Odtampano 2008-05-31

Uravnoteenje

Sadraj

Uravnoteenje .................................................................................................................................... 1
Sadraj ............................................................................................................................................ 1
Uvod................................................................................................................................................3
Manifestacija neuravnoteenosti rotora........................................................................................3
Detekcija i merenje neuravnoteenosti .........................................................................................3
Uzroci pojave neuravnoteenosti rotora....................................................................................... 4
Teorija neuravnoteenosti rotora ................................................................................................. 4
Statika neuravnoteenost .............................................................................................................5
Kvazistatika neuravnoteenost.................................................................................................... 6
Kinetika neuravnoteenost...........................................................................................................7
Sluaj 1: Rotor i dve neuravnoteujue mase dodate simetrino u odnosu na ravan teita...7
Sluaj 2: Rotor postavljen pod pogrenim uglom.....................................................................7
Dinamika neuravnoteenost ....................................................................................................... 8
Opta teorija neuravnoteenosti ................................................................................................... 8
Teorija uravnoteavanja rotora..................................................................................................... 9
Uravnoteenje krutog rotora u jednoj ravni ............................................................................. 9
Uravnoteenje krutog rotora u dve ravni.................................................................................. 9
Uravnoteenje statike i kvazistatike neuravnoteenosti ......................................................10
Uravnoteenje kinetike neuravnoteenosti............................................................................10
Uravnoteenje dinamike neuravnoteenosti ......................................................................... 11
Opta teorija uravnoteavanja krutih rotora ........................................................................... 11
Neuravnoteenost elastinih rotora............................................................................................. 12
Postupci i ureaji za uravnoteavanje rotora.............................................................................. 13
Postupci..................................................................................................................................... 13
Ureaji....................................................................................................................................... 14
Ureaji za aktivno uravnoteenje............................................................................................. 16
Informacioni sistem..................................................................................................................... 19
Literatura...................................................................................................................................... 19
Pitanja za proveru znanja............................................................................................................. 19


Uvod

Manifestacija neuravnoteenosti rotora
Neuravnoteenost rotirajueg tela (rotora) najee nije mogue primetiti pomou ljudskih ula,
barem ne u ranoj fazi pojave neuravnoteenosti i u sluaju male neuravnoteenosti. Ukoliko je to
mogue uiniti, tada je neuravnoteenost ve uzela maha i postaje vrlo opasna i po sistem u
kojem se javlja i po okolinu, poto moe doi do lomova sa ozbiljnim posledicama.
Najee se ljudskim ulima registruje zvuk brujanje i pomeranje vibracije. Poto je nae
ulo sluha ogranieno na zvukove izmeu 20 Hz i 20 000 Hz, u stanju smo da registrujemo
oscilacije rotora koji se okree brzinom od 1200 o/min (20 o/sec) pa navie. ulo dodira je
mnogo inertnije, tako da vibracije moemo osetiti, u najboljem sluaju do 10 ili 20 Hz, odnosno
do 600 ili 1200 oscilacija obrtaja u minuti.
Rotiranje neuravnoteenog rotora je mogue registrovati i pomou vida i tada se, umesto otrih
ivica rotirajueg tela, vidi samo maglovita oblast u kojoj se ivica rotirajueg tela kree osciluje.
Ekstremni sluaj je kada ureaj poinje da se pomera, eta po podu ili ak i poskakuje. Ovo
se moe esto videti kod maina za pranje vea, kada otkau amortizeri (prigunici vibracija) i
tada maina, prilikom centrifugiranja, poinje da se trese, eta ili poskakuje po podu.
Registrovanje neuravnoteenosti putem ula dodira su iskusili gotovo svi vozai koji su imali
priliku da voze automobil iji su tokovi bili neuravnoteeni. U tom sluaju dolazi do vibracija
tokova, koje se preko upravljakog mehanizma prenose i na toak upravljaa. Tada vibracije
mogu biti toliko velike, naroito u blizini rezonantne frekvencije tokova, da je, praktino,
nemogue drati upravlja.


Detekcija i merenje neuravnoteenosti
Jedinica za merenje (i izraavanje) neuravnoteenosti je gram-milimetar [g mm], i u sluaju
statike neuravnoteenosti (o ovom terminu malo kasnije) predstavlja proizvod mase rotora i
udaljenosti ose rotacije od teita rotora. Poto se postupak uravnoteenja sprovodi na osnovu
izmerenih vrednosti neuravnoteenosti, ureaj koji slui za merenje neuravnoteenosti slui i za
sprovoenje postupka uravnoteenja. Na tritu postoji veliki broj ovakvih ureaja, neki su
specijalne namene (ureaji za uravnoteenje tokova na vozilima), a neki su opte namene.
Osa
rotora
Osa
obrtanja
e - ekscentricitet


