr `a -
va, ne ~u di {to prak ti~ no ni je dan dnev nik vo |en tri de se tih go di na, a
ko ji mi je po znat, ni je na stao da bi se pri vat nost kul ti vi sa la i po sta vi la
na spram jav ne sfe re. Tip sa mo re a li za ci je za ko jim su tra ga li pi sci dnev -
ni ka tre ba lo je da se do stig ne uz po mo} teh ni ka pro ~i {}a va nja i pre o bli -
ko va nja sop stva. Ume sto da ko ri ste di ho to mi ju pri vat no i jav no, auto ri
dnev ni ka od re di li su svo je pri vat no i po je di na~ no po sto ja nje s ob zi rom
na op {ti jav ni in te res. Ti opi si po ka zu ju dva prav ca – `i vot po je din ca i
`i vot ko lek ti va – ko ji ide al no tre ba da se spo je u ce li nu. Iz no va i iz no va
pi sa li su o svo jim na po ri ma da pri va tan `i vot spo je s „op {tim to kom `i -
vo ta“ so vjet skog ko lek ti va.
58
Pri vat ni `i vot, za raz li ku ili ~ak na su prot
`i vo tu ko lek ti va, ipak se sma trao ma nje va `nim i ne is pu nje nim.
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
162
58
Vi de ti na pri mer dnev nik A. Afi no ge no va, za pis od 29.7.1937 (RGA LI, f.
2172, op. 3, ed. 5).
Ju li ja Pjat nic ka ja opi sa la je u svom dnev ni ku ose }aj li~ nog pro pa da -
nja ko ji je na stao usled nje ne ne spo sob no sti da u~e stvu je u `i vo tu so -
vjet skog na ro da ko ji ve ru je u na pre dak. Po stru ci in `e njer, iz gu bi la je
po sao kad joj je mu` uhap {en 1937. go di ne, pa je pro vo di la mno go vre -
me na u jav noj bi bli o te ci, li sta ju }i teh ni~ ke ~a so pi se:
Pre gle da la sam Me ha ni~ ko in `e njer stvo. Sva ki dan ko ji pre `i vim gu ra me
du blje na zad. Pra ve se no ve ma {i ne: stru go vi, po ljo pri vred na opre ma, ma -
{i ne za me tro, za mo sto ve itd. Rad se or ga ni zu je na no ve na ~i ne... In `e nje -
ri na no ve na ~i ne po sta vlja ju pi ta nja or ga ni za ci je i teh no lo gi je pro iz vod -
nje oru |a. Sve u sve mu, ne ma sum nje da `i vot ide da lje, bez ob zi ra na bilo
ka kve „kli po ve u to~ ko vi ma“. Di van Dvo rac kul tu re za rad ni ke u ZIS-u
59
.
Stvar no sam lju bo mor na: za {to ni sam deo nji ho vog ko lek ti va?
60
Jed na od stra te gi ja ko je je Pjat nic ka ja upo tre bi la da bi pod ne la ka -
ta stro fu hap {e nja svog mu `a, stra te gi ja ko ju je pred lo `io i dr `av ni pro -
ku ra tor ko me se obra ti la za po mo}, bi la je da „se uz dig ne iz nad (svog)
li~ nog `i vo ta“ (9.4.1935.). Pjat nic ka ja je bi la „iz mu ~e na“ za to {to ni je
mo gla da mr zi svog mu `a, ne pri ja te lja na ro da. Te ra la je se be da „do ka -
`e, ne dru gi ma, ve} se bi“ da mo `e da pre va zi |e svo je li~ ne sum nje i da
se uda lji od nje ga: „Ti me }e{ do ka za ti da sto ji{ vi {e od su pru ge, i vi {e
od maj ke. Ti me }e{ do ka za ti da si gra |an ka ve li kog So vjet skog Sa ve za.
A ako ne ma{ sna ge da to ura di{, do |a vo la s to bom.“
61
*
* *
U ovom ~lan ku for mu li san je po ku {aj pred sta vlja nja isto rij ski kon tek -
stu a li zo va nog poj ma su bjek ti vi te ta ka rak te ri sti~ nog za ra ni so vjet ski pe -
riod (1917–1941). Na su prot ra {i re noj na vi ci da se so vjet ski re `im shva -
ta kao ugnje ta~ ka vlast ko ja je po ku {a va la da po ti sne svest o se bi so vjet -
skih gra |a na, rad je Re vo lu ci ju pri ka zao kao ogrom nu sna gu su bjek ti vi -
te ta. To ne tre ba pri pi sa ti sa mo je zi ku in di vi du al ne i dru {tve ne eman ci -
pa ci je ko ji se po ja vio 1917. go di ne i lju di ma pru `io sa svim no ve re gi -
stre sa mo i zra `a va nja. Va `ni je je da je prak ti~ no od po ~et ka Re vo lu ci je
su bjek ti vi tet po stao iz ra zi ta po li ti~ ka i spa so no sna ka te go ri ja. Pi ta nja o
to me ko je ne ko bio, da li je za ili pro tiv Re vo lu ci je, da li se ne ko mo `e
pro me ni ti, i ka ko ne ko na do ka ziv na ~in se be mo `e tran sfor mi sa ti u re -
vo lu ci o nar ni su bjekt bi la su cen tral na, ve ro vat no i naj ak tu el ni ja pi ta nja
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
163
59
ZIS – Fa bri ka auto mo bi la „J. V. Sta ljin“ u Mo skvi (Za vod ime ni „I. V. Sta -
li na“ ZiS, 1931–1956), da nas pod na zi vom ZiL (Za vod ime ni Li ha ~e va – ZiL) –
prim. prev.
60
Iuli ia Pi at nit ska ia, Dnev nik zheny bol’she vi ka (Ben son, VI, 1987), str. 149
(za pis od 26.3. 1938).
61
Ibid., za pis od 27. 5. 1938.
ra ne so vjet ske vla da vi ne. Ta pi ta nja so vjet ski re `im na me tao je u ime
Re vo lu ci je, ali, ta ko |e i ra di ob li ko va nja lo jal nih sled be ni ka u na ro du.
