STANKO PRVANOVIC

ZBIRKA MATEMATIEKIH
ZADATAKA
za

Vl

razred osnovne Skole

Zadaci i velbanja za sve udenike o Zadaai i prilozi za naprednije udenike i mateniatidke grupe o
Zanirrljivosti i malo istorije

III

IZDANJE

NoYlNsKo"IzDAvACKo PnEDUZECB

IIHNICKA f,NJIGA
BEOGRAD

1968.

UMESTO PREDGOVORA

Arihctidkim materijalom, detim u ovoj knjizi, u!.nici sc dit!
Geom.rrijskim mar.rijalom

s oni (pduptro) osDosobudiaju i a
i konsrrukcija. To je i

dokazivlnj. (obrazloterj€) pojedinih stavova

mosude i neophodno. Ali *! pri tonrc, napulta klasilni nacin dokrzivanja
(uelavnom ponoau podudarnodi rrouglova). Drug., ssvr.mene melode,
posebno traBfornacij.. 3u nc samo el.sanrnije neso i dalel,o pristupa.njje za ovaj uzd,'.

Un.ti istorijski nat€rijal illll smo )propedevtiaki( karakt.r. U

3lededim knjisama se malo blite, opc( koli&o
Dojedinim pirarjim i isrorijskin lianosrim..

Z^ Ptvt deo o\a zbirke prilose su dali:

je

prhrupalno. prilazi

Ljubomn Vukovic tlj. v.l, naskvnik u Novom B.osndu;
Luka Pcjovid lL P.l, n.stavnik u Titosladui
Marin Bad.vit IM. B.l, nastavnit u Pdmbukovici i
Milarta Gvozd.novie fM. c.l, oasrawik u Sapcur
Olivefr Kostia [O. K.), nasravnik u Novom Beocradu;
Risto Jovanovski [R. J.l. lastavnik u Novom B@gradu.
Slaki takev prilog oznaler je inicijalima autora, na p.imer IU, V.l.
Sv€ 6talo .astavio j. St.nko Prvanovia.

MIRKO STOJMC

Stampa" B€osadski

srafilki

zavoal, Beosad, Bulevar vojvodc Misiaa

u

NAPOMENE U.ENIKU

hrakrlii dndtveni i politidki rsdnik

linjin rekao je, obra6ajuei

Sovjetskog Sav€za

se sovjetskin u!€ricina:

M, L Ka"

Prvi

,,Kojt eod aauku da izui@at., u koju so.! tiiu Skolu da stupite, koji
eo.l pos@,la oba Jate, ako hoaet. da tar,o osl@ite neki bds, uiro je

tutetuIikl."
-tnjiea de ti, pored nasbwjka i drueih tljiga, potnoai da
uspesnije i brZe savladaS maten.iiku. Ali ona neae stm! pomoai. T.eba
ti to da ho"es. A ti tes hteti ako budes odlr o i, po stak, cenu, rue
toj@ da eaki priwt, eaki za.latak sanostalro teiii, da pre neso ito isctpei sw Neultusti ne t Zi! tuifu potu1 ill eleddl Uptts|a.
Samostalno resavanje matemallakih zadataka je stvar nisljenja i u
to6 pogledu se ne mogu daii neki opsti saveti. Ali jedno l.eba stalno
imati na umu: Sposobnost rasudivdja i zar!$ivanja, pa prema tome

I VEZBANJA ZA SVE UCENIKE
{ l. DELJTVOST BROJEVA
1. Napili neposredno (ne radunaju6i) kolidnik i
ZADACI

da zrate

Ova

sposobrost reSavanja matematiakih zadataka sti{E se dueokajnim i upornim radom, resavanjen. Niko jos, ri najdarovitiji tovek, nije se osposobio da re<cva zddarke. nije u umariku u<do reizvojua, \amo po
dvarri zaddrka iz $cke oblani. Slo \ise zadaraka budes re3io sdmoe

i

taloo, sve teS sposobn,ji biti, sve lalSe i brze nes regavati sle.lede zadatke. Zadaci u ovoj knjizi su poreilani lako da se, po pravilu, tesko
mote resili Bl.deei aro prethodni nije samosl.lno, jli bar s polpunirr

raMevanjem, resen.
Pri relalanju svakog zadatka k€ba biti smi.en, ne Zlriti

i

najp.e

izradili plan. Nikad se nei€S osposotiti ako lasumice raaunas jli konBlruises i samo teZis tome da dobijes rezultat. Ne dozyoli da se obe$
hrabris aim ti je ,,nejasno". Ako je nedio odmah ja,no, onda to ili nije
D.avi zadatak. ili si ti to vei savladao. pa treba iai dalie. osinr tosa:

1) Neophodno Jte da stalno drrii olovku u .rci. Ni.icdna matematitka knjisa se ne aila bez olovke i papira. Ali svako izranunavanje
t.eba rajpr€ da pro@lis i, kad god je mosuee (a mosuae je u vise od
polovine slurajeva), izraruai pwo mentalno (usmeno).
2) Pokudi sc da reserje svakos doienos adtmetitkog zadalka
obliku aritmelitkos
arnmcricloe izraza.
izrazc. A Tarin
zatim posledaj
eo izt?z
izraT tiizra.
E.rDosledai @o
aunavaDja izvrii racioDalno (V .., Drusi deo, g 3 i cela ova kljiga, a
narolito Prvi deo, $ 2 i Treti deo, $ 6).
3) Pri .esavaqiu s€omekiFkih zadataka pNo zanisti ita je zadato a stt se t.a:i, zarin skicnaj i oceli koliko je prostora potrebno,
a posle ob@ez o nac.taj ili konslruisi, sasvim lando, odgovarajuaiin sp.avama. Ccsto je potr€bno da postupno crtas ili konslruises sve sto G u
zada*u rrazi. Crlaj uvek raznobor:nin olovkana lako da se razlikuju
r.znc v$r€ linija, a pGebno ono sto je dato i om sto je dobijeno.

6

deo

ostatak

deljenja svakog od brojeva;
kad

13, 800, 70, 4040, 20514, 800999,
je delilac: (1) 10; (2) 100; (3) 1000.
2. 1) D€lilac je 10. NapiSi 5 delj€nika rako da je

tak deljenja:

osta.

(t) 0:

(2) 1; (3) r.
2) Isto kad je delilac 100, a ostatak deljenja je:
(1) 0; (2) a3; (3) 6; (a) 10; (5) 70.
3) Isto kad j€ d€lilac 1000, a ostatak je:
(1) 9; (2) 303; (3) as0; (a) 17; (5) 0; (6) 1.
4) Isto kad je d€lilac 100000, a ostaci su:
(I) 73i Q) 0: (3) 900e; (a) 8; (5) 1101.
5) Koliki moze biti najmanji, a koliki najveci ostatak
kadje delilacr (l) l0; (2) 100; (3) 1000; (a) 10000; (5) 106;
(6) l0io?
3. l) Kad je broj deljiv brojem: (l) l0; (2) 10,; (3) 10.;
(4) I0r; (5) I03? Svako tvrdenje obrazloii.
2) Ako je broj derji\ brojem 10. oo je deljiv i broje-

vima2i5.ZaSto?
4. 1) Iskati pravila deljivosri ma kog pdrodnog
brojevima 2 i 5 i obrazlozi ih.

broja

(z) 239, 641, ?69, 9s3? [L. P'l
2) Nepili Proizvoljne brojeve i ddredi ptoste i slozene'
3) Koliko lretie nsidanie dodati broju 1274 pe da:

2) V^tE li r^ pravila za deljivost decimalnih brojeva?
3i Napisi 5 brojeva deljivih i brojern 2 i brojem 5
pri deljenju
li U-..to znaka x stavi cifru tako dabroja
ostarak
drugog
I'
bude
ostatak
Lroia
s:'p*ogUroien
bud; 2 itd.: 42xi 54x; lSxi 927x.
5. l) IskaZi i obrazlozi pravilo deljivosti: (l) brdjem
(2)
9:'
broiem 3.
zi w"i je sisurno deljiv brojem 3 ako je deljiv
brojem 9. Zalto?

3) v^ie

li

prethodna pravila za detjenje decimalnih

5

brojds deljivih broj'm 9 i 5 brojcva deljivib sno

broieva?

4)

Naoisi

5l

Stevi Dolr€bne cilre lako da:
rl! l8;x i 7r8x budu deljivi brojevim 2 i 9r IM B!
izl o^s' i aoo budu dcljivi brojevima t i l: lM Gl
rli lTrx i 29rt budu dcljivi brojevima 5 i 9
i.rl"iri r l.oi."a tako da svaki bude deljiv:
;tii broiem 2 i brojm li (4) ibrojcm 5 ibrojehg;
i 5i
izi i oro]en r i orojem:: (t' brojevima 2' 53 i e
2'
(6)
broievim
I r."].* z i

{t) novi b;oibude dcljiv broFm t: (2) ostatat delienit broiem 9
L,iai z; f:i pti delj;nju biojem 5 ostatak bude 4?
4) Koliko tret'a nsjDanje dodati koju 427 Pe da
teko dobiieni broj bude delj-iv: (l) i broj€m 2 i brojem 9;

(2)ibrojem5ibrojem9?

5) Koliko treba najdaoje oduzeti od 4560' pa da
novi broj'bude deljiv i brojen 2 i brojem 9?
9. l) Rastavi na proste tinioce brojeve: 150; 1000;
144;3606; 169;999i 6606. [R J.!
broj: 800;
2l NsDili kro proizvod proslih
v.l
'inilact
8
830
395
945;
tl-j.
432; 363; 1998;

b.ojcn 3. lr-j. Y'l

r"

5' l)

ili

t'i"' g;

Najpre proveri a zatim obrszloii Eiojenice:
(1) zbir parnih brojeva je paran broj
je neparad btoj'
izi zoit pu-og i neparnos broja
(l)
parnog broja
zbir
za:
2r iz f2) izvedi iakliulak
sabrraka'
neparnill
broja
(2)
neparnog
nedarnih s;bkaka;
pernosti proizvod:
3l lsoi@i u pogledu
pamoe i jed-nog neparnog;
jednog
(3)
rrr ava oirnd ciiioci;
cinilaca'
nepsrnib
vise
ci"tda;
a4i
iij a'" ["p";
?. Je li Droizvod:
rti dva uzastopna broja deljiv brojen 2?
3?
izi t'i "-*op* neryno bto'ts deljiv2 ibrojen
brojem 3?
i3i t.i uzastopna broia deljiv i brojern primerlma'
a
na
utvrdi
(odnosno
nedeljivost)
Detiivdsi
zatim (siki sluaai) obrazlofi'
s. l) Koji je od slededih blojeva prosti broj:
(t) 1421, 313' 1473;
8

I

rl)

Isoitai. rastavtjanjem na 6;nioce, da Ii je deljiv broj:
518 blojeir i4: (2) i25 460 brojem 6ls'

968

:

to. l)

2r rzvrsi rastevlianiem na Einioc! deljenia:345:15;
60 048 : 56; 5 i54i99 : 132 612:. 212: 146952"942:
380952:936. tR. J.l
3) (l) 56? : 45 - (7 . 9 . 9) : (5 9):(7 9):s:

I

i

:63'.5:t2,6.
(2) ?45:58 -(5 149):(2 29)-

I

I

22f

'

4) Kad ie, dakle. deljenik (uoplte broj a) deljiv delibrojem, )? Iskazi ainjeDicu'
ocem (uoplle
'
i delilac) slo'eni' dcljenje
it r"a .o brojevi (detenik
(kao proizvod pro;a
tinioce
treua wliii welr rasovijanjern
treba pazrtr
dcliocem
deljiv
nije
deljeDik
Ali
izvodom).
kBd
5)=
53:3: l7
3
n" o"torit, n" p.i^"., ?05:45 - (3 5 53):(l

i

ostatak 30. zasto?

6) Uzdi sal! razna deljenja i izvr$ ih'
7) Izvrsi, rastavljaniem na Einioce, deljenja: 7,2:0'32;

O,l2: 0,016; 33,9 : 226 j 48 : 0,00096; ?64,5 : 30,58; "'
8) Kad ie. dakle, jedan broj deljiv brojem' na primer:
7i tt; 131, 11; i3; 4; 8; 10; 9i 25: 6t'l
rr. l) Napili sve ainioce (d.lioce) broja 12 i broj' ?'' Napiti za_

jednidke delioce (nioloce)
z. d. (l2i 20) . .. l, 2 I 4.

tih

brojeva. To se mo,e

Napisi z. d. brojeva: (1) l8 i 24; (2) 56

krrtto

napis&ri

tlmi Gr26,52i65t(4rt5 i45i

80i (6) 5 j 8,
2) Uvel po.toji jedan ?.d. da,ih brojeva. Imenuj ea. Ako skup
broieva ina zajednicki delih. samo bjoi t. ori se zo\u nedulobno ptosii
(5) 8, 32

i

I i 4: 7. 8 i e. \ap,3r jor I skup. medusobno p;on,h
oloj"'" ,,vinet:
*oj' ie raiveci od detitae brojeva 8 j r2.r To se, krarro,
p;Se: n.z.d. (8; 12, 4. Odredi i n!!isi n.z.d. b-ojera: (r, l0 i 42: r2)
16 i 48: rJ' 60 i 90: (4r 9 i 45: (5r 72, 90 i lO8; (6) il5;(7)t5i i6i
(8) 6, 8, 1r i 12.
12. l) N.p:ii lekoliko zarednickrb sadrlajaca brojeva: (t) 3 i 12i
(2)5i7:rJ,si
lljr416i i0:(5)9i l5i(q3,5 i ?.
btojevl. na

A r/ralunaj rajmanji zajedni.ki raddalac (n.z.s.) broieva: ( t,
2,6:,2) 8 i24: (r) J.4r 12:,4r 6.8i9,\5) 56 I 631t,tr 45 i 3oO; (7)
105, 140 i 126; (8) 69, 150 i 92. [O. K.]
13. S jedne strane puta .astu stabla drve{a na meilusobnom odstojanju od 24 m. S druge strane puta zabijeni su telegrafski stubovi na medusobnom odstojanju od 15 m. Tadno
naspmm jednog stuba ,4 lasie drvo ,. Da li ima jos takvih parova (stubova i stabala)? Ako ima, koliko iznosi duzina odstojanja od I (ili 3) do prvog taklog para?
14. 1) Na pitanje iz koliko kDjiga se sastoji njegova bibliote\a. uien'k je odgovorio: "lnam manje od 50. Mogu ih sto;iLi u svom ormatraiiu r po 6 i po 8 na svaloj polrci.,.
2) Drugi udenik kaze: )Ja imam manje od 100 knjiga
i bilo da ih slazem po 8 ili po 6 ns jednoj polici, uvek ostaju 3.<
3) Ako se jedan broj podeli ma kojim od brojeva 3,
5 ili 8, ostatak je uvek 1. Koliko ima tih brojeva? IzraduDaj
najmarji, azaxim jos tri slededa. [Lj .V.]
4) Sastavi slidan zadatak kad su dati brojevi 14, 15,
16

i

10.

37

i

5) Sastavi slidan zadatak kad su dati brojevi 3,
2, a najrnanji trazeni broj je manji od 10000.

25,

15. Jedan trekid (kao deo maSinerije) udara svakih 12 sekundi, drugi svakih 15 sk. Sastavi zadatak,
16. Dva biciklista jnre putem. Duzina obima todka manjeg bicikla iznosi 204 cm, vedeg 216 cm. U jednom trenuiku
ventili oba pr€dnja todka se nalaze u najnir€m polozaju. posle

lo

koliko obrta vedeg toika C€ oba ventila biti u Dajnizem poloiaju? IzraEunaj duzinu puta predenog za to r.reme,
17. l?latldlr,aj najmanju ddinu stranice kvaalrat4 koji se
moie rastaviti na podudame kvadrate dije su duiine stranica
6 cm i podudame kvadrate dije su duiine stmnica 15 cm.
18. Izradunaj: (1) najvedi broj kojim xreba podeliti 845
i 275 p da ostatak, u oba sludaja, bude 5; (2) najmarji broj
koji treba podeliti brojevima 845 I 215 pe da ostatak, u oba
sluiaja, bude 5.
19, D€ljenik je 2425, osl^tak je 12. Izradunaj delilac i
kolidnik.
20. Iaadunaj najmanji broj deljiv svakim od 12 prvjh prirodnih brojeva.
2r. Izrarunaj (najmanje na dva naiina) me!1alro ())!smenon):

(l)

(54

u+60

54):36

tl
(3) t245 12-49 5 (60:5t:12

(2)

(71

.l7 +

1,6.17

-17

73

(4)

59 +

.20) |

(5)

513.48-213.48
3

22. Zadaj drusovima slilre arih€iiake izraze.

$

L t,

Kako

se

(4) lvadratnog metra?

27.59\

5 900

600

2. RAZLOMCI

dobija polovioa: { l, metra: (2) lirra: (1, kiroerama

2) Isto pilanje za: (1) Eelvrtinu; (2) osminui (3)

perinu;

(4) dvadeselitru (metra, litra...).
3) K.ko se dobija rredina (devetina, s€dmina, devetnaestina)

'i.dini.e'l

4) Domaaica

je

mcnj: Iorur sira podel,la

n. 5

jed-sk,h

de-

lo\a idva od njih srcvilc na sto /a rulrk. rdcnur broj kori ;z'-z-va
deo totura: rrr navljenos Dr stot (2) preorraloe.
5) Jedinica je podelj€na nd 7 jedDakih delova i od Djih je
uzelo (uodeno) 5. Idenuj i napisi odcovarauc, broj.
6) (lr Napi<i loao(u dva pri-odna brojr: 0,1 mi 0,01 lir.;
0,173 ke; 0,21mr; 0,097 dm i 2,7 mt t0,5J kc,
(?) Isto:2,7m; 10,53 kg; 3,007 hl I l7';40 13'.
7) Kako

s€

dobija broj: l sedmira; 4 deverin€;

13

aetrdesetina?

t1

25lt
;': ;'r

2. Koliko mtr iznoli:

l7

1r.

12'i -tt
m

.t39723

I.Kolikogiznosi:;rc; 5k8; tools; ak8;
4. ltuliko nepolr€dno frtrjih j€dini€ im u:
59
19
r\ 1345
dmr: :,: _hr. _kn:.

'2

'10

5

zrfr*,; la-;

E

ao

2) Prikazi graficki
-8

fr*" fto*" ffi*"

duzioa jedne .tladice d.ljiva b.ojem e, a

prvos,

5 povrii
ll povrsi k
drugpsi
t
rsj

7. Zapremin. bur€ta iznori 4z)

u njcmu iznosi sada

5

;

lit

atim prikati:

aq. Ko.i.

j!

9. 1) corui su posadrli
5e

ssdnica primilo. aumr

2)

10.

l)

04

to75

eo".si

ap.mina vin!

zlpr€r'inc b!rcta. R!&mj.

s. Telio. luh.tri@ izdosi 5,?00ls. Iz.aau.aj

koliko

;

povra osjv.arl

Mcraa 3@t.a da

j^jr

510

j.

t.{inu

191

odsovorio:

-,

pos.denih.

sravljenih u ,nkubaror

Sastavi r.datke sliCne

7, 8.

i

te hbe

r.

s.ftic5. lo8lc 15 daE,
l6

32;

l1

od j2.

3

jednaka kruga; (2)

fod:

(1)

I

kruga; (2) od 3 jed-

i

svaki put rspili rezultot.
12. 1) Napisi kolidnik deljenja: 2:7i 5i9;3i23'; 8:15;

stranice iznosi 63mm

17:100': 3:81: t2:7-y i l2:7-lrji 27"7i 43.t2i
71
100:161; 100:9; 100:ll; 250:32'; 300..19', 21 a:5ti
Othu,.2gr; t'.21i t:41; 3'.4t.
2)
'"1Broi -: ie rezuhal dveju opemcrja izvrse-

nih: (l)
veliaine,

nad proizvoljoom velidinom,

ili

(2) nad jedinicom

ili (3) oad apstraktnom jed.iuicom. Navedi te operacije.
J) Broj : je rezultar deljenjs dva broja. Kojeg broja
1

kojin

bmjem?

4) Kojih
eilidr.

operacija

je rezulLa! broj:

!, 1; U, 53. slt.

2273i

5 9 27 80 2137 4691

9. zadarku.

12
13
1oa:, Ioo 5; !od 1; I
7
8
15

1 od gt; 1 od

(1)

od 4 podudarne pravougaone povrli kad dulina jedoe

i

pitanj!

Rdu.j.

i"lal. .e :l

(3)

5)

2) IzraArnai:
-6 '. od l2hl: -1 od 48a: -1 od slkm.
3) Izraaunal:

1 od:

nak. kruga; (3) 13 jedDakih krugova. Svaki rezultal napi$.
3) Pflkdi (na dva naaiDa) Srafiaki: (l) :; (2) :

100 l0@
-n:.
-ha?

t
Ld.,, l:
5. P.ilari {phaUtorb t toji): j dttt';
rO*,, ,ooo 20 d,.,6. Konskuisi, j.dan ispod d.ugo& tri lodudama p.lvousaonika
j.

PrikaZi grafiEki

13 jednakih klugova; (3) 23 jednaka kruga. Svaki rezultat j6
j€dan broj. Napisi g&.

ks.

t

aija

l)

od.

s,'

6) fsa

42:

'

Dokazuie

'

li

r.oi,
"

l-, 19rc, 13, 31, !i91
t 7- 9 2t 47

kakve razlike izmedu:

:,' 2+-:"- i

rltJ

3:25--_- i 3:25-0,12. Tako svuda: gdeeod je I kolicDik lapiai
25

7

t2

t3

?) Kojem broju je jeddak broj:
8) Kojem broju je jedna*

-8

E 9009 lll00
0broj: 0 0
lz' so3' ro" '

Upor€iliYonje

ili

13.

Koji je broj vedi: sedmina ili p€tina;

l)

'1.1. l.l.
l t I 1 . :i_::
1 I
;-r-;-,
- 99
-r-:;-r
3 712 948 40 2111
40'
llll
999

4. t2 it7.
I i ?; fzrl!.
.
7 7 t3 13 13 ll
4) upored; broj€ve: !, -3, 3, 3. -3 I 3.
485107IJ
5) Napisi: (1) najvedi broj diji je brojilac l;
(2) najnanji brcj ciji je brojilac I (!);
3) uporedi brojev€: tr)

'(3) najve6i broj diji je im€nilac

6) (t) Koliko

I

put4

je vedi: troj

I

79.

od broja j;broj

(2) Napisi broj koji je: 4 pura vedi od 1;

lt

.. .12

nraDJl ocl

oapisati

I

1:5.!;

712

13-.

r:.-lr

t24

Proditaj zdesna nalevo, Napisi u
svaki proditaj.

4

tod obliku razne

primere i

i;517_'
l manji oa ff
l7
2) Napiri 3. 7, IO puta vedi broj-17
od !. Napisi 2,

14. 1) Koliko puta je
- broj:1vedi od

5

6,

18 puta manji broj od

1R

-.
41

3) Nap.ili 5 proiwoljdih brojeva (razlomaka), a zatiDr
ispod svakog napiSi & puta vedi broj, pri demu je ,r ma koji
prirodni broj veii od 1.
4) NapGi 5 proizvoljnih brojeva, a zatim, ispod svakog, ft puta manji broj.
5) Iskaii i napisi: (1) didjenicu; (2) pravila.
6) Uporedi (naglalavajudi uvek koliko puta je jedan
od brojcva vedi, odnosno matrji, od drugoga):

2.16.45 i15:5;70, 1398. 6
2t 2t 53 53 89 89 1399 1399
7) Zadaj drugovima sliCoa vdbanja.
15. 1) Koliko puta je manji broj:

10 548
12 puta

712020

Napisi tako razue brojeve (razlonke).
f1-].
88 rzf

880

s

5-;
2) Napisi 5 brojeva nanjih od: 1l)
'11 (2) 1,
4

3) Napiri

-.

(3) Napisi i sae pridere kao pod (1) i (2),
(4) Mo:e li da se DaDile:1 .1.r,.]::a.r:t

t4

7

li

loa 3;1o6 1; !! o6 111

-!t

oa troia
9"9

MoZeS

1-3. l;

Eetvrtina

devetlna; osmina ili sedmina; petnaestina ili devexaaeFtina?
Uvek obfazlozi.
2) Suvi znak < ili > izmedu brojeva:

90 900 503

(5)

9009. lll00?

6, 8, 14 puta vedi broj od ]l1ne

judi brojilac).
4) Napi5i 5 brojeva i ispod
(ne menjajudi brojilac).
5) Nabisi 5 brojeva
(ne metrjaju6i brojjlac).

i

s

kog

/i

menja-

puta 6anji broj

ispod svakog /. puta v€di broj

l5

6) Napili: (l) dinjetricu; (2) pmvila.
?) Reci koliko je puta manji (odnosno vedi) broj

(4)
i

.!! oc 16, 9o oa 99t
I20oa 43, 111oa a;
85- 99 3 ', 1870 -- llo

8) Postavi drugovinra sliena pilanja.
1
16' l) Broj
povecaj na dva nacina 4
t6-

2)

(l)

4 pel pura i
t6 puta;'55

pun r lu putai 60dvadeset puta i
29

-_ puti :1008
puta, 2l

15 pula; -

a4

osamnaest put6, 16 puta.

(2) Zadaj drugovida sliCha

5.15 40.8 32.4 45 I

u'

G' i:

3; ros-'

sesr

I44

5

ia i
l0

put4.

pet

ln

(2) -.

Povedaj ga

Napiii

I

i

broj.

12 puto ma.Eji broj.

prrr. Sftanji ga

I

put.

n t,li je brojilac 24;

i.

#, " ei:i

s6:2toi

je brojitac 15; 2s;6s,

42;
145.

Q)

s#s,

brojevi izmedu 100

u ti:t su brojioci

manji od

i

2OO;

IOO;

3

2 puta, Smanji ga 3 puta.
Danji i 7 puta ve6i broj.

(3) -.I NspiSi 4 pura manji i 5 pula vedi broj,
l6

ga

(l) 1!, a diji su imenioci

t ' t'

5 pula

poveeaj

i 9 puta uanji

8) Napisi sve brojeve jedmke broju:

zasro? A zar

?

A

u"pBi z p,,t veei

(a)

puta.

6) Dat je broj:

(1) -.

(6)

(3f

puta,7

5) Xako se, dakte. moze: (I) dati broi povedari k
puta; (2) darj broj smanjiri * puta; i3r dobiLi- b;oj j€dmk

datorb broju

NopiSi S puta vedi

puta.

7) Izradlnaj broj jedqak broju:
(t) i3. a Ciji je imenitac 26; ?8; 130; t 040;
(2) 5J, a tiii je ituenitac 36; t6; 9; 405;

vezbanja.

4) Sra Eoze3 redi za broieve 1
'

i;

lI

(2) Tzdaj dngovira slitrna vezbanja.
(l) SmaDji na ba natiru brol: J! are pura,

l)

7'

pura.

2 puta. Smanji ga 7

(5) ],

f;.
(?) !.

Povecaj na al,a tutiru broj: 2 tri puta; !

-l aetiri puta i
32

dva puta;

Povedaj ga

la1.

(:)
b) jmenioci

n

i;

iaedu

r,il su: a) brojioci

izmedu 250 i 300;

i

3r5.
9) Napiri 5 broje\€ jednakih broju:
3OO

4r .]l: l1
2t l9s'
(Najpre sve one 6jji su brojioci i t."oi..;
#fi.l
,.._ ,

,19J

.l"oili

5 nejedDakih brojer?, a zarim napili 5 brobroju. 5 brojeva jednakih drusom broiu

Jeva J€onakrh prvom

tad god je mogt6e najpre napisi on; j"dna';;
I_1,-Li,,19..",
DroJeve cur su rmenioci manji od inenioca datog
bro.ia.

Iz. t) (l)

uporedi:

?i3-,7 i2-,8,5.17 3.23
5 I0 t2 3'27 9'65'10' te0.
I7

(2) Saslavi sam
2)

0)

uporedi:

j

sliEnih primera

3 4

i

4 . a l0 . 7

uporedi

3

5

.

7

ri'.r;s'b,rj'r;, t.s'l:.

(2) Zadaj slidm Primer drugovidm.

J)
1.7 19
30' 40'

(l)

Uporedi:

43.53

60

<74315

t
o *, ,rj iO, :i. rr

(l)

Uporedi:

i

3) Stati

uporedi

15 l.r 47 38.61 27 47.39
,
,-'it ,i. s ' ,J, 12. ,s ro.

(2) zadei pet slidnih primera drugovima
5) Uporedi ne dovodeii na n z imenilac:

"5 1i1,1;1,lli!;11
12 t5 t6 23 27 Il

rz,

5
;1

{)-4.5i

9 | 2.5
19'3 5'6'

b 713 14 15.37 35 47
! ' o' rz r:' r+; rd lz'.2:

UDroS6rvrnie

18. 1) Je li tadtro ovo:

st I. t't

17

ooj"*t.

i- i ,:tt
t2 43 -? objasli'
2) Je Ii laino:
fr'r.r.:
3) Uprosii:

.-. I I 28 35 65 76 99
(t'io

t73

748 3t0

^. 372 377
t))-il'26r'612'
io?'osr
288

18

u{l) I umesto 15, a u (2) ?5 udesto 17 i

4) Sastavi

i

sam slidna veibanja.

2'1.

i'69. o?7. 28'8.

9,1 12
. 5,2-0.26 18.9-2.1
3,5 0,65

6,24-3,12

48,3

8,25
42,5

-

17,5

'

3) Sastavi slilna vezbarja.
21, JedM pinewi 1) Jedne godine je u ndsoj zemlji proizvedeno tkanine u milionima m2: .vr.rnene 48, od vestaCke
svile 20, kudeljne i laneno 11,65 i pamuane 0,35. Prikari raz.
nobojnim isedcima proizvoljuog kruga proizvodnju svake vrste
tkanine.
2) Iste godine je proizvedeno u hiljadama tona: Je6era 240, konzerve povrda 30, konzerve Eesa 40, riblje konzerve 20, j€stjvog uta 70. Prikaii prehrambenu industriju
grafidki (isedcina kruga).
Decimshi brojevi

324

22. 11|eli:3,l-37;o,229:

lo

.

rsz'sss9 l.',fi ,r'
- 4.5.4.11 21.28.14 2b 5l.J0 77 40 54
(2)
44 zo' as.18.s r?.tr'es Jo sr'ett

lr' ,r' r:

radunaj opet"

20. 1) Uprosti:

t9 t3 4 5 27.35.
t
(l)-1 i 9 ; 73.14
ti ,s' zs' is'i ' et x 't'

'
-. ObiasDi.
20

" 17. g4-t4.17'
^. t7.7-11.7+4,1
'-'z $Itg.l I'1.'t

'

'12

(2) Sastavi slidne primere

4r

3

4) Sastavi po 3 vezbanja svake vBt€.
1- {f <.1
<
' '''
: /a::----ll::
-1\
19. l)Jeli
' raaoo ovo: 12.5
t5 8 (12+8)5
/1.t?ft?-tl
2) Urrosti: (I) -''"-:

!=

279

;o.ooot

1000

- -L1741o7
10000

s.r: il:0.53.
- 8.20732 7a\tol
10
100
10000
lr 8.357 s+++.:^+ -^-L. uapi3i rako: r8,07;
10 100 1000
2)' Je

li:

82073

0,4003;0,08009.

19

23.

l)

'I -;

Pokari da je: 0.5:

0,25:4: o.zs-3.
4

4) Postavi slilna pitanja drugovima.

-1

2) Napisi u oblilu svedenog r^zlomkat 0,125; 0,375:
0,625;0,2i 0,6;0,8; 0,12; 7,5; 3,24i 13,68;0,32675,
3) Zasto se rc moglr uprostiti razlomci: 0,3 ; 1, ? ; 0,407 ?
24. l) l?xMi u obliku decimalnog broja:

t l
1 L7 43. t1 42 3 6231
r6' 25 128 80 60 256 63 l2s0 310
2) N€ deledi prepibi u jedan red decisdne a u drugi

. 8 s l l i1 s s 5
-+-;
ll t4 -+-i
6 8 -+-i
12 t5 -+-.
8 t2
6) Sastavl i sam primer. i radunaj.
?) Izra;unaj zbir i razliku brojeva:
7 i-:lL t3 r t7 6. r ll_
9 -l 3 -la t5 -25 40
-: -km
-km:
25
20 -m.
50 -mz.
4
!)'

8) kralunaj:

s 31 lt +5+-+-+-:
3 8 lt
fl)'164a12a51524
-+-+
27
-. t7+37+ t9 6t l-,5+-.
t2l

perioditrne decimaltre brojeve:

13

3L

:u5'?n'

32 26 4t 33 I

A'39'4oo'ts'15

25. 1) Izvrsi oznaEeno deljenje prekialajuCi

.,..

kacr se pefloda ponovo pojav{ule:

u

momentu

I I I I47 17

773

Il,s.7.49,go,lgo,z+0.

'?o5025rooi40
-+ -

ru'24
t!- z\ + z7-:

i

odozimrnje

3 t3

"'\d\

26. 1) Koliko iznosi ( entalno): polovina i letvrtina;
polovina manje osmina; treiina i develina; pehaestina manje
tredina; 5 lesnaestina i I letv itra; 7 dvanaestina manje I
Sestina; 3 detvrtine i 3osmiBe; 5 s€dmins manje 3 detrnaestine?
2) Sastavi i sam s[!n4 ve.lbaoja.
3) Izradunaj (mentaltro):

!+1, l*a, 1. r, 8 _to, 1-2, 9 ,1.
3 62189
36 13396 5107

2D

r2r

14s--/81-24\rR.r.l

JJ r7 9r

'
{))
{o)
''- --t
--t---1.
5 \8--l;25',
s0 \r5
2\

Sabiranj€

sva pravila izndunaji

15 24
u \l3
/'
l1
3
,5
4\
7
2
ll
,l
5r
(l)
(4)
F
I
r
l:
-l-+-t:
184\89/
12 l16\38/

_ 10 17 29 30, 8 (.Z,
.- sa ucnoscu
_. do u,r:
^_ 3
do ,,
T' ?. rO, ri 7;
i'
3
I 11' r+l sa tatnolcu
i !; (:) sa dve decirnale: ].
l1
74
39 60'
t3"'
!1-t 1 ?11o.
do o.ool:1m,.
'
l8-

i

27, Primenjujudi sve zakone
1) mentalDo:

2) Izrazi pribliznim d€cimalnim brojem: (1) sa tainofdu

11 13

rzraeunat:

9

25l

12 ls-zt8/\-lrz3
\ lo-+730 -

1362-.-20!!.-42

s

-:021-zllr
24 4l
rzr r:l -[el -+l

o'
-/01-,'
,
4 [\ 6 Z tt tz 'z-g]]t
(3)
'll-{('l ,!) [* 1'',"-''1;11
28. 1)

Posto

* 1]

je jz velike kant€ sipano u vedi lonac l2-!

_fit,

2t

?

mleks. u drugi 3- lit.
4

Dar\je. oqlalo je (u kanti) otroliko. koliko

ie sipalro u drugi lonac. Sta moze5 izradunati? Izradunaj.
2) Kamen pusten iz ruke- pada vertikalno i prelazi
u Drvoi sekundi 41m. a u svakoi- slededoi" (selundi) 94 m vise
l0
5
n€go u prethodnoj. Kamen je pusten u bunar i nj€gov ualar
o vodu 6uo se posle 3 sekunde. Izradunaj dubinu bunara
do vod€.

29.

u martu
plan

i

od lg1km, na

4

l)

Fabrika je izvriila: u.lunu"ru

-: rromeseaDog
t2-

l.53u tetruaru l.a

plana. Da Ii ie izvr(ila

ili

prema(ila

za koliho?

j
L. u treiem ll, a u cetvrLom
u d,uno'
4

35

eodi;niee plana.

lo"

Radunaj.

3) Fabrika

je izvr{ild: u prvom Lrome'eaju l- godj-

injeg plana. u prvom nolugodiltu
tromcqeeja

_t

:

(godi(nieg plaoa). u pr\a

Godilnjeg pldna). a u rntu

.a. -noarn. l1
lb

godisnjeg p6na. Izradunaj deo izvrsenog piana svakog tromeselja.

rom), a ostalo Zitaricama

l)

Dnevni plan rudarskog okna iznosi

tona (rude). Prva smenaje iskopala
-5"4tl stotine

tine

l, a rre(a l5
8

stoLine

L.

t. sta su izraiunali?

4]

t0

aruga

stotine

t-l

'Lo-

konopljom).

i

skraden

| .voj'h

oranica

I

3'

povriem 1i Lrorupi-

kuturuzom. Sta mozeS izraiunati?

(Radunaj usmeno.)

4) Mesing se dobija topl.jenjem bakm i cinka (ali ne
u proizvoljnim teZinama). T€Zina bakra u jednom kornadu
7 ke, u t.2inu crnka je ;a I kg manla. lzramesinsa iztro{i
'
"

2

t0

dunaj teijnu tog komada mesinga.
5) Lepak za lepljonje metala i siakla sprema se od
;utog voska, smole, gipsa i krede u prahu. Da bi se spre-

rilo :l]
-:tl

kg lepka pomelano

kg grpsa.

ie

3

kg uo,ka 22 kg srnole

8-

brzinom plovi on uz vodu, ako brzina reke iznosi

7\

i tri

i

Raaunaj

6) Brod plovi ni7 lodu brzrnom oa z:3 tm.

30. (Relenje svakog zadatka napiEi obavezno u obliku arit-

m€tiakog izraza, pa rezultat izradunaj primenjujuju6i sve poznate
zakone i dinjenice.)

] tanom (i
6E

je

koliko km ukupno

l0

3) Poljoprivredno dobro je zasejalo:

J

I

vLym. a

taj put?

suncokrerom,

Z.
2) Druga tabnka je i/vrsrla u prvom tromesecju
'1

rri

2) Prilikom popravke put je ponovo trasiran i pri
ti
rome je skraien: jedan deo od 14 km na 13" Io. a drugi

xo.lom

zfknnalas?
2

Kanel za navodnjavanje se sastoji iz glavnog kanala

)grane(. Du:ina glavnog kanala iznosi

pr\e grane

rznosr

,r.iu ." -l Lr

l0

r
2

ll km,

duzina

'km. d^'ga
" prana Je-'"': 'u lt'
8

u

za kolik^ LmJe glavni tanal

duzr

nego
" prva.

od svih grana?
23

l1

U-,":+Zj

rc,

U njega su 6ipali t98:kg masri. Sta

sad

8) Na praznom buretu stoji apisaDo:

).

neto 204--ft9.

treba 4pissti na njemu?
9) Jedan ndnik moze svrsiti odrealeni posao za 9d,
drugi za 3d kmde, a xredi z 2E dni,e. Koji d;o posta de
ostati nesvden, ako budu radili zajedno I das?

lo) Snanji zbir brojeva os1 i 202-! za nlinovt

4) Uounjenik

(l)
3t
smanii
za z
-16

8

(2) ako se jedan oabirak

- 5 a drugl
nJr za I/-36
sma

,!

za 31

27

2) Kako

{l)

za

?: G\

7-2l

1ol

a

l^c

poveAa

a umanjitac

t21r
(3) ako se umanjenik smanji za

za

llj.

a umanji-

7

l2-1A'l

(4) ako se iumanjenik i umanjilac pove6sju
nje) za 7-?

,

24

Kuko

smanji za

tr"b"

l;

pro-

(2) poveda

umanjilac pa da se razlika: (1) poveda za 2.7^;\2)smanjizz 12.
''

18
32. 1) Na primeru 3,7+0,593+15,06 pokazi da poznato pravilo sabiranja decimalnih brojeva sledi iz oplteg
Pravila za sabiranje rezloDuka.
2) Na primeru 2,03-0,8247 pokali da i prdvilo

i

delieqie

33. 1) 1z tadke 13 pod 6, 14, 15

Jl.

14

1l

?

(2) ako se umarjedik poveCa za

'4

(l)

1.

1

umanji-

2

smanii za

smanii zn

z"

5) Umanjenik je povedan za 5::. Kako treba menjati
2t

Mnotenie
Iac za

smanjen

oduzimanja decimalnih brojeva sledi iz pravila za oduzimanje
razlomaks,
3) Uzmi i druge primere pa izvedi pomenuta pravila.

i

za koliko se menja razlika:
ako se umanjenik poveia za 61.

je

meniti umanjilac pa da se razlika:

i

za koliko $e denje zbir:
ako se jedaD sabirak poveia za 131,a dftsi
_

Kako tleba pro-

meniti umanjenik, pa da se razlika: (l) ne menjd; (2) poveda
za 5: (3) smanji za 7?

razliku.

31. 1) Keko

i
:.

3) Urnanjilac ie povedan za 2

(6ma-

l5): :
) 17
.-.2 - 2
{J)

i

16 sledi, na primer:

3
ot
'1 L.t:2 77:9;

2
4, \1a:!:!:2,
' -.J:-:
9
9:3 3 '- 9
9 9
8 8 tot
.-.8._
__. _ l 5
tJ,
J.-:_.
_ _.J:-:-:
g
9.1 )7
7 7

2l tz.actrnai:
3) Sastavi

i

t .ot .4t
n,r, s.l; t:,].
' ' 'r'
t3207lt86

sam slian€ primere

i

raiunaj.
25

lt

i

34. Neke postupke mozds objasniti

rrr fi
rz)

3

.::(i.e). :: !. (.
.c- I I .:\.

c :. ll
16\16/u6/164

1.r

r.lr'12

3l: L.

.l)

t2

-:..a
t2

\-

I

.1.i:.-l\-i+.:\.
7 \ 7/ \ / 7-r2,1.
7

rqr r..3

2) Izraaunaj

tz ftzna

8) Izradunaj obtazlarudi:

e-Y;

i1.s\.a=a.rs.s\=l-!-l

\rz /

ovako:

:. -r .
5 2--

I

ObrazloZ;.

svaki
korak.

l2

6

.
'.u,
' .rr t8.9; g. 19, s.4:
7 t6
5 tt.]:
22'e ri. r.
7

l)

36. 1) Izradunaj mentalno:

r_

a
11 :.8r
5
Lrz.
fl)
'' 11.3, -.9,
16
23 t4

SasBvi slidne prjmere iratunaJ.

:s. t.; I.-l=polov;na oa I .1, f .l- ' . ouiurn,.
42
4 8 4312

5r

r.l)
' a.-l

l I

3) Sastavi sl;dn€ primere

o, !. t--z.l.J

i J

73

2.1

i

ruaunaj objainjavajuei.

\7

J/

1uows,.;

5.l.
l. 8.1
5r trracunai
" obrarlazuir: I 2 1.
7 I ll s
18.1' 18 I
6) Izradunai obraziaznt:t ! 1

tz

ts

s' rsi

,,i i,\i,)(i 1j jy 1,
'r
'1
2.s,1.2.'\.s:-L.r-...
l,'

26

79\791

7.9

27

s.

5r

4

I I

(51

te

1; +s.l; t l;
12 l8

8 I

ir'+

5

12

rg

I 1.] r

a li

13'

5 3 16 3 16 5 i -;4 5 t2
-: -.-i
-87
178 -.-i
l7 l2 -49 -.-.
825

2) Sastavi prjEere svake vrste iradunaj.
37. 1) Izraaunaj (uglavnom mentalno):

u.r

1.-!1- ..

i

''' n'+ r'l

2) Iz&lunaj uz objasnjenje:

I1,
I1,
s4 9
5 ll'.r.i
3 2 s'"

1!. so,

,
1t
5
t8
:.15:
-:1.6,
t2l -:'.7.
--'
.,
'''
"'. 11.."
g
tg
53
19 8

7

obrazloietial.

5

5-i 7 9 :.,,
s3 l2 t4 34 5. 3'8
:
4 15 16 -.l8 1438 7 9 59
'2
9) Sashvi r sem primere i zadaj ih drugovima.

rDovrii,

rtr
'

05.

1

zr

t .t l; sl] z+.
:116g; ,oi.8 t:' o22
36

r2t )26:3: eo2!,s, r32-6,tl,

7

2t29

oll2t8. 3,2.lr.

13
5
l-a, st\.7.

ztuq
,:r a474l, .lg26.lr
)7 13 10 23 J5 17
rqr lj:5r 33:24: ,,5,4', 244'jt,,u',25.
47"1
53

:zt: n!::,1.t31!-.t.
'1 23 s5.:1,:-l
15
1
9 ll 1l
2) Sasiali prin€re slale vrstc i raaunaj.
rsr
' .12.r5 :

3s.

l) Moj dasovnik >Zuri< ]

12

posle 6 dana?

2) Od

1t?

--':kC

miNte na cas.

leka Mpravtjeno

je

Sta de

biti

IOOO prafkova.

3) Jedan radnik preveze lmr zemljeza 3 !asa. a drugi
4
tohko, isto (zenlje) za.5 aasova. Tzra{unsj apremiou zemlje
koJu ee obojica prevesti za 8 tasova.
39. l) Od I kg brasna moZe se ispedi lf kg hteba. Od
63 kg
rreba ispedi hlebove
-bralnajzraauoati? Izradunaj,
se moze
v2t -feZina I
posle

od po

kg kafe

i

f&lij:.'k
3) U

spremljeno

lfl

kamiona

1.5

kg (tezine).

pr.Zenja iznosi

0,3ks.

je naiovaretro z1r. ali rako da

u s\'aki veliki. Dovrsi i

l:kg

iif;"f""*,

semena,

reSi.

a tkg seDena se izdvoji iz ,kg

liko ce preci
28

pie-

t ."nt zadatak (pisudi rexenje u obliku aritmetidkos

40. 1) Bora je poiao pelke u gmd. pretazi

,". 16,

3651-1 4; 23 61

Zft?

udalieni vozovi ooste

2

3) Treklorisra je orao po
'2 2]ha ra I smenu. Posle je
pove6ao rad (dnevou povrsinu

/t.lt. fo-

I.

Dovrsi i resi.

ikg.

odseleno je 2

koju ore) za

4) Tetiaa komrda sira lznosi
toga komaj4.

.ie oriasuto

2

alkohola

i

1 ,ap"".io"

ftase. Za.misli da

izndunaj zapreminu fleSe koju

za-

uzima preostali alkohol.

6) Proizvodaja nove fabrik€ bila

je

_ 5) Treba zasejari pienicom potje koje ina (pribtizno)
oblr& pravougaonika fije duzrDe sLraDica su l00n i24Om. N;
I artreba

biti

t.pr-

u prvi. narovareno 3 puta vi:e. a u drugi 2 pura vise n€go
u rredi. Raaunaj.
4) U I velikib j 4 maoja kamiona Datovareno je
,
l6ir. U svaki manji kamion je naLovareoo dvapur rnanje
tr€go

ce

5) Alkohol zaprema

!fg.

u kutije u koje staje po

Sta

2) Putnilki voz ide za teretdm koji je izmakao 50 km
1
Brzina puuitkog je za 5- km veds od blzine terelnog. Koliko

druge nego prve godine;

je: t1

>puta< veda

11 >puta< veda tr€ee nego druge

godine; 11 rputa< veEa detvrte nego trede godine. Uporeali
prozvodnju prve

i

detvde godine.

7) Pruga. koju treba izgraditi podeljena je na 3 deonice. Pn'a iznosi :1 cele prug", a.oe.
l-.2-:4a prvu polovrnu

-

3

planiranog vremem izgradeno
druge. Je

li

.3 prve deodce,

izvrien plan?

41. 1) I

Dakle

j.,

5

m:!

1:1:4.

m oznaleva koliko puta po

lzttturvrj:

2:!; a:];

1m

j

""e"

r

-l

ima u lm.

ro:rr1.
29

I
z1

6.:i v
7

t

:1

'2

:

:

fe

sq

:

,l\, z:

L:

58

l): u:..-4
99

i):2 -

;!1;

't:1:

3) Izralunaj:
t2.

1 1 1

ta.

g:1:

outa- ti.

3ts420-u

...

2.

s:10.

lslaetavi

i

rzratunai:

,1,
'

sam primere.)

+. z.uoi., i

3

i'**',

'l 2a t3 5t
-u-;
13 l3 3 l -u-:
29 29 -u-i._.
l8 38
6:3; 36'9 20'20
2) Proailaj i izradu*i,
' 11 17 1't' 23 23' '
i
puta,
| " { tr."" napred) sadrii se onoliko
koliko puta po 3 ilna u 7, d"kl" l:1:l-2;.
Izracunaj:

. l.?.

e .4
10 10'
es.

t

9 9' ll lt'

.

t7

.6

19

t:rs; ri,-s;7

l-:r 5., rs5--'r],...
nl-:3lr -7:.lj6 r l0
6 )
6
2412
'
t -.t
l-,,...
' t, -l2
5) ReciProlDi brojevi:
j. t2
5
rzr

.

19'

- l.l

o l'? g'rg rz':r'zr"
11.1.3.5.5.25. '
^ 5.10
tz)
-ri
zg t'7'tl' e'as"
6

'

:6'7
l,7 ll jll
1eroue,,.1
7,\t 11.7-!:-t!
6.t !.
42
1"ru5u*;, 1;!' i;1, 1l'1, ... (produzi.r
89 1A 12 12
^.' 12.6 12,5 2.5 ... tti t2:9-t2i 6 7 5 7.6 7
1S 1.5

")

u.:

uracunal
3) Izmdunaj
30

i(2) mentalno]:
I I I l.l.l.

44, Izradunaj lpod (1)

2:1,2-i:1,7 2 5-.1!. r ,"ir," l9.l:3
7 5 7.57.5 3.'7 2t
2t S 7

:2i(7: s):12. s):7.

t2

1.4.8.9.
(l) 5 7 8.3 1.56,; e' t 15'

i

ts.4

...

leroau:i.)
s7 916 7tl
l:
t-2:t.l; . . (proauzi.)
rzr l2:
' 31' l1:t.l
3 2; 7
7,: j-2
a,, L:1i", j" o. z. i. (t2',6r'
't2612 12 -1,
l0
.ll:-5.-lj:l ,j:a, i., j" n. z. i. (t2;9): 16
r.l:l
129129 16 16

,..16. ".2r.
l7
l1

!,?=
99

4;!, l;15; !;ll;

.21 .7. 32.8, 45.15.
r provelt:
' 3l;' 46 11'
prov€ri
i
I

a1:e!, .
e-7 :]f; s L::l
,rt :ll-:7-:
"'-D qt' g zz z 5; 7 ll
t-. D, li ,o vazi u!ek? Pokaii da
ls. rr' l!: 3. -!i-l-56 8 56:8 7
se

to pravilo svodi na opSte pravilo, a zatim

izradunaj:

. 12.B j2.tz i,7.1-i ljL; _7:t_t;
"' rl 'i' t:s :st 12 o '. 15 I 12 6
rrr 6J-:21-: 2-a.J1; 3I;12-;...
leroauz;.;
s 19 19 11 11
31

46,

reli

l)

TeZine

ga.

2)

f5'-

l€ieo

I

i

izruedu polazne

1

i to

iznosi 20 ha.

i

to

prealstavljr

-

Sastavi

i

3

,19.

je

t. Postavi pitanje i

(J6 :1)m;

2)r,l";
(zo:

(2) Sastavi
8)

(l)

i

rerenjei

nista,

!i

3

12

iznosi 43m3,

je

izatkala

'1

dnevDe norme

da

i

odstojaDja izmedu dva prisE-

4)
zatim

i

S,astavi zadatke

Sastavi

i

resi zadatak.

lija su.esenjai SZ:1.

8'

druge slidne zadatke.

5) Rsdtrik -12
ie izvrSio

'1

lA:l.t
13'

sedmidoe norme

nego

lto je obradio.

i

osralo

Izradunaj

sedmiEnu nolmu,

je

6) Prodato je

taj broj?

sJidna pitanja.

teliue robe notovarene

i rreba

a ostslo je da prede jo! 115km. Postavi pitanje, nap!
i n!un.j.
5
3) Radn;k je radio -:- C i ostalo mu je da prskajoS

je da ob.adi 15 komada marje

sem

Izraau[aj. tetinE n4tot€retre robe.

Fabrika

reJenje

(e:a\; al:2f.

talve pdmere.
jednoe broja iznosi 54. Koji

(2) Sastavi

1
4t. l)'1-a

i

l)

2) Brod je prelao:

4

{iznosi
73 t15tit.;a

4

posla. Postavi piBDje i resj,

3 reda od po 14 dokota vinograda.

7) (1) I?raEunaj memi broj veliEine kad trjenihi
iarose 42kg;

E:1.

izatka jos 400 m I)a da ispuni dnevnu normu. Posavi pitanje

1) rr.
6) Sastavi zadatak aije

(2)

s"'t6

reSi.

druge slidoe zadatke.

Retenja nekih od rih zadataka su:

(eao:

Z

(l)a:1:
'9

(*,i) *, (+:+)k ; 1!-:a)m; (,i'+),' (+,;),.

7
8

njegove zapremine.

5) Auto je presao nO*m za

Koliko ie pr€-

5) Sestavi zadstko diia su resenja:

i

4) U rezervoaru ilta 84ohl vode

-:km.

Sast.vi zadamk dije je r€:enje:

)<
41 Za = tizrrieno p :

dutine pruge

zadmroitr oranica posejane su koooptjom

i

preleteo

mn?

3)

dolazEe stanice. (DovrSi ireii.)
rebi jos neki stiten zsdsla.k.

2) Sastavi

resi.

z I

visine kule za skakanje padobranom iznosi 8 m.

