You are on page 1of 2

Diskretne strukture 2, zadaci za veˇzbu: I – smer

1. Ispitati da li postoji ˇclan u razvoju (

x +
1
3

x
)
9
koji ne sadrˇzi x.
Reˇsenje:
Opˇsti ˇclan:

9
k

· (x
1
2
)
k
· (x

1
4
)
9−k
=

9
k

· x
k
2
· x
k−9
4
=

9
k

· x
3k−9
4
ˇ
Clan koji se sadrˇzi x: x
0
=⇒
3k −9
4
= 0 ⇐⇒k = 3
ˇ
Clan koji ne sadrˇzi x je

9
3

, odnosno, ˇcetvrti ˇclan.
2. Na´ci koeficijent u razvoju (z

z +
1
3

z
)
n
uz z
5
ako je zbir koefi-
cijenata tog razvoja jednak 128.
Reˇsenje:
n

k

n
k

= 128
2
n
= 128
n = 7
Opˇsti ˇclan:

7
k

· (z · z
1
2
)
7−k
· (z

1
3
)
k
=

7
k

· z
21−3k
2
· z

k
3
=

7
k

·
z
21−3k
2

k
3
=

7
k

· z
63−11k
6
α = 5 =⇒
63 −11k
6
= 5 ⇐⇒k = 3
Koeficijent uz z
5
je

7
3

=
7 · 6 · 5
3 · 2 · 1
= 35.
3. Odredite koeficijent uz x
10
, x
24
, x
27
, x
28
u razvoju (1 + x
6
−x
8
)
20
.
Reˇsenje: Kako ne postoje kombinacije brojeva n
1
, n
2
, n
3
za koje vaˇzi:
(x
0
)
n
1
+ (x
6
)
n
2
+ (x
8
)
n
3
=

x
10
ili
x
27
, n
1
+ n
2
+ n
3
= 20
tako ni ˇclanovi koji sadrˇze x
10
, x
27
ne postoje, pa je njihov koeficijent 0.
x
24
= 1
17
· (x
6
)
0
· (−x
8
)
3
−→ koeficijent je: −

20
17, 0, 3

x
24
= 1
16
· (x
6
)
4
· (−x
8
)
0
−→ koeficijent je:

20
16, 4, 0








+
Koeficijent uz x
24
je

20
16, 4, 0

20
17, 0, 3

=
20!
4! · 16!

20
17! · 3!
=
20 · 19 · 18 · 17
4 · 3 · 2 · 1

20 · 19 · 18
3 · 2 · 1
= 4845 −1140 = 3705
x
28
= 1
16
· (x
6
)
2
· (−x
8
)
2
−→ koeficijent je:

20
16, 2, 2

Koeficijent uz x
28
je

20
16, 2, 2

=
20!
16! · 2! · 2!
= 29070.
1
4. Dokazati identitet 1 + 2

n
1

+ 2
2

n
2

+ . . . + 2
n

n
n

= 3
n
.
Dokaz:
3
n
= (1 + 2)
n
=
n

k=0

n
k

· 1
n−k
· 2
k
=
n

k=0
·2
k
·

n
k

= 1 + 2

n
1

+
2
2

n
2

+ . . . + 2
n

n
n

5. Dokazati identitet

n + 2
k

=

n
k

+ 2

n
k −1

+

n
k −2

.
Dokaz:
Koristi´cemo adicionu formulu:

n
k

=

n −1
k

+

n −1
k −1

Krenemo od leve strane i primenimo adicionu formulu na

n + 2
k

, pa onda
zatim na podvuˇcene koeficijente:

n + 2
k

=

n + 1
k

+

n + 1
k −1

=

n
k

+

n
k −1

+

n + 1
k −1

=

n
k

+

n
k −1

+

n
k −1

+

n
k −2

=

n
k

+ 2

n
k −1

+

n
k −2

6. Dokazati identitet
n

k=0
(2n)!
(k!)
2
· ((n −k)!)
2
=

2n
n

2
.
Dokaz:

2n
n

=
(2n)!
n! · n!
=
(2n)!
(n!)
2
n

k=0
(2n)!
(k!)
2
· ((n −k)!)
2
=
n

k=0
(2n)!
(k!)
2
· ((n −k)!)
2
·
(n!)
2
(n!)
2
=
(2n)!
(n!)
2
·
n

k=0
(n!)
2
(k!)
2
· ((n −k)!)
2
=

2n
n

·
n

k=o

n!
k! · (n −k)!

2
=

2n
n

·
n

k=0

n
k

·

n
k

= A
Znamo da vaˇzi suma proizvoda:
r

k=0

r
k

·

s
n −k

=

r + s
n

Neka je sada s = r i n = 2k. Tada formula za sumu proizvoda glasi:
r

k=0

r
k

·

r
2k −k

=
r

k=0

r
k

·

r
k

=

2r
k

, odnosno:
n

k=0

n
k

·

n
k

=

2n
n

A =

2n
n

·

2n
n

=

2n
n

2

2