Po sle di ca je bi la da so vjet ski gra |a ni ni su ima li iz bo ra ne go da bu du
sve sni „se be“ kao od re |e ne po li ti~ ke ka te go ri je, kao li~ nog iden ti te ta
ko ji pod le `e jav nom is pi ti va nju, i kao en ti te ta ko ji tre ba ob li ko va ti i
usa vr {a va ti kroz rad na se bi. Pre ma to me, Re vo lu ci ja je na gla {a va la – ili
u mno gim slu ~a je vi ma tek stva ra la – ose }aj da ne ko po se du je spe ci fi~ nu
li~ nu bi o gra fi ju, te da tre ba da bu de u sta nju da je pred sta vi. Bez ika kve
sum nje, ne pre kid ni la nac dru {tve nih i li~ nih lo mo va pro iz ve de nih ra -
tom, re vo lu ci jom i sna `nim so vjet skim dru {tve nim in `e nje rin gom imao
je ra za ra ju }i uti caj na pret hod no ose }a nje sop stva po je di na ca. Ipak, bi -
lo bi po gre {no da na osno vu to ga za klju ~i mo, ka ko je to ne dav no su ge -
ri sa no
62
, da su dru {tvo ~i ni le slom ljene, ato mi zi ra ne in di vi due, po {to su
isto vre me no (i kao ni ka da pre) so vjet ski gra |a ni pod sti ca ni da se be ra -
z u me ju u okvi ri ma ko he rent nih pri ~a o se bi, te da sto ga se be ob li ku ju
kao auto bi o graf ske su bjek te. Od po ~et ka prak sa so vjet ske re vo lu ci je
ima la je sna `nu su bjek tiv nu po sle di cu, pri ~e mu su pojedinci mo ra li da
usme re svo je su bjek tiv ne gla so ve pre ma ko lek tiv nom pro jek tu iz grad -
nje so ci ja li sti~ kog dru {tva. To su bjek tiv no sta no vi {te, ko je je do bi lo ~ak
i ve }u po li ti~ ku te `i nu u tri de se tim go di na ma u od no su na pret hod nu
de ce ni ju, mo ra da se uzme u ob zir pri pro u ~a va nju auto bi o graf skih po -
da ta ka to ga do ba.
63
Je dan od naj traj ni jih uti ca ja pred rat nog so vjet skog re `i ma bi lo je
stva ra nje sklad nih i svr sis hod nih in di vi du al nih bi o gra fi ja u ve li kom
bro ju. U sva kom do ga |a ju mo `e se po sma tra ti po vrat na `e lja pre `i ve lih
so vjet skih gra |a na da na gla se ose }aj isto rij ske svr he i li~ nog is pu nje nja
ka da pre sa be ru svo ja is ku stva o pred rat nom sta lji ni sti~ kom pe ri o du.
An to ni na Be re `nja ja, ra ni je in `e njer iz Sver dlov ska, iz ne na di la je lju de
sa Za pa da ko ji su je in ter vju i sa li, i stal no je pi ta li o ne sta {i ca ma i te {ko -
}a ma iz nje ne mla do sti. Ume sto to ga, sve {to je hte la bi lo je da go vo ri o
„pro iz vod nji i ra du za op {te do bro ko ji je is pred li~ nog `i vo ta i pri vat -
nog za do volj stva“.
64
A Le o nard Po temp kin, autor iz u zet nog auto ek -
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
164
62
Vi de ti na ro ~i to Plag gen borg, „Grund pro ble me der Kul tur geschic hte“.
63
Za pre laz ka prak sa ma in di vi du aliza ci je to kom tri de se tih go di na vi de ti Va -
dim Vol kov, „The Con cept of Kul’tur nost’: No tes on the Sta li nist Ci vi li zing Pro -
cess“, u Everyday Re vo lu tion: Su bjects in For ma tion in Early So vi et Cul tu re, ed. C.
Ki a er and E. Na i man (u pri pre mi); Oleg Khark hor din, The Col lec ti ve and the In -
di vi dual in Rus sia (Ber ke ley, 1999); Vla di mir Pa pernyi, Kul’tu ra „Dva“ (Ann Ar -
bor, 1985); Raymond A. Ba u er, The New Man in So vi et Psi ho logy (1952; re print
iz da nje Cam brid ge, MA, 1968).
64
Bar ba ra En gel and A. Po sad skaya-Van der beck, eds., A Re vo lu tion of The ir
Own: Vo i ces of Wo men in So vi et Hi story (Bo ul der, 1998), str. 101–116, na ro ~i to
str. 102–103. Be re `nja ja se ta ko |e pri se }a ka ko je kao vo |a rad ni ka po ku {a la da
spre siv nog dnev ni ka sta lji nov ske ere, u svo jim sta rim da ni ma bio je od -
lu ~an da se bo ri pro tiv ide je da je sta lji ni zam bio sa mo `r tvo va nje, sa mo
zlo, i sa mo re pre si ja. Nje go vim re ~i ma: „Ka te go ri~ ki od bi jam kle vet -
ni~ ku tvrd nju da je na {a ge ne ra ci ja na vod no svoj `i vot `i ve la uza lud“.
65
S en gle skog pre ve la Una Po po vi}
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
165
po dig ne mo ral svo jih dru go va rad ni ka {e ta ju }i po rad nji i pe va ju }i im pe smu „Ceo
na{ `i vot je bor ba“. Nje na por tret fo to gra fi ja iz 1932. go di ne, ko ju je po ka za la za -
pad nim sa go vor ni ci ma, po za di je ima la po sve tu: „Ne ko li ko re ~i mom pri ja te lju:
sa mo po mo }u stal ne bor be i du go traj nog ra da na se bi mo gu se po sti }i vi si ne na u -
ke. Ja ko je va `no po {to va ti `i vot i zna ti ka ko da se iz nje ga iz vu ~e sa mo ono do bro,
i da se ono sje di ni sa ne ~i jim ide a li ma. Ta da }e `i vot bi ti in te re san tan i is pu njen
sre }om.“ (Ibid., str. 107–108).
65
In ter vju auto ra sa L. A. Po tem ki nom, 29. 3. 1995.
SVETLANA BOJM
KAKO JE NASTALA „SOVJETSKA SUBJEKTIVNOST“*
Bi lo je mno go po be da i po ra za. Kla sni ne pri ja telj, ku lak,
ni je spa vao ve} je or ga ni zo vao na zad ne ma se si ro ma {nih i
sred nje imu} nih se lja ka pro tiv kol ho za. Ta ko su na {i kol -
ho zi na sta ja li, sa zre va li i ja ~a li u te {kim okr {a ji ma sa za -
sta re lim i od u mi ru }im ka pi ta li sti~ kim ele men ti ma. Jo{ je
mno go bor bi pred na ma...