-

41, D voz ie presao 36 km sto iznosi

J)

1R
2) Za :moavionje

polug" iznosi 2kg. Sastavi zadatak i

na kamion iznose

]

-:I

dovezenog vo6s, a ostalo

je 200kg

vise nego sto je prodato. Koliko je kg dovezeno?
7) Sastavi zadqtke sliane 5) i 6) 4 arja su resenja:
ooo :

1. lt:al3'

I'r

8)
po

40]

Iitr4 jednog lelca treba sipati u flalice od

1ti o. Postavi pitanje i

ZrLooi.

i

Sostavi zadatke slidDe osmom

oCobine

i

42! kmft,

devetom.

nDoreljr t delierir

50, r) Pokazi ae i",

.n"

(f +fn)r :L.n+a.n.

2) Taj zakotr si v€d koristio (t. 34. Izraaunaj:

s1. to; tool.ae; za. r:s;
3) Pokazi da

:rr11.

+04:zo,

:oI:g; ara::z;

loa: ts; sol:zl;...
4) Izradunaj:

rs;.

.

.

groauzr.;

:", rnr.(E+!1):rz:E:rz*il:rz.

Izraaunaj (lrimeojujudi isri z.kon):

so!:t;

ra

I g : + i!): e;
(tz
;

24

'

].].:!=+-+
5.7 7.5

sr. r1
'51

3) Pokari da ;e: .,99
ttt Zl

ot
''
4) Izra€un.jr (l)

t'+i-21+rx\rz.
\ 34 t7 5tl
(? lu!!_ L_ sz!\ ,t.

lJl
'

7\,2:

80 tL-r t3l
da ie. nor- 19 +a\2 *9 .2 +a .2
\1r- ,/ 7 rr ?-ll 7'
(4)

\4

(Koji je 10 zakon?)

'!:!.n:

!.y.a:!.!.zt
9
2 9

,...

2

:.1,14:
75

' 11.12.21.
s 17 8'

sJ

'

7 +5'-"
j-i
5. 3. ?: 5. 7. 3 :
2) Pokazi da i",
8 2 ll 8
2

131

15 30
is3 -69*z I

.-. 4 t2 56 20
'-' g ta'at 27

2t

sszz

(l) /r 1+l-1-1\n
\12 t8 4t

\

34

.9

"tt

(produri.)

(2)

5) Pokazi

I 7-1\24. rzrlzl * 3
" /2201 1'
6
\3 - 12 El25' "\ 4 8-ra\s1....
I
osnour caarl
t:l
" It4* I2E-449* i1*
717'6Na
\2 4- {\]

(r)
reri.

9) Kredemo se prosednom brzinooa od
a treba pledi 136 td?

l0)

Izralunaj:

,.\ 5 3 4 2
" 8 ? s 3'
tL .LL .s2 .29 't2 .
24 29 9 30 75',

1a1

.-. 3/5 14] -7\
l
' -t--1\9 27 2tl
I

5) Izndunaj primenjujudi,
zakon kofiutacije

i

na najcelishodniji nadii,

zakon asocijacijel

4.7.2.1.5.
rt)
'' 5 9 u 7 8'"rz) r1.t1.8.tl.3.
2 5 9 4 4'
8.7.15.2?. (4) t5.zL.t2.rl .
,lr
" t5 916 14'
6415
35

ProdlrlvaDjs

i

produblitYrtrir

Treba uoaiti da broj

52. Konstruisi pravousionit cija jedna stranic. iznosi ? proizvotjnih
dozi a drusE 5 pmifloljnih duzi. Iz Fajnjih taaeta svak€ duzi poiDci
Doluprarc rorm&be n. straricu. Timc si povrs pBvoussonika podetio
na jedDerc delovc. Nqpili broj koji odcevda svakom delD.
Odaai

(olovkom d.wo bo.io) Fsvosaooik cij. dutim s.raDica

35114
(2)
Tit
;'

G)

?,

ti

-

iznos: (r)

+

i

izBruavanj€m njihovih povrtina

I

kao Cinilac proizvoda (delilac

brcj

deljenia) ne menjs drugi linilac (deljeuik). Zato se

I

zovo

neutrclni element m\o'enja55. l) Kako so m€nja proizvod kad se:
(l) ponnozi jedan dinilac hojem 3 a drugi brojem 5;
(2) pomnozi jedan dinilac brojen 2 a drugi podeli
brojeb 6;

izv€di pravilo za nnotenj€ razlomaka.
53. r) Pokati da j.

(3) pontroZi jedaD dinjlac brojem 3 a drugi brojem

/ I I l\ I l/65,
I I
I
rl.t; r;J.rt- E r.[;.21.2 2-813.21-62.5,
iskati ptqlilo ta naotede loizwda bnjen i primdi ga n! samostalno

I9 ;

(4) Istovr€neno jeda[ dinilsc pomnori e drugi podeli

istim brojem ?
2\ Kako se
brcl kad !c: (I) ptvo pohnoLi
',nenja<<(2) pno podch q zatim pont oZi
a zatin podell istih brcjem:

2) Kako so mnort broj proizvodom: Navedi prjoere.
3) Izvrsi deljoje

t5 2\ I
[l e.2-J:2-,

U Cernu j€ razlika izm€.lu to8 pravila
u obhsti prirodtrih brojew ?

pravilo.

4) tzvlsi d€ljenje

l/ll\
17:\2it

5),

i

odgovaraju6€g pnvila

udni jos neki prim€r i ilkali

A

Bad?

Izvrii

ga.

(l) Koja jo razlita izin€du nnor€nja, odnosno delieqja, zbira
brojen i nllotorja, odnosno doljenja proizvoda brojem ? (2) Itla li rarlike
irmedu mor€nj! i d€ljdtrja broja proizvodon?
5)

oko..,
ako...

2) Proizvod d\o diaioca vedi je od svatog dinioca,
3) Proizvod dre ;irioca manji je od

4) Proizvod dva Einioca je l, ako.. ,
5) Proizvod je nula, ako je , ,
6) Koli!trik je iednak delj€oiku, ako...
7) KoliCDik je nanji od deljenika, afto. . .
8) Kolidrik je 1, ako...
9) Kolianik je vedi od deljenika, ako...
10) KoliEnik

36

vodeg dinioca,

je nula, ako je.,.

Sta rreba

(l)

vo6i; (2)

?

56.

I ) IzraEunaj nepoznati

broj kad je: (I) deljeniki a koE

I'rnil 3l; (2) delilac 2] a Uol;6o;1 3 !.

453

11. n.1

2) Kolidnik deljenja je 4, Izradutraj ga ako 6e:
(1) deljenik (a) poveda l1>puta<; (b) sraaji Z?

54, DovrSi formulisanje i obrazlozi IiDjenice i
1) Proizvod dva di4ioca jedMk je jednoE iiuiocu,

ako-..

{.

uraditi pa da prvobitni p.oizvod postane 4 puta:
manji

pr&vito. R.ndje (u oblasti prirodnih broj€va) nisi mosao izvrliti delj€nje

6:(7 2).

3) Jedan dililac je pomno:ea brolem
'1

uzni jos neld primer i iskari

)puta(.

(2) delilac (a) poveta.2? >puta<; (b) smanji

r!

)puta(.

3) KoliCtrik delynp
(1)

je 27.Izralunaj 9

ako sc:

pove6a deljenik Z1 >puta<, e delilao

l1

>puta<;

l?

!

>puta<,

(2) smatrji deljenik

>puta<, a delilac

57. 1) Iz oplteg pravila za mnorenje rozlomaka izvcdi,

na primerima 0,7. 0.29;. 0.3?. 0,093 i 92,403. ?,145, pozrato
pravrto za nrnorenje decirEalnih brojeva. Uzmi i druge
frimere,
2) _f-z opitJg pravila zs deljenje raztoEaka izvedi, na
priEerima 52,5 : l5;._65 :0,13 0,54: b,216, pozoaio pravito
za deljenje decinulnih brojeva. IJzmi druge-primere.'
. J) qr{uqaj pribtirni tolitnit sa 3 decimale s}akos
od siedetih deljenja izrazi ga u obliku svedenog razlonka]
Zatim, daro deljenje izrazi n€posredno u obliku svid"nos ,ur-

. .

i

. .

lomka

i

i

i

kolianika:

izratuDaj gredku uainjeDu

pri

uzimanju pribiitnog

(1) 3,55i1,5; (2\ 5,47:O,S2i (3) 4:1,7.
kolianik deljenja decimalan broj (a kad
. ..- 4)_Kui-j9
periodiaao
broj)? Navedi primere.
58, l)Uzimajudiu obzirdaje 0,5 - l. t.5 = t-i. 0,25:...,

2.5:....

0,125:

l. 1.25:..,.0.75.
84

3

itd. pronadi nalceli-

2t o,4tz

2) Brojeve 72: 84r 256; 960 i 2 648 pomno:i i podeti
brojeva: 0,5; t.5; O.t5; O,25i i.S;25: t5,125.,
-od 125t
1,25; 12,5:
0.75i 75: 7500.
(t)
Je
litoli&ik detjenja brojeviEa l5i t,5; O,l5
)
__
uvek decimalan broj ? Koji uslov Eeba da bude ispunjen. pa
da koliCnjk bude decimalin broj? (2) Sra moieS riii u rom
pogledu kad je deiilac jedan od brojeva jS. 7.5i 0,.t52
(l)_ Zasto je koli!trik deljenja brojevinxa t,ZS i tZ,S uuitaec;-

.

Ilalar

broj

?

4) Fomulisi i obrazlozj Favilo za mnoreDje i
.
brojem: (l) 0,025; (2) 3,75; ij) 0.625.

detjenje

59. lzradunaj na najcelishodDiji naEin (koristedi 6vezakone,
sva pravila, sve kriterijume deljivosli)r dajuei uvek lalan (a
rc pribti:a!) rezultat u trajprostijeE obliLu:

tr f *o,t;
,*no]
38

&o bdd

o.r

-1; rll

'

z,rr

,r!-l-o,rr;

z,ae

- z l.

I
ji

15

o\4z.t-ii 5T27.

/ll

1l\

s,r:Il.

8

4r'\24
I l-+-1.1.44--.0.5525.

35)

5l {J,075:1,5)

t4

t5

t6.l /l
41 -(25

l\

'\45 l5l

7r

\ I

3,26J.?.

(5292-5,289):0O0r

\r/ ..r.r1\.
t ) s62e6jl:(re-2
8 3/
16 ?-(r,06:7,5 i, ?
t t
l,

s l('-

l\

/1

l\

/1

l\

",)-tu-;J-(:'
1\t

/ll-16
l:2
t41 -l5l/I l7
rr l\ /l 1\ /l
+

,r

+

2.55:0-85-l:0.5

6! l-_-!.101

orolevrma,

.

4.2 1

r) o,8a:j: 2.55:l;r rl:r,zso: tr!1:o,zs'r;

shodnije postupke za mnozenje i detjenje napisanim decinaln;m
svalim_

95 420,18:
ii

i l_ll-

al'(iz

l\1

zpi

.3

l (,-lJ-(;-?J-(;*?/l:31.

10) sastavi

i

sem

n.*oliko prirne.a.

60. Izradunaj mentelno:

I
I
t
(l' 2.5F2 (2) s;-0,75 (3) ni. ,!,,.,nrr-r.,
-0.9

:0.3

+ 4,5

.0,1

-0,6
-1
'10

t9

+
a

0,25
5

ll
.11
I
32

-2.75

:0.3

.8

:to

.0,r

-3t

:0,1
.0,0001
+ 0,999

tll

4

.0,01
i 0,001

svo to to.isrio, izraaunavarj€ C€{ izvrsiti lakp, brzo,

39

Pmbleml
Rc.lenje svakos problema napiai u obliku aritmetiCkog izraza.
Saso izuzetno nees to uspeti. U rom sluaaju Mjpr€ reSi Foblem, pa
onda Mpisi njegovo reserje (u obliku ariheriakos izraza). Dakle, resenje
u obliku aritmeliakos iztaza .apili sa.l'alo: pre ili poste. Ode sod je
moguCe ralunaj i razlomcimq i odeoyarajueim decimalnim brojevima
(ne zamdriuju6i j€dne drusioa).

7
61. l) Tezina jedoog zavrtn-ia izDosi kg,
-' a te.Zina njegovoE

lez

isra

20

a71

kg. lzmereno "ie 12
kg
-2525'

zavrtatrja zajedtro sa

l€ri5tirE. Izradunaj broj zavrtania.
2) Sejadica koju urEe jedan traktor po'eje

I

cas,

a

seJaarca

t1m

za

koju vude nanjr traktor po'"1" I ha. Zu fo;e
'2

vreme de obe sejaaice

pos+ti

1

14IU ha?

3) Dva trakora oru polje pravouganog oblika iije su
durine stranica 540m i 280m. Jedan tmktor izore 0,28ha/d"
a drugi 0,35ha/d. Za koliko dana 6e izomti polje (radnj
dan - 8l)? tl,j. v.l
4) Dvojica traktorista treba da izoru 66ha. Dnevna
nordo svakog iznosi 2,4ha. Ali jedad traktorista radi sa
norne a drusi
-2sa |

-l

1!
4

norme, Za koliko dana 6e izorati 66ha?

62. Ule lka zadru9 jedne 5ko1e plarin da proizvede
6000 glavica kupusa, Koliko grama semena treba ala poseje
za rasad, ako se ratura da:

I

4

rasada de otpastj (nete se prr-

trqiti, pojesdr crv, nede se Iazviti

u glavicu).

IJ ..t.*

n"C"

proklijati, a u jedsom gra.mu kupusova semena ima prosedno
250 semenki?
I
63. U prvi vagon j€ natovareno 3:t vise Dego u drugi.
40

Metlutim, naredeno je da se iz ptvog vagona pretovari u drugi
4
| t. U totrr vasonu je, posle toga' bilo vift robe i za koliko
5

tona?

6,1.

l)

Pekara

je

ispekla 2 000 velikih

i

7

000 malih

kifli'

Velika kifla '2
ie 2-! >outuu leza od male. Ijkupna tezina

p€-

civa iznosi 750kg. Koliko malih kifli eine 1kg?
2) U mas€cinu ima l2O veiih i 40 manjih konzerli'
Niihova uiuona dZina iznosi 162kg Tetina 3 veie konzerve
rz'nosi kolikd tiina 8 maniih. Izratunaj Leiinu svake koDlerve'
65, U fabrici vitasoka sipali su 205 litara soka u manje
i vec-€ flase. UkuDoi broi flasa ie 500 Brojjernanjihje za 100
0.5 litra. Tzrave6i od broja ve6ih. Zaprernina'veCe fla6e
njih.
svake
od
i
zapreminu
lunaj broj ianjih fla5a
je sa 1,2ha nabtao 456mc
66. Jedan poljoprivrednik
-(po
I ha) drugog polioprivrednika je bio
iederne repe. fr-inos
za

+j

manji, ali je njegova povrtina (zasejana Seiernom repom).

bila za 1
6

67.

l)

veCa.

Koji je nabrao vise repe i za koliko

Kad je po:ar unistio

7

-l

kuce. vlasnit

je

mc?

dobio

300d na ime oddt€te. Na koliko d je kuca bila osigumna?
2) Vredtrost kuce ie bila 2520000d 41i vlasDik ie
osisurao ;amo iedan deo. Kad ie pozar unistio 0,64 kuie,
vuinft ie aoti6 I 008 000d. Na koju sumu je bila kuda osiSurana i foliku je Stetu vlasnik Pretrpeo Sto nije osiguao celu
804

vrednost?

3) Polioprivrednik plada 0,002 sume osiguraDja useva
i to iznosi 720d sodisnie Koljko de odltete dobiti. ako mu je
grad unistio 1 osiguranih useva

6t. l) Fabdka radio-prij€trmika se

obalezala

dali plan za -1. Koliko prijemnika treba

da

pre-

ala izraah, ako je

4t

plan 500 i kojim razlomkom se izratava stvarna proizvodnja
.4
od pl4nirane?
2) Radnica je (u fabrici) izatkala 3289m tkanine ito
predstavlja lr3 norme, Druga radnica je radila
! no.rn".
"u 11
Koja je radnica izatkala vi5e i za koliko rn"tu.u?
I
69. l) Od 26- tg lune ispteteno je 67 2enskrh bluza.

lzradunaj broj fhkvih) btuza koje se mogu tsptesti od 4e
iste vrste

'ue.

od lolkg

2)

I ke5

otpaci (melinje

i

.)

pelenoq hleba ie ve(a za
"20

1

-

zinu nafte kojom
15

t

vode.

2ll

je

tio
litra natre iznosi

45

l1tg.

napunjena vagon-cisler
isterna

lzradunaj re-

u koju stane

70. 1) Prems ugovoru rudnik je obavezan da posaljei
.l I
prvom roku
ueovorene terine uglja, u drugom roku
trecem

!-.

i

u

ugovo_

2) Pri metjavi mekinj€ eine -l- Zira a osrali otpaci
-20
5to

di(denju

,ita) i . Samteveno je l6J t trasna.
40"j

Izracunaj

73.

3) Teiim p$eniCnog hleba je veca

zal od *Zine.
)

l)

l6:km/i. Oni su istovremeno krenuli

je-

4

daa drugom u susret

iz mlsta

udaljenih

vremeng ie se sresti? [R. J.]
2) Sastavi sli&; zadatak

prezt.

25lkm.
2

Posle ko-

o automobilu ikonjskoj

za-

3) Dva teretna broda su otplovila istovremeno, iz istog
pristanista u istom pmvcu. Prvi prelazi 25,5 km za 1,5 d, a drugi

22

za

zl t.

Posle koliko wemena de

biti udsljeoi t6km?

4)U l2a je krenuo teretni voz iija je brzina 48km/e
Posle 50 minuta kretuo je, iz isle sianice za teret4im vozom,

hleba?

mtutzk.

42

4

I

brzi voz Eija je brzina

2-

lit.'mile-

eamac na v€s,a prelazi 5Jkm/e.a bnina motor-

upotrebljenog bradna. Koliko bra\na treba podmesiti za 227 Lkc

'

leruma(. a I

kg maslaca. Na jednom poljoprivrednom dobru

nog lamca iznosi

:z-lln

noozes.

lit.'mi

izdvajs se svakog dana maslac iz 360 lit, ml€ka. Izra6uMj t€Zinu sedmidne proizvodnje naslaca.

liko

renu tezinu uglja.

(pri

I

daje

5

a u aelvrtom ostatak od J500t. lzradunaj

?

se'
'20

rama"

Tezina

od le2ine brasna.

7

72. Od I lit. Dleka dobije

l)

is-

2) Radeci po,8d dnovno traktorista treba da izore
35ha za 10 dana. Ali on stalno prebacuje nor^r rt l. Z^

nine od po 22,50 m. Koliko m takve tkanine se moie izatkari
50

pSeni

-l tezine zrna. a teiina

drugo.l iznose

koje vreme 6€ svrbiti posao?

12 t"r
31i:k

e! t

anog hleba. Izradunaj tezinu pseDice koju tr"U* .u*t"ti du ti
s€ pekara mogla snabdevati brasnom mesec (30) dana, ako

pamuka izatkano je 4 .komada tka-

od

,l

?1. I) Pekara mora da svakodrevnp ispcte

l

l-:
6

pura

vet.

Postavi pitaDje

i

refi

43

5) Biciklista je krenuo iz .{ i juri brzinom od 12,5 km
da 6as. Posl€ 2d k enuo j" ," njin (iz istog mesta)
biciklista 6ija

je brzina

1E,75km. Sta mozes

radunaj.

izntunati? Iz-

74. l) Rezewosr ima oblik k dra dije dutine ivic& su
1..
.l
-- ie
- benzinon. tetina I lirra ben4 t 2Irn i1m,
s Napuojeo
,ina 4tn. n*uo i.

50-

2) Duiine ivica rezervonra rr. 3-1., t1m i
2

voda zaprema

;
toji

nJegove zapremine, Ovog tretrutka su

3

-s.
4

otvoreni:

istide 1,75 litam vode u sekutrdi i cev
kroz koju utiEe 2,5 litra. Sla se lno;e izroiunati? Izndunaj.
3) Rezervoar se kroz jednu cev moze @puniti za 5!,
otvor kroz

a na dtugu cev se moie ispnzniti za 6d, Ovog momenta su
otvorene obe cevi, a rezervoar j€ prazan,
4) Kroz prvu c€v rezervoar se moze napuniti za 66,
kroz drugu za 4d, a kad se otvori samo freca aev prarnjenje
napunjenog reze odra traje 12d. Dol.rxi i resi zadatak.
5) Saslavi slidne probleDe fo rezervoarima. o poje.
_.
dinim radnicirna i raddim brigadama kad raae odvojeno i

77, Z:rpremina leda je za

dobio

1

I-

1) Domadica je kupila: 800 g par.dajza po . . .

d, 6?0 g
d, 1,3 kg krompim po. . . d, 25 dkg brasda
po...d i 259 maslacapo...d. (Sluda stavi sadalnju cenu po
kilogamu.) Njena susetka je kupita: kutiju sardini za ..,d,
750 g juDed€g mesa po . . . d. 300 g Eakarona po . . . d i glavicu
kupusa Cija je tezina 940g po . . , d kilogram. Koja je od nlih . ..
2) Sasravi joi tleki sliirn zadatak (kupuju se jos kobasice, sir, vode, 5ec€r, kala,...).
76, Kad se ktodlpir suSi gubi od svoje terine toliko da
lr
: izCubljeDe tezine je 1: )puta( manja od leri0e osulenog,

z2

$avljelo je da se suli 1,6t.
44

od z€premine vode

a tredi

svih slasova, drugije dobio lJ2 glasa vise nego prv;.

svega 12 glasova.

Koliko je glasova dobio svaki kan-

didat?

80. Svaka od 12 Skola jedne opxtine ima svoj fudbalski
tim, Za Fvenstvo su igrali ta.ko Sto je svaki tim iSmo s€mo
jedanput sa jednim od ostal;h timova. Posleje neko izradunao
da broj oeresenih susreta pred$evlja

6

:5

broja resenih. Izraau-

nai broj nereienih (>0:0().
$ 3. PROCBNII

l. ll

Sra

oda&va na primer:

1108
t; 13: t?

2) Navedi jot jedno zna&nje svakos od napisanih brojeva
3) N&vedi sva zn.l€nja b.oja:

govealeg mesa po . . .

veCa

(od koje je postao). Koliko litara vode Ce se dobiti pri topljenju
table leda iije su duiine ivica 75cm, 24cm i lScm?
78, Od odredenog materijala more se napraviti lan&c od
80 ili od 100 beodugs. U drugom sluCaju svaki beodug j€
lakii za 0,165k9. Izraaunaj tdinu lanca.
79. Pri izboru delegata za konferenciju prvi kandidat je

zal€dno),

75.

-l;

11 113
zt'1m'
2. l)

I

*:o,o?.

23

343

loo'

lm'

2) Uzni

i

Napiii

i

na drusi naain:

13

lm'

39,rE.

sem prirnerc pa svaki napisl

na dva ralina

1

Proaittj prvo. druso, tfece. NapisiDa
loo-100.9-9.lOO.
tri natina:0,03; 0,12; 0,91; q36; 4,07; 50,?3.
3)

sva

9l

2 t2 19 t7 | |
i; l?: 100; 100; 3' 100;

I

!. l) Sroj lfr

oedan srori) aila se

i ptu eMt. Proiilaj 001.
45

rr
Broj

alra te

i

--0.07829
o'02;

2) Iz€zi u obliku procenata:

7 ptoc.aata. proailaj ne dva n.aina:

r tll

o'l:: -:'
ioo:

tdi

cry jc unisrio 20 procenaia raqooi:i ruousa.
(r) Nedavni zemljorres uni$io je u SkoDIju i.l proenara
(2)

(4) U j.dnom odetj.nju bjto je, na kraju potugodiita. t6
pro.€rita odli&it uacnika.
P"b"iku je u DNom lronereaju osrvarira 3? proc€nata

-^,,^-,-_ -,--!5)

Umesro

t; iti 0,0t. kr.rkode
laro

#;,"n#-"'zapisi

it'o;'

2) Uzmi raaE p.imerc

radi. pile se %. prem rome

,l'

i zpisi ih

oor'

ifi' o''

1- Jgq: ?90'-ll
r)'''14
11y

1!!,

1400 r00

i odsovarsjuai broj n.pisi jot na dva nanina:
(l) Primilo se 88 D.odara sadnie
.t2) V pand^ja i a 96% vod., u krpusu 90%, u jabulama

JZ.

(3) Fabrika vuncnih tkarina-j; osiva.il. sodisdi pt&n

tt3%.

sa

(4) Radnit radi sa ll8% norm€.
(5) Bicikli su ppj€fiinili z. lj%.

Izrarrysqie broieva u obliku Droc€mtr

6. I)

j

5

u.9

r t00t-

.1 100l0
3 3.20
_.5 5,2060.-!

o.e

i

4) Izrazi u obliku procenata: 2; 46; 100; 500.
obmuto

toy".

5) lsro:

tti

1

rloo

q9
3
I 3= .-J00 300:7 -i
6 16
::; :7 700 700:7
- l0o
7 100
-:4)-. 100 7'"
I
lffazi tako. rj. u"or" no",uono, j, ll,
8 t2 3'
46

7

40
.- l1l27Il
'361239129
- 13 l7 5 43 89 21 107
(J)
"14t824
-, -,
60 90 ll 48

5. R€ci__$a_2naai

u Soved€m mcsu 48%, a u ltt€bu

6a17

nia-2!9.1:et2-2.
14 14 100 1-

pomotu znata

%.
E obtik raztomki i aetinarnog uioji-:'i2; rr2;
_- 9Y4i
. 3) Napisi
67%:
t4l%t 507%; 3Ot%.

!r-;,

I

'-' z'.1' e' 5' to' 20' 25
,^,3 7 2 11 24 47 231
'' 4 8 5 l0 25 8 16
t.25 25 2.5
,,, I I
' ' 40 8 .5 8. 5.25 1000 100 ".",
l3 37 19 3t 67 73 2459
40' 80' rz' 8oo' ,oo' zo' 160 '

2r Rei 6La znatj i apilt odgovarujudi broj I
(lr Pri prerczu razbilo e 6 procenara i!ia.

4. l)

l l

2';
4' ; 1 ' ; 2,7; 5,06i 240,9.
324t6

6) Izrazi ma kojih 10 brojeva u obliku

procenat4.

7. Na jedtro@ poslu radile su 4 brigade. PIva je izvrsila
I, tr*u .l , a cervrra osetak posla. lzrazL u
posla, druga

I
5'

'4'

proizvodnju

I::J{' )pulaa,Izrazi

3'

obliku procenata deo posla koji je izvrsila svaka brigada [L. P.]
8. Posle renoviranja i modernizovanj4 fabrika je pove{ala
to povedanje u obliku procenala.

9. Melioracijom (isuSivanjee i,drugim €dovi6a) livada,
47

pinos

sen:t

mleka

l:

je povehn

z!

Dputa( a, usl€d toga,

J

i proizvoahja

13.

$pu6<. Tir4zi svako poveda\ie u procentina.

10. U jednod mestlt ima dve Xkole. Broj daka jedne od
(Dovrsi.)
njih je 1,4
'puta( veii.

fl.
t t2"t:
'-

r) 5./":s.
t

l- :.

1., 4s%:V: s|%-o,s1t
'

r00 100 20

25

!.
25

2) Izrazi

u

obliku razlomka: 3%;

3) t05%: r00%+
320%.

4\'

37L%=0.37

2-

1

ni:

.!'

6el; s6%i

5%:r-i tl2%i

24o%.

175%i

45o%i

l-. 6.37a-lrl-.-L:0.:t
+
2100
200
1000
1-

rt2v--L'
rooly-:11,
"

t" 15'

,
12.

I

'-4
Pokuzi d" 1",
st\:"'?
2'" 100 200 !200-3.
8

s2-y

7

62t%-t

l) U

7

t!Y"::

53-y^

3'- 12 4'-

.!400

5t:,.
procenuma rznosr:
-

razbilo se, pri'prevozu, 5. Steta u
10O%: 12,5%.

2) Od 215 sadnica, koliko su gorani posidit, primile
su se 172. Koliko je to procenata? [R. J.l
3) Od 40 udenika jednog odeljenja VI r. 13 je odlidnih.
t4. l) Od l,skg mesa dobijeno je l,08kg pedenja. Izra.
6unaj ?a koliko procenara je smanjena tezina mesa.
2) U rez€rvoaruje bilo 2 14,5mt. Za I dan je potroseno
42,9 rn,. lzrc.zi potrosnju u procentima.
15. Koliko procenata iznosi:
(l) broj 2 od:8;2;20; 50; 100; 200; l00O;

(2) btojt 24 od 60;

16, 75 od 59, 34,

41 od 40:
5

(3) broj 7 od broja 9 sa taCnosdu do 0,1%.
16. 1) Od 225 kg rude dobijeno je 342 kg bakra. Koliko
bakra sadrii l00kg te rude?
2) Od l60t gvozdene rude dobijeno je ll2t gvoida.
_ 3) Od 1x ugtja dobijeno je, pri sagorcvanju 58kg
17. I) Karboloa voda se upotrebljava za dezinlekciju (ruku
r predmeta). Om se spravlja rako Sto se na l00g vode stallja
5g karbolne kiseline. lzradunaj broj procanata tog rastvora.

sotL%:; :r,5l'4:; DtlY..

temelje zgrade stavlja se krupan betod

l) Od 40 jaja

pepela.

koji

sc

I

spravlja od 50% lljunka. 33;% peska. a ostalo ie cement. Tzra-

zi .razlomcima pojedine delov€.
2) Kokolije jaje se sestoji iz 58% bel^n@ i 3tl
Zumanca, a ostalo je ljuska, (Kao pod 1,)
3) Legrra od koje se prave Stamparska slova sadrri
15% antimona, leA cinka, a ostalo je olovo.
4E

Izraiunaranje broi. procetrrtr

2)
\:tt4ta vode.

Pi

tiseljenju krastavaca stavlja se 1kg soli na

knzi

12

procentjma taj rastvor.

1) 5kg krompira sadr:€ 3,9kg vode, 8kg krusaka
lzflzl sadriaj vode krorDpira i krusaka

sadrre 6,96ft9 vode.
procentrma.

18. l) Fab.ika je unresro ptaniranih 850 tr.krors izr.dila
884. Za kohko procenara je prema3en plan? [Lj. V.]
2) NorDra je 60 koDrada a radmk izraituje 25 tomada.
fzrazi Djegovu proizvodtrju procenriEa. [Lj. V.] 49

r
3) Prema putu koji ji presao, autobus je trebalo da
potrosi 675 litara beMina. Medutim, on je potrodio 648litara.
RaauDaj. tM. C.l
4) Sastavi isam sldne zadatle.
19. Usled bolje higijene i vise bdga o zdravlju, iovedji
Zivot kod nas je produlen. Tako: 1931. g. prosedni Zivot n1u5karca je iznosio 48 g, a 1961. g. iznosio jo 66 g. Istih godina
proselDi ,ivot Zene iznosio je 559 i 73 g. Za koliko procenata
je porastao prcse6li Ziyot: (l) mulkarca; (2) Zen€?
20. Na celoj Zemlji ima oko 10,6 milijardi hektara povrsine
koja bi se mogla obraditi, a sad4 se obraaluie oko miliiardu
h;ktara. Izrezi odnos tih povrlina u procetrtima.
21.

l)

j€

2) Pri sulenju jabuka gubi 84% svoje terine. Osudeno
50 mc.

mleveno

upotrebljenog brasna. Saslavi zadatke.
5) Sederna repa sa&Zi 14% do 16% S96eIa. Sastavi
zadarke.

26. Ia;aElJjl, ji
(r) 5% od: 540; 32i 4,Ei
(3) 2l% od:

Koliko procenara predsBvlja
:llllod ".; '- od
'426t2
I

0,6?

IzraEuNrlYrAie procenftog iztros:r

22. Kad se krompir duva preko zime, \ jami, g1!bi 12%
od svoje terine. Stavljeno je u jamu 172,8kg krompira. Za
koliko kg de njegova te,tina biti rbsnja u prolede?
23. 1) Masnoca mleka iznosi 3% do 4%. Sta to zna'i?
Koliko kg maslaca se moze dobiti od:
(l) 315kg mleka masno6e 3,57"?
(2) 535k9 mleka tuasnoeE 3,9%'l
(3) 412kg mleka masnooe 3,2%1
2) Od dloka pravilno gajene krave moze se dobiti,
proseano, 16% milerama, a od milelama se dobila 201Eiaslaca.
Koliko se maslaca moze dobiti od 855kg takvog mleka?
24. Poljoprivrednjk je izmerio l850kg Jaoene shbljike
koju je podupao zajealno sa semenom. Seme iznosi I3,5%
celokupne

l)

ldim.

Trava gubi 80% svoje rezine pri susenju. lzraaunaj teziDu sena koje de se dobiti sa livade 2,6 h.a, ako 6e olekuje prinos (po I ha) 5 r trave,

25,

50

25

0,5.

300;4:-;:0,56;

(2) 12% od: 0,008; O90OZ
O,l;0,01.

27. Izralullaj usmeno:
l1.l l% i 2:A od : 900 kg; 1 kgj 0,8 li1.; 0,1 m; 0,01 nf.
@) lel i 5% odt 600 t 50 kgj 12lit.i 3,5 a; 0,04 ha;0,1mr.
(3) 50% i 25% od:4oha;7a; llif;0,6m'i 0,00t.r'.
(4) IOO% i,2OO% odt l5D?i 7,5mr; lorf;100hat 18ks.
(5) 150% od: 32 lit. ; 64 hli 90 lit; 8 lit.; 0,E lit.; 0,008 lit.
(6) o,s%, 5%,2,5% i 2f,1 odt E0o; 36; 1000.

-?
2) Za kolrko procenataje:
.un;"
- -2 veca od J:
- oA 2l.l
48I
3) Koliko procenata dini 3r (1) od 0,3; (2) od

3) Od plenice se moie dobiti 84% ptnog braSna. Saje 25 we6s po 60 kg pseDice,
4) T€Zina ispedenog hleba predstavlja 130% teZine

t7) 75%,7

t3

2%

r1lI

i

I

% od: l00l 4o8i ?.2i 21 000.

t8) t2:1,37:4.62,_% i 81^% od:

E64r ,r04.

(9t 3xt%,3r% i 66T% od) 9r2; 6,93i

0,9.

2 r
I
t2 t8 7,2
\to) t63%,1tt% i 1jl% od, zst tzs,zts
28, Celik koji se upotrebljava 24 aulomobilske delove sa3,4% nikla. IzaduDaj tetinu nikla sadrianog u 2500kg
takvog delika.
29. TattuEp je, prolle godine, planiEla da poseje .kirku.
ruzom 60ba a posejala je 75% vi\e. O\e godiDe je posejala
(usled pove&Dja broja kooperamta) I25%vise Dego prosle

drti

godine, RaduDaj.
30. 1) Oznaii potrebrc operacije i ne $lunaju6i pokazi da
jet (r) 36% dd 50- 50% od 36; (4 45% odTs-ls%od45.
Umi i druge primere i izyedi zakliudak.
2) lzrodunaj na osnovu prerhodnog: 411 od 5 000.
3) Sta mozeg redi o: 0,8% od 4,5 i 4,5% od 0,8?

..

'51

Izraiunrvrnie osnovn€ uednostl
31. l) Cena jedne lkanine snizena je za 15% isada iznosi
1020d (po 1rn), Kol'ka je bita njena cena prc sni:enia?
_ ._SadaSnja cena predstavlja l00o.i, I5%. 85% ranije cene.

-

Znaii:

85% mnije cene

l% ranije cene iznosi (1020:85) d;
100% runiie cene iznosi (1 020:85). 100: I 200 (d).
12

:

1

O20.

2) Cena tkadine je povilena za 15% i sad iznosi I 380 d.

laadunaj cenu pre poviSenja,

ll5% ftniie
l% ranije

cene jznosi I 380 d;
cene iznosi (t J80:ll5) d:

t00% ranije cene irnosi (t 180: r I5). i 0O _ I 200 (d).
Izvrsi kontrolu.
3) Cena robe sniiena le za 12% i sada sraje 66 d po

. ..
kllOgfamu.

Ce]lla robe je povilena za 20% i sada se prodaje
_ J)
- _ d/kg.
po 9,6
[O. K.]
5) Sastavi i sam stidne zadatke.
32. l) Povezana knjiga staje 4,20d, rj. t2% skuplje od

2) Udenici jednog odetjenja imaju t6 kg tekovitog
bilja. Kol ko su svezeg bii3a nabraii. ako irt susenju ono qub'i
15% od te'ine'l
3) Te.Zina psenianog hleba je za 3290 veca od tezine
podmesenog bra\na. Koliko brajna treba podmesiLi da se dobije 2 640 ks hleba?
4) Teiina krupice soli iznosila je, posle nekoliko
kistrih dana, 52 kg. Izraeunaj rezinu soli pie kiae, kad se zna
da so upija do 30PA vlage.
5) fejina suvog sapuna iznosi 2t.36kg. Sapun gubi
prj. \ulenju I l%. - Sasravi bar po jedan slican zadatak.
33, Iaadunaj osnovnu wedlost kad: (l) 5% iznosi: 15;
42; 83,51 5i; (2) l3PZ iznosii 52; 67,6: 10.92: 77 .
34.
52

65
l) Zt 500 svezaka udenidka zadruga

Kotiko bi platila da nije dobila taj

2, za knjrsu je.uzpopust od
35. lzratunaj broi Lad njcsovih:

izlosi 1020d;

Kontrola: 0,85. I 200: 85,

pusta, platila 40500d.
popust? [Lj. V.l

je, uz l0% po"

7,2iO.17:

t)l

l4:i (2) 66 -'"
]3

I2

(ll

]"..
2
33

plaieno 1.25 d.

1". i/no5e: ll;
3

iznosi: 200; 0.05; 28-:

: (3) 420%

iznosi 14,1; (4) 350% iznosi 44,8.
36. l) Trcba spremiti 85 kg maslaca iz mleka mas]note 3,4%
2) U iednom sanduku ima 90 kg svezih oraha. orasi
gube preko zifie 36% s,/oie teZine.
3) Pri pok vaniu krova treba priraE nati 15% viSe
lima nego ato izoosi povrlina k.o'va. Spremljene su 132 table
Iima 100 cm/65 cm.
4) tzvrsavajuii plan sa 104,5% fabrika je proizvela
187891m. Koliko metara prcko plana?
5) Sted€di 6,4% fabrika je pot'olila prolle godine
355,681 uglja. Izradunaj uitedu uglja.
Ploblemi

37, l) U jednom preduze6u radi 198 mdnika i radnica.
Broj radnica predst^vlja 65% broja radnika.
2) U jednoj fabrici radi 375 radnika i 250 radnica
Izradunaj: (1) broj I radnika i broj % ladnica; (2) za kolikb
je procenata broj radnika ve6i od broja radnica; (3) za koliko
procenata je broj radnica manji od broja tadnika
38. Pri iednom oeledu nadeno je da prrno\ psenrce na
nedubrenoj parceli iznosi 18 mc/ha. a na dubr€noj, sa 1000 kg
v€Stadkog dubriva, 32mc/ha. (l) Za koliko procenata je pove6an prinos? (2) Za koliko procenata je stvarno povedan prinos
kad upotrebljeno dubrivo slaje 22 000 d. s l mc psenice 5 500d?
39. l) Godisnjim plaro4 preduz€6e je predvidelo smanjenje proizvodnih troskova za l5%. Ti trolkovi su mealutim
smanjeni za 17,34 %. Za koliko je procenata prema3on plan
smanjenja proizvodnih troskova?
53

2) C€na jedne vrste robe je snizer\a naJpre za l5% a
Balo kasnjje jod ?a 6%. Da li ukupno snDenje iznosi 21%1
3) Cena robe je podignula z 8%,a z tim za l0'A.
4) Roba je najpre poskupela za l2%, a posle je pojefiinila za 12".. Posiavi pitanje i odgovori.
5) Knjiiara kupuje od izdavaEa knjige sa 15% popu,
sta od cene a prodaje ih po ceni. Koliko procenata, na ime
svojih troskova, ratuna knjita.a?
6) Postavi drugovinra zadatke slidne prethodnim.
40. l) Jedar je radnik p.i izradi 240 komada nekog
pro;zvoda uiledeo 6kg goriva. Drugi je pri izradi 280 komada ustedeo 8kg goriva. Z.a koliko procenata je jedna od tih
usteda ve6a od druge?
2) Radnik jo u martu'dopustio da 0,180/. njegovih
izradevina bude drugoklasno. U aprilu broj procenala njegovih
drugoklasnih proizvoda iznosio je 0,12. Za koliko procenata
je poboljsao kralitet mda?
l) Sasravi zadatke .liine l) r 2).
41. U naloj zemlji obmdiva povrsina iznosi l0 300 000 ha,
povrsina pasnjaka 4470000 ha, a povriina bara i ribnjaka
77000 ha. Zaokrugli povrsine na stotine hiljada, izraiunaj
broj procenata svake povrsine (u odnosu na ukupnu poljoprivrednu povrsinu) i prikazi ih raznobojnim isetcirna proizvoljnog
kruga, tj. izradi procentni dijagram poljoprivredne povrsine u
nasoj zemlji.
42. ObEdiva povrsina je raspodelj€na orako: oranice i
balte 7 660000 ha, vo6njaci 427 000 ha, vinogradi 266 000 ha,
Iivade 1940000 ha. Izradi procentni dijagram.
$

L l)

4. RAZMERE

I

PROPORCIJE

Popuni praTnu rubrtlu rabele:

plan!

l: l0o

54

(1)

ili karti

scm

(2) 9cm

l:10

(1)

3.m

(2) 28,?cm

(l)

(21

l:500 000

(l)

37,2cm (2) 36,3cm

(l)

(2)

1:25 oUO

(t) 23,7.rn (2) 32,4cn

(r)

(2)

2) Kolita je razmer. kade kad duzi od:
(r) 2cm na karri odsovara du, od 0,5km u pri.odi;
(2) 4cm ra ka.ti odsovara dui od 8kft u p.i.odii
(3) 5cm na ka.1i odgovara dut od 2,5km u prnodi.

3) Dlrina

odstojanj. izm3du dve tanke u prirodi iznosi 1,8kn a
na aerosnimku 7,2cm. odredi iazne.u ao.osnimka.
2. Sastavi sve mog!6e razme.6 od brojaa: 8m,3oo,4ks. ll,Jm,

5nr,

450,

3.

duzi u prlod'

(l) .......

(2)

.

l)

8km, 5mr, 5,2ks, 0,3mr, 0,4dm,

,

l-t215
f:- e 1_:2-.

Sasravi .azne.u jednaku razmeri:

4. Koliko )puta< je pNillan razme.e

0.6:0.82:

8.

Uprostl taznerc: 96:.144t 1325In:545 m; 2,6k:0.52ksi

l.87Lit.:3.31ir.:
'2J714

1l

4:5:

l2

t3
8 :3 4 i 0,024:0,32.

veCi od

d.ugoct25t7i3,9tl2i

2:2.5.

vrapca iznosi 309, a tdina naimnje ptice
iznosj
1,6g.
Napravi razmeru tih tezina, uprosti
-kolibrije
i reci lta ona pokazuje. Koliko je puta vrabac teti od koi
libriia? Sra pokazuie
broi
" '75 Posravi slidna piLanja za sve ito

5. 1) Tetina

sledi
Durina odgovarajude

Duiina odeoveajute

DuZira duZi na

i

-?

odgovori na njih.
2) Najveca teZina koju

hoie da nosi (a da se ne

prekine) deliCnazics (Ciji popredni presek iznosi I nm)je 55k9.
Isto toliko debela Zica od vestodkog vlakna nosi 85kg.

3) Rezai (testera) izraden od najtvrdih Eetalnih legura
istupi se kad istruie toliko 6eliinih poluga (i iica) da bi postavljene jedna uz drugu (Pazi, ne nastavljene jedna na drugu.)
55

F

nadinile duzinu od 240km. ReiaE od dijamanta moze da prestruie 6000ktu delidnih poluga i Zica.
4) Najtanji rnetalni konci prave se tako :to se Zice
provlade kroz v€oma uske rupice otvorene u ploaicama od
avrdih legura. Ako se kroz takvu rupicu provuEe zica duge
2500m, rupica poslaje neupotrebljiva. RuPica u dijamanlu
istanjuje 1l konac Zicu dugu 50000km.
5) (l) Da se proizvede l00kg mleka ulrosi se (radi
se): na drustvenim gazdinslvima 14,4 iasova, na individualnim
gazdinstvima 20,8 dasova. (2) Da se proivede I00kg svinjskog
mesa utrosi se: 57d i 1326.
6) Bambus je jedna od biljaka koje Mjbrie rastu a
kaktus spada u najsporije rastude biljke. Za dan bambus po_
raste 50c , a kaktus l,5cm za godinu dana
7) Okeanski talasi dostizu v sinu od 31,5m, a morski

2)

Razmera stranica
1

4

8. Ispitaj, na
proporcije:

ledom. Povrsina cele Z€mlje;znosi 510 milionakm:.
9) Suvozemna povrsina Zemlje iznosi l49 l06km'z, a
vodena 361.106km':.
l0) (l) Tezha najtereg odraslog doveka koji jo dosad
Ziveo iznosjla je 369kg, a najlakseg (odraslog) 9,5 ke. (2) Visina najviseg odraslog loveka iznosila je 2,83 m. najniZeg 42 cm.
6. l) Najmanja dopusliva rarmera povr;'ne prozora i
povrsine poda uaionice je 0.2. Sra u Lom pogledu mo)eJ reir
za udionicu koja ima 4 prozo.a 2,4m11,5m, a pod iznosi
8,4m/6.5 m?
2) U jednoj udionici ta razmeraje 1l:47. Je li dovoljno

podudarne,

vih povrsi.
56

a

razmera druge dve

)

je :.
J

Napisi razmeru niiho'

I

Kao pod I).

K oli ka je razmeft AB:CD'I

li $r

lo:2-15t5i

sledede jednakosti
(3)

3:t:5,2:E;
:

(7) ?:9:6,3:8,1i {8) 0,2:0,8=6r27i Q) 1,2:3,4:2,5"7,4.

9. Izmaunaj n ili y tako da jednakost bude proporciiai

72

r1,0.38:r-4.75:l.E?5: rl' l9r:61

7zlll -:
'v.95-2 r!:1 15

r4l 4:l-x
2

1,2:0,48i

0.125:2.5.

10. Duiina jedne duzi iznosi na karti l,scm, u prirodi
km. Duiina druge duZi na karti je 0,9 cm. Postavi pitanje i
resi zadatak. Sastavi sliane zadatke.
ll. Od 16 kg neprane vune dobija se lOkg oprane.
(l) Oprano je 88 kg yune. Izradunaj 6to moieJ. (2) Na jednom
zadrdnom gazdinstvu ostriZeno je 320 o''aca i od svake je
dobijeno prose6no 1.8kg vune. Koliko ima oprane vune?
12. Sastavi zadatke prema ovim podacima:
l) Od 125 sueka dobieno je 4 ks pa!erj6.
2) Od 0.51s svezes mesi noze se dobiti 0,3ts pea.trja.
60

osvetlj€na?

3\ Radi seetlosti i dobtog prcwtavanja zgrcde se moruju nalaziti ta mealusobnom odfiojaniu koje ie iedMko rlsini
narleie zgrcde, ponnoZenoj brcjen 2,5.
?. 1) KonstruiSi dvs pravougaonika aije su dve stranice

nadina, da

(1) l5:1E-10:12: (2t

t2t

i

tri

je :.

2t
13 2tr
3 5:t6)716l
-'t4tr 1't--2-:7 4: 15'12
-l-:1
4 t6 15:-15 -:
11

4-m.
snegom

kvadrata"

3) Dui,{riznosi .'duri aD.

1

8) Oko 16 milionakm'z Zemlje pokriveno je vcaitim

dla

od

3) Od 6?mc tive mere (siok€) dobjja se 42mc msa.
4) Od 3kg bralna tnore se dobiti 4ks hlcb!.
5) od 4kg mleka note se dobjli 0,568 kg si.a.
6) Od l0 lit. mleka mo:e se dobiti 1,6 lit. milerama, a
lolit. mil€rama 2,5 kg maslacs.

7) Od 50kg suncokretovog semena moie se dobiti
ks ulja. Trcba dobiti lt ulja.
8) Od 3 kg sirove kafe moze s€ dobiti 2,5 kg pr:€ne.
. 9) Od l5kg sveZih jabuka more se dobiti 1,8kg
suvih.
.,. 1 -/
19

57

I
l0) Od

.

I

oii56€nih.

l)

50 kg Sljiva dbbija se prosedno 20 kg pekmeza.

Od 0,8 kg oraba u tjusci more se dobiri

.kolidini
..:.. . l2\. Kolidina toplote ko.iu daju 5kg
toplot€ koju daju 4,25kg

Q,35 kg

drva jedrEka je

uslia.

13. Voz koji juri brzinom 48 km/a presao je put izmedu
d\a smda za : I e. errinu drugog voza je 54 km/a.

6

--

'

14. Dobar kombajn moZe da prikupi psenicu sa t7 ha za
dasova trose6i pri tome 85.2kg goriva. Koliko kg gor'va

l0
troli kombajn: (l) za 7i; (2, na I ha?
rodj 1000k9 kukuruza u Zrnu potrebno jeda
....,15..2a
btlj!€ (kukuru:a) iskoriste iz zemlje, por€d ostalih rnataije,
l5,5kg azota i 12.3k9 kalijuma. Vestadko dubrivo )kan( aa:
drZi 20.50/0 azola. a kalijeve sdli (velratko dubre) sadrte 400/.
kalijuma. Sa koliko "kana( i koliko kaljevrb soli treba nadubriti odredeno polje, pa da rodi 2400kg kukuruza u zrnu
(pod uslovom da je niesova povrs dovolina z€ ru koliainu ku"
kuruzal?

16. Tr€re velaeko dubrivo je superfostal. Najbotje je
dubriri sa smeiom sva tri dubriva {kan. supertosfal. kaijete
soli) u razmeri 4:12:9. (l) Koliko koieg dubrjva rreba uzerr
q1 s9 naprayi 800k9 smeie lkoliko r rreba za I har? (2) Ko.

tilo

kojeg dubriva treba u,,eri za ojivu eija povrsina iznosi O,78ha.

17, Vodnjaci se prskaju (protiv ltetodina) mstvorom koji
i vode u razneri 6: 3 : 5r5.
Z,a lha. vo'njaka treba 250kg toga rastvon. Sastsvi zadatke.

se pravi od sumpora, negaienog kreda

18, Stranrce trousla sroje r,
stradica
trougla.

.ur."r; : l:+-l;Si.
244

je manja od prve za l2nm.

oruga

fzradunaj duzinu obima

$ 5. STMBTRIJA
Simetrij. u odnost nr ravan (rrvansl slmetriir)
. l. l) Pornoeu modela ravni (ranjeg veaeg kanona) ;
modela prave {duie a ranje elasLiine tice ili knjeg duiee pruta)
prikazi ove medusobne poloiaje: -(1) ravah r prava imaju iednu
58

zaj€dnilku taaku; (2) ravan s€a€ pravu; (3) ravan i prava nernaju zajednitkih talaka; (4) ravan i p€va, su paralelne; (5) ravan i prava imaju dve zajednidke ta6ke(!); (6) prava pripada
ruvni; (7) ravan i p€va su mealusobno normalne; (8) prava

ie normalna sa
2)

Za

ravn

i.

m sli pomenute mealusobne polozaje prave i ravni.

3) Rawn.je vertikalna. U kom polozaju treba da

se

l); (7);

(4)?

2. Umesto modela prave uzmi model duzi i:
l) Postov; ravan i dui u sve mogude m€dusobne

po-

nalazi pmva pa da njihov me.fusobni poloZaj bude:

(

4) Postavi slidna pitanja kad j€ prava horizortalna
5) Zamisli ravan. Koliko pravilr normalnih na nioi
mo:€s zamislitj? U kom su medusobnom polozaju te prave?
Postavi sliana pitanja zamenjujuii ravan pravom a prave

-

lo:aje.

2) Zamisli sve mogu6e m€.lusobne polozaje j€dne

ravli i jedne duii.

3) Zamisli du: i ravan koje imaju samo jednu zajedniiku tadku. Tada su mogu6a dva sludaja. Navedi ih.
4) U svakorn od dva prethodna sludaja moieJ razliko\at; dva pod.ludaja. Navedr rh.
5) Kad ravan sede duz mosu6a su jos dva podsluaaja s obzirom na presednu tadku. Navedi ih.
6) Neka, dakle, ravan sede du;. Navedi dva sluaaja

i

dva podsludaja svakog sludaia.
7) Uodi sludaj: Rawn seie dat u njenoj srcdini i one
su medusobno notmalne. O\ irna poseban znaCaj. I l) Lrazt ga
na jos dva nadina. t2l Prikati ga sa vise modela nepodudarnih duii, stavljaju6i u krajnje tanke svak€ duZi male kuglic€
(Dtaike().
8) Zamisli ravan koja pripada sredini da.e duii i
normalna je na njoj. Zamisli samo krajfije tadke t€ duzi
i spomenutu ravan. Z.a takve dve tadke kazemo da su rinrefr?de u odnosi (ili s obzirom) na tu ravan. (l) Iskazi definiciju simetriCn;h taiaka u odnos najednu mvan. (2) Zamisli
ravan i mnogo parova simetridnii tadaka rr odnos! na nju.
(3) Zamisl; to sto i pod (2) kad je ravan: (a) horizontalna;
(b) vertikalna; (c) kosa.
59

l) Neka tvoj drug ddi model ravni a ti stavi dve
olovke (uop;te dva predmeta) tako da budu simetriEne u odnosu na ravan (koiu predstavlja model). Koje uslove moraju
zadovoljavati olovke (predmeli), pa da mogrl biti slavljene
u simetridan polozaj i zasto?
2) (l) Kad su, dakle. dva predrneta simetrjann u
odnos! na datu ravan? (2) Kako treba podi6i npr. dve ku6e
pa da budu simeirian€ u odnosu na jednu Bvan? Pokusaj da
u svojoj okolini flade! dve kude (ma koja dva objekta) simebiine u odnosu na odr€denu ravan.
4. l) Posmatraj ()duguljast() orah (koiticu breskver leptir, vetu bubu, pile..., semenku bundeve. ,... kaput,...,
raiirene makaze, - . .). Postoji li ravan (ravan je uvek zamilljena) koja ga )seae( tako da svakoj taaki jednog njegovog
del^ odsowra sidetriana tadka drugog dela? Pokaii n€koliko
simetridnih ta6aka oraha (lepti.a. . . .). Sla, prema tome, mozes
re6i za orah (leptir. bubu. pile....)?
2) lmenuj i druge predmeie. iivotinje simetridne u
odnosu na jednu ravan (koja se zo\e sihetriiska tuMn tog ptedmeta, tela uopste),
3) zarnisli jedno .elo. nj€govu simetrijsku ravan i
vise parova (njesovih) simetriinih taiaka u odnosu na sime3.

trijsku

li

mvan.