(((((((( ovde opisati postupak merenja neuravnoteenosti ugao, masa, ugaona brzina, sila
)))))))

Uzroci pojave neuravnoteenosti rotora
Do pojave neuravnoteenosti moe doi usled raznih uzroka. Nekad je to posledica konstrukcije
rotora (nemogunost projektovanja simetrinog rotora usled konstrukcionih zahteva npr.
kolenasto vratilo u motorima sa unutranjim sagorevanjem), nekad je posledica neprecizne
izrade, neprecizne montae ili, pak, nehomogenosti materijala od kojeg je izraen rotor. Do
pojave neuravnoteenosti moe doi i tokom rada sistema, usled deformacije rotora, habanja
rotora (ovde je najea pojava kada se materijal odstranjuje simetrino, tako da ne izaziva
neuravnoteenost) ili usled taloenja nekog materijala na rotoru (taloenje praine na krilca
ventilatora i ovo je simetrina pojava, ali problem postaja izuzetno ozbiljan kada deo
nataloenog materijala otpadne sa rotora i tada trenutno dolazi do velike neuravnoteenosti, to
u ekstremnim sluajevima dovodi do lomova).
Teorija neuravnoteenosti rotora
Postoje dve osnovne vrste rotora, tako da, u skladu sa tim, postoje i dve osnovne definicije
neuravnoteenosti rotora. Rotori mogu biti kruti i elastini, odnosno deformabilni. Ukoliko se
radi o krutom rotoru, uravnoteenost se definie kao sluaj kada rotor, na svoje oslonce leaje,
ne prenosi sile koje su posledice obrtanja rotora. Normalno je da se na leaje prenosi statika
sila koja je posledica mase rotora.
Ukoliko se radi o elastinom rotoru, uravnoteenost se definie kao sluaj kada:
rotor na svoje oslonce ne prenosi sile koje su posledica obrtanja rotora i kada
osa rotora nije deformisana, odnosno, kada osa rotora predstavlja pravu liniju.
Potpuno je jasno da ove definicije predstavljaju idealne sluajeve i da u praksi tako neto nije
mogue. Naime, uvek e postojati neka neuravnoteenost, pitanje je samo, da li sila, koju ta
neuravnoteenost izaziva, predstavlja smetnju za ispravno funkcionisanje sistema i da li utie na
skraenje ivotnog veka tog sistema. Ukoliko je sila neuravnoteenosti ispod neke propisane
granice, kao i deformacija ose elastinog rotora, smatra se da je rotor uravnoteen.
Postoje tri osnovna oblika neuravnoteenosti rotora:
statika,
kvazistatika i
dinamika.
Statika neuravnoteenost se javlja kada je osa rotora paralelna sa osom obrtanja rotora.
Ovaj sluaj se deava kada se na uravnoteeni rotor doda teg neuravnoteavajua masa, na
odreenoj udaljenosti od ose rotora, a u ravni teita (ravan teita je normalna na osu obrtanja
i na njoj se nalazi teite rotora). Dobijena neuravnoteenost je jednaka proizvodu mase tega i
njegove udaljenosti od ose rotora.
Kvazistatika neuravnoteenost se javlja kada se uravnoteenom rotoru doda masa koja se
ne nalazi u istoj ravni sa teitem rotora (masa je pomerena u odnosu na teite rotora prema
jednom osloncu leaju). Tada centrifugalna sila dodate mase proizvodi, u odnosu na teite,
obrtni moment M. Ovo stvara situaciju da se osa rotora see sa osom obrtanja pod nekim uglom.
Ovaj oblik neuravnoteenosti je dobio naziv kvazistatiki, poto se, kao i statiki oblik
neuravnoteenosti, moe uravnoteiti sa samo jednim tegom.
Kinetika neuravnoteenost se javlja kada se uravnoteenom rotoru dodaju dva tega, koji
su tako rasporeeni da se statiki uravnoteavaju, odnosno, nalaze se na suprotnim stranama
teita rotora i u ravnima koje su udaljene od teita za neku vrednost /2 prema leajima. Drugi
nain nastanka kinetike neuravnoteenosti je sluaj kada se tanki disk, prilikom montae, ne
postavi normalno na osu obrtanja, nego pod nekim malim uglom. U ovom sluaju se dobijaju
dve spregnute sile (centrifugalne sile "gornje" i "donje" polovine diska) koje se meusobno
statiki uravnoteuju, ali stvaraju obrtni moment M oko teita rotora, koji je normalan na ravan
u kojoj lee osa obrtanja i teita poludiskova. Oba ova sluaja stvaraju situaciju da se glavna
osa inercije i osa obrtanja leaja seku pod odreenim uglom.
Statika neuravnoteenost
Kod statike neuravnoteenosti, rotor se ponaa kao apsolutno uravnoteen rotor kojem je dodat
jedan teg neuravnoteavajua masa m, kao to je prikazano na slici 1. Usled obrtanja rotora i
dodate mase m, javlja se centrifugalna sila koja iznosi:
2
t n
e m F =
r
r
.................... (1)
gde je:
n
F
r
- rezultujua centrifugalna sila [N]
m - neuravnoteavajua masa [kg]

