You are on page 1of 15

1.

Ekoloski trag – se izražava u jedinici površine (ha) i oslikava uticaj koji pojedinac
ima na životnu sredinu
2.Ekološka svest – informisanost o kvalitetu životne sredine i spremnost gradjana
da se uključe u rešavanje ekoloških problema
3.Ekološki problemi prisutni u Vojvodini – veliki broj divljih deponija,
prekomerna zagadjenost vazduha u blizini velikih fabrika, najmanje je
pošumljena u Evropi
4.Najvedi ekološki problem (stav građana) – deponije smeda,
zagađenost vazduha, globalno zagrevanje, ratovi..
5.Promene koje ukazuju na globalni karakter zagadjenja životne
sredine su: kisele kiše (emisija SO2), oštedenje ozonskog omotača
(CFC), globalno zagrevanje (emisija gasova „staklene bašte“)
6.DPSIR model – *D-uzrok(pokretač)
*P-pritisak(emisija)
*S-stanje(koncentracija)
*I-uticaj(posledice,zdravlje stanovništva)
*R-odgovor(politika,ulaganje,upravljanje)
7.DPSIR model za klimatske promene –
*Uzrok (upotreba fosilnih goriva)
*Pritisak (emisija ugljedioksida CO2)
*Stanje (rast koncetracije ugljendioksida)
*Uticaj – klimatske promene (rast prosečne temp., poplave, suše)
*Odgovor – međunarodni protokoli (Kjoto, Kopenhagen), kvalitet
goriva
8. Odnos izmedju raspoloživih potrebnih količina podzemnih
i površinskih voda - ukupna količina vode na Zemlji iznosi 26,6 triliona
tona. U odnosu na mora i okeane, količina slatke vode je mala i nalazi
se na svega 0,4% površine planete, odnosno na 1% površine kopna.
9.Kvalitet vode – je stanje vodenog ekosistema, izraženo preko:
-fizičko-hemijskih
- hemijskih
- bioloških pokazatelja kako u vodi tako i u sedimentu

10.Zagađivanje vode – je kontaminacija vodenih sistema
(npr. jezera, reka, okeana, izdana i podzemnih voda). Zagađenje vode
se javlja kad se zagađivači direktno ili indirektno ispuštaju u vodu bez
adekvatnogtretmana za uklanjanje štetnih jedinjenja
11.Zagađujude materije u vodi su najčešde rezultat nekontrolisanih
ispuštanja zagađujudih materija različitog porekla kao što su:
•Otpadne vode domadinstva, industrijske otpadne vode, otpadne
vode stočnih farmi, vode sa poljoprivrednih površina,vode koje otiču i
spiraju gradske površine, otpadne vode sa deponija itd.
12.Vode u Srbiji u manjoj ili vedoj meri su zagađene. Mnoge reke
utiču u našu zemlju ved zagađene. Iz zagađenih reka zagađuju se
podzemne vode i izvori, iz kojih se koristi voda za pide, a zagađuje se i
vegetacija od koje se dobijaju namirnice za ishranu
13.Količine i tretmani vode u Srbiji – količine industrijskih otpadnih
voda ispuštenih direktno u vodotoke RS iznosi 3072 miliona m3
godišnje, od toga se prečišdava 204 mil. m3 otpadnih voda. Postoji
mehanički i bološki tretman
14.Mehaničkim tretmanom se uklanjaju samo najgrublje nečistode,
mineralne materije teže od vode kao i masnode, dok biološkim
tretmanom vrši se mineralizovanje organskih nečistoda i neutralisanje
biološkog i hemijskog zagađenja koje dolazi u postrojenje otpadnim
vodama
15. Voda za pide – U Vojvodini je prisutno zagađenje iz poljoprivrede
zbog čega se za vodosnabdevanje koriste dominantno podzemne
vode. U Srbiji su izgrađena postrojenja za prečišdavanje gradskih
otpadnih voda u malom broju gradova.
16.Upravljanje otpadom na način kojim se ne ugrožava zdravlje ljudi
1) prevenciju nastajanja otpada, posebno razvojem čistijih
tehnologija i racionalnim korišdenje prirodnih bogatstava
2) otklanjanje opasnosti od njegovog štetnog dejstva na zdravlje ljudi
i životnu sredinu
3) ponovno iskorišdenje i reciklažu otpada, izdvajanje sekundarnih
sirovina iz otpada i korišdenje otpada kao energenta
17.Osnovna podela otpada – prema materijalu i vrsti
18.Podela otpada prema materijalu – papir, organski otpad,staklo,
metal, plastika, tkanina..
19.Podela otpada prema vrsti: mestu nastanka(komunalni,
komercijalni,industrijski,medicinski),sastavu(opasan,neopasan,interni
), nameni (biorazgradivi, reciklabilni, otpad koji je mogude razgraditi)
20.Hijerarhija upravljanja otpadom - prevencija stvaranja otpada i
redukcija, ponovna upotreba, reciklaža, iskorišdenje, odlaganje
otpada deponovanjem..
21.Tretman otpada – biološki tretman(razgradnja biorazgradivog
organskog otpada), termički tretman((iskorišdenje energije koja se
stvara sagorevanjem samo ako je to ekonomski opravdano)
fizičko-hemisjki tretman (procesi kojima se smanjuju opasne
karakteristike otpada), odlaganje otpada na deponiju (vrši se ako ne
postoji drugo odgovarajude rešenje, u skladu sa načelom hijerarhije
upravljanja otpadom)
22.Postrojenja za upravljanje otpadom - količine i vrste otpada;
• način skladištenja, tretmana ili odlaganja otpada, odnosno vrste
objekata i postrojenja;
• geološka, hidrološka, hidrogeološka, topografska, seizmološka i
pedološka svojstva zemljišta i mikroklimatske karakteristike područja;
• blizina zaštidenih prirodnih dobara i odlike predela
23.Prednosti reciklaže – smanjenje zagađenja, smanjenje
eksploatacije resursa, smanjeni troškovi proizvodnje, ušteda energije
24.Prekogranični promet otpada –
• Neopasan otpad se može uvoziti radi tretmana pod uslovom da
postoji postrojenje za tretman tog otpada
• Zabranjen je uvoz otpada radi odlaganja i iskorišdenja u energetske
svrhe
• Zabranjen je uvoz opasnog otpada
25.Vrste zaštidenih prirodnih dobara – zaštidena područja, zaštidene
vrste, pokretna zaštidena prirodna dokumenta.
26.Zaštidena područja – su područja koja imaju izraženu geološku,
bilošku i ekosistemsku i predeonu raznovrsnost i predstavljaju
područjima od opšteg interesa
27.Zaštidene vrste – su organske vrste zaštidene zakonom
28.Pokretna zaštidena prirodna dokumenta su delovi
geološkog,paleontološkog i biološkog nasleđa koji imaju izuzetan
naučni i obrazovni značaj.
29.Vrste zaštidenih područja: strogi rezervat prirode, specijalni
rezervat prirode, zaštideno stanište, nacionalni park, spomenik
prirode, predeo izuzetnih odlika, park prirode
30.Strogi rezervat prirode - područje neizmenjenih prirodnih odlika
sa prirodnim ekosistemima namenjeno za očuvanje izvorne prirode,
ekološke ravnoteže..
31.Specijalni rezervat prirode – područje sa neizmenjenom prirodom
od naročitog značaja zbog jedinstvenosti, retkosti, a koje obuhvata
stanište ugrožene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva.
32.Nacionalni park – područje sa vedim brojem raznovrsnih prirodnih
ekosistema od nacionalnog značaja
33.Spomenik prirode – je manje izmenjena prirodna prostorna
celina,objekat ili pojava, geoloških ,reprezetativnih obeležja kao i
ljudskim radom formirana botanička vrednost od naučnog,estetskog i
kulturnog značaja.
34.Zaštideno stanište – područje koje obuhvata 1 ili više tipova
prirodnih staništa značajnih za očuvanje 1 ili više populacije divljih
vrsta i njihovih zajednica
35.Predeo izuzetnih odlika – predeo prepoznatljivog izgleda sa
značajnim prirodnim, estetskim i drugim vrednostima koje su se
tokom vremena razvijale kao rezultat delovanja prirode. Može biti
prirodni predeo izuzetnih odlika i kulturni predeo izuzetnih odlika
36.Park prirode – područje dobro očuvanih prirodnih vrednosti sa
pretežno očuvanim ekosistemima i živopisnim pejzažima namenjeno
očuvanju ukupne geološke, biloške i predeone raznovrsnosti.
37.Zone zaštite: I stepen – stroga zaštita, II stepen – aktivna zaštita, III
stepen - mogudnost održivog korišdenja
38.Upravljanje i korišdenje zaštidenih područja – sprovodi se na
osnovu akta o proglašenju zaštidenih područja i plana upravljanja
zaštidenim područjem.
39.Emisija – proces ispuštanja zagađujudih materija u vazduh, a
imisija je koncetracija zagađujudih supstanci u životnoj sredini
40.Izvori zagađenja u urbanim sredinama – stacionirani
izvori(industrijska područja,rudarstvo,) i pokretni izvori (bilo koji oblik
motora SUS).
41.Podela zagađujudih materija – osnovne (klasične) zagađujude
materije, gasovite zagađujude materije, čađ, suspendovane čestice,
taložne materije
42.Zdravstveni efekti zagađenja vazduha – štetno delovanje
zagađujudih materija prisutnih u vazduhu dovodi do promene
kvaliteta vazduha i na taj način dovodi do porasta negativnih uticaja
na zdravlje na više načina (dugotrajna izloženost visokim
koncentracijama, izloženost pojedinim štetnim materijama koje
izazivaju genetske promene)
43.Uzroci zagađenja vazduha u RS- su posledica zastarelih
tehnologija, nedostatka postrojenja za pečišdavanje dimnih
gasova,loš kvalitet motornog goriva,emisija zagađujudih materija
SO2,NO2,CO2..
44.Monitoring kvaliteta vazduha – se obavlja u mreži mernih mesta
postavljenih u više nivoa od strane stručnih organizacija. Kvalitet
podataka uslovljen je opremljenošdu institucija koje vrše
merenje.Lokalna mreža pokriva monitoring osnovnih zagađujudih
materija (SO2,CO2,NO2)..
45.Sadašnja naučna saznanja o ozonskom omotaču – povedanje
prisustva HCFC u nižim slojevima atmosfere, primetno je smanjenje
prisustva hlora ali i povedanje koncentracije broma u stratosferi.
46.Zašto treba sačuvati ozonski omotač? Rzgradnja ozona dovodi do
povedanog UV zračenja a ono dovodi do raka kože, očne katarakte,
smanjenja otpornosti imuniteta, manja produktivnost biljaka.
47.CFC- su supstance koje ošteduju ozonski omotač
48.Najznačajnije međunarodne konvencije o zaštiti ozona – Bečka
konvencija (poziva na dobrovoljne mere smanjenja emisije supstanci
koje ošteduju ozonski omotač), Montrealski protokol
49.Finansijski mehanizam za implementaciju Montrealskog protokola
1991. osnovan je Multilateralni fond u cilju obezbeđivanja finansijske
i tehničke pomodi zemljama u razvoju da dostignu obaveze unutar
Montrealskog protokola.
50.Dostignuda u pogledu zaštite ozonskog omotača – globalna
proizvodnja CFC i halona opala je za preko 1 milion tona, globalna
potrošnja opala je u istom periodu na isti nivo (89%), sprečeno je
milion slučajeva očne katarakte i ozbiljnih oboljenja kože.
51.Da montrealski protokol nije usvojen – oštedenje ozonskog
omotača do 2050 bilo bi vede za 50%, UV-B radijacija bila bi duplo
veda iznad južne hemisfere, bilo bi 19 mil.slučajeva benigih oboljenja
kože, 1,5mil. malignih kožnih oboljenja i 130 mil. očne katarakte.
52.Izazovi vezani za zaštitu ozonskog omotača – nelegalna trgovina ka
industrijski razvijenim zemljama, globalno zagrevanje može povedati
oštedenje ozonskog omotača, rešenje je uvođenje sistema dozvola za
uvoz.
53.Zemlje u razvoju i CFC – pre 15god udeo zemalja u razvoju i
emisija supstanci koje ošteduju ozonski omotač bio je 5,2%, a halona
5,7%, a 2000. iznosio je 58% supstance koje ošteduju ozonski omotač
i 93% za halona.
54.Preporuke Montrealskog protokola – 1.princip predostrožnosti,
održivi razvoj,2. integracije naučne i zakonske osnove, 3.priznavanje
specijalnog statusa razvijenim zemljama, 4.raspodela odgovornosti
između potpisnica protokola
55.Zakon materijalne ravnoteže - Masa materijala koja ulazi u proces
transformacije mora biti jednaka masi materijala koja izlazi iz tog
procesa..
56.Zagađenje - predstavlja određene neželjene promene u
karakteristikama vazduha, vode, zemljišta ili hrane koje mogu imati
nepovoljne uticaje na zdravlje, aktivnosti i opstanak ljudske
populacije i drugih živih organizama
57.Zagađujude materije – čvrste, tečne i gasovite hemikalije
proizvedene kao nusproizvod ili otpad u procesu ekstrakcije, prerade
i pretvaranja u gotove proizvode određenih resursa, ili u procesu
potrošnje finalnih proizvoda. Može biti i prekomerna toplota, buka i
zračenje.
58.Efekti zagađenja – zavise od 3 faktora: hemijske prirode,
koncentracija zagađujudih materija, dugotrajnost zagađujudih
materija.
59.Od kojih faktora zavisi ukupna degradacija i zagađenje životne
sredine? Zavise od tri faktora:
• Broja ljudi,
• Prosečnog broja jedinica resursa koje svaki čovek koristi,
• Količine zagađenja ili degradacije koje prouzrokuje korišdenje
jedinice resursa.
60.Vrste zagađenja – aerozagađenje, zagađenje povšinskih voda,
zagađenje zemljišta, specifične vrste zagađenja.
61.Aerozagađenje. Zagađen vazduh je onaj koji je poprimio gas, paru,
dim, prašinu i druge materije iz različitih izvora u količinama koje
mogu štetiti zdravlju stanovnika, životnoj sredini i materijalnim
dobrima.
62.Posledice zagađenja vazduha su: smanjena vidljivost, neprijatan
miris, prljavština, korozija metala, oštedenje biljnog fonda.
63.Faktori koji utiču na trasport i difuziju zagađujudih supstanci u
vazduhu: 1.brzina rasprostiranja zagađujudih materija,2.brzina
sedimentacije zagađujudih materija,3.vetrovi, 4.vazdušne
turbulencije ,5.termička struktura atmosferskih slojeva,6.visina
dimnjaka,7. mogudnosti samopredišdavanja atmosfere.
64.Najvedi zagađivači vazduha – 1.energetski objekti,
2.hemijska industrija,
3.crna i obojena metalurgija,
4. Industrija nemetala i
5. građevinskog materijala,
6. Industrija celuloze i papira.
65.Zagađivači voda - Koncetrisani zagađivači površinskih voda se lako
mogu evidentirati i najčešde se nalaze na obalama reka, jezera i mora.
Najčešdi su: urbana naselja,industrijski objekti, energetski objekti,
poljoprivredni objekti, i smeljišta. Rasuti izvori zagađenja voda
obuhvataju:
• Hemizaciju tla u poljoprivrednoj proizvodnji pod uticajem pesticida i
veštačkih đubriva,
• Deponije otpada,
• Kisele kiše,
• Transportna sredstva,
• Lokacije za eksploataciju peska i šljunk
66.Zagađenje zemljišta – degradiranje zemljišta nastaje kao posledica
slededih uzroka:
*zauzimanjem i pretvaranjem u neprirodno
*savremeni načini obrade u poljoprivredne svrhe
*osiromašivanje biljnog fonda
*površinska eksploatacija rude i metala
67.Vrste zagađujudih materija –
•Kumulativne i nekumulativne,
• Zagađujude materije lokalnog, regionalnog i globalnog uticaja,
• Zagađujude materije iz lako prepoznatljivih i neprepoznatljivih
izvora emisije,
• Zagađujude materije iz kontinuiranih i epizodnih emisija
68.Kumulativne i nekumulativne zagađujude materije – nagomilavaju
se u tokom vremena dok nekumulativne nestaju putem
transformacije u bezopasne materije odmah nakon emitovanja.
-Nekumulativno zagađenje – buka
-Kumulativno zagađenje – radioaktivni
otpad i plastika
69.Zagađujude materije lokalnog, regionalnog i globalnog uticaja -
-Lokalne zagađujude materije uglavnom se opažaju kao štetna za mali
krug ljudi, pojedinaca, na određenom prostoru. Primeri su buka,
degradacija pejsaža.
-Regionalni ekološki problemi su najčešde vezani za kisele padavine,
efekat staklene bašte i sl. I mogu imati globalni karakter.
-Lokalni problemi se najlakše rešavaju!
70.Zagađujude materije iz lako prepoznatljivih i neprepoznatljivih
izvora emisije:
-Lako prepoznatljivi izvori zagađenja su: termoelektrane, toplane,
kanalizacioni odvodi...
-Neprepoznatljivi izvori zagađenja su: poljoprivredne hemikalije koje
dolaze u zemlju na disperzivan način, urbani smog i zagađeni
vodotokovi u urbanim i industrijalizovanim mestima...
71.Zagađujude materije iz kontinuiranih I epizodnih emisija:
Izvori su postrojenja koja funkcionišu kontinuirano.
• Kontinuirane emisije iz: termoelektrane i toplane naugalj i dr.
• Epizodne emisije su neočekivane i nije mogude odrediti načine
upravljanja – menadžment! Primer epizodnih emisija su havarijska
izlivanja nafte ili hemikalija!
72. Koriste se različiti načini za odlaganje otpada: otvorene deponije,
krateri za odlaganje, septičke jame, fabrike za spaljivanje..
73.Najvažniji faktori koji utiču na UV zračenje koje dopiru do tla
zemlje su: visina sunca, nadmorska visina, atmosferska difuzija,
oblaci, refleksija na tlu, atmosferski ozon.
74.Održivi razvoj - ekonomski razvoj u pravcu zadovoljavanja
potreba sadašnjih generacija ne ugrožavajudi mogudnost bududim
generacijama da zadovolje njihove potrebe.
75.Brundlanov izveštaj (4 observacije) – 1.Ovim konceptom je razvoj
opisan kao proces promena u kome eksploatacija resursa, upravljanje
investicijama, orijentacija tehnološkog razvoja i institucionalne
promene moraju da budu konzistentne sa bududim i sadašnjim
potrebama – ŽIVOTNA SREDINA I RAZVOJ SU NEODVOJIVI.
2. Međunarodna saradnja je suštinska ali teško ostvariva.
3. Sugeriše se jačanje nacionalnih ekoloških institucija, agencija i
organizacija.
4. Donosi se program UN o održivom razvoju i održavajuse svetske
konferencije o zaštiti životne sredine i održivom razvoju.
76.Konvencionalni pristup politici životne sredine - Bazira se na
korišdenju komandnih i kontrolnih instrumenata za unapređenje
kvaliteta životne sredine. Usmeren na kontrolu obima reziduala u
životnoj sredini. Podrazumeva se da materijal ide u jednom pravcu.
77.Model ravnoteže materijalnih tokova - Priroda I kružni tok
ekonomskih aktivnosti su povezani i njihova povezanost je dinamična
jer je nerazumljivo da se uzima u obzir ekonomski razvoj bez
razmatranja posledica na životnu sredinu. Zahteva se dugoročni
pristup održivom razvoju!
78.Principi održivog razvoja –
Međugeneracijska solidarnost i solidarnost unutar generacije.
– Otvoreno i demokratsko društvo.
– Znanje kao nosilac razvoja.
– Uključenost u društvene procese.
– Integrisanje pitanja životne sredine u ostale sektorske politike.
– Predostrožnost.
– Zagađivač/korisnik plada.
– Održiva proizvodnja i potrošnja.
79.Međugeneracijska solidarnost I solidarnost unutar generacije -
Potrebno je zadovoljiti potrebe sadašnjih generacija, ali tako da se ne
ugroze prava bududih generacija da zadovolje svoje potrebe.
80.Otvoreno I demokratsko društvo - Ovaj princip podrazumeva
učešde građana u odlučivanju. Braniti stabilnost demokratskih
institucija na osnovama mira, bezbednosti i slobode.
81.Znanje kao nosilac razvoja - Potrebno je promovisati obrazovanje i
razvijanje javne svesti o održivom razvoju.
82.Uključenost u društvene procese - Promovisati punu integraciju
građana u društvo, podsticati jednake mogudnosti za svakoga tako
što de se promovisati ljudska prava, posebno rodna ravnopravnost i
boriti protiv svih oblika diskriminacije afirmativnim merama za
marginalizovane grupe i smanjenjem siromaštva.
83.Integrisanje pitanja životne sredine - Potrebno je promovisati
integraciju ekonomskih, socijalnih i ekoloških pristupa i
analiza,socijalni dijalog I javno-privatno partnerstvo.
84.Predostrožnost - Svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena
tako da prouzrokuje najmanju mogudu promenu u životnoj sredini.
85.Princip zagađivač/korisnik plada - uključenje troškova vezanih za
životnu sredinu u cenu proizvoda
86.Održiva proizvodnja I potrošnja - Neophodno je poštovati
uravnotežene odnose u eksploataciji prirodnih resursa i obezbediti
visok nivo zaštite i poboljšanja kvaliteta životne sredine.
87.Tradicionalni ekonomski pokazatelji održivog razvoja - Sa
stanovišta ekološke ekonomije pokazatelji su BNP (bruto nacionalni
proizvod) i ND (nacionalni dohodak).
88.BDP - predstavlja vrednost finalnih proizvoda i usluga
proizvedenih uzemlji u jednoj godini. Utvrđuje se po tržišnim cenama,
a strukturu njegove vrednosti čini preneta vrednost kapitalnih dobara
(amortizacija) i novostvorena vrednost.
89.BNP - predstavlja pokazatelj dostignutog nivoa
ekonomske razvijenosti zemlje. Izračunava se tako što se od BDP
oduzmu svi prihodi koji pripadaju strancima po osnovu ulaganja
stranog kapitala, a dodaju svi prihodi koje primaju domada lica po
osnovu ulaganja kapitala u inostranstvo.
90.ND (NNP) - ukupnu novostvorenu vrednost zemlje u jednoj godini.
Izračunava se tako što se od BNP odbije odgovarajudi iznos
obezvređenja kapitalnih dobara (amortizacija). Kasnije se ova veličina
raspoređuje na potrošnju i štednju.
91.Tri pristupa održivog razvoja - ekonomski razvoj, društveni razvoj i
zaštita životne sredine
92.LEAP - *L – lokalno *E – ekološki *A – akcioni *P – plan
Izazov izrade i primene ovih planova je u definisanju i usklanivanju
svih vidova razvoja lokalne zajednice na takav način da se ne unište
postojedi ekosistemi i da se unapredi ekonomska stabilnost zajednice,
istovremeno omogudavaju i kvalitetniji i bolji život kako sadašnjim
tako i bududim generacijama.
93.Pokazatelji koji ocenjuju godišnje promene kvaliteta života – neto
ekonomsko bogatstvo, indeks ljudskog razvoja, Indeks političke
slobode, indeks ljudske patnje, indeks održivog ekonomskog
bogatstva..
94.Razvoj ekološke politike –
I faza identifikovanje ekološkog problem
- utvrđivanje problema
- projektovanje politike
II faza donošenje ekoloških odluka
- ocena rizika
- upravljanje rizikom
- postavljanje ciljeva
- priprema ekoloških projekata
II faza ocenjivanje ekološke politike
- ocena efektivnosti
95.UN pokazatelji održivog razvoja - Pokazatelji održivog razvoja su
instrumenti za merenje rezultata napora za integrisanje razvoja (i
ekonomskog i društvenog) i životne sredine.
96. Društveni pokazatelji - Gustina naseljenosti
• Procenat gradskog stanovništva
• Stopa nezaposlenosti
• Stopa smrtnosti novorođenčadi
• Ukupni zdravstveni troškovi kao deo BNP (bruto nacionalnog
proizvoda)
97.Ekonomski pokazatelji –
• BDP (bruto domadi proizvod) po glavi stanovnika
• Godišnja potrošnja energije
• Intenzitet korišdenja sirovina
• Troškovi za zaštitu životne sredine
• Direktne strane investicije
98.Ekološki pokazatelji –
• Gustina hidroloških mreža
• Promena korišdenja zemljišta
• Procenat stanovnika koji žive ispod granice siromaštva u područjima
sa sušnim zemljištem
• Korišdenje veštačkih đubriva
• Emisije azotnih oksida
• Recikliranje i korišdenje otpada
99.Institucionalni pokazatelji –
•Strategije održivog razvoja
• Izdvajanja za istraživaje i razvoj kao procenat BNP
• Ratifikovanje međunarodnih sporazuma
• Broj potencijalnih naučnika i inženjera na milion stanovnika
100.Vrste ekoloških instrumenata - regulativni(kontrolni,komandni)
instrumenti, ekonomski instrumenti, dobrovoljni instrumenti
101.Regulativni instrumenti - Mere kojima se direktno utiče na
ponašanje zagađivača putem regulisanja procesa i proizvoda, zabrane
ispuštanja nekih zagađenja u određenom vremenu. Najčešde se
koriste zakonski propisi i standardi za kontrolu i ostvarivanje
zagađenja svakog zagađivača.
102.Ekonomski instrumenti - Utiču na procenu troškova i prihoda
mogudih alternativnih akcija ekonomskih aktera usmeravajudi njihovo
odlučivanje i ponašanje u izabranim alternativama ka stvaranju
poželjne situacije u životnoj sredini, u odnosu na situaciju koja bi bila
bez primene ovih instrumenata.Najčešde se primenjuju subvencije.
103.Dobrovoljni instrumenti - Cilj je internizacija društveno ekološke
svesti i odgovornosti u procesu odlučivanja ekonomskih aktera
primenom pritiska i/ili direktnog i indirektnog ubeđivanja. Ova vrsta
instrumenata ima jednu zajedničku karakteristiku sa ekonomskim
instrumentima a to je fleksibilnost.
104.OECD klasifikacija ekonomskih instrumenata - naknade I porezi za
emisije, korisničke naknade I porezi, kazne, naknade za proizvode,
garancija izvršenja, odštete.
105.Ekonomski instrumenti prema OECD klasifikaciji –
*Naknade I porezi za emisije - Naknade za emisije su direktne
uplate bazirane na procenama ili konkretnim merenjima
koncentracije zagađenja i vrste emisije. Često se kombinuju sa
kaznama.
*Korisničke naknade I porezi - Ovaj instrument ima lokalni
karakter. Sredstva prikupljena na ovaj način, služe za finansiranje
konkretnih ekoloških problema lokaliteta: odlaganje i prikupljanje
otpada, obrada komunalnih voda, eksploatacija sirovina, lovišta,
parkova, ribnjaka i slično.
*Kazne - Smisao ovog instrumenta je da izjednači privatne i
društvene troškove i koristi. Kada se proizvođaču naplati kazna u
iznosu graničnih troškova zagađenja, granični privatni i društveni
troškovi de se izjednačiti.
*Naknade za proizvode - Cilj je povedati cene proizvoda
radi smanjenja njihove tražnje, a tako prikupljenja sredstva služe
finansiranju izmenjenog načina proizvodnje, koji je ekološki
prihvatljiviji. Naknade za proizvode se mogu primeniti na veštačko
đubrivo, pesticide, plastičnu ambalažu, baterije i slično
*Garancija izvršenja - Proizvođači ili korisnici prirodnih resursa su u
obavezi da polože novčano obezbeđenje, čime garantuju poštovanje
uslova zaštite životne sredine. Po izvršenju obaveza, garancija se
vrada proizvođaču.
106.Prednosti ekonomskih instrumenata su:
*Ekonomski instrumenti daju odgovor na pitanje optimalne
raspodele i alokacije
*Ekonomski instrumenti internalizuju troškove eksternih efekata
*Uloga ekonomskih instrumenata u kreiranju javnih prihoda
*Ekonomski instrumenti utiču na proizvođačku i potrošačku odluku
*Pozitivan uticaj ekonomskih instrumenata na konkurentnost i
inovacije






107.Dažbine na zagađenje - To su porezi, takse i slična pladanja koja
su nametnuta izvorima zagađenja i koja variraju direktno sa količinom
zagađujudih matrija koje su ispuštene u životnu sredinu.
Tu spadaju: porezi, takse na ispušteno zagađenje, dažbine za
proizvod, administrativne dažbine.
108.Subvencije - To su pladanja ili druge finansijske pomodi koje se
dodeljuju za smanjenje nivoa zagađenja ili za sprovođenje plana
smanjenja zagađenja u bududnosti. Tu spadaju: krediti po nižim
kamatnim stopama, oslobođenja od poreza, nagrađivanje,direktna
pladanja.
109.Sistem depozita - Osnovna ideja sistema depozita sa
refundiranjem (DSR) jeste da omogudi proizvođačima otpada da budu
odgovorni za stvorene troškove i da im omogudi podsticajne mere
koje de ih ohrabriti na rekuperaciju i recikliranje otpada
110.Dozvola za zagađenje - Kod sistema razmene dozvola za
zagađenje Vlada izdaje fiksni broj dozvola ili prava na zagađenje u
datom regionu, a zatim dozvoljava razvoj tržišta na kome zagađivači
mogu da vrše razmenu tih instrumenata