4) Posmatraj komad kamena (razbijeni tanjir,...). Je
on simetritan u odnosu na neku ravan?
5) Polaii, u svojoj ulici, simetridne i nesimetriine

zgrade, druge sradevinske objekte.
5. l) Posmatraj model kvadra.

Koliko on simetrijskih

ravni ima?

2) Uodi ma koju tadku povrsi kvadra i pokazi njene
simetriin€ taike u odnosu ru svaku (od tri) simetrijskih ravni.
3) To isto ponovi sa tadkom kvadra koja ne pripada
povrSi (zamisljajudi, razum€ se).

4) U kom

m€dusobnom polozaju se nalaze simetr jske

ravni kvadra?

5) Zamisli kvadar u raznim polozajima u prostoru,
i njihove sim€tridn€ tatke u odnosu na svaku simetrijsku ravan.
njegove simetrijske ravni, poj€djne ladke kvadra

60

u

6. l) Oznadi jednu ivicu kvadra sa ,4'. PokaZi njene
sidetriane figue u odnosu na one sidetrrjske ravni koje ne
s€ku tu ivicu. Ponovi to i s4 drugim ivicama,
2) Koliko simetrijskih mvni ima kocka? U kom se
m€dusobnom polozaju one nalaze? Pokazi skupove medusobno
normalnih simetrijskih ravni kock€.

5)

i

3) Ponovi (sa kockom) sve ono sto si ulinio pod

6).

8. l) Koliko simetrijskih ravni ima: (l) valjak; (2) kupa;
(3) lopta?
2) Uoci jednu simetrijsku ravan valjka (kupe, lopte)
i ponovi sve ooo sto si uradio u t.5 pod 5).
.3) Kotito simet.ijskih nvni ima detvirina

lopt€?

4) Ima li svak. .iabuka (lubenica, klip kukuruza,. . .) n@srani.
Ceno Dnoso siDet.ijskih ravni?
5) Mor€ li da s€ natle nesimdriam kruska Qabuka, b!n'
d€va.. ..)? J€ li ona lepa?
9. Vrati se na orah (ko5ticu breskve, pile, . . .). Zs.di-

l)

sli jednu njegovu tadku koja pripada simetrijskoj ravni. Ima
li ona simehidnu talku i koju?
2) Koje tadke kvadra (kocke, lopte) su i same sebi
sidetriEne tadke?
3) ozna6i jednu ivicu kocke sa ,4,. U odnosu na
koju

la\ran

je

oDa sotna sebi simetriEna ivica?

-simetr;jsku

Sidetriir u oiltro€u nr praw (omr $imetriia)
10. l) Posmatraj razne Sumske listore. Skoro svaki od
njih je sim€triaan u oalnosu na jedflu ravan. Pokaii listom
hartij€ polotaj te lavni. Pokazi: (1) vrhove .aznih >zubaca(
(uopSte mzne tadke) lista i njihov€ simetrilne vrhove (taEke);
(2) ruzne Zilice i njihove simetrilne Zilice.
2) zamisli da je iumski list vrlo tanak, da lak nerla
debljinu. Tada on p.ipada jednoj favni., predstavlja ravnu figuru. U Sta se )prehrra( njegova simetrijska ravao? Tako zamiSljen Sumski list simetriian je, dakle, u odnosu na jednu praYu,
koja se zove (njegova) osd simet je. Zato se za njega (zami
sljetri Sumski list bez debljine) kale & ie osno simettEna

ficva.

3)

(l) za

koje dve tadke kaiemo da su osno simeje osno sia€triEna figlra?

tridne? (2) Kojs figura

61

4) Nacrtaj osu simetrije svake osno simelridne figuro prikazane na sl. l. (Najbolje je da osno simetriine figure
precrtas crnom olovkom a syaku osu simetrije izvuael cwenom
olovkom,)

i svakl put nacrtaj sve ose simetrije. (NajFe zamisli a zatim
crtezom proverj svoje zaklju6ke.)
5) (1) Konstrui;i nad svakom stranicom kvadrata polukrurnicu koja re pripada povrli kvadrats. Kolilo osa simetrlje
ima tako dobijena f;gnra. (Kao i napred prvo zarnisli.) (2) Isto
\ p(avougaonilom.
6)

(l)

Konstruiii krurnicu koja dodiruje sve stranic€
krdnicu kvqdrata) i kruinicu koja pripada
svima tesenims kvadrata (opisanu kruinicu kvadrata) pa ispitaj
osnu simetridnost dobijene fig]lr€. (2) Ponovi. ono Sto ftoZe
kad je data figura pravougaonik.
13. l) Zamisli kru:nicu r: (l) jednu njenu dirkui (2, dve
njene paralelne dirke: (l) dve neparalelne dirke (koje s€ seku)
i sv{ki put ispitaj dotiinu figuru u pogledu simetdlnosti.
2) Konstruisi sve std je redeno pod 1) i prov€ri
kvadrata (upisanu

(5)
)

svoje zakljuEke.

(6)

(5

st. I

5) (1, Nacrbj lrupDije sva 5lova koJa su osno simetri6na crnom olovkom a njihove ose simetrije crvenom olovkom. (2) Sn:sli i 'am orno s metnine figure.
ll. t) Pravougaoaik je takoate rdvra figura. Zilto? [ ima
dve ose simelrije. Pokaii to c.telom.
2) Koliko osa si etrije ima kvadlat, Pdkaii crteiom.
3) Nacrtaj )sve( ose simetrije kruZdce.
12. l) Konstruisi: {l) pravoueaonik ABCD tako da je
(l,R):6cm, (AD):Acma zatim(Ot:2ctt\t i (O,; 2cm) pri
demu je Or tadka stranic€ l4 a O, taaka stranic€.rc; (2) )sve(
ose simetrije rako dobrjene figure.
2) Konstruisi kr!-Zdice (prethodni zadatak) tako da
figlra ima dve o5e simetrije?
3) Sastavi zadatk€ slilnb l) i 2) uzimajuei kvadral.
4\ Za cenlte Ot i 02 ktv'nicq \finii (1) dva uzastopna temena I i B (ili C i ,) kvadrata; (2) dva naspramm
temena; (3) sva letiri temena (dakle 4 podudarne kruzniae)
I (O,;2cm)

polup.etdika 2cm.
62

lu

oznaaava krurnicu niji je @ntar iaCka

3) Zamisti dve podudarne kruinice koje se (1) seku,
(21 dodrruju isvaki put zamirli s\e ose srm€trije. Napisi zakljudke. Proveri konstrukcijom te zakljuike.
4) Ako se kruznice seku n A i B, a njihovi centri su
Ot i Or, lfa moZes reCi za tadku preseka osa simetrije?
.
5) Konstruili Da crteiima pod 3) dirke tako da nove
figure i dalje imaju dve ose simetrije.
14,

l)

Precrtaj svaki crtez (sl. 2) i dopuni ga tako da
u odnosu na pravu (r).

bude simerridan

){

O,,4 dutina
sl. 2

63

r
. 2) Sastavi i sarn jedan crtez i dopuri
osno simetridni crter.

ga da se dobije

- 3) Sta predstavlja svaka taaka ose simetrije osno sim€tridne fjgure?
4) lzrazi (pism€no) osobine ose simetrije.
5) J" li nurno da dve racke pripadaju pravi normal_
.
noJ na osr srmetrije pa da budu simetriCne? A je li to do_
voljno? Je li dovoljno da od\rojanja dveju ritaka od ose
sim€trjje budu podudarna pa da ladke budu osno simerriene?
Dakle. da (dve) raake budu osno simetritne nuzno je i dovotjno:
(1)

,..,

(2) ...
I5. l) Na osnovu prerhodnog

I sim€rrianosti kruznice
obrazlo:i Cinjenice.
. .(l) Prcinik nonhalan na teti'i ptiryda njenoj srcdini
i

stedini odgovomjuieg luko.
pnva koja ptpadq srcdi i tetire 1uka)
. C) Obtnvto,
i. centtu kruZnice
nomalna je .. .

(3) Ako ie teriva nomalna na prclniku, njihoy prc-

sek ie srcdina tetite.

2) Nacrtaj proizvoljnu du; i konstruiii kruznicu koja
pripada krainiim ta{kama duzi.
3) Nacrraj du: (,{r)- t5mm i konsrruiii kruznicu
koJa pflpada Laakama ,, i ,, a aija du-Zina poluprednika
iznosi 3cm4) Konstruisi krutnicx koja pripada krajnjim tadkama
duzi (,4r). 2cm. a du2rna polupreanika iznoii: (t) 2cm:
l5 mm; I cmj 7mm.
.
. i) Nacrraj kruznicu ne oznaaavajuCi centar, a zarim
konstruisj (,nadi() centar.
6) Nac aj proizvoljnu pmvu {r) i proizvoljnu du2 ,{a.
NeLa je (s) osa simetrije. a Ab rctiya kruznice. konstrujsi:
(l) tu kruinicu i(2) simerriCnu terivu A'B Letive AB.
7) Simetriani kruzni lukovi su poalualami. Ob€zlozi ro,
8) Simetriene terive su podudarne. Zasto?
9) Jesu li podudardi kruZni lutovi i osno siDetridni?
l0) Je$tr li podudame tetive uvek i osno simet dne?
64

ir

16. 1) Nac$aj proizvoljnu kruznicu i konstruisi osno
s;metddnu tatku O' njenog centra O u odnosu na platu (r)
koja: (1) nema zajednilkih taiaka sa knlznicom O, (2) sede
tu kruznicu. Konstruiai podudarnu kruznicu sa controm O'.
Jesu li te kruZnice osno simetridne u odnosu napravu (r)?
2) Nacrtaj dve proizvoljne podudarne krutnice i
odredi njihovu osu simetrije.
3) Osno simetridne kruznice su podudalno. Zssto?
4) Ostro simetrjEne t€tive osno sim€triEnih kruznics
su podudame. Obrazlozi to.
5) Obrnuto, da li podudarne tetive osno simetrilnih
kruznica momju bili osno simetridnc?
17. 1) Nacrtaj prozvoljnu dut ,.{-B i konstruisi njenu
osno simetriEnu d\2, A'B' \ odnosu na proizvoljnu osu simetrije (s)1. l, i /'J' su podudarne, tj. osno simetriEne duZi
su podudarne (A'B'=AB). Obl zlo'i.
2) )Nacrtaj( proizvoljan kvadral ,4rCD i proizvoljnu
pravu (s) koja ne sede nacrtani kvadmt, pa konstruisi osno
simetridne duii A'B'. B'C'. C D, D A' stranica kvadrata
,48CD u odnosu na (r). Sta si dobio? KvadraLi,{rCD i
A'B'C'D' s\, osno si ettit i (osno simetriCne figure) u
odnosu na praw (s), Os o simettiini kvadrcti su podudarni,
jet su osno simetriEne drdi podu. darne, a sa crtda se vidi da
su osno simetribna figur€ pravih
uglova opet pravi uglovi.
3) Nacrt4 proizvoljan
pravougaonik lrCD i ponovi
sve Sto si ucinio pod 2). Sta
je osno simetridna figura pmvougaonika?

4) Iz prethodnog vjdis
da je osno simetrilna fignra
pravog ugla pravi ugao, ti.
poduclarni ugao. Proveri to ios

jednom, tj.

proizvol;an

pravi ugao'nacrtajd
i konstruisi simetrjdou figuu u odrosu na pro, O,tti

.lt, AA i Lroplte

zbhld zr&rrra, Vr r,

3

duri ko& spajaju sidetriene hCke crrati

sasvirn Lanlom linijom. Tako rrcba
5

sl.
crtrti

uv€k.

65

5) A 5t4je osno simetridna. figura proizvoljnog ugla'l
Nacrtaj osno Eimetridnu figuru svakog ugla prikazanog slikom
3, a oz@lenog jednom cifrom.
18. l) Sta zakljulujes iz svegia prethodrog, posebno iz

t. t6 i l7'l

2) Nacrtaj

figuu

3

proizvoljna trougla

i

konstruisi olno

svakog od njih.
3) Ko$truibi osno simetridou figuru svake figlre pri-

simetritrnu

kezane crtezima

(s1.4,5,6 i

7).

19. 1) Konstruisi (obojenod olovkod) osno simetridnu
figrrru pravougaonika k&d dss simetrije pripada: (1) jednoj
njegovoj stranici; (2) je&pm njegovom temeuu; (3) jednoj
njegovoj dijagonali; (4) dveEa &jegovim (proizvoljnim) tdkama. 2) Isto za kvadrat.
3) Neprtaj proizvolj[u figuru, preseci je proizvoljnom pravom i konstruigi osno simetridnu figlru aacrtane
_

odnosu ftl Dacrlanu pravu,
20, Otobine ose simetije d.reju iataka. l) Nacrtaj proizvoljnu pr4vu (r) i koDstruisi dve osDo simetridne tsEke AiA'
u oalnosu tra (r). Iz same kodstrukcije sledi da prota (r), tj.
osa simetrije dveju talaka: (1, pripadt srcdini duZl kofu odpduju ,e tatke (2) nomalw je ns toj duZi. Na$tai jate ru &rr.

figue u

i

n

Kratkode radi, asa simetrije dveju taleka zore se simetrala
drlzi koju odreduju te taCke, Prema tome, simetrala dtrzi j€

pnva loja. . .
2) Spoj ma koju taEku P simetrale du'i AA' sa ta|kam A i' A': St| mozeS redi za duzi PA i PA"l IBkaLi Ejrljenicu i obrazloii Jie.
3) ObrDuto: odstojanja jedne taake od dve (dste)

st. 4

taake su podud4rna. Sla moies redi za tu ta.6ku?
,4) Oznadi sredinu duti 1,4' (presek duii i simetrale)
sa M. Sla mozes tvrCiti za uglove APM i A'PM1 lskaii i

obrazloii to t!.rdeDie,
. _ 5) Kolko ose simetlije imaju dve taake.
Simetrala

sl.6

sL7
(svinju, zeca, . . .) i

koastruili ostro
4) Nacrtaj maiku
simetrilnu fjglru.
5) sta je osno simetricna figur: (1) prave koja a)
seEe osu simerrije, b) paralelna je sa osom simetrije, c) normelna je na osi sinetrije; (2) du:i koja a) sel€ osu simetrjje, b)
paralelna je sa osom simetrije, c) pripada osi siaetrije, d)
dija jedna krajnja talke pripa& osi simetrije, 4 dorEalna je
na toj o6i.
56

tj.

koliko

data, dloZl Z.atto?

6) Nacrtaj dui llt i proizvoljne kruinice liji su centri
B, a koje se seku u r!1 ;, M'. Z^6to stt ta'ke M I M'
simetridDe u odnosu Da pravu,48?

A
-

iua

i

21.

l)

konstrukcije ose simetrije dveju ralaka
19 i t. 13 i 20 ovog g), Primeni ih.
. 2) Nacrtaj proizvoljnu pravu (s) i tadku l, pa konstnrili !a razne nadire (koristedi sve upoznate dinjenice) simetritnu taaku B talke A \ odDosu na pravu (r).
3) KonstruiSi sve ose simetrije: (l) pravougaonika;
(2) kvadrata; (J) trougla Cije su: a) sve, b) dve stranice podudorne; (4) polukruhice; {5) detvrtiqe kruidice.
4) Naortaj pravu (p) i tadku P koja: (l) pripada,
ZnaS razne

(simerrale duzi: V

s.

r. $ 5. t,

6.t

l'
(2) ne pripada pavi (p) pa konstruisi pravu (n)-l(p) a koja
prjpada tadki P. [Na osnovu t. 20. 1)].
5) Neka je .1: (I) poaetoa hekajedne poluprave, (2)
Lrajnja tarka duri. Koostruisr pmvu (p) koja pr;pada taaki ,4,
a nodraltra je na polwravi, odtrosno na duii ,4R
22, l) Nacrtaj proizvoljatr koDveksni ugao i konstruiSi
fljbgovu osu simetrije. Osa sim€trije ugla zo\te se i bkektrlsa

ugla (ito znadi poluFal€ kojd >setre< ugao na dva podudama ugla).
2) Uzmi proizvoljnu talku S ose simetrije (biseklrise)
lEla, O i u nje povuci normalDe prave na- krakove ugla. Neka
one seku t€ krakove u raakana ,, i ,. Sta mozei lwdili za
duzi S,{ i SAt Obr6zlo2i. Iskaii opslu ainjenicu.
4) Nacrtaj dve prave koje se seku i konstruiSi ose
simetrije uglova koje one obrazuju. U kom medusobnom polo-

taju se nal4ze te os€?
3) Nacrtaj proizvoljan ugao i podeli g4i (1) na 4 podudarna ugla; (2) na 8 podudarnih uglova.
5) Sta moze5 rcdi o bisektrisama konveksnog i konkavnog ugla 6iji su kraci zaj€dnidki?

Simehija u odnosu na taElu (cmarbr simetriir)
23. 1., Nacrraj |!vad- r ArcD (ve6e stranice). Kotrstruisi
sve njegove ose simetrije. Njihov zajedtridki presek ozoati sa
O, a pres€k (osa simetdje) i stranica lB I CD sa M i. M',
straoica lD i ,Bc sa N i N'. Tatka o je srediaa vitse duZi.
Iaenuj ih. Prema tome, tadke I i C su simetddne u odnosu
na pravu, rD, ali sad mozemo smatrati ala st one simetriCne
i u odnotu nA taCku O, jeti (L\ pripadaju prc1)i koja ptipada
taiki O; (2) OA=OC, R.ai to za ostale parove taCaka.
2) Jcsu li simetridne u odnosu na tatku o: (1) tadke

rclno sithetii@ figuru

(1)

oalno$r na presek svih svojih osa

simetrije).
24.

1) PokaZi da je pravougaonik centraho simetriEna

figura.
2) Pokaii da

je kru:nica

centralno simetridna figura'

l) tNacrtaj( Proizvoljan Pravousaonik- konstruiSi polukruinice
nad'niesovim stranicama i poka:i da
ie taird nacrtana figura centralno
simetri{na.

4) Pokazi da j€ svaka figura
prikazane crtezom (s1. 8) centralno
simetridna i odredi odgovarajudi centar simetrije.
dl s
5) Sastavi i sam neku centralno simetridnu figuru.
25. l) )Nacrtaj( pravougaonik ,{rCD. on je celtralno
simetridna figura u odnosu rla presek O njihovih osa simetrije
Svakoj talki stranico ,4, odgovara centmlno simetriina tadka
stranice C,. ZLlo sn AD \ CB centftlno simetiirc .luti 1t
oilnosu w taiku O. Tako isto AB i CD sn centralno simetri'
dne duii u odnolu.na istu tadku. Uopste, ako swka taika
jedne figure F ima svoju centrulno sihetfi[nu taiku dtuge Jigurc
F' u oilnoru no neku latku, i obmato, figure F i F' su cenltulno
sinettidne Gl.9).

SIMA

d

M; N,...? zaxto2
3) Nacrtaj proizvoljtru pravu koja pripada tadki o, a
stranice ,4, i .RC seie u P i. 8. fe li OP=OQ i zaato?'laZi
li to z ma koje dve tadke kvadrata koje pripadaju pravi lto
A i Di Q)

rprolazi kroz O<? Iskazi dinjenicu. Ot.udai Swka latka h)abata ina si)oju simettitttu latku 1i odttow na lalku u kojoj se
sek kjegove ose s fiettije.
Tadka (oznadili smo je sa O) koja ima tu osobinu zov€
se ce tat sithet je kwdmts, A, za kvedrat kai,etao da je cent68

0

/"

P

vNls
(2)

(

3)

st. 9
69

2) (11 Centralno simeiriEne dulii su po&tdame i pdm.
lelne ali suprotno ofientlsane.
(2) Obrnuto, jesu li dve podudarne i paralelne
ahl'i centralno simetriEne duri i akoje6u u odnosu ns koju ralku?

3) (l) Nacrtaj proizvoljan (a) kvadrst. (b) trougao i
konstruili cenralno siftetrianu fjguru. (2) Jesu li centralno
siEetrilne figure podudarDe?
4) Nacrtaj proizvoljan ftol/g^o AOB i konstruili centnlno sirtretuiCtri ttougeo A'OB' (d&kle u odnosu !a teme O).
3) Konstruili centBlno simetriEdu figuru svake figr'|re,
prilGzsne na sl. 10, u odnosu na oznadeni a€ntar O.

R .oFp
(rt

(

MAfEMAfIKA

.

.o

2)

*raci paralelni (a suproho orijeatisani). Sledi li
od;tle podudarnost uglove aiji su odgovarqiudi kraci paralelni?
odgov"arajudi

$ 6. KONSTRUKCIJA PODUDARNIH FIGURA
L l) Nacrtaj proizvoljnu duZ ,48 i konslruili

simetriEnu

dui ,4rtr u

odnosu

ta

osno

proizvoljnu osu (rr)

2) KotrstruiBi osu (r:) (i,) i osno simetrianu duz,-r: 8,
odnosu na (rr). Sl,a mozel lr.rdili z d1!Zi ArB,
i AB2 Obtuzlozi,
3) A u kom se meatusobnom poloZaju nalaze duZi
A2B2i ,,48 i ka&o s€ dobijaj! jedna iz druge?
2. l) Na prerhodnom crtezr povuci treiu osu simeuiie (r1 tako da sede (r,) i konstruisi osno sinretridnu fiSuru
A:B''ii:uzi A,B, u od;o;u na (r'). Sta Eo:es reii za du:i
A'B'i AB i 2aito'!
2) DuZ A'B' dobiiena je ir l, posredswom dve
simeiriie
Eiie se ose seku, recimo u la6ki O Proveri
osne
da se A' B' moie dobiti iz AB i na drugi nadin.
3. Ponovi ooo sto si uciDio upred (t. I i2)ioijedanput
uz Dorrebna obrazloze0ia.
' NaDomena: Ubudua; svo linije Domoau toji-h kob(trui3es podu'
darm tiaire rreba da su lanke. Dobijene fisuro treba $lar, raTnoboj-

dlrii A\8\ v

4. 1) Nacrtaj,
pribliZ4o, svaku figuru
prikazanu cftezom (sl.
sl,

6)

Sta

je

1l) i

10

cetrtralno simetridna figura poluprave u

odnosu na njeo potetak?

7) Nacdaj proizvotjan konvekstri rgao AOB

i

ko^-

struiSi njegow cenrmlno simetridnu figuru u odnosu na teme O.
Sta su. alakJe. unakrsni uglovi? Sledi li odarle njihova podudarnosl?

8) Nacrtsj proizvoljan konveksni ugao XAy i konstruisi cenrlelDo simetricnu figuru u odnosu na proizvoljnu
talku O koja ne pripoda uglu XAY,-Dobio si uglovediji su
10

t,

konstruiSi, najpre

posredstvoh dve osn€
simetrrje dlje su ose
paralelne a zatiDi neposredno [r4nslacijom,
podudamu figuu,

sl.

u

2) Konstruili pflo posredno, posredstvom dve osne
simelrije, drje s9 osp seku, a zati'm.i neposredio, rotacijom,
figtru ?odudar.nu svakoj figui prikazaroj crteiom (s1. 1l).
3) Rotacijom so rrlo lako'konstruise figum podudarna datoj ovakoi (1) powku se dve proizvoljne plave
7t

rr
koje s€ seku i za centar rota;ije uzme njihov presek, npr.
Ot (2) iz svake (odredbene) tadke date figure opise se luk
liji je centar tadka O i odgovaraju6i c€ntralni ugao dvaprt
veci od ugla koji obrazuju povudene prave. Konstruisi i na
taj nadin figure podudarne figurana prikazanim crteiom
(sl. I I ). Sastavi :am prorzvoljne ligure pa rotacijom lonstruisi podudarne
figure.
5. 1) Nactaj proizvoljan trousao ,4rC i konstruiSi
podudarni rrougao: fl) lranslacijom: (2) roracijom: {3)osnon
slmetfljom;
2) Nacrtaj proizvoljan ugao i u6ini sto i pod 1).
3) Nacrtaj proizvoljan tto:ugao ABC i konstruisi,
osnom simetrijom, podudarni trougao kad je osa simetrije:
(1) prava ,C; (2) prava AC: (3) ptaya AB.
4) Nacrtaj proizvoljan AAN i proizvoljnu pravu
(koja nte paralelna hi sa jednom stranicom trousla ,rC).
Uzmi tatke E ; /c re prave tako da je Er.=rC i konstruiii
LDEF tako da ie DE=AB, DF=AC.
5) Nacrtaj drugi trougao i ponovi preihodno podi
njudi redom od svake stranice nacrtanog trougla. (Dakle,
koNtrui5i 3 podudsrna trougla.)
6. l) Nacrtaj dui ,4, i konstru'Si njenu osno simetridnu
dr]l A,B, n odnosu na (rr). Zatim povuoi pravu (r')_L (rr) i
konstruisi osno simetridnu duz A' B' drii Al Bt u odnosu na
(,t'). Na osnovu prethodnog je A' B'=AB. Kako se neposredno moZe dobiti A'B' iz AB1
Prema tome, centrulna simetrio.je posebna rctaciia, iiii
ugao izfiosl 1800 jli, Jto je isto, rotacija ka.l su dve ose simettije, koie je o&eduj , medusobno omaln4
To je napomenuio i ranije: $5, t. 25.2 Uputstava. To
se vidi i sa crtda 5 Uputstava. Kako je tamo dobijena du;
4rB2 iz AB?
2) Nautaj proizvoljnu figuru F i konsrruisi njenu
centmlno simerriEou ligutu F . Zatim proveri da se figura F
dobija iz F' primenom Jve osne simelrije aije su ose normalne
a seku se u centru simetrije,
7. l) Nacrtaj ns ve6em listu proizvoljnu figuru -F i, polazedi uvek od nje, konstruisi: translacrjom figrru 4! rotaoijom
figuru 4, osnom simetrijom fjgun 4, central;om simetrijom F1.
72

2) Zatim konstruiSi: (l) primenom tradslacrje iz 4
figure 4 i 4; (2) prim€nom osne rjmetrije iz -F, i 4
lrgure f? i'Fs: (3J ir Fs primenom rotacije figuru F.
J) Sta moTei refi za sve ljgure F. fr. F:. .... F"?
8. Vidits, dakle, da se podudarne figure dobijaju jedna
iz druge primenom jedne ili vjie spomenutih operacija (translacija, rotacija, osna sjmetrija, cenhalna simetflja). Svaka od
tih opemcija zove se geomerrijska trunsfotmacija. Kaielx.oi
Jednu figuru ttunsfomi4emo G)ri'lnenom jedn€ ili vise od pomenurih operacija) u podudan! Iisutu.
Medutim, iako su sv€ talo dobi_iene figur€ podudarn€,
ipak, ima neke razlike meelu njima. Pokdaij .da uodii razl &ir
izmedu dve podudarne figule, sd kojih je ,iedj]a dobijena npr.
translacijom a druga osnom 3joetrijom. A*o ne uspes (a i
ako uspei), nacrtaj, na prozirnoj jadoj hartiji, proizvoljan trougao i u njegovoj )unutra5njosx.r( neko voliko slovo, ta prjmer
R. Transformisi tu figuru: osnom simetrijon, translacijom i
rotacijom. Zatim iseci mod€1 prve figure (iz l@je si dobio sve
ostal€) i probaj da s njin (rj. s prvom ligurom) pollopis s\al'u
dobijenu liguru. Sta prime6ujes?
otuda dve vrste podudarnih fjgura: (l) one koje se dobi
jaju tmnslacijom, rotacijom ili centnlnom sim€trijom;(2) osno
.simetridn€ figlre. Figure p e vrste (l) su (prosto) /o/!dalre,
a osno simetridne fi9idje sn obmuto podudarne Iigule.
9. Obrnuto, ako su dve figure podudarne, jedna od njih
se moze transformisati sve dotle dok se te vidi kako je postala iz one druge: translacijom, rotacijom, osnom simetrijom
ili centralnom simetrijom.
l) Na sl. 12 (1) je CDelB. Precrtaj ih (u tom poloZaju) i transformiii C, tako da se vidi kako primenom samo

i4

)a

"</c ('l\
, _A-.
t2,
sL 12

6t

r
jealne transformaoije post^le iz AB. Ili,. sto je isto, pokazi
kojim t{ansformacijam4 su one postale jedna iz druge.
2) [sto za uglove prikazane crtezon 12 (2).
3) Konstruisi dva podudarna pmvougdonika u proizvoljrom polozaju, a zatim pokaii ono sto si pokazao pod l).
4) Udini isto sa dva podudarna kvadrata.
5) Precrtaj trouglove sa ctteZa 12 (3), bal u tom poloiajr, a zatim pokazi ono ito i napred.

8., Jedsn usao

5

inosi

-

svos uporednos usla. (DovrIi.)

2. 1) U teaen\ (Z:AoB\ = 170t konstruisan€ su polupEve OCr O,!,
OD . OB- Kot|*i je Derni broj ugla CoD?
2) N&naj, pomodu ugloinerai pr€rhodri ugao ,1O, i konst.uisi,
postupkom toji si p.inenio u $ 5,t. 21. 5, naao coD.
3) Dva ugla sa ?aj€dnitknn l.m.nom i m€dusobno no.nalnim
(odgovarajudim) k.acifta ne D.i4daju jedan d.ugom. J€dan od njih je
f.iput vedi od drusog. (Posiavi pitanjc i odgovori.)
4) Dva tupa usla su poduda.na, imaju zaj.dniaki krat, a ostsla dva k.aka su medBobno normaina, (Dovrsi i resi.)
5) Poluprav. O-!, OB, OC, OM, olv zadovolj.vaju uslov€:

(t) oALoBt (, 4aoMaiL4oDi G) 2ZBaN=lBoci €)
tZMoM l5U. al Naprari crrez. b, Odredi merni broj konveksDos
aela AQC.
6, lz t&k A prave Xr povuci u istoj polwa\ni AU i Av
tato da je usao -Y,-lU oSta. s ugao UAV pt.v i 4t, osim zaj€dnilkos
1

trl:m drugih zaj€dnilkih snaka sa uglom t-.1 U, rj. 4a AV p.ipada
rekonveksnom uglu 1,1u. odredi,zbir (konv€ksnih uslova): ZxrZ+
k.aka,

ci

+

10. Figuro prikazan€ crteZom (sL ll) su podudarrc. Precrtaj ih i pokazi kako se mogr dobiti j€dna iz druge rotacijom
itranslacrjom.

s 7. UGLOVT
1. l) Dve poluprave ol i o, obrazuju dva uels. Poka;i ib. Sta

mot.d tvrdili o bisektrisama ta d% ucla. ob.azloZi.
2) Nacrlaj updredne uglove. $r noies tvrdni o iiihovid biseklrisama? ObrazloZi.
lr Kad su konsuuis.nc bi\ekrrke uporedrih uslova dob,j€na
ru J prava i4 oodudarna usla. Sra ho,ies reti o dalim uslovima?

4t Ueao CoD itlosi

144n.

t

lAoBt

uglu aoD. rzraCunrj merni broj Lsla

coA i BoD.
5)

*oji

.1000. o/4 i

orlriFdaju

obrazuju bhekrrhc uslova

Akb su prethodqi uslov, slllemenrni i osim

/YAU.

-

1)

lz

raake

o prale X/

povuaene

iu

poluprsve

OU ,tv

i

OIl koja DriDada konveklnom uslu XoU. Poktti da je .azlika I'oov+
k6'ih nglou^ Xoy i Yoy Dodudorra dvo6lrukom kobveksoom uglu UO4
8) Dati su konv;kini uslovi AoR i Boc kojl osin z4jednit-

'

kog k.aka

b, ,€mju

AOC. PokaZi lob@zloZi,,

,108

i

BOC.

drugih 24i€dniekih iataka i bis€klrisa OD lrsta
& je IBOD podudar.n polovini razlike uglova

9\ ueloyi .4O8, EoC, coD, DoF, EoA su podudarni i takvi
da syaka dva susednr uglr, osim zj€nnicloe k.sl,a, n€@ju drueih
zajedniakih raaaka. (1) Kol,i(o iznosi merdr broj svsloc od lih ugrov..
(2) Neka je OC' drusr poluprava prave Oc. Pol$ri d. je ora bheklris.
iednos usla. V&i li ro za svaku poluptlt OA, o8,...?

tt

r0)NekajeZ,{or-;pravoe wla. lBoc> pruvos usta
J
i mka u uglov, imju qmo zajedniaki kral Or. tzr&i. u delovima pravog ugla, us.o koji obrazuju bis€ktrise uglovt: (l) AOC i BOC| Q)
AOR i tOC.
3.

zajedniekog

remena nenaju drugih z.jedniikih tataka. njihove bheltrhe p.ipadaju
r{oj p,avi. Obrazloz,.
t^lo
O Ndcflaj lonveksne podudarne uelor€ XoY i UOy
^ti
da imaju zaj.d.i.lideo UOy. Sra mozes reii o njihovid bisekrrigatna'l
?) Dra Dodudarn. uela
islim remeDom {ine osno sinerritru
'a
(injenia.
fiexru. Konhrrui!i osu rimetrije iobrrzlo,ti

14

75

Ii,
4, Uglovi 6iji su odgovaiajudi kraci paruletnii
l) Nacrtaj viSe takvih uglova.
2) Iskaii einjenice o rakvim ugto!;ma.

3l

Kojorn geomerrijskom operacijom se dobiisju jedan

iz drugog?
4) Slede li dinjenice 2) iz 3)? ObraztoZi.
5) Neka je 1A'O'A'= IAOB i O'r'lor. Sta jos
mora biti?
6) NeKa Je LXAYI LUBVe2 pftva i AX IBIJ.

Dovrsi.

lflse:

7) U lom medusobnon poJotaju se nalaze bisekpodudarnih. (2) suplenentnih uglora.
8) lz taaaka O,. O". . .. prav€ .yy izla4 paralelne

(l)

i sr,e parove suplimentnih
uglova uz obrazlozenje
. . . 9) lrag_{taj paralelne praa€ {a) i (r), pral'u (.) koja
sete <a) n, A, (r) r A Pokaii (uz obrazlolenje): (l) S
iaroia
podudamih uglova tija su temena A i, (Sto znati di teme
jednog ugla svakog para je A, tefte drugog je ,). (2) 8 psrova suplemenrnih uglova aja^ su remeDa ,4 i,8. (j) Kako
6e mo:e dobiLi ligura koju aine sve prave koje pripidaju taCki B iz one ,,u,.{"?
l0) Prerbodne prale {a) i (r, preseci jo: i pra\om
rd) l(.r. u C i ,. (t) Svaki ugao Cije ji teme 1 podudaran
je sa 2 ugla dije je terlre B, 2 \gla dije je teme a i 2 ugla
iij€ je teme , (i obrnuto. razurne se). Dikte: _,a, !
-S, -_
A, C: - _rr - ,). Napisi. uz obiazloZe;lie,
=
=
-C,
sve talve podudarnostr. (2) Sraki lgao arje je teme / suplem;ntan je sa dva ugla svakog drugog tnacrtanog) remena. lrapjli 6ve to.
ll) Koliki je ugao koji obrazuju parat€tne prave?
(Vjdi v r.)
12) Dara je prava (a) i taika , koja joj ne pripada.
__
Koliko irDa pravil koje pripadaju tatki ,8.'a ia-(a1 obrazuju:
(1) trula ugao; (2) ugao od l80o?
5. Uglovi diji su odgovaraju6i kraci metlusobno zonnalnr|
l) Izvrsi, odnosno postavi pitanja sliina onima u
t. 4. pod 1) zakljudno 7). Pod l) nacrtaj a pod 4) objasni
poluprave. lmenuj sve podudarnc

16
l

i

sve moguie medu.obn€ polo2aje uglova eiji su odgorarajuti
kraci m€dusobno norrnalni.
2) Dalo je (4, (6) i (.)f(dr. Iska)i i obraTloli lvrdenje o medusobnom polozaju pravih tr) i (cl. Kako lada
glasi odgoror prethodnog Tadatka pod 9)?
3) Pod ptethodnim uslovima sastavi zadatak slilan
zadatku pod 10). (1) Koju figu{u obrazuju te aetiri prave?

(2) Koji uslov treba one jos da zadovoljevaju pa da Iigura
bude kvadrat?
4) Dato je (a)l(6). Kako treba konstruisati (c), (d)'
(e), . . . pa da budu piralelne sa: (1) pravom (a); (2) pravom (r)?
5) Dataje prava (a) i: (l) tadka ,4 koia joj pripada;
(2) tacka I koia joj ne pnpada. Koliko iola pravih l.) koje
zadovoljavaju uslove:(l) (c) L(4r ipripada tatki Ait4\(c)I(a)
i pripada tadki r? lskazi sve to ujedno {jednom redenicom).
6t Uslo\i su oznai€ni ciframa 1,2 i 3. Neka su uglovi
l, 2 i 3 iupi-i n€ka su odgo\araju{i lraci uglova-l i 2 medusobno paralelni. a 2 i 3 medusobno normalni. sla moie(
reCi o: (1) uglovima I i 3; (2) medusobnom polozaju njihovih hakova?
'l) Daro ie 1l=L2=L3 D.va ktaka uglova 1 i 3
su medusobDo paralelna. a dva kraka uglora I i 2 su medu'
sobno normalna. Sla moiei reii o drugim kracima lib uglova?
8) Sastavi zadatke slidne zadacima pod 6) i 7) kad
su dva ugla ostra. a jedan lup.
5 8. TROUCLOVI
Uglovl

i

sftanice. Jedorkokraki trougao

1. 1) Sta se zovei (1) trougao; (2) teme trougla; (3)
stranica tiougla; (4) ugao trougla; (5) povts trougla?
2) Z,a\td je trougao konveksna figura?

2. l) U Vr. ($ 6, r. 15,3) polazao si da zbir uglova
trougla ianosi 2 prava ugla l1 opruzeni ugao). Ponovi to povlaEeci poluprave ledem iz svakog temena
2) Pokazi tu dinjenicu i crtanjem prave koja pripada
77

r
jednom Lemenu trougla. a paralelna je
sa naspramnom stmnrcom. Ponovr to za svako teme.

3. 1) Dovr5i i obrazlozi ainjenice:
(l) Ako je jedan ugao rrougla pravi, svaki
..
ostalih ...
(2) Ako je jedan ugao trougl4 tupi,

..

od

.

.. . 2) Koliki mora biri zbir dva ugta trougta pa da
lre6i bude: (l) pravi: (2) tupi; (J) ogtri?
3) Neka su d i p merni brojevi dva ugla
NapiSi prerhodDe CiDjenice pomo4u,ni*ouu, :,-< trougla.
I >]._+)_tt.1 Kolikije treii ug6o trougla. ako su dva podu_
,darna?^ (2)
Neka jea-y. rzrazi-B.1:r Nirta; i;l ,;k";;,i";.
rri usla rrousla bhi podudarna? >ia..,"j., ,.i5l"X:e't.i;;r::

, j):,Y*,."j"

pravougti irougao ABC. kad je A
wavi

-.--- ouzrna stranrce .J, iznosi 5cm, a merni
ugao,
oroj
...
vr

7) Konsrruisi
..
ugao. a:

(l)

(,{B)

11

59ji

soo.
p1a_

,

3cm. @q - 5cn;
4cm, (rc): 6cn.
se usao zove spoljasnji usao rrouata? 12) K.usrova ima rrousao i koliki je iltr,ou'zu;ir

(2) (AB)

,,, {.

ug[ a.ji

pravougli trougao ABC, kad je A

:

".,f.r,"
..-,_ .I uSta
?) trougla.
l.k-i i obrazto:i ainjenicu o odoosu spotjasnjeg
ugra
Nacrtaj proizvoljao trougao i od 6 niesovih upto_
. -l)razne
u-Ioxazr
skupove koje
6;:Jo,

mogu konstruisari?
5,,

l) Zbir

rreba znati pa

da's; svi o;ali

je odreaten, rraft i ugao. Kaiemo:
-..
z0rr^ugro\:r
l.rorgla je konjtanta. e ,Olr ip.SaSn;'itr ugiova 1ro_
le ti zbir-srianiia ulrora rro:lft-qg tonstatrk?
f drusa koostanra.)
u€la_J)ekaNacrtaj I proizvoljna lrougla i ko;s;;_
l5r zolr stranrca svakog. Uporedi dobijene
zbirove (obime).
2)
nacflaj
proizvoljne
l.;
.
i nepodudarne
,... I oo -Obrnuro.-.
uu/r
svake duzi ,napravi( nacrtatri lrougao. MoZeS
-i1io li
prozvoljno rodsedi( (od dare duzi) yranice
rr"ougra- i
i
3) Nacrtaj proizvoljou duz. Neka je. ona oti. panog
18

uClova uougta

trougla 6ije su dve st€nice podudarne (jednakokraki trougao).
KonstruiSi ga. Ponovi tu konstrukciju vi5e puta,
4) (l) KonstruiBi ose simetrijejednakokakog trougla.
(2) Koliko ih ima? obmzlozi. (3) Postoji Ii trongao koji ima
3 ose simetrije?
5) (1) tskazi i obrazloii dinjenicu (istinu) o uglovimajedEakokrakog trougla. (2) Iskaii i obrazlozi obrnutudinjenicu. (3) Je li jeahakosfanidni trougao jednakokraki trougao i
koje osobire slede iz toga? (4) Pokazi obrnuio: Ako su svi
uglovi trowla podudard, on je jednakostranidni,
6) )Nacrtaj( l0 jednakokrakih trouglova: (1) dija je
jealna stranica zajednidka; (2) djje je glavno teme zajedniako;
(3) aije je glavno teme zajednidko. a krak podudaran datoj
(pretlodDo nacrtanoj) duii; (4) diji je glavni ugao zajedddki ;
(5) Eiji je jedan od podudarnih uglova podudaran datom uglu.
Iskazi opiti zsklju6ak: Koliko ima trouglovir koji zadovoljavaiu svaki od navedenih uslova.
7, Nadi one skupove elemenala koji odreduju jednakokraki trougao. Uzmi svaki put proizvoljno te elemerte i konstruiSi trougao.
8) Nacrtaj jedolr duz i jedal ugao pa konshuisi jed[akokraki trougao koji odreatuju ta dva elementa.
9) Naqtaj proizvoljnu duz ,C. Neka ona bude osrcvica jedrakokrakog trougld. Konstrui5i ga. kad je krakl (l)
dvaput vedi od tC; (2) dvaflrt manji od rC (!); (3) kad iznosi

1 s6, ,a11p6t 1512 s6.
' I
"2
4
10) Isto Sto

i

prvi deo pod 7) kad je rougao jedn4-

kostraDidni.

6. Nacrtaj proiz'"oljnu kruzdcu diji je centar o, a jealan
Drednik ,{8. Konstruisi simetralu polupreCnika .{O. Ona sede

iednu polukruznicu u P, Sla mo:es tvrditi o A Po,, i zasto?
7. Uzmi dve proizvoljne tadke , i c i proizvoljnu plavu
(a). Konstruisi jednakokraki trougoo dij{ su dva temena t i C,
a trede ,4 pripada pravi (a).
8, l) Nacrt4j proizvoljne nePai?lelne 4!Zi AB i CD.
Konstruiii dva jednakokraka trougla dije suosnovice dri cD,

a imaj[

zajealniako teme.
79

2) Oznaai
pada svima.

tri

tadke

i

konstruisi kruznicu koja pri-

tri latke ,1, B i C i nadi iaaku O, 6ija
od 1,4 C podudarna. Kad ne postoji tatka O?

3) Ozna6i
su odstojanja

4) Pnka;i crteZom i obrazlori

(l)

ainjenice:
Postoji neogranideno mnogo kruznica koje

dodi

ruju j€dnu pravu.
(2) Postoji neogranideno mnogo kruznica Loje dodiruju jednu pravu u jednoj radki.
(3) Fostoji neogranideno mnogo kruUnica koje dodiruju dve prave.
(4) Postoji neogEniaeno mnogo kruznica koje pripadaju dvema tadkama.

(5) Trima tadkama pripada samo jedna kruznica
ne pripada nijedna.
5) MoZe li kruznica da dodiruje tri prave?
9. )Nacrtaj( LABC, AC=AB, Oznadi raake P,i Q
stranice 8C tako da je ,P.:CP. Sta moie! rwditi O AAPQ

ili
i

za(Lo?

Zdiirine liniie i

tsEL€

_ 10. I) Sra se zove: (1) visina lrougla; (2) nedijana trouglal (3) sinetrala srranicei {4) bisektris6 ugla trougla?
. 2),KgJ! su od tih liEija prave, koje su poluprave,
a -koje su ddi?
3) Koja j€ osnovna osobina rih linija? pripadaju li
._
visine uvek istoj tadki?
11, l) PokaZi da simetrale stranica norai pripadati istoj
tadki.
2) lsro za bisekrrise uglova.
3) {l) Od troucla zavisi gde se nalazi centar opisane
kruZnice. Opisi to. {2) cde je dntar opisane kruZnici pravouglog trouglal
12, l) Jedna virina. jedna medijana. jedna simerrata srranice i jedna,bisekrrisa ugla j€dnakokrakog uougla pripadaju
rsloJ pravr. Obrazloti to. Ta visina se zo\e clattna eisina, a
medij^na - glavv hedihw.
80

2) Iskaii
3) Iskazi

._

Drcnom trouglu.

i

i

obrazjoZi obrnutu aitrjenicu.
obrazlozi sjidDu einjbDicu o jedD.koslr4-

lJ. l, Dve visjne jednakokrakog trougla su podudarne.
Obt^zl6ri
2) Isto za dve medijane.
l) lsro za dve ddi bisekrriss podud.4rnih uslova /od
kojih je svaka odredeM rem€nom i presikom bisekrr-ise i nas_

pramn€ stmnice).

.
.4) Mpisi svaku od pr€thodnih drnjenica kad je u
pitanlu
jedlakostranilni
trougao?
je
14,
Neka
jednakokraki
,{rC
:llougiao (AB=AC), AM
.
njegova medrjana, a tr jedna radka re medijane.
1) Sta mozcs redi o.troustu KBC,I Ob:€ztoti.
2) Poluprave ,Bl( i Cir seku stronice trougla u _8, i
- Pokaii
C'.
da je B'C'!AM.
_--.-_- i) S!" moze! tvrdiri o svakom trouglu /t,C, i
KB'C"l Obftzloll.
4) Sta moZes ivrditi o duzima BC, i CB,. Z tol
Zsrisnosti izmeilu sttanica

.

i

uglovs

15. 1) Zasto je hipotenuza veda od katete?
- 2) visina hipolenuze je manja od srEke katete. Ob-

tazrc2t.

3) Svaka visina je maDja od dve straoice trougla. Od
. . i zasto?
4) Svaka vjsina je manja od jedo€ medijaae. Od kojc
. ^ Kad
r zadto?
su te dve du;i podudarne?
kojih

,.
rJ.
.

Iskazi.i obraztoti dinjenicu o bisektrisi
_. r. 5)
vrsint koJe izla2e iz istog temena.

J.)

16..

l)

ugl,a (vidi

Nacrtaj rupouglj A.4rC sa rupim ugtom C. Oznadi
K stranice.,rC i pokti da je: (I) BK>BC:

prorzvolJnu tadku

(2) BK<BA.
Z\ CD je visiqa A,{tC.
redi AC i Kc

.a(

jc ralka du:i lD.

Upo-

EI

['
Poddarnost

1) Medutim,

17. 1) U t.9, $ 6, dovodio si (sl. 12, tj. sl. 7 Uputstava)
podudarne duzi i uglove u takav medusobni polozaj dt se jedna
figura dobijq iz druge (da jedna od trjih bude transformisata
fi8ura d ruge). PoDovi to dovodedi figu.e u tskav poloiaj da
so dobijaju jedne iz druge: (1) translacrjom; (2) osDom sime-

trijod,

2) Utrini
na sI. 14 i.15.

to isto

Pokuiaj.

,

sa figurama prikazanim crtezima

/\

i
st,

15

3) Obrnuto: Sta zattjutujeC o dve duti. o dra ugla
o dva uusLa( ejii su )Lraci( dulr, ako se le duZi, ti uglovi
mocu do;esri u lakav m€dusobni polotaj da jedna od ltgura
(du;, ueao) predstavlja traDstormisanu figuru oDe druge?
4) Primeniujudi Dajmanie tri (iste ili razlidile) lransforflaciie. konstruili trougao podudaran datom lrouglu. Izbriii
litriie L;i ma si konstruisao i nela tvoj *drug dovede prvi i
posiednii trougao u takav medusobnr poloiaj da jedan od ojih
iude trinsformjsana figura drugog: (l) treoslacijom; (2) osnom
simetrijom.
5) Nacrlaj proizvoljni ro1lgao ABC i konstruisi
niesovu oino simetidnu fisuru u odnosu na pravu koioj priD;cia stradica: (ll BCi Q\ AC: (3') AB. Je li LA'BC=LABC
i zaXto? NapiXi ;l'ano zs ostale trouglove Ponovi to sa dr-ugio trouglom XLM.
18, Prema opstoj definiciji podudatnosti, dva trougla 3u
podualarna ako se razlikuju samo po polozaiu i ni po temu
dusom, Li. LDEF=LABC tko ie
DE\AB, EF=BC, DF=AC, LDe LA, LE=LB, LF=LC.
82

se pokazati (rasutlivanjem, po-

i

rI=rC,

E+6

o'

do;e

sredstvom transformacrja) da je LDEFe LABC (sl. 16) kad
gD*BA' LE=LB.
su ispunjena samo ova tri uslova:

'v'
\l

Fv
sL

r

<.

16

Znadi, iz podudarnosti EFeBC, ED=BA, LE= LB slede
ostale tri podudamosti DFaAC, LDe LA, /F=LC.
2) Pokati da su ti trouglovi podudardi i kad je

DE=AB, DF=AC, /D= /-4.
3) zEaS da su slranice rC i Cl podudame stranic4ma
EF i .Fr. Sla je jos polrebno da bude podudarno pa da lrouglovi budu podudard? Neka je LC= LF, pokaii podud6rnost trouglova,
4) zm! da je (s1. 16): LM=N, LK=BA, LL=LB.
Da l1 je AKLM= LABC?
Trouglovi,ABc, DEF i XZM su proizvoljni. Zato moZemo tvrditi:
Ako su (na koje) A)e sttunice jedflog tto gla po&ldaqe
dvema stro icama fuu,og i ako sa ugloi koje te str( ice obrd-

ju

podu.larni, ttoltglori su poihtildmi.
Ttunglovl ABC i ,EF su (prosto) podualami, a trouglol't
ABC i KLM s\ obnuto podudami (6 6, t. 8).
5) Nacltaj dve prave koje se seku u -taEki o. otuadi
tadke I i C jedne pravs tako da je OC*OA, oznadi tadke
-8 i , druge prave tako d& je Or=Or. Nacrtaj dvri AB i CD.
Jesu li dobijeni troug ovi podudarni i zalto?
6) Na sl. 17 (l) je A'B'=AB, A'C'=AC, L1=L2.
._
Sta moles wrditi o nacrtanim lrouglovima i zabto?
?) Pokaii [sl. l7(2)l da je AlrD=At.{c. Napiui
sve ostale podualardosti koje slede iz toga.
z

83

I
8) N. crtezu l7 (3) sb, oligledno, lD i -8C, dobtaju
ttanslacijom jedna iz druge. Pokaii d^ je LABC=^CDA.
9) Na sl. l7 (4) je:
(l) AC
podudarni?
su
=BD, LL a L2. Koji trouglovi
(2| AD=BC,
LEAD= LFBC.
7-aato

je AABD=LBACI

A/

oF--J

/\"

't'{ lxl
zL
^\ \ \A

a'(r) I'
cDxa
\..4
\ \-..- /

r\,.'Y?

EABFBC
(1)

d<.----------:a

A

(2)

eL,/ \).o

74->1\

12) OdsfojaDja HA \ H'A' ta,Ea,l^ A i A' od pftve Q,)
su podudarna. Sta tvrdis o trouglovima EAA' i H'A'H. (Posmabaj dva sluaaja.)
13) Za!trisli k.uZnicu i podudame ceotralne uglove
AOB i COD. Sts tvrdis o trouglovima AOB j COD i zaito'l
14) Koje uslove treba da zadovoljavaju dva ma koja
jednakokraka trougla pa da budu podudarni?
15) Pokazi (netavisno od ostre simetrjje) da su: (l)
dve visine, (2) dve medtane; (3) dve bisektrise jednakokrakog
irougla podudarne.
16) Koje uslove (prema napred utvrilenoj Einjedici)
treba d4 zadovoljavaju dva jednakokraka trougle pa da budu
podudarni?
17) Koje rlslove treba da zadovoljavaju dva plavougla
trougla pa ala budu podudarni?
18) Nacrraj proizvoljan rrougao i, na osnovu utvrllene
dinjenice lpod l)], konstruisi podudaran trougao.
19) Nacrtaj proizvoljan jednokokraki trougao i konstruili podudaran trougao.
20) Nacrfaj proizvoljan pravougli trougao i konstruisi podudaran trougao.