t
e
r
- rastojanje neuravnoteavajue mase od ose obrtanja [m]
- frekvencija obrtanja rotora [sec
-1
] ili [Hz]
Primer izraunavanja:
m[kg]
t
e
r
[m]
[Hz]
n
F
r
[N]
0,10 0,25 60 90
Napomena: Moete promeniti vrednosti za m,
t
e
r
i u tabeli, i zatim kliknuti na ikonu kalkulatora da se
izvri izraunavanje sile
n
F
r
. Tokom ove aktivnosti, kursor mora biti u tabeli (u bilo kojem polju tabele).
Drugi nain je desni klik na vrednost sile (90 N) i zatim izbor opcije Update field iz menija koji se
pojavi.

Identina formula se koristi i za neuravnoteen rotor, s tim to se u raun ukljuuje masa celog
rotora, a za rastojanje se koristi udaljenost teita rotora od ose obrtanja (ekscentricitet).
Fn
m

e
t

Slika 1. Primer statike neuravnoteenosti
Ukoliko se ne raspolae frekvencijom obrtanja rotora nego brojem obrtaja u minuti ili sekundi,
preraunavanje se vri pomou sledee formule:

s
m
n 2
60
n 2
=

= .................... (2)
gde je: - frekvencija obrtanja rotora [sec
-1
] ili [Hz]

m
n - broj obrtaja u minuti [min
-1
]

s
n - broj obrtaja u sekundi [sec
-1
] ili [Hz]
- Ludolfov broj = 3,141592654

Kvazistatika neuravnoteenost
Karakteristika kvazistatike neuravnoteenosti je da se osa rotacije i osa rotora seku pod otrim
uglom. Ovakav sluaj neuravnoteenosti se javlja kada rotor optereuje moment, dok
centrifugalne sile mogu, a ne moraju da budu jednake nuli.
Fn
m

e
t
T
Mn
l

Slika 2. Primer kvazistatike neuravnoteenosti
U ovom sluaju, neuravnoteujua masa stvara centrifugalnu silu i moment. Vrednost sile
iznosi:

2
t n
e m F =
r
r

gde je:
n
F
r
- rezultujua centrifugalna sila [N]
m - neuravnoteavajua masa [kg]

t
e
r
- rastojanje neuravnoteavajue mase od ose obrtanja [m]
- frekvencija obrtanja rotora [sec
-1
] ili [Hz],
dok se moment izraunava pomou izraza:
l
r r
=
n
F M
l
r
r
=
2
t
e m M
gde je: M
r
- moment koji ine sile
n
F
r
[Nm]
l - rastojanje izmeu sila odnosno neuravnoteujuih masa [m].
Primer izraunavanja:
m[kg]
t
e
r
[m] [Hz] l [m]
n
F
r
[N]
M
r
[Nm]
0,40 0,13 100 0,02 520 10,4


Napomena: Moete promeniti vrednosti za m,
t
e
r
, i l u tabeli, i zatim kliknuti na ikonu kalkulatora
da se izvri izraunavanje sile
n
F
r
i momenta M
r
. Tokom ove aktivnosti, kursor mora biti u tabeli (u bilo
kojem polju tabele). Drugi nain je desni klik na vrednost sile (90 N) i zatim izbor opcije Update field iz
menija koji se pojavi.
Kinetika neuravnoteenost
Sluaj 1: Rotor i dve neuravnoteujue mase dodate simetrino u odnosu na
ravan teita
Fn
m
Fn
m
M
l

Sluaj 2: Rotor postavljen pod pogrenim uglom
Identian sluaj spregnutih centrifugalnih sila se dobija kada se tanki disk - rotor pogreno
postavi (umesto pod pravim uglom na osu rotacije, montaa se izvri pod nekim drugim uglom).
Tada se, ukoliko se disk posmatra kao dva poludiska, formiraju dve centrifugalne sile koje deluju
u teitima poludiskova. U normalnim okolnostima te dve sile bi se nalazile u istoj ravni i bile bi
neutralisane unutranjim silama materijala samog diska, ali usled loe montae, centrifugalne
sile deluju u razliitim ravnima, koje su meusobno udaljene za:
= sin h 2 l
gde je: l - meusobna udaljenost teita poludiskova
h - udaljenost teita poludiska od osnovice poludiska i
- ugao koji grade osa obrtanja i osa diska.