(Iz dnev ni ka A. I. @e le znja ko va)
^ak su i lo go ri Gu la ga bi li snab de ve ni ve li kim bi bli o te ka -
ma i dru gim obra zov nim sred stvi ma jer su za mi {lje ni kao
gra di li {te za stva ra nje No vog ^o ve ka...
(Joc hen Hell beck, ,,Wor king, Strug gling, Be co ming“)
U pe smi Bitlsa „Back in the US SR“, so vjet ske de voj ke ve} su „do sti gle
i pre sti gle“ za pad ne. Pe va~ ma {ta ka ko }e ga jed na od tih pre le pih so -
vjet skih de vo ja ka po zva ti na far mu svog ta ti ce (bring me to the daddy’s
farm), gde }e uz zvu ke ba la laj ke oni pro ve sti pre lep we e kend. Opro sti -
}e mo D`o nu Le no nu nje go vu po li ti~ ku ne pot ko va nost, ne shva ta nje
ko lek ti vi za ci je i in te re so va nje za „kla sno-stra ne ele men te“. Nje gov
SSSR ima isti ta kav od nos pre ma stvar no sti kao i Ame ri ka iz pe sme
„Go odbye Ame ri ca“ u ko joj ben d`o za me nju je ba la laj ku. To su ima gi -
nar ne ze mlje, od ra zi u ogle da lu Hladnog ra ta. Ipak, po ~ev {i od dva de -
se tih go di na pro {log ve ka, Back in the US SR po stao je ja san to pos za -
pad ne ima gi na ci je, a sva ki za pad ni isto ri ~ar ko ji pi {e o So vjet skom Sa -
ve zu sve stan je da, hteo to ili ne, mo ra da osmi sli svoj isto ri o graf ski
166
Tre}i program Radio Beograda
Br. 141–142, I–II/2009
UDK: 94(47)"192/195":316.75
930 Helbek J.
* Iz vor: Sve tla na Boñm „Kak sde la na ’so vet skað subúek tiv nostú’?“, Ab Im pe -
rio, Ka zanú, No. 3, (2002).
kon tekst i svoj od nos pre ma mit skoj dr `a vi US SR.
1
To je na ro ~i to slu -
~aj ako se isto ri ~ar ba vi pro ble mom spo zna je i su bjek tiv no sti u sta lji ni -
sti~ ko do ba – pro ble mom ko ji je ka men spo ti ca nja le ve za pad ne na u~ -
ne mi sli. Pre ma to me, is tra `i va nje so vjet ske su bjek tiv no sti od ra `a va
kao u ogle da lu su bjek tiv nost za pad nih aka dem skih in te lek tu a la ca s po -
~et ka dva de set pr vog ve ka. Sva ko pro u ~a va nje ta kve vr ste nu `no se
mo ra raz ma tra ti u dva kon tek sta – ka ko u so vjet skom kon tek stu tri de -
se tih go di na, ta ko i u za pad nom i post so vjet skom na u~ nom kon tek stu
po sled nje de ce ni je XX ve ka.
Uza jam ni od nos isto ri je i te o ri je je dan je od cen tral nih pro ble ma
sa vre me ne isto rij ske na u ke. S jed ne stra ne, no va tor ski te o rij ski i fi lo -
zof ski pri stu pi ot kri va ju no ve uglo ve, vo de ka neo p hod noj isto ri o graf -
skoj re flek si ji, po ma `u u od stra nji va nju kli {ea i ski da nju ta bua s od re -
|e nih na ~i na is tra `i va nja. To se na ro ~i to od no si na ta ko slo `e ne isto rij -
ske pe ri o de kao {to su so vjet ske tri de se tih go di na. S dru ge stra ne, u
okvi ru za pad nog aka dem skog tr `i {ta de lu je za kon „ob ja vi ili pro pad ni“
(pu blish or per rish), ko ji sti mu li {e pro iz vo |e nje no vih pri stu pa isto ri ji.
De fi ni ci ja pro fe si o nal nog mi {lje nja ko ju je da la Ha na Arent do pri no si
raz u me va nju tog fe no me na. „Pro fe si o nal no mi {lje nje“ te `i ja snoj unu -
tra {njoj lo gi ci u okvi ri ma sop stve nih, usko ozna ~e nih pa ra me ta ra, ali se
ono po ne kad na la zi u ve o ma opo sre do va nim od no si ma s li~ nim ili isto -
rij skim is ku stvom. „Pro fe si o nal no mi {lje nje“ ne ko ri sti te o ri ju ra di pro -
{i re nja gra ni ca sa zna nja, ve} ra di ~i sto uti li tar nih ci lje va – te o ri ja po sta -
je svo je vr stan „vi {ak vred no sti“ aka dem skog pro iz vo da, ~i ne }i ga
„atrak tiv ni jim“ (mark si sti~ kim ma ni rom re ~e no, u du hu ra do va Hel be -
ka i Hal fi na). Ha na Arent su prot sta vlja ta kvom pot pu no lo gi~ nom pse -
u do pro fe si o na li zmu je dan pro fe si o na li zam dru ge vr ste, tvo ra~ ki i re -
flek siv ni, ko ji ka rak te ri {e ka ko od go vor nost pre ma pred me tu is tra `i va -
nja, ta ko i isto vre me nu uklju ~e nost u svet iz van okvi ra di sci pli ne. Na
taj na ~in, te o ri ju i isto ri ju ne tre ba shva ta ti kao „kla sne ne pri ja te lje“, ili,
da ovog pu ta pa ra fra zi ram Pu {ki na, a ne Mark sa – kao, „dve ne spo ji ve
stva ri“. Ni je to li ko va `no da li su isto ri ~a ri ~i ta li Fu koa, ve} je va `no
ka ko su ga ~i ta li. Pred la `em da na pri me ru jed nog od ~la na ka Jo ha na
Hel be ka ana li zi ra mo isto ri o graf sko usme re nje na pro u ~a va nje „so vjet -
ske su bjek tiv no sti“ ko ri {}e njem nje go vih sop stve nih te o rij skih ka te go -
ri ja, te da raz mo tri mo ka ko je na sta la „so vjet ska su bjek tiv nost“.