19,

1) Posrcdltvom transforrnacija moze se pokazati da

sutrouglovi,{JC i rtF (sl. 16) podudarni i kod su ispunjeni
uslovi: ,f=BC, LEaLB, LF=LC, Pobtiaj.
2) Pokaii da su ri trouglovi podudarni i kad je:

t5)

DE:.A8,
LFe LC,

A
"A'

(7)

(0
sl.

10) Na

ppdudarni?

B

BD

84

DFl:AC, LDeLA,

3) Na slidan nadin dokazujes obnutu podudadost
lrc i KZM (vidi i t. t8.4).

trouglova

EC

Z1:t

ti:

Ako je jedna (ma koja) snanica jednog trougla po.tuita a
jednoj stnnici dtugog i ako su uglori kole k stn ce obruzuju
sa osnlim stranLaha podudathl, ttougloti su pod dani.

(9'

17

sl. 17 (5) je ,4r= AC, AE*AD. Koji s\ lJongJoai

11) Na sl. 17(6) taCka D je sredina stranice
RF+DE. lskari trrtlenje i obrazlozi ga.

-D=/ A. LE=LB, ili

,{4

a

4) Na slici 17 11) ie ,(L1t=300, (23)*1000.
(L2)=30o. (L4r:8O0. A B
Sta moZes redi a prik^zz e
=AB.
irougJove?
5) Na sUoi U(8) jer (l) Lt=L2, L3=L4; (2)
Lt= 12, ls*L6: (3\ LlaL2; LC*LD, AD*BC.Na-

I
u

svakom od navedenih slulajeva, Podudarnost odgo_
valajudih trouglova.
6) Na slici l7 (9) je 1t=L2. /3=14. 18=1C
BD-EC..PtoazAi i napi{i 2 para podudarnih trouglova.
7) Ako prava pripada sredini jedne duii, trjena odstojanja od krajeva ie duri su podudarna. Obrazloii.
8) Nacrtaj proizvoljd ugao XOf, konst i5i liegovu
bisektrisu Oz, oznadi jednu njenu tadku It i u toj tadki
konstrui3i ?ravu nornalnu na OZ. Neka ta ?rav4 sede krake
!g!a v, A i- B. Pokazi i na osnovu podudarnosti dva trougla
da je ,{O, jednakokraki trougao.
9) Koji $r lslovi potrebni pa da jednekokraki trooglovi budu podudarni?
10) Koji su uslovi potrebni pa da pravougli trouglovi
podudarni?
budu
ll) Nacrtai proizvolinu duz i dta proizvoljna (Pazi l)
pa
koDstrui3i trougao koii nacrlaDi elementi odreduiu.
ugl4
12) Nacrtaj dui i proizvoljni (Pazi!).ugao i konstru'
iIi: (l) jednakokraki trougao; (2) p.avougli hougao
20. 1) Na sl: r8 (l) jer

?isi,

(l) OA4oB, oc=OD, Dokazi: LC=LD,
(2) L2=Ll, OB=oA Pokaiit AC:BD
(3) AD=BC, OCaOD. Doka},ii LACB= LBDA.
2) Sta treba izmeriti [s1. l8 (2)] pada se odredi (,4-d)?
3) Treba odrediti duZinu duZi l, [sL 18(3)] Crtet
pokMuje da, u tu svrhu, treba konstruisoti A,!CD. Kiko to
uaidti pa da bltde ABgAD. Obftzlozi.
4) Na slici l8 (4) je PO'aOA i LP=LA. lz.vedi i
iz poduclamosti dva rrougla i iz centralne sim€trije (dakle tra
dvi ladina) d^ je AB-PQ i ABllPQ.
5) Na si. 18 (5) su l, i ,C dobijene jedna iz dtl'Ee
trarNla.cijom, a BFllDE. Dokazi: .AE=CF.
6) )N1crtaj( proizvoljan kvadrat ,4rCD. Nela pa'
ralelne poiuprave iz ,{ i C seku straoice RC i AD 1t M i N.
Dokazi: (l) BM=DN; (2) CN=AMi (3) AN=CM.
. 7) Ponovi prothoalno sa pt4Yougaonikom
86

8) Na slici 18 (6) je: .{.B I DC, LABC= IBAD,
L2= Lt. Dokazt (r') BD=AC: (2) BCzAD; (3) LACBa...
A

(3) D

(1)

W^
\a--\

DC

(5t

(6)

A

B'A

st. l8
21. Nacrtaj Foizvoljan ugao XOy. Oaadi tadku ,, kraka
OX i tadku B ktaka OY tako da je OB:OA,.zatim ta'ke
C i -D tako da ie BD: AC. Neka se BC i lD Seku u M.
l) Dokaii redom: (l) CDI.AB; (2\ BC>AD: (3)
MA: MB: (4\ . . .
2) Sta sledi iz O) o polrupravi OM?
3) Izv€di. iz svega. dve jednostavre konstrukcije
bisektrise ugla.

22. l) Nacrlaj r{oizl/oljan AABC, a .zatim ,.konstruixi
ADEI tako da su sve njegove st€nice podudarne stlanicotrrs
8?

fl
AABC, tj, DEaAB, EFeBC, FD=CA. Da li su trouglovi
i DEF podudami? Pokusaj da pokazei.
2) Ponovi prethodno i iskazi zakljudak.
3) Na sl. l?(3) je AB>DC, BC=AD. Stz moiel
tvrditi?
4) Na sl. 17(4)je AD=BC| AC=BC.Stamoies doABC

kazati? Dokazi.

5) Sast4vi sliEDe zadatke na sl. 17 (5), 17 (9), 18 (6).
6) Neka je LPQRzLKLM. Dokazi da su Djihove

odgovarajude medijane podudame.

2) Konstruisi liniju koju dine svi centri: (1) podudarnih kruinica koje pripadaju istoj tAdki; (2) podu&rnih
kru:nica koje dodiruju jedDu praw; (3) podudarnih krdnica
koje dodiruju istu kruznicu; (4) podudarnih kruinica koje od
alate prave odsecaju podualarne duri.
3) Iz utvrdene 3 6injenice o podudarnosti trouglova
sledi da su za konstrukciju opiteg trougla pokebna 3 elementa (od kojih je jedan uvek . . .). Idenuj potreboe elemente
za koNtrukciju: (1) pravouglog, (2) jednakokrakog, (3) jcdnakostraridnog trougla.

7) Trouglovi ABC| A'B'C'su takvi da je A'B'=AB,
eBC, A'M' =AM, Ede sv AM i, A'M' rnediiane, le li
LA'B'C'aAABC i zasto ? - Sastavi jos dva slitna zadatka.
8) Nacrtaj proizvoljan A,lrC i konstruisi krutice
(BiAC)i (C|AB). Dobijaf latku ,{' i njenu osno sim€trilnu
taaku ,{". Sla moZe3 re6i za trouglove: (l) A'BC i ABCi
(2) A"BC i ABCI (3) BAA' i CA'41
9) Oznali na prethodaom crtezu presek duti lC i
l', sa S i pokaii: (l) da su trouglovi S,r,4' i SBC jedmLokBki; t2) AS,4B-AS,{'C; (3) podudarnosti koje slede iz (2).

25, Konstruisi trougao .ArC kad je:

B'C'

(l) (rc) - 6 cln, (AC)=4,scm, (AB):5 ctt;
(2) (BC):scn, (,4c):3 cm, (AB)=2cm:
(3) (lct-t200, (Ac):4clx., (,.rr)=5,5 cm;
(4) (lc):6mm, (LA):42o, (Bc) - 5 cm;

(5) (BC):68 mnl (lC):5,5 cm, medijana
(AM):25 mm;
(6) (rc): 6 cm, (.aB) - 5 cm, visina (1fl) - 44 Ba;

(lr):62rnm, visina (AH)- 42mrn,(lA):55o.
(rc):6 cm, (lC)-46mm, medijana
(BM):4 crn;
(91 (LAt=90o. (,.r4):36 mm. visina
(7)

10) Konstrukcija podudarnih uglova zasniva se na
napred (pod l) pokazanoj dinjenici (o podudamosti trouglova)
Konstruisi ugao podudaran datom uglu na osnovu pomenute

(8)

i obrazloZi je.
23. Data su (nacrtana su) dva trougla ABC i A'B'C'.
ZnaS da su:
(l) medijaqe CM i C'M' Podudarne. Koji su joi
uslovi potrebni, pa da trouglovi budu podudarni?
(2) vlsirle A'E'i AHpodudame. Dalje kao pod (l).
(3) bisektrise ,S i B'S' uglova, i 8'podudarne.
ttuo pod (l).
dinjenic€

(otrstmkciie hougloYr

24. 1) Koju liniju obrazuju sve talke rija su odstojanj6.: (l)
jedne
taak€ podudarna; (2) od dve ta6ke podud4rna; (3)
od
od 1ri talke podudarn4; (4) od jedne prave podudarna; (5)
od dve pave podudarna. [Pod (5) razlikovati dva slutaja.]
Svaku liniju kgnstruiSi.
88

(AH\

-

32

mm;

(lo) AR=AC, (BC):68 mm, visina (tll):32mm;
(11) (,4r):6 cm, (2,.{) = soo, bisektrisa
(.at - 5 cm;
(12) (rC):5 cm, (BH):4cm, (CS):5cltr.
26. Sastavi zaalatke sliEne (3); (5); (6); (9); (11); (12).
kaci normilni ili plrrlehi
27. Nacrtaj pravougli LABC (\E o ,4 pravi), konstruili
visinu lll i imenuj podudarne uglove tako dobijene figure.
Uglori

tiii

so odgovsrrjudi

ObrazloZi.

Zi

2E. 1) Konstruisi sve visine ostrouglog trougls i pokapara podudarnih uglova. 2) Isto kod tupouglog trougla.

tri

E9

ili
(3) (,18):6 cm, (rC)* 5 ctn. (AC):1 ct\,
''

29. Nacrtaj proizvoljni A,4rC i prayu (p) L ,44. Neka (p,
i tC u ,U i .M. Sra mo;e( tvrditi za uglove trouglova ABC i MNC?
30. Iz taake P povtsi LABC izlaze dve poluprave: jedna
I AB, dr'lCa ,C. fDovrsi.)

tBr) :8

sete ,4C

2) Sastavi

i

cm, (LC):110i
sam @koliko prirnbra (razliditih).

$ 9. CETVOROUGLOVI

Oplti kotrveksrn IetvorougNo
l. I) Nacrtaj jedan konveksao

i

jedan nekonreksan

detvorougao,

2)

Nacrtaj proizvoljan kotrveksan detvorougao (tj.

detvorougao dije stranice nisu paralelne). Pokazi: (1) njegov€
susedne naspramne stranice; (2) njegove uzastopne naspramne uglove, uzastopna i nasprnmna temena; (3) njegove
dijagonal€; (4) njegove spoljasnje uglove (posto letvorougao

i

i

prethodno orijentises)

; (5) njegovu povrt.
2. l) Obrazloli da zbir uglova detvorougla

prava ug1a,

iznosi 4

2) Kaliki je zbir spoljalnjih uglova?
3. l) Precrtaj (priblizno) detvorougao nacrtan na sl. 19
i konstruili podudarni detvorougao: (1) osnom sioetrijom;
(2) translacijom; (3) rotacijom oko tadke O koja pripada
nekonveksnoj oblasti za ugao od 750; (4) centraltrom simetrijom kad je centar O kao pod (3),
2) Konstruisi detvorougao podudaran detvorouglu
ABCD (sl, 19) na osnovu konstrukcjja trouglove koristedi:
(l) sve stranice i,..; (2) AB, AD, LA, BCi.,. (tri kombinacije); (3) l4 BD, LB, i..., (tri kombinacije). I iako dalie.
Nadi sve Gazliaite) slufaje!e.
3) Obrazlozi da je za konstrukciju konveksnog a€tvorougla potrebflo 5 nezavisnih elemenata.
4. 1) Konstruisi konv€ksni detvorougao kad j€;
19 mrn, (tc): 3 crtr, (cD):35
(lr):1,8 cfl, (LA):50o;

(1) (,4r) -

(2) (AB):3 c'J, (LA):4s0, (1_B):1201,
. (BD) = 3,4 c'Jl: (LD):130a:
90

rnm,

A
st.
sr.

1i
19

sl.

29

Trspezi

5. 1) Nacrtaj dve paralebe Prave i pre6eci rh dvema
neDaralelnim oravama. PoDovi to io! dva puta menjsjuel
ueiove koie neparalelne prave obrazuju sa paralelnim. Svaki
oit douiia; nacrtan Iervbrougao koii se zove traPez ("zadeirt.laj. nligoue stranice). Zamisli trapez i iskali njegovu delinicij'r.
2r Iz paralelnosti dveju stranjca sledi dinjenica o
para
dva
uzastopnih uglova i jedna einjenica o uglovima
obrazuju delovi d jagonala sa paralelnim stra_
koje
trougiota
nicama. Iskazi i obrazlozi svaku dinienicu
l) rNacrraj< pravougli ijednakokraki !(ap€z.
6. l) Jednakokraki trapez je osno simetridna figura,
Obrazlo:i i konslruisi osu simetrije.
2) sta lledi iz osne simetridnosri jednakokrakog tra'
peza: (1)'o uglovima; (2) o dijagooalarna; (3) o preselu dijagonal&?

9l

ll
3) Kako se dobija: (1) pravougli trapez iz jednakokrakog; (2) obmuto?
7, l) Nacrtaj proizvoljal trapez ABCD j, konstruisi Dodud^rafi tiapez uzirlajudi razne skupove elemenata nacrianog
trapeza.

2) KonstruiSi trapez ABCD (AB )ICD) kad

(l) (lr):5

je:.

(lr):3cm, (LA):80o,
(2) (AB) - 6 cm, (CD) : 4 ct , (,{r) : 45 nD1 ;
(,4 c) : s,5 cEl ;
cm,

(LB):600:

G) @q:4,2ctu, (CD):3,6.m, (lC)

(rD):

6,8 cm;

(4) (AB):2 cm,
(

LB): t$r,

-

5 cm,

(dr):3cm, (LA)-t2oo,

(5) Sastavi primere sam.
3) Konsiruili jednakokraki t:'arez ABCD tAB I CD\
kad je: (l) l/ta)- 6cm. (.4D):35 mm. (/ A)'-45ot ej

(AR):2 cllr,

:3cm;

(CD)

:

5 cm, odstojanje paratelnih stranica

(tc) :

(3) (cD):4cm, (rC):3cm; (lc)-6cm. Uzmi
i sem druge el€menre i izvr{i koaslrukciju.
4) Jednakokraki trapez ima opisanu kruZnicu. Obrazlori i konstruisi tu kruzllicu.
5) MoZe - li pravougli trapez da ima opis4nu kruinicu

i

za$to ?

Purlelogrrmi

l) Zamisli dve paralelne prave presedene drugim
paralelnim pravama. Koju tiguru odreduju prese-dne
taake rih gavih (ili, lro je isro, tako dobijene duii)i prikazi
cneiom.raj eet\orougao. (Povuci prave. a zatinr >zadebljaj.,
slranice.) Oznadi ga sa ABCD. Kako se dobijaju jedna iz
druge stradce: (L) AB i DC;.(2) AD i BC?
. 2) Nacnaj proizvoljDu duz ,4r, ozDaei tadlu O koja
ne pripada toj duzi i konstruisi centralflo simerritnu duz Cb
dllzi ,.i8 u odl.su na O. Nacnaj i d\ri AD i BC. Koju si
figuru dobio? Pokari da su i slranice /, i C, centraln; si8.

dv.e_ma

92

metritne duzi u odnosu na O. (1) U kom se mealusobnom
polozaju nalaze trasprafiule stranice? znadi, dobija se detvorougao kaoipod 1)? (2) Poksri njegove centralno simetridde
uglove.

3) Koji se aetvorougao dobija kad se pr€seku: (l)
dve paralelne prave dvema neparalelnim pravama? (2) dve
neparalelne prave dvema neparalelnim pravama? - Zamisli
ietvorougao ABCD
ie samo teme c centralno simetridna
tafka tadke ,4 u odnosu
'je t\a ceDtat O (ta6ka , nij€ centraho
silnetridna taika tadke .B). Jesu li njegove nsspramle stranice
paralelne? (PrikaZi i crteZom t6kav detvorougao.)
4) Nacfiaj duz C, i transformiSi je translac,jom u ,4,4

(ili ,1, tlansformisi trandacrjom n Dq. lz to9a sledi da rlr
AB i DC i paralelne i podudame. (1) Pokazi da N, AB i CD
i centralno simetritne u odnosu na sredinu duzi AC (1li BD).
(2) Na€rtaj duzi AD i BC i pokaLi, da su i one: a) paralelne
i podudarne, b) centralno simetridne u odnosu na centar sii\ettlje duti AB i CD.
5) (l) Izvedi zakljulak iz l), 2), 3) i. 4).
Q) Aetuorcugao koji je .enttulno ttnettitan, iti Zije
su dve nasprumne struni.e parulelne

i podudane, zore se pata-

6) lz\edi, iz svega prethodnog, dva jednostavna postupka za konstrukciju proizvoljnog paralelognma.
7). Neko je dat tetrorougao ABCD cije se dijagonale'
seku u A i neka je OC
= OA, aD OB. DokaZi da su: (1)

=
taspramne stranice podudane; (2) aspramne stra lce paralelne;
(3) Masropni ugloti suplementni; (4) nasptutkni glori pod dat i.
8) Neka, obmuto, Eefioto'ugeo ABCD zadovoljava uslote AB + DC (+ oznaEava podudamo i patulelno) \ AD + BC ,
Pokazi da je OC=OA, OB=OD,tj.da je on ce trulno srnePreEa tome:
Ako je prctek A|agoMla [eh)otougla srcdiu $)ake
dijagonale, tenorcugao je pa-

Ako

je

sred

u

[eoorcugdo parulelo.

gam, presek dijaqoiala
swke dijagorule.

Je

9) Naspraede stlanice aetvqrolgla su podudarne.
93

li ono i paralelne? Obrazlodi. i napidi linjenicu i obrDutu
finjenicu.
70) ,Lko je tetyoto- Ako su kasprahni uglni pougao parulelogrum, na\prumni duddmi, ...
uglori s1t podudarui.
9. 1) Nacrtaj dve proizvoljne nepoduilame duZi. Neka
su one dijagonale paralelograma, ))Konstrui5i( ga.
2) Konstruili paralelogram APplDt a ABCD \zima.
ju6i sve (mogode) razliaite kombinacije elcmenata. Koliko ima
tih kombinacija?
3) Konstruisi paralelogarq ABCD kad iel
(1) (d):5 cln, (2) (AB\ - s,4 ct ,
(rC)= 65 mm,
(,{D):6 cn,
Jesu

(LA)=

(3)

(AC)-

l

62o;

- 5 cm,
4 cm,
(LB,:4sr;
(,48)

(LQ-M2o:

(4) (.43):scrL
(,.{c): 8 cm;
(rD) : 64 rltm.

4) Sastavi i sem sfidne primere.
5) Oznali tri nekolineahe tadke, neka su one td
temena paralelograru. Konstruisi ga.
10. 1) Odstojanje rcparaleltrih stradca paralelograr[a.
zove se... Mogu li dijagonala i visioa paralelograma da budu

podudarne?

2) Konstruisi visine paralelograma koje izlaze iz istog temena. Ugao koji orc obrazuju podudaran je jednom
uglu paralelograma. To proveri, a zatim obrazlozi.
3) Svaka dijagonala pamlelograma obrazuje sa stranicada dva podudada trcugla. Obrazlozi.
4) Odstojarja t€deia parslelogra a od dijagotrale su
podudarna, Obrazloii.

5) Neka je ff sredina straqice l4 a.v sredina stranice DC paralelograrDa ,lrCD. U koio medusobnom polozaju
se lalaze: (l) MN i AD; (21 AN i CM? Svato tvrdenje
obrazloii,
11. l) Neka su dijagonale paralelognma m€dusobno ,ornalne. Koje osobine illa on tada. Obrazlori svaku. 2) Kako
se zove takav paralelogram?
94

12. 1) Nac.taj proizvoljan romb ,{BCD (najprostije: dve
normalne prave..,) i, uzimajudi sv€ mogu6€ razlidite kombinacije nezavisnih elemenala, konstruiSi podudamn romb.
2) Konstruisi romb lrcD kad je:

(r) (rc)-63mm (2)
(rD):37 mm
3) MoZe

kad je pozfiata:

li

(l)

6ct^ (3) (rc):58 m
(LD)^ t20r

(LA):620

(AB)

da se konstruide (ij. je li odreden) rolnb

samo njegova stranica; (2) stranica i visina?

13, 1) Pod kojim uslovom je straaica romba podlrdarna
njegovoj dijagonali?
2) Mote li dijagotrala romba biti dvaput veds od
straDice i zasto?
3) Kad je stradca romba podualarna visilli?
14. 1) Koje uslove mora zadovoljavoti parslelogram pa
da on bude pravougaotrik.
2) Iz toga doprnskog uslova sledi osna simetriEnost
pravougaoDika u odnosu na . . . , a iz toga jedna posebm osobina. (l) Obrazloii simetridnost. (2) Iskazi posebnu osobinu
i obrazloZi je.
.
3) Motemo li tvrditi: Ako su dijagonale paralelograma podudarne, on je pravougaonik. ObrazloUi.
4) Zalto pravougaonik ima opisanu krutdcu?
15. 1) Kvadrat je i romb i pravougaodk. obrMlozi.
2) zaito kvadrai ima i opisanu i upisanu kruinicu?
3) Cime se razlikuje Lnadtat od: (1) pravougaonika;
(2) rombal
16, Navedi sve skupove uslova koji treba da budu zado_
voljeni pe da budu podudalni: (l) (opsti) Pamlelogrami; (2)
robbovi; (3) pravougoEicj; (4) kvadrati.
1?. Koju figuru obrazuju srcdine stranica: (1) paftlelo_
grama; (2) pravougotrika; (3) romba; (4) kvadrata? Svako
tvrdenje obrazlozi.
lE. Koju figulll obrazuju preseide tadke bisektiisa uglova:
(l) pealelograda; (2) pr.vougaodka; (3) iomba; (4) kvadrata?
ObrszloZi.

fl
Sr€dtrjr lbiia trrpezs

19. l) Nacnaj ptoizyoljan tapez ABCD tABll DC\ i konstruiSi duz -EF koju odreduju sr€dine nje8ovih repaidelriitr stranica, tj. njegovu srcdnju l/rrn. Najpre proveri, a zalim obrazto2i
da je srednja linija podudama pohzbiru paralelDih stradca.
2) Nacr[aj tri proizvoljne du;i. Neka su one srmoica,
odstojanje paralelnih srratrica i srednja linija trapeza. Koo-

3) Naciaj proizvoljaa paGlelograd i konstuisi (njomu)
(olovkon druge boje) jedMk pnvougaoDik, Iska:i ainjenicu.
4) (1) Nacrtaj paralelogram ABCD i, kao aa sl. 22,
konsi isi nek! par4lelogMtl 44C'4: ABCD. (2, A\B'C|D'

srrutst ga.

.
niF

3) Nacrtaj proizvoljau du, i nek. je ona sredtrja l!
uapeza. Sia je joS pouebDo Aa da se moie konstuisati

tapez?
Deltoid

_2-o.Iaglaj dva jednakokraka nepodudarna lj'orglr- ABC
i. lrD.
Dobio si detvorougao ,4crr.
.

1) Koja j€ njegova osnovDa osobina?
PokaZi da je on simetridan u odnosu na dijagonalu
, Koje2, osobine
Cr.
slede iz loga, tj. Sra rnoieS wrditi o: 11.1
dilagonalamai (2) straoicama; (J) uglovima?
3) MoZemo ii reCi: Ako je aetvorougao simetri(an u
odnosu najednu alijagooalu. njegove susedne sr;nice koje izlaze iz krajeva t€ dijagonale su podudarne? (Kako se zove?).
4)_ Iskaii i obrazlo;i i ost le ainj€nice obrnure diljenrcama poc 2).
5) KoNtruisi deltoid podud4ran nacrtanom deltoidu
ACBD, nzifirainti rszne skupove nezavisnih elemenata.
21. l) Potali da postoji radka aija su odstojaoja od svih
stranica dehoida podudarDa. Konsrruili je.
2) Konstrui3i upisanu krutllicu deltoida.
22. MoLe li deltoid da irna opisanu k_ruznicu i zalto?

$ 10. EKVIVALENTM .ETVOROUGLOVI I TROUGLOVI
l. 1) Mogu li dve figure biti jtdnake?
. 2) DNacrhj( svdki paralelogram (sl. 22) olovkom druge
boje i pokaZi da su njihove povrli jednake, rj. da su to
ebivalenhi porclelogru mi,

tiansfonoisi tmnslacijona u 1,4C,r,. (3) l,4c!r, transformisi
osrom simet jon u 4B{lD!. (4) ,3arcrrr tnns.fomiSi centialnom simeinjonl u AaBaCaDa. Q,\ AP4C1D4 zalrleni, kao na
sl. 22, nekim paralelogrrmorn lg8jcjrr. Jesu li svi nacrtanj
palalelogrami el_vivajenln;1 Zasto? U demu se svi podudaraju?
trskari dinjenlct!
5) DNacraaj( rcmb ikonstruisi ekvivalenlan: (l) paraielogram ; (2) pravougacnik.

2. 1) Nacrtaj proizvol ian trapez i

konstrujli

ekvivalentan paral€logram.

2) Ponovi to ito s;
-udinio
pod l) viie puiB i
nspisi: Kojem pamlclo-

gralrl-u

je

trap€z ekviva"

icn&n- 3) Nacdai razne tapeze ikonstruiii eL'
vivalenlEr pravougaorike.
4) Nacrtaj proizvoljan {l} pravougli, (2) jednakokraki
napez i konstruisi ekvivalent -n paxalelogram.

r
I

I

5) Kao pod 4) i konstirisi €kvivalentan pravougaodk.
3. l) Nacrtaj p.oizvoljan A,4rC i konstruisi ekvivalentan:
(l) palalelogram; (2) pravougaonik.
,2) Nacrtaj proizvoljan (l) paralelogam, (2) pravougai
onik konstruili ekvivalentan trougao.
3) Kojem pamlelogramu je ekvivalenta! trougao?

F

P,

D

t2,

)

c

st,

't
A

t<

st.

B

a
st.

24

25

4, l) Nacrtaj proizvoljan A,4rC i konstruisi ej(vivalentan:
(1) trougao ,rrcr; (2) pravougli trotl$ o ABC2: (3) jednakokl&ki trougao ,.{rca.
2) Transformisi A, BC, hatrslacijom u Al'r'Ci, a ovaj
poslednji osnod simetrijom u LA"B"C'.'. Je li LA"B"C|':
: LABC iz {,ta?
3) Kad su, dakle, dva trougla ekvi\r'al€nlla?
4) KonstruiSi ekvivalentne trouglove koji nemaju zajedniakih taaaka.

5) Sta moZes re6i za trouglove na sl. 26 (1). )Napravi<<
n& geoplanu ekvivalenlne t.ouglove.
6) Sta moiei re6i o trouglovima prikazanim na sl. 26
(2)

i

zalto

?

7) Nacrtaj proizvol.jan trougao i konstruisi ekvivalentan trougao 6ija je: (l) ,osnovica( 4 puta veCa; (2) visine
3 puta veda.
8) KonstruiSi

pravougaonik ekvivalentan datom trouglu.

5. Nacrtaj proizvoljan trapez
trougao. Obrazlozi.
98

i

konstrui;i ekvivalentan

$

ll.

26

IZRACUNAVANJE PoVRSINA

l. Zimisli kvadrat drja du:ina straqice iznosi 8m. Kad
se spoje sredine njegovih siranica dobta se novi kvadrat. Sta
se dobija kad se spoje sredine novog kvadrata? (l) Produii
tu operaciju i napisi povrsine svih kvadrata redom. (2) Izra6unai koliEnik ma koje dve uzastoPne povrsine.
2. l\ zamisli pravougaonjk dije su duzine stranica 6 m
.
i

i

postupi kao pod L
2) Neka su duzine stranica a i r. Napisi ito i pod l).
3. Potrovi to isto (Xto i u t. I i 2) sa trouglom.
4. l) Dutina obima pravougaonika iznosi 28cm. l€dna
I
ntesova srran,ca iznosi : druge. lTraaunaj njegovu povrsinu.
80

dm

4

2) lsro kad jedna stran'ca izno\r

:

druge.

a

zbit

duziDa stranica iznosi 40 cm.

3) Razmera slranica pralougaonika

Je

-. Zbir du-

iina djegovih stranjca iznosi 39cm. Izradunaj stranicu ekvivalentnoq kvadrata.

4) tsto lto i pod

ll

ako je razrnera J.arazlikadu99

,ioa strairica iznosi 20cm.
prethodDirl1.

-

Sosiavi

vile ,sdataka sliinih

5, 1) Povrlina p&vougaonika iznosi
nj€gova srranic,,

t
izno.i I
5

cnr,.

432 cnr2,

5-

Jedna

2) Isto kad povrlina iznosi

druge. Izraaunaj dutine strsnica.

2) Isto kad povrs;na iznosi

.3

640

8. l) Povrsina ttapeza ABCD (ABllDC) izlr.asi 54n?,a
ddrna visine glJ.. DC=:AB. lzraaunaj (ld), (Ct).

a raznrra stra-

a

nc:

49 cm2, durina visine 7 crn,

J ,tn.

4

3) Sastsvi slidn€ zadatkc.

4

l)

Duiina jelne dijagonale romba je lrrput veaa ol
drugr. Zbir du2ina obe dijagonale izDosi 30 cm. Izraeunaj porrlinu roftba.
2) PovrSina rcmba iznosi 40mr, d duiina odstojsoja
naspramnih slranica 4m. Iz.adunaj du:inu objma.
?. 1) Ra?,1rera stranice trougla i njetrog o&tojarja od
nalpramnog rruerp imosi i, a zbir njihorih durina 26cm.

5,

t. l) Dutina dijagonale kvadrala i2nosi 8c .
naj njegow povrlilu. - 2) Sastavi shEne zRdalke.
paralelograma
10. DuZirc stradica

iznose 160.m

i

Iz.adu-

l40cm,

a duzina odstojanja dveju stranica 120cm. Izradunaj dutinu
odstojanja drugih dveju straoica,

5

&mlunaj povrdi]ru trougla. 2) lsto
tazlike

?

&.
3) Hipotenuza iznosi

:
3

kad J€ raaneia

manj€ kat€te,

.5

-,

a

a veia kaiel3

! manje. Duiina obima trouglajo 24ce. Izraduaj povrSinl.
3

4) Izradunaj duzinu odstojanja hipotenuze prethodnog
trougla od naspramnog t€mena.
5) Duiina obima jednakokrakog trougls iznosi 32 cm,
druina osnovice je za 2 cm ve6a od duii e kraka, a duiina
odstojanja osr:ovice od t€Eeaa jznosi 8 cfi. Izradunaj duzin-,1
odstojanja krala od nlspramnog lemena.
6) Du)ine dvcjustranica lrougl4 jznose 6cm i8crs.
Duiina odsLojanjs rcfd stranice od leEetra iznosi 5cm. Izraiuaj duzinu odstojanja manje stranice od nasptamnog temena.
7) Pov.Sim pravouglog trougle imosi 147 m!. I{antera
kaLctr "1
ie ].

8) Poyrtina pravouglog trougla jznosi 35 mr. Hipo,
t€nuza.je dvaput veda od svog odstojanja od tem€na.
100

l0l

5,

l

Drugi
ZADACI
$

I

deo

PRILOZI ZA NAPREDNIJE UCENIKA
I MATEMATICXE CRUPE

l. DELJIVOST BROJEVA I, UOPSTE, OPERACIJE NAD
PRIRODNIM BROJEVIMA EIJI SU REZULTATI
PRIRODNI BROJEVI

l.

Uopiti Cinjenice r. 2 pod 5 (prvi deo, g t).
2. Uoplti Cinjenice t. 3 i napiti obrazlozenje (dokaz).

J. l)

Pokaii da je prirodDi broj adeljiv brojevima:

(l) 4, 20,25 i 50 ako je deljiv hojem 100;
(2) 8, 40, 125,250 i 500 ako je deljiv broj€m lor:
(3) 16, 80, 400, 625 ako je detjiv brojem 10..
2) Izvedi pravilo detjivosti brojem: (t) 4; (2) 25; (3)
3) NapiSi, ze dereit, ostarak deljenja:

8.

(l)

brojeva 728, 1429, j4s4,8091 brojem 4;
(2) brojeva 407, 5274, B0lI, 3003 brojem 9.
-4. l) Sedai se (Vr. Tre6i deo, 91,t.6 pod 2), a mo_
_. .
Zes-lako.i proveriti.da je l00l:7.
.13. Na osno,ru toga
'moze se izvesti pravilo deljivosti brojevima 7, ll i 13, pokusa].

vima 7.

Il i ll, - Uzmi i sem primere.
3).Za(to je Sestocifreni broj koji

se dobija iz trocrfrenog
dopi\ivaDjem ovog joS jednom deljiv broj;vina 7, li

i

13?

to2

Pokazi da ako

(l)

pokaUi

i

obmuto:
(1) Al.ro je broj deljiv brojevima 2 i 3 on je dF
iiv i brojem 6.
(2) Ako je broj deljiv b.ojevima 2 i 7. on je
I tako dalje.
deljiv i brojem 14.
6. Daj opltije-obrazlozenje (dokaz) svake a;njenice do
koje si dosao u t. 6. I (Prvi deo).
7. Dokazi opstije iinjenicu (2) t. 7.
8. l) Je li broj 1350-2.33,5' deljiv brojem
900:22' 3' 52 i za'to?
Ispitaj rastavljanjem na dinioce koji je od brojeva 1192'
5t96, 315 deljiv brojem 126. * Iska;i tinjenicu l0 pod 4
(Prvi d€o) opltije.
2) sastavi, od proizvoda dinilaca, parovo brojeva
od kojih je jedan: (l) deljiv arugim; (2) nedeljiv drugim.
3) (1) Broj 18 je deljiv i brojem 2 i broj€m 6, a
broiem l2(--6.2) ot;eledlo niie deliiv. Kal'o to objacnjava6?
l2t Btoi 24 ie deljiv i brojem I i btojen 6. a
njihovim proizvodom nije deljiv. ZaSto? * Nadi i drug€
da vaZi

i

je broj deljiv brojem:
je
6, oD deljiv i b.ojevima 2 i 3;
(2) 12, oa Je deljiv i brojevima 3 i 4;
(3) 15, on je d€ljil i brojevima 3 i 5
2) Navedi i druge slidne sludajeve, a zatim

l)

slidne primere.

4) Proveri a zatim obrazlo.Zi (dolaZi) da dva uzastopna neparna broja su (uvek) medusobno prostr brojeli

9. 1) N.z.d. (36;48):n.z.d Q''3'z' 24'3)=2'z'3
2) Izradunaj n.z.d. brojeva: (1) a9 i 105; (2) 126 i
(j\
t32 i. 468i (4) 14,21 i 56; (s) 14, tt2 i 2s2;
3rs;
(6) 32, s6, Lr2 i2s6: (7) 427 356 t 732 672t (8) 192, 240 i 252

3) Svaki broj moiemo predstaviti kao skup (mno;inu)
njegovih dinilaca kao, na primer, na sl. 1 i 2, a najvedi zajadniEki delilac kao na sl. 3, jer najve6i zajednidki delilac
broteva 8 i 12 je 4.
KaZe se: Najvedi zajedr aki delilac brojeva 8 i 12 je
uesek sktlpo.r^ (mnoiina) koje dine njihovi 6inioci.
Prikazi tako n.z.d. brojeva: (l) 24 i 36; (2) 56 i 140; (3)
35 i ?35; (4) 14, 1r2 i 2s2: (5) 140, 448 i 320; (6) 1 i8:
103

fl
i

(?) 9^i.16;(8) 5

24, 48

i

i lsj

(9) 1l

i

72.

77; (10) 12, 48

j

60;

(il)

4) Kolidnici d€ljenja darih brojeva njihovim n.z.d.
su 4ealusobno prosti broievj. Zaito?

I

2;;-\

@

\___-/

st.

r-F\
!2

\!

_-//

3

n,z.s. brojevl:{l) JqOi 225;(2) I 800i
- .. t0.(3)l),zracunaj
2520,
24732 i 65s2i (4) 2940,'j60 i 280.
2) Prikdi grafidki n. z. s. brojeva : ( I ) S i r2; (2) 28 i
l_5:
i 80; (41 4 i i; 1s1 s i el (6) t7'i 20; (t s'i J0;
-(3).60
(8) 20
i80; (9) 14 i 2t0;1io,)
al i 3s.
11. l\ Ptoi.zvod dw brcjajednak je proi^,od &jihovog n. z. d.
r z.z.s. Pokati i obrazlozr io na pr:merima: 1t.1 t.ZO iZS:;
2t 192 i 440; (3i 17160 i reair; 1+.1 tyi.
2+o; zsz.

-

ObrazloZi

i

uopsli.

2) Projzvod n.z.d. i n.z.s. dva broja iznosi 21504
Trosrruki drugi broj jednak je sedmosrrukrra prvom broju.

Izratuaj ih.
. 3) Najveii
tr.z.s. je

zajedbiaki det;lac dva 6roja je 58, trjihov
1740. Jedan od njib je lt6. (Dovrbi i"re\i.) "
. 12. 1) S'aki zajetuiiki detitac dva brcja iti Je brcjetra
delilac. je i. najieleg zajedni&og detioca nn broieva. yokjj to
na primerifia s zetim obrazlozi.
2) Napiii i obrazloi obrnutu tiDjeaicu.
dva broja 25, I i.,, i 5. 21. t3. Jzradunaj:
... 13. l) -Data(2)sunjihovu
(1) njihov zbir;
razliku i (3r njihov n. z. d. j fa) niib;v
n. z. s,
104

2) tsto za: (l) 15.23 ! 5I i 4.9.11
13 i
'29; (2) 8.20.
32.25; (3) 102s0 i 9250; (4) 1080i912;(5)9625i
287J.
l) Saslavi i sern slilna ve;banja.
14. l) Kad se podeli 4933 jedtrim brojem ostatak je 37,
a kad se podeli 4435 tim istir! brojem ostatak je 19. Izralurlaj taj broj.
2) Zadaj drugovin0a sli!fle zAdatke.
15. l) Zbit dva prirodna broja je 192. N.iihov n.z.d. je
12. IzreCunaj te brojeve.
2) Zbir dva prirodna brojaje 26. Njihov n.z.s. je 105.
i6, l) Jedan broj ute deljiv rijednim od 5 marjih brojeva. Ntoze li on biti d4;iv proizvodom samo dv6, samo tri
od tii brojeva.
2) Broj r nije deljiv blojern ,. Mone t az biti deljiv
brojem 6? A a3, a4,...?
17. Podeli svaki od brojeva 863 i 7Jl njihovom razlikom.
Sla pnmeCujel? Uzmi joS rek; primer. Neka su uoplte a i b
dva prirodna broja. Da li su ostaci deljenja svakog od njih
razlikom d-t jedn ki'l Za kaliko se razlikoju kolidnici tih
deljeoja?

18, Ciframa I,2,3, 4 r oie4 napisati 24 broja. (1) Zaito
su ostaci deljenja svih tih brojeva brojem 9 jednaki? (2) Za5to
je razlika izmedu ma koja dva'od ta 24 broja deljiva brojem
9? (3) Je li zbir ma koja dva od tih brojEva deljiv brojem 9?
Koliko tih brojeva sabraii ps da ,bir bude deljiv brojem 9?
19. Treba patosati, kvadratdm plodicarna, dve sobe dije
durine ivica iznose: 4,5 t i 5,22 mi 5,58 i 6,66. Duzina ivice
kvadratne plodice mole biti od l5cm do 25rm, Delovi plo6ica se ne moglr upotrebiti. Izradunaj duzinu ivice plodice i

broj potrebnih plo6ica.

20. Izraaunaj mentalno':

(l)

(72. 506+ 494. 12'6) :24000;

(2) (11.28*280+210):140; (3) (19.18-38 8+19.4):38;
. 57 1 lA7+27,51-324.57: .- 3000.10I-3?.2000

57.27
I Ko.isti, gd€ je Fot.€bDo,

17.

i d€i

7

000

alne bmjeve.
105

ltr

$ 2. NESTO VISE

o

PRoSTIM BRoJEVIMA

Irna mnogo pitanja (probl€rna) u v€zi sa prostim bro-

jevina (kojirna su se bavili mnogi veliki matenatiesri).

Ovde

moiemo da dodirnemo samo n€ka )najlakia(:

l.

li je I

prost broj? (Broj I nije ni
prost ni sloren. Zalto?) A broj nula (0)? (On ima lu izuzernu
osobinu da je deljiv svakim prirodnim brojem.)
2. Prosti brojevi se ponekad nazivaju ,ciglama( iz kojih su )izgraaleni( svi sloZeni brojevi. I zaista, pre sveg , lako
se mozel wetiti da svoki slo'eni btoj ima bat jedall ptosti detiJdc. Naime, zamisli ma koji slozeni broj a. On sigurno jma
delilaca ve6ih od l,a manjih od njega samog. (Za\to1r. Z,smisli najmanji od tih delilaca i oznadi ga slovom r. Taj delilac (r) je Bigurno prost broj, jer sko bi bio sloi€n, on bi
idao d€lilac c (i 6 ne bi bio nsjnanji).
A kad slozeni broj ima jedan prosti delilac, on dora
imati jo! jedan. Inaie ne bi bio slo2en. Dakle, s\aaki slozen
broj sastavljen je od najmanje dva prosta Cinioca (kojl dsu

Pre

svega

da

obavezno razliditi).

3, Lako noze! proveriti da broj prostih brojeva: od I
do l0 iznosi 4; od 10 do 20 iznosi opet 4: od 20 do 30 izllosl
2, ukupno:
od I do 100 ima 25 prostih brojeva;
od 100 do 200 ima 21 prosti broj;
od 200 do 300 ima 16 prostih brojeva.
Sa malo vise truda moze! proveriti da:
od I do 1000 ima 168 prostih brojeva;
od 1000 do 2000 ima 135 prostih brojeva; ird.
odakle vidis da su prosti brojevi sve redi kad se ide sve datje
duz niza brojeva. To mozes i msudivanjem zaktjuditi, jer svaki
drugi broj je paran, dakle slozen, svaki treii je deljiv brojem
3, svaki peti deljiv je brojem 5 itd. ZnaEi li to da podev od
nekog mesta niza prirodn l brojera p6 dalje) nema vise prostib brojeva'.r Drugim reaina. da li nr7 prosrih brojeva 2. J.
5,7, Il, .., irna kraja? Ne. To j€ dokazao jos srari grdki
matematiCar Eukl:d (300g. pre nase ere). Uproiien Euklidov
dokaz izgleda ovako:
106

Podimo od prvog prosrog broja
bij€mo

2i

dodajmo

m! l. Do-

2+l:3.

a J je prosl
sta broja

i

broj. Sad posmalmjmo projz\od prva dva protaj proizvod povecajmo za l. Dobijemo
2.3 + t

:7,

opet prost broj. - Posmatrajmo dalie proiz\,od
broja i dodajmo nu t:

Je

li 3l prosr broj? -

tri

p

a prosta

2.3.5+1:31.
Produzimo ti tako, dobidemo

2.3.5.7 + I:
2ll, prost broi;
2.3.5.7.11 + l:
2311, prost broi;
2.3.5.7 , tt . t3 + t:30031 :59. 509.
Pos]ednji broj 30031 je sloien ali su njegovi dinioci ycit
od. 13. Da Ii. uopsre, broj

2.3,5.7... p+I
moze biti deljiv nekim prosrim brojem
sabirak je deljiv, a I nije.

manjin od p? pni

Znaei. brojevi koje dobijamo na pokazani oaaio su rlj
prostr (veci od posled^jesi ili slo2eni iiii su (inioci
od
'eCi
poslednjeg. I posl€dnji prosri broj ne mozemo dikad da nademo.
Dakle, he posroji najteCi ptost brcj. Niz ptostih brojevw je
neogta iicn (kao r nir slotenih brojeva i, uopsre, niz prirodnih
broje!a).
$ 3. KLASE BROJEVA
. I. I) NeograniieDi slup (mnozinu) prirodnih brojeva ,
trule moiemo rastaviti u dva @od)skupa:
.broja 2) i (l) u'od).kup svib parnih brojera (svih sadrtataca
(2) God) skup neparnih brojeva.
To se zoye podela (svih) prirodnih brojeva m parne i nepadre i svaki skup (1) ili (2) zove se klasa brojeva: klasa
parnih i klasa neparnih brojeva ili, kratko, )parna klasa( i
)neparna klasa(.

.

rezultat_

?)
I t. 6 (g I i Prvi i Drugi deo) pokazao si da je
(svakog sabiranja. oduz;marjs i mDo2enja u klaii

parnih brojeva paran broi.

ro7

fii
3) Kako

stc.ji u

toll

pogledu kiasa Deporaih brojeva?

Tato kai.ernol
!{Jasa pamih brcjeNa je zatturcna i za scbinnje, i za oduzimcwjet i za noielie:
- Kl.'sa epa ih btojera Je zatvotena
snno za fi otenje4) Pokati kao pod 3) lodhosno pod 6, $ 1] da je:
oepa,mo + parno: nepamo; nepa ro-Parno:,..; parno*ng-

prve klas€ ima oblik lp, i oznaiava6emo ga sa 0';
dnrge klase ifla obljk 3?+1, i o?riadavademo ga sa 1';
tre6e klase ida oblik 3r+2, i oznatraved€mo gs sr 2'.
2) Proveri da je: 0'+ 0' : 0' ; 0'-l-1':1't O'+2'*/.
Iskazi zakljudak,
3) Dov*i popurjavanje levs tablice sabiraoja i dEsnt
tablice mnoZenja:

parno:neFmo; Parno heln o- Pafno.
5) Pri delj€nju brojeD 2 3vakog broja: )pame klase(
ostalak je 0; Dnepaheklase( ostatak je l. Talo Eefio tua
koji broj Dparne klase< osradavati sa 0', a ma koji broj

v

...

a Itrakom 1' 6emo ornadavati ma koji btoj
1. 3. 5. 7. ..
lako da je:

0'+0'=0': 0'-l'- I'
1'+l'=0'; 0'-l'- !'

sk{rpa

I:'lapi6islcslutajeveodu.'
J

zimanje

i

mnozenja.

6) To isto moieb prikazati u obliku tahlicai

4) Kojl j€ neutralni elenoel! nxnoienja'r skupr klas!
<ntdltl

(t)

5) Koristedi pre$cdre tabiice uprosti:
r'l-0'+l'+2'; (2) tl.1'.A'-2'; (1) 2'.2'.2'.2'.2'.

71+6 iti klasa 6', jer je ostatak deljelj,1 6.
Nali5i i nenapisane actiri klasc.
2) Sa-ctavi tablicu sabiranja i tablicu Lxnoienja

pad4

108

3)?

6) Je li tadllo ttrCenjei
(1) Ako je jedan tiniiac 0, proizvDd je 0'.
(2) Ako j€ proizvod 0', Lar jedsl linilac ji 0'.
?) Iskaii prethodno twdenje cbitnim jezikom.
3. 1) Na siidan rladin olerilo dobi{i klase biojiya
'(nadul '7) |
7p ili klasa 0', jer je ostatak deljenjs 0;
7p+t ili klasa i , jer je ostatak deljenja 1;

Levom tsbli€om prikarano je sabiranje, a desnom dmoZenje. Proveri.
7) Pomocu tablice sabi.ranja adredi kojoj klasi pri

zbir 1'+1'+C'+0'+l'.
8) Isto ra 1'.1'.0'. t'.0' i iskari zakljud*.
2. 1) Skup prirodaih bro.je\a i iule Inotemo rastatiti u
(pod)skupole ili Llase i s obzirorr da ostaEk deljenja brojem 3 (k^Ze sei nodul 3)- Na koliko klasa? Svaki brojl

2'

1'

Dnejrarse klase< sa 1', Drugim ieEima znakom O'femo ozttadavati rla koji broj skupa

o, 2, 4, 6,

0'

0'

tahi

3) Sta jc neuiralni clement sabirarja, a lta jc neu€le$ent Dnorerja u shrpu klasa tnlodul 7)?
4) Koristc6i tablice (a i neposredno) svedi na jedan

dlan inaze:

i

(l) 1'+4'+6'+3'; (2) \'.5',31,2'. -

Uztuj.

sam primere.

109

5) L jednakosti, na ir\'r,et: 2',0'*0'; 2' 4':l']'
' l :2': 2' .5' = l' itd. vidiS da je u :Lupu klasa {rn odxl 7)
uvek mogude i deljenje. Zaista, akoje d' bilo koja od sedam
klasa, uvek se moie naii kiasa x' tako daje 2'x': x , a2'x'- a'.
Na primer za a' * 5' je x' *6'; za a'-3', x'-5'.
(l) Odredi r' k^d jet 3'x'-4':, 4'x'-d',

l)

2'

5'x'-a': 6'x'*a'.

(2) Odredi .r' kad je 0'.x'=0'.
(3) Odredi ,' kad je: 2'x': l': 3'x':1';

4'x':t'.

4. Sastavi tablice sabiranja i mnozenja u skupu klasa
(nodul 5).
5. Sastavi iablic€ sabiranja i mnoienja u skupu klasa
(nodnl l2).
$ 4. RAZLOMCI

t

l.

Neka a

l)

i,

oznaCavaju prirodne brojeve.

(l)
Ksd je:
-hbh

o. t:
all?
Ql l - l: (3)

2) Napisi. na dva na6ina.

tiraj

h

4) Uporedi:

0

!t

bab
5) Navedi primere za sluaajeve pod 4) i podseri se
(V r.) sta biva sa brojem kad se onr (l) podeli a zatim pomnot istim brojem; (2) pomnoii a zltim podeli istim brojem.
6. l) Uporedi svodenjem na najmanji zajednidki brojjlac:
15,
ai
1i

!, 2.1r

7IL207

i.

ll.

44 15 lt 16
2) Napisi 4 nejednaka broja i uporedi ih svo<lenjem

na najmanji zajednidki brojilac.

?. t) Nekajef< I. (lr Koji broje\r mosu da re napiSu
umesto d kad se , ne menja? (2) Koji brojevi mogu da se napisu
umesto , kad se a ne menja?- 2) tsla piranja kad je 12t

a
8. l) Uooredi
"*'* Uroil
"'*a I trnl"u"

u obliku mnoienja r pro-

b

"
t-z'o,t

Sla. dakle. moies re6i o brojevima koji se dobijajx ;2

svako od njih.

2. MoZe li u

I biri: {lr a-o:
h'

,

o?

se

a

I

1. I tua i.

d>a>c>b.

i i>1,

prirodni broiev,.

d. Uporedi brojeve
5. Neka su d, 6

(2)

de kad
i .
te

3. Uporedi brojeve 9,

Il0

a

i 9!r p1 ! ,
hhkBh:k
a.4 i 1.bi

uDoredi: rrr -{

l,

i'
i'

r) uporedi 9 i:

$ *;

2) Uporedi:

+i b:ka

\D

Q\

a ne menja, a 6 postaje sve ve6i (!aste)?
2l Sta moze! reii o brojevima koji se dobijaju iz

{
b

kad so b ne menja, a broj d raste?
9. l) Ako se brojilac i imenilac razlomk4podele njihovim
n. z- d. on postaje sv€den. ObrazloZi to.
2) Uprosti na taj

-

| 120

-

3080

ft: O>f;
.-. a.k
h

-e>.>d-

I 66

a

<tt

fi.

3) Od svih razlomaka jednakih prerhodnom nadi onaj

diji je zbir brojioca i jmenioca 500.
a
10. l) Pokari. na primerima i uopate, da ako je
'bd =!.

hk

ltl

fl
2) Sasta'Ji jednake ftizlomke

10.12:8.15;

od:9'4-t2

razlonaka koji zadovoljavaju uslov:
je 84. Napisi ih. Uzmi dva od
imenioca
i
brojjoca
Frojzvod
niih i izradunaj njihove ekvivslentne (j€dnake) razlomke tako
da je zbir njihovih brojilaca jednak zbiru njihovih imenilaca.

3;

!2. Postoji 6 svedenih

...

l9a-39b
ll. l) tjDrocti: tl\:::::
' ' l2a-12bi Ql lia-t3b

,t's3=9. pot';
15

319-].
a"^ i"
" 5-15 5

Pro'err io!

13. Neka
na

nekom primeru a zatin pokati da to vazi uopste, lj.:..{&a se
za brojilac uzhte zbi btojilaca dra jedxaka rczlbmkd, a za ihenil6c ..., dobiieui brcj je jeArak tin ruzlomcimi.
3) Poka;i da to nij€ sluiaj kad se operacija izvrsi
oad nejednakim brojevima, a da vaii kad se za brojilac uzm€
zbir brojilaca vije jednakih razlomaka, a za , . . , tj. ako je

a . (.---.
. .le a. .telg
I onoa
'
-.
'

b-z-f+h

t, ri f h

a

za:to?

o.
5r LJod; Lroiere
- iI , 5 poku;; 6u -1" ?.L'J.4
I lr5 5
Uzmi jos n€kr plmel. azatjmpotrazi uop{Le:
''hr| Ako je 1-r,
c

d
6) Foka;;" ne svode6! na n. z- i. (ili n. z. b.), da je
t717 2525
:--. :-: - 25 - ^Sastavr r sirm Lakve prime'e,

t7
''
43 4 J43 9999 99
7) (l) Koji broj moie$ dodati brojiocu, a koji imeniocu razloftka : pa da ss on ne menja?

(3, Pokazi

tt2

i

kad

j(

dar

koji prirodni broj
- Da li

ce

-j1
2a+ I

zasto?

n
14. l) Odredi lazlo'lak ekvival€ntan broju 0.375. a diji
zbir brojioca i imenioca iznosi 374,
2) lsto kad ic razlomak jednal btoju 0.62:. a proizvod broioca i imenioca je 640 - Sastavi primere sliCne |) i 2).
trs, IzrazL (medtalno)

2't.35-5.27 decimalnim

brojem.

t.-ot,5, 6,
r:r2
8 ll

iskail (napisi) opstu dinjenicu.

2,85 , 321

16. Uprosti (mentalno)

17. 1) Iztadunaj
jednak desnom:

1.55.321+2568.0,18

bloj , tako da levi razlomak bude

4
x+2 12i (z)
- x-2
----.-: -12 '.^.
=
x+2
510
5 t0

(1) _-:_

2) Sastavi isam slidna vdbanja.
3) Ukanti je bilo nelto mleka. siPajuii

t2
15

ios a ? lir.
'5

kanta ie napunjem. Znamo li koliko je mleka \ed bilo u
kanri?'Sta ji p;rtebno znatr da bisrno ro moglr izradunati?
1
Neka ie sapremina kante 9: lil. odgovori na pilanje Re4

Senje zadatka moiemo zapisali ovako

,,

4

(2) :stu pitanjc

i

ma

b

4) sta se dobija kad se za brojilac uzme razlika'
brojilaca, a za imedlac razlika ifteniiaca jednakih brojeva i

- a c+a
onda -I€ -<
h h+d

moze uprostiti

je a

q2:g1
54

r, oEigledno, oznaaava broi litara (zaFeminu) mle_
je
ve6 bilo u kanti. Taj broj mozenro odrediti na
ka koje

gd€ slovo

osnovt pbznste dinjenice da se on ne menja ako mu dodamo

ll3

r zatim oduzmemo isti broj. Polto je olde
to ako

i

oduzmemo

4?

osta6e

x.

vec dodaro

42,

9)

t 242121t
A r-s-;

(l) Pokatr daJe--->5-l;
(2) Ne raEunaju6i roci

Dakle:

5

- t2.
"tc2-q?-gJ
554s20

tt.

l! uJ. iti ll
,r
-t24

l28'1,

r-s1..

i

resi ih naved€nim rasudivanjem?

5) Posto je od

:

r, .ll =S
'4' "v. t-l5
2

rtr

{okruglog) komada sira odseteno

(jos) onolilo kolko je tra:io jedan kupac. osrala

je I

komada. Koliko je odseEeno?- Relenje zadatka moiemo napi-

.i- r-i- t fesr rh navedenrm
(r)

r+l=2;
e\
812
8) P€ra kaie:

85

lata: rsada rmamo "4
ios
l

l4

8l

r, y, z ako je

srno

toneo.

6l

2

tone ugttar.

A

njegov

I2S

825

'*Itzol,
3
I

121

464
"-l.l-1,

9-x>r3--!r

16

16

8

rvia, iuput5tva.,

TII

18.

Zbir umanjenika. umanjioca

lzradunaj umanjenik.
19,

0\ zlt ,-e[t
-y-7!:
13624

'Kupilr

161

rasudrvantem.

7) Umesto kojih brojeva stoje slova

6y 7-11! ;1, 7 -J!;

7 t
I
9 8 (51.
-.7 +x<-+-l
4\'8--x<-:
4 2
4
8 9

5

t

veee:

2
(3).3-n>3-t;

celog

I i rasudrvaniem: Kako je od broja --i odu.
sati u obliku -x8
6
zet neki broj r, to ako i dodamo taj i6ti broj, dobideoo
5. ouLr" I . l+
x. odakle ie. na o.novu prelhodnog, x-:8
8 6
I ll
624
6) Sastavi zadatke eija su re;enja 41r-t 3

je

t7 24 rll
... 34 35
.)'11
--- 25 ---.
22 36
o
broju
x ako je:
redi
l0) Sta mozes

4) SartavrzadatkeariasureSenial

'

Sta

I

U prvoj korpj ima l'-

i

radike iznosi

20!.
2

kg slji\a viie nego u drugoj.

l) Koliko kg dljiva tr€ba preneti iz prve u drugu da
br u obe bilo podjednako? (Mentalno) - 2) Koliko kg tr€ba
I
3) Kopreneli izdruge u pr!u da u prvoj bude 4:kgvise?

-

preneli iz prve u drugu da bi u prvoj 6;1o 2-!

hko
'(g

20.

lr

tzracunai:
-

6

nanje?

I L;..
-!-1, l.l,
2 5 15 16 192 l9l
I

l5

2) Uopsti ta oduzimanja. Uoptti

Jr lzracunaj'

2i. t)

lzradunaj-

I 1

a a+l

i ,.t"li

i

55
78

23.

t,n.t.n,.r.

:-i-i.
ga" a oznaeava
4 3 2-

prirodor broj

koje brojeve treba staviti umesto d pa
da rezultat bude prirodoi broj.

j: t.

p,'stoi"
'-b-h

jel< t i
b

da kaLl se brojihc

povedo

ra 4,

njegov brojilac postaje

da kad

mu

14.

53'32'25

i

(2) Jedno od tih oduzimanja nije uvek

(l) odredi dopumr broja 1:-1 6o
a

(2) Kako !e rnenja (broj)
brojeva

I

tih

(l)

Uporedi brojeve

brojeva.

(2) Kako

1i

. a+I

s€ menJa

lt6

9:l 66

o

.o"1"2

(3) Koliko tr€ba da bude a pa da razlika izmedrl
i ::' bude manja od: 0,00t; 0,0001?

3j

iL
kad

lt

l1I.

';.u" 4+h "
t, 2, 3, ...1

lzraaunaj razlilu

raste?

31u

u

n;r 4--J kad r
l r,

ozna&rva redom bro;ele

4) Koji broj treba da dude n pa aa 111 tuae
bar za jedan stohiljaditi?
5) N4 osnovu svega prethodnog reci: Kako

saiu broievi
1.

| l. a-2. a t7.
ntuo.
"* b !b+t' b+2' b r3' ..

rasr, kad je a<4 ali ostaju sialno msnji od l. Pokazi to.
3) Sta, na osnovu prethodnog. morel rcei 7a" r'izbrc-

ni od I
mogu6e.

kad?

2)

zimanjem. Kako se rneDjaju brojevi toga niza?

12) uoDrre broi€vi

22" Neka d oznafava m5 koji prirodoi broj.
l) (l) Izvrsi oznaleno sabiranjs i oznaaena oduzimanja:
5a-1 2a-5 4a a ts 'la , t 3a -2 4a . 27

Koje

, .=,
b b+l b+2
= , a>r.
313. ... lua a i n oznaaavaiu pri.odnc broje\e
h+ I
j
! . 1... oau2) tl) UDoredi nu uroieva
- 15. .s-.
16 t7t8
(2) Uporedi uopste brojeve: :,

K3ko izule,la rozlom:,k 9?

1., Odredi prethodni razlonak ako znas

se doda l.

rh

na n. z. i.

(.r>l), a za.tim odredl
2) Znas da

tr

(3) Slidno piranje ftao napred pod (3).
15. I6. 17. l8'
(lr UDoredi
ne do\ode6r
'4567

-L-':

h+ r

ALE

;'-::

I t t

kad x raste

ma-

se pona_

neograniaeno

lv
24. I) Neka a, b, n, n, p, q oznaCavaju ma koie prirodne brojeve. Prema znaienju (definiciji) Iazloflka je:

atl a t lzl-=a
rll -:bb
b -,
b
2) Na osaovu toga pokazi da je;

o al^
._: a I4l -.n=
all
-.,' h h btn
-:
b ---.
b

a
b,1

t\1

()) 4.

:

bb

(6)

ll

(8)

.l

i

0)

!.!:!!:

e)

a:!:q!.

@r

G+f)il=

(lo)

.

(,)

(B\ (!+!\'.,= ...rtat
\h h)

2s. l) rzra.utrai

(l)

3r:12 je x:12.3-4; iz 3x:45 je .r:45:3:15.
Medutim, kojid brojem da pomnoiimo 3, pa da proizvod bude 21 Ne postoji takav prirodni broj i zato uvodiiDo
novi uroi
"1?. rzda -ie 3.?:2.

bk bh
I-+ lr\b blc
\b bt

l
2):2=-J I
2-3
l) Proveri da i.,
13
/l:21
'\s7J
s

7

q

ll+?\/t
4/
\2 3/\3+i\,

izraeunavajudi drugi zbir

zakon dislribucije;
(2) izradunsvajudi prvi

dislribucije;

2) BaS rc3avaju6i takva pitanja mi smo primorani da
uvodimo nove broj€ve (mzlomke). ZaistF, na piianjo kojiE
brojem da pomnozimo 3 pa da proizvod bude 12, 18,45, mi
to lako odgovamdo, jer jedan linilac je jed@k kolidniku proizvoda i datog linioca, tj. iz

I

zbir

i pirmenjuju6i.

i

zarim,

r:r (21-e

r)pr*of

,t' i)" \z o

{l) prirodni broj; (2) razlomak Loji
4.rn
4)
Ti isri zahtevi ,o,

118

t2l 7x !:

(3)

'
:s .7tt :e (n

8x:r;

s)^

se moze uproslili.

26, l) Koji broj treba stavili unesto slova
strau jednakosti bude jedDaka desnoj srrani:

tt) Jx-2i

2r

1t1 9x

2r:

,6.. tzl trrutrrnaj

y, z, u kad je,

,.2-a: et 1.y=t: (i) r-12-6; (ar n!28
u: ,7,
3552
r1
(5) r:-:-2i t6l r.l:4-1;l7l J:z:2i {8} .1. .r
22

7* l, tl0) 4:'-l: rttl x'.2 !, rtzt
":.lf:13.
1
3 5
1J 12
5) Sastavi sliana mnozenja i deljenja. Napisi (u tom
obliku) resenja svih zadataka t. 47, 48 i 49, $ 2 (Prvi deo).
{9r
's

6) Letos je sima bio na moru sa jos 7 svoiih razrednih drugova-ca. On je izradunao da je tada na moru bila

I)

njihovih razrednih drugova-ca. Sta mozei izracunati? zapili

ine

pa da leva

15)

x.2.

10

Izradunaj x,

resenje toga zadatka
zadatkc.

9''

r

5

4)

se-

l) N€ka slovo 'l ozna6ava prirodni broj, Odredi sve
l- l\ ' I I l\
brojeve , tako da svaki od brojeva: /
bude:

3.l-

...

Jr KaO 'le

I/raaunaj x taa je

tr-

5

1r1

birkom drugog {rj. primenjuju6i u polpunosti zakon distribucije).
2) tzntunai na razne naiine:

*r(j-j),

(l)

primenjujudi zakon

(3) izradunavsju6i oba zbira i mrozeii;
(4) mno:edi svaki sabhak prvog zbira svakim

,', (1

kazi tinjenicu.

\57l7

l.x-o.

7)

pomoiu slova ).

:. zapremine

i

re5i.

-

Sastavi sli-

flate auze'e su sa .!j rit. vode. Koliko
14

iznosi zapremina flale ? Napisi resenje pomodu slova z i izraaunai ie.

ll9

8) Od kojee broja: (l)

(3)

5;

iznosi

3.
59'

4

! izrosi !:
t:): 4I

l-?
9

9) Zapremina lonca iznosi 31 tit. Napunjen vodom
5

on

je ispraznjen drugim loncem koji je punjen dlapur. Sla moies
jzraaunari? Napisi reienje pomoiu slota z i odredi lapremiDu'
lonca lojom le viSeno pralnjenje. Saqavi i li slidne zadarke.
lO) Kojim brojen rreba podeliLi: 111 4 da kotitnit
bude

2; 1:116a kolidnik bude

j; t3t 39dase
4
ll

-

28. Neka a, b, c, d,.... ozna6avaju ma koje brojev€
(prirodne. decimalne ili razloi jene). Izraz! (ponto6r a, b, c, . . .\:
(l) svako pravilo tadke 53 (Prr'i deo, ! 2);
(2) svaku 6injenicu tatke 54;

(3) Einjenice pod l) (4) i 2) tadke
29. Neka a, r, rfi, r oznaaavaju prirodne
je veie ili manje od I :

slova

xi

J tir.
8

s

(l)

brojern j

J

I

pu au 1o1;6n;1 5u6"

27.
broj:

l)

pa da

koli,

0,4,0.0410,004 ..

+0,23 + 0,0023 +0.000023+. . .
4) lzradunaj razliku 1.lll ...
5

-l.l

120

e\

m.

!,

ako

1e

-> l;

ayo Je
uPo Je

mzl, :'11;
b

<t, _>ll

t,,,

auo

l) Kojim brcjem treba
bude' (l) veii od l; (2) ve6i od
od lr t5) manir od I?
5"
30.

!!!1,

V
Od kojeg razlomka je posrao periodieri decimalni

(l)
(2)

y

.'. 4.m aKo
.
toi
' -.-,
hn
pomnoiiti 1 oa da proizvod

5'

4; (3) ve6i od 100: (a) nanji

2) Kojim brojem tleba pomnotiti

(\') 0.444.. .; (2\ 4.2323. ; (3) 0,7036262 .
2) Izradunaj zbir
. .z= 3+0,1+ 0.03 +0,003+0.0003 + ...
{nadinjen od neograniaeno mnogo sabiraka lako da je svakj
sleded' sabirak l0 pura rnanji od prerhodnog).
l) lzraeunai tako zbirove:

^

ako

ot !:!.

6nik bude 3; (2) brojem 21 pa da kolidnjk bude 31; (3) bro;ern

!,

bn

Naprrr relenje pomoiu

mdunaj.

12) Koji broj treba podeliri:

n.

t\ !: !!.
141 !:!,

aooiie z1r

1l) Mlekom iz bokala n purjeno je 6 jednakih da!a.
Zapremina svake aase iznos;

6)

Da

(l) veii od 8;
od

.l;

(2) manji

s
od

(l)

pa da proizvod

( 3)

(4)

od

(s) manji od -!?

jo'*

3) Kojim brojem treba
bude:

3

manji od 1i (2) manjj

veii od I ; (5) ve6i

od 31

od

(3) v€ii

od

kolidnik

i;

tnr

31, Neka p

p<4. sta je

i

vec€ i

q

oznaaavaju pdrodne brojeve

p-t.!
g-r c

q+1

i

neka je

q

32, Izradunaj:

4

I

\l

73

koji prelazi 4: km'i. Posle koliko vremcnd. racunajuci

" [fJ*
+r3 -27 - tLol
\84
20 18 r08 )*

5

poslednjeg pom€nutog trenutka, 6e

2

t,g.

,,

37.

!

n"t-r,r,l;- p,at-0,212
l.

nom od

l]
3
rl.1
*1,!,
L'z 0.4 l s

55 manlrh koruervr rznosi

19l kg
2-

Tezina (svske) ve6e konzerve je za

ueCa od teiine 6a?kz
!
nje. Izradunaj teiinu 54 veqh konzervi i 170 manjih. (Resenje

mpisi u obliku aritmetidkog iztaza. Tako postupi kod

sva-

kog probleba.)
34. Trebalo je 28 porodica dapodeii neko imanje Mealutim,
uskoro ih se 7 odselilo i usled toga je svaka od ostalih do_

bila

l:ba

vi:e. taaiunaj povrsinu

35. Dva pesaka krcnula su

sti6i

-8?

plo\i u staja6oj vodi kad nis,. u l"a wae terer (samo) brzi-

(r,uCe (lepove)

l: 1 t2

5:km/4. fai brod treba da powee rerer
brzroom od t

I kr/c. o

2

21

kD

vrarrce se

uz
bez

iz istog

mesta.

t
6- l-te i

38. Veslaa je plovio uz r€ku 50 mn

i

pr€Sao

je2-lkm.
2

Natrag je, rc veslaju6i (samo upravljaju6i 6amac), presao
lstr put za 65mn. IzraEunaj: (1) brzinu vod€; (2) bEinu
leslada u stajs6oi vodj; (3) vr€me potr€bno da se vrati kad
bi veslao istom silom kao uz vodu.
39. Tezina uglja re ,a I ueeu od reZrne vode. JedaD kg
5

uglja daje, destilacijom, 250lit. gasa za gorcnje, ali se pri aome

1 *u,".
Jedna fabrika treba da Droizvodr dnevno 9 800 mr
t5 gasa. Postavi pitanje i re5i zadatak.
40. Ako \oda zauzima ] zapremine suda. njegova Le2ina
8'
rznosr 9 150 g. a alo zrva zar:zima a zapremrne suda, nJegoeubi

imania.

nutku i u ;stom pravcu. Prvi prelazi

u islom

lre_

oo.t"

t

.z-!

4

..

zaustavio. Odmorio se 25 mn i kequo nazad brzinom od 5 km/..

prikali ta tretanja
I
Drugi
-2 ide sulnom brzioom od + lm/e.
122

l

I

od

tereta. Koliko ndu je vrem€na pottebno za to, ako 6e se zadrZati samo lomn (da pride pristaniltu, da se otkade Slepovi
i da se okrene nazad)?

Problemi

i

koji

2'
vodu koia teie

1s.21ly;

33, Tezin^ 27 vearh

Brod

ra ne vule brzinom od

5

[

grafidki (vidi V r., $ 5, Drugi deo) na mjlimetarskoi hartiii
i odredr gde su \e sreli. Proverr raeunqnjem.
36. Bicjuista juri brzinom 12 km/d, sustize pedaka ,{
I
Cija brzina iznosi 4; Lm/.. a posle l0mn sulri.Ze peiaka I

t2

va tezina izlosi 49386g. Tdina lcm3iiveje 13,596g. I?reaunaj teiinu praznog suda i njegovu zapreminu.
r23

fll
41. Za jedne kolaie treba 3 dela Seiera na 4 dela bra'
dna. Devojiica. koja je bila z duiena da spremi teslo. pogre
sila je i slavila (eder dija iezina iznosi I teiine bralna. Pri-

l

melivsi tb, mati
l
i

joj je

3

rekla da popravi testo. Kako je to

postigla?

/q2. t) snezanz i sve(tana inaju zajedno 18 oraha. al;
broj Svetlaninih oraha je dvaput veii od broja Snelaninih.

da

je

(a)

tj.

3rc- 18. tj.

x:6.

Odgovor: Snezana 6. Svellana l2 oraha.
2) Peti i ;esti razred jedne ilole sakupili su zaJedno
6J0kg stare hartij€. Sesti razred je skupio 2.5 "puta< tiie
nego peti. Postavi pitanje i rasuduj kao u prethodnom sluaajul) sa6tavi problem aije je resenjel

(1) .r+ 0,5x-

12;

5.7: (3) x- - 1--4.0J. I
0.93,03

6i,

tednom

svak' resr'

l^-i:o,zs;
)4

a njihov koliinik je 3,!;

(6) 180, a

7) U dve kante irna lskg meda. U drugoj ima 3kg
meda manje.

13-41,:5;

4

(5)

ima 5 puta vi;e.
(2) Saslavi sliane probleme.
5) U dva suda ima lo,4lit. visnjevog soka. U manjem
ima 1,6 )put&( manje soka, Postavi pitanje i resi.
l) t - ! - n: Q1
6) Saslali zadalak eije je resenje: ('5
z r -2

(b)

(2) 36,4, a njiLova raziika iznosi 8i;
(3) 84,6. a jedan je 3;5 )pura( veii od
(4) ?o, a njihov kolidnik je 1;

(2\ 0.7y+ y-3,41

rir
I svaki resi.
' x+ lx:I.
8 16
a) (l) U dva pafteta ima 240 s!e1al,a I

se6a s€

{e) l5-22 r-6 {t; 2-32- L
(2) Sastavi slldn€ prirrere i reli ih.
l2r lzradun.j d'a broja kad njiho\ zbir iznos,:
{l) l2:. a iedan je veii od drugog za 3.8:

,Y+ 2r oraha:
Zajedno imaiu
A kako njihov ukupni broj oraha iznosi 18. lo j€

18,

3r+t-?;

rct A.5z-2-2.25; 1A;
2x otaha.

2x:

i olovku platio

9) U dve vre6e ima ll2,5kg bra\n{.
l7.s kg vi5€.
l0) Sastavi zadalle slilte ple.hodnim pod 6). 7,) i 3).
ll) (l) odredi ,, r, z:.

Postavi pitanje i resi zadatak.
A sad rasualuj i ovako;
Sne;ana ima

.r+

8) Stela je za sveskr!
sYeska skuplja za 0,50d.

(1)

23O,

(8) 40.
13)

:1

4

^

.1 prvog imose

? jednog

1
a:

I

koliko 1

iznose koiiko

!

drugog;

jedoog iznose kolrko drugi.

U jednoj fabriei radi 280 radnika,

]5

muskih=

hnskih.

14) Od I litra milerama dobija se 0,25kg naslaca,
6 od I lila mle&a dobija se 0,l6lit. mil€rama. TreLa spremiti
1,5 kg masla€a.
125

15) U ataru jednog sela ueba posejali 2600ha kukuruzorn i psenicom ali tako da 0,8 povrline zasejane kukuruzom bud€ jednako 0,5 povrsine zasejane plenicom.
43. 1) Na pitanje koliko je kupila dusmadi, Smilja je
rekla: )rcrnih 7 viSe nego belih, a ukupno nanje od 27.(
Ljubica je odmah raaundla: Da nije lupila crnih 7 vi5e, bilo bi ih
podjednako i mahje od 20. A to znaei da je belih *upila nanje od 10
Ma.ko je rasutlivao

l

Belih dugmadi

Crnih dusmadi

Belih i crrih zajedno
I kako je ukupno Da.j€ od 2?, reaenje glasi
2x +7 <27.

t. 16 pod 9,
2t<20, tj. x<lO.
2) Sta mozeS .titi za x, y, zi

{r) sr - 12<30r rzt
?1

ovos g)i

ty zl<tsl:
36

t3l:+:1<Z?

s4

3) Ako resenje nekog problema ima oblik 4:-9>16,
42-9>25-9.
mi demo sa napisati u obliku
A tada je (Uputstva uz t. 16. ovog $
42>25, ,>6,25.
Kontrolai Iz z>6,25 sledi 4z>25, pa dakle i 4z-9>16.
4) Sta mozex reei o x, !, zi
(1) 3x+ 8<26; (4) 4z-9<30i
(1) t,2r-\,1<o,34i.
(2, 2r+7>26: (5) 0,5r-2,5>4; (8, l,5z+2,7>7,2,
2<5,
\!)22-5,7: t6r O,8r- 0,24<t2,4: (9) l8j
5) Sasravi sliane primere i resi ih,

:lr.zl-t4-l
242242 , rzt z-1r't z]ttal..
?t tl) | tn-l- l, 121 1l"--lq I
3 29
I 2 9
or

126

rt)

9) Kupio sam Sljive za 1,60d i 3,5kg jabuka. pro.
.
davac mi je vratio neSto od 10d.
l0) Za novac od prodatib 450kg stare harrije jedno
odeljenje Vl razreda ulorrlo je u fond-za ekskurz:;u 220d
i ostalo je vise od 5d.
jednom sudn je malinov a u drugom visnjev
. NjihovaUukupna
sok, -..11)
zapremina je manja od to,itit. a zapremina malinovog soka je manja od zapr€mine visnjevog za l,i lit.
12) Postavi drugovima slidne zadatke.

5. PROCENTI, RAZMERE, PROPORCTJE
l. Sta je !€Ce p% od a iti a% od p?
2. Koji broj sEanjetri (l) 7.a 25% iznosi 6: (2)
$

2x+7<20+7Odatle sledi (vidi Upllstva uz

8) Zika je kupio 3 isroveme o,lovke i notes koji srate
0,70d. Dao je 2d i dobio )kusur(. Sta' moies redi o ceni

12,5% isnosi 70.}

z

3. Izradunavanje procerta predstavlja u stwri izmiavanje
razmere dva data broja u procantima. Drugim redima, to le
procentta ruzmera dra data brcja. Objasni to,
4. Napi{i razneru dva broja ako je p"; prvog jednako
q'% dnrcop,.
5. l) Za godinu dana pienica (u magacinu) subi l./^
od svoje tetine. U magacin je pre god:nu danr ,tavljeno 8 i
psenice. IzmEunaj to i pomodu ploporcije.
2) Pokazi da se svaki od tti osnovm zarlatka procentlog raluna mo2e resiri i pomodu proporcije.
6, Jedna legura aluminijuEra pravi se od lZ% afuminijuma. a cink i olovo se uzimaju u ruzm"ri !:21. J.dnom i"

24

uzeto 19,6 kg manje cinka nego olova. IzEEunaj teZinu legur€.
. 7. Iz\edi osnovnu osobinu proporcije u opSteDr obl:ku

8. Proporcjja

ry,3'.9:9:27 i

se prcduiena prcporcija. Broj 9, uopste

cionala. Pokaii da

,

uopste

a:6-r:c

zove

zove se srcdfija prcpor

je br-ac. Proveri ro na raztrim

primerima.

tz7

p

9. FokaZi da se svaka proporcija moze napisati na 4
la:na nadina:
(t) a:b:c:d (2, a:c*b:d
(3t b.a:d'.c (4) c'.a:d'. b
10. Izraaunaj nepoznali alan propo)clje:

,r,'\ /r -I-.!):i r - '-?\ -1t., .'1,".
4 5/\ e l,/ \ 4J

s
,l' r\ r1

.,,',

\!3-1,1\
7 91,/
(3) (6 + .r);3: x:2; (4) (6,3-)):15,2:/:10.
$

-L-?73\:/e

2

118.'

Poredaj. poaev od najmanjeg:

J.l4l6i

2-?;

7

:,r+; *.
tl]

4. l) Delitac ie 17, koliirik sa pribliino manjom taEno!6u do desetih je 13,1. Koiiki mo;e biti deljenik?
2) Deljenik je 327. kolidnik, sa tadroldu kao pod 1.
je 1,3. Koliki moze biti delilac?
128

!a

U

t.

3

dat

je uroj- {

qUecijev broj). IzraluDaj ga

lr3'

udnosdu do 0,00000001.

4) Nadi razlomak diji je imenilac

blili broju

ll,a

koji je

nri

0,3.

5) Od svih lazlomak. diji je imenilac 13 nadi oraj
koji je mjblizi broju 2,47.
5. Zagradene dEcimale predstavljaju periodu periodidnog
decimalnog broja. Odredi razlomak od koga je on postao:
(l) 0,(324); (2) 0,(018); (3) 3,(370).

6. r) rzrarunai:

6. RAZNI ZADACI

- r, l) Ako. su i deljenik i delilac parni brojevi i ostatak
(delFnjal je paran broj Obrazloir ru ainienicu.
, Uop:tet Ako su i delicnik i delikr delj^i nekin
brcien, ondd t osntak deljenii ie deljit lin hroje
3) Poveii tu dinjenicu sa pozn.tom: Ako se i d€lj€podele istim brojem *" onda ostalak datog de"
i
delilac
nik
lienja je &r, gde r oznalava ostatak novog deljenja (dobijenog
iz datog posle deljenja i deljeuika i delioca zajednidkim deliocem ft).
4) Kojr b(ojevi mogr biti ostaci deljenja broiem I
onoe broja koji je deljiv brojem 3?
2l' l) Kad se jedan dvocifreni broj podeli brojem: 2,
ostaje I ; brojern 5. ostaje 4; brojern 9, ostaje 8. Kojije taj broj?
2) Jedan parni dvocifreni broj daje kao ostauk 3
kad se podeli brojerD 5, a 4 kad s€ podeli brojem 9

3.

l)

ar

(f,)';

or

2) rzracunaj:

a>i.l' <zt].]' ar (ff,rrr(if)"'

I

r

(i1" ar (li

()',

puta msnji posrednji b""j,

(i)".

ti.

'al?

r

:: (8)l:l
i :.
5 "\3/ 3
r.r*.i"

(rf, ff.

(*l r' ttl (1)', rrl (j) '

(3)

3) Dar je zbir

1.

Izrafunaj

z

":r+ j-j+U+

odtzimaajetn

1

7. Stru&i radnik bi svrlio

...+

j.

uapis

od. z.

posao zo

5!

dona. Njegov po-

oodnik bi taj posao svrSio za,1 Mna, Za koliko dana de ga
avrsiti, ako rade zajedno? (Relenje u obliku aritmetidkog izraza).

Za koliko Casova, ako r4dni dan traje 8 a?
E, Milan bi svrsio posao a 20 dana,, a Ljubo za 30.
Oni 8u poteli da rade zajedno, ali posle 4 dana Milan se
tazboleo i ni.ie se pojavljivao dok je Ljuba avrlio posao.
Postavi pitanje i resenje napili u obliku aritmetidkog izraza.
t29

9. Radedi zajedno Per:i i Sina bi svrsili posao za 30
Ali posle 18 d zaj:dDitkog rada Pera je otilao na
drugi posao tako da je Sima radio jos 18 d. Za koliko bi
Iasova svaki od njih svrSio celi posao'l (Aritmetidki izraz.)
10. Tri brata su podelila sumu novca tako da je prvi
aoU;o I, arugi ]. a tredi osratak. Medurm treii brat je dao
-8
aasova.

5
t.
prvom : svog dela a drugom sve ostalo. Koji deo ukupne
sum€

j€ dobio prvi brat? A

drugi?

7, SIMETRIJA
l. Sta mo:e! redi za prcdmet i njegov lik )u ogledalu(?
2. Posmatraj model ili zamisli kvadar iije su dve
$

stlare ogmnjdene kvadratima. Koliko simetrijskih rarni ima oD?
3. Posmatraj model ili zam;sli piramidu lija j€ jednt
srana ogmnidena: (l) pravougaonikom; (2) kvadratom. Kolito
simetrijskih ravni ima telot (l); (2)?
4. Zamisli jedan od delova kupe koji se dobjjaju kad
se ona presele 0ednom) simetr'jskom ravni. Je li otr simet.
ri6an u odnosu .. -?
5. l) Zamisli kugove (pravog) valjka. Jesu li oni uzsjamno simetridne figure i u odnosu na koju ravan?
2) Uodi proizvoljnu taEku jedne kruZnice valjka i od.
redi njenu simetridnu taiku koja pripada drugoj kruznici valjka.
3) Zamisli deo valjka Cija su dva dela povrli kuzoi
iseaci, pa ga ispitaj u pogledu simetridnosti.
6. l) Uodi tadku kvadra koja je istovr€meno i tadka je.
dne simetrijske ravni pa odredi njenu simetridnu laaku u
odnosu na svaku od ostale dve simetrijske ravni. Uopsti dinJeDrcu.

2) Uodi sve taake koje pripadaju dvema simetrijskin
mvnima kvadra. Sra one obrazuju? UoEl jednu raaku re prave
i odredi njenu simerridnu taCku u odnosu na lre6u simetrij3ku ravan. Uopati iinjenicu.
3) Koja taCka kvad.a je sama sebi siDetriCna talka
(u odnosu na sve lri simetrjiske ravni)?
r30

l)

Postoji figura valjka koja je salna sebi simetriCna
u odnosu na sve simietrijske ravni koje seku krugov€ valjka.
Opi$i je.
2) Postoji li slidna fignra kod: (l) kupe; (2) lopte?

?.

8, 1) Sastavi zadatke sliane onima
CLe 13

pod

3), 4)

($ 5, Prvi deo), uzimajudi nepodudarne kruznice (i

i

5) tareli ih).

2) Konstruili tri podudame kuZnice tako da srlata
dodiruje dve ostale i sve ose 6imetrije tato dobijeEe figurc.
3) Isto kad su detiri krutDice.
9, l) Dui obrazuje sa osom simetrlje ug4o od ?10. Koliki
ugao obrazuje rimetritrn4 duz sa osom simetrije i zasto?
2) Dve p.ave obrazlju rrgao od 380. Koliki je ugao
koji obnzuju njihove osno simetridne figure i z{Sto?
3) Ako su dve stranice fiougla podudarne i njegova
dv4 ugla su podudarna. Obrazloti.

f0. t) U t. 24 pod I provgrio si na crteru daje prevougaonit centralno simetrilna figura u odnosu tra prerek O
njegovih osa simetrije. Sad obradozi tu dinjedcu.
2) Mote li trougEo da bude centralno simetridna fi
gura i zasto?
3) (1) Nacrtaj prolzvoljnu kru;nicu, uoti njen lut i
konctruisi njegovu osno simetridnu figuru. (2) Nacrtaj proiz
voljan krulni luk. MoZe li on biti centralDo simetrifan u odtrosu na neku svoju taaku? (3) Uzmi cedar simetrije vaD luka

i

koDstruiSi centralno simetridnu figrrlu.
4) Nacrtaj dve paralelne i podudafle dfii AB i CD.
Prema t. 25, 2 ($ 5) one sr.r osno simetridne. (l) Konstrui;i
centar simet je. (2) Spoj taake A C, B I D. Je li dobijoda
figua centralno 6inetri6na i zasto?
5) Jesu li dva podudarna kvadrata (p.avougaonika)
uvek centralno sim€triCne figlre? Koji uslov treba da je zadovoljen pa da podudarni kvadrati (pravougaonici, trouglovi, . . .)
budu centmlno simetrilni?

i

6) Nadtaj proizvoljnu pravu (r), uzmi cenlar simetrije O koji joj ne pripada i konstruisi centralno simetriaDo
figuru. Sta je, dakle, centralno simetriaDa figura plave u odnosu na centar koji joj ne PriPada?

l3l

7) Nacrtaj pravu (a) i tadku -a van nj€. Konstruili, tra
osnow prethodrne Einjenice, pra\u (r) koja pripada taaki A, a
paralelna je sa (a).
E) Jesu li dve krutnice uvek centralno simetritrle?
Nacrtaj dve podudarne kruZnice koje: (l) nemaju zajedniakih
taaaka; (2) inaju jednu zajednidku: (3) se seku i svaki put
odaedi njihov centar sim€trije.

2) Neka ie a merni broj (u st€penitna i delovima
ugla. Nek. p poka4uje za koliko a mo,c
;konvekanog
stepena)
biti veti od opruienog. lzrazi F.
5. Jedan od uglova ,4 koji obrazuje prava (c) ss (a) :L (6)
iznosi l! oravoa usla. Koliki ie usao koji njegova bisektrisa

3'

obrazuje 6a (D)? KonstruiEi crtet.

g 8. KONSTRUKCIJA PODUDARNIH FIGURA

l..Nacrtaj proizvoljnu duz ,{8 i tlansformisi je translacijom u du, l'8'. Zatim konstruiSi ose (r,) i (J') i duZ,{,4
lako da ona bude osno siDetriina i sa, AR i sa. A'B'.
2. To islo udini sa pro zvoljnim taouglom.
3. Nacrtaj pro zvoljnu f guru F' transformisi je c€ntral.
noft s metriiom u odnosu na cenlar O koji ne pripada figuri F.
Dobijenu fig!.u F' translordili opet centmlnom simetrijod u
figuru 1'. K6ko 3e more oeposredno dobiti 8" iz n
4. Tranlfotm !i figuru F translacijom u 4. a figuru Fr
lovom translacijom u 4, Kako se treposredno dobija F, i2 4?
5. Proizvoljni A lBC transformisi osnom simetrijom u
A A'B'C'. Kako so sad iz l
fro'e dobiti ABC|

'C'

$ 9. UCLOVI
t. Nrka u$ 7, t, 1. 4 (Prvi dco) Ot pripada (konveksnom)
ngljdcoD, a O,4 nekoaveksnom uglu COD. Pokazi d6 ugao
lojl obrazuju b sekldse uvek iztrosi 1200, ma koliki bio totr"
veksni ugao ,4OC.

2. Ako ($ 7, t. l, 5) ugao loBpdpada uglu COD bisek
trise uglovs COA i BOD su nordalne.
3. Umesto 5 wlova ($ 7, t. 2.9, Prvi deo) uzmi 4 ugla,
ali tako da je drugi dveput, t.edi hiput a dltvrti deti.i puta
ie6i od prvog. (1) lzraduoaj merai broj svakog ugla. (2) Na.
pravi precizan crter.
,1. l) Neka je .. merni broj, u stelenim4 i delovirna st€pena,jednog konveksnog ugla. Kako treba izabrati merni broj
p (opet u stepenima i delovima stepena) drugog ugla tako da nji.
hov zbir bude: (l) manii od opruienog; (2) vedi od opluzerog?

t32

$ 10. TROUOLO\'r

l.

Temen4 jednakokrakog trougla su taake jedne krur'
oice. Konstruisi ;1: (l) l.ad ja osnovica dal.a tetivs kruldce;

(2) kad je krak data tetiv& ku:nice.
2, Neka 8C oznalava osnovicu jednakokrakog trougla
.{JC. Konstrui5i ga kad je dato: (1) osa simetrije (r). prava
koioj pripada krak ,{8 i jedna laEka prave kojoj pripads
osnovica; (2) osa simetrije (r), iedna Latka M plave AB' ied.M
tadka rV piave ,,{C i jedna tatka, P p.aYe BC
3. 1) Oauti talke P i 0 i pta\,'u (p) koja pdpada talki
P. Neka 6u P i O temena jednakokrakog trougla dija je jedns
dtratrica duz prave (r). Konstruili taj lrougao.
2l Konstruisi visinu ,4H proizvoljnog rrougla .{8C
.
Uz i taEku D stranice ili polupr4ve .{, tako da ie BD=BH.
U D konstruisi notmalu na It koja seEe rC u L Koje vrste
za\to'I (Posmatraj obi 6luEaja.)
'ie LABF3)i DNacrtij(
LABC tako dz ie ABaAC OznaEi'
tedku , DoluDrave CB tako da je BD*AB i laaku F polu'
prave l' tako d^ je BF=CD- Koje vrste je AIDF?
4. Nacrtaj proizvoljan konveksni ugao xOY. OzniEi dve
taEke P i I polupr4ve Ox i odredi tadku ,R poluprave O/
tako da APQR bude jed@kokrak
5. Nacrtaj dve oePodudarne duZi. Neka jedna bud.
stlsnrcs a d.Wa vkina jednakokrakog trougla pa ga konstrui$i
6. Simetrala ugla C pr4vouglog trougla ItC sa pBvim
D. Pok,,ri (tj. obrazlor) d. je ID<AD.
seio
ngloo

l,

Irtetri linjenicu'lB

\

1.'ftlka A' poluprave koioj pripod. aedijon ziM
uougla ,184 zadovoljava vlov MA'=MA. Nrcdqj dul l'C,
!33

pron46i i pokari (na dva nadinar pomodu sillletrije i pomodu
podudarnosti trouglova) koje su figure (duzi i uglovi) podudanre.

8. Nacrtaj proizvoljan A,{,BC, konstruili bisektrisu ugla
P tako da je AN=AB, APaAC
ObtazJoii da je CNeBP,
9. l) Konstruisi jednakostranidni AABC. Ozns{i ptoizvoljnu taaku ,' poluprav€ AB, a z tim oznaEi talku C'
poluprave ,C i tadku l' poluprave CA
tako da je BB'=
^li
Nacrtaj
duzi
B'C'.
i pokaii da je
AR',
C'A'
=CC'*AA',
jednakostranicni trougao,
A,,l'r'C'
2) To isto lcad su l', B', C' tatke $inica AB, BC, CA.
10. A', B', C' su ta6ke triju stranica jednakostranianog
trolugta, ABC tako da je aA'=BD'=cc'. Duzi AB'i Bc' sek
sc u M, BC' L CA' u N, a CA' i AB' u P Pokari da je

I i oznadi njene tacke il i

M]VP jednakosttanidni trougao.

ll. 1) Pokari da su dve dirke kruznice, povuaene iz
bte talke (duri od tadke do tadaka dodira) podudame.
2) Koju liniju line:
(l) sve tatke iz kojih su poruleBe dirke (i6tc
k urnice) podudarne;
(2) sredine podudarnih tetiv4 kruZnice;
(3) sredine Evih duti koje spajaju ma koje t.Eke

dve paralelne prave?
(4) temena ,,1 slih trouglova tija je zajedtriEka
straEica BC, a visine ,4I1 su im podudarne;
(5) temena I svih trouglova iija je zajedDilka
stradc4 .8C, a medijane ,]lM su im podudarne.
12. Konstruisi A,4rC kad je poznaro:
(1) BC, LB i visina lIt; (2) BC, LB, medija
^
,{rvi (3) visjna AE, edijana,4M i bisektrisa lS.

$ II. UPISANI UGLOVI
l. Nacrtaj proizvoljnu kruZnicu sa cettrom O, jedan
rjen preCnik .,{8 i ugao lije je teme P taaka kruzdice, a kracj
piipa&ju trajevim! (nccrbnog) predniko. Znoi (V r., D.ugi

l3t

{ 5, r. 3l) daje lo pravi ugao. Pogledaj oPruZeni ugao
,rO, koii ne pripada isloj poluravni (s obziron na ,44). (l)
hkati dinjenicu koja izralatz odnos izme.lu rna kog ugla P
r (odgovaiajud€g) ienrralnog ugla ,4Or. (2) Konstruisi (na
oeo,

osirovu re einjenice) pravougli trougao aije du:ine hipolenuze

i

katete iznosel

a) 6cm i 4cm; b) 6cm i 2cm; c) 5cm i 38 rnm.
2) Nacrtaj kruZnicu I rna koji ugao aije je tem€
tadka kruznice. a aiji kraci seku kru;nicu. On se zove upisani
!sao. Nacrtai njegov odgovarajudi centralni ugao. Nacrlaj
uife upisanih ugiova i njihove odgovarajude uglove. Da li svaki
upisanl ugao piedstavlja polovinu odgovarajuCeg cenltaldog?
Pioveri. a zatim pokusaj da to i dokazes.
l) Moiemo li re6i: M€mi broj uPisanog ugla jednak
re Dolovini mernog broia luka (izratenog u slepenima i delouinia srepena) koji Lraci ugla odsecaju? Na osnovu a€ga?
2. l) Izrafunai m€rni bro.i upisanog ugla kad meml
broj odgovaraju6eg centralnog u8la iznosi: 6001 800: 30o: 170:
50: 480 36',
2) lsto kad merni broj luka iznosi: 160; 1550; 110 40'

3) Nacrlai proizvoljnu pra\u i pro:zvoljnu kruziicu
aiii centar O ne pripada nacrlanoi Pravi. a seaeje (tu pravu)
u ,B i ,1. Nacrtaj pod1rdarnu kruZnicu sa centrom l. Ona
sele prvu kiuzniqr u C i D. Kotiki je memi broj ugla: ,4Bc;
konstrukciju tog ugla od . . stepeni.
ABD1 Z^6to'l
- Vdbaj
4) Nacrlaj poluprav! koia izlazi' iz P. Neka om
jedan
krak ugla od 300. Konstruisi ga kao pod 3).
bude
5) ,4, je prelnik kruznice, cje taEka kruinice. Kom
p
pada
taaka D ako ie LACDT (l) oitar; (2) tupi
luku
(3) Prav?
3. l\ AB je pr€anik krutnice, C i , su lakve tadke
krurnice da je (LACD)*121'. Izralunaj merni broj ugld:
(t) BAD| (2) BCD.
2) Sastavi slidan zadatak ked je (LBDC)-2'''
3) UEao B= LC jednakokrakog trougla ,48C inosi
320. lzradunai m€rDe brojeve centralnlh uglova opisane

nic.e

loji

odgovaraju teli\lanra AB

i

krut

Bc.

135

4) KonstruiSi cent.alni (ZA)C)-600. Nacnaj vile

, i c. SLa mo-

upisanih uglova aiji kraci pripadaju radkama
IeS reCi o njima. lska:i (napisi) op(!u drnjetricu.

5) Nacrtaj proizvoljni |u5ao EFC| i konstruisi, koristc6i prethodnu einjeoicu. 5 uglova podudarqih uglu -EFC,
4, Dirka u t.dki A kntinice (Oi OAI morEse konstruisati Da dva nadina:
l) Nac a se poluprava O,4, uzme se njena tatka B
tsko d^ je AB=AO, konstruise se ma koja tadka P simetrale
duzi O, i povuae Ffrva PA, (Obt'.zloZenie ti je poznato.)
2) Opise se kruinjca (,{; lO) koja sede kruhicu (O; O,4)
u C i Cr. Nacrta se poluprava OC (1li OC) i konstruis€
kruznica (C; Cl) koja sede polupravu OC u D. . . (Dovrxi i
obrdzlori.)
5. l) U V r., Drusi deo (g 5,r.32) konsrruisao si dirke
kruznice koje pripadaju proizvoljnoj ()spoljainjoj() talki. Poaovi konstrukciju i obrazloZi je EiDjenicom iskazanom u t. t
pod (1) ovog $.
2) Nacrtaj krulnicu (O; 3 cm), uzmi talku ,lf tako da
je (MO):1 cm; 5 cm; 4 cm; 3.5 cm i svaki put kotrstruisi od.
govarajude tangente.

$ 12. CETVOROUG LOVI

CD,

l. Moie li da se konstruite *apez ABCD kad je pozr]€,to.
LC, L ADC i odstojanje paralelnih stranica Cil? Navedi

jog 6 mogudil sludajeva razliditih od oDih navederth u t. 7. 1,

g

9.

2. Sta bjla ako neparalelne stranice trapeza produ,imo Dpreko< manje paralelne stranice? Zato se ttougao smatra
posebnim (specijalnifl) topezom, naide: Trougao je trapez
lija je jedna paraleha stranica >nula( (du:ina joj je aula).
Iz toga sledi:
l) Lhija koja spaja srediae dveju dtranico trougla, tj.
$ednja li ije ttougla Je parulelna trcCoj strsnici i podudana

No to se more pokazati i ako se trougao npr. :4rC dopuri do p4ralelogr&ma ABCD. Nek^ su tada t i -A sledinc
stranica ,{, i ,{C, a It presek poluprave tf i CD, "Iatke K
i E su ceatralno sidetrilqe u oddosu n4 .F. Zaito? Sta sledi
I36

I( stremce CD? Otuda j€ t/{=BC. A srednja
linija EF?
2) Poka.ii to za ostale srednje linije trougla.
odatle za taaku

l)

3. Sredine stranica svakog konveksnog detvorougla su
temena paralelograma. Obrazlori.

i.

r7,

2) Pokali pomo6u srednjih litrija trougla

Ci4ienice

$ 9.

3) Oanadi sredine straaica ma kog aetvorougla ,4rCD
redom sa E,4 G, if. Pod l) ove tadke pokazs,o si da EFGH
je paralelografi. Koje uslove mora da zadovoljava detvorougao
ABCD pa d^ EIGH bndet (l) pravougaonik; 12) rornb; (3)
kvadrat.
4) Obim paralelograma dobijenog pod l) ove tadke
podudaran je zbiru dijagonala detvorougla. Obrazloii.
5) Ddina obima jednakokrakog trapeza iznosi 132 cm,
a duzina jedne njegove paralelne sranice 36 cm. Dijagonala
je bisektrisa oltrog ugla. lzralunaj duZiDu srednje linije.
4. Od jednakostrsri!trog trougla napravi 4 jednakostra"
tridn& trougla.

5. Neka je ,4Il visina trouglia,4rC. a M. /{ ipsredinc
ojegovih stranica. Koju figuru odrealuju ratke M, N, P, H'l
6. Nacrtaj detvorougao dija su dva naspramna ugla podudama. Koji detvorougao dobijas? Pokazi to i rasudiranjem.
7. Duiina dijagonale ,4C paralelograna ,{rCD iznosi 15.
Dut koju odreduju sredina slraDice /, i DC sele AC D M,lz@t\naj (AM ),
8. Nacrlaj proizvoljan konveksni ugao i oznadi niepovn
uaku ,,l1 koja ne pripada njegovim tracima. KonstnriSi p-ravu
koja pripada tr"tki M, a sete kEkove t I i I tako da je
MA=MB.

9.

l)

Konstruisi pravougaonik kad je poast polupreanik
i manja strsnica.
2) PokaZi da jc mediiana pravouglog trougla koja
izlazi iz temena pravog ugla podudarna polovili hipotenuze.
3) Ako jed.D ugno pravouglog trougla iznosi 60,
kateta koja ga obrazuie ie todualarno polovini hipotenuzc.
opiEane kruznice

137

F'

10. Kon$ruisi lrspez kad su poznate: (I) rve stranice.
(2) tri stranice i dijagonala; (3) tli stranice i odstojanje par.'
lelnih stranica.
11, Nacrtai proizvoljan romb i kon3truisi simetrale njepovih srranica. l) Pola:i da Dreseci tih simetrala pripadaju
iiiasonalama romLa i odreduju pra\ougaonik. 2) Sla biva s.
rim-pravougaonikom kad se tomb prer\ara u kvadrat?
3) Od iednaloslranianog rrougla napravi tri podudarnai
(l) trougla; (2) dehoida; (3) trapeza; (4) op{ra detvorougla
12. 1) Koliko se parsl€logama moze sastaviti od dv€
date duzi? Prikaui nekoliko crtezo a zamisli sve. Jedan od
njib je pravougaonik. Koji?
2) Sastavi sl;tno pilanje ra romb.
3) MoZ€5 li redi da je poralelogram vrsta tlapeza?
4) Zamisl; proizvoljaD tapez ABCD. Kako lreba da
re obrde npr. stranica 8C pa da se dobije paralelogramt
5) Objasni slikt 20 (Pni deo).
13. EKVIVALENTNI EETVOROUGLOVI I TROUGLOVI
1, l) )Nacrlaj( proizvoljan pravougaonik ABCD i ied$)
njegovu diagonalu, npr. ,4C. Proizvoljnom taEkom S te dija'
gonale povuCi dve prave, jednu pa.alelnu jednoj stranici, drugu
p&ralelru drugoj stranici pravougaonika. One dele Povd pravo'
ueaonika na ? pravougaone povrsi od koj b dte tsete( nacr'
taina dijagonala. Poka2i da su one druge dve lkoje dijagonala
ng rs6le,.) pravougaone po\rsi ekvivalenbe (vidi s| 23. Prvi

$

deo).

2) Pokazi slidnu dinjeflicu za opSti paralelogram
3) Na osnovu pretfiodnih tinjenica mogu6e je konpravougaonik
ekvivalentan datom pravougaoniku. parrruisati
dalom paralelogramu. Tako, na sl. 24
ralelogram
ekvivalentan
.'deo)
(Prvi
najpre je nacrtan pravougaon* ABCD a zarira ie
konstruisan ekvivalentan pravougaonik ,IXEF (povrl Pr zame
njena je sa povrii Pr). Izvrfeoa je konnrukcija obrnula onoj
oa sl. 23. Naime, povudene su paralelne poluptave rCirrl
(tr je u ovom shCtju proizvoljna ta6ka stranice lr). .l(1, seae
DCu S, a,.{S sede 8C u G. Iz Gje povudena poluprava
paraleloa sa 8/.
138

4) )Nacrtaj( oplti paralelogram ,.{rC,

i

konstruiSj

ekvivalentni pamlelogmm AKEF Ade je tr talka stranice ,4r.
5) Kao pod 3) i 4) samo da .i( bud€ proizvoljna
ta6ka stranice .4D.
2. 1) Na sl. 25 (Prvi deo) dat je paralelogram ,{rCD, a
konstruisan je ekvivalentni paralelogrsm AKMN,
K je
!adk4 poluprave ,4-8. Ssd je, dakle, prvo odred€na taEka C,
pa s i najzad M i ,V. Konstruisi i na taj nadin ekvivalentnc
paralelograme datih paralelogiama.
2) To isto kad je ,4rCD pravougaonik.

li.

3) Konstruisi: (l) pravougaonik, (2)

paralelograb

€kvivalentan datom kvadratu.

3. 1) Nacrtaj proizvoljan detvorougao i konstruili ekv;
valentan trougao. To ponovi, uz obrazlolenje, vis€ puta.
2) Istim post pkom konstluixi lrougao ekvivalentan
datom:
v

(l)

pravougaoniku; (2) paralelogramu; (3) ronbu,
3) Konstrui5i privougaonik ekvivalenian dstom E€-

orouglu.

$ 14. POVRSINB I ZAPREMINE FICURA KOJE
NEPREKIDNO MENJAJU

SE

L Konstruisi (najbolje na milimetarskoj hartiji) kvadrar
ABCD Eiia. d\rir.a stranice iznosi 8cm, nacrtaj njegow dijagonalu npr. ,4C i pfoizvoljnom djenom taakom S povuci prave
panlelne stranicana. Dobijeni pravougaonici su ekvival€ntni

t. r).
1) Uzmi taiku: Sr (dijagonale) na odstojanju lcm
od.4t, Sr na odstojanju zcm od 18, ,53 na odstojanju 3cm
od ,4.8 itd. i srali put izradunaj povrSinu odgovar4iuieg pravougaonika. Sta primeiujes?
2) Zamisli. da se ladka ,S DIexa( duZ dijagonale pa
ispitaj kako se menja povtSina pravougaonika kad taaka S
($ 13,

opisuje dijagonalu,4C.
3) Prikazi grafidki to menjanje povrsine pravougaonika.
2. Konstruisi pravougaonik dije su durine stranica 16cm
i 8€m pa ponovi sve 5to si uainio u prettrodnoj taaki
lredom pod l), 2) i 3)1.
139

3. Konstruili kvadrat IBCD 6ija aluzina sttadice iznosi
8cm. U njega upisi kvadrat Sfutl tako da je teme E taakr
stranice lr, teme T talka sttaoice ,C itd. Ispitaj menjanje
povrsine) kvadrata STUI/ kad ie (,4E:I:ocm, Icru,2cr!.
8cm, a zalim kad 6e x neprckidno menjz.
3cm,
4. Uzmi karton oblika kvadrata Cija duzina stranice iznosi
6clu. Odseci jednake kvadratne delove iz svih )uglova<, zasoci
karton i savij tako da dobijes kutiju. Kolika je povrsina dna,
& kol;ka je visina te kurije, ako slranica lvsdratida. koie si
isekao, iznosi 0,5cm? Ispi@j menjanje zapremine / te kutije
kad duiina stranice.x iznosi redoo: 0,25cm, 0.50cm, 0,75cm.
I cm, 1,25 cm, 1,5cm,.,,
5. 1) Isto sto i u prethodnoj tadki (t. 4) kad duzina
kartona iznosi: (1) l2cm; (2) l8c6; (3) lscm; (4) 24sni
(5) 27cm. lzvedi oplti (i veoma korisni) zaklju6ak za ,ap.e'
minu takvih kutrja.
2) Uzmi karton pravougaonog oblika trije su duZine
stnnica 36cm i 24cm i napravi kutiju. Ispitaj promene z&
premine kutije kad je duzina straDice )kvadrata< koji se odss
caju: I cm, 2cm..... 12cf.