Centrifugalne sile se izraunavaju po istom izrazu koji je i ranije korien, ali je potrebno
napomenuti da se u ovom sluaju za masu koristi vrednost mase poludiska.
Dinamika neuravnoteenost
Dinamika neuravnoteenost je opti sluaj neuravnoteenosti (najee se sree u praksi) i
predstavlja kombinaciju statike (ili kvazistatike) i kinetike neuravnoteenosti.
Karakteristika ovog sluaja neuravnoteenosti je da se teite ne nalazi na osi obrtanja, a glavna
osa inercije se mimoilazi sa osom obrtanja (nisu paralelne, ne seku se, nego grade odreeni ugao
u prostoru).
Opta teorija neuravnoteenosti
U sluaju rotora koji se obre konstantnom brzinom oko nepokretne ose, oslonjenom na dva
oslonca leaja, definiu se est uslova dinamike ravnotee. Od ovih est uslova, dva uslova su
automatski zadovoljena, poto nema sila koja deluju u pravcu z-ose, a takoe je i suma
momenata za z-osu jednaka nuli. Prema tome, uslovi dinamike ravnotee izgledaju:
0 x m B A dm x B A X
2
T x x
m
2
x x
= + + = + + =


0 y m B A dm y B A Y
2
T y y
m
2
y y
= + + = + + =


0 Z =
0 Iyz B dm z y B M
A
2
y
m
2
y x
= + = + =

l l
0 Ixz B dm z x B M
A
2
x
m
2
x y
= + = + =

l l
0 M
z
=
gde je: A
x
, A
y
, B
x
, B
y
komponente reakcija oslonaca A i B
x
T
, y
T
komponente poloaja teita rotora
IyzA, IxzA centrifugalni moment intercije mase rotora s obzirom na ose x, y i z,
za leaj A
Da bi rotor bio uravnoteen potrebno je da sile reakcije u leajevima A i B budu jednake nuli
(reakcije na dinamike sile podrazumeva se da reakcije na statike sile ne mogu biti jednake
nuli u uslovima postojanja gravitacione sile), odnosno:
0 Izy Ixy y x
A A T T
= = = =
Drugim reima, rotor je uravnoteen ako mu se teite nalazi na osi rotacije i ako se osa rotacije
poklapa sa jednom od glavnih osa inercije rotora.
Teorija uravnoteavanja rotora
Postupci dovoenja neuravnoteenog rotora u stanje uravnoteenosti se razlikuju po broju ravni
u kojima se moe izvriti uravnoteenje (uravnoteenje u jednoj ili u dve ravni), po krutosti
rotora (rotori mogu biti kruti i elastini osa rotora se ne deformie pod uticajem centrifugalnih
sila ili se deformie) i po krutosti leaja oslonaca (uravnoteenje u krutim ili elastinim
osloncima).
Uravnoteenje krutog rotora u jednoj ravni
U jednoj ravni se mogu uravnoteiti statika i kvazistatika neuravnoteenost. U ovom sluaju se
rotoru dodaje teg za uravnoteavanje na suprotnu stranu od neuravnoteenosti i na taj nain se
centrifugalne sile neuravnoteavajue mase i mase dodatog tega ponitavaju.
Sila neuravnoteenosti iznosi:
2
T n
e m F =
r
r

a to znai da dodati teg mora da proizvede silu istog intenziteta, ali supronog smera, odnosno:
n
2
u u u
F r m F
r
r
r
= =
Iz ova dva izraza je mogue izvesti dva sluaja, koji se mogu primeniti u zavistnosti od konkretne
situacije.
Prvi sluaj se odnosi na situaciju kada, usled geometrijskih karakteristika rotora i prostora gde
se on nalazi, uravnoteavajuu masu moramo postaviti na odreeno mesto, odnosno, unapred je
definisana veliina
u
r
r
. Tada se moe odrediti uravnoteavajua masa koju treba dodati rotoru,
kao:
u
T
u
r
e
m m
r
r
=
Dugi sluaj je kada je uravnoteavajuu masu mogue postaviti na vie mesta i tada je mogue
unapred izabrati masu tega m
u
, a zatim odrediti odaljenost od ose rotacije na koju treba
postaviti tu masu:
T
u
u
e
m
m
r
r r
=
Uravnoteenje krutog rotora u dve ravni
Svaki oblik neuravnoteenosti je mogue dovesti u ravnoteno stanje putem uravnoteenja u dve
ravni. U nastavku e biti prikazan postupak odreivanja mase i poloaja tegova za
uravnoteenje, posebno za statiku i kvazistatiku, kinetiku i dinamiku neuravnoteenost.
Uravnoteenje statike i kvazistatike neuravnoteenosti
Ako postoji statika ili kvazistatika neuravnoteenost rotora, mogue je izvriti uravnoteenje
uz pomo dve sile (dva tega za uravnoteenje), tako da rezultujua sila bude jednaka nuli, kao i
rezultujui moment. Uslovi za ravnoteu su prikazani sledeim izrazima:
0 F F F
0 F
2 u 1 u n
i
= + +
=

0 F F
0 M
2 2 u 1 1 u
j
= +
=
l l

Iz ovih izraza je mogue izvesti sledee:
2
1
2
1 u 1 u
2
n 1 u
U r m F F = = =
l
l

2
2
2
2 u 2 u
1
n 2 u
U r m F F = = =
l
l

Odavde je oigledno da, ako je poznata sila neuravnoteenosti F
n
i udaljenosti
1
l i
2
l , tada je
mogue odrediti potrebne sile uravnoteenja za bilo koje dve ravni (
2 1
l l l + = ).
Za kvazistatiku neuravnoteenost vae slini izrazi, odnosno:
0 F F F
2 u 1 u n
= + +
( ) ( ) 0 a F a F
2 2 u 1 1 u
= + + l l
to dovodi do sledeih izraza:
2
1
2
1 u 1 u
2
n 1 u
U r m
a
F F = =

=
l
l

2
2
2
2 u 2 u
1
n 2 u
U r m
a
F F = =
+
=
l
l

Uravnoteenje kinetike neuravnoteenosti
Par sila koje stvaraju kinetiki oblik neuravnoteenosti, mogue je uravnoteiti pomou drugog
para sila koje e stvarati identian momenat, ali suprotnog smera, a poto se dodati par sila
meusobno statiki uravnoteuje, to e rezultujua sila ostati jednaka nuli.
l l
l l l
= =
= = = = =
2
2
2
1 n
2
2 u 2 u
2
1 u 1 u 1 u
2
n n n n
U U M
r m r m F r m a F a M

Iz ovoga se dobija:
l l
a r m M
r m r m U U
n n
2
n
2 u 2 u 1 u 1 u 2 1

=

= = = =
Vano je napomenuti da se u ovom sluaju uravnoteavanja, tegovi postavljaju u ravan u kojoj se
nalazi moment neuravnoteenja.
Uravnoteenje dinamike neuravnoteenosti
Kako dinamika neuravnoteenost predstavlja kombinaciju statike (kvazistatike) i kinetike
neuravnoteenosti, to je za uravnoteavanje dinamike neuravnoteenosti mogue koristiti
ranije izvedene izraze, ali je potrebno napomenuti, da ukoliko statika (kvazistatika) i kinetika
neuravnoteenost ne lee u istoj ravni, potrebno je vriti vektorsko sabiranje uravnoteujuih
sila, a ne algebarsko.
Opta teorija uravnoteavanja krutih rotora
Na osnovu ranije navedenih izraza, mogue je odrediti vrednosti sila za uravnoteenje u ravnima
leaja A i B:
2
uB uBx
xz
2
x
x m
L
I
B
A
=

=
2
uB uBy
yz
2
y
y m
L
I
B
A
=

=
2
uA uAx
2
T
xz
2
x
x m x m
L
I
A
A
= =

=
2
uA uAy
2
T
yz
2
y
y m y m
L
I
A
A
= =

=
gde su: m
uAx
, m
uAz
, m
uBx
, m
uBy
- komponente mase tegova na mestima A i B, u pravcu x,
odnosno y ose,
y
uA
, y
uA
, y
uA
, y
uA
, - udaljenosti tegova na mestima A i B od ose z, u pravcu x,
odnosno y ose.
Ukoliko se ovako odreene reakcije leaja ponite odgovarajuim centrifugalnim silama koje
stvaraju dodati tegovi (na tim istim mestima, odnosno, na mestu leaja A i B), dobija se potpuno
uravnoteen rotor.
Poto je nemogue dodati uravnoteujue tegove tano na mestu oslonca, odnosno, na mestu
gde se nalaze leaji, potrebno je odrediti mase tegova koje je potrebno dodati u izabranim
ravnima (tamo gde konstrukcija rotora i kuita to dozvoljava). Da bi mase tegova bile odreene,
potrebno je modifikovati prethodne izraze tako to e biti dodate vrednosti sila i momenata koje
proizvode dodati tegovi i zatim te izraze izjednaiti sa nulom.