2
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
167
1
Kao pri mer ana li ze tog to po sa mo `e da po slu `i ~la nak @a ka De ri de: „Back
from Mo scow, in the US SR“ u: Mark Po ster (Ed.). Po li tics, The ory and Con tem po -
rary Cul tu re. New York, 1993.
2
Na `a lost, ov de ni sam u mo gu} no sti da ana li zi ram ceo kor pus de la Jo ha na
Hel be ka i pri nu |e na sam da se ogra ni ~im sa mo na ne ko li ko nje go vih tek sto va.
Kon cep tu al ni apa rat
Hel bek na me ra va da na nov na ~in sa gle da sta lji ni sti~ ki pe riod, da us po -
sta vi rav no te `u u isto rij skim is tra `i va nji ma, te da po ka `e ka ko je
„osnov no de lo va nje Re vo lu ci je iz 1917. go di ne i so vjet skih re vo lu ci o -
nar nih prak si na sa mo o se }a nje in di vi du u ma bi lo pro duk tiv no, a ne re -
pre siv no“. U cen tru nje go vog in te re so va nja su dnev ni ci ko mu ni sta, ak -
tiv nih u~e sni ka ko lek ti vi za ci je i so vjet skih funk ci o ne ra. Autor opo vr ga -
va „du bo ko uko re nje ne pred sta ve u za pad noj ima gi na ci ji“ ko je se za -
sni va ju na sklo no sti ka „li be ral nom su bjek tu“ kao traj nom ti pu (te na ci -
o us li be ral su bject), a ta ko |e i za klju~ ke ru skih i za pad nih na u~ ni ka ko -
ji sma tra ju da je „so vjet ski re `im te `io gu {e nju sa mo o se }a nja in di vi du u -
ma“. Ta kav pri stup ne stre mi is tra `i va nju iskre no sti i auten ti~ no sti i ne
ba vi se ne raz re {i vim pi ta njem o to me {ta su za i sta mi sli li i ose }a li so -
vjet ski gra |a ni. Ume sto to ga, Hel bek na {u pa `nju ume ra va ka iz ja vama
so vjet skih gra |a na o se bi i raz ma tra ih kao for mu sa mo i zra `a va nja, a ne
re pre si je. U po gle du me to do lo gi je, Hel bek pred la `e ne ko li ke po stu la te
Mi {e la Fu koa i, pre sve ga, nje go vo raz u me va nje „teh no lo gi je se be“ i
teh no lo gi je vla sti.
Na mo je iz ne na |e nje, autor ve} na pr voj stra ni ci su bjek tiv nost de -
fi ni {e kao „spo sob nost mi {lje nja i de lo va nja, ko ja pro is ti ~e iz har mo ni~ -
nog i ce lo vi tog sa mo o se }a nja“.
3
Oda kle pro iz la zi ta kvo od re |e nje su -
bjek tiv no sti? Sva ko, ko ma kar po vr {no po zna je Fu ko o ve ra do ve, shva -
ta da se to od re |e nje na la zi u di rekt noj su prot no sti sa fu ko ov skim ra zu -
me va njem su bjek ta ko ji pred sta vlja {ta mu dra go, sa mo ne „har mo ni~ -
nost“ i ce lo vi tost. Kroz ceo tekst Hel bek na sta vlja da me {a kar te zi jan -
sko i kan ti jan sko raz u me va nje li~ no sti (self) i svo ju poststruk tu ra li sti~ -
ku kri ti ku.
Pot pu na kon cep tu al na po met nja pro iz la zi oko shva ta nja „pri vat ne
li~ no sti“ (pri va te self). Autor is prav no is ti ~e pro ble ma ti~ nost de fi ni ci je
pri vat ne sfe re u ru skom i so vjet skom kon tek stu. Ipak, raz vi ja ju }i svo ju
te zu, on se ko le ba iz me |u afir mi sa nja li~ nog sa mo i zra `a va nja i sa njim
po ve za nog bolj {e vi~ kog shva ta nja „slo bod ne su bjek tiv no sti“ u ko me je
slo bo da „pra vil no shva }e na nu `nost“. Kao re zul tat, so vjet ski ko mu ni -
sti, auto ri dnev ni ka, kao da odo le va ju Fu kou i vra }a ju se kan tov skom
su bjek tu. Pro u ~a va nje dru gih ka te go ri ja so vjet skih gra |a na na la zi se iz -
van gra ni ca ana li zi ra nog is tra `i va nja. Nji ma je od re |en bi lo ko ji tip
„su bjek tiv no sti“.
Hel be ka bi tre ba lo pod se ti ti na in te re sant nu na po me nu iz dnev ni ka
Val te ra Be nja mi na, ne ma~ kog le vog knji `ev nog kri ti ~a ra, ko ji je u zi mu
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
168
3
Joc hen Hell beck, „Wor king, Strug gling, Be co ming: Sta lin-Era Auto bi o grap -
hi cal Texts“, Rus sian Re vi ew, Vol. 60 (July 2001), p. 340.
1926–1927. go di ne po se tio Mo skvu: „Bolj {e vi ci su uki nu li pri vat ni `i -
vot“. Sre }om, Be nja min je pre te ri vao, opi su ju }i ten den ci ju, a ne re zul -
tat. Ipak, ve }i deo nje go vih mo skov skih za pa `a na ja, ba{ kao i nje go vi
upor ni po ku {a ji da u Mo skvi sa ~u va bar ne {to ma lo pri vat no sti i re flek -
siv nog mi {lje nja, za slu `u ju da bu du po me nu ti. Po sle tog pu to va nja, Be -
nja min je od lu ~io da ne pri stu pi Ko mu ni sti~koj par ti ji (Asja La cis, glu -
mi ca i re di telj ko mu ni sti~ kog te a tra, u ko ju je Be nja min bio za lju bljen, i
njen ne ma~ ki pri ja telj Rejh, osta li su u Mo skvi i za vr {i li su kao `r tve
Gu la ga).
Re zul tat ta kve traj ne kon cep tu al ne zbr ke ni je jed no zna ~an, {to sa -
mo po se bi, me |u tim, ni je pro blem: Fu ko bi se kao pro nic lji vi is tra `i -
va~ kon cen tri sao upra vo na dis kur ziv nim na pr sli na ma, pra zni na ma i
ne lo gi~ no sti ma u dnev ni ci ma so vjet skih lju di. Oni su naj pri mer ni ji za
sva ko iz u ~a va nje su bjek tiv no sti. Ali, ne do sled nost re zul ta ta je uvek iza -
zov pro fe si o nal nom mi {lje nju jer upra vo ona zah te va re flek si ju po vo -
dom sop stve ne me to do lo gi je.
U naj no vi jem pri sva ja nju Fu koa unu tar ru skih i so vjet skih is tra `i va -
nja, za pa `am se ri ju pa ra dok sa. Ta is tra `i va nja ~e sto ig no ri {u evo lu ci ju
mi sli sa mog Fu koa i dva de set go di na kri ti ke nje go vih ra do va unu tar
fran cu skog kon tek sta. Oni kao da za mr za va ju te o ri ju iz ra nih osam de -
se tih i taj ba ja ti smr znu ti pro iz vod iz no se kao po sled nju re~ na u ke.
Knji `ev ni kri ti ~a ri ko ji su se ba vi li poststruk tu ra li sti~ kom te o ri jom (u
ko je i se be une ko li ko ubra jam, po {to je mo ja dok tor ska di ser ta ci ja na
Har var du bi la po sve }e na te o ri ji su bjek tiv no sti u knji `ev no sti, pro ble mu
smr ti auto ra i, po red osta log, ra do vi ma Fu koa), dav no su iza {li iz ta -
kvog usko dis kur ziv nog shva ta nja su bjek ta. „Pri ja telj ska“ kri ti ka Fu koa
u ra do vi ma Mi {e la de Ser toa, po znog Bar ta, De ri de, Nan si ja i Li o ta ra,
vra }a se upra vo pi ta nju o od u pi ra nju prak sa ma vla sti (Ser to), o ljud sko -
sti i in di vi du al no sti (sin gu la rity, par ti cu la rity) ko ju ne tre ba re du ko va ti
i ko lek ti vi zo va ti (Bart i Nan si), o no voj eti ci od go vor no sti ko ja se ne
svo di na auto ri ma omra `e ni ka ri ka tu ral ni lik li be ra la de vet na e stog ve ka
(De ri da, Li o tar, Le vi nas). Isti na, u nji ho voj in ter pre ta ci ji je i Fu ko is pao
pri li~ no ka ri ka tu ra lan. Ume sto ras pra ve o me to do lo gi ji, do bi li smo
pre pir ku soc re a li sti~ kog `an ra ili po u~ nu ame ri~ ku ko me di ju sa good
guys and bad guys. Po zna to je da Fu ko ni je uvi |ao ve li ku raz li ku iz me -
|u auto ri tar nih re `i ma i de mo kra ti je za pad nog ti pa. Ipak, kri ti ka za -
pad ne su bjek tiv no sti ko ju je on for mu li sao u za pad nom kon tek stu bi la
je, za svo je vre me, stva ra la~ ka i pro vo ka tiv na. Is tra `i va ~i Ru si je i So -
vjet skog Sa ve za ne po zajm lju ju Fu ko ov me tod – to bi zah te va lo kri ti ku
ru ske su bjek tiv no sti ka ko unu tar ru skog, ta ko i za pad nog kon tek sta.
Oni ve }im de lom pro iz vo de efe kat Fu ko o vih ra do va i ko ri ste fu ko ov -
sku ana li zu za pad ne su bjek tiv no sti da bi oprav da li nje nog ru skog i so -
vjet skog ana lo ga. Ovo me pod se }a na sta ri so vjet ski vic iz vre me na
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
169
„oto plja va nja“: sre li se Rus i Ame ru ka nac i sta li da se pre pi ru oko slo -
bo de go vo ra: „Ja u sva ko do ba mo gu da odem pred Be lu ku }u i da ta -
mo kri ti ku jem ame ri~ kog pred sed ni ka“. So vjet ski gra |a nin mu je na to
od go vo rio: „Pa {ta, ja ta ko |e mo gu u sva ko do ba da odem na Cr ve ni
trg i da ta mo kri ti ku jem ame ri~ kog pred sed ni ka“.
4
Ana li za isto rij skih do ku me na ta
Uzmi mo je dan od pri me ra ko ji na osno vu dnev ni ka A. I. @e le znja ko va,
na pi sa nog tri de se tih go di na pro {log ve ka, na vo di Hel bek: „Bi lo je
mno go po be da i po ra za. Kla sni ne pri ja telj, ku lak, ne spa va, ne go or ga -
ni zu je na zad ne ma se si ro ma {nih i sred nje imu} nih se lja ka pro tiv kol ho -
za. Na {i kol ho zi na sta ju, sa zre va ju i ja ~a ju u te {kim okr {a ji ma sa za sta -
re lim i od u mi ru }im ka pi ta li sti~ kim ele men ti ma.“
U Hel be ko vom ~lan ku taj ci tat je pri mer „auto bi o graf skog pri po ve -
da nja kao hro ni ke kla sne bor be“, on sve do ~i o „naj vi {em ste pe nu uvu -
~e no sti auto ra u pro ces iz grad nje so vjet skog si ste ma“. Ne sle di nu ka kva
dis kur ziv na ana li za tek sta na ko ju se po zi va ju kri ti ~a ri so vjet ske su bjek -
tiv no sti. Pa `lji vi ja ana li za na ve de nog od lom ka po ka zu je da prak ti~ no
sva ki nje gov ele ment po ~i nje ko ri {}e njem pri de va („na zad ne ma se si ro -
ma ha“, „te {ka bor ba“, „od u mi ru }i ka pi ta li sti~ ki ele men ti“) i za vr {a va
se sto pro cent no usta lje nom sin tak som. Ni jed na gra ma ti~ ka ili sti li sti~ ka
od li ka tih is ka za ~ak ni mi ni mal no ne od stu pa od ka no na ofi ci jel ne iko -
no gra fi je. Ste pen kli {ea u na ve de nom pri me ru po ra `a va ju }i je i ~ak i
ka da se upo re di s na rod nom knji `ev no {}u ili iko no pi sa njem, u ko ji ma
ipak po sto ji iz ve sna va ri jant nost. Ta ko pre te ra na i auto mat ska pro iz -
vod nja po lu fa bri ka ta po li ti~ kog je zi ka di rekt nog sve do ka do ga |a ja je
in te re san tan psi ho lo {ki fe no men, ma da iza zi va i strah. ^i ni se da je
autor dnev ni ka in stink tiv no ose }ao opa snost i od naj ma njeg od stu pa nja
od ofi ci jel ne „iko no gra fi je“. Nje go ve re ~i ni su obi~ no po na vlja nje, ve}
ma gi~ na for mu la.