Tredi deo
ZANMIJIVOSTI I MALO ISTORIJE
I

1. IZ DELTIVOSTI BRO'EVA
l. NapiSi ms koji vilecifreni broi. Napisi drugi broj
istim ciframa drukdije por€danim. Njihova razhka je deljiv!
brojem 9. Pokazi to rla nekoliko primera a zatim i uopste.
2. 1) Napisi lctvorocifreni broj tako da su mu cifrc
iedinica i stotina iste, desetica i bilj&da iste. Je li on deljiv
Lroj€m l0l? (l) Pokazi to uopste. (2) Izratunaj najrnanji
i naivedi takav broi.
2) Medu irpthodnim brojevima ima takvih koji su
deljivi (i) brojern 9. Napili ih.
3. Natli najmanji broj tije su sve cifre 3, a koji ie de'
9. Kako se Prave sled€di sliEni brojevi?
brojem
tiv
4. 1) Irna svega 7 trocifreoih brojevs koji 3u deljivi i

broiem3ibroiem4T.
" 2t Meiu njima ima satrlo dva koji zadovoljavaju
ios i uslov da zbir jednocifrenih brojeva koje oznalavaju
ijihove citre iznosi 12, a samo jedan arji zbir kvadrata c'fa'
ra iznosi 116. Odredi ih.
5. Broi je deljiv brojem 1l ako je razlika zbira njegovih >cifara<'na nq)amom mestu (radunajudi zdesna, tj zbir
jriinica, stotina, desethiljada, . ..) i zbira tcifara( na parnom
mesru 0 ili sadrzalac broja ll. l) Proveri to na primerilra
345796 i 926112294. 2) SastAvi i sam priEere.
6. l) Broj je deljiv brojeru ll, 33 ili 99, ako je zbir
dvocifrenih brojeva, koji sc dobijaju nstavljanjem niitovib
t4l

il'
cifara poEev zdesna !a parove, deljiv brojem ll, 33 ili 99.
1) Proveri da je btoj 2031354 d€ljiv i brojem 1l i brojeh
33, a broj 6918021 deljiv b@jem 99.- Sastavi i saltr slidne brojeve. 2) Odredi cifre x i y tako da broj 163160r,
bude doljil, brojem 99.
7. Broj je deljiv btojen27,37, 1ll, 333 ili 999, ako
je zbir trocifrenih brojeva, dobijenih kao pod 6, deljiv brojen 27, 37,11l, 333 ili 999. Na primer broj 243162 je deljiv brojem 27 jer je 162+243-445 deljiv proizvodom 3.9.
Btoj 776223 je deljiv svakim od pomenutih brojeva. Proveri
i sastavi sliane broj€ve.
8. Napili ma koji vilecifreni broj, rastavi trjegove cilre
u skupove od po tri cifre. Sastavi zbir dobtenih trocifrenib
broieva na ncparnom seslu i zbir trocifrenih brojeva D.
pamom mesru. Ako je razlika tih zbirova 0 ili sadrtalac
broja-1001 on je deljiv brojem 1001, a samim tim i brojevima ?, ll, 13, 77, 9l i 143, jer je 7.ll.13:77.13-9I l I - 143'7: I 001. Proveri to na primeru I 569 802 234.
sastavi i sam priDere.
9. Kako heba izabrati prirodd broj r pa da broj oblika 2,+1 bude deljiv: (l) brojem 3; (2) broj€n 5?
10. Kako treba izabrati ,r pa da broj oblika lo'-l
bude deljiv brojern: (1) 9'; (2) ll; (3) ll'??
11. Proveri da kriterijum slilan kriterijumu deljivosti
brojem 9 va, u svakom sistedu brojanja. Pa prema tome i
sliho pravilo proveravanja.
12, Iz prethodnog i sledi k terijusr naveden u t. 6, jet
se uzima sistem brojanja dija je osnova 100.
O

l

2. IZ OBLASTI PROSTIH BROJEYA

je broj 1273

a 22?3 prost broj.
prostih
brojeva. Odredi ih.
2. lzmeitu 4oO i 5oO ima 17
vremeta
i narodnosti tra.
Najv€Ci
matematiaari
svih
3.
,ili su oplti postupak za odredivanje prostjh brojeva. Meatutim, do danas nije pronaalel takav najopstijj postupak, nije
pronadena najopitija fo.mula. Pronadene su rnanje oplte for142

PokaZi da

slozen,

dule od kojih svaka odreduje samo [ekoliko prostih brojeva
ili samo neke proste brojeve. Na primer:
1) Ldatrdr (francuski matem4tilar 1725-1833) j€
Eastavio formulu 2*+29 koja, kad se stavi x-O, l, 2, .., ,
28, daje 29 prostih brojeva. Tako: za r:0, formula daje
29, A x:1, daje 31, za x:2 dobija se 2.4+29:37t a
t-28, formula doje 2.28'z+29:1597. Izradunaj ost4le,
2) Ojler (Srajcarac 1701*1753. radio.u Rusiji) sastavio je formulu *+.x+41 u kojn treba sbviti x-O, 1,2,
. ... 39. Raaunaj.
3) Danas se upotrebljava i formula ,,:(2rl l):3
gde uDesto ? treba slaviti svaki prosti broj redom (osim 2).
Tako: n3: 3, ar: 1l, r,: 33,.. .,,s: l7a 956 771,. . . Medu.
lim, vee ,1:45812984491 nije prost; linioci su mu: 177?
i 25781083. Proveri sve Sto je izradunato i FEunaj ostalo.
4. Savremene elekt.onske masine omogudavaju odredi.
iarje vrlo velikih prostih brojev6. Tim putem su do sada
otkJiveni ovi ogromni prosti brojevi:
(l) 2er*l:68...57151 (Pi!e se sa 157 cifara,)
(2) 2o?-l:531 . . .28 127 (Pise se ss 183 cifre.)
(3) 2t,1, - I : lO4 07 9,, . 29 087 (PiSe se so 368 cif .)
(4) 22or*1 (PiSe se sa 700 cifara.)
(5) 2'3t-I (Pise se sa 750 cifara.)
(6) 2t't1-L [Pi5e se sa 100] (taCoo 969) cifara.l
5. l) Osim broja 2, 6vaki p.osti broj je neparan. Po.
stoje samo dva prosta broja dija je razlika l. lm€nuj ih.
2) Medu prostirn brojevima ima mnogo pa.ova takvih da njihova razlika jznosi 2. Takvi se t'ojevi zo'i/u bliztuci.
Na primer, bliznaci su:5 i 7, ll i 13,... 857 i 859,...
Nsjv€4i. poznati danas. bl maci 6u l0 999 949

i

l0 999 951. Da

ti ilEa vedib blizanaca? Na to pitanje nauka jos nrje odgovorila.
3) Ako je prost broj, onda je broj

"1.2,3...(p-l\+l

deljiv brojem p. No primer:
Ato je 7*5, 12 3'4+l je deljiv broj€m 5.
Proveri tvrtlenje za, p-7, ll, 13, 17, 19.
t43

5 3. SAVRSENI BROJEVI.'PRIJATELJ SKI BRO]EVI
1. D Za broj 6-l+2+3 ka* se da ie satden, lsto
tako 28: I +2+4+7+ 14 i 496: 1+2+4+8+ 16 + 3l + 62+
+124+24A $ savlenl brcjeti. BtoJ je.lnak zbinr swjih delildca zow se savle i brcj,
2) Savrleni brojevi se odr€duju tz formule 2,-1(2'- l).
gde umestop treb4 staviti ove brojeve:2,3,5,7,13,17,19.
31,61,9E, 107, 121,521, 607,,.. Prov€d bar za prvih 5
brojeva p.
danas je pronailen, pomodu elektronskih madina, najvedi savrseni broj 2t t5 (23,t7-L). Otr se piSe sa oko

3) Do

2000 cifara,
2. l) Delioci broja 220 su: 1,2,4,5,10,11,20,22,44,
55, 110 i 220. Delioci broja 284 s1t. 1,2,4,71,142i284.
Meatutim:

I + 2+ 4+

5

+

10

+ I I + 20 +22+ 44 + 55 + rl0:284 i
| +2+ 4 +11+ 142 -220.

Zbog toga sc za btoje\e 220 i 284 kaae da sn ptwelii.
Naplsi def iniciju brojeva prijatelja.
2) Proveri da su slededi brojevi prijatelji:
(l) I 184 i l2l0; (2) 2620 i 2924i
(3\ t7 296 i 184l6i (4) 69615 i 87633.

(l) Da je zbir
lda koja dva broja, koji
3e n datom momentu nalaze >jedan ispod drugog<,

oapisan istim cifr4ma saEo malo drukdije rasporedene (ako je on lestoci-

"a)"

N.

primer, ako se
6aberu brojevi koji se na
slici nalaz€ na najvedem i
fr€n).

rrealnjem prstenu, a zatim

i

najda[jeE,

t42 857

285114
428 S7t

aa srednjem
dobija se

+ 28j717 +
428

57t

714285

Izuzetak od toga aini

samo (sestocif.eni) zbir
999 999. (Kad zbir nije
Sestocifren pojavljuju se
r6rumljivo i druge cifre.)
sl, I
'
(2) Da i razli
ks m6 koja dva broja je napisan sitjm cifram, tra primet
857 142

O

4.

PRSTENOVI< ILI )PRSTENASTI BROJEVI{

'MAGIENI
1. Isecite tri

nej€dnaka Oela) kruzna kartona, montirajte
ih jedan na drugi tako da im se centri )poklapaju<, a zatiE
sve na stativ tako da se svaki more obnati oko centra
dezavisno od ostalil. Na svakori od dobijenih kruinih prstenova napisite broj 142857 (sl. l). Poxlo se svaki karton
moze obrtati nezavisno od ostalih, oni se mogu dovesti ll
medusobne polozaje, lako d4 radilite cifre budu jedna ))ispod(
istoj liniji<< nalaze se cifre 4, 8 i 2: 2,
druge. Na slici
')u
5 i 8;... Medutim,
ako se npr. najmanji karton obrne
tako da njegova cifra 5 dode Dispod< cifre 4 najvedeg, oD.
da de u )istoj liniji( biti cifre: 4, 8, 5;2, 5, 7;8,7,li.,.
1) Obrdite kartoae (ili zamislite da se obrdu) i proverite:

t44

-

428

sl!

7t4 285

-

42a 571

428 511

285114.

lzuzetno, ta mzlika Dore biti 0. Kad?

2) S6d pomnorile broj I42857 redom brojevimt
2, 3, 4, 5 i 6. Dobijate: 285114,42557t. 511428,7i4285,
857i42, opet brojeve napisane i im ciltarfia!
3) Kako se mogu objasniri sve re ,rtajanstvene( oso.
bitre broja 142 857?
Odgolot Cele dobiti, ako ga pomBozire brojeD ?. proizvod je 999 999, Sro zlati da je

142857 t

9999rr-t'
l,a5

rj.

(Drugi deo, $ 4, 1.27) da 142857 predstavlja periodr

periodianog decinalnog broja
0,r42a57 t428s7 . . .:0, (142857),

A zasto su zbjrovi i razlike sastavljeni od istih cilara?
t to je nuzno. Svak' zbir. svaka razuka je u st\€ri zbir'

od

odno"no razlika dva

I

koii posiaje od razlomla -.tj. pri deljenju l:?
1
otuda je odmah jasna osobina navedena pod 2). Naime.
proizvodi broja 142857 brojevima 2,3,4,5,6 su periode
2).
period;dnih decinralnih brojeva kojr poslaju
- od :i7\ !1 |

;

,l

(: | ,)

rrporedire na primer

i (-i
| =r,t-o.t4.285? . r - - 3tj
|
7

lo
30
20
60
40
50
ll

-0,428571.

30
20
60

ota lroia
' l;e
'1'

samo jedna crLliena pennutacrja

periode nastaju jedna iz druge kna'

N"

1-t;=i"r*"
bro;a 14285?

o,uau 285714 . 714285-ggg ggg

i

t. jer je 0.999999e1.

i*!:!177

;

otuda 428 5?l +

71428s: I

I6 -12.i

142

8s6-

broieva koii po'raju od

I

il l

142

'tajna<

zaro

je lako

prstenastih

zakljucrtr da rakvc

osobinc imaiu mrrogi brojevi: svaka perioda broja

..

a perioda

...

(Dovrsi

)

857'8

odgo'arajutu pcriodu

Kad je razlika dva prstenasta broja 0?
2. l) Time je polpuno objalnjcna

l0

tj.

4:8571 j€usr\arizbir

,

rl-]
177

ruedurin: ?

50

,aom ( cikliinom ) penhutdcl)rorr: prva c;fra sleva ide na prvo mesto
zdesna. pa druga postaje prva. porle i ona poslaje poslednja
itd. dok prva tdesna (jcdinice) ne dode na prvo mesto sleva
146

7l4

40

l, 3. 2, 6. 4. 5 ................ 142857
3, 2. 6. 4. 5. l . . . . . . . . . . . . . . . 428571
2. 6. 4. 5, t. 3 .......,........285714
6. 4. 5. l. l. 2 ........... -. ...9s1t42
4, 5, I, 3. 2. 6 ................571428
5. l. 3. 2. 6. 4 ................714285
t, 3. 2, 6. 4. 5 ...........-..... 1428s7
Prstenasti brojevi,

primer zb,r 28s

lTracunaj rarliku

Ponavljaju se isti oslacj (1. 2. 3, 4, 5 i 6 Zasto tre
oogu bili drugi?) samo drugim redom i zato sve periodc
moraju biti ssstavijene od islih cifara.
I posto se ostaci smenjuju taano odredenim redom, lo
t periode postaju jedna iz drugc taEno odredenim redom

i. i i I i !7
" l.17111

brojeva

I,

gde ie

Nb primer:

,,, 17I -o.,osg8z:szgo, Lteol)
rzl A

29

= o,(o:++ezrsso 206896s5r724t37s3r)

r:r' -l=o,rooos:zl:gt531
| 91J

.

90l2023l

od kojih ovaj poslednji nosi irekord<.
2) Proveri nolenjem periode broja (l) brojevitE 2,
J,...,16 da se svi ti brojevi pilu istim ciframa, tj. da !!
dobijaju jedan iz drugog cikliCnom peflautocijom
t47

l''
3) lz periode broja (2) izvedi, ciklidnom permutacijom,
8vc prstenaste brojeve.
3. Prstenasti brojevi idaju jo5 jednu zadDljivu osobir!,

oa primer
+

142
857
999

+

428
571

05882352

E823s294

+94117647

+ I1764705

99999999

99999999

999

Uzmi svaki od tih brojcva za brojilac a slededi za io6.
dlac, pa del dobiti niz:

35 81321 34 55

;,i'
5 8' 9' i' 34' 55' 89' '
2) Drugi i
niza (2) je
o,+.

svaki sledeii Clan

KOll 3e moze naprsatr
.*'."..,

Iskazi tu osobitru, Proveri je na broju (2).

u
* obllxu:

".^..

4. Ako je broj decimala (cifara) p"riod" (4-J), oag6.

2-

varajudi. prstemsti brojevi se rosporeduju u dve rnnotDe. Ns
pn!&r rz

113

(3)

o.'ozosu:r

2* 1s3846
<,r. 5* 384615
d.6-461538

1:076923

<,r.

<n.3-230769

a.4-3M692
o. 9- 692307
o ' l0- 769230
5.

l)

PokuSaj da

i

p$tenaste brojeve. Imaju
I

li

troj 1, koji pro'zvodi

oni osobinu

p

3)?

dve nrnoiine
2)' Pokari da -l- proizvodi
3t -

prstenastih

brojeva, Oui nc zadovoljavaju osobitru 3).

$ 5. NEKI ZANIMLJIVI RAZLOMCI
1. l) U V r. (Drugi deo,$ 5, t, 7) upoznao si tc
Fiborsaijcvim nizo6 brojeva
O) l, l, 2, 3, 5, 8, 13, 2l; 34, 55, ...
r48

I

2_ I
'tl
- l4-

I

+-l
I

'"*o

*u"'

I

to.8-615384
r,r.ll-846I53
6em nade!

-i

t+-!

G).7-538461

6.12-923076

*

razlornat

l:, f
' '-*
1t

dobijado (ako katkote radi stavimo 0:0,076923):

o.

ll
--z_,

(l) Prov€ri to izradulav4iudi svaku desnd stratru.
(2) Napisi u- torn obliku 5 sled€6ih Clanova niza,
3) Sto god se ide dalje duz niza (2) tlanovi se 6vc
viBe pribli:avaju razmeri jednog specijalnog d€ljenja date duzi,
kojc se zove zlat presek, Zarai presek upotrebljavaju ljudi
od tl4wina a susrede se i u prirodi. Razmera zlatnog preseka
je dakle gtafica (vidi Drugi deo, E 4, t, 23) \iza (2).'
2. 1) Uzmi svaki od brojevq niza (l) za brojilac a za
imenilac uzmi ne slededi, nego onaj koji sledi posle njega,
pa 6eJ dobiti niz

.,. -.| |
(4)
2' -.3'

cr

2 3 5 E
5' 8' 13' 2I' "'

2) Naulnici (botaniCari) su urvrdili da je lilde u bi.
ljaka raspor€deno (na stablu ili grani) tako da se od jednog
lista do drugog treba obrnuti za taano odredeni deo (razlomak)
. O zlrhom pr€s.ko naai 6en vi!. u zbircl za Vlt raz.€d, Trcal

d.o.!2iAl.

149

(i onda se podiei uvis). Pri tome za svaku vrstu bl'
fiii"'O"J fJti"" ji odreden. Na primer kod lipe i bresta
3
tt
2,
on iznosi :, kod bukve :. hrasta I vlsnje - too topot" ]
3'
2'

Zbir z, je

kru:oice

itd.

ti

d€lovi su tlanovi niza (4)
niza (4) inaju i jednu osobinu (po'ev od
Clanovi
3)

Uopste.

tredee clana):

-

2 L+l I 2+l
s 2+3 8 5+3
i

tra udaljenijim alanovima niza' Napisi

3. Proveri

i

produri svaki od slededih nizova:
166 I 1666 r

"''
262
65 5

266

I

665

22'2!
o;"
- o4 -L:
l0r,
sta

.5ll

rlednii

"

I

64*

240

= 1099 5t1627 776.

lrlrl1048575
. . +- +-:-.
-+-+-+.
2te 2ro 1048576
2 22 2'
I

I za manje od
106;
t o73 741823
I
I
I,

I

lto se razlikuje od
]- 1.', t ...

je

za Inanje od 10{;
l. :troju t oji od I razlikuje za ms'

""

16-".

iz tog

zakljuEujemo

I

I

2too

o zbiru zr kad je njegov

po-

-....t

2 1000

manje razlikuje od I i praktiano
moZemo da uzmemo da ie ]zdnak l. To tim pre moiemo
udiniti kdd zbir zr nema kfaja, ka.d ie beskruian, neogranEen
Prema tome je
I
I.+ l-.r

5ll

se sve manje

i

n --L* I ,...-1
4 a 16 32 64 128
,j. nopisani beskofladni zbir iznosi l.

(tt
"2

*Tou

ikakvog rahnanja odigledno, jet se z

I

-

llan Io

on

'la

4-t\: tz\:t- 1i.o^- 5r2'
razlikuju za I

10485?6, 2N - t (J13',141824,

1o7374t 824

a.J

l

llll5l.l

bez

-

I

_

Primenjuju6i isti postupak mozes izr4Eunati

No to je i

2rd

je:

Jro se razlikuje od

$ 6. IZRAEUNAVANJE NEKIH ZBIROVA
r. 1) U $ ?, t. 6 (Drugi deo) izradunao si zbir

l I I 1 I
''24It632512512
rllllll
t":i* 8* t6*i*

jasno

linje'

6664:7'

I I I
-'2485t2st2

je da broj sabiraka motemo povedati koliko god
je
Kako
ho6erno.
t

13

Proveri to

16 1
64*7' 664:i'
19 l t99
95 5' 995

rllll 1,+i-... +-", jer je 2'-512.
z,-'.t!,'t7

to

5

u stvari zbir

2) Na osnor"u toga ?roveri neposredno da je:

i

z!

tllllll_+__+_+_+_ L...:_.
_+
'-' 4 Z t6 32 64 128
2'

(2)

151

150

a.

(3) l*l*-L*l*l*...-1.
I t6 32 64 128

l*.1 ..1a-t*...=t6 32 64 t28

(4)

3) Pokari da je

t,2.3
4 5
48t6326424I16'
2.

l)

I

I

I

,

lll
2:-+-+-+.,
13 ls 16
2186

13i

Za koliko s€ on razlikuie
-) od

(9)

1161

od _?

4) Sts zakljuaujes o prethodnom zbiru kad broj

brr&ka raste?

li

odatle da

je

.-. -lllt+-+-F- +...3 9 27 8t

t52

I

I

27 81

'edi od

I

243

I I I
*+_+_+.
27 8l 243

2D

I

z->-:
- 2'

"

I

-:-

a oaicledtro ie da beskaini zbit

tll

oema granicu, da raste neograniCeno jerjo l+l+l+...veel
od s\akog prirodnog broja koji mozemo zamisliti.
5. l) Izradulavanje izmza, na primec

2'.

lllll

'

_...i,

. *a+-1-,. -Ln...
1-1..1..a*..
2 3 4
n ,t+l n+2

-+-+-.t...

I
--t

3. Izroeunaj neposredno beskonadni zbir:

'9
^.
(.,

\

nije odred€n broi, da ruste neogranitena, jer taj zbir 6c dastoji
iz mnogo )d€lov&( lzbirova slidnih zbiru (9)l od kojih je rvaki

beskonaani zbir

to,

_-. I

->- 2'
26

4) lz prethodnog 6ledi da beskrajtri zbir

3) Za koliko se razlikuje zbir

5) Sledi

ll

llll
z":-+-+-+...+,t+l n+2 n+3

Pokazi da -ie

36'

1?

lllll
t+,+-+...+_

.+

3) Uopste, 6vi takvi zbirovi izgledaju ovako:

3

ltlllt
31 3r'3.

tojesigurno

2) Pokati da je

2) Nd osnovu prethodnog izrlaunaj zbir

3

,1.

rasu-

I I I lr. z>-.).
l- r>-I
z>-I + -I +-+
-+
l0 10 l0 l0 -.
l0
t0
2'

I

Iz. da .je
I I I I

I

zato treba

divati ovako. PoSto ie svaki sabiral vedi od

Poks:i oduzirnanjem

_ , I

zbir

tlllrf
z:-+-+-+-+->6 7 8 9 l0 2'
Obitrno ralunanje je dugo i zamomo.

4'

l-*1, 1,...-.-,i,a
32 64 t28

(5)

l) Pokat ds je, na primer,

-.**-+-.2r7 t8 2t9
tako dalje.

ni

obiaaD naain dovodi

do kotrplikovsnjb

raCunanj&,

iz ko.
153

jih

se ne moremo lako izvu6i. Medutim, ako umesto

viDo

t2 l prrmenlso zakon . . ., dobiiemo
-. -.
rtt 2 +-l--.
l\ I 18.19-2.1?.19+ 17.18
-l2\t7- t8 tgl 2
17, 18 . 19
I 18. 19-l?. 19-l?. 19+ 17. 18

r

19(18

-

I

-l8

std.

*

$ 7. JEDAN ZAN]MLJIV SLUCAJ IED\AKOSTI
RAZLOMAKA I CETIRI STARA ZADATKA
Ved smoposmatrali razlomke obl

kazali smo da su oni jednaki.
Pokazimo to sada PolPunije:

ka

]l ' #,n"

353s:35. 100+35-35(100+ l):35 ' l0l
:47. lot
4747 -......................
stedi

li

5) Pokali da ie

odatle

* ft fi-9,

r7l7 t7 l7
atrr.n:;

:"

!!!:a-

n:i

341347
sg:ss2-

341
5S2-

gde su d

i,

jed.

nocifreni brojer4
razlilixi od 0.

3 sina podele 17 kamila tako da najstarrji "-'"

dila, srednji

I 1 I II l I +-:.I I.^.
,(2) I
,tr-'.-:-.
-.,
145 2 146
''' 2 23 24 2 25" 2 144--+
tlt
1t
3) UoD:te -ie -:.
2 -n - +1 2 n+2 n(n + I)(r+ 2,

*-+

je

Pokaii na sliEan nadio da je

4) Pokazi, uoplte, da

gova

2) lzralunaj lako:

pokaii to rtavrjaju6i

naCin da

2. Jedan stari Arabljanin je tra samrti odrcdio da nje-

r.19-17(19-18)* I _.
1?.18.19
2 17.18.19

l)

3)

17.t8.19
17)+ l(18 - l9 _
17.18.19

t.

2' Pokaii na taj

^,.'

!l

'

a najmladi

l.

I

yJ''

Kako su oni ru deobu izvrtili?

3, 1.1" grobu auvenog Srakog matematilara Diofanta
foko isos. ni e.l pi{e: 'Pr6hhiEe, pod ovim kamenom poCi'
je umro u dubokoj starostr' sestmu
,iaiu ottaci Diofanra koji
kao mladic
;;";i" on je proveo *aojedete, a dvanaesrinugodina
posle
Pet
neo:enjen.
";;;
bo
il"a'"t', ..a.i"ti zivota
krace od svog
z"iiJi" i"at" mu se sin koji je zrveo dvaput
posle smiti sina Diofanr je zasPao ve'nim
""".-C..lii
"oait"
J".r", .pi"li" od ivih najblizih. Reci, mo'es li izra'unati u
kojoj godini je umro?(
4. U XII veku n. e' Ziveo ie duveni ifldijski matematilat
Shaslaia. On je imao kierku Liiavati (tto znadi ocaravajuia)'
zadatak glasr: )Draga moja i liupka Lilavati'
l"Jun
iua-eu "i.no"
iiiipricati da -se niz bisera jedne lepe devojtice pre'
kinuo, sama devojaica je zadriala rukama _l zrna (bisera),l

35
je pata ispod diuana, 1 je nalla ojena robinja, ]

se rasula i

izeubila na podu, a na nizu ie ostalo 12 bbera Reci ei'
liripka Lilaviti, iz kol*o bisera se sastojao niz.(
5. U Aritmetici Luke PaEioli (iz 1494 g.) nalazi so i
ovaj zadatak: DNa vrhu dNeta visokog 60 lakata stoji si!.
155

lspod dflela, uz samo st4blo, posravila se loaaka. Mi! silari
-lr
oiz drvo svakog dana : lakta. a svake tro6i se peoje I Iaktr.

2-6

Maaka se penje uz drvo svakog

:I

daia

I

lakat, a no6u lilazi

lakta. Drvo rasle tako da mu se danju visina

povedava

z.

!

-- za aI I"h", X.ua d; naCka stidi do
4 hkt , " nodu smanjuje
disa

i

kolika de biri visina stabla tadatu

$ 8. CEOMETRIJSKE ZANIMLJIVOSTI

l. Nacrlaj crnom olovkom zstvorenu krivu liniju koja
veliki broj puta sede saou sebe. Oda odreduje izdvojene oblasti ravni.
1) Pokazi da se sve te oblasti mogu obojiti sado
!a _dve boje (1pr. cnenom i plavoDo) pri Eemu dve groniCte
oblasti $r uvek razliCito obojene.
2) lzbroj oblasti (rc r&Eunajuci spoljaSnh) i taat€
pres€ka. Izradulaj razlitu i zbir tato dobijenih brojeva.

ili

3) Izbroj lutove krive linije (od j.dnog pres.ka do slo

istog pr€s€ka je jedan luk). Proveli daje razl ka izmedu
tr€thodnoB zbira (;zradunatog pod 2) i bloja odseaaka uvek l.
deCeg

lNa sl, 2 jc 8+?-15, Broj lukovc krive linije iznosi 14.
15-14: Ll
4) U V razredu (Trcdi deo, $ 5, t. 1) nacrtao si tri
prcve koje se s€ku u lri tscke. Proveri da prethodne linje
Di(f- vate i n, taj sludaj. Proma tome, to je specijalaD sluaaj
Dakle,

prerhodnog.

5) Nacflaj 4 prave koje se seku u 6 lacaka i proveri daprethodne Cirjeaice (l i 2) vaZe i za taj slulaj.
- Uzdi
i 5, 6, ... pravih.
2. Poili od ma kog temena figure (sl. 3) i, te dizuCi
pisaljku, idi duZ pojedinih ods€daka dok se ne vratiS u teme
oda&le si poko. Uslovi su: (l) mora se prodi du, svakog

'.

E-

,

2

6

J

5
st.

3

odselka linije i to safio jeild puti (2) kroz jedno temc ltroz!
Ea prodi najvile dva puta. Odgovor napisi onim redom kojiD
pi6aljkr dolazi u odgov4rajudc teoe.
zaluu&o lalr
Jv,r', dz. Sv€ ainjeni.c koj. dsju !lcd.6r
'3daci,
trct€ 64mo koEtarovati; !r tGriri rjibove obrazloteqja.

v$e od dye prsye prlprdrro lstoi

st.
r56

2

trtll

(konklretrtm pnye)

3. l) Nacrtaj krurnicu, oanati proizvoljno nj.rc talkc
A, B, C, D, samo Dazi da rrspramne stronice Eetvorougb
,l8CD ne budu paralelnc. Iz sr€dine svake .stranice povuci
polupravu normainu na naspramnu strsricu. Sts prid6ujes?
(Poluprave crtaj crvenoE olovkoD")
2) Oznaci talklr I'tescka pohpravih 6a P i trlcrt.j
(plavoE pisaljton) &ni DG, FII, OP gd. sil E, F, e, E
151

['
redom sredine srranica,{4 BC, cD, DA, a o centar kruZnice.
Sve lri plave dttii p paddju isto| tdiki koja je i qiho'n tt..

I

4. Nacrtaj proizvoljan AABC, aad svakom njegovoD
str4njcom konstrui5i, u nekonveksnoj oblasti i taniom liniiom.
jealnakostradilne trouglove ,rrc', BCA', CAB'. Proveri d& tri
prave (crtaj ih crvenom olovkofr) AA', BB', Cc' vipadait
istoj tadki.
5. Nacrtaj )veei( (najmanja stranica bar I cm) o6trol9li LABC IBC>AB>Aq (qnom olovkom). Konstruisi cent.I O njegove opisane kru;nice, visiie AA', BB',CC'inaqtaj (tanjom crnom linijom) A'B'c' (plavorn olovkom). Iz .,
povuci normalnu polupravu na 38' i presek te dve prave
on@Ei sa Ar Konstruisi na slidan nadin taake ,r i Cr (prave
AA! . . . ctrenofi olovkom). Proveri: (l) da pr^ve AAb BBLI
Cq pripadaju tatki O, (2) da pftve A,A', 4B', Cp' (zgle"
nom olovkom) pripadaju jednoj istoj tadki.
6, l) Nacrtaj proizvoljan AlrC, Nad stranicom BC
konstruili jcdnakokaki L,BCA', BA'=2BC pri demu taeke
/ i ,4' pripadaju laznirn polurawima koje odreiiuje prava BC.
Na slitan na6in konstruisi AC,4r'i A,{rC'. Prove da prave
AA', BB', CC'pripadaju istoj tadki.

2) tsro kad ie B,l

3)

lr

Kao pod

ac. cn
=3222
'!

cn. .lc'-1 ,tt.

1

l) ali BA':- BC, CR:z...,AC'= ..
4

Povuci taakom A' $a'tu 1l BC, tadkom B' pra\.u lC,4 koji
se{e prethodnu pravu u C". Taakom C' povuci pratu | ,{8 i
neka ona sede AC" \t R". a RC" I C"'. Koje prave prips.
daiu isroj raaki?

I

Viie od dve t.tLe pdp.dsju istoj pmyi (kolineamc tlake)
I

I

i

7. Nacrtaj konveksni \g4o XOY, oznadi tatku I koja
prlrads nekonveksdoj oblitsti, povuci dve poluprave iz ,t koje
3eku krake ugla i obrazuju dltvorougao ABCD. Ozna'Li pra
.ck njegovih dijagonala

sa

P. Podovi tu operaciju

5

(7, 10, I 3, . . .)

puta oenjajudi aamo poluprave koje izlaze iz S. Proveri d!
sve taik€ P pripadaju istoj. pravi. (Naqtaj je clvetro.)
158

t.

1) Necrtrj proizvoljne prove (d)

i

(aJ. Uzmi proi-

zvoljne taake A. B, c prave (a) i lalko .r'.r'. Cr prave (r')
i BAb ACt
redom kako su ovde napisane, Powci prave
i C,1r Bq i Cr,. Proveri da tri tako dobijene p.eseEne taEkr

A\

4

c,,

O,

x

pripadaju istoj pravi, (Nacrtaj je crveno.)
2) Isto kad su tadke prave (d) poredane radoo

lr.

R,-

3) Islo kad su tadke poredane q,,4D 4,
4) lsto kad su tadke porealane A, C, B i At, q, q.
5) lsto kad su taake poretlane C, A, Bi 4 Ab q
9, Nacrtaj proizvoljan detvorougao ABCD. Uztn.i ptoizvoljnu raaku .F stranice ,f, i proizvoljnu tatku c stranic€
CD. Sla mo:el redi za preseke dijagonaia sva tri Cetvorougla

ABCD, AFGD i FBCC? Nacrtaj. . .
10. Nacrtaj kru: cu i oznaai njene proizvoljne talke ,4,
I, C, D,.F, c ba! tim redom pazeCi sarno da dobijene tetiv.
ne budu podudaine. Pftve AG i rC seku se u PF BC i. DF
eeku seupr. DF i AC u Rt: CD i FG t! Pr FG i AB ! Qr,
AB i CD u R,t AD i BE u P! AD i CC u Q! CC i BF r
R,. Po lfl taake P, O i R priprdaju istoj pravi. tj. posLoje
rri taCke koje pripadaju jednoj pravi, tri tadke koje pripadaju
drugoj pravi, . . . (Nacrtaj te tri prave.)
11. Nacrtaj proizroljtu kruznicu sa centrom o i oznaai
laiku,M koja ne pripada krugu. Nacrtaj praw MO koja sede
truZnicu u I i / pri cemu se A' ial^zi izmed:u M i O
Konstruili prednik CDLAA'. Uznti proizvoljnu tadku r luka
.rC i nacrtaj (tankom linijom) ddi BM, CM, DM koie sek\!
kruznicu .€spektil,no u i', C', D'. Neka se dijagonale iewo$l}lova ADD A'. AA'BB i 88C'C s€ku (respektivno) u P, 0
r R. Koje taake pripadaju istoj pravi?
12. Nacrtaj proizvoljan oStar usao XOy, najbolje m8nji od
450. O2nadi, pod€v od O, podudame duii kraka OX i njihove
krajnje taEke oznadi cifturr,a 1,2, 3,, . . Uditi to isto !a kraku
Oy pri iemu duzi tleba da budu v€de (bar za lcm) i kiajnjc
talkc oznadi opet ciframa l, 2, 3, 4, . . . Iz tal,ka l, 2, 3, 4, 5,
. . kraka ox povuci polupmve paralelne sa oY, a iz 1,2, 3,
.. kraka Of pohprave nomlalne at OY. QznaEi preseke lih
polupravih koje irhta iz l^Es}s oznadenih istim ciframe sa
Pt' Pr' ..'l
r59

l) Sta mores tvrditr za taake O, Pb Pr, ...'l
a Sta mozes trrdlti a dnzi OP|P!2, PrPr,'..?
Posmatraj dobijene trouglove i njihove srednje linije, do'
bijene trapeze i obrazldi obe ainjenice.

3) Na osnovu jzvedene konstrukclje i otkrivenih litlje'
nica mole! obmutoi Podel t dotu du| nd poduda e duti. Rs'
zaisli i pronadi tu konstrukclu, postupak.
UYe{rvanie

duti I porl$

13. l) Nacrtaj proizvoljnu manju duz.{B Okoso(), oan.ai
talku .t van duZi i nacrtaj poluprave Sl i SR Konstruisi talku
c poluprave Sl tako da je sc=ss, i taaku , poluprave
SB tako ds je Srsssr. Roci sve lto moies o duzirna CD
i AB. Urnti (ved si oznaaio) talku E tako da je SE* 3 S,l
i F tako da j; SF:3S' Sta moie! tedi zz d]uZ EF i ABI
2) Nacrtaj proizvoljnu du, P0 i na osnovu plethodm
dinjenic€ konst ili du't (l\ GH=6 PQi Q\ KLa2,5 PQi

G\
"

MN=l-\ Po.

4-

3) Nacrtaj projzvoljan LABC (tetloto$gao ABCD\'

oznali taCku S koja pripada nekonveksnoj oblasti pa konstruili
tatku l' poluprave Sl tako da je npr. S,4'=4 S,4, tadku ,,
poluprave- sr- tako da je St'+,i sB itd. Sta mote! reCi a
atlanice trouglova l'r'C' (Cetvorougla A'B'C'D')2 A z nit',.ove
uglove?

4) Konstruisi (prethodnim postupkom) du, CDe 3 ,4t.
Powci ma koju polupravu iz S koja *te AB u M, CD u N.
(l) Proveri /da je uvek S,v* 3 S.14, (2) A sta moros redi a

AM

i

CN1

5) Proveri da prethodne dinjeoice vaze i tad polD,
preva i7 .s sele ma gde pravu (s ne (l.,t') AB.
14. 1) )Nacrtaj< proizvolja\kaa&^t ABCD i pove&j njegovu stmrucu dvaput (uzmi taaku ,' poluprave ,1t t&ko da
je AB'22AB;) Dobijal kvadrat AB'C'D'. Koliko puta je poveda od povrsi,{rCD?
'$l AB'C'D'
2) Ponovi islo povoaavajuti str4tricu 3, 4, 5 put8.
Napili oplti zaklhdat.
15. Nacrtaj proizvoljnu dut CD i .Danji je 3, 4, 7, l1 prte.
160

Bisekhisa

I

slmetrali

16. Nacrtaj proizvoljnu kruznjcu, oznadi proizvolno njene
tatke A, B, C vodedi eduna da tetive I,B i ,8C ne hrdu podudarne. Nacrtaj (tankom Iinijorn) 4,48C i konstruisi b'sektrisu
ugla,,t i simetralu stranice tC. Sta primedujes? Obrazlozi.
EkYiYrlentnc

figde

17. 1) Podeli povr! ogranidenu pravougaonikom rla dva
povri ogiani&tru jednskokrakim trouglom.
2) Sastavi i reBi obmul zadarak.
3) Podeli povrs datog pravougaonika na 8 ekvivalentnih pravouglih trouglova, iseci ih i rasporedj tako da se
dela i od njih sastavi

dobije povrs ogranidena paralelogmmom,
4) Podeli povrS datog pravouglog trougla na 4 ekvivalentda trougla i slozi ih tako da se dobije povd ogmniaena

18. 1) Podelj povrl ogranjienu j€dnakostraddnim t.ouglom
na: (1) 4, (2) 9povrsi oeranifenihjednakostranidnim trouglovima.

uglo i

2) Napiii rszmeru povrsina j€dnog od dobijer h trodatog trougla.

3) Moioi li pov* jednakokrakog trougla podeliti na
4 €kvivalenxne povrii ogranitene j€dnakokrakim trouglovima?
4) Mozes li pov* proizvoljnog trougla podeliti tra 4

ekvivalentna trougla?
5) Podeli medijanama povrs trougla Da 6 ekvivalen_
tnih trouglova.
19. l) Konstruili kvadrat dlja duzina stranice je 8cm i
ekvivslentni pravougaonik.
2) od povrsi paralelograna nadini povd ograDi!€nu
trouglom pri temu obe povrsi imaju jednu zajedniiku stranicu.
3) Od povrgi trapeza nadiDi povr; ograniceou pravougaonikom kad je trapez: (l) jednakokraki; (2) proizvoljan;

(3) pravougli.
20. 1) )Nacrtaj( proizvoljan kvadrat ItCr. Uzmi tadku
.8, poluprave AB tako da je BBt:: BA. KonstruiEi na sl'datr
ntcin ta6ke ct, Dt. At. owazlozil (l) da je ,4,rrcrDr kvadrat; (2) da je povri kvadrata APStDt pet pula veda od povrli
Wa&nta ABCD,
ll zbLt. ad.t *., vI i

161

2) >Nacrtaj( prorzvoljan kvadrat ARCD i od ijeqove
povrli iseci kvadrat cija je povrl 5 puta rnanja.
$ 9. NEKOLIKO >PRAVIH< MATEMATTCKH

ZANIML'IVOSTI
l. l) Pitali ovfara koliki je broj ovacd koje duva. On
je odgovorio: rJa znam da brojim sano do 7. Ako ovce uredim po 2, po 3, po 4, po 5 ili po 6, uv€k ostane l Ako
ih uredim po 7 De ostaje nijedna.<
2) Nadi najmanji broj koji je deljiv brojem 7, a kad
se podeli brojevima 2, 3, 4, 5 i 6 ostaci su, redom l, 2, 3, 4 i 5.
3) sastavi i sem neki slidni p.imer,
2, Dvojica prZili kajganu od 8 jaja. Jedan je dao 5
jaje, a drugi 3 jajeta. U to naide i treii irulalisu svi (svaki
sa svojim hlebom). Posle ru6ka tredi je plstio 120d. Kako
su prva dvojica podelila taj novac?
3. Pov*ina Petrovog vrta iznosi 9 ari, a Mirkovog
7 ari. Oni su uz€li jednog radnika i sva trojica izriljali oba
vrta. Posle toga radnik je traiio 20,80d. Koliko je platio
Petax, a koliko Mirko?
4. Tri lovcs su ulovila zajedno jarebjcu i z€ca. Plvi
je uzeo jarebicu, drugi je uzeo zeca i isplatio prvom 6 d,
a drugom 17,25 d. Kolilo su procenili zeca a koliko jarebicu?
5. 1) Jedan teretr ima oblik crtela [sl. 3a (1)]. Podeli ga
na 4 jednaka dela.
2) lmeDuj sveku vrstu figure koju vidi* tra crteZu
(2) i izbroj figure 6vake vrste.
3) lsto na crteru (3).

Q)
Sl. 3r
162

$ 10. MALO ISTORIJE
1, Poteci
Ono Xto si ti naudi; iz matematike je
mali delid nauke- koja se zove matematika. Medutim, )mali
deli6( ne znadi da je to zaists malo. Malo je u uporedenju
sa ogromnom matematikom, a ve6 ono sto si uiio u prva
detiri razreda je >mnogo<, a kamoli sto si i posle toga, do
danas, saznao.

Ali, da li si se ikada zapitao: Otkud ta

matematiCka

znanja? Jesu li ljudi uvek znali za njih? Jesu li uvek znali
da broje i rabunaju, jesu li oduvek poznavali kruZnicu, tro-

ugao, detvorougao i njihove osobine?
Nisu. Hiljadama godina je rrajalo )pretvaranje< pradoveka (koji je ,iveo samo od plodova) u doveka lovca. Hiljadama godina je trajalo )pretvaranje( lovca u stodam i zemljoradnika. I tek kao lovac dovek je poieo da razlikuje iedno<
i )mnogo(, )nanje( i )vi5e(, a zatim dve i tri, tri i detjri
ulovljede Uivotinje pa prema tom€ i da )broji(: vrlo verovatno najpre do tri, pa do detiri i per, gde se dugo zadrZao. Odatte je br;e krenuo napred kad je podeo da eaji stoku.
Pojavila se svakodnevm briga: najpre )da Ii su mu sve ovce,
kravc.... tun (ili je neka nestala). zarim da sve viie poveiava pojedina slada. To ga je primoralo da r.broj,.. dalje i
da razl;kuje ve6e brojeve. No i tada )brojanje( nije odmah
bilo u potpunosti misaono, apstraktno. vrlo dugo je dovek
)brojao( tako 5to je pojedine mnoiine upor€.ivao sa jednom stalnom mnozinom. Tu stalnu mnozinu su sadinjavali
najpre prsti jedne ruke, pa prsti obe ruke, svi prsti ruku i
nogu, a posle gomilica kamentiia ili drvaca. Ujutru kad bi
pultao stado na pasu, Covek je pri jzlasku svake ovce iz tora
stavljao kamenaid na odredeno mesto. Uvede je, pri ulasku
svake ovce u tor. uzimao iz gom I ce kameneii j sla!tiao Aa
je rnalo dalje. Ako je pri ula"ku poslednje ovce uzmadi
poslednji kamentii. bio je ureren da ie lve ovce \raLio.
Mnogim i iestim ponavljanjem t€ radnje i slidnih radnji,
dovek je podeo misaono da shvara da ima mnogo ekvivalentnih ()j€dnakih() mnozina (skupova), a r€zult;r toga su
brojevi, kojimaje sa razvitkom jezika dao i posebna irneina.
Prvi >trougao( je dovek napravio kad je stavio brvno
preko veieg potoka ili reiicet j€r je brvno naslonio na drvenu rddvu koju je prethodno zabio u zemljrr. p u kruznicu
163

je konst.uisao kad je, izasavbi iz pedine, naprsvio ()okruglu()
kolibu (u oblih valjka i kupe). No geometrijskih oblila aovet je postao sve s\esnjji obradivaniem zenrlji;1a i izradivanjem pojedinib alata za tu srrhu i drugih potrebnih izradlevina (za iuvanje hnne) i, razumljivo, podizanjem gradevina. Samim tim pojavila se potreba za merenjem. a sa razvijoniji medusobnim, drustvenim odnosima i za raiunanjem.

Prena tome, zivotne potrebe koje su stalno rasle, i rad
da le potrebe zadovolji. primorale "u ioveka da srvara ma_
temaricke objckle (pojmove) i orkr'ta maLematitke irnienice.
Zivorne porrebe r rad razv.li su svaku mi.ao pa i malematidku misao.
l) veliki korak napr€d
2. Dw kolevke matematike
ucinio ie 6ovek kad ie dosao na- misao da brojeve o4aii
zapise jednim znakom ili sa \i;€ Tnako\a. simbola. cifara.
Gde i kad je to, na zemljj, p i put udinjeno? To niko ne
zrla. Mealutim, sigurno je utvraleno ds su pr€ mnogo godina
uveliko cvetale dve, nezavisno jedna od druge, kulture: prva,
vavilonska, trajala je vise od 3?00 godina (od 4000 g.
300 g. pre n. e.) u M€sopotamiji, ravnici koju obrazuju donji
tokovi reka Tigar i Eufrat; druga, egipatska, trajala je preko
2000 s. (po6€v od oko 2000 g. pre n. e.) uEgiptu, donjem
toku reke Nil. U tim zenijama je i matematika dostigla visok slepen razviika. Svaka od njih je imala svoje sisteme
broianja. svoj€ cifre i svoje postupke ralunanja, a i u jednoj
i u drugoj (potpuno nezavisno) otkrivene su mnoge ggome_
trijsk€ Einjenice.
To nije sludajno. ob€ zemlje su bile veoma plodne, u
ob€ma se mzvio drustveni Zivot, a zajedno s tim trgovina
koja je zahtevala arihetidka znanja. I u jednoj i u drugoj
su gradene velike i visespratn€ grad€vine (gradovi i kule u
Mesopotamiii, piramide u Egiptu) za sto su, pored aritmetidkih i geom€trijskih, bila potrebna i tehnidka znanja. U Mesopotamiii su podizane mreie za
navodnjavanje, a reka Nilje svake
godine plavila svoju ogromnu doY
linu, posl€ dega su se morali ponovo odmeravari Doiedini Dosedi.
\4) otuda i potide i^i'u g"i.",,iio

t(
0) e)$)
sr. 4

(zernljomerstvo).

l) U MesoDotamiii bio ie u upotrebi seksagezimal\i
broiania (osiova 60. odakle i vpdi poreklo deljenje
"istem
truznice ni 3600,-stepena na 60', minuta na 60", assa na 60 mn,
minura na 60 sk). a broieve su pisali samo sa dve cifre: jedan
{sl. 4,1) idesel (sl.4.2). sto su u brzini pisali iovako: I
asl. a,3) 10 (sl. a.4).

i

30:

( (( i q: <(((

lll'

sL5

i

No cilrom jedan oznadavali su i broj 60 pa i 60':3
60r:216 000. Na primer:

600

6'ill;rr l(((ll
(60+32)

sl,

6

Napixi vavilonskim ciframa: 100; 1000.
Prema lotr1e, bfojeve su pisali stroBo prema pozicio[om
sistemu kao mi danai. No za pisanje razlomaka ris! imali
porebne znakove, na priDer

)4 51 l0 IrFr
broj l+ -- L
ou 60' -60r _.

je 60, a ne 100) pisali
cifmma 1,24,51, 10:
nova

su kao na sl. 7,

tj

ns-

sada5rjim

t11.t,
I((IIII
sl. ?

vrlo alomazni su im bili naci za aritmelidke operacije, na
primei znak za oduzimanje je bio kao na sl. 8, a za rDnoirDje
kao na sl- 9.
165

Za sva yaini,ja izradunavanja imali su posebne tablice.
dsu bile ni malo j€dnostavne (usled glomaznih znatova, a i inade).

ali

1

one

Y>-

vsH
IY
si. 9

Vavilonci su znali da izraaunavaju powlinu pravougaonika. rrougla i pravouglog trapeza. zapremrnu kvadra ipiave
prjzme. duTinu kru2nice i povrSinu kruga. zdprem,nu valjka.
2) Egip6ani su imali ove cifre:

tnefi/\7V

LO

too to3,01
sl- t0

,05

n6

Pisali su na

:

t30t5 :

See8Snnnnl

ffisfin
sl.

tl

li'

Napisi €gipatskim cifft'll.a: 874; 57 092,
Mnozili su takozvanim udvajanjem, tj. mnoi;lac su rastavljali na zbir stepena broja 2 pa su mnoz€nik udvostrudavali,
udetvorostruiavali, osmostruaavali itd. na primer 2?.12 pisali su ovako (radi preglodnosti mi pispmo sadalnjim ciframa):
r66

108

216, ptoiz'rod

-

108 +

34

su sve razlomke pisali u obliku zbira
osnovnih razlomaka (brojilac 1), a ove
su pisali otpriiike kao mi sada reciproane broieve prirodnih brojeva. lj. iznad
znaka odsovarajuieg broja stavljali su

I
pisali kao na istoj slic,, desno.
znak kao na

sl. 12. Ielo.

Napisi na egipatski

O
nl!'

1

nDr.

su

I]
naiin:

23:

sl.

12

-

Eaioaani su znali za mnoga geomelrijska pratila (formuiel
3l vavilonci su pisalr na \veiim clinenim plodicama
koie su posle suiili i stdvliali u biblioLeLe Najvetu biblioreku
h imao veliki vladar Asurben pal (vladao od 668 do 626 g.

irre

54t

27
54

216:324.
Tako danss noie vetike radunske masine. Izvrai neko
mnoienie: broiem l7; brojen J5
I dllienie'su vr;ili udvajanjem delioca. a za(im oduzimaniem dobijenih proizvoda od deljenila.
o.i- ? i !. za koje su imali posebne znak€, Egipcani
8

>>-

st. 8

2
4

n.

e.). Ta i druse biblrolekc sejo(uvel orkopdvaju ipro-

;ta\aiu. Eeip6ani su pi.ali na prpiru,itna. koje su. savijene
u rolne. 6uvati u bibli.otekama Najpoznatiji matematiEki pa-

je napisao neki Ahm€s
i'to 1"ZOO. g. pie rr.e. U fljemu ima 110 problema mealu
zanimliivi (slobodno pre\eden):
koiima
" a 7i ovai
kuia ina p; 7 ;na;akd svaka na:ka ie poi?la po 7
pirus je tzv. Rajndov papifls, koji

miieva, svaki mii ie poieo l1o 7 klasova plenice,
je bilo 7 zna. Koliko zma iznosi lteta?

u svkam klas

Mesopotsm;je i Egipta natematidka znanja su
u Malu Aziju, nd oslrva Egejskoe mora i najjdnije
ielove Balkanskog i Apeninskog poluosLrva U s!ima tim kJaievima Ziveli su Crci. Oni su od vll veka pre n. e. do lV
veka n. e. ne samo pro:irih, pove6ali broj maternatiakih znanja nego su ta znanja produbili i obruzlo:ili, Grci su sttori/i

3. Iz

presla

r61

matefiuLilku nauku. jer rnatemariaku nauk! ne dine ))gole.
arnjenrce, nego obrazlorene. dokaTane Cinjen;ce. I danas se
u 5virila srednjim skolarna svera uti gcom;rrija onako kako
\u je stvorili slari crci u lll \. pre n. -e. Njihove cirre su bile
slova njihove azbuke: d, p, "y, ... (Kasnije su i Stoveni upo,
trebljavali slova kao cifre.) crci su imali reskode dto rljihov

talin pisanja brojeva nije bio

2ASlUga.

5. Cry'e kojima m; sada piiemo zoro se arap,ke. t stvan, one potiCu iz Indje. Arabljani su ih samo preneti. \o
one nisu ni u Indiji izgledalc k;o danas. Dok su prvobitne
induske cifre postale onakve kakve danas izgledaju, one su
prerrpele vise od 20 izmena (dorerivanid).
Na primer. lndusi su u II \eku nate ere pisati cifre o\alo
(prva je I poslednja je 0):

J L' EJ
st.

Arabljani su ih u

6

,

X i xI

rf

13

veku

'J

H

A

{

pisali da ovaj

I ,f ?
st.

3

14

naain:

t

o

I

o

Pri kraju XV veks Evropljani su pisali:

I

2

pozicioni.

4. Grdku mat€matikr, a i indusku (Indija) koja se
razvijala nezavisno od svih napred naveaenitr, lritrvariti su
Arabljani (razni narodi Arabije i Srednje Azij€ koji su pisali
na arapskom jeziku i koji su dostieli visoku kulruru na svima
poljima pa i u 4atematici). Arablianska matenatika se razvijala od VII do XV veka. ali je vrhunac dosligta u tX veku.
ABbljani_su_ preneli graku isvoju matemaii[u -u E\ ropu (jer
su se ralirili duz cele afridke obale Sredozemnog mora, pa
su _presli i u Spaniju). To je, por€d ostalosa, njir'ouu vJii<u

e 3

Tek u toku XVI veka cifre su dobile veoma sliian oblik
danainjim ciframa;

2 I 4 6 6
t5

\

6

1

4

1
st.

6

7 6

)

0

16

6. A ko je prona5ao decimalne brojevel Smatra.se daje
to bio inienj€r Simon S!€vin (Flamanac, danalnja Belgijs). On
je 1585. g. objavio knjig'l La Di$me koja pokazuje )kako s€

lako i blzo (samo) celim brojevima( (tj. bez razlomaka) )mogu
izvriiti sva izradunavanja sa kojima se ljudi susreduu raznim
poslovima(. Ti novi postupci radunanja su odmah prihvafeni
i decimalni brojevi su se vrlo brzo rasirili u celom svetu.
Istina, 150 sodina pre Stevinove knjige objavljena je krjiga
Al Kasi-a (iz Uzbekistana, SSSR) )Kljua za aritmetiku( u kojoj Al KaSi upotrebljava decimalne brojeve, ali je ta knjiga
ostala nepoznata i Sjmon Stevin nije znao za Al Kasijev pronalaza.k.

Stevin nije upotrebljavao decimalni zarez. On je decinal€
pisao samo rnalo dalje, npr. 827 53 (827,53). Decimalni zarez je uveo, 130 godina kasnije, ikotski natematidar DZon
Nep€r.

7. l) Danasnji post[pci pismenog radunanja vode poreklo iz Indije. U Evropu su ih preneli Arabljani. Ali Indusi
su, u staro vremel sve operacije podinjali sleva (a ne zdesna).
To je Djima bilo lako, jer su cifre pisali IIa pesku pa su lako

brisali prethodno dob;jene i zamerjivali konatnim. Pri svem
tom, dok se doslo do danainjih postupaka i nadiM zapisivanja
dugo se >lutalo<, vise od 17 vekova. Najteze je bilo nadi jednostavno zapisivanje deljenia.
2) I m znake matematiakih operacija se dugo Cekalo.
Tako: Znapi sabiranja (+) i oduzinanja (-) su uvedeni tek
krajen XV veka. Kosi krst (x) kao znak mnozenja uveden
j€ tek 1631. g. a tadka (.) godine 1698, dok je znak za deljenje (:) uved€n 14 godina ranije. (Oba poslednja znaka uveo
je veliki remadki matematidar i lilozof Lajbnic.) Znak jednakosti (:) uveden je 1,557, E. a znaci zaveie (>) inanje (<)
kad i kosi krst za mno;enje. Razlomaiks crta uvedena je
169

mnogo ranije (u XII veku, uveo je nama poznati Leomrd Fi_
bonaEi). Zagrade su utsle u upotrebu postupno: od kraja XV
veka i u toku XVI veka.
3) Procentni .adun (i promil) se pojavio vrlo davno:
kad i trgovina. Vavilonci su ga mnogo praklikovali. U novte
vreme, naroiito u socijalistidki urealeninr zemljarna, procen_
tni racun ie dobio veci i \iri zA\aj. znzk %pojavio se u Xv
veku (najpre u itahjanskim rukopisjflra a zatim i u knjigama).
Postao j€ od skra6enja p/o centum la cto, a od o\oga na %4) Bilo je vremena kada se nula nije upotrebljavala
pri pisanju brojeva na pozicioni nadin. To su uveli opet Indusi (verovatno r V v€ku). No nula je mnogo vise d€kala
da bude p(iznata kao broj. Ne samo Grc' nego i mnogo kasnije Evropljani nisu priTna!al, nulu za broj. CaL i sredinom
XVll veka je bilo matematiiara koji su govorilir )Nula nije
broj(.
5) Proste brojeve su pronaalijos Grci (II vek pre n. e. a
je
u UI v. Eratosten dao pGtupak za njihovo odredivanje Eratostenovo sito). oni su znali i za kiterijum deljivosti brojem 9. (Deljivost brojem 2 anali su joi Egipdad.) Kritetijrm
deljivosti blojem 3 je pronaden tek u XIII veku. Arabljani su
ispilali deljivost broj€vina 8, 7 i 11. Kasniji matematiiari su
pronasli druge kriterijume, pa i opSti kriterijum deljivosti.
9. Po]{eba za jedinicama za merenje veliEina pojavila
se u najstarije weme : na samom podetku kulture. Vavilonci, a
isto taio i ostali kulturni narodi, imali su svoje sisteme jedinica za merenje veliiina. Medutim, jedinice su bjle proizvoljne i 6esto sr se menjale u toku vekova i u raznim krajevjma sveta. Postoiale su i neke )zajednidke( jedinice kao npr'
lakat, pedalj, palac, stopalo, ralo, jutro, oka, litra i sli6no, ali
otre niru bile poLpuno jednake ni u .usednim zemljama. a redukcioni bToje\ i svodenja m njib na vete i obrnuto n;su bilr
dekadne iedinice. sve je to oteZavalo proradunavanja u trgovini. mealunarodn€ odnose i razvoj nauke, Zato su se u toku
v€kova stalne poiavljivali predlozi za j€dinstvenim sistemon
iedinica za m€renie.
Desetiani sistem je predlozio. tzmedu ostalih r rtapred
pomenuti Simon Stevin (u svom delu La Disme). M€dutim, na!
sadainii deseridni sislem je tekovrna tek Francu"ke revolucije
Francuska revolucionarna skupstina ie 1790. godrr)e donela
r70

odluku da se konadno svrsi taj posao. Na Zalost, on ij€ mogao da se obavi tako brzo, jff je trebalb izabrati >prirodnu(
jedinicu duZi. Oko toga su se naudnici dxgo pogailali. Izmeren j€ Zemljin meridijan i (u prvi mah) usvojen
"

j"
" ----:]

40000 000
nazvan je metat, Med]uti,m,
pri ponovnim merenjima meridijana dobijeni su drugi r€zulIati. Osim toga i razne druge otolnosti (ratovi. smenjivanje
raznjh r€iima i sl.) oteizvale ru ustanovljenje jedinst\,enog
sistena jedinica velilina. Najzad, zahvaljujudi upornom radu
meaiunatodnih naudnih komisija, sastavljen je metaryki sistem
jedinica za merc je. Mealunarodni kongres je l8?2. godine primio model (prototip) metra i prototip (model) kilograma, izraalene od narotite sm€se, i osnovao Medffiarcdnl bilo za merc
koji i danas duva sve protoripove (u rpecijalno podignutim zgradama kraj Pariza).
Prema tome, metar nije detrdesetmilioniti deo Zemljinog
meridijana, nego jedna tatrno odred€na duz, izmeclu dveparalelne
ivice, koju iuva Medunarodni biro za mere. Docnije j€ utvraleno koliko talasnih duzina cflene svetlostj iznosi metar tako
da ako bi sluiajno bili unist€ni prototip i njegove kopije, on
bi s€ napravio.
Osim Engleske i SAD sve ostale zemlje su uvele metarski
sistem. U Srbiji je on uveden zakonom od 30. XI 1873. godine.
10. O ekin atehatita ma-O D@temati6aritna, o njihovom Zivotu kao i uopSte o iivotu naudnika, malo se zna.
Jer, nau6nici su skromni ljudi. Ono sto ostaje iza naudnika
to su njihova dela. Na Zalost malo se zna 5ta je koji od naternatitara Starog veka uradio, p(onasao. Njihovi rukopisi su
izg}bljeni, a ima i takvjh za koje se ne zna tadno ko ih je
pisao. Osim Ahmesa (Egipdanina) nista se ne zna koji su ljudi
radili na vavilonskoj i egipatskoj narcmarici.
l) ?ales. Najstariji matematiiar i filozof o kome se
nelto zna zove se Tales (od Mileta, j€r ie roaten, oko 640. g.
p.e n. e. u maloazijskom gradu Mjlet). Ne zna se tadno kol;ko je Ziveo, ali je sigu.no da je doEekao duboku starost.
Bavio se trgovinom soli i ulja i zato je putovao u mnoge
zemlje. Kad je bio u Egipru izaaunao je. na veliko zaprepaSienje prisutnih sveirenika 0edino Ikolovanih ljudi). visinu Keopsove piramide meredi samo njenu senku.
deo njegov

za jedinicu duii

i

t7l

Tal€s je obrazlozio ili sam otkdo mroge geometrijske
dinj€nice (teorcme), od kojih $ svakako dve najvatnije: (1)
Uglovi naspram podudarnih st{anica jcdna}okmkog trougla

su podudami. (2) Svi uglovi dija temena pripadaju kruinici.
a kraci pripadaju krajnjim tadkana pr€lnika sx podudarJi.
Bavio se i astronomijom i F€dvideo pomrad€nje $fica
koje se dogodilo 28. maja 585.9. (pre n.e.).
Poznate su mnoge anegdole o Talesu. Jedna govori o
tode da kad je gonio mazge natovarene soli, jedna, pri prelazu preko niskog brvna, upadne u vodu. Na daljem putu
mazga j€ sama ulazila sa tovarom u vodu, jer je osetila da
je tovar laksi. Da bi je od toga odudio, Tales je natovario
sunderima.

Odlikovan je kao prvi od sedaDx (grikih) mudraca. Doda mu preda odlikovanje, d€legacija je zatekla starca
udubljenog nad geometrijskim crt€iima u p€sku2\ Euklid, Z^ Euklida zna svaki koji je udio 5kolu,
jer on je napjsao prvu geometriju ()Elemente() iz koje su
2000 godina uEili svi uienici. Ona je prevedena na sve jezike
kulturnih naroda. I danas, najv€6i deo onoga sto se u osnovnoj i srednjoj ikoli udi iz geometrije uzima se iz Euklidovih
)Eledenata(.
O njegovom Zivotu se vrlo malo zna. Prema izvesnim
poditcima on se rodio na Siciliji (danasnja ltalija) ali j€ bio
crk. Rddio je. lao naulnik. u lll veku pre n.e. najpre u
Atini; a posle u Aleksandriji (danaxnja UAR) na dvoru kralja
Ptolemaja L Jednom mu je Ptolemaj rekao:
Da ti nene uv€d€s u g€ometriju, ali najkradinl putem.
*- Ne postoje krqljevski putevi za ulaz u geodetriju odgovorio je tuklid. Svi putevi Loji vode u geometriju su rrnoviti.
je
Tjme
hteo da k^Ze: ttRez muke nema nauke(.
Velika zasluga Euklidova je u tome 5to je skupio, sr€dio
i dokazao sva matematidka znanja koja su otkrili njegovi
prethodnici i koja je i on sam pronaiao. Njegovi )Elementi(<
se sastoje iz 13 knjieE od kojih su VII, v I i IX posveiene
aritmetici. Mnoge dinjenice su vo6 bile dokazane od prethodnih pronalazada, ali je Euklid sav materijal sredio tako da
je sve sledilo jedno iz drugog. On je napravio pni aut i sistem.
Euklid je bio strog, i u nauci i u piivatnom ;ivotu, ali
pravidan. Napisao jc i mnoga druga d€la koja su. na Zalost,
Savsi

izgubljena.
172

3) Od ostalih matematiaan dosad smo spomeuuli,
u vezi sa zadacima, Fibonatria, Paskala j causa.
(l) Leo ard Fibondti ie radio ,r poretku XIII veka.
Rodio se u Pizi (Italija) i zato se zvao Leonard Pizanski, a
FiboDadi znali sjn Bonatia. On je bio vrlo vext ralundzija,
odlidDo je znao sve odnose mealu brojevima i brzo (prvi) reSavao najtere zadatke, koji su se postavljali na matematidkid
takmidenjima, na kojima je on nvek udestvovao. Napisao je
(1202. g.) pllu knji$ u Evropi (Liber Abaci) u kojoj primenjuje dekadni sistem brojanja i u kojoj je izloUio sve Sto je
dotada bilo poznato iz aritmetike, ali na jedan nov, pristupad.
niji nadin. Zato je ta knjieE vise od 200 godina sluiila kao
najbolji izvor zmnja o brojevima. Fibonadi je napisao i druge
knjige.

(2) Blez Paskal (1623
1662. g.) ie Francuz.
Onje kao dete pratio oca Etijena kad -je i$ao na rlautne sastanke.
Posle jednog takvog sastanka on je upitao
rTata,
lta je to geometdja?( )U geometriji
rekao jo otac
ispituju se osobin€ raznih linija i figua,-napravljenih od-linija(.
N€kollko sedmica posle toga mali Blez je pokazao ocu svoje
prvo otkide: Zbit uglow ttougla iznosi 2 prava ugla. Oca je
to mnogo obradovalo i odmah mu je dao Euklidove )Elemente(, na latinskom jeziku, da ih 6ita. Posle 3 meseca on je
zn4o sv€ sto u )Elementjma( pise, tj. cetu Euklidovu geomet ju. Tada mu je bila 12. godina.
U 16. godiDi trapisso j€ (na latinskom j€ziku) mulni
md na ostrovu koga smo i mi sastavili 8. zadatak na k€ju
zbike z,a V razred i vise zadataka | 8, III deo, VI mzred.
U V r. (Drugi deo, $ 5, t.6) spomenuli smo nj€gov trougao
(brojeva). Paskal je pronasao i mnoge druge stvari, koje se
danas proudavaju na velikim Skolama, a p u raCunsku malinu
je on konstruisao.
(3) Kai Ftidrin Gd,lJ (l?77-1855.g.) je Nenaci
j€dan od trojice nsjvecih matematiCara koji $u dosad tiveli.
U V r. (Drugi dco, $ 5,t.9) pokazali smo ka.ko je on u svojoj festoj godini izradunso zbk svih prirodnih brojeva od 1
do 100. O trjegovim v.lo velikim pronalasciha du(€S kasnije.

Fiil

t0: 1) 518 :14-(2.7.3?):(2.7). Deliiv ie.
,btor?! b) a,
!.dar bnj (topne. brcJ a) Ae i, rt dtusin
or-d4, t tuno onta, kod pni boJ
sad;2t

borem (@p!t.

,'e iinioi arb

ta)

: Nacrtaj dve paratel4. prave (nice pura) i o/nrdi oekoliko
,Dara , t!nekotrko
stubova. TraZena durina Dora biri

$a-

naj@nji broj detjiv.

14: 2\ 99. 3, \21, 241,... 4) t69t,. ..
l6 Osim n. z. s. noZe jos na jedrn nanio. R: 36,72s.

Dve mosuanosri: najvedi delilac a...,
Primeni pornare za[onc oravita detiivoni nr Er,n".
(l): deliE prvo {vaki sabkak broremi i,
^^.t
a arim'uroieir t. iii;;;",i;;:
llr odman pnmnis akon disrribucie (! zcradam) pa je (54.?2):9 _ 54.8 ]
{:48):4-542-...:pod ra) moros dr- rdlavis 'tdori- s c. io6, i" li
(59 100r:(59 100).

ili...

t9

I

2l:

R.EZULTATI

i iled
$l

Pry
2

:

Pet deljedika tako da je ostatak 0, pet da

je

$2

ostarak? itd.

m-*m; ooezo.,-J1am,.-p; (!)'.
(2) - ili I r:: (J) 2+ _ iI _.
u : l) (l) llJ5l
".:
u8a
lj,
b 12) t+.1
8 iti 8 rrr €8 i r*.13'
r ; 6) (t)

je 4eljiv brcjeh to, ako ru le .ifta jedacd uta.
-. .3: t) t\Brcj
obrazlore.je:
Kolidnil deljenj. daroc broja brojfl tO poiazuie torir,o

d.rr 0rol sadt, de\erica. o{arak derjdjr brolern r0 jednar. je broju
nlegov0' prostrh ledrnrca, yrma iome. kad ic broj Drostih iedi.ica deri._
Ditr o. orarak deljeqja je 0, pa je broj deujv b;djerD t0-. i: $v;lii
orot cu8 te c'rra J€d'nrq nlta predstavlja (Doze se napisati IroJ proi_
dod tijije jedm {inilr. 10. Ksto se proizvod deli broie; rvid, v ra;redr
lako Sro s jedan ainilac deri b.ojem i kako je lo:ta-t, ro le orarai

deljeqja 0.
IskaZi

t1

obrazloti na oba nalim os.ala pr.vila.
2) Zato Sro se svaki rakav broj moze nqDisati kao Droizv.d
broja s\ih desetica i broja t0, a l0 je detji! i biojem 2 i biojem 5.

4 : 1r Svali prirodri broj moie se napisau kao zbi. svih dcsaica
r brol. jedinia. Korisri6, dakte, prcrhodnu ciDjoie i jos jedDu (zbtr je
deljh . ..). 5: 2l vidi r. 3 pod'2.
6: l) zbir dra.jedbootr€oa parna broja je uv€t pare broj. Zb,r
lri. .broja rc uvek Bvodi na zbir dlr broja t.a osnoa kos aionaD.
dva j€dnocifrena broja

3t (21Ako

od kdjih je

jedan

;;;;--ii,,;i

oba ainioq n€Darui brojevi. p.oizvod p..&ravlj.
..
zbir neparnos broja neparnfi sabi€ka, pa je rakav proirod. ..
(1) od dva uz$topna b.oj. jedaD jo uvek puan.
7|
(2) Kolfto naj aDje uuaslopnih Drirod.ib b.oieva rreba na,isari pa da.medu njma bldu rri uastopoa neparna? Sad umi u obiir
oa le

svdr tr.cr

- .,
8:
t74

su

(3, (td rri uatop.a broja
3) 4)

i

5) Vidi

iV

jedujeuver detjivbrojem

razr€d: Druei deo, 02.

3,

a

0, r

.

i

Daue.... zbi

.

(1) 30. (2\ 46480.

1E

UPUTSTVA

.

:
13 :
12

od J je

'

;'

I

.

|,

61

4)

i

py z*

5) Vidi

I
pod

ri ,\; in4 ,nz* ].

2), pod 3)

6) (5) zd$na n.tevo 6rur

3

; . ai

".*"

]

zadatat
oo : ;e

1t pod t).

,| tj. 7 puta maqji

to re u ilro \reme roper niramo zdffia mlevo)

-l

b.oj
pura

.^",

t \ r

;-;.r

,

i

r\ 1
l. j)lr
i-r.'(, *.*^"

(3 e"'"
".;". l).
NaDiSi n. oba nacina rune broieve
5) (1) O.t dvo btojd (nzton|al kdtukih tneritka tedan i.vzli
. l{o:Mttti)
(oa@
o@rko p4ta AotiLo je puta ,jesoy brolita. ,;ti
b;h6;
MI) oa *otto.4 dtqos btojd,
(2) Da te dobi. k puta yeti btoj od dar.a teba bntirn. tda.
tos) plet.h k.put! (pom@ n e. tuol.n k), k 2,j,4,...
Da k dobije k puta MhJt bto| od dah; hebd btoiitac ;datut Mk
nt't' k Nta (potktiti.sa...), pn &tu Je A d"lita. btul1@a,icai;i
j.
t75

15. 6t ttt Od dva bmia Jednokih btojilaca r.dq"i. nanii lod"ostu
onotiko Dum, koliko je puta 4jPeoe inenit c aeat @dn*& nanlt).
(2t Da s? .tobite t' p*t. d44ii btoj od datoe, trcba njeeor
hnenila. poeelott k puta (ponnozitl Co tuoiem k). k-2, J. .

Eii,

e

Da

k ,ura, pti

dobije k puta veli btoi od.latoe, Iebq4ieed itue la.
le k dd oc ineniocd ,eit od I

2E: t) 30liL.2)44.1m 2e:

Jo: rl

wjitt

ietuu

(l) i (2) MoeuCa su dva nadina. hkazi ih.
(3r Jedan n"6io je uvek mosue Dr-ci naCin je 4oeua samo
ood izve"nin ilotima. lskaii ea (zajedDo s tim uslo\ima). C,t/.,i.4 du
;e ruzlonak n maa alo ,e po4@t. it pod.le i id.nila. i btoiild. krtn
16

:

5)

a) (rr

34:

l)

btokd zow te osnortu oso M ruzlonka.
6t PRM pr.lhodnod

4.2 2 puta |zti
j ie

btoi

o.l

4

1

.

44.28444t
putu Mtii b'oi od
i i, j,3- 1.t 2t
, ,-; -; Isrc nko i
16
t5 7tJ6
l?: 4, Kako ie ;- t. , I 17, rreba uporediri 8 i 7 .
"
5) Ponoeu dopuoe do

rdlike izmedu datoc lroja i

1,

l, upore.lilaf,jen s 1 i
2'

ili drusos

r!

lt

-

'(l

odsovarajuaeg pri.odnos broja

11
ie-

l, Nr

nire. dckle

-

kruea. Da usdo jsedki iaosi 2160 Proizvodtrja tudeljne

t2 3
- : . datle €

54..

0.35 15

-i::
io

R00()

1

1600

iaosi t034'. Kalo je baa
tkanine, wao tueaka koji pri_
sto

---_
kud€ljde
tol*o Dove6a& proizlodtja
kmje klaeljnu .kaninu imosi 52o 26'. Dovrsi i p.ikari g.afi{ki
za

27 |

t76

2t

1l
\tl uii

(2)

12tI (l)

0.

25.

40:2) 9km. 3)

t9

osno\u o)novoe osobiDe rdzlomka il' osobihe deljeqja
(v raded), u\ek mozes ua,niri da brojilaL i ,meqilac budu prirodli bro.jevi, a zatim. . . 2) U!.osli na dva taeilu.
21. 1) 48+20+11,65+0,35-80 (ukupna lroizvodqja u mil D:).
483 @lolatne
Drozvodnje lka'
Proizvo<l,ja vun€ne tkanine eiedstavljas5

20:

2)

3e: 1) 56.

11

r9: Prvo je p.imojen ieddn /.l\on. Koji?

l!E.

5t

2it tt -

(r) zaton a,ocijacijo mrorei.ja.
(3) z.kon asocij.cije mnozetrja i

7-(6

r;J 7

",tr'

47:

r0-'

t

33' 1) pod (6)'

t.,-rrz-L.

,
12 )20
"2

- '-

2'

.22
' ;r 16;:ri-36:17 t r?-2i7
12 12
. Iri:16::17-34:11+=:11-2)
5

t2

38:3+n.

poreoswom

l7):tJ 19)-(l:.j) tl7:19)-l

6) 18-

t:rnr rltn.

\L 60;"15
] 15.i7

18: Jedno objasnjenje: Deljeaje proidoda proizvodom Drueo obja'
sqjeaje: Deljenje i brojioca i imenioca (del.ienika j delioca) ne neaja
bro) (kolienik,. zris.a:

i:

r?: rr,6;

Dakle,

1 km.9) 125

; t !i5e. lr '

.lr:

,) i 2);. ,,n]a

+t

]rc.

st

7) Nije za

].

el

a) Po

2+t i 4*

t. 5) okruslo: l3nc.

1 11
r 11 111
l+10-tot2t lO_ ... tti 2t+2t to-

o,*ci

eroizvodnju prle eodine brojem 1 R:

5
3

3

t66.

robe
]q onda li te:ina sve
,^*rr" (] r),. r"s,","r*| -o' '-*i ']', .. tezina sve robe izDosi

as, 1) Kad bi lerina

+

roue iznos a

[(+')'4,-(:i)'-(+'+)'
4,, D (400,+)-. r osiaro j.* nd.., " *-:ut+* "*
Dosi 15. Dakl€

tt,|-.

rl tl tz.n.
177

*' D (*+:) n-E!
"J',? " -+! * +:

_ _
Tbrra (odDo$o

.

Sve ostale ainjeni@ o deljenju obrazlaru se na osnovu prethoihih
o mnoienju.
ainienica
-

.

5) Pored nepo$ednos pro\eravanjs, rj. i/r"{unarania ozna.€n.c
r.rikc, i mnorcqja rezuhard, !o moics Doiaz.d , Dri:

meBJrvdnjeol

$i\

dosad po?narjh

o'obira ipravita,

/9 4 \2 9+4 2
\ll-ll/ 7 lt 7

2+4.2 9.2

9

r1.7

tl) Mores..i ovde pokdzati
_ .. ako
.5) primer
z.'sta.
n.pis.S ovato:

t(l

-*).('i-

odmah ga svodis

^,
.k6

53:

irl 1l

(

uio;:

:

7t.j-11.1
akorE

.54: r)Zna!da je, npr,
I 7:7.1.
rsro rako je na

tomutaciie)

lroje\a

se

59: Npr.2.8e

.a woe ci"r.* (:1.;

/rl-.1i,*i
I 5 8/

"u

o" dakr6 i od drueoe

6f:

s2.l-(s+2
t \ et|t-...

rlll\ Eq4
lod'oso
118

biri 8

/

(tj.

5\

86,).

fl

r.r+"sro.oz;...

r)

.)-,0
* t-1
28: 2, ald: 3l 3dn; 4t 6612,
4 |
t!

Je;

8)

o"nn.

izniklog. $o /raar d.rreba da iaikn€ 8000

(Mot6 li to i neposrc.lno?)
l)
4500
@t l) lU. , 27o m. 3t 12 ton^.

68r

j:t -;.

72:94,5 kE.73:36 mtr; 3)

"
si'

nosi

5r
7) Ato & delilac ECi od l. npr 8;:2 . oDda(operprema de/

... r

6?1 1) 2298000 di 2) 604 800 d; 3) 95000 d.4500+4500:-

(r3l.

finiciji) kolilDik mora bili meji od 8, jer proizvod koliaDita

r'

....

; posejaDos. aaii rreba poseiari 10000 remsli. tj
t/l\
ks.
6.]: za
I r.64: l) 12000.rt -7000):...R:16.2l Manic:0.4s
|,541,2-456,
/456 l\/
l\ t). s41.2-456
6s: J00: 0.35 |tr. 66: 456-l : : Ill.2-1.2
J
\lz t''\
I

4) Proizvod !€ciprolnih brojeva.

zaro je na Drimer

17,t ''t -ll-rr.i
e lir- ul Joo

A kako 8000j€

o 1",,.;. Droiuvod je veri

6) Prema smislu (dcfiriciji) deljenja je rpr. 13:1- 13;

bude de\iiv

Re^rlr"ri: 4) 2.92; 5) 0; 6) ll ?) 0r 8) l: 9) 0,5 Pod
9) treba metrtaldo. Ako ne moZe5 odmah, pNo tskini<( z!8rade.
60: (1) 0,5; (2) 0,5; (3) lj (4) 2.

3 2 21
.-.
32
5 I 8-l-,1+!
5
58

r ruto ;" o-ri -unu*

5 'ts
.20-loo-

20r,

5

kofinnit

se tako slo se deli (mnox) b.ojem 40

o.o,r.l^-o,oo,r'i-o.oroe

r_3r.
e.
2) Ako su obr eilioc. leia od I, orda je @ primer:

i priblirni

s8: 3) (l) i (2) Nuzan i dovoljan uslov je da d€tenik

62: 6000 slallca

r (3.rJ.l r.r,i5

pr€marom€je, ner. 3

t
2J 661 71
;
r.!-rrtOOO'r=:OOO.
oOO

21657 Js.s 11

-r

Dakle, kolianik u obliku razlomka je 6ean, ali

;-).31

lr l_7,ida j.(a-

*** + '-+=+.
5
5.

-

vrlo malo r.,likuje od njee.,

disrr,bucjre.

ono ne mozo uvekprimeqjivari.

t.7-l+t+ltrFt{

23,667

4) (1) Mnori (deli)

n. pletbodni slulaj.

3) U oblasri prirodoih

s

4.2

primeDu

-+) 3 -(;-

57: 3) 35.5:1,5\

i

broja

2

4di

2) 2998.

4) Posl. 5a; 5) Na 15 km od ,{

3500t. 2) 201. 3) 162,5kt.

fl: l) Koliko
kg brasDa daj€ lte

lkg brasm? Koliko,

dakle,

tg

pdeni@? Koliko kg hl€ba

R: 187;t.
Koliko iarc kad

ps€nice treba za 1kS Neba?

2) Koliko bi izorao dnevno kad bi radio po normi?

radi sa

dlie

t3
t; lorme? R: Ea dana.

72t 94,5 ke.73t 36 mn: 3) 4 ai 4) Posle 5 ai 5) Na 15 km od

,4-

t79

32:

2) -at 3t Koji d@ apremine aurma voda nakraju prvoe
.ara? Sta Fd;ores iz.aaunrri? R:30 e. 4, I .
76t 4OOkg. 11 ,3q24rit.. 7sr Tezin; 20 beoiusa 16,5 ks. R; 66 ks.
?9: - svih glaio\a izno* ll2+ t2. Rt 24 i t56,
74t

s0: Koliko
Onda

II

-

iznosi

sus.eta ? Oznali

sa 1-jbro;reSenih.

5-

resenih iznose...
(veliaine, konkretn., .pstra.kha jedinica)

jednakih delova,

a od njih je uzero, uoieno 3. j

je

pod€-

ozmtava daje
jedinjce
syaka od vise
(najmarje 2) podeljena na 5 j€dnakih delova j od
trrih je LaLo, Jo4no 8. lsto rako : je kolicaik detjenja broja J bro.em 7,

I
5

7

ozqatava kolilnik.

.

2) od ? jedinica

3tr

loielo je, lzelo je 3. Broj ,:

oznaaava da je

27tl

2

4%. 2) 125%. 3) Usreda 4%. t9. (1) 37,s% t (2\32,7%.20 | e,4%.
lqo U.0.0t od 172.8 je t,728: t2oq e 0.12od t12.8kci t2:l

\)

iznosi 1,728 l2-20,7J6 (ks) dakle 172,8.0,12-...
23t 2, 27,4ks. 25t 2) LOO%-84%-16%i 16% od

21t

t]t

25'; ie

llr
zod

5o%t

1111
(8) t2Z%-to%+

aod

\7t7j% t0';-iod

te

(e)

50rc-.

.

.

t0%.

180

t

235.25

hd.

30 : 0,36. 50

- q50.

1

33a%-il

35 (Proizvod se De menja ako

100%.

R:

15,6%.

40:

lr

Koliko iz1o.i prva usteda po lonadu?

.. R: 14':".2,

I(0,06 100):0,181,'4.

.u: usao

ise.ka

koji odeola.a 1r;

izDosi

54
(l) Koliko bi pojedirih .lubriE tebalo
50ks; 100 kg? 18: llo,4mm.
16:

g- :-3,6.

uzeli za:25tgsmese;

$5

r: 1) (l) i (2) su dla naeina izraZavanja za isti beilusolni poloidj.
io<,akv:h "luaaiev!. r7, ro je qpeciialan slucaj iednosod prerhodpolotja
Na\edi

Aa.

2: 3) (l) Ravatr sie dut. (2) sano jedDd krajnja tanka dut pri
4) (1J M€dusobno normalne. (2) Niru medusobno. . .
Dada rwii.
5)-P.esei& taaka moZe biti sedina duii, ili. . .
7) (l) (a) Ravan sene duz u njenoj sredini i ro.freha j. na Djoj.
Ravan pripad. redin, du-ii i norn,alna je na njoj.
'b)

8) Ako .lve tatke ptipadaju prdi mtual"oj na jedaoj ruvri i ako
su njihota odstojatja od te t@rt podudana, one se zotu (su)strettiarc tatke
u odhosu (s obzion) ,a ta rurar.-Ako su odctojdnja ,lve tatke od jedk

tavi

podudarna, a dut kojn one odrcduju je hotua!"a M tdj t@ti, ore
zow (su) sifletriine taike u odndu (s obzitun) ba t! tuta".

se

3: l) Olovke monju bili nove, nozarazane, istim kalupom .aprdrliene. To rrzi a ma ko,a dLa predme.a. ier drukaije nebi {aka ra.lt
'ed-og nred- ela imla soju sherr.anu 'dcl! drueos predrerd i obrnulo.
5: 2) Poini od nekos lem€ra, zatim udi lresek dijasonala jedne
stiane, a posle proi^olj.u taaku. Ponovi, uzimaju6irazna remena i d.!se

(to) t6 21
,-%--.
29

2)

;

2) Nq nego 20,1%. Zais\a IOO%-15%:85%. sad je nova ceM
tlo%,.z^to 8s.0,06 = 5,1%. 3) 18,8%. a) sad je jeftinija z \,44%.5).17.6%.

nib

(3) 71,8%.
8-Z:25%t --loe/";...

2l:

64ksj 3) 2000ke; 4) 40ks; 5) Zkg.
3) Mo:e se pok.jti 72,93 r.n: krova * . . . ;
4) 8091nj 5) 93,6%r-355,68; a posle?
1) Uzmi broj .adnika a l0( . S1a iada prcdsravlja t65%?
2) (2) i (3) Radnila ina za 50% viSe neso radni€, a radnica
1) 2 500 kc

- o manje neeo ralnil.. U slucrju (2) rrcba dakle uari 250
a too%, a \ sluEaju (3) obrnllo. DaKe ,,vise" i ,.hanje" nenaju p.i
pro@ntnifl iz.aauna!?njima ono aaeenje koje imaju pri oduzimanju.
$t (t) 77,'18%. (2) 55,s5%.

In.

8: 1+ -100
t3t 2\ \Vl.3),!2,s%.
100+54.100-t54%.

t8t

l) 3,75d;

ima zz 3J

uneno 5 iedinica uoieno. umdeno 8. Npr. umero predvidenih 5 obruaa
mdnk je, a od@dmo \reme. .zr€djo 8: ,,meqo 5 zadaraka ueenit je

21
15t (1)

:

39: 1) Uzmi plarsko snanjenje za

$3

1: l) Jedini€
ljena ha

uhpni brcj

36

s...)

8:

3) Tri.

l8t

trl
9: l).i 2, Oaieledno jc da s6 svaka tatka limernj.le rari, poktapa
wojom sime!.iadom rral@m. Ui: Sra*a taika n;ijit. ru;ni je, u

'a
odaora

r@da, eM tebt neftiCtu totka,
3) U oddosu na oru simetrijsku nvan

tu ta

l0: 3) (1, Napisi rpref,a

kojoj ivica lrlpada.
deliniciji simekianrh racata u odnoru

nd
svaka

E\ad.-|. 2 pod 8) defitricrju oqno srmerricnjh raclta.
Ato
taalo fisure ima rvoju simeLrianu taaku u odno$ najednu12,
p;a\u, f,cu;
s zow ono simetrilna fisura (u odnoru na tu prad).
12: 2\ Ot i O, momjq biti sredi.e st.anic. AB i Dc, ili . . .

13:4) Vidi V.azred, g 5, t.eka 19. A lra je s.edina du:i ,.tr?
14: 3) Svaka tanta ose si errije je sredin. duzi odredena ...
4t Or. sinaijc k notmtna na lim dhtina Aob oJ,,.thfu N.
toti slwriinih taiaka I ptipana sr.dinaw th dtii,
l, ( l)_Svali prcanik pripadd o. i rir.erlje tr. /n.ce. p,ema rone,
. l5r
a*oJe
npr. preanrk rO norroran na reriri .4a
crre/). ondc(u
pO, pa \t. t4, j) pA D ,, i d ofno eimeLricne racke L odnonr na ptuv,r'naprdv
pada sredrDr ierive AE. Zzni,li sad 5Le - arie j rrrnE r\rlo blisrc i u,,,re!
lf'tive A.Bt. Ap,.,4,4.... a pdrlelne s {a Stj mo2€ reai zais.ke
A, i Bt, A, i 8,.., , ? A a r$kJ O" rona .e poktdpd .d {ojo. rimesiinod ra(koh.) Stedi Ii odarte da jc p r<d n. t-^d AAl '
12) Ako prJva pripadl cenrr J. o-a ie Ju s. ncr ije krrdr*
teiiva cpajr Jcno jiaerrime .ack; kruln,ce.
4ko pripada i (.edini teti\e,
Dakle (t, 14, 4) r'.a!a je nordalna na tetivi,
2r To znaai da tr.ba

konslrlisa! k.uzric! lijd jc

jedoa tetilanAcrrana dut. Kon-

slrukcij! izvrsii na

A.,

osnolu
prethodnih Iinjenka, je. centar
j6 laila p.ave koja p.ipada
sedini duzi, a normalnA je .a
,joj. Ali koliko ima tih kru-

PB.

I

kako konslruises sre-

diru duii? (Vidi r. 13, 4 r V
.. s 5, t. 20.)
3) Postoje dle tlkve
sei

sl.

I

:nica?

6) (D cenrar je prc-

dve

!ra!e. Kojih?
7, Luk ,8 (sl. t)

predsla\lja .aztiku potirknr2.
nie i zbira llko\a ,aO i ,P.

A luk

,4

r'?

MeduLim. nrma

ainjebki{l). luk O,,t ie

oortu-

ddu luku O/,l,luk pJ lukn
znaai, od podudarnih polukru:nia odurimaju r-p6dudarni =
lukovi.
8) Sledi iz prclhodnog, jer Dodudaruim lukoviha ...
16: 1) Jesu. Mo:€S p.ov€riri da svakoi raeki j€dne odsovara osno

t82

simefiana radka druge (t. t4). A ta n€k€ lalte to moZ€S i obrazlozili.
gta (sldurim fs
zairra- !a
o.t=so'oo durm
fr iI a"'? Kako 6e zo\€
zaista,
2) sledi iz Os:Jo
Gl. 2l
d^ ie o,4'oA'-1
titua Aoo'A. ako ie oA-oo i ao. oo, i

^^8

sta ie Drav.c) a taj pravouEao!ik? Sl.di li odatlo
je
AA' L (N)
N.Y.z ja
k) i AM=MA'? N.Yz
,Bdrusa klajqja t.Cka p.ennika
,-1O, a ,' drqga knjnja talka
n..Enikt ,1'o'. DokaZi da su
h i ,' .$. .imrricn. raak€

tr od.osu m (r). za$o 3u sr€din. lukova ,!O i ,{O' osro
sinetriane ta6ko? ltd. Mcdutin,
da su te k.ulnie oso simctriln€ more.l zakllliti i o1'ako: Dve oodudam. krulnice
loje se sei! su osno siDetri-

ine (t. 13. 3). Dve podudam€

sI. 2

kruznico koje s6 dodiruju takode su osno iitutrilre (t. 13.

l,l

u i.dnoo i u d.ucod sluaaju cenlri krurnica eu o{oo sinetrieie taake.
krurnice. tiji
tiii su @ntri
entri osno
oso
r"ld" rla i dle hr kol:e
koie lodudarn€
oodudarne lruznice,

r\ieh'

I kad poka&mo (kao balopr€)
da su nekoliko ljihovih ta&ka ostro simet.icne, onda jo taj razlog jos.jali.
2) osr sim€!.ije pripada s.edini linije celtara i Domalna je na
njoj (t. 14. a).
o sinel.iane.
simet.iEne taiko ne budu osno

l) ;\r.o su dve Dodudame k.ulrice uvek sjrcrrilDe lema
(dovoljno) rulosa da .. bude i obrnuto.
4) Osno simetriane taike osno simetrildih k.uZnica odreduju osno
simet.iine i podudase lukov€, a podndarDim lukovima ...
l7r

1) Uvek noze,l da konstruises krutni@ ai,e

tu dve telile,{,

8 (l. t5. 6), a rada , , , Lr, 15, E), Ui: Uvek mozed da tob$ruiseS dve
Dodudarne kru2oi@, jedou ciji je prcaoik ,{4 dcueu diji je prelnik ,'4 B'.
One su osro simerriane u odnoru na osu (r, js su im ccntri (kao sre'
i

,{

dine simetrianih d!ri) .. - A tada , .. (t. 16. 4).
t8t rt Orao sinetiire ltqurc se zlikuju taru po pololaju i "i ro
/.M &ao;. One tu, dalle, padudaftel: Swkl d?o 6ao sldatitne fl?ut?
podu,tann le onod dtueon tulu.
20 2) o.ktojaija sw*e tacke stwtrate.lltt o.l ktuitiih tatok, duti
su Do.hdattu.-'to slcdi iz sidter.ianoni tih od{oja{a (u odnolu na
sim;rralu). A aslo !u ta od.toj.nja s,melriana ? zaro s(o su im trajhjo

3) Ako tu odttojania.. . , oM ptipadR tinetruli d!;t kojt odt9

'

4) Uslovi loie odstojania svate tadkesim€rrale duli obrazuju sa
Obrazoredje: Ti uslovi su simernlti. darle poduda'di.
5) SeLi se: Kolilo prdvih normattrih !d datoj praripriDadd
(dare Drar rli dale dt'J). D*let Al<oiu ,ldk de? ta.ke, ou

'im€tralom...
ieddoj

'adki dqtoJ tuvi)
iMJu (>u<

'affi

Jednu.

183

q AM'aAM,

a to je osobina svake iidke

ose simet.iie taraka

22: l) Uanoi dve proizvoljDe hnke / i,d tGkova usla ali tako
da on€
€ adovoljavaju
bdbiDu Ji
(ti. o,a_=
3) simctrale
simetrate duzi (d.
oA?ot,
of gd;j;-a
sde je O
fdovllj.v.ju_-bsobiD!
teme ugla.-Vidi zad. 20 pod l) i koDstruili simet;iu du, ,rs Losdbina
4) simetralc dulil,
2) FieuE (trouslovi)O,tS
i

orS

su simer rian i u odnosu na

D.kle...

DE je zajcdriei,a r@ka drc krubice (Ei ,,,{t i (Fi

ttolal{ DEF i D'EF

sinetnana u odnosu .
5: 1) Yidi sliku 5. Sra je, dakte, c€nr.alna

misli,da

x

(da

COQ i zasto.? zu-

(sl. Zobrne
.otaciju) za lE0o oko

se uEao.SOO

idrli

dakte, dva

siNtrij.?

..(.

O:,

-

- OdstojaDja svake ra23: ll Sta mor.{ reci . ,',

elovim AoP i

C,l. Dob,ja!

{
E1

o. T,CIG C Ce doci( u boloia

a pohDrrva OO u Doi
loraj oP. Za(ro2 Ho441i tatks Q
u polotaj P? Mora, ier
'doci..
ako
ne bi, .to bi taeka O rdosla"
np.. u talku P' ili?", onda ugao
OAP ItEAo OAP ) nebibio Dodudsrao uslu O,,tP, a ro ne m;2e
radke,4,

uipadalll pm,i tlo
^oJe

da bude jer su uglovi O,-lp i oCO
podudarni. Zalto ovo posledrje?
* Z\atit Swke dw tatke kw&did
tproraz^ Atoz ptese* nhsovth o"a tirui,iii iii"-

/"
st.

4

st,

5

8r CreZ rnoft da irsleds npr. kdo sl. 6. Da fisxron,{Aa pokloDrs
,
r,euru,.{:4(;
iri ,4 r'c', dovoljuo je da ua,n,s da fraura ABckitz.a6o
porrbi i rotir., po haniji, rj.
"ua ravni caeza. M.dut;m- za bor.la;a;i.
fi9!rc .A-Btc. nuao je da fielru
,4ra naJpre obrne< (,,na n;liajei, ;,
onda da Uizi i roft5.

24: 1) I ru imaS un.krsne uclove iuslove lrji su k.aci paEletoi.
2s:2) (2) Jes! u odnosu na sredinu duri koja spaj..jihove dve
ruprotne- rEinje taile.
on. rarke koje se ne dobijr,u jed;a i/ druee
(anslacijon Obrarlorenje:
', Dve
pargtetna I podudar; iuTi dob,jaju ;
j.alna iz druse roraciior oko pomenure sEdi;e /a uslo od tsot- 3) \2) Da cettatno siqpttilp fl?src su Doduddrne. Et * 6oat
dob', Fdna i/ druee roocuom oko ent.j a !sa; od 180..'
$5
2) A,B,=AR zato ito je A4|=A,B\=AR
su prralelne i podudaroe pa se (V r. 96. t. tJ. 6, 7,. .,
.iedqa iz druee
.l) One
dobLraju tMta.tjoft se duri koje odieeuju t.,spariju..r
odcovarajuae .a.*e ru parut.tk t podu.tatk. U;ni uiro io:e ririjirri
duii i proveri da ic
A4, BB, 1CC2 DD: ' . . . i da je AA, :BB) - CC2 >DD.2..AB ima isri poloral kao i tad je dobilena r"r,.rba oLo laa.ke
^ -fpreret. osa k)t i tt)] a \eao
a,
AOA koji je dwput r?it o.t usta ko
obtuuju ok, ti. ZAOA -ZZt os - 1BOr'. Ds ovd obr&lozis iErr u
oDzr' isr, 4) dd su !slo\i ,{Or, i_r O,.{r sihetri(ni pa dalte I podudami.
rz rsnh ruroga je aAtos " . Dov.Si obraztorenje.
s: 3) Na osnow $ 5 t. 20. 6. * 4) Drusa krajnja taeka D sl.anice

t84

9: l, To pol,azuje ,t,ta

z.,rra. ako

se Lst. 7

(tt

.

'.
po\uae
s€ ,.4. onds ie CD, roreijo; oko c,_ r,ansrormi(ma duz-polupra\a
CD. Kato hu ,48 i cD i paraletne i podudame. orie < dobijaju
_

lalkom

rE5

iz druee lranslacijon. IIi, cD je dobijena jz ,rA tako Sto je prvo
tnnslacjjom konst.uis.na duZ cD', a alim rot.cijom oko C j. konshui-

jedna

x

A,/
//

\

/,<

Elv

\
)

'la...

vica

D

,l )
raDa

sl?

Objasnj kako je, na sl. 7 (2),

Cr.

cD

t.ansfornisana u CD'

osnom sim€trijon? Ili. kako j€ iz
koia se iz,rrdobija

,r,

dobijena duz CD?

l0: Kon{ruisi Fravu koja p'ipada
C, a paralelna re qa ,C.
'aetitalki Dt a l,a fD.ll; .. .
Roracijom oko c, . . . lli. p,avu lojs priDada
$?

l:

1) Jedan

je

konKksan. d.ugi nije konleks.n. Bisoktrise pripa-

daj! istoj pravi - osi sid€trije oba !c1.. 3) Podudarni su.4) 1200.5)U
kon medusobnom poloaju su tada oA i Oc, oB i OD? Znaei, imaS
dvr podudarna usla sa zajedninkim temeion. Sledi U odaile lvtlenje?
?) P.edstavlja uopstenje prethodn. linje.ice. 8) 50 j 1300.
21 1) 100 jli 3500 (v r. s 6, r. 14). 3) 450, 135i. 6) 3 prava gla.
?) Konsl.uisi usao loll' sih€triian uelu XOII u odnosu na
OU, itd. Ili: lvov= z:YoU tZUOlt. lXOv=lXoU Z:I/OU. Na-

lini razlil i

piimeni pravilo za dduzituanje razlike. 8) Slieno kao pod ?).
10) Ako oznaaii biseltrisu ugla -roc st oD. AOB sa OE, BOC

r^ OF, onda jet z'

noft

-

1' Fo

F' .74
- pta\ogt Z DOE :-15 Dta\oq

^OD
3: 3) (2) Ako bisekt.ise dva podudama usla

...,

lqta.

sa zajcdniikin tede-

oni su unakrsni.

4: 3) Treba razl'kovati: 1l) podudarne u8love

iiji

su kraci a) jed-

nrko, (b) suprot.o orijentisanii (2) suplementne uslove.
7) Red jc ulek o uglovina a,ji su odcovarajudi kraci paralelni

$8
3: 3) (l) al p-900,4..p<900,...4) (2) p:180-2a.
7) (2) Konslruili pravi usao ,r. Uzmi t.akLr , jednos
186

krak.
da je (/8) 4cm. Opisi krurnrcu,a ent.om,', ooluD.€.ni_
'akoli6 dulida 6.o, Dobijat dva simetriem rrousla u oddosu na ,{8,
lom aija
s: 4' (2) Neta je A,4ta ratav da je .{a:3c Tu oebjnu avidi
q 5. r 20)
svala laaka o3e 3im€r.ije jmn,e Ba. pojlo ,4j irc
nhu podudarD..
'ma lrorero 4Bc nem drugjh osa sinelije, (3, To (3ro
p(rnodr) I dokdzuF da trousao aije stranie zadovotjavaju uslov /4a ina fti ose simetrij€.
=AC =BC (2)
5)
Ako su dv uqla tousla podtdaqo i tu\praM. !runice
.
ti^ uatda .u podu.hnc. ObraTlorenje: Ako sU , i C uc6vi kouata rBc
ako je / B / C. oni su osno s,mer'i(ni u odnosu
tz r;sa stedj

njesovos

ili

8) Moras razlikovali 6 slueajeq preba tome <la lije dara ordolrak. slavni usao ili jedln od pddudenih ustov& visina i..

7: sanlo kad (a) ima jedan odr€den porot j A,{rc ni.je odreden.
8: 4) Pod (t moras razl'kovarr dra stuaaia. Sla dozes rvrdni
pod It Dawdi kad i
a kru;nice u rednom stuaaju, a 6[a u drusom.
obraloii zalro rriro raakua ne priDadn krutnrca.
9: Nela je M sredina rtrani@ rc.stt tuotes cai o Mp i MAt

t2:-li Sledr iz osDe srm€rianoqi jedn.tokrakos rrousta. Objsstri
..
orr8.
vrslnr I nediJana trouetl pripadaju i)LoJ pravi, on j€
- l)-A|\o
|ednalokrrkr.
obrdlozi_

13
Svaka tinjenica stedi iz osne sinetridnosti jednakolrakos
trougla. -i_r4r
Idi redoft pa ees sv€ obr&loziti.
15: D (2) Uporedi \Elow BKA i BCA.
lE: l) Ako se, pod datih uslovimr, rrousovi DEF i,rc molu
dovestj u lak\ medusobni lotorrj da svatr od rirh or.dlarlia tra$fo;_
mituu f,suru drusos. onda su on, podudarni. A ro ie moeue;jer (sl. 8r:
T.ou!€o DEF se noze, .otacijon oko cenlra.F, t.msformisati u

ADrr

E'/Er/B,tor.iED
$ rmn.e BCi EF.84 iat, po?udarn=e (zaaro?), oneBtse
oobrjaJu F'Jna r/ druee lranslaLiiom. Pema lore aDEF. a 4ac.
je
.
A.kako

A Lalo

(ija.en,diic€ E Fl ra. Kakore

A D'r'F :. A DEF. ro je A DLr

6 ABC,

olo... tranJormi* ArcM u Aii1!r.
.._. )CB',
, 4)aSI&a 8.:Ro,acija
IIU
nore
dobirilranslacijon iz A 4 Bc:zaatol
AKLM s6
.r'rc: ,,,rC, Z3lto: Datl€ ._
1) lAAc= ZABD, l!1DB=...,,tC-BD (sto tije poznaro).

MeduLim, A

8) Sta das o uctovima ,,4c i DC,4? Odakte?
lr Roracija r.ndormi3e
u ADEF (rl. 8). Zlqro le
t!48, D rt)AC.] Sledi ri odarte ADEF
- -.19_:
DL
D E . AB, D F- Acl stedi, jq dt;o
bi .npr,. bilo D,E'. ,4A ako bi re Ireka D' nalaata, recimo; u D
onda bi /E . I:E bio \eci od rel. & a ugao Fbio bi draqji od . ,
Uslovr c i F ne 6,. dakle. bili podudahl usr;viro
i C. a o,ii su rpo
prerpo.rdvcr) pod,rd.r.i. Sla bi 6ilo kad bi btto DE '6
>AB !
9) O$ovica j... Krak i...
(t) Koje vlst. su ttotE:to\i o,1B i ocDl
_j:lf

.

sravi

,/

(s,. 3) *od duri

.n,ll ,,r.

r87

ftema rome:

I

.

str i/

2t 4ko

23t
2st

4'

sr.

s

ZDr=ZA.

D.rC i ,4rC? D1kte. . .
fla nnni.. J.droc ttousta podudon. lnnicakl

(1) Postoje tri grupe ustova. Nadi ih.
(3) Usao C, sranic.,4q krurrica (,.{j j,scm).
{5) Najpre A lcnt (6) Najpre A,4rri.
( 12) Krun'ca t& Dtt, dlrka iz C, ...

6: t)

je @ti r.trke,{,

rZ, t) Froue"o DEI

DaC=AC,

s9

t

(2) Posmatraj xovgloye OAD i oBC!
(l) Po8matraj t.ouslov€ /MC i BMD \ yezi s! (2\.
2) Sta, na osnolu prethodnoe, mozei tvrditi o trouelovina
) OBM! A Sta sledi iz tosa o uslolima AOM t BOM2

3) Dovoljno

Dr8:,,tr,

ro3z sledi o llouslovim

C, B. D tako

O/M

Podseti se dveiu oso simeaianih duti koje risu protelne
osom simelrije. Koju rielru obrazuju re duzi i duzr i<oje odriduju hji"i
hovi simetriani kraievi?
71 4) On je osno sime(iana tisura. Koju osobinu ina $aka racka
o$ simetrije? Treba, znaei. odr€drti onu racku ose simernje rija
' su odstoiaqja i od ,.{ i D {ilr od B j C) podudarna. Odredi je.

E:

d! )e OA=OB,

u g 6. t.5 po.l 4) i 5)l
Trousao DEF se t.ansfornise rotacijom u ADE'a (sl.9). a ovaj
(osnom sidetrijom) ! aDp'4 koji se (translacijon) tlansfo.mise u
konstruises kao

(S 5,

l)

Treslacijon.

(l) Iz qtnlne simerriano$i nurno dedi nj,hov. paialelno{
t.25.2r.4, vidi $ 5, r. 25. 2 t2r.
st (t) Ako je ccwoto,eao cehrnt"o :rd.tt(on njes@e aarr1tu.
2)

:ttu"i.c tu patulplne I po.lLdah", Obt^uto:
i patulelre i pa.t da te, .. . Doytii,.

Ako su dye nosprad". struN.e

6) J.dan poe tupak:Dve proizvotne paratetne p.ave pre€ar dru-

eio dlem paralebim pravama. Drugi postupakj povirdi dri pra,e (aJ
r rr) koje s€ sku ! O. Uzeri raake ,4 iC Drar€ (a) ralo da ru one,imer_
ene u odnosu na O lr^tr
7) Sve to sledi iz .erralud

r,",.tr'e, jer n.pis.Di udovi oandavah da su srreice /, i cD. ,rD i
C, ent.alno simeuieD€ adatle:. ..'
ali i iz podudar.osti t.ouirlova. Z.i;
je OC=OA. OD=OB.ord^
ta,
je (sl.
^ko r0) aocD= aor{a stedi li
iz te podudarnosti (ll? A (2)? Sledi

li iz AOCDI
zc1>zA'1

Do

sL s

\D0dC. PreDa tonre, ako bi bilo LD|BC= LABC, onda bi bilo
Da
i

je LDPC= L ABC no:e
(1)

14=

(4, 12+
188

se pokazati rasudivarjefr:

(l) A,4aDi je jednakol,ali (zasro).
t2, znaei Z2; I L l/ in.h ralloga

1\

Z4z l\

+

23,

ti ZDt=

.,e:

1A.

i

O,4B nodudamost

odsrle? sredi ti

(l)

@

(2r. Podudamosr
^ (4.) mores pokatari
na razne naeire naijednosravniier u!Iovi liji su odgovejuCi kraci.. .
,
sledi neposedno iz us.lova, jer on8) oznaCava
A- ala s,rt i DC
sl. 10
dobijaju jedra
aobi.;d;o
arugJ rdrlactorr
;eo,u iz druge
a. . . (Vidiow raaku pod 4). M.iturib, da li iz da(ih ustova stedi aocD=ao,4DlA odarl.,
M i rv nacfldih du:i pO i RS. Nerr4j Droizvo.. 9: l) Nadi(r,{r€din€
koje se scku u o. Do,rsi. Koriko pararerosrama mozes

ri,,'"r,"iro"r.

'Ji:"3i;1Eflr,

2) i2 od po 3 ne?.avis.!

etemeDta.

*

3) Koliko ih ima?
189

lr I lada je prralolosram i osDo sineuicrn u odoosu ra dve Drav.
Oruda (po'Ed svih osobrna opsres DaratetoArabal sledi: r Dodudarnosr
wih srrani@: {2r dijasoDde su bbektrise...; (J) jm upis;nii
. 14:2) (2) Dijagorsle su poduda.nc. To sledi iz osne simetritnosti,
a obrazlozio si i ra sl. u (2).
17: (l)

SrediDe DAsprarlli} 3rraoka su centrdDo

(2) Sad su te sredidc a€ sm
!olE...
Dakle...
Porcd prerbodoih

side(icle. ftema

cen(aho n.so i o3no simerriene.
t3)
uslova. (t) i \2r, s;ka sr..dina im dve
osno sim.(ilre srediDe (u odnosu ra dve...). (4, Sredine slmDica lvadrara zadoroljav4u, ssrim prirodno, i uslova (r) i vstov! (Jr.
j€ merusobni polotsj birekrrisa supl€menloit uslova ?
__. _18:. (l) Katav
(2)
Porcd {l) sad Bu bireKrho (uastopnih) usloq i olno simaniao.
u odno$.... Odade slcdi & iu dijagoml. piavous@nika toji odreduju
presecr ollaxfiBa r,,, Praslrt tome..,

t, t) Za obazlokaje l@GtruiSi Dodudaran uaE 8D A.C. i:tiito j. isto, .."tnltu tituriial EaIEz datos ttoD.z. l, o,ilosu Da s'€dion

F.. N€k! poluprala EF 3.a. ,r D, u r'. Pormarnj Ccrvorcugto iD.A D i
doz Er uporeili 6a ,4D, ili D.tf;
- 3) Ispiraj s!; Dogucd;sti.
20: l) Susodlc srruico... 2) Polbj€ ti ladt. aiia su odstoiMia od
,l i, podudma? Pripadqiu li remens C i D rcj Dnvi?
ZEa! sve l,{k Cija 3u odsrojdj& od podudrmih stmic!
- 2l: l) Kltg
poqu!!m9.
.u uelovi koj. obrazuju nepodudm. srroice o3no 6irc
trrn', jcdna od ub raaat! adovoljaw i u8lov da su .iena odsrojanja od
Depodudamih srenica podudrm. (Vidi i r. 7.41

da 3u povrgi podudamih ficura jedDake. A.li i poldi ;.podudadih fisura dosu biri jedmk, Da prider Dolrs r.ousL rFG {j. 2D iedmka
re povrsi praloueaonik ABCD. Zasto'I za dve fieure arje su povrsi jednate Lazemo da $ ebbaknth..
osDow g 9. r. to. 3 (Svaka dva uzastopnr paraleloFAm
.imaju jedd
. .2) Ni
zajcdriaki kourao.r

.klivetentu

(j€dnak) je Plavowaorftu . .

$

l: (l)

64,

lr

J2,..., l, ;,
-,...

.'.t,t.(Il",

r2r

ukk

2.

,(*)'"'

J: Uzni prvo jednakostrlnitni roupro
a: Z. resvanje ovos i mno8ib ltedeiih zadarala rreba k ood,ern,
broja Lada su pod.ti njihov zbir i ramr; (V ,a_
ded, g 5, r. t2 i dalj.). Neks i"^p" I I i a-r-2r. rzra.un.jDo
'b4

.

bmjeve a

i ,.

Moremo postupiti dvojako:
d]

tsili naain: -4

oznaeava da

a+6-21,

ro

je

-

b

-2t,

Drusr naain: rz

L kako je

pa ie :4 b

a3 _
_-

je 4* -.b, Odatte rledi

sledi

-:i -t : t - :

4a l,

t_

tzi a _2t_

(Drugi d.o,

g

t2_s.

4. r. I I I Ako su

jedrat-a..on.ra je prciaod broji@a pRos
, ,moioca dru
i proveEva).

911 ,lP9l'* ,.
gog
5ro s€ lako
JcdDak,
zato, aKo Jednatost
.

4) Svi pral.losrami koji se podudaraiu u j€droj ltruici i od.
.
llojabju !e streie od msDrame su ekvivalonlrj,
2r Povr5 pardotograma dobije.os u S9 !. t9. I ie dvaDur v.da.d
povrli r.apeza. ZB.3to? sla nu, da{e, rieba srnanjili i i<oliko'pula?
elclograrna AECD i. d!^pnt !€da... S& lrcba,
. 3: l) Polrs p A
dakle, jos uEiDiti?
sta mor€! r€Ci o DovrBi DaralelorramE ,{rMM
DCl Obladott. i:,ton*ririsi crvii,atenrrc parai
8d. je rV s!€dins stranic!
l€IosrarE d.tih trouslova na oba nalina.

41 1) Troqlovi su.tvivalentni 6ko su )rpotovhe( ekvivdedaih pa190

rroueto\u:

=

34
a+b-ib+-b--b.

. - l: 1) Nc. Fieur mos! biri podudarDe ili rQodudame. Jedmke ili
d€jcrbak6 Dosu bili njibole pov.si. (Ree ie o ralbif, fituram_r ta3no i;

kobrlis.lr? A

,4AC, moze{

e podudaraju u redroj {,aajci I odsrojeju re rFr.
A*o j. Dc ,4 povuci poluprav,r D.F. cde je r sredina
. 5t ac_.
strdi@
Neta ona seae poruprdiu )p u x. zisa j. aexi_
tt^E. ABCD?

$r0

3) sva&i prralclos raln

Kolilo trcugto\.

raielosrana.

,lBC,i ABC,?
. , J) K.d

DaJPre prcradrmo

i*":"": *--

4 rb_21

ovaro

-.
oa 3,-4.,

Izracunajmo sad brojeve a

posraje

i,

---,

JaFJr.6l,

]!. !,i

i2i;,

o

o.

ftad adovoljavaju uslove

b-a-E.
5
7

b-5 d-4e,
a-S a -tA.

2a*4O,

a-m, b-28.
191

Realtati: l) loScnr;375cm:; 3) 16cm;4)

24cm.

Medudn. zamisli jednJ srranicu podelienu na 2 podudme
duri a d.o;u na 5. N. Lol,ko ie kvadratnih povrsi podeljena rada povts
nravoueaonlka ? rNatrwi slicu, Koliko ,znosi povrsina s\akos od lih
i"uaruiar n OuZina ltroice. R: 40m i l6m. 2) lScn i 24cm

s: lt

6: lr 84'chz.7r l)

9t,875n,: t.l4cnrrr 41 4.8cmi
5) 9,6cm;7) Moles primeniti poslupak pokazat u 1 s. 1, ili: Data po\rsinAprediatlja; po\dim jcdnoe LvadraB zno." pour<ina ros k\a'
80cm:j

2J

izrairnati...R:2lcm, 14cm81 1) lom i 2m.9: Kvad.at je roob r0r Im dva

lrje

ro,. eai

1i.99...9.

NajMnri osraok le

a;ii.oini broj N;jveii

resenja'

deo

$1
u\et 0. i

tdda .e deljed'k deljiv hrclem

o,ratak je broj napi3sn

s'

deverica'

Broi rc deljiv broFm 10", kd ru mu poslednjih ' crlara Dul'
obrazl;ze;ie:- Svaki"'akav'broj a mole * napisari u obliku a, 10' a

t:

4rlo4 -(r.10,):10r =r'(10': l0')

3: l)
2i

SliCDo (analosno) uputstvu datom u

N! o.now prethodlos
tll i(2,dvGifreDos
broja

t

(D.uci deo, $

4: l)

kojibtoj,

3, pod 2)

napili dari brcj u obliko

iV

npr' 2.1576 mo,ea napi'cri u obliku 21 1000-

553:13*42

dari broi

j.

i

brcj

ll i

+...+7.

Ako je brcj .tetjit i brcjen 2 i brojen 3 on je deljit i brcjen 6. Ako
detlt jedaia od b@jeva 2 i 3, oa hije .lelj ni brcjen 6.

i pravilo d.ljivosli brojem: 14i lsi 2li 35i ...
i dMljan uslov da broj bude deliiv broj€n 6 je da
on bude deliiv i brciem 2 i broient 3.
6: Svaki Fdao broj, tj. broj deljiv brojem 2, moze se napisati u
obliku 2p, a sv.ki nepaGn b.oj u obliku 2, + I, gde je r' p.irodni broj
(j.. ostatak deljenja brcjem 2 je 0 ili l). Otuda:
l\20+2q+2t-2tp1a+t\
KaZemot Nui@

lakon dktnbucijcl

t5

2r-2q:2(p-a)

@

Iakon distriblcije, p>41
2J Qt1+1)+(2q+1\-2(p + qr+2 -2A, + q + l),
(2p + l)+(Zq+ l)+Zt+

sl. 2

+l-2(p+q+1)+1;
2p

Zs-:2 D e:4to

(Zp +

-2p

l) \2q+l)-

2a + 2a +2t +
+4)+ 1. (Dov.si.)

l:2t2oa

+

D

+

1t d+ln +2) +\n +4)- 3 n+

+6=l(,+

2).

8: 3, 6:2 3 pa rroizvod
sadrzi (ioilac 2r,ebroj 16sa,
drti srmo 2. A=2j.t i deliiv t
svakim od brojeva
4, 3 i t2=4.3,
2 (2

N.Z.S.(eJ4.0.3=t2.2
st. 3

,@)

13'

3) Pokati da je svaki rakav brcj deljiv brojem l00r tn!r'

3753?5- 3?5(1000 + l)1.

t92

morr napis4li ovako | 1+7

aiJe

ostatak 7,

deljiv brcjem 7, a nije deljiv brcjevima

se

koji je deljiv brojem 2 i b.oja 7 koji ,ije deljiv brojem 2, a lo je &moguee zato dto je dati broj deljiv i brojem 2.

razr€d

lo0l irada;e dari broj pile u obliku
'iap,sa
23 lo}t-23 +576:2x roo\ + (516-23J.
i 13 Sta-jejos poftvi sali€k 23 1001 je deUiv brojevima 7, ll pocledaj
bolje druei
A
6rjevima?
rim
u"a"-d€Ui;
,*t". * oi o,ii'uiii je
iii,li"i'tsio-z:r. K;ko o''tomkan od datog broj'?
P.ema rome. ka{o je 553:?-79 iosralak 0,
553:ll 50 i Gurak I'

iriinj..iis

olako:

li tih

t4 je parM brcj,,

2).

Ma

, slo i-r.-J,,i.

i

sedmi@ biti neparan broj? Ne hoze, jel ato b! ih bilo
(ako bi bilo upr. 5, 9, rr sednica) onda bi se, zamcnjuju6i svale dve
sedmice brojom 14, dati brcj mogao napisali u obliku zbna jednos broj&
MoZe

lt

-r'

zbka slih storina i
3) (2) Motes na osnovu deljivosti brojeh 9' ali vidi

(2) Mozlt rasudivati

Iskazi tato

drata idosi 44lcm!, pa treba

Drusi

s:2)

Ako jc brcj detjiv brojem 7, on

13

Zblr*e

N.25ft7).4.?

NZS.(5;g):30

sL4

sl.

,!d!rrk., vI r.

t

193

r

i\iihovift proizvodom

4 . 3 . 12 - 4.3 . 4.3 -2t .3, otidedno.e more biti deljiv.
4) TibrcJievi izsledaju ova*.o: 2h-t i 2r+), *d6 i6 , ma toii
prircdoi broj. Svaki delilac brora 2u reba da bude tstovremlqo i Oetilal;
broj€vn r i 3, a rakav d€lilac je srmo...
a

_-_ 4Er-2'.3-12.
.9: !) f
(36i
36

i 48 su deljivi broje4r 2: i
- 3) (6) Sl. 1; (8) Sl. 2.

brojem 3, dakle n. z. d.

l0: 2) Sl. 3. 4 i 5.
tt | 2) 21 504 -21r.3.7 -2'.23.3.7-(2!.3).(2,.2), Dakre...
12: l) N. z. d. pr€deLlja proizvod zaiedniakih arn't4a_ Dakr€- on

jet€ljiv.,.

S'aki dettt c aalvctee ,ale.t ttkos .tettoca
- Ztboiaa.
del ac trih datth
(Sledi iz pr€rhodrog.)

13:

l)

je,atedaraki

- 5.7(5.11-3.13)-5.2.16.
14: Oaaai trareDi broj slovom ,. Odurhi od s\alo. daroc b6ii
ostatal njesoros deljenje brojen ,. Dob,o si dva no'a b,ija. s;ki ,jd
ajih deljiv je brcjem ,. Prema romc,je... Odsovorj t;48 ir-36.
zairo ne dolM u obzk brojevi 16.24 i 32 Lad su i oDi zdje.tnLki dc,
liGi broi€va 4696 i4416?
ff-: Plres t2.a-tz.b-t92, rj.a-, 16. odarte iei4-15,b-ti
...
ili r 13, !r-l: ili ,.. Nepiti sve rcex& rtuaajeve. ZLato a-!4i b-2,
a=10 i r-6 itd. ne d.lar 6h'ir?
Preba tom€, rr.reri b.oj.vi mocu biti: t80 i 12; 156 i 36; ...
25 7.11-5.21.13

2) Jednakosr a-b-26 ado\otjava rnnoso prjrodnih brojera
26. Medutim iz n. z. s. (ai b)-to'-3.,.1,'odD.h s vidi da
rateoibrojeri risu pami ida su im ainiocisamo 3,5 i7. Daldo.-...,

. od
mdjih

19: Broj ploci@

-

I 872.

93

lr 3) kko molei pok@ri (kao u t 6, g I, Drugi d.o) da j. i
rzulral sabiranj. i
oduzimaDja dva oepama brcja ptre b;oj.
'ezulral
"'
a da je reatat Morenja
dva nepma brcja reparun brcj.'

_

reda. Na

6) Kombinujes Braki broj p.voe srupcn ra svakin brojem ppoe

p.ims 0' (iz pNog stupca)

rreti !rubac).

-

7) Posrupm:

it

(iz pRos rcda)

(l(r'+l)+0'l+0') t l'-..:

l,idruii re;

8) P.oizvod je parar &ad je 6atar jcdsD linitac p!.an.
2: 2) Dodavaqje 0 (rj. ma kojes broja &tas6 3r) ne menia klasu
d.usog sabirkA. Ziro se 0'zole n?utrctni et?h.'t stb'Jania ktlta d@d,t 1\.
J, Sat'irdje: (Jr-t \3q 2) -3 \paq .I)-34-y. Date i,-2,-d.
194

l-

r-

Mnol€qj.: (3" + 1)(34+ 1) - 3(3pq + q +p)+l-3b+
1'. Dskb r.
5) (t\ 2'; (2) V i Ol 2',
?) (l) Ako jo ba. jedaa liDilac prrc das., i p.oizvod je prve
ktaso. tli: Ako jo bar jcdaD 6Dihc deljiv brcj@ 3 i proizvod jc d€ljiv

3. 2)

r')2' 3'
1! 3', (
v I' 2' .t ! 4 5'

v

0'
0'

5'

(

5'.

6'

0'

3',

l'
lcr
5'

Z. sastevliaEi€ tih iablica nijo Dotrebno ri €abi.ati npr. (7r+4)+
+(74+4) ni mnoziti nPf. ( p+6) (7 q+2), neso p.osto: 4+4= 8, dskl.
l'(ier 8:7-1i'ost. 1);6-2-12, d.klo 5'. objarni ?ailo.,e to moeuCe,
4) Neposredno: [(l'+4')+6'l+3''(5'+6')+3' -4' +3' -O'.
5) (2) Deljoje krason 0' j€ Gmosuee, kao i deljenje Eulon.

!4
a ak a+ak a(l+k\ .
b+bk btt +kt b
aak68
Medutir! nhu $ i .ozlomci obllta
N+
ti b* NapriBer t-ob.@lorenjo (dokaz):
ka je,dakle,;-;. rrcb^pokazati
t-;-.
A}!l" ;- d. onda je ar'- rc, dr,o moas napisad i orako a/ - .d-bc+cd, s

deJj. (a +c>

d-(r+d).., lto

rarlomaka, mote napis.ti

;;"

t

3e,

n. osnoru osobine

jedDardh

.

1S5

Pokti

sva prerhodna

r$udi\mj.

na

.
l0
oerima: - 8.15
D
-. - . -91296

4) Dokd kao pod 2).
o 17 l70t) dalje primeni dnjeoicu pod

;-lroo'B
- J.3.4 l. 5 5-t.8
4t4.4488-8.8bb.,t0)
l4r l) 0,J75*3 : lr r8r-374: R: :-.
E
272
17r 9) i l0) Uopste, ma koji bAi b.oje!i:

t2'

.

r)

rek

j.

-.ft

l._,.

La

c<d.

a-.<b

c.

*.f , O..lr-.
toi. rc: rr | **, r, , j rc: :r rI

r0) (r)

nia ;j

Preciznij re&Do Kad

z n<te.

niz

rc.

,ad

l<ad
i
tt
(r) I2
-d 1000 slcdi az 1000. ri. u
15r16tl75
23: t)'445565
ll) -:n
>--3 >-=2 > ,,.

Brcj t

Je

so

Ja

donrze

suri.a

nizn

.

tj.

l0

rj.
L

jc

Slavi

rj.

l0r:4+0.,144...
+r
x-r:4, isabirar-44 je'jednak...l
9r-4. r- -.

Odredi razlomal od koxa ie

0,214214,,,

I00t,

ffi

rdsc ati Ditrd ne

Na osnow re einren'ce.

2) Razlosak i6a oblik
22t Z) <2,

"i^
^n'_

t-99996.

27: 1) (1)

-.hkari
-L.
a -l-a+l a\a+1t

uslo\im 'je !:

---.
-l . sli uvek je a-l .

r:

;dto bro3 t ponnoi
:"
aD b'oiem -. mi Ccno ea i podet i brojem ' i dobicemo \, aliako
t 2t -.. brojem 2 mo,amo i 6 deliri
rim brojem. p,ema toft.
l2 6
62 7
-:r--'brcj - po'1.] ;;"{
35:? 5 . Isro ,aro posro F u
deljerlbrcjem a to {emo sa i oomnoZiti brojen r,oi,r:emo-dobiti
i ro r. a odArle rna osno'u pr'ert'oonogr . " ;,;; i

linienicu.

a

\eii .d

s\e \edj iveai, ti. r"Jla ali \u

- " opatu ali nikad ne dosrire l.
4+n
ta ttani@
Diza
3+,

,.
", :r,*.

20r 2) Ako a oaaeava prirodni b.oj >1, onda

Pod isrim

zasto nire mosuie

5, Mora! razlikovati dva sluaaja: a<b I d>b.
Poaara
eiaienicat
At<o se dali broJ pomnoti a zarim podeti,
,16:.1, \e...

r>2j t l

1t

l+n

4r.!u

Brojevi

4)

z i n) iz:
m+p<t+L a lta jz n+q>i+q?
n-p<d-p, a att iz -q>n-e2

Ob.nu!o, sta zakljurujes (o brcj.vima

St. zakliutuie6 iz

man'i od

3+n
:

i . ..................

-'ti

oo.aa, an su uver veii od l.
sve vise p.iblibvaju broju I, ali sa ka.t ne hos!
dorrrci. zato se broj 1zole enaica i
t,on*
niza b.ojeva

a+c<b+di ktd je .<d,
k^d

rroJev' pryog niza

L
B.ojevi oba da s

20

4+ n

o-c>b-4

b_a
't1t

ro oduzimanje? Pokarr. dakle: (a, d. je.var.i od rrh b,oie,a
(b) dt opa.laJ. ni. da je $aki stededi manji od prethodiosr,

2r.

2r

a-t a ab b-ab a
b.._- b" aa--t'

tljzni

{q

Drihere

23

49,

i

sam I

G) x=o,7036262...
Wn

a

-

703 + 0,6262...

- 7$ +6;,
t97

F'
?ol 99 +62
t00or-----,
99

l

103110-703 +
l

7031100-l)

+ 62

Razume!

62

70362-7A3

10z-30+3+0,3+0,03+0,003+ ..
9

I

Moru li se na laj naain naCi i razlomci od kojih su poslali periodiani decirdalni brojevj dati pod 1)?
28.

(\) t)

(db.d) e-(aerbcd:4(be)cd-

Ato je r<1, oida

I

l) Koli.nik je I alo je.lelilac ;
.telila. biti

il

:>j.4

J

(2)

r' j

Da bi bio naniiod

I

mors

D r-1
a latia uzmi u obzh r' !3 i28
3l: Najpre uDoredi "c i "-'.,
q-l
.28t
-tt, lr l.21 8-.
ll0
33: PreipostN;io d. su sv€ kon@re mle Tida nal'zimo dd
r.tinr svaie idosi l.l9'-'2?l:12?-55) Sasuvicelo relenie R l00ts
r /
\2
198

dalje? R:154na'

'BtaKoliko i. Dr€sao btcltlish a lO tu? Koliko bi bili uda!@i
potlo
2E tu
se *re't? R: l
kla * o" 6i i."ratj za lo mr A

'

37: 6a 49mn. 40: Sla ost.je kad od 9l5og oduzEEs F:inu vod!
75
koja ?auzi6a aerenioe sud,a? A Lad od 49386s oduzDes r- zapre'

;

1,8

\

13,5e5 ? Prcma

k&

torne

39:42000 ts.

j.

/5

(rr:

7\

tr,trr- r,J*n*.*.

tznosi .. R:6.4dmr

slrvljeno b.asno 1. Tada stavlieni vi5ak S.6.ra iarcsi

l41]. *",no t*s"" o.tn r,*l,i

slup svih
30: l, rlr Svtkim broieh \€aim od 5 Prcna romc ako
Y, onda odsovor alali: r>5 (2) r '20
2i all PrenE Drelhodnom {1. 2? j 28, rar(ni broi mo'€ biri veci
od L Akt j; \q:i od 8;onda je proizvod ve(i od 3 a treba da bdd'
3 8-,, da bude veai
veci od 8. Ako j. veci bd -!.
" onda je v4i od

8

'o-'*

Tz toea izanD.aj louto je pri'

ld:

41: Neka

rib brcjeva o?naaino novom

od 8. (eba da bude v€ti

-

i

je;>a

n64J2
od ; 8. D*le:
'>.l

A

-f.::)'t:].,'],ssi

35: Na 12 km E41,75 m od pohaog

m,hc

.

4\ at(b.6:I@:b):.ltd.
(2) 1) Ako je 4>l i b>t, onda j. ab>a. ab>b
2) AIo je a- 1, onda je a,-r' Ako re.
3) Ako j€ a<1, b>1, onda je ab<b.
9)

padalo pryobittro svakoj porodici

zasto?

r,

,l i I
i€23sk.

-3-0,3-0,03-0,003-.-.

z-30

+-[(lo

34: Sta predslavlja t u I i

2) PomnoZi ga broiem 10 pa od dobij.trog proiznoda oduzmi

30

ovo !q$nja:

[(,';.".])''l '.{r"

--99'

70362-70J
'_. Uzmi i drure orimcre.
r--:=
99000

-r-

ti

99

na uj vis.l E CeE? odsovo.:
; bra!'
je
v€t ralrje stavila.
na koje
42: 1l Misli{: 1 Sneraord deo i 2 S!€tteina dela, 3 dcla;3 dela. .
18; I deo.-.. 3 puta mdj€ od le.

Z, x+2,5r-(1+2,5)t, t+2,5x-630 R: 1E0ks i . .tg'
5r Ako ie Drvi broi nDr. 5 Dula veai od drugoe, onda je dru'
ci. . . od owoc. Ak; siovom x o;aiim6 tunji broj. reci Je 5 r.. Alo obF

r ozEacimo veei broj, mnji je ;. Prenatomer€gnjcDrG
l\'
'-lx-t0,4 R: u veeed 5.4liL
'" 1,6 10,4, rj. l1'
1,6/
\
7) Ako bismo u naniu sipali 3 ks neda, u svakoj bi bilo '
Pre@ ton; u veeoj ima 9 kc, . Rasu<luj i ovako:
rkc
U taoj ima
slovom

'uto,
blera ie

U ma oi ima (r-3)ke
U obe i.na (*+r-3)kg.
12)

(l) i (2) su

DaUe

t+r-3-15, 2r-3_15.

istovetni sludajevi sa 7),8)

.
,
r4r Prv' -; drusoe. Dn4i 70:ll-.l)
4/
t
j,Ili: prvi-r. druer
- 4t. "-

i

9).

no i,a.
rn.

4

(5) Relavaj na oba naaina.
199

I
,o,

n
5

dn,so8. rj.

j

""*

pNi--

I o-*", l. o,."* I

drueos.

","""r. I

Datte: drusoe.drusr

o^""

t80. U.

(1*') o-u*-,t
n',

"*,

""rr"

*,

] o*r.r-j-,, **,-(ir,;:(; ;)",

,*(] , 1).:

'ro,

l":,r,

-*1,:,eo,

l4) lmali s6o sa napred. 15) 16o0ha

(li'-'

'

u')
!o

kg.

s5
vidi

g 4 (Druer deo) r. 4t.

r

sadnrc!

Ii9.
'':a-too:a: r a r i'}
\'-a

\

too)o"

, ..6: l5lg. 7r Napisi svaku rdderu u obtik- mztomta rallomke
dovedi na Tai.dniCki inenitac. Uporedi sa $ 4. r. 10.
. 9: Vozes u/eli najpre !ros! orrder. recimo aj6-4r1. ,li ie 6.tr

da.odmlh r..lis uoplre. vodeai raauna o o.no\nnj o,ooini uo....i!,
pror4oa ipo,JasnJrh araDo\a... B€z ikak\ih
r€3toia Ces ro irci;iLi aio
uv.* podes od a.i- rc.
I

r0: tU ;; f2) t:

(J) t2i (4)

05

r: l) a -6q I / (de\jenje broja a brojeo b). Ako je a 2n. b 2n.
je-2d ,2
q,,, tj.t.2\^_"q|I'kako'je des;a.r*," i.rrii!
brojem 2., .

.
ond^
200

I

e

38

=

mn

/

r0: Pr\, (r-

l:

|'

o,ts:)-0,(ol).ei

(2r

8'4

24

sk.

{

s

zl5ll
1t:2-t-iffi.
z I

fo

5'2.

dn. P.overiti. 9: 90 a

i

2 0,,*'(,
/ 2 J\l
,.
i r Jo

r

E: 20

2 t\l

4

- ...i0,(36):-ilr"
45 d.

e

$7

6: 1) Ako sin€l.ijske ravni kladra ozDaEimo sa (Xr), (-e), (-R,)
onda (imetdana Lrek{ svale L6ale,.4 rarnr (n,l u odnosu na ta\u (R:l
F opet raeka ravni (R ). Ako je oznacrmo sa ,4, onE \e dobija lako \lo
(:
(1, iz ,,{ po\uae poluprava nor@lna ns d\an (/Rr,. ili. Slo je irto.
na presek r ravni (4J i (Rr; (2) oznaai se pre8€l te loluprave i prave r
sa ,4, pa so odmeri . . .
2) SimeoiCna t.ala preseka ratni rRr)

re rdarka ros

ilros

7: 1) To je

2\
2.5.

24

$=o,orot...:0,109,

I

- o,1t) t

6: 2) rf , E.:
?:

3: dime moZis i delis razn€ru dva dara broja?
.^ 4r,Ako ne 1ror.s od-ah, nadr nr.pre
' ra\ve prihere. recjmo 5!o
od, 40:8%
od 25,
sr 2) Ako se od po.ndenih a sadnica p.imilo, sadnica onda se od
t00 sadnica F-imilo

Tada je na prim€r
o.1r;

I

2r

l-o,r...=0,(r),

...

psenicom

43.: l0) Ha.tija je prodat. za viie od o,sod

1

4) Zakljuai na osnovu prelhodnog.
1) Ako je rarEni b.oj,, onda je {+ I sadrzalac brojeva 2, 5 i 9
Dakle z-2 5 9-l2r Koia mole br crfra Jedinr€ rtarenoe broja ltd podeljen
brotem 5 d:aje olr.lak 3I uznr sdd u obzir oaje broj pa.an. Najad uzmi
L ob/ir da ie zbk rnjesovih cirara" ll. Llailolr Dalle,...
4: r) 13,r't?S deljenik< 13,2.17. 2) l,3a<'327<t,4r.
5: Por€d poaatos posruli. ($ 4, t. 27) sad notes podi od jedna-

2:

\\

preseka

\te

iqre prs\e'.

duZ prcseka svih

Kald

i

(R:r u odnoru

* mr.

na

rn,)

lonslruisul

simetrijskib rsvni aije su krajtje taake.

osd ktpe. (2) Jedna jedim tadka

i hv€ s

(s

..

lravom) cerr.r

8: 2) i 3) Mosuta ru dta slu&ja. U jcdnom sluaaju, po I ose
s,me(ije .u a;ednidke did,e krurnica. Konslruisi i dnae ditre loje dodi.
ruju oo dve kruznic.. Koju l8uru moras dobiti?
9: 1) Usao koji obftzuj€ du, e osom simetrijo je ueao koji
ie p6va
nicv, lAio;
pripada (ra)
lta) duz
dnt.a
oson sirertij€.
sinet.ii€. Kako su iimerbradje
sa oson'
&ojor nrinrda
trilni !rlovi oodudami....
l) Ako su dve stranic€ ,1, j ,4C lrougla

podudarne, troueao

201

[]
n osno 3imet.ilan u odnoso na simetralu trcde stranic. rC, a rada

jalo\i ABc I lC,

su

osno simetriani. Dakl....
10_: l) DNacriajd p.avousaonik /rCD i ozmri s4 nt, M,i lv i x,
-. kojina sa rcku ose sim.trije. S.d lreba da pokrr.s da oc>_OA
knk-u
:.

i -Or=Or. M.dutim, OC=OA sledi iz podudamGti pflivouslonira
oN CM' i oNAM- A TaSro su ti pnvousaoDici podud6n;i? 5) Odgovarajud! strdi@ beba da su peralelo.

i

rupmrno ori_

t9
?, Pri d.o). Konstruisi u O (r,l f (r) itrssfomiisj use ,rO,
,{'or' s obzhom !a (rj). Prava (r) je $da osa sinetrije ue6va coD
i.A'OB. . Koli|o izrosi (li zbir usjova Cor i ,{ Oji (2) potovim m?tike

t. l- J-G

rih istib uslovr; (3) zbir

I

i

6:

DN odstojanje tackc D od ,c. Sra motes tvrdit
DN i DBI D^kle...
TtonElo\i AAP i ACN su poduderi. Zasto?
Neka je

DA7

aa

za

at
9: Posmallaj tlouslN.l,{'A', BA'e i Cc'A'.
rO: Dovoljno je pokzati da svaki od dva njecova ugL izno.i 6tr
NFr- 1PMlv je ipoljaftji usao A ABM, daHe podldare... Mcthtim
tlBA ( - l,1BM) -6Jt, jet je ZBAE lcBc (zasto? Posatnj
= - ...
uouslm,4ry i ACC r. a AABM + ZCAM)
ll : Vidi V ., Drugi d@ ($ 5, t. 32I 1)
i limerriju i podu-

"riMi

u

usrova t2) i \]Eta A'Osl
3t 36n,7y,... 4r D Dato je G€{€no je) d<t80. zEo:
(l) A*o je d+p<1800, o!d6 mora biri 9<180-d.

Ili i

DN

(r) Iz a+9<18tr sledi p<l8o-a.

s11

l: l) Vidi V r. (S 5, i. 3r). - Seaki uEao it. jej.tede taata. kib
pr@i ueao, 4.
zri.e a itjt knct pttpa.lalu k/alfitn
t4ikdna ptei4ika

pr€dstavlj4 Dolovhu odsova.ajudeg @ntralnog opru.lercs ugla.
2) Mo.a.s ra'tikovaii tri sluaaja, jer oeniar krurni@: (r) ili pripada jednom kraru upisanoe ucja [s1.6(lti (2) ili pripada Dclu; (3) ili
Dijc Di (t)ri (2) tsl. 6(2)1. odsovardudi mkdni usao upisnos usla Jb

to s! kratko apisuj€: q+p<1E0>p<r80-d.
(2) d+!> 180+p> 180p*d (pro!itqj.)

si0
u

i

. I : Koliko resenja irE u stueaju rlr Koju osobjnu ima kousao
sluaaju (2)? Kad nema rcs€Dja u sturaju (2)?

I

.

i (tl Sla_pfdsullja pE*k pratih (') i ,{,? Je liodredem p.ava
,-..
koJoj pripada Aq A ratka B?
Pra'a ,c je o<tredena. Konshili je. Konstruisi simenicnu
-. M' (2)
laak!
raake M, u. odroru na (rI Sra predn;vtja prese( prarjh t
r (r)? A p.6sk pravih .4M i AC?
razliko!.ri rri stuuja: (l) fO je osnovi@; (2, pOre
. al:f l).Irebq
krar,
slavno tenre (,,vrh(): 13) PO je k atr a O je gr5\no ieae.-'
2) j 3) Jedn*olEki t.ouglovi. pod 2) ob.aztozi (oba slul€ja).
4: R
dva slu&ja: (lJ l'.d io pO osno\icl i(2) t!d ie
?Q... More"likov.ri
ti adarak
nje

i

kad?

5:

idari

dq

relenja

i tadt Mote ti

ds offia res;-

Razlikovari 4 dutajr: tt) osnovica i Elavua visina: {2) t.al
I slavna vitina: (3, qnovica ijedna od podudarrjh vi(inai (aj... za
nek€ lrcn$ukcije vidi i r.3. ?, g 8 (prvi deor Kad je dara jedna od
podudarnih visina i *mtr rreba: rl) tonhrruisari. ri. ,Dr;neri.. vis_inL nDr
4fl; (2r kon.truhati pt|u \bt - BH u }l: (3) k;n(irL,hari kruznicu iirl
re,enid ,. a polupreentk... Dobijai
dva rr;usta dva relerja. poit
da ie AE<BA.

202

sl.

toc. U sluaaju
lBoc=2 ZA,
U

6

(1), od j. spoljaslji ucao kougla,4or, Pokari da je
l
2

sluaaj! (3) Isl. 6(2)l je:

-/CAD:- ll BOD---/cOD
'
-2'
./ BoD coD\ -)t

/ RAC: /

BAD

-

sad nije tesko da ainjenicu pokahs i u sluaaju (2).
3: 1r 31.,... l, Svi upisani usiovi koji odsecaju.

203

ekvivale.tni? stra'i@

$12

!: 1l Sltka dlt koja spaja 6redine dve uzlstopbe srranice 'io srednE
Ednos lrougl.
'''- linria
'- i,iiiIt""*"
dijasonal' mora J biri medusobno normarne
(2i
bijasonalc moraju tiri mdudarne lDakl€'
i"""it
r'
r.m'.'
,a"ue
svai\u \bru r r, IpodudrmeI nor alne
".'
Nacr(aj
vr(r. &$oroullova
"'
ih')
(Dve
vrsre.
Nacrlai
dijasoMl.
i D' Pcd datim
t' Nela 3u oaralelne slranic' kape?a '{Aduzina:
34cm'
ir"Ena
bb'azr"'zi
iiji'?i. i'0"^itdi;;i
"'r.'r-"
qo'naxaj
< T'"4? Ari uznr. rad' od"d'nosli aB AC ttom'
on re
Prcma
zasrc?
4a
MP
u
o.rnosu
,-i ri"-'i.1-iiicun. u"a"'i^ '{M ' '^re Dalh r'r rrapez :"
ia?l,ii,i,"i. it. 7u.'
'i"-rliiil":,. ijf je /akFj \i.ine: tlt BH. t2t.H
u M'
?: Nel3 dut koju odreduiu srcding itranie 'D i ' se'e 't'

*t:; l'.t;
m ;rgF.1rriit*iiil.i;
bcka
ahleva
'V lGbs d' bud'
no
*r"

8: tz onoEa -ili"re
t
,

"li"ili"i,i

dobiri trarenu D6vu.

9: sve sledi iz

€dod od l) do l)
r0: Ir Ato le

ie'lno r'me 'eme

poduddrnosti dijaeonah p'alougaonika samo idi

rc !.pez AACD pu!u''

k.".'i;:"ii t-;1;'a; iiii, r"''*i"i

,. ":';

| D'4

lr

Mozes

zajedniaka

!a

A

njihqva odstojarja od na3'

pravousaohit.

$14

"i",

lj jednu nra_je
r: It Dobro i. da duiinu oddrojanja lsak s od '{d sa
v TEda
p*",icaoi'ili 6i"*,! sa J a njcsdvu povrsinu oaacil
I,

1........
2.
.
.r......
4........
5......
.
6......
7.......
e.-..

.17_
2

5-

?(cm')
12

(cD')

.3 5-15(co')

. .

.44-16(6:)
53_15(cmr)

.52-12{cDr)

.7 1- 7 (ci1',

.80'

0(cm1)

Dakle. kad redna stranica pra\ous.onika €sre

i nj'go\t

povr*'na

o" ;-t i6t rog" opada obdripaz'judaF
-". rii- ii.'"]i ""ii.
iti- p*".,e,""ik" sui;n. izb,r dulina strdie d du'
;;i;,i;;il.i.
tiM poluobim r slslaD broj - 8cml.

sada

mosice 'rucajere
sve '(

.ll#,ij",f; :' :," T'li:lj*"l'.|' #ilTi;..l:o'"oYJiJ'J""'
!11

sr"ai

3) Najpre fougao

6:!:'"'.1? 1:

or'sek d'B8o'
usra Koalt'uisi sa' pa ces

,D j.

r: tl

Sia mol4 rcci

ri"oiirl.tl''"r.",""1
.

d

rrouslove

i ( D/

'{'c
rih troucaonih povrsi?

{vidi

5

9 L l0 ])

svaka od Pomenutih
o avousaotib Povrsi je deo Je-

--'^

;t. 2l (?rvideo) idolrli obrs2lo.tcnie d. ie P,-P: Nacrtrj
druci DralousEonik

i

Ponovt

;b;dlozenje. - 4, Slilia
'"
2a (l deo)
2 : 3)

sl,

ttt

dne od lrh ttousaon'h Povr$
od $!l'e
Sta keba
'od5eci(
arousaote Povdi, Pe da ostane
bravousona Dovr!? Posledaj

7

t:

$d€

konsrukcija

tlStika 1:4,4(D=

Tll;df ""%J"jlR""f,l''i""11i1'*'i:1,i,$"1'."!i#"i'#i"2X.lliY i'l;

t2)
sl'

a

2r

(5)

8

od 'r'
lsd tatiG S ooisujc dijagonqlu ,'ra. qjeno odsbjanje3'a
pon nia. d\tiina : ,p.olaa lroa $" broj.le od 0 do
t'-do.ro

pntukidto

do . rj r4tc od broja
Nsit iDada DDrohz.4i opet kroa s?... I?dauaj povr$nu, kto J'
^nDi. x-i.5: 3.i9r 4,Oli 7,9; 1,99. PovAita / ie. dakb. nEvec!.
'mtrr
h;altu kad ie t - a, a minimaha t.8J@ja) Lad. .
od
Lo do
pdAina
i
zarim
od
O
do
16
de"lani.
t ro nco,"kUao
rj
ru svrhu ,na$i,j' dw normalDc polu'
o -"rus i'o,iiitii
o,ltuari.
nia\c ox i -of, Uzmi rsake A,, A,, - poluprlve Oxtako daje(o'{')- L'
proidorjnu ta'ru a' poruprEv'
(il,tj:i, [o,t'i-t,... adi"
\din;r.Drola?i I'ioz" x? broleve od 0

';;ni

205

204

ov i

bela jo (o3,)

I (da[o 04

bitt pod dado s' o-''l') I pr€-

;; i-,r,;;it; D;idin;nla
ood todredi odrewrajuae latL.4' r!....
B,' A' i B" (noF
i*iixl "i"*t" .i"l"o'a'il' Dovu&trih iz ,{, i ,,' A, i(t1.9)
loja pokdqe
on dobijaa kriw li'iju
ni ox.
"i"ti'osc nerii "onosno
ii{o
oorsina. rz a. klr'/. tini'ia zo"te p6abola.
Dc mora

r

!1
r:

Primer: 7184-34E7-189?. deljiv brojem

9

o"s,i o.i-: N" osnovu posri,pra tojim s dola2i do krirerijuma
aerrivosiiEoiim c, s\alr lrirodni broj moze so oapisari ! oblih
' r'oje o,nacrvaJu njegole crr-9a t sde j€ r zbir jednoc,fr€nih brojeva
frc. B,oj napisao isrin cil,ana i2cled^ rt-gq,+t. Nithova r6zr*a le
n-n,-g(q, a1o i dokazuje Cinjenicu
2; r) iakli brojevi su npr' 3838, 5252, lor4ig abab' sde a i b
oaaaalaju

ro

abob

koje c,fre. ZoaEi

= r0ja + t0'|b + toa + lob

l0', + 10, tNa osnov! kog zokom?l
=104(10'.+l)+10r(10+t 0'{a osnovn kos zakonafl
= l0a + 104 +

Udi
,-0,

l0a_loa-lo0od loa-l0l0a-l0l loa'
Naimanri od rih btojpa je kal je loz b najmdji' rr' Lad jo
d6kle l0l l0- 1010. A koji je najveai?

4: l) Posro je 47 prosr b,oj. ro lakvi jobtojevi mor'Ju biri deliivi
3- l4l. znaci. prvi je l4l, drusi
9tlspitajzan-1,2,3,. Pa des !aii.
l0: ilr Broi lO'-l im oblik 99,,,9 pa je uvel' deljiv brojem9
i kolit;il ima obiik I1...l. P,ema Lohe <la l0' I bude deljiv brojem

sL9
r! Povrtina y kvadrara STU|'je naktttulna kdd io r-0! lj. kad
+ rad; s DoklaDa_ sa ,{ 6er he tada kvadr.ti ABCD i STUV ooktapsi!)'
stranice ,'t,B, rj- x-4cm' PE'
s po{apa sa s.dinom
i iinntiiit se(safik
nenjanja povriine kvadrata koJr s neprexr@o
na tone Darabola
meqja) je "olrcnula davise". N& aj tu parabolu.

,
I a
?.5625cmr
(5,5
0,25)cmt_
.
5,5
0.25.
o50.....( 550.5 )cm!-12,5 cm'

o,?5. . . . . 44.5 4.5 0,?5)chr- l5.l875cm'

ii i a"i;i.J

s,

a" uroi 1l

od "iii".
ed"i k;ji broFvi oblika
duj na sleatr tuiin.

ll: Na Drimr

li...l

x-

3

cm. zattor)

5. t\ zqprcni,4 Je ndheio,

.lottUe

tuksitun ka.l

I

.lutiha struii.a

*ortoa.
(Je li to korisro onima koji prav. sliane kutije od odr€d€nos mtelijala?
2) ProKi da zlpremina dosriiE mksimum kad se du:ila
sttui@ kv;drak lal.zi itn;du <.$i!a stranica pBvoueaoDita
k@dt\tita (koii

206

se

o&ecalu od ,t@t@.<) t'no't

i

...

I

bude deljn Drojem e.

su deljivi brorem

rr.ba zna'i

9 (2,i(l)Rs!u'

1959.^-164r" J 8r+6 8r+4 8+7
'I (5il F t){ 6 (63 I lt+4l1+ l)+1

-(l 5ll |6 61 41)+11|6+411)

Loko ie svaki sabi a! Drve zaerade de'jiv broJem l, lo oslatak
delienia b,oia_164?, broiem ? ie osrarak deljenjr zbira ciiara{ {3 r6+
,i rjr troiem 7. irarde 6. uoqtalon l+6 4 7-24oa2-4-6
Uzmi i dluge prirere (druge b.ojae u drusim listenina)

I

zab.emina dostiz. roksimalnu vr.dnost (mksimum) tadje x lcm
strani@ kvadratiCa loji se odlec,ju tcm tntntmuh

ji durin.
tj. rad
je
kad

d- l.

b ojem 47

ot231567tX

4: Dobijai

-rDovrsi)

u ob2ir da je

3J
2: r) Gdeje, p.ost broj

auzue stmt"e

a perioda s€ sasloji od

€6
r:2)

(4)

1l (5)
8r

?;...

@-r)

decirnala

4tl

oblit! zbi.a eiji su sabi.ci zbirovi (2), (3),{4),... a kako zbir (2) i,.osi l, zbir (3) iziosi ,: , . . . io
3) Taj se zbir moie napisali u

"e dobija ?b.'

24

(lr

lt
3:{7);i(8)
t8;...

I

4: J) Poslo re svaki clan reci oa , ro je
2n

I
e "ato ie
2

llt
2n 2n

$7

lt 4\ @ loa a-a ll. bl) - b ll. aa
bb

2: otigledno je da

18: 3) i 4) MoZe.
20: l) lreba potaa! da .u iltrili@ i uslo\ i et\ orougtz A,B,a,D,
podudarni. slcdi li lo iz podudarnosli lrouglova ,4 4,4 . ,, C .. . . I

2n

.,,
' -l
2D
2n

2h 2n

deoba nije noerd.,

.'
je:'
2 'o

2, I7vrs. konsrrutciju obrnuru prethodnol.

t
,:

a.ll
b.tt.
jc. 17 nije deljiv

$9
brojeli-

ma 2, 3 i 9, Ako slakiuzne manjc, npr. prvi 8, dfugi 5, lreai 1, onaju
3 kamile. zato je svdki @ojos po jednu k&mi]u. Prcma tome najsia.iji

je ureo

9

l'7 I
- t -

11

lanril€ !ise, srednji, a

najnlaili !iie.

lr U 84, codinr 'Do /enidbe ie ziveo -- (oea,iivdra. ra rrnom
84
2ivco
zivota.. , . I 4: 60.
i<
5: Na lralu 6J. lana. Dlo e rada brtr vhoko 68
({h,
'al<ala
ie\i li se zipiraor Sra . . jel, e \edmi.J i ar rr nije doqdi.a ra
-/abda. J
08

|

Ato crtas laEno, polulrale pripad.ju istoj taakj12r 3) Zamisli da du: OPr nije podeljena tatkana P|
3

1)

P2,

Pt, Pl

na 5 lodudarnih duti i togledaj crlet, Mot€S ii da povued OX i da
uzdes njene podudarne duti? Koliko lih du:i da uz6es pa da o", podelis na 5 podudarnih d!ri? Krajnju taeku oznai€nu cifrom 5 t.eb. spojiti

l3:
vuci iz (
14

lovrs
208

i,l

,2r Uzmr

6tlu r

polLpraw .5r" ta\o da

Da Ii lo vaUi za pravolgaonik; trougrao i rapez?
15:Treba i^6iri lonqrukciju obrnu,u ondj pod ,1. I i tJ.2, Li:
I/ C {il' D) oovuci proizvoljnu pohp.avu. Odme.nr njcne rfl Dodudar;e
duri. Krajnja raaka treae duli je raaka ,t. (Dov.Si.)
16: Vidi Drugi deo, g ll.
17: l) Ko)u fisuru odreduju sredine sfanicr prarnusaon,t!? {\9.
t, 17. Prvi deo.) 4r tkji deo lrarougdone Dovr(i je d.la povrs?

Je

Sr- 2-l

SP,

i

l : L Treba odrediri b.oj roji re delJn b.ojeh 7 a pri detjenju
1.4. 5 i o oqarar je urel t.
bror'k;ir
- Krl(onerzstedi
pri deljenju brojem r daie oeara-k tl cifra jedinica
nor da bude 6.
Znito? Znati, t.j broj mor! izgledati ovako 10a+1. Ali a mora biri
delji\ i brojem 4 ibrorem 6. rj. broje\ina 2 3,rj. rraien' broj rreba
' 1....dotbroj6Oe I
da,d€da l02.1, 1.60(-l.sdejet t.2.
ne bude deljiv broFm ?. R: 721.
2) Da bi l.aleni broj adovoljavao da.e lslove, on mora da izbrojevima 2,

1-l =2/i-1,
3a+2+1-l-3t-1,
4a t3+1,1-4k-1. uoplte 60&-1, R: 60.2-t:1t9,
I
2: Stali je poJeo po j.rFrJ. Kotilo iznosi uloanr \r*k prvoe,l
A drlsos? R. D.ngi 15 d.
lt
3 | Petar od 20,80 d. 4. Zec 14_25 d.
gleda ovako: 2a+ 1+

. 5:2) tedan kvadrai, I romb, I pravougeonika, 4 p.ralclog.ama
6 jednakokrakih trap€a i 2 1.ougla.
3) 7E l.ouslova, 210 paralelosramr (od tosa ronbo!....) i

po

polupravu pa.delnu sa., .
se stranica kyadrara pov.a

: Kad

2345
postaje 4
9

16

25

209

$ 4. )MagieDi p.srenovj( ....................................
t:|4
$ 5. Neki zanihljivi rlzlomci .............. r........ _....
l4a
6.
$ lzra(unat.de nekih zb,rov.
..........
...
l5o
jednako{i
................... ...... 154
I 7. Jedan ranimlii\ slucaj
rdlonakr i eeriri srara zadatka
8. Geomerri'si(e zanimlli\6'i ........................
$
q e. Nekolilo -pr.vih" marema'tkih ran,mtiivolri ................ lj6
162
g 10. Valo i(rorije .... .. .
. . .. .. _. _... ..
161
t74
SADRzAJ

Prrr tlco: Z.dsci

i

vezbonji

zr $e u(r€nite. ,..,,, ,..........

s L Deljivos broje\a
t 2 Radonci ...
I L Proenri
5 4. Raume L r proporciie..
$ 5. SimEtrija.
g
o. Konsrulcua nodLdarnih

t

$

II
45
54

figura

10. Ck\r\.lenrni cer\orouslo!i

ll.

Izraaunavanje povrlina

D.ugi deo: P.ilozi

a

7

naDredoiie

J8

.........

7t

77
90
95
99

i rrousluvi .....
u{dtke

i hrtultilk€

sruD€

...

.

102

102
106
10?

ll0
\27

12E

130

132
1a2
133
134

136
138
139

Trec, deo. zanihljivosti

i

mrlo irlorije

g l. lz deljivotn broleva .... ............
S 2. lz oblasri prorih brojeva
g J. Scv&n' b,orev'. Prijatelj'ti brojeti .....
210

141
141

t42
.

STANKO PRVANOVIE

ZBIRKA
MATEMATICKIH

ZADATAKA

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful