BLOOMOVA TAKSONOMIJA CILJEVA I

ZADATAKA
uoptenost ciljeva obrazovanja nepodesna i i
nepraktina za svakodnevni vaspitno obrazovni
rad
ne upuduje vaspitaa koje ciljeve treba da ostvari
u toku jedne ativnosti: iz dalekih, stratekih ciljeva
treba izvesti svakodnevne, operativne ciljeve
pitanjem razrade optih, kompleksnih i
diferenciranjem bave se pedagogija i psihologija
(Gilfordova teorija strukture intelekta )


U pedagokoj literaturi postoji vie pokuaja
konkretizacije ciljeva vaspitanja

o Konkretizacija opteg cilja vaspitanja prema
uzrasnim nivoima ( etapni ciljevi )
o Konkretizacija opteg cilja prema podrujima (
komponentama ) vaspitanja
o Taksonomija vaspitno obrazovnih ciljeva
prema strukturi procesa uenja
Najpoznatiju taksonomiju uradio je Bloom
Sve ciljeve svrstao u 3 podruja sa 16
kategorija i 36 potkategorija
Osnovna podruja i kategorije su :
1. Kognitivno podruje :
Znanje
Shvatanje
Primena
Analiza
Sinteza
Evaluacija


Afektivno podruje :
Primanje
Reagovanje
Usvajanje
Sistematizacija
Karakterizacija
Psihomotorno podruje :
Imitacija
Manipulacija
Precizacija
Naturalizacija





TAKSONOMIJA CILJEVA U KOGNITIVNOM
PODRUJU
1956. Blum i saradnici razradili su taksonomiju u
kojoj su opisani zadaci iz kognitivne ( saznajne )
oblastiBlumova taksonomija
U Blumovoj taksonomiji za kognitivnu oblast
nastavni zadaci su klasifikovani u 6 kategorija, od
jednostavnijih ka sloenijim
Bitne odlike Blumove taksonomije :
HIJERARHIJSKA UREENOST CILJEVA
DETALJNI OPISI CILJEVA
GLAGOLI pomodu kojih se ciljevi definiu








OSNOVNE KATEGORIJE NASTAVNIH
CILJEVA
PRIMERI GENERALIZOVNIH TIPOVA
NASTAVNIH CILJEVA
1. ZNANJE
Zapamdivanje i
reprodukovanje nastavnog
sadraja razliitog
karakteraprisedanje pri
reprodukovanju
UENIK
Poznaje termine koji se koriste u
nastavnom sadraju
Zna konkretne injenice, metode i
procedure
Zna osnovne pojmove, pravila i principe
2. RAZUMEVANJE
Razumevanje obraenog
sadraja, sposobnost za
preobraaj gradiva iz jednog
oblika izraavanja u drugi( iz
jezike forme u matematiku)
UENIK
Razume injenice, pravila i principe
Jeziki interpretira materijal
Interpretira sheme, grafikone
Pretpostavlja dalji razvoj dogaaja

3. PRIMENA
Naueno gradivo koristi se u
konkretnim uslovima i novim
situacijamaprimena pravila,
pojmova, zakona, teorija
UENIK
Koristi pojmove, principe
Primenjuje zakone, teorije
Demonstrira pravilnu primenu metoda i
procedura




OSNOVNE KATEGORIJE NASTAVNIH
CILJEVA
PRIMERI GENERALIZOVNIH TIPOVA
NASTAVNIH CILJEVA
4. ANALIZA
Razbijanje gradiva na
sastavne delove da bi se
jasno sagledala njegova
strukturaizraunavanje
delova celog, otkrivanje
me.veza
UENIK
Istie skrivene pretpostavke
Zapaa greke i propuste u logici
rasuivanja
Uoava razlike meu injenicama i
posledicama
Ocenjuje znaaj podataka
5. SINTEZA
Sposobnost kombinovanja
elemenata DA BI SE DOBILA
NOVA CELINA (produkt moe biti
izlaganje, usmeno istupanje,
referat )
UENIK
Pie manji stvaralaki sastav
Predlae plan izvoenja eksperimenta
Koristi znanja iz raznih oblasti da sastavi
plan reavanja razliitih problema

6. EVALUACIJA
Sposobnost da se ocenjuje
znanje raznovrsnih sadraja
Ocenjivaki sudovi zasnovani
na jasno utvrenim
kriterijumima
UENIK
Ocenjuje loginost strukturisanog
gradiva u pisanom obliku
Usklaenost zakljuaka sa postojedim
podacima

VREDNOSTI I OGRANIENJA BLUMOVE
TAKSONOMIJE

VREDNOSTI:

Posluila kao osnova za bolje planiranje,
organizaciju i vrednovanje nastavnog procesa
Nastavne ciljeve hijerarhizovala po sloenosti
Podstakla nastavnike da svoje ciljeve u
nastavi difrenciraju i prilagode saznajnim
mogudnostima razliitih
uenikadiferencijacija i individualizacija


SLABOSTI :

Kategorije i potkategorije su heterogene i
meusobno nisu dovoljno diskriminativne
Potkategorije nisu klasifikovane prema istom
principu
Najvie panje poklanja se znanju injenica a
zapostavljaju se miljenje i stvaralatvo
Nije izdvojeno miljenje kao posebna
kategorija

Revidirana verzija autori Anderson i Krejtvol





(Krathwohl )


1. nivo - DOSETITI SE (ZNANJE)
Mogudnost reprodukcije u
izvornom obliku
Uenik de modi : definisati,
nabrojati, opisati, ponoviti,
imenovati, ispriati
2. nivo - SHVATITI (
RAZUMEVANJE )
Uoavanje i povezivanje
glavnih ideja, opisivanje toka
dogaaja ili procesa
Uenik de modi : klasifikovati,
prepoznati,izdvojiti,saeti,pre
oblikovati, izraziti, objasniti
3. nivo PRIMENITI ( PRIMENA )
Reavanje problema u novoj
situaciji primenom steenog
znanja i pravila na nov nain
Uenik de modi : primeniti,
izabrati,pokazati,upotrebiti,iz
vesti,reiti,isplanirati,
prikazati
4. nivo -ANALIZIRATI ( ANALIZA )
Ralanjavanje informacija
kako bi se utvrdili uzroci i
posledice, izveli dokazi i
zakljuci
Uenik de modi : analizirati,
proceniti, uporediti,
razlikovati, komentarisati,
zakljuuti, proraunati,
proveriti, preispitati
5 .nivo - PROCENJIVATI
(EVALUACIJA )
Mogudnost vrednovanja i
kritikog odnosa prema
injenicama, idejama
Uenik de modi : proceniti,
zastupati miljenje, izabrati
opciju, podrati, vrednovati,
odbraniti stav
6 . nivo STVARATI ( SINTEZA )
Mogudnost stvaranja novih
ideja, reenja,sintetiziranje
bitnoga, uoavanje novih
obrazaca
Uenik de modi : preurediti,
skupiti, stvoriti, planirati,
organizovati, razviti,
formulisati, predloiti
TAKSONOMIJA CILJEVA U AFEKTIVNOM
PODRUJU
Afektivna oblast sloenija od kognitivnetee se
ralanjuje na ciljevetee ih je opisatistavovi,
interesovanja,vrednostikategorije koje su
emocionalno zasnovane
1964. Blum, Krejtvol i Masija uradili taksonomiju
za afektivnu oblast
Podeljena na 5 kategorija: percepcija,
reagovanje, usvajanje vrednosne orijentacije,
organizovanje, primena vrednosnih stavova na
delatnost




OSNOVNE KATEGORIJE NASTAVNIH
CILJEVA
PRIMERI GENERALIZOVNIH TIPOVA
NASTAVNIH CILJEVA
1.PERCEPCIJA
Pripremljenost uenika da
percipira razliite pojave;
nastavnik treba da privue,
zadri i usmeri uenikovu
panju
UENIK
Ispoljava svesno razumevanje vanosti
uenja
Paljivo slua izlaganje
Interesuju ga problemi i potrebe drugih
ljudi
2.REAGOVANJE (odgovor )
Aktivan odnos samog uenika;
on reaguje na razliite pojave ili
spoljanje nadraaje, ispoljava
interesovanje za predmete,
pojave i aktivnosti
UENIK
Izvrava zadati domadi zadatak
Potinjava se unutarkolskom reimu i
pravilima ponaanja
Dobrovoljno se javlja da izvri zadatak
Interesuje se za nastavni predmet


3. USVAJANJE VREDNOSNE
ORIJENTACIJE
Obuhvadeni odnosi prema
razliitim objektima, pojavama,
vidovima delatnosti
UENIK
Ispoljava elju da ovlada navikama
pismenog i usmenog govora
ispoljava ubeenost branedi neki ideal




OSNOVNE KATEGORIJE NASTAVNIH
CILJEVA
PRIMERI GENERALIZOVNIH TIPOVA
NASTAVNIH CILJEVA
4. ORGANIZACIJA VREDNOSNIH
ORIJENTACIJA
Osmiljavanje i
objedinjavanje razliitih
vrednosnih orijentacija
Razreavanje mogudih
protivurenosti meu njima
i formiranje sistema vrenosti
na temelju najpopuzdanijih
UENIK
Pokuava da odredi osnovne
karakteristike svog omiljenog umetnikog
dela
Prihvata odgovornost za svoje
ponaanje
Shvata svoje mogudnosti i ogranienja
Gradi ivotne planove u skladu sa svojim
sposobnostima, interesima i ubeenjima
5 .PRIMENA VREDNOSNIH
STAVOVA NA DELATNOST
Vrednosti su potpuno
usvojene i vrsto odreuju
ponaanje individua, uklapaju se
u njihov nain rada ili ivotni stil
UENIK
Pouzdano ispoljava samostalnost u
nastavnom radu
Sarauje u grupi
Formulie stabilan ivotni kredo

TAKSONOMIJA CILJEVA U PSIHOMOTORNOJ
OBLASTI
Ciljevi razvrstani u 4 kategorije :
1. gruba koordinacija
2. fina koordinacija
3. neverbalne komunikacije
4. govorno ponaanje

Najbolju taksonomiju uradio je
Gilfordfizike( motorne ) sposobnosti
razvrstao je u 7 kategorija
OSNOVNE KATEGORIJE
NASTAVNIH CILJEVA
PRIMERI
GENERALIZOVANIH TIPOVA
NASTAVNIH CILJEVA
1. SNAGA Sposobnost za
psihomotorne radnje u
kojima je , uglavnom,
neophodna snaga
2. UDAR, GURANJE Sposobnost da se sopstveno
telo usmeri i krede u
eljenom pravcu, da se neki
predmet donese na
odreeno mesto
3 . BRZINA Sposobnost da se
psihomotorne radnje izvedu
u odreenom tempu
4. STATIKA PRECIZNOST Sposobnost da se
psihomotorne radnje, koje
zahtevaju tanost, izvedu u
mirnom poloaju
5. DINAMIKA PRECIZNOST Sposobnost da se
psihomotorne radnje, koje
zahtevaju tanost izvedu u
kretanju
6. KOORDINACIJA Sposobnost da se dve ili
vie psihomotornih radnji
izvedu sinhronizovano
7.FLEKSIBILNOST Sposobnost da se dve ili
vie psihomotornih radnji
izvedu teno i bez zastoja