= + + = 0 x m F F X
2
T x 2 u x 1 u

= + + = 0 y m F F Y
2
T y 2 u y 1 u

( )

= + + + = 0 I m c l F c F M
A
yz
2
y 2 u y 1 u x

( )

= + + + = 0 I m c l F c F M
A
xz
2
x 2 u x 1 u y

Nakon ovoga je mogue odrediti komponente uravnoteavajuih sila u x i y pravcu - F
u1x
, F
u1y
,
F
u2x
i F
u2y
. Kada su ove komponente odreene, mogue je odrediti veliinu uravnoteavajuih
sila, odnosno, mase tegova koje je potrebno postaviti na ranije definisana mesta.
2
x 1
2
1 U x 1 U x 1 U
U x m F = =
2
y 1
2
1 U y 1 U y 1 U
U y m F = =
2
x 2
2
2 U x 2 U x 2 U
U x m F = =
2
y 2
2
2 U y 2 U y 2 U
U y m F = =
Nakon odreivanja komponenti uravnoteavajuih sila, mogue je odrediti i konanu vrednost
uravnoteavajuih sila.
2
1
2
1 U 1 U
2
1 U
2
y 1 U
2
1 U
2
x 1 U
2 2
y 1 U
2
x 1 U 1 U
U r m y m x m F F F = = = + =
2
2
2
2 U 2 U
2
2 U
2
y 2 U
2
2 U
2
x 2 U
2 2
y 2 U
2
x 2 U 2 U
U r m y m x m F F F = = = + =
Poslednji korak je odreivanje ugla pod kojim treba postaviti uravnoteavajue mase.
x 1 U
y 1 U
1 U
F
F
tg arc =
x 2 U
y 2 U
2 U
F
F
tg arc =
Ovim su odreene sve nepoznate veliine (mase tegova za uravnoteavaje i ugao pod kojim se te
mase postavljaju) koje su neophodne za uravnoteavanje posmatranog rotora. Danas na tritu
postoje mnogi ureaji sa uravnoteavanje, kojima je neophodno zadati poetne vrednosti
(duina rotora i mesta gde je mogue postaviti mase za uravnoteavanje), a ureaj zatim
odreuje veliinu neuravnoteenosti, potrebne mase za uravnoteavanje, kao i ugao pod kojim je
potrebno postaviti te mase.
Neuravnoteenost elastinih rotora

Problem koji se javlja kod uravnoteavanja elastinih rotora je promena sile neuravnoteenosti
sa promenom broja obrtaja. Stoga se uravnoteavanje elastinih rotora mora sprovoditi na
radnom broju obrtaja. Problem se uveava kada se radni broj obrtaja poklapa (ili je blizak)
jednoj od sopstvenih frekvencija oscilovanja rotora. Tada dolazi do rezonantnog oscilovanja i
deformisanja elastine linije rotora, a to deformisanje ima oblik koji uglavnom zavisi od
frekvencije oscilovanja, a ne od rasporeda masa rotora. Na narednoj slici su prikazani oblici
elastine linije rotora ukoliko se on obre sopstvenom frekvencijom ili dvostrukom, odnosno
trostrukom sopstvenom frekvencijom. Na istoj slici su prikazani i oblici elastine linije ukoliko je
uleitenje kruto, elastino ili ukoliko se radi o realnom sluaju (postoji uvek neka mala
elastina deformacija leaja realan sluaj).
Prva sopstvena frekvencija
Druga sopstvena
frekvencija
Trea sopstvena
frekvencija
Kruti leaji


Elastini leaji

Realni leaji




Slika
Uravnoteavanje elastinih rotora se vri na radnom broju obrtaja, ali je bitno i da se
uravnoteenje vri i na leajima koji imaju slinu elastinost kao i leaji na kojima radi
posmatrani rotor. Procedura uravnoteavanja elastinog rotora se vri na sledei nain.
Prvo se vri uravnoteenje pri malom broju obrtaja, u dve ravni, kao da se radi o
krutom rotoru. Ovim se eliminiu sile u osloncima koje su posledica
neuravnoteenosti (ostaju samo sile koje su posledica mase rotora).
Ako je radni broj obrtaja rotora blizak prvoj sopstvenoj frekvenciji rotora, tada se
uravnoteavanje vri u tri ravni. Trea ravan se odreuje tako da se poklapa sa
mestom najvee deformacije rotora, ime se elastina linija "izravnava" (sila
uravnoteenja deluje tako da smanjuje, odnosno potpuno eliminie deformaciju
rotora). Dodavanjem ovog tega stvorena je statika neuravnoteenost, koja se
eliminie dodavanjem dva tega u prve dve ravni. Poto sada postoje dva tega u prve
dve ravni, oni se mogu zameniti sa po jednim rezultujuim.
Ako je radni broj obrtaja blizak drugoj sopstvenoj frekvenciji, tada se uravnoteenje
vri u etiri ravni. Postupak uravnoteavanja je identian kao i u prethodnom sluaja,
s tim da se srednja dva tega postavljaju na mestima najveih deformacija.

Postupci i ureaji za uravnoteavanje rotora
Postupci
Uravnoteenje rotora se moe vriti ili u radionicama (proizvodnim halama) ili na "terenu",
odnosno na mestu gde se nalazi maina sa neuravnoteenim rotorom. U radionicama se
uravnoteenje sprovodi prilikom remonta ili prilikom proizvodnje (popravke) rotora. Postupak
uravnoteenje se moe sprovoditi na mestu gde se nalazi neuravnoteeni rotor u uslovima kada
je dolo do otkaza tehnolokog sistema / rotora i nije uputno demontirati rotor, odnositi ga u
radionicu, sprovesti uravnoteenje i vratiti u tehnoloki sistem, poto ovo moe da zahteva dui
vremenski period zaustavljanja proizvodnje. U takvim sluajevima se vru uravnoteenje u
sopstvenim leajima bez demontiranja rotora. Ovo moe stvoriti odreene probleme kao to
su transport ureaja i radne snage do otkazalog tehnolokog sistema, kao i rad u ne-ba-
idealnim uslovima. Prilikom ovakvog sprovoenja postupka uravnoteenja, usled
neprisupanosti delovima rotora, mogue je da se uravnoteujua masa ne privrsti dovoljno
dobro, to pod uticajem velikog broja obrtaja, odnosno velike centrifugalne sile, moe dovesti do
otkidanja uravnoteujue mase sa mogunou oteenja tehanolokog sistema ili povreivanja
radnika.


Ureaji
Ureaji sa krutim leajevima poseduju kruto uleitenje, po emu su i dobili naziv, to uslovljava
niu osetljivost i zahteva sofisticiraniju elektroniku. Zahtevaju masivnu osnovu i po pravilu se
trajno postavljaju na jedno mesto i nakon toga se vri kalibracija ureaja. Osetljivi su na okolne
vibracije, tako da postojanje "stranih" vibracija moe da utie na kvalitet uravnoteenja.
Uglavnom se koriste u proizvodnom procesu, gde se zahteva kratak radni ciklus.
Ureaji sa elastinim leajevima imaju viu osetljivost i jednostavniju prateu elektroniku. Mogu
biti postavljeni bilo gde i mogue ih je pomerati sa jednog mesta na drugo bez uticaja na
kalibraciju ureaja, odnosno, kvalitet uravnoteavanja. Njihovo elastino uleitenje obezbeuju
svojevrsnu izolaciju spoljanjih vibracija, tako da je, uprkos postojanju "stranih" vibracija,
mogue postii fino uravnoteenje. Ureaji koji poseduju prenos obrtnog kretanja preko remena
postiu vii kvalitet uravnoteenja nego ureaji sa drugim nainom prenosa obrtog kretanja.
Jedna od vanih karakteristika ureaja za uravnoteenje je mogunost sprovoenja merenja i
uravnoteenja na odreenom broju obrtaja. Ukoliko ureaj nije u mogunosti da podri ove
funkcije na broju obrtaja koji predstavlja radni broj obrtaja odreene maine, tada e dobijeni
podaci biti samo priblini, odnosno nee biti mogue potpuno eliminisati vibracije /
neuravnoteenost. Dananji ureaji mogu podrati uravnoteenje u opsegu od 30 do 70000
obrtaja u minutu, odnosno od 0,5 do 1170 Hz.
Savremeni ureaji moraju posedovati mogunost uravnoteenja sledeih vrsta
neuravnoteenosti:
statiko i kvazistatiko,
konetiko (naziva se i ofset neuravnoteenje),
dinamiko i
neuravnoteenost elastinog vratila.


Prikaz merenja vibracija / neuravnoteenosti
pomou jednog mobilnog ureaja.

Prednosti uravnoteenja u ureajima sa krutim leitem
uravnoteenje horizontalnih i vertikalnih rotora, odnosno, mogua je izvedba i
horizontalnih i vertikalnih ureaja za uravnoteenje,
pogodno je za uravnoteenje rotora u toku proizvodnog procesa (proizvodnja rotora),
podnosi veliku inicijalnu neuravnoteenost,
odreuju neuravnoteenost ve pri prvom merenju, odnosno, nije potrebno postavljati
probni teg,
robustna konstrukcija, manje pokretnih delova i
mogue je dodati ureaj za dodavanje tegova / oduzimanje mase od rotora.
Prednosti uravnoteenje u ureajim sa elastinim (mekim) uleitenjem
visoka osetljivost ureaja (do 0,015 g mm),
vri uravnoteavanje na niim (i sigurnijim) brzinama,
odreuje neuravnoteenost i pri prvom merenju i pomou probnog tega,
mogue je meriti i udaljenost ose rotora od ose rotacije i
irok opseg mase rotora koje je mogue uravnoteiti.

Ureaji za aktivno uravnoteenje
Aktivno uravnoteenje koristi ureaj koji se trajno postavlja na vratilo koje se eli uravnoteiti.
Ureaj se sastaji od dve komponente. Prva, uravnoteavajua komponenta, se obavezno
postavlja na rotirajui element, a druga komponenta predstavlja upravljaki sistem za praenje i
korekciju vibracija. Vibracije rotirajueg elementa se predmet permanentnog praenja i kada
doe do pojave neuravnoenja, upravljaki ureaj odreuje veliinu neuravnoteenosti i alje
signal uravnoteavajuoj komponenti, koja svojom akcijom eliminie neuravnoteenost. Sve ovo
se odvija na radnom broju obrtaja rotirajueg elementa, u toku rada, odnosno, bez prekidanja
rada - proizvodnje.

Slika x.z
ematski prikaz ureaja za
aktivno uravnoteenje

Sistem za automatsko uravnoteenje ventilatora
Sistem za automatsko uravnoteenje ventilatora je nova tehnologija koja je u stanju da izvri
vrlo precizna podeavanja uravnoteenosti. Uglavnom se koristi na ventilatorima koji se nalaze
u radnoj okolini gde:
postoji prljavtina (taloenje neistoe na krilca ventilatora),
postoje temperaturne promene, koje mogu izazvati deformacije ventilatora,
postoji mogunost pojave korozije ili
kombinacije bilo kojih od navedenih uslova.
Sistem koristi mehanizam prenosa energije bez direktnog kontakta i ne sadri pokretne
elemente. Upravljaki sistem permanentno nadgleda vibracije ventilatora preko davaa brzine
koji se nalazi postavljen u oblasti leaja. Korisnik mora da definie take visokih i niskih
vibracija. Kada nivo vibracija premai definisanu taku visokih vibracija, otpoinje ciklus
podeavanja uravnoteenosti. Kada nivo vibracija padne ispod definisane take niskih vibracija,
postupak podeavanja uravnoteenosti se zavrava i sistem se vrae u reim praenja nivoa
vibracija. Ovaj sistem se primenjuje u industrijama prerade cementa, elika, papira, otpada i
elektro i hemijskoj industriji.
Osnovne komponente ovog sistema su prikazane na narednoj slici.

Princip rada je sledei. Kada upravljaki ureaj ustanovi da je dolo do neuravnoteenosti,
odredi kolika je ta neuravnoteenost i odredi koliku masu tenosti treba premestiti iz jednog
rezervoara u naspramni rezervoar. Nakon toga, upravljaki ureaj alje signal uravnoteujuem
delu da ukljui grejae u komori kojoj treba oduzeti odreenu masu. Grejai zagrevaju tenost,
dolazi do njenog isparavnja, para prolazi kroz cev do komore na suprotnoj strani, gde se
kondenzuje. Ovaj proces traje sve dok se dovoljna koliina tenosti ne prebaci sa jedne strane na
drugu i na taj nain ne izvri uravnoteenje ventilatora.

Prednosti aktivnog uravnoteenja su sledee:
eliminiu se svi zastoji koji su posledica otkaza usled neuravnoteenosti ventilatora, i to
bez aktivnog uea odravalaca (nakon montae ureaja),
produava se radni vek ventilatora (leajeva, motora i samog radnog kola),
sniavaju se trokovi odravanja i
poviava se raspoloivost, a samim tim i koliina proizvoda koju je mogue proizvesti.

Sistem za automatsko uravnoteenje turbina, kompresora i pumpi
Elektro mehaniki sistem za aktivno uravnoteenje moe biti upotrebljen u vrlo velikom broju
sluajeva (turbine, kompresori, pumpe..). Ovaj sistem moe da funkcionie na svim rotirajuim
elementima ija brzine ne prelazi 40000 obrtaja u minuti. Ovaj ureaj ima mogunost promene
poloaja uravnoteavajuih tegova u desetinkama sekunde i takoe koristi beskontaktni prenos
energije i podataka. Uravnoteujui prsten koristi dva rotora sa protivtegovima, iji zajedniki
poloaj odreuje veliinu uravnoteavajue sile.



Rotori sa protivtegovima se odravaju u postavljenom poloaju pomou magneta koji su
fiksirani za rotor. Ovi magneti stvaraju silu koja spreava pomeranje rotora tokom normalnog
procesa rada, startovanja (ubrzanja) ili zaustavljanja (usporenja). Prstenovi zadravaju poloaj i
tokom vremena kada je maini iskljueno napajanje. Dejstvo magneta je prikazano na sledeim
slikama.


Informacioni sistem
xxx
Literatura
Winzenz J. Andrew: Acive Balance Development for Power Generation, OMMI, Vol 1, Issue 2,
USA, August 2002.

Pitanja za proveru znanja
1. Neuravnoteenost rotora. Vreste neuravnoteenosti
2. Neuravnoteenost elastinih rotora
3. Uravnoteavanje statike i kvazistatike neuravnoteenosti
4. Uravnoteavanje kinetike neuravnoteenosti (u jednoj i u dve ravni)
5. Uravnoteavanje dinamike neuravnoteenosti
6. Opta teorija uravnoteavanja