Is tak ni mo ov de jed no ne sla ga nje ko je je pro ma klo auto ru: u dnev -
ni ku se ka pi ta li sti~ ki ele men ti opi su ju kao „za sta re li i od u mi ru }i“ ( „ob -
so le te and dying“). Zdrav ra zum do {ap ta va, da je nu `no da ne {to naj pre
„ne sta ne“ („umre“), da bi po sta lo „za sta re lo“. Ov de, ipak, de lu je dru ga
lo gi ka. Mark si sti~ ko-le nji ni sti~ ki te los pre o bra tio je „ka pi ta li sti~ ke ele -
men te“ u „za sta re le“, ali po {to po obi ~a ju po sto ji ras ko rak iz me |u re -
vo lu ci o nar ne te o ri je i re vo lu ci o nar ne prak se, ti lo {i ele men ti na sta vlja -
ju da umi ru du gom i mu ~e ni~ kom smr }u i ni ka ko da ve} jed nom bu du
sa vla da ni i da ko na~ no za sta re, ka ko to zah te va ju Marks, En gels, Le njin
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
170
4
Pri me ti la sam da se u fu sno ta ma Hel bek po zi va sa mo na uvod ne de lo ve Fu -
ko o vih glav nih de la. Mo gu }e je da to ob ja {nja va pret hod no opi sa no sta nje stva ri.
i Sta ljin. U stva ri, ka ko pri me }u je Hel bek, ne ki dnev ni~ ki za pi si ni su sa -
mo opi si va li stvar nost, ve} su je i pre o bli ko va li. Ali ka ko? [ta je tre ba lo
u~i ni ti sa tim „ka pi ta li sti~ kim ele men ti ma“, ko ji su se sa sto ja li od „na -
zad nih si ro ma ha“, osred nje imu} nih i ku la ka, da bi od go va ra li no vom
dr `av nom te lo su i da bi pre {li iz „umi ru }ih“ u „za sta re le“? Za {to su za -
pad ni isto ri ~a ri – sled be ni ci Fu koa, od jed nom za bo ra vi li nje go vu
osnov nu ide ju o vla sti (mo }i) u mno `i ni i pre o kre nu li dis kurs vla sti u
for mu sa mo i zra `a va nja?
Oni me |u na ma, ko ji su bar une ko li ko upo zna ti sa so vjet skom isto -
ri jom ko lek ti vi za ci je (kao {to je re ~e no u so vjet skim sti ho vi ma: ni su svi
„u~i li isto ri ju po He ge lu“), mo gu se bi da pred sta ve {ta se de si lo sa svim
tim ne raz bo ri tim se lja ci ma, si ro ma si ma i ku la ci ma, ko je su pre ve li iz
ka te go ri je umi ru }ih u ka te go ri ju za sta re lih. Za i sta, ov de knji `ev ni iz raz
tre ba raz u me ti u bu kval nom smi slu
5
: „umi ru }i ka pi ta li sti~ ki ele ment“
je, pre sve ga, do slov no umro na sil nom smr }u. Ne ki ma ~ak ni je po {lo za
ru kom da se po slu `e tim „iz u zet nim bi bli o te ka ma Gu la ga“ o ko ji ma se
go vo ri u Hel be ko vom ~lan ku. Mi ne ma mo nji ho ve dnev ni ke i ne mo `e -
mo ih uvek ci ti ra ti kao isto rij ske do ku men te. Is tra `i va nje so vjet ske su -
bjek tiv no sti ko je te lju de is klju ~u je iz sfe re ana li ze, ~i ni ih dva put „za -
sta re lim“. Isto ri ~ar ne sme da za bo ra vi, ka kva je bi la „ce na me ta fo re“ u
so vjet skom kon tek stu.
Da je Hel bek ozbilj no iz u ~a vao osno ve struk tu ra li sti~ ke i post -
struk tu ra li sti~ ke ana li ze, vi {e pa `nje bi po sve tio „is crp nom ~i ta nju“
(clo se re a ding) do ku me na ta ({to, u su {ti ni, pred sta vlja je di ni ori gi nal ni
~i ni lac nje go vog po sla.) Mo gao bi da obra ti pa `nju na „vi {e gla sje“
dnev ni~ kih tek sto va (da se po slu `i mo je zi kom Bah ti na), da pro u ~i te
gla so ve – od ide o lo {kih kli {ea bolj {e vi~ ke pro pa gan de, do me lo dra ma -
ti~ nih kli {ea do re vo lu ci o nar ne na rod ne kul tu re. Upra vo ta mo, u tim
ras ce pi ma, on bi mo gao da za pa zi is po lja va nja „in di vi du al nog sa mo i -
zra `a va nja“, ko je bi tre ba lo da ga in te re su je. Ana li za so vjet ske su bjek -
tiv no sti (a ne po vr {no i di dak ti~ no ~i ta nje ne ko li ko spe ci jal no iz dvo je -
nih tek sto va ko ji is pre da ju pri ~u o stva ra nju so vjet skog ~o ve ka) zah te -
va la bi upo re |i va nje i su prot sta vlja nje raz li ~i tih ti po va tek sto va i isto -
vre me no obra }a nje pa `nje na dnev ni ke, taj ne iz ve {ta je NKVD (a nji ho -
vo iz u ~a va nje autor isme va i ka ri ki ra), na re ~i isled ni ka i op tu `e ni ka.
Na pri mer, mo `da bi bi lo mo gu }e na }i „ma kro kon tekst“ i sa gle da ti ka -
ko je dan isti do ga |aj, po sma tran iz raz li ~i tih sta no vi {ta, iz gle da u ra -
znim dnev ni ci ma. Ali, ta kav pri stup bi zah te vao otvo ren stav, od go vor -
nost, pre sve ga, pred isto rij skim ma te ri ja lom, od re |e nu pro fe si o nal nu
hra brost i sprem nost da se `r tvu ju ce lo vi tost i sklad. U kraj njoj li ni ji,
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
171
5
Autor ka ov de na en gle kom je zi ku ko ri sti igru re ~i – li te rary be ca me li te ral
(prim. prev.)
za da tak isto ri ~a ra ni je u to me da se, za bo ra vlja ju }i {i re kon tek ste isto ri -
je i ru ko vo |en ago ni sti~ kim prin ci pom „ko ni je sa na ma, on je pro tiv
nas“, pre ga nja s ko le ga ma-isto ri ~a ri ma sa su sed nog uni ver zi te ta. U pro -
tiv nom, sve se de {a va kao u sta roj ru skoj iz re ci – „ra di du ho vi to sti, ne -
}e po `a li ti ni maj ke, ne oca.“
Ka da bi Hel bek po sta vio u je dan niz raz li ~i te ti po ve tek sto va, bio
bi pri nu |en da pre i spi ta svo je po stu la te, a ce lo vi tost isto ri o graf skog
tek sta mo gla bi se ras pa sti kao ku la od ka ra ta. Ali, upra vo iz te, uslov -
no re ~e no, ne vo lje, mo glo bi na sta ti ~e sti to isto rij sko raz ma tra nje so -
vjet ske su bjek tiv no sti.
3. Ana li za ~la na ka kao tek sta/kon tek sta isto ri je
Po {to Hel bek ne raz mi {lja o pri ro di sta lji ni sti~ kog dis kur sa, on ne pri -
me }u je ka ko taj dis kurs bez zna ko va na vo da po ~i nje da pro di re u nje -
gov sop stve ni re~ nik. U svo jim krat kim isto rij skim pri ka zi ma on ko ri sti
sta lji ni sti~ ku ter mi no lo gi ju. (Ta ko su, Ma ri e ta [a gi njan i Ve ra In ber
pred sta vlje ne u tek stu kao spi sa te lji ce „sum nji vog, ne so vjet skog po re -
kla“. To od re |e nje se da je bez na vod ni ka, to jest, ne kao spolj na po zaj -
mi ca, ne go kao ka rak te ri sti ka ko ju da je sam autor.)
Hel bek ne zna zna ~e nje na vod ni ka, ~i ja gra fi~ ka isto ri ja ni je ne za -
ni mlji va: pr vo bit no su na vod ni ci pred sta vlja li dve od ru blje ne gla ve.
Kao sred stvo za ma glji va nja raz li ke iz me |u gla sa pri po ve da ~a/auto ra i
nje go vih li ko va, pr vi ih je ko ri stio Flo ber. Taj po stu pak u knji `ev noj te -
o ri ji ima spe ci ja lan na ziv – „slo bod ni in di rekt ni go vor“ (free in di rect di -
sco ur se). Hel bek ne vo di ra ~u na o to me da ko ri sti upra vo taj po stu pak
i na taj na ~in re to ri~ ki po no vo stva ra sli ku tri de se tih go di na ko ju na la -
zi u dnev ni ci ma. Ako bi smo bi li mar sov ci (ili, {to je u da tom slu ~a ju
sli~ no, ame ri~ ki stu den ti, ko ji se pr vi put upo zna ju s ru skom isto ri jom),
mi bi smo iz ~i ta nja nje go vog ra da iz ve li ve o ma neo bi~ nu pred sta vu o
tri de se tim go di na ma. Upo zna li bi smo se s po be dom ko lek ti vi za ci je, s
od li~ nim bi bli o te ka ma Gu la ga, s pro gre siv nim od u mi ra njem ka pi ta li -
zma. Zna ci na vo da se u tek stu ~e sto ko ri ste da „ozna ~e“ stra ne ele men -
te. To je, iz me |u osta log, bi la re to ri~ ka prak sa soc re a li sti~ ke kri ti ke iz -
me |u tri de se tih i pe de se tih go di na. Ka ko se go vo ri lo u so vjet sko vre me
– „to ni je slu ~aj no“. Ofi ci jel na soc re a li sti~ ka kri ti ka u So vjet skom Sa ve -
zu bi la je sli~ na sa vre me nim ba vlje njem so vjet skom su bjek tiv no {}u –
isti na, bez po zi va nja na Fu koa. (Evo jed ne {a le iz Sta lji no vog vre me na:
„Te {ko je di sku to va ti sa so vjet skim kri ti ~a ri ma. Ti nji ma – fu sno tu, oni
te bi pro gon stvo...“)
[ta vi {e, Hel bek ~e sto upa da u iste one zam ke ko je sam kri ti ku je.
Ta ko, pri me }u je ka ko je ve }i na ra do va nje go vih pret hod ni ka po sve }e na
iz u ~a va nju „skri ve nog i pri gu {e nog sa mo o se }a nja“ so vjet skih gra |a na,
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
172
{to ob ja {nja va „ogra ni ~e no {}u iz vo ra“ ko ji se svo de na taj ne iz ve {ta je
NKVD i ma te ri ja le sa slu {a va nja. Ali, da lje on sam vr {i {i ra uop {ta va nja
za sno va na na sa mo ne ko li ko dnev ni ka.
Ka da je re~ o ko ri {}e nju kli {ea u tek sto vi ma sli~ nog ti pa, mo `e se
po me nu ti rad Ha ne Arent „Ajh man u Je ru sa li mu“ (ti me se ne tvr di ni -
{ta o bi lo ka kvim pa ra le la ma iz me |u Ajh ma na i auto ra dnev ni ka). Ajh -
man – autor na ci sti~ kog pro jek ta „ko na~ nog re {e nja“ – ni je bio mon -
strum. On je ~ak od bio da ~i ta „Lo li tu“ Na bo ko va kao „amo ral nu knji -
gu“ (od li ~an kom pli ment Vla di mi ru Na bo ko vu), ko ju mu je pre po ru ~io
je dan izra el ski bi bli o te kar. Ana li za Aren to ve iz ne la je bit no obe le` je
pre te ra nog ko ri {}e nja kli {ea u for mi ra nju sop stva: kli {ei po ma `u da se
„pri pi to mi“ po li ti~ ko zlo. (Na `a lost, lo go ri Gu la ga ni su po sto ja li sa mo
u „za pad noj uobra zi lji“.)
Ako bi se is tra `i va nje sli~ no Hel be ko vom spro ve lo na ne ma~ kom
ma te ri ja lu, na pri mer, na dnev ni ci ma na ci sti~ kih funk ci o ne ra, te {ko da
bi za pad ni isto ri ~ar upao u zam ku re to ri~ kog me {a nja sop stve nog re~ -
ni ka i re~ ni ka pi sa ca tih dnev ni ka. Ja ne mi slim da bi autor ta kvog hi -
po te ti~ kog is tra `i va nja oka rak te ri sao ne ma~ ke kri ti ~a re ili pi sce (re ci -
mo Ador na ili Breh ta) kao „sum nji ve/ne ~i ste ne ma~ ke su bjek te“ (bez
na vod ni ka), ~ak i ka da bi na i {ao na ta kvo od re |e nje u ne kom od dnev -
ni ka ili na ci sti~ kih do ku me na ta. Va lja se za mi sli ti nad tim dvo ja kim
stan dar di ma. Ni su li oni ne ka vr sta svo je vr snog ori jen ta li zma? Ono {to
se u za pad nom kon tek stu na zi va po li ti~ kim na si ljem, u ru skom kon tek -
stu pri hva ta se kao „neo p hod na po `r tvo va nost“ (ne okri vlju jem auto ra
za ori jen ta li zam, ve} sa mo za od su stvo re flek si je po vo dom sop stve ne
re to ri ke i me to do lo gi je). Na dam se da mla di ru ski na u~ ni ci ko ji, ko ri -
ste }i no ve do ku men te i te o rij ske pri stu pe, sa da pi {u za ni mlji ve isto rij -
ske ana li ze, ne }e po }i pu tem no vog ori jen ta li zma i da ne }e, bez nu `ne
re flek si je, po ~e ti da „odo ma }u ju“ za pad ne po lu pro i zvo de o so vjet skoj
su bjek tiv no sti.
Jo han Hel bek pre ten du je na ori gi nal nost i za la `e se za us po sta vlja -
nje rav no te `e u iz u ~a va nju So vjet skog Sa ve za. Pri tom, po le mi {u }i s no -
vom za pad nom (a de li mi~ no – i s post so vjet skom) isto ri o gra fi jom, on,
~i ni se, ig no ri {e svu isto rij sku li te ra tu ru na sta lu u So vjet skom Sa ve zu
to kom pe de set go di na, a ta ko |e i ra do ve is to~ no e vrop skih isto ri ~a ra,
ko ji su ostva ri va li sli~ nu ana li zu so vjet skog eks pe ri men ta bez osla nja nja
na Mi {e la Fu koa.
Ko na~ no, na me }e se pi ta nje: u kom kon tek stu se pi {u i ~i ta ju pro -
fe si o nal ni isto rij ski tek sto vi? Mo `da na u~ ne tek sto ve tre ba da pra ti na -
zna ka „za kon tek ste, autor ne sno si od go vor nost“? Pri kaz so vjet ske su -
bjek tiv no sti, ura |en na osno vu ogra ni ~e nog iz vor nog ma te ri ja la i u
usko-pro fe si o nal nom za pad nom kon tek stu, neo bi~ no je sro dan sa vre -
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
173
me nom ru skom pre pra vlja nju isto ri je (ni sam sprem na da su dim, da li je
to slu ~aj no ili ne). U pu tin skoj Ru si ji, na de lu je obim no pre pra vlja nje
sta re so vjet ske i ru ske do re vo lu ci o nar ne isto ri je. Da na {nji dr `av ni funk -
ci o ne ri se s po do zre njem od no se pre ma spo mi nja nju Gu la ga. Ne dav no
spo me ni~ ko obe le `a va nje ma sov nih grob ni ca u bli zi ni Pe ters bur ga ko je
je or ga ni zo vao „Me mo ri ja l“ bi lo je na dr `av nom ni vou do ~e ka no s rav -
no du {no {}u i ~ak ne pri ja telj stvom. No va him na Ru si je i po ku {aj po nov -
nog po sta vlja nja spo me ni ka Fe lik su \er `in skom is pred zda nja Fe de ral -
ne slu `be bez bed no sti na Lu bjan ci, pred sta vlja ju pri me re re sta u ra ci o ne
no stal gi je za ru sko-so vjet skim ve li ko dr `a vljem i po ku {a je za bo ra vlja nja
zbi va nja iz av gu sta 1991. go di ne. Li be ra li za ci ja tr `i {ta po sta la je ofi ci -
jel ni dis kurs, dok isto vre me no „li be ral ne vred no sti“ (go to vo sa sta tu -
som po gr de) pod se }a ju na ka ri ka tu ral ni na ~in ko ri {}e nja li be ral nih ka -
te go ri ja u ra do vi ma sa vre me nih za pad nih is tra `i va ~a so vjet ske su bjek -
tiv no sti. Urav no te `e na isto ri ja tri de se tih go di na jo{ ni je na pi sa na ni u
Ru si ji, ni na Za pa du.
Sva ki is tra `i va~ su bjek tiv no sti mo ra bi ti sve stan ko li ko je „skli ska“
te ma ko ju je iza brao. Tekst ta kve ana li ze go vo ri o sa mom is tra `i va ~u vi -
{e ne go {to bi on to `e leo. Pro tiv re~ no sti i ne us kla |e nost autor skog me -
to da i ana li ze su ve o ma re ~i ti u Hel be ko vom slu ~a ju. Na osno vu njih
sa gle da vam ne sve snu no stal gi ju za onim So vjet skim Sa ve zom ko ji ni ka -
da ni je po sto jao, ali ko ji bi mo gao da po sto ji, sa mo da ni je ta kvog ras -
ce pa iz me |u re vo lu ci o nar ne te o ri je i re vo lu ci o nar ne prak se. Pi sa nje
pro fe si o nal nih tek sto va ko ji ma se ob na vlja i o`i vlja va sa blast So vjet -
skog Sa ve za pri vre me no sla be simp to me ne sve sne no stal gi je, ali, kao i
mno gi dru gi za pad ni le ko vi, sa mu bo lest ne is ko re nju ju.
Me ne bri nu dru ge sa bla sti – tih dvo stru ko „sum nji vih“ so vjet skih
su bje ka ta ko ji su osta li mar gi na li zo va ni u Hel be ko vom ra du, kao i sa -
bla sti ti pi~ nih so vjet skih su bje ka ta ~i je `i vot ne hro ni ke su, po sta ro me,
osta le ne do ~i ta ne. Ka ko je re kao ru ski ve snik poststruk tu ra li zma, Vik -
tor [klov ski, 1926. go di ne: „Bi }e od re |u je svest, ali sa vest osta je ne u -
re |e na“.
6
S ru skog pre ve la Ma ri ca Mil ~a no vi} Jo va no vi}
tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.
174
6
Vik tor [klov ski, Tre }a fa bri ka, Mo skva, 1